EVROPSKE INTEGRACIJE

Staša Kenić i Milica Andrić

FEFA
 Evropske integracije
• Svima je bilo jasno da se Evropom 1945.upravlja na užasno loš način, ljudi su bili spremni na radikalne
promene.
• Ekonomska i humanitarna situacija krajem 1940-ih godina u Evropi je bila veoma loša –milioni izbeglica,
glad i politička nestabilnost
• Pokrenuto je još 1 važno pitanje ‘’Kako Evropa može da spreči još jedan rat?’’
• Rešenja su se javljala u zavisnosti od stave o uzrocima rata; izdvojile su se 3 škole mišljenja:
1)kriva je Nemačka- Morgentov plan iz 1944.god zastupao je tezu da je budući rat moguće
izbeći tako što Nemačku treba pretvoriti u primarno poljoprivrednu I pastirsku zemlju.
2)kriv je kapitalizam- Marksova I Lenjinova škola krivile su kapitalizam za većinu zala na svetu,
uključujući I oba sv.rata
3)kriv je nacionalizam- višak destruktivnog nacionalizma; rešenje je bilo tešnja integracija svih
evropskih naroda. Najpoznatiji govor ove škole je govor o ‘’Ujedinjenim državama Evrope’’ koji je održao
Vinston Čerčil 1946.godine. (ova škola je na kraju preovladala, ali se to nije moglo nazreti četrdesetih godina)

U zapadnoj Evropi 1945/46 nije došlo do ikakvog napretka u izgradnji posleratne arhitekture(ograničeni
kapaciteti su bili zaokupljeni humanitarnom situacijom), dok je Sovjetski Savez počeo da sprovodi svoji viziju
nove Evrope tokom rata. Komunizam je nametnut prethodno nezavisnim drž (Lit,Let, Est), a do 1948. su
komunističke partije došle na vlast u svakoj zemlji pod sovjetskom upravom.

Početak Hladnog rata i nova podela Evrope

Sile Osovine bile su Nacistička Nemačka, Fašistička Italija i Japansko carstvo, poznate i kao
„osovina Rim—Berlin—Tokio”.
Saveznici bile su zemlje udružene u borbi protiv Sila Osovine u toku Drugog svjetskog rata.

Amerika I VB su odbacile sovjetsku viziju sveta. Njihovo savezništvo sa SSSR tokom rata zamenjeno je sukobom
na relaciji Istok-Zapad, koji je nazvan Hladnim ratom.
Do 1946.god Amerika i VB su zaključile da ekonomski jaka Nemačka ima veliki značaj u očuvanju liberalne
demokratije zap.Evrope I one su spojile svoje zone u ‘’zajedničko područje’’ (sept 1947), a FRA koja je
provobitno zalagala za Morgentov plan im se priključila 1948god.

Sovjestko agresivno nametanje sopstvenog rešenja prouzrokovalo je reakciju zapada I stvaranje ‘’gvozdene
zavese’’. Istočno od gvozdene zavese posleratna arhitektura je bila zasnovana na komunizmu-jednopartijska
politka, a na zapadu je bila zasnovana na višepartijskoj demokratiji, evropskih integracijama..

Prvi pokušaji integracije

Najvažniji rezultat zapadnoevropskih napora u suprotstavljanju komunizmu je bio tzv. Maršalov plan i
Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju(OEES)
-Američki kongres, koji je najpre bio skeptičan, je odlučio da finansira Maršalov plan u aprilu 1948.god nakon
što su komunisti preuzeli vlast u Čehoslovačkoj
-Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (Maršalov plan) - 13 članica
 Evropska unija za plaćanja (barter aranžmani)
Rezultati evropskih ekonomija su bili nesvakidašnji, što je pomoglo daljoj promociji ekonomskih
integracija:
• Liberalizacija je koincidirala sa rekordnim stopama ekonomskog rasta i raspoloživog dohotka
• Rapidna industrijalizacija se mogla povezati sa ekonomskom liberalizacijom
• Promena paradigme - zaštita domaćeg tržišta se gubi

1. Deo evropljana je smatrao da su nacionalni suverenitet I nacionalne drž labilan sistem sklon ratu-
neprekidna borba za dominaciju, da bi se izbegao rivalitet smatrali su da narodi treba da postanu
federalističke structure-supranacionalne organizacije koje će preuzeti određeni deo nadležnosti koje su
obično bile isključivo u rukama nacionalnih vlasti. (popularno u drž koje su iskusile lose vođstvo,
BeNeLux, Fra, Nem, Aust, Ita)

2. Drugi deo evropljana, predvođen VB, zadržao je stav da su nacionalne države najefektivniji I
najstabilniji vid vladavine. Za njih su integracije trebalo da prime oblik bliže saradnje- naročito
ekonomske- I da se isključivo sprovode na međunarodnom nivou. (VB, Dan, Nor, Island; sve neutralne
drž: Irska, Šved, Švajcarska)

Na kongresu Evrope 1948.god uspostavljene su 2 institucije međuvladinog karaktera:

• Savet Evrope (1949), i u okviru Saveta, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (1950)

Prvi veliki korak u pravcu federalizma dogodio se 1952.god kada je nastao Šumanov plan (predložio je da Fra I
Nem stave svoje sektore za ugalj I čelik pod supranacionalnu kontrolu)
-Ugalj I čelik su se smatrali glanim resursima industrijske privrede tog vremena, vojna I industrijska moć
• Evropska zajednica za ugalj i čelik (1952) je prva supranacionalna institucija u Evropi. Ključne odluke
donosila je “Visoka vlast”.
Žan Mone koga nazivaju i ,,ocem evropskih integracija’’ bio je mozak koji je stajao iza ideje o EZUČ.
*I druge evropske nacije su pozvane da se pridruže Evropskoj zajednici za ugalj I čelik, to su I učinile neke.
‘’Šestorica’’: BeNeLux, Fra, Nem, Italija

