Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matematički fakultet
Departman za fiziku

Seminarski rad
Iz predmeta Kinetička teorija gasova

Teorija Braunovog kretanja

Student: Mentor:
Anja Begović Agneš Kapor
 Jun 2008.
Sadržaj

Uvod u teoriju Brown-ovog kretanja........................................................................3

Neobično kretanje...................................................................................................3

Živa sila...................................................................................................................4

Nove ideje...............................................................................................................4

Pretpostavke ...........................................................................................................6

Sudari.........................................................................................................................6

Delovanje sila na česticu.........................................................................................8

Zavisnost ................................................................................................................8

Najpribližnija putanja............................................................................................ 9

Posledica Brown-ovog kretanja............................................................................10

Difuzija..................................................................................................................11

Inovativne ideje ili naučna fantastika....................................................................12

Literatura............................................................................................................ 13

2
 Uvod u teoriju Brown-ovog kretanja

Neobično kretanje

Teorija Btown-ovog kretanja dobila je ime po Škotskom botaničaru, Robertu

Brown-u. I pored toga što je završio studije medicine, nije ostao veran svom
zanimanju, već se proslavio kao botaničar. Gajio je posebno interesovanje prema
prirodi i biljkama, tako da je uvek bio u kontaktu sa poznatim biolozima i
botaničarima svog vrmena. Tako da nije ni čudo što je učestvovo u eksprediciji
broda koji je išao u Australiju. Vreme provedeno na novootkrivenom kontinentu
utošeno je na prikupljanje bilja, koje je potom odneto nazad u Britaniju i pažljivo
proučavano. Tokom jednog posmatranja, 1827. godine, Brown je uočio sasvim
neobično kretanje. Naime, posmatrajući polen u vodi
pod mikroskopom uočio je da se čestice polena nobično
kreću. To kretanje je imalo cik-cak putanju koja nije
imala pravilno periodično kretanje. Već jednostavno
neobjašnjivo haotično kretanje. Bila je sasvim neobična
činjenoica da se polen kreče, gotovo bez razloga, a još k
tome haotično. Brown je koristio i druge čestice kao što
je čađ umesto polena. Ali i dalje su se čestice kretale.
Vršena su i dalja ispitivanja tokom godina, ali
objašnjenja nije imao na neobično kretanje, tako da je
celo otkriće gurnuto u stranu i zaboravljeno do 1905.
Robert Brown (1773-1858)

Različiti oblici polena

3
 Žive sile

Slična kretanja molekula primećena su i ranije, ali u organskim molekulima.

Takvo kretanje pripisivano je „živim silama“ („vital force“), koje su karakteristične
za živu materiju. Ali to nije bilo dovoljno, zato što su se osim „živog“ polena
kretale i druge čestice u vodi, koje su bile neoganske prirode. Zato je uzeo i deliće
egipatske Sfinge, i one su se isto kretale uvodi kao i polen. Tako da je shvatio da to
kretanje ima neki fizički razlog. Ali koji? Mnogi naučnici su pokušali da reše taj
problem, ali se nije činilo tolilo vašnim otkriti zašto se cestice kreću vodi. Posle
otkrića Masvelove i Bolcmanove kinetičke teorije,naučnici su se od pokušaja da
nađu objašnjenje za Brown-ovu teoriju

Raznovrsni oblici različitih čestica polena,

živog i mrtvog zajedno se neorganskim koji se
haotično kreću pod dejstvom neobične sile. Uticaj
sile je neometan bezobzira na oblik čestice. Kasnije je
dokazano da na brzinu pokretljivosti čestice deluje
njena veličina, sto je manja pokretljivost je veća.

Nove ideje

Objašnjenje Brown-ovog kretanja predložili su Einstein i Smoluchowski. Oni

su shvatili da je uzrok kretanja Brown-ovih čestica sudaranje molekula. Ti molekuli
su se kretali oko svojih ravnotežnih stanja, tj stanja u kojima ih treba najmanje
energije. Molekuli tečnosti su suviše mali da bi se mogli direktno primetiti, ali
čestice na koje deluju su dovoljeno velike da bi se mogle posmatrati. Tako da
posledica kretanja čestica vode, je isto takvo haotično kretanje čestica polena. Ovo
objašnjennje deluje obično i jednostavno, ali pre oko sto godina ljudi su se mnogo
mučili da ga odgonetnu. Ova dva naučnika su procenili količinu Brown-ovog
kretanja. Otkrili su, da je premeštaj čestica proporcijalan vremenu posmatranja, a

4
proporcijalna konstanata je jednaka takozvanoma koeficjentu difuzije. Ovi rezultati
su iskazali mogućnost mnogih specifičnih merenja: u početku nije bilo moguće
odrediti eksperimentalno vrednosti Avogadrovog broja.

