Analiza pristupa nastavnika u podučavanju naučnih pojmova
Posmatrana su dva časa sa programa RTS planeta u okviru TV nastave sa ciljem da se ispita
koliko se online način predavanja podudara sa Ausubelovim modelom izlaganja.
Geografija V razred - Atmosfera:
vreme
Početni Komparativni tip: podsećanje na
organizator prethodni čas, kada je obrađivan
sadržaja stenoviti omotač zemlje,
litosfera, počinje uvod u
atmosferu, vazdušni omotač
zemlje. Nastavnica ukazuje da su
učenici već upoznati sa
atmosferom, ali možda nisu znali
da se baš tako zove. Podseća da
svaki dan na vremenskoj
prognozi slušamo upravo o
atmosferi, i da je ona prisutna
svuda oko nas. Izlažući tip:
predstavljanje slojeva atmosfere.
Prototipovi i Primeri: Isto kao što na nas
primeri deluje okolina, kao što nas
roditelji pritiskaju da više učimo,
da se hranimo zdravo, i tako
dalje, tako i vazdušni pritisak
deluje na Zemlju; Objašnjavanje
nadmorske (meri se u odnosu na
morsku površinu) i relativne
visine (razlika između dva vrha).
Košava predstavlja prototip
lokalnih vetrova u Srbiji.
Ne-primeri Ledena kiša ne pada iz oblaka,
nego se ledi na površini zemlje
jer je tlo zaleđeno zbog niske
temperature vazduha.
Egzemplari
Fizika VI razred - Inertnost tela i zakon inercije
Komparativni tip. Polazi se od opštih pitanja koji su
svima poznati, zašto je neka tela teže pokrenuti i,
ujedno, teže zaustaviti, daje se objašnjenje da je razlog
tome masa tela. Masa tela je i uzrok gravitacionog
privlačenja.
Prototip predstavlja primer za I Njutnov zakon. Bilijarske
kugle se neće pomeriti sve dok ih neko drugo telo ne
primora da to stanje promene. To jest, dok igrač
bilijarskim štapom ne pokrene kuglu, koja će dejstvom
sile pokrenuti druge kugle. Drugi primer je prikazan
ilustracijom nadvlačenja konopca sa obe strane u
suprotnim smerovima. Konopac se neće pomeriti jer
podjednake sile deluju na obe njegove strane, i time se
njihovo dejstvo poništava.
Ukoliko bismo izmestili neko telo u kosmosu, ono bi se
kretalo neprestano jer u kosmosu nema gravitacione sile
i delovanja drugih tela. U realnom životu, ako bismo
očekivali da se telo koje pokrenemo kreće neprekidno,
to bi bilo moguće samo ako bi to telo bilo u izolovanom
sistemu, kada ne bi postojale druge sile koje bi delovale
na to telo i uzrokovale da se ono zaustavi. Ovakvim
primerima smanjuje se preterana generalizacija
određenim konceptima.
Primer iz svakodnevnog života za I Njutnov zakon: vozeći
se u gradskom prevozu, autobus se naglo zaustavlja, a
putnici se naglo kreću unapred. Razlog je zadržavanje
prvobitnog stanja kretanja, koje je prekinuto naglim
kočenjem. Ista situacija se dešava i kada autobus naglo
krene, a putnici se kreću unazad kako bi zadržali stanje
mirovanja. Primer za masu tela: čokolada će imati istu
težinu i kada je cela i kada je izmrvljena. Tabla plastelina
će imati istu masu bez obzira u kom je obliku.
Predstavljanje Zakonitost: količina padavina
definicije uvek opada od zapada prema
istoku. Prema tome, najveću
količinu padavina imaju Velika
Britanija i Francuska, odnosno
zapadna Evropa zato što se nalazi
na udaru padavina koje dolaze sa
Atlantskog okeana. Prema istoku,
količina padavina se smanjuje i
klima postaje kontinentalna.
Definicija Na primer: troposfera je prvi sloj
atmosfere (opšta kategorija),
prostire se od Zemljine površine
do 12 km, u njoj se nalaze živa
bića, padavine, vetrovi, i tako
dalje (definišuće karakteristike).
Koncept Atmosfera, vazdušni omotač
Zemlje, prisutna je svuda oko
nas, ali je ne osećamo uvek. Ili
meteorološki elementi koji
obuhvataju
Nastavna Geografska karta sveta.
sredstva
Nastavne Predavanje, zadavanje domaćih
metode zadataka, navođenje formula za
računanje prosečne temperature
vazduha, vazdušnog pritiska i
merenje oblačnosti.
Proširivanje i Napisati esej o klimatskim
povezivanje promenema u poslednjih 50
koncepata godina, u mestima odakle su
učenici, da bi utvrdili da li je
temperatura viša ili niža i zbog
čega. Povezuje ranije naučene
pojmove sa novim pojmom.
Egzosfera učenicima zvuči
poznato jer su obrađivali
spoljašnje sile, odnosno
egzogene sile, koje označavaju
nešto izvan. Tako i egzosfera
označava krajnji sloj atmosfere.
Ogled sa staklenom časom, podmetačem i novčićem.
Preko čaše se stavi podmetač, a preko podmetača
novčić. Podmetač se, zatim, brzim potezom horizontalno
izvuče, a novčić upada u čašu. Postavlja se pitanje zašto.
Dolazi se do zaključka da je novčić pokušao da zadrži
prvobitno stanje mirovanja iz kojeg je naglo izmešten.
Prvi Njutnov zakon definisan kroz primere. Opšta
kategorija: Telo miruje ili se kreće ravnomerno
pravolinijski ako na njega ne deluju druga tela, ili ako se
njihovo delovanje uzajamno ponistava. Definišuća
karakteristika: Ovaj zakon je dobio ime po fizičaru isaku
Njutnu koji je prvi došao do ovog otkrića, drugačije se
naziva i Zakon inercije.
Masa tela predstavlja meru inertnosti tela. Ona je jedna
od 7 osnovnih fizičkih veličina, oznaka joj je m, osnovna
merna jedinica je kilogram. Masa svuda ima istu
vrednost, ne zavisi od položaja tela u prostoru, skalarna
je veličina, odnosno izražava se brojevima.
Slike, crtanje po tabli, prezentacija, prikazivanje primera
Zakona inercije preko video snimaka..
Predavanje, postavljanje pitanja, ogledi, zadavanje
ogleda kod kuće, navođenje formula, primeri iz crtanih
filmova..
Inertnost i masa tela se dovode u vezu. Učenici imaju
zadatak da kod kuće isprobaju ogled u kojem treba da
utvrde koja od dve iste kutije ima veću masu. Jednu
kutiju treba da napune šećerom, a drugu da ostave
praznu, treba da ih stave na kraj stola i da ih pokrenu.
Vidi se da se kutija sa šećerom teže pokreće od prazne
kutije, samim tim, teže se i zaustavlja. Zaključuje se da je
teže telo inertnije, teže se pokreće i teže se zaustavlja za
razliku od lakšeg tela.