• Nemačka se 1955. Priključila NATO, posatalo je jasno da ugalj I čelik vise nisu ključni resursi.
• Evropski lideri su počeli da razmišljaju u pravcu sire ekonomske integracije
• Mone je formirao vrlo moćnu grupu za pritisak nazvanu Akcioni komitet za Ujedinjene države Evrope,
čiji su članovi bili vodeće ličnosti svih glavnih političkih partija u svakoj od zemalja Šestorice. Cilj je bio
spajanje evropskih država u supranacionalnu organizaciju po principu EZUČ, ali mnogo sveobuhvatnija

U Rimu su 25.marta 1957. potpisana dva ugovora, o osnivanju:

• Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i
• Evropske energetske zajednice (EURATOM)

*Ugovor iz Rima se zapravo odnosi na ugovor kojim je osnovana EEZ(počela da funkcioniše u jan.1958.god)

Ustanove: Evropska zajednica za ugalj i čelik Spojene su u

Evropska ekonomska zajednica Evropsku
EURATOM zajednicu (EZ)
1965.godine
RIMSKI UGOVOR
Rimski ugovor potpisalo je šest država: Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg

• Zbog značaja EEZ u budućnosti, i njene transformacije u Evropsku uniju (EU), pod Rimskim ugovorom
se podrazumeva ugovor o osnivanju EEZ

• Predviđa ukidanje kvota, ograničenja, carina, kao I uspostavljanje carinske unije između država
potpisnica u roku od 12 godina
*carinska unija - uklanjanje svih carina I kvota na trgovinu u okviru EEZ I usvajanje zajdničkih stopa
na uvoz iz drž koje nisu članice

• obećani su I slobodno kretanje radne snage, integracija tržišta kapitala, slobodna trgovina u sektoru
usluga..

Ugovorom je uspostavljen I određeni br institucija:

• Evropski sud pravde
• Evropska parlamentarna skupština (preteča Evropskog parlamenta)
• Evropska komisija

Preostalih sedam zapadnoevropskih zemalja koje su želele ekonomsku integraciju, ali bez elemenata
supranacionalnosti, osnivaju Evropsku zonu slobodne trgovine (EFTA) 1960.godine
• To su: Velika Britanija, Danska, Norveška, Švedska, Portugal, Švajcarska i Austrija
• Sporazum je predviđao slobodnu trgovinu, ali ne I carinsku uniju i zajedničku trgovinsku politiku i
carinsku stopu prema trećim zemljama-to je bilo važno da bi se izbeglo supranacionalno donošenje
odluka I omogućilo VB da zadrži svoje preferencijalne carine sa zemljama Komonvelta
• EEZ je bila znatno “jača” integracija, po broju stanovnika I ekonomskim performansama, pa samim
tim i privlačnija
• Konvencija iz Stokholma-osnivački dokument EFTA

*Velika Britanija se brzo predomislila i unilateralno zatražila prijem u EEZ (1961.god)

-Jednostrana odluka VB prouzrokovala je domino efekat, zbog potencijalnog gubitka najvećeg

trgovinskog partnera, u EEZ Veliku Britaniju su htele da prate Danska, Irska i Norveška
• Ozbiljni politički problemi pratili su pristupanje VB - bilo je potrebno više od 10 godina
pregovora
(Šarl de Gol se usprotivio 1963, 4 člana EFTA su se ponovo prijavile 1967. I ŠdG je opet rekao ‘’ne’’)

• Preostali članova EFTA nisu tražili prijem u EEZ iz različitih razloga

PRVO PROŠIRENJE 1973: Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Danska.

Norveška odbija članstvo na referendumu
Doba evropesimizma / evroskepticizma (prvi put)
Krize u evropskoj integraciji (i političke krize generalno) su skoro uvek pratilac ekonomske krize

• Politički problemi 1960ih i 70ih:

1. “Kriza prazne stolice” pred 1966. godinu i prelazak na većinski sistem donošenja odluka
(Francuska je odlučila da ne prisustvuje glavnim sastancima Zajednice jer je bila protiv preglasavanja-da
prihvati politike donete većinom čak I kada glasa protiv donošenja; Francuska je zahtevala politički
dogovor- Luxemburški kompromis, insistira na principu konsenzusa-jednoglasno donošenje odluka)

2. Kolaps bretonvudskog sistema i rat u Vijetnamu (šezdesete god su bile vreme neodgovorne inflatorne
monetarne politike SAD-štampala novac za finansiranje Vijetnamskog rata; s obzirom gas u glavne
valute bile vezane za $, inflacija je preneta I u Evropu, to je dovelo do postepenog sloma globalnog
sistema finansijskih deviznih kurseva. Stabilnost deviznih kurseva smatrala se ključnim faktorom
podrške brzom posleratnom rastu trgovine; to je sprečavalo nacije da se konkurentskom devalvacijom
suprotstavljaju efektima otvaranja tržišta usled evropskih integracija)
Monetarna integracija se smatrala nužnom iz dva razloga:
• Smanjiti valutni rizik u uslovima rastuće prekogranične trgovine
• Sprečiti članice EZ da (isključivo) devalvacijom nacionalne valute dođu do cenovne konkurentnosti na
tržištu Zajednice

3. Dva naftna šoka 70ih godina - Jomkipurski rat i Iranska revolucija (Jomkipurski rat na Bliskom istoku
uzrokovao je arapski naftni bojkot zapadnih država. Došlo je do velikog rasta cena nafte i to je imalo
razorne ekonomske efekte na zap Evropu. Rezultat su bili pad dohotka i rast inflacije-’’stagflacija’’.
Tek što se svet oporavljao od naftnog šoka 1973. Iranska revolucija je dovela do drugog veikg rasta
cena nafte 1979.god što je dodatno podstaklo stagflaciju)

4. Tehnički standardi i barijere trgovini unutar EZ kao prepreka daljoj ekonomskoj integraciji (kada su
ukinute trgovinske barijere, nametnute su nove barijere koje su obuhvatale detaljnu tehničku
regulativui standarde, sprečavale su unutarevropsku trgovinu, cilj uvođenja bila je zaštita potrošača;
Članice su često ova detaljna I veoma specifična pravila (zlo)upotrebljavali da ograniče ili spreče uvoz
konkurentske robe iz drugih članica EZ

• Prvi put u istoriji proširenja EZ, jedna zemlja ulazi sama – DRUGO PROŠIRENJE 1981. se pridružuje Grčka
• Ovo je prvo i jedino proširenje do koga je došlo i pored aktivnog protivljenja Evropske komisije, koja je
smatrala da Grčka nikako nije spremna da preuzme obaveze članstva.