Srednja vrednost Bolcmanove konstante k,

predstavlja Avogadrov broj N=R/k. Prve vrednosti
Avogadrovog broja iznosile su oko 6.85, kako je izmerio
Westgere, a što je bilo daleko od prave vrednosti.
Vremenom su dobijeni tačniji rezultati, po kojima je
Avogadrova konstanta iznosila 6.04 uz grešku od 1%.
Današnja vrednost NA=6.023*1023molekula/molu.

Albert Einstein
(1879-1955)

Francuski fizičar Jean-Baptiste Perrin bio je na čelu grupe naučnika čiji je

eksperiment za određivanje Avogadrovog broja nekoliko godina kasnije i dobio
Nobel-ovu nagradu.
Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez objašnjenje Brown-ovog kretanja bez
Einstein-ovog pogotka. Naime, Einstein je predpostavio zavisnost između
koeficjenta dfuzije i temperature i izgled tog tpolog kretanja. Smoluchowski je bio
upoznat sa eksperimentom za Brown-ovo kretanjem i pokušao da dokaže vezu.
Sada znamo da je on dokaze izveo pre Einsteina, ali da je čekao njegovu potvrdu
dokaza. Njih dvoje su na taj način su odgovorili na nekoliko pitanja.
Ta pitanja su neposredno bila vezana za difuziju i način difundovanja čestica
unutar fluida. Tada su načinjena i prve podele. Za termin Brown-ovog kretanja
počeli su da se vezuju termi kao što su difuzija i fluktuacija. S tim da jenapravljena
i mala razlika na šta se koje odnosi. Tako je se difuzija odnosi na izdvijenu česticu
koja se posmatra, dok fluktuacija na prostorno određenu zapreminu u kojoj se
odvija difuzija. Difuzija definiše mikrostanje, a fluktuacija makrostannje Brown-
ovog kretanja čestice.

Marian Smoluchowski
(1872-1917)

5
 Pretpostavke

Einstei i Smoluchowski su dali odgovor na pitanja kao što su: difuzija

(molekuli supstance koji difunduju, ustvari bivaju „gurnuti kroz“ od strane
molekula sa kojima su u kontaktu), difuzona ujednačenost i zašto se Brown-ove
čestice tako brzo kreću, a svejedno padaju. Smoluchovski je primetio da
premeštanje Brown-ovih čestica, koje se posmatraju mikroskopom, rezultat velikog
broja sudara sa česticama rastvarača. Premeštaj čestica je ustvari srednja vrednost
ukupnog broja premeštaja u celoj površini, zapremini ili već kojoj posmatranoj
oblasti.

Sudari

Vreme između dva sudara je mnogo manje nego što možemo da izmerimo,
čak i sada. Tako da putanja između svaka dva sudara, je ustvari predpostavljana
putanja, a između njih je došlo još do velikog broja promena pravaca koje mi ne
možemo da ispratimo. Tako da je svaka putanja predpostavljana trajektorija
kretanja čestica, posto se između dve zamišljene tačke desi beskonačno mnogo
sudara. Te tačke posmatranja trajktorije imaju poseban značaj. Newton teorija
kretanja, koju je koristio Smoluchovski, ai mi danas sa velikim uspehom, analizira
veliki broj fenomena.
Tako i za ovo ona kaže da: trajektorija svake čestice, u bilo kojoj materijalnoj
tački, može biti opisana centrom difuzione ujednačenosti. Da bismo napisali sve
ove ujednačenosti moramo znati sve sile koje deluju na česticu. To je suština
drugog zakona dinamike. Sila može da se menja sa mestom i vremenom, ali ako se
promni kontinuitet, rezultujuća trajektorija je ravna, glatka u matematičkom smislu.
Tako je glasio nepisani zakon kod fizičara, a rušenje njega predatavljalo je
svetogrđe. Smoluchowski je tvrdio da trajektorija kod Brown-ovog kretanja ne
može biti glatka, zao sto cik-cak kretanje se odvija u svakom trenutku. To je bilo
pravo revolucionarno razmišljanje koje je odsakalo od dobro-poznatih paradigmi.
Ali sa Smoluchowskim su se slagali i rezultati eksperimenta. Difuziona

6
ujednačenost se nije mogla opisati kretanjem jedne čestice, već kolektivnog
ponašanja smeše od čestica, kao što j na primer: kretanje čestica mastila u vodi, ili
kašičice šećera u šoljici čaja.
Ako i pomisliko da možemo da pratimao kretanje jedne čestice, ne smemo ni
da zamislimo kretanje velikog broja takvih čestica. Nismo u stanju da pratimo
veliki broj malih i izuzetno čestih promena pravaca, kakvi se sreću kod Brown-
ovog načina kretanja. Ovo je teorija verovatnoće.