*Podela Evrope na komunistički i kapitalistički tabor bila je zacemetirana 1961.godine-izgradnjom Berlinskog

zida. Iako životni standard na opčetku nije bio različit, do 80ih god standard zap Evrope je daleko premašio
standard istoka i SSSR.
*Hiljade građana istočnog i zapadnog Berlina pošlo je 9.novembra 1989. ka Berlinskom zidu, sa čekićima u
rukama, da sruše simbol podeljene Evrope.
*do kraja 1989. Demokratske snage su preuzele kontrolu u Poljskoj, Mađarskoj, Čekoslovačkoj, i Istočnoj
Nemačkoj. Ist i Zap Nemačka-ujedinile se 1990; EST, LIT, LET- obajvile nezavisnost od SSSR; do kraja 1991.
raspao se i sad Sovjetski savez
Jedinstveni evropski akt
Nove barijere su se pojavljivale brže nego što su se stare uklanjale i taj proces je morao biti prekinut ukoliko se
želelo ka zajedničkom tržištu
• Razlog za toliki broj novih barijera su partikularni interesi uticajnih industrija u zemljama članicama, a ne
izostanak želje za integracijom u zajedničko tržište
• Izražen privredni rast u Evropi krajem 1980ih godina je doprineo novom entuzijazmu za integraciju -
“decenija pohlepe”(kraj 80ih)
• Tadašnji predsednik Evropske komislije - Jacques Delors to koristi I usvaja se Jedinstveni evropski akt (1986)
• Delor je uticao I na uspostavljanje Ekonomske I monetarne unije, što je dovelo do stvaranje evra

Sadržina Jedinstvenog evropskog akta

• Luksemburški kompromis ostavljen po strani - uvodi se većinsko glasanje za ekonomska pitanja
• Članice EZ se obavezale na produbljivanje ekonomske i trgovinske integracije
• Ukidaju se restrikcije na kapitalne transakcije između zemalja članica
• Ukratko, ekonomski prosperitet je doneo novu energiju evropskim integracijama i učinio da zemlje članice
postanu mnogo kooperativnije
Ključne promene u Programu jedinstvenog trž bile su osmišljene tako da ponovo uspostave ’’četiri
slobode’’(slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala) na koje je već obavezivao Ugovor iz Rima

• U jeku anti-NATO demonstracija u Španiji i dok je levičarski pokret na svom vrhuncu na Apeninskom
poluostrvu, nakon kraha Frankovog i Salazarovog režima, upravo levičarske vlade uvode Španiju I Portugal u
Evropsku zajednicu 1986. god- TREĆE PROŠIRENJE

*Dva koncentrična kruga (EEZ/EFTA) postala su neodrživa za članice EFTA zbog sve dublje ekonomske
integracije u okviru EZ
• Krajem 80ih vlade država članica EFTA odlučile su da moraju da reaguju na stvaranje Jedinstvenog tržišta
• Mnoge članice EFTA su htele da se pridruže Evropskoj zajednici
• Žak Delor je inicirao donošenje odluke, predlažući da se donese sporazum o formiranju Evropskog
ekonomskog prostora (EEA) 1989.god - koji čine EZ i sve članice EFTA (osim Švajcarske)
• EEA planirana kao prelazno rešenje do pristupanja svih članica EFTA Evropskoj zajednici, ali EEA i dalje postoji

Ugovor iz Mastrihta
• Jacques Delors i njegova Evropska komisija su insistirali na još dubljoj ekonomskoj integraciji - monetarnoj
uniji - korak za koji je verovao da će vremenom dovesti i do političke integracije
• Ova suštinska promena u integraciji razlog je za potpisivanje novog ugovora, prvog posle Rimskog ugovora
(1957) - UGOVORA U MASTRIHTU (1992)
• Ovim ugovorom ime integracije promenjeno u Evropska unija
• Smatra se da je Ugovor iz Mastrihta veliki kompromis između Nemačke i Francuske
• Evropa u više brzina - ustupci Velikoj Britaniji i Danskoj(zadržavaju funtu £)
• EU se obavezala na stvaranje monetarne unije do 1999. I uvođenje jedinstvene valute do 2002.
Ta obaveza je srž Ugovora iz Mastrihta
Ugovora iz Mastrihta-formalno poznat kao Ugovor o Evropskoj uniji-podrazumevao je najsveobuhvatnije
evropske integracije još od Ugovora iz Rima. (knjiga-strana 30)

Nacionalni suverenitet u domenu monetarne politike prebacuje se na supranacionalno telo-Evropsku

centralnu banku(ECB, sedište u Frankfurtu)
ČETVRTO PROŠIRENJE- 1995. god Austrija, Finska i Švedska se priključuju, Evropska unija obuhvata skoro celu
Zapadnu Evropu
• Norveška (ponovo) odbija članstvo
• Haška konferencija je Jugoslaviji otvarala perspektivu članstva u EU 1995. Godine

Proširenje na istok
Na Samitu EU u Kopenhagenu (1993) donesena je odluka da će istočnoevropske zemlje biti punopravne
članice EU ako ispune tada definisane kriterijume:
1. Stabilne državne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava, i
priznavanje i poštovanje prava manjina
2. Funkcionalna tržišta privreda, spremna da se nosi sa konkurencijom i tržišnim silama na zajedničkom
tržištu Evropske unije
3. Kapacitet da se usvoji i primeni zajedničko zakonodavstvo Evropske unije, uključujući privrženost
ciljevima ekonomske, političke i monetarne unije

Zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) su u Kopenhagenu “dobile” i datum ulaska u EU - 1. maj 2004.

• Integracija počela odmah posle samita, potpisivanjem Evropa sporazuma

• Narednih godina razvijen hub and spoke sistem - sve zemlje CIE imale ugovore o slobodnoj trgovini sa EU, ali
ne i među sobom

• CEFTA jedan od pokušaja da se problem prevaziđe (Srbija je 19. decembra 2006. godine sa još 8 zemalja
(Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i
UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom SB OUN br.1244 postala članica CEFTA 2006,
jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi.
Bugarska i Rumunija su od 1. januara 2007. godine postale članice Evropske unije i izašle iz CEFTA)

Zabinutost u EU od “siromašnih rođaka sa sela”:

• Manje države
• Daleko siromašnije
• Veće učešće poljoprivrednog sektora u BDP

Sindrom ‘’poljskog vodoinstalatera’’ - strah u VB od jeftine radne snage iz Poljske

Aktivnost na pisanju novih ugovora o EU se pojačala nakon Mastrihta

• Ugovor u Amsterdamu (1997):
Više socijalne politike, uloga parlamenta, fleksibilnija integracija

• Ugovor u Nici (2000):

Generalno neuspešan, nije rešio sva institucionalna pitanja (pre svega veličina i sastav EK)

• Ustavna konvencija (2004):

“Ustav za Evropu” napisan i odbačen na referendumima u FR i NL

• Lisabonski ugovor (2007): Sličan propalom ustavu, ali bez ustavne “frazeologije’’
 PETO PROŠIRENJE
Najveće proširenje dogodilo se 2004. godine, na Istočnu Evropu, kada 10
zemalja ulazi u EU:
Češka, Slovačka, Poljska, Estonija, Litvanija, Letonija, Mađarska, Slovenija,
Kipar I Malta.

PETO PROŠIRENJE- 2.DEO

Dve zemlje nisu na vreme uspele da ispune uslove da bi ušle 2004. godine,
iako je prvobitno tako bilo predviđeno. Zbog toga, tek 2007. Godine u
Evropsku uniju ulaze Bugarska i Rumunija

SUŠTINA EKONOMSKE INTEGRACIJE

Ugovor iz Rima ključan za formulisanje ekonomskih sloboda koje su dovele do formiranja Evropske unije

“Četiri slobode”:
• Sloboda kretanja roba
• Sloboda kretanja ljudi
• Sloboda pružanja usluga
• Sloboda kretanja kapitala

SLOBODA KRETANJA ROBE

Osnovni elementi:
(1) Slobodna trgovina unutar EZ/EU
(2) Zajednička trgovinska politika prema trećim zemljama
(3) Pravila za sprečavanje distorzije konkurencije

• Suštinski napredak ostvaren formiranjem Evropske carinske unije (danas su članice, pored zemalja EU, i
Andora*, San Marino, Monako i Turska*)

Jedinstvenim evropskim aktom uvedene mere koje je trebalo da dovedu do potpune primene ove slobode:
• Ukidanje kontrola na granicama
• Zabrana (carinskih i) drugih necarinskih ograničenja i nameta, bez obzira na naziv i svrhu
• Roba proizvedena u EZ ili uvezena u bilo koju državu članicu, prema njenim pravilima, može se bez
ograničenja kretati i stavljati u promet u celoj EZ
- Ista pravila o nediskriminaciji odnose se i na poreze

Zabrana za kvantitativna ograničenja i mera sa ekvivalentnim efektom( npr zabrana-do 1000t)

• Zabrana za direktno diskriminatorske mere
• Zabrana za indirektno diskriminatorske mere (više se pregledaju proizvodi iz inostranstva od domaćih;
kampanje tipa ‘’kupuj domaće’’)
• Pitanje zahteva koji se postavljaju pred trgovce:
• Nisu dozvoljena pravila vezana za karakteristike robe (veličina, boja, svojstva)
• Dozvoljena su pravila koja se odnose na trgovce (radno vreme, kvalifikacije, itd.)
SLOBODA KRETANJA LJUDI
Sloboda kretanja ljudi odnosi se ne samo na članice EU, već na sve zemlje članice EEP (EU+EFTA+CH*)
• Predstavlja pravo građana EU da žive, rade, studiraju ili se penzionišu na teritoriji bilo koje zemlje članice
• Svuda se tretiraju kao domaći državljani, bez ikakvih dodatnih ograničenja ili prepreka

*Dva aspekta: radni i građanski

1. Radni aspect
Predstavlja pravo za građane da traže posao i budu zaposleni pod istim uslovima kao domaći državljani
• Zabrana diskriminacije u pogledu državljanstva kada su u pitanju konkurs za zasposlenje, nakana i drugi
uslovi rada
• Pravo svakog državljanina EU da:
(1) Prihvati ozbiljnu ponudu za zaposlenje
(2) Slobodno se kreće po teritoriji EU u tu svrhu
(3) Da živi na teritoriji bilo koje države članice pod uslovima i
propisima koji važe za domaće državljane
(4) Da nastavi da boravi na teritoriji bilo koje države članice nakon zaposlenja

2. Građanski aspect
Podrazumeva niz političkih prava:
(1) Aktivno i pasivno biračko pravo na izborima za Evropski parlament
(2) Aktivno i pasivno biračko pravo na lokalnim izborima u mestu stanovanja
(3) Pristup dokumentima od javnog značaja administracije EU
(4) Pravo na peticiju Evropskom parlamentu i ombudsmanu
(5) Jezička prava - pravo da se obrati instituciji EU na bilo kom službenom jeziku EU i da na tom jeziku
dobije odgovor

Definiše pravo na slobodu kretanja koje podrazumeva pravo na boravak i prebivalište bilo gde na teritoriji EU,
uključujići i pravo na rad
• Podrazumeva zabranu svih oblika diskriminacije po osnovu državljanstva / nacionalnosti
• Konzularna zaštita u trećim zemljama
• Ograničenja ove slobode za državljane novih država članica EU (momentalno, samo za državljane Hrvatske,
najdalje do 2019. Godine)ž