Brown-ovo cik-cak kretanje

7
 Delovanje sila na Brown-ovu česticu

Sile koje delujeu na česticu su sila trennja i spoljnji uticaji. U spoljnje uticaje se
ubrajaju sve sile koje deluju uvek, kao što su gravitacija, pritisak, i druge. Posto na
njih ne možemo da utičemo, one su takve kakve su, tko da ih zanemarujemo i
smatramo konstantnim. Jedino na silu trenja možemo da uičemo, tako što
neposredno menjamo temperaturu. Sa porstom, poada gustina u fluidu, a samim tim
se smanjuje i i koeficjennjt trenja.

Zavisnost

Brown-ovo kretanje čestice zavisi direktno od temperatur u kojoj dolazi do

kretanja i veličine čestice. Sa porastom temperature smanjuje se gustina i na taj
način se ubrzava kretanje. Što je manji prečnik, čestica se lakše kreće. Dakle do
pojave Brown-ovog kretanja dolazi u svim sistemima gde tempeeratura ne ide
ispod i nije nula Kelvina. Pošto u prirodi ne postoji, bar ga mi još nismo
identifikovali, sistem kojiima temperaturu manju od nula kelvina, već je najniža od
oko 0.0001K, ne postoji apsoluna nepokretljvost molekula. Tako da mi imamao
svugde pojavu toplog kretanja, ali je ne primećijemo jer je izuzetno spora, pa sa
porastom temperatura povećva se i njena brzina koju mi uočavamo kao Brown-ovo
kretanje.
Sa porastom brzine raste i broj sudara, pri kojima se takođe oslobađa izvesna
količina toplotne energije koja odrzava neku stalnu temperaturu sistema.

8
 Najpribližnija putanja

Projekcija pređene putanje Δs na x-osu uvek je u istom intervalu. Kod

kretanja putanje imamo uvek dev referentne tačke u kojima posmatremo početno i
krajnje stanje. Svako kretanje možemo i da zanemarimao u međuprostoru te dve
tačke, tako da je grafik samo naznaka moguće putanje. Pri čemu srednji put ne
zavisi od mase.
Kriva koja je konstruisana od linija predstavlja srednji put. Svaki segment ima
dužinu od 1/3 sa originalnog dela segmenta. Što više puta primenjujeo na delove
puta, dobijamo sve komplikovaniju krivu. Što više puta podelimo jedan deo na još
tri približavamo se stvanoj vrednosti putanje jednog molekula. Beskonačnim
brojem umnožavanja i umanjivanja putanje dostižemo pravu putanju čestice, što je
narvno ne moguće.

∞
9
 Stvaranje najpribližnije putanje, pomoću ideje sa 1/3 umnoška
Posledica Brown-ovog kretanja

Kao što možemo videti, Brown-ovo kretaje može da se primeni skoro na sve
u prirodi što nas okružuje. Naučni rad Einsteina i Smoluchowskog postao je centar
za teoriju verovatnoće i statističke teorije, koje su sada jedne od najznačajnijih
delova moderne matematike. Model statistike postao je ključna metoda u mnogim
delovima nauke i tehnologije, sudelujući od fizike, kroz inžinjersko dizajniranje, do
biologije, ekologiju i društvene nauke. Sve ovo ne bi bilo moguće bez rada ova dva
naučnika.
Otkrili su viskozitet i druge oblika rasipanja, na molekulskom nivou, izazvano
termalnim kretanjem čestica, ovaj zakon je danas poznat kao fluktuacija*
(rasipanje). Nešto posle Smoluchowski je pokazao da raznovrsnost koja se uzima
da bi se opisalo nešto dovoljna velika (ili mikroskopska), ali konačna, sistem koji
iam neku temperaturu, odnosno u kom ima kretanja na molekulskom nivou bar,
menja mu se ravnoteža, tako da se to danas označava kao Guss-ova bela buka, ta je
buka uzroka Brown-ovog kretanja. Drugim rečima, Brown-ovo kretanje je
nepohodno svojstavo svakog fizičkog mikroskopskog sistema u ravnoteži. Pre
Brown-ovog kretanja, ili termodinamičke fluktuacije, koju uzrikuje, moramo
naučiti kako da živimo sa njim.
Baš su te termodinamičke fluktuacije uzrok smetnji u comunikacionim
linijama, greški pri merenjima, gubitke snage prilliom prenosa... Ali takođe svet
bez termalne buke ne bi mogao da postoji, doživeo bi kolaps. Ta buka može da
deluje konstruktivno, ona prenosi signale koji bi se inače raspali, ona ih proširi i
poveća, a pri tom ih ne oslabi, stohastička rezonanaca, buka je neophodna u
mnogim biohemijskim reakcijama, bez kojih život ne bi mogao da postoji. Zbog
veoma značajnog uticaja Brown-ovog kretanja ili termalne buke, istraživanja su i
danas nastavljena i produbljuju se razne ideje, vezane za poboljšanje života,
posredstvom ovog kretanja.