•važi za EU, EEA, CH

SLOBODA PRUŽANJA USLUGA

Ona je “rezidualna” sloboda - primenjuje se samo onda kada se ne može primeniti sloboda kretanja ljudi
• Predviđena je za samozaposlene, ali je njena primena nešto šira i obuhvata i pravo na ustanovljavanje
• Primenjuje se i na slučajeve kada kompanija privremeno šalje zaposlenog da obavi posao za klijenta u drugoj
državi članici
Pravo na ustanovljavanje: pravo fizičkih i pravnih lica da osnuju, učestvuju u osnivanju ili da kupe pravno lice u
bilo kojoj državi članici EU pod uslovima predviđenim za domaće državljane
• Određena zanimanja od javnog interesa su isključena iz primene ove slobode
 SLOBODA KRETANJA KAPITALA
Cilj je da obezbedi potpunu mobilnost kapitala
• Omogućava kupovinu nekretnina i vlasničkih udela u preduzećima svim državljanima EU bez ikakvih
ograničenja
*Nakon početka funkcionisanja evrozone:
• Svi transferi u EUR između zemalja članica smatraju se domaćim platnim prometom i tako se naplaćuju
• Sva plaćanja karticama ili podizanje novca na bankomatu se takođe smatra domaćim prometom
Šta je isključeno iz integracije? (strana 55)
• Socijalna politika - skoro da nema socijalne harmonizacije
• Poreska politika
-Ugovor iz Rima kaže da EU treba
da promoviše ’’ekonomski odbar
život’’
•Suštinska promena koju donosi
Lisabonki ugovor je u tome što
kaže da će EU promovisati dobar
život u širem kontextu ’’cilj unije
je da promoviše mir, svoje
vrednosti i doprinositi zaštiti
svojih građana’’
STRUKTURA EU
• Do Mastrihta, uglavnom su sve
integracije i odluke donošene na
međuvladinom nivou, van struktura EZ
• Mastriht povlači jasnu liniju između
supranacionalnih elemenata acquisa I
međuvladine oblasti (struktura 3 stuba)
• Lisabon ima samo 2 stuba I zajedničku
pravnu osnovu (krov i 2 stuba-jedan za
supranacionalna pitanja i drugi za pitanja
saradnje na međuvladinom nivou)
U originalnom textu Ugovora iz Rima definisani su prvi zadaci EU-
uspostavljanje jedinstveng ekonomskog područja(zajendičko trž);
budući da je to osnova celokupne evropske konstrukcije, ugovori
koji su usledili nisu mnogo izmenili originalan sadržaj
•lista o ek.dobrom životu je proširena u odnosu na listu iz 1957. I
obuhvata: viskon nivo zaposlenosti, jednakost polova, visok
stepen konkurentnosti, visok stepen zaštite I unapređenje životne
sredine, rast standarda I kvaliteta života
Amandmani Ugovora iz Lisabona znače da ekonomija vise
nije ,,ključan posao’’ EU, već samo 1 element
Stvaranje carinske unije 1958-1968
Evropesimizam 1973-1986
Jedinstveno tržište 1986-1992
Ekonomska I monetarna unija(EMU) 1993-2001
Lisabonski ugovor ukida evropsku zajednicu, menja termin
,,Zajednica’’ u ,,Unija’’ kroz ceo TEC i TEU kao što je
izmenjeno Lisabonskim ugovorom. Dublji i detaljniji način
razmišljanja o organizacionim promenama jeste integracije
trećeg stuba u prvi. Politike u oblasti pravosuđa i unutrašnjih
poslova-treći stub, svrstane se u domen prvog stuba
supranacionalnih institucija i prakse. Sud EU će imati svoju
nadležnost i njegove presude će imati veću težinu od
presude nacionalnog suda.
Pitanje u domenu 2.stuba-inostrane I spoljne bezbedonosne
poltike nastavljaju da podležu procedurama I praksi
međuvladine saradnje.
Strana 100.(promene u radu institucija)
 EVROPSKA UNIJA

Donošenje odluka na Donošenje odluka na međuvladinom

supranacionalnom nivou
nivou
EZ ZSBP JHA
The european Zajednička Saradnja u
community(ekonomska spoljna I pravosuđu i
zajednica)
Carinska unija,
bezbednosna unutrašnjim
jedinstveno trž, politika poslovima(Justice
poljoprivredna i (Common Foreign and Home Affairs)
strukturalna politika, and Security
trgovinska i konkurentska Policy-CFSP)
politika

Ugovor o osnivanju Ugovor o Evropskoj uniji

Evropske zajednice
(Treaty on European union-TEU)

ERVROPSKA UNIJA

supranational intergovernmental

-Economic integration Common Foreign and Security

- Justice and Home Affairs policy-CFSP

Treaty on European union-TEU

Treaty on the functioning of the EU

Prvi stub koji je nazvan Evropska zajednica, obuhvata interno tržište sa svoje 4 slobode, program
jedinstvenog trž, politiku konkurencije I kontrolu ,,državne moći’’, zajedničku poljoprivrednu politiku…

*pravni osnov za sve ove politike, zakone, institucije, I prakse je Ugovor o osnivanju EZ (ugovor iz Rima
koji je izmenjen ugovorima koji su usledili)
*prvi stub takođe obuhvata I Ekonomsku monetarnu uniju (EMU), a time I Evropsku centralnu banku,
jedinstvenu valutu I prateća pravila I procedure.

Drugi stub obuhvata zajedničku spoljnu I bezbedonosnu politiku.

Treći stub obuhvata saradnju u oblasti pravosuđa I unutrašnjih poslova. Dobar deo politike trećeg
stuba EU nastao je usled Šengenskog sporazuma 1985.god-tim sporazumom su postepeno ukonjene
granične kontrole. Članice Šengena su se dogovorile da tešnje sarađuju u okviru policijskog I sudskog
sistema.

EU je osnovala I agencije za saradnju kao što su Europol (policijska saradnja), Eurojust(saradnja

nacionalnih tužilaca) I Fronteks(saradnja graničnih službenika)

Današnja EU se zasniva na 2 osnovna ugovora - ugovor o ,,prvom stubu’’, odnosno Ugovor o

osnivanju Evropske zajednice (takođe se naziva i TEC ili Ugovor iz Rima) i ,,sveobuhvatni
ugovor’’, odnosno Ugovor o Evropskoj uniji ( takođe se naziva i TEU ili Ugovor iz Mastrihta)

Postoji čitav niz drugih ugovora, ali se njima ili modifikuju dva navedena glavna uovora
(Jedinstveni evropski akt, Ugovor iz Amsterdama/Nice itd.) ili su važni za vrlo specifična
područja(Ugovor o osnicvanju Evropske zajednice za atomsku energiju itd.)

Evropsko zakonodavstvo - acquis communautaire

- acquis communautaire naziv koji se odnosi na celokupno dosad akumulirano pravo EU, odnosno na
skup pravnih normi i odluka koje obvezuju sve zemlje članice unutar Europske unije.
-Potpuno netipično za bilo koju međunarodnu organizaciju (uključujući UN) je da poseduje
supranacionalni pravni sistem
S obzirom na to da ne postoji nijedan dokument kojim se uspostavlja pravni sistem EZ, njeni principi
nikada nisu zvanično proglašeni. ,,Principi’’ pravnog sistema EZ su opšti obrasci koje su različiti
pravnici oblikovali iz hiljada stranica primarnog, sekundarnog I precedentnog prava. Tri principa koja
se uvek pominju su Osnovni principi:
• Direktna primena - pravni propisi EU se direktno primenjuju u zemljama članicama i državljani
EU sa njih mogu pozivati pred domaćim sudovima
• Suprematija - u slučaju konflikta, primenjuje se komunitarno pravo; ono se ne može
unutrašnjim propisima izmeniti od strane države članice
• Autonomija - pravi sistem EU je van (i iznad) pravnog sistema država članica
 INSTITUCIJE EU - ,,VELIKA PETORKA’’
1.Evropska komisija
“Vlada” Evropske unije
• Radi se o organu izvršne vlasti - ali, u isto vreme, EK jedina ima pravo zakonodavne inicijative(jedina
može da predloži zakonske akte)
• Sastoji se od 28 komesara, među kojima je i predsednik Komisije, Jean-Claude Juncker (LU)
• Trenutno, svaka zemlja članica daje po jednog komesara
• Oni ne predstavljaju interese svojih zemalja, već interese EU
• Svaki komesar upravlja određenim resorom: poljoprivreda, industrija, nauka, i sl

2.Evropski savet
• Evropski savet (European Council) nije isto što i Savet Evrope (Council of Europe)
• Okuplja šefove država ili vlada zemalja članica Evropske unije (1961)
• Postao je institucija EU u formalnom smislu tek nakon potpisivanja Lisabonskog ugovora (2009)
• Nadležnosti Evropskog saveta-ne bave se dnevnim dnevnim situacijama, sastaju se 1 ili 2 puta u 6m
• Predsednik ES je Donald Tusk (PL), u radu učestvuje I Federica Mogherini (IT)

3. Savet Evropske unije (Savet ministara)

• Savet Evropske unije se češće naziva samo Savet, ili najčešće, Savet ministara
• Savet je jedna od dve institucije EU koja ima zakonodavnu vlast - smatra se gornjim domom u
bikameralnom sistemu
• Sastoji se od predstavnika izvršne vlasti (vlada) država članica EU
• Tačan sastav zavisi od teme, trenutno postoji 10 različitih konfiguracija; najčešće se sastaju: GAC,
FAC, EcoFin
• Predsedavanje Savetom se rotira na svakih šest meseci (trenutno Rumunija, sledeća je Finska)

4.Evropski parlament
Zakonodavno telo Evropske unije (ali ne i jedino!); smatra se ,,donjim domom’’
• Poslanici EP, njih 750+1, jedini su direktno izabrani predstavnici građana Evropske unije u njenim
institucijama (demokratski deficit)
• Sedište EP je u Strazburu (FR), ali se sastaje i u Briselu (BE)
• Poslanici se grupišu u ideološke parlamentarne grupe, a ne po nacionalnoj pripadnosti
• Mandat poslanika EP je 5 godina - izbori ove godine
• Najviše poslanika ima Nemačka (96), najmanje MT, LU, EST, CY; br poslnika se dodeljuje prema
br.stanovnika

5.Evropski sud pravde

Deo Suda pravde Evropske unije
• Najviši sud koji odlučuje o pitanjima komunitarnog prava, odnosno prava zajednice, prava EU
• 28 sudija u panelima od 3, 5 ili 13 sudija; predsednik Koen Lenaerts (BE); 8 generalnih
advokata.
 Evropska centralna banka
• Samostalno upravlja monetarnom politikom 19 država članica evrozone; nema ingerencije u
preostalih 9 država članica
• Upravni odbor: predsednik i potpredsednik ECB i četiri člana Upravnog odbora
• Trenutni predsednik Upravnog odbora (“Guverner ECB”) je Mario Draghi (IT)
• “Upravljačko telo” sastoji se od članova UO i 19 guvernera centralnih banaka evrozone
• Glavni zadatak: održavanje stabilnosti cena (model BB-bundesnank)

-Obična zakonska procedura-

• Predlog Evropske komisije
• Prvo čitanje u Parlamentu (mogući amandmani)
• Prvo čitanje u Savetu EU (mogu prihvatiti predlog, ili ga izmeniti i vratiti Parlamentu)
• Drugo čitanje u Parlamentu (mogu prihvatiti predlog koji stupa na snagu, odbiti ga čime se
procedura završava, ili opet staviti amandmane i uputiti nazad u Savet ministara)
• Drugo čitanje u Savetu EU (mogu prihvatiti predlog, odbaciti ga ili usvojiti nove amandmane, i u tom
slučaju se formira Komitet za pomirenje)
• Komitet za pomirenje (sastavljen od članova Saveta i EP) dogovara se o zajedničkom tekstu - ako se
dogovore, predlog ide na treće čitanje u EP I Savet, i tom prilikom mogu samo da prihvate ili odbiju
predlog)

Acquis communautaire Propisi

Opšti pravni akti(na neodređen br slučajeva u budućnosti): • “Evropski zakoni”
Propisi • Direktno primenjivi u
Direktive izvornom obliku
Direktive
Posebni pravni akti: • Članice moraju da
Direktive postavljaju cilj, ali ne i
Odluke prilagode svoje
sredstva!
Neobavezujući acquis zakonodavstvo tako da ne
• Nacionalni parlamenti i vlade
bude u suprotnosti sa
odgovorni su za njihovu adekvatnu
propisima
transpoziciju (prebacivanje iz
Odluke evropskog pravnog sistema u
• Obavezujući, posebni pravni akti domaći pravni sistem) – u
• Odnose se na tačno određene suprotnom, mogu se direktno
pojedince, preduzeća ili zemlje članice primeniti
• U zavisnosti od oblasti, donosi ih • Države su odgovorne prema
Evropska komisija (na svakodnevnom svojim građanima ako adekvatno
nivou), ili Evropski savet ne primene direktive
• Direktno se primenjuju i može se
Neobavezujući
pozivati na njih pred nacionalnim
sudovima acquis
• Odluke u pojedinačnim slučajevima • Saveti
(zaštita konkurencije, zaštićene cene • Mišljenja
poljoprivrednih proizvoda) ili u • Rezolucije
oblastima gde EK ima nadlženost • Deklaracije
(zaštita potrošača)
BREXIT
Termin Brexit je portmanto koji označava izlazak Velike Britanije (zapravo Ujedinjenog Kraljevstva) iz
Evropske unije (Britain + Exit)
• Posledica usvajanja Zakona o Evropskoj uniji iz 2018. godine i referenduma o izlasku iz EU iz juna
2016. godine
• Vlada UK obavestila je Evropski savet o nameri za napusti EU 29. marta 2017. - stupio je na snagu
dvogodišnji prelazni period, predviđen čl. 50 Ugovora o Evropskoj uniji (Lisabonski ugovor)

Na čelu parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva nalazi se monarh, trenutno Elizabeta II.

Laburistička partija predstavlja jednu od dve vodeće političke stranke u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Osnovana je 1900. godine od strane sindikata i levog, socijalistički orijentisanog krila Liberalne
stranke.
Nakon Prvog svetskog rata, laburisti su se uz konzervativce nametnuli kao jedna od dve vodeće
političke stranke I učestvovali u mnogim vladama, ponekad i kao koalicija.
Konzervativci britanska politička stranka desnog centra. To je najveća politička partija u Ujedinjenom
Kraljevstvu. Stranka se naziva I Torijevci i bila je jedna od dve dominantne partije u devetnaestom
veku, zajedno sa liberalima (konzervativci-generalni sekretar-->Tereza Mej)

Otkud referendum?
• Inherentna “evroskeptičnost” u Ujedinjenom Kraljevstvu i osećaj kako EU suviše zadire u suverenost
članica
• Političke partije u čijoj je platformi bio izlazak iz EU su potpuno marginalizovane (npr. UKIP)
• Referendum raspisan da “umiri” suverenističko krilo Konzervativne partije
• Premijer David Cameron obećao u izbornoj kampanji referendum o EU (2015)
David Cameron je bio za ostanak u EU, ušao je u pregovore sa EU kako bi poboljšao položaj VB;
-Dobili su povlastice, 30% manje plaćanja EU (VB već ima povlastice, zadržala funtu-nije deo
monetarne unije)

Šta je EU ponudila UK 2015-16?

• Ograničenje pristupa sistemu socijalne zaštite za građane EU u drugim državama članicama(građani
iz zemalja EU koji dođu u VB primaju soc.pomoć u iznosu koji bi primali u svojoj državi)
• “Crveni karton” - uključivanje Evropskog saveta u zakonodavni process (15 članova Saveta mogu
vratiti usvojeni akt na “doradu”)
• Povećanje nadležnosti država članica u vezi sa slobodom kretanja ljudi (procena bezbednosti, ako je
članica EU nema pravo da zabrani nekom ulazak u drž, opasnost od terorista)
• Dečiji dodatak - i dalje bi se plaćao, ali u iznosu prema državljanstvu deteta, a ne mesta prebivališta
• “Sve bliža Unija” (nema nadležnosti samo da su države bliže)
• Obavezno članstvo u Evrozoni
• Pravo članova porodice državljana EU na slobodu kretanja
• Status dogovora u sistemu međunarodnog prava (ograničenje nadležnosti za ESP)
 Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske čine
4 zemlje: Vels, Engleska, Severna Irska i Škotska
Pitanje Severne Irske je suštinski važno pitanje
Irski rat za nezavisnost je bio oružani sukob koji se od
1919. do 1921. vodio u Irskoj između irskih nacionalista okupljenih
na jednoj, i britanskih vojnih, policijskih i paravojnih formacija na
drugoj strani.
Uzroci sukoba su bili u višedecenijskom nezadovoljstvu
većine irskog (katoličkog) stanovništva britanskom vladavinom,
U dec 1921. Irska je podeljena na južni deo-Irsku Slobodnu
državu de fakto nezavisni britanski dominion, I Severnu Irsku koje
je ostala pod neposrednom brit. vlašću
Sporazum na Veliki petak jedan je od sporazuma u cilju
rešavanja mirovnog procesa u Severnoj Irskoj.
Ovaj Sporazum Severnoj Irskoj daje široku autonomiju u
okviru Ujedinjenog Kraljevstva, a Republici Irskoj mogućnost da, u skladu sa Sporazumom, iznosi svoje
stavove i predloge vezano za ovaj entitet i ostrvo
Irska je izbacila iz ustava da je Severna Irska deo njene teritorije ali onog momenta ako se pokaže da je
većina stanovništva iz Severne Irske za ujedinjenje sa Irskom tako mora biti!
Efekat sporazuma: izbrisane su granice između Severne Irske I Irske kako bi se izbegla ideja da su to 2
države
I Republici Irskoj I VB je važno da ne postoje crvene linije između Severne Irske I Irske - tu dolazi do
problema-BREXIT- ako ne dođe do sporazuma moraće da se utvrde granice

Aktivnosti UK i EU nakon raspisivanja referenduma

• Najvažnije četiri političke partije u UK su se zalagale za ostanak UK u EU
• Imaju podršku 92,8% elektorata
• Cameronova Vlada isposlovala izmene Lisabonskog ugovora, tako da UK bude u (još) boljem položaju
• Kampanju za izlazak vodile nevladine organizacije, frakcija Konzervativaca, i suverenističke partije

Ko je odabrao Brexit?
• 51,9% glasača podržalo izlazak
• Demografska struktura glasač izazvala je dosta polemike nakon glasanja
• Veliki gradski centri, Škotska I Severna Irska su većinom glasali za ostanak u EU; ruralna Engleska
snažno za izlazak
• Stariji glasači i manje obrazovani glasači su bili za izlazak iz EU

Razlozi za glas za Brexit:

• Suverenitet
• Imigracija
• Nacionalni identitet i stopa imigracije
• Populizam
• Demokratski deficit i evropska birokratija
• Ekonomski razlozi
 Mogući scenariji Brexita
2-3 godine
No Deal Brexit Tranzicioni period i/ili Produžetak Odustajanje od
Izlazak Ujedinjenog Irish Backstop pregovora Brexita
Kraljevstva iz Evropske Dogovor o Brexitu do UK traži od EU da se UK povlači zahtev za
unije bez sporazuma o 29.3 njeni pregovori o primenom čl. 50
izlasku Formalna povezanost UK i UEU i
izlasku produže, i za
29. mart 2019. EU se postepeno ostaje članica
to vreme ostaje
smanjuje Evropske
punopravna članica
uz “irski backstop” unije
31. decembar 2021. EU.

Tranzicioni period-da se izlazi u fazama do 31.12.2021.; Backstop je garancija, da ako ne dođe do

dodgovora I sve se ne završi do 31.12.2021, on omogućava da se suspenduje Britanski izlazak dok se
ne postigne dogovor o granici

Promene u javnom mnjenju

• Oko 2 miliona glasača koji su bili mlađi od 18 godina kada se održavao referendum vrlo su
zainteresovani za potencijalno novo glasanje (njih 87% bi glasalo)
• Podrška za “drugi referendum” krajem decembra 2018. u slučaju No Deal Brexita bila je veoma
snažna (50% v. 22%)
• 44% Britanaca (v. 30%) smatra da je No Deal bolja opcija od predloga Vlade za uređeni izlazak iz EU

Poglavlje 3. Donošenje odluka (od 111. strane)

• Oblasti koje su isključivo domen odluka na nivou EU nazvaju se područjima ,,isključive nadležnosti’’ ili
,,nadležnosti Zajednice’’.
• One oblasti koje su u domenu zajedničkog odlučivanja struktura EU I država članica nazivaju se
područjem ,,podeljene nadležnosti’’
• One obalsti o kojima se isključivo odlučuje na nacionalnom ili supranacionalnom nivou nazivaju se
područjem ,,nacionalne nadležnosti’’
• EU primenjuje nekoliko postupaka za donošenje odluka; oko 80% zakonodavnih akata EU usvaja se uz
primenu postupka koji se naziva postupkom saodlučivanja. On podrazumeva da zakonski akt bude
usvojen tako što će Savet ministara ,,glasati kvalifikovanom većinom’’ (qualified majority voting-QMV),
a Evropski parlament prostom većinom.
• KVALIFIKOVANA VEĆINA (Većina od 2/3 od ukupnog broja glasova svih)
• DVOSTRUKA VEĆINA(bar 55% članica koje predstavljaju bar 65% populacije EU)
• PROSTA VEĆINA(Obična većina glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa, +50%)
Ekonomska i monetarna unija
• Skraćenica EMU za Ekonomska i monetarna unija
• Nije Evropska monetarna unija!
• To je teorijski pojam, a ne organizacija ili ugovor koji postoje u praksi
• Označava grupu zajedničkih politika i mera zemalja članica EU namenjenih stvaraju jedinstvenog tržišta
Evropske unije
• Sve zemlje članice EU su “članice” EMU - samo je pitanje faze

• Zaključak koji je fundamentalan za razumevanje logike na kojoj počiva monetarna integracija Evrope-
sve spajamo nazivom nemoguće trojstvo (samo 2 od 3 mogu da se realizuju istovrermeno):
1. 1.potpuna mobilnost kapitala
2. 2.autonomna monetarna politika
3. 3.fiksni devizni kurs

Fiksni devizni
Svaki ugao odgovara
jednom od 3 obeležja i
svaka strana označava
Potpuna Autonomna
izvodljivu kombinaciju
mobilnost monetarna
kapitala politika
• Najrazvijenije zemlje dozvoljavaju da njihovi kursevi slobodno plivaju. To je slučaj sa evrozonom, SAD,
VB, Japanom, Švedskom I Kanadom… Glavni razlog za usvajanje tog režima je da on u potpunosti
omogućava sprovođenje autonomne monetarne politike I stavlja inflaciju pod nadležnost centralne
banke

• Rukovođeno plivanje (prljavo plivanje) nalazi se na pola put aitmedju slobodnog plivanja I fiksiranja.
Centralne banke koje usvoje tu strategiju kupuju sopstvenu valutu kada smatraju da je preslaba I
prodaju je onda kada misle da je prejaka, ali se uzdržavaju da teže nekom određenom deviznom kursu.

• Ciljne zone podrazumevaju izbor širokog opsega u kojem devizni kurs može da se menja u odnosu na
izabranu valutu sidro. To ostavlja izvestan manevarski proctor I za monetarnu I za fiskalnu politiku. Što
je širi taj raspon fluktuacije, to ima vise prostora, ali je time I režim bliži slobodnom ili rukovođenom
plivanju.

• Puzajući kurs-vlasti objavljuju cenralni paritet I raspon fluktuacije oko tog pariteta. Obeležje tog režima
je da se redovno omogućava klizanje centralnog pariteta I povezane maximalne I minimalne