*fluktuacija- posledica haotičnog kretanja molekula. Broj molekula u jedinici zapremine nije u
svakom trenutku jednak prosečnoj. Brown-ovo kretanje je jedan od oblika fluktuacije.

10
-fluktuacija (lat.fluctuacio):
1)med- talasanje, lelujanje, gibanje, žmićkanje (napr. tečnosti u telesnoj šupljini)
2)ekon-kolebanje, menjanje, nestalnost, nepostojnost (napr. cena)
Difuzija

Jedan od oblika Brown-ovog kretanja, jeste i difuzija. Difuzija predstavlja,

spontano mešanje čestica, nekog gasa ili tečnosti. Zahvaljujući topolom kretanju
čestice slobodno difunduju i na taj način se ravnomerno raspoređuju međusobno.
Postoje još neki oblici unutarćeliskog kretanja čestice kao što su, osmoza, plilikom
čega dolazi do prelaska samo čestica određene veičine kroz, polupropustljivu
memebranu. Tom prilikom se nastoji postići isti omer koncentracija unutar i spolja,
zidova ćelije.
Tako da za termin Brown-ovog kretanja možemo koristiti termine, difuzija i
fluktuacija. Ali tako da difuzija može da se odnosi na određenu četicu koja se
posmatra, dok fluktuacija označava de sistem u kojem se vrši difundovanje.
Difuzija predstavlja spontani transport materije i energije po uticajem
gradijenata koji je prebacuju iz energije vise u nižu zonu, sto predstavlja
koncentraciju. Difizija je entlapijski proces u kom se materija ili energija
uniformno raspoređuju u datom prostoru. Difuzija je direktna posledica drugog
termodinamičkog zakona, odnosno da entalpija u neravnotežnim sistemima moze
samo da rastedok se ne stvori ravnoteža.

*difuzija: primer za izjednačavanje koncentracije, putem difuzije, odnosno Braunovog

kretanja. Čestice se kreču dok se ne stvori ravnoteža koncentracija. Kreću se one i posle ali nema
znatne razlike koncentracija.

11
 Inovativae ideje ili naučna fantastika

Sve veća zastupljenost savremene tehnologije dovela je do nekih sasvim, na

prvi pogled, neizvodivih ideja. Tako je Brown-ovo kretanje poslužilo kao ideja za
stvaranje nanorobota. Naime, nnoroboti bi bili izgrađeni u veličini koja bi
odgovarala ljudskom telu, akao bi mogla da struji kroz njega, nošena termalnom
bukom. Tako bi mogli da pošaljemmo malog robota kroz krvotok običnim
ubrizgavanjem i on bi putem fluktuacije stigao do svih delova našeg tela. Na taj
način bi mogli da lečimo neke bolesti i otkrijemo tek početak drugih. Na taj način
bi imali malog doktora koji je dovoljno mali da može da bude nošen stujom kroz
naše ćelije i citoplazmu. Poznavanje mnogih biohemijskih procesa ne bi bilo
moguće bez rada dava naučnika pre oko sto godina. Sve što smo na tom polju
otkrili i što ćemo otkriti treba da zahvalimo stručnim radu, prelaženjem tabua i
požrtvovanosti Einsteina i Smolochowskog. Grupa fizičara sa Jagellonaian
Univerziteta iz Krakow, aktivna je na istraživaju delova grana fizike, ali ne samo
fizike već i molekularne biologije, ekologije, financijske matematike i društvenih
nauka.

Zasluge: Marian Smoluchovwski je jedan nod najpriznatijih Poljskih fizičara. Njegove

beleške se i dans koriste u istraživačkom radu. Institut ya fizku na univerzitetu u krakovu nazvan
je po njemu. Dodeljuje i Polish Phiysical Society koja je takođe dobila ime po njemu;

12
Smoluchovski Medal. Nije dobio Nobelovu nagradu za svoje delo. Dok je Albert Einstei dobio to
priznanje 1921.

Literatura

 Uvod u termodinamiku, kinetičku teroriju gasova i

statističku mehaniku: Frensis Veston Sirs

 http://www.brianjFORD.com/wbbrowna.htm

 Britanica.com/eb/article-32789/probability-theory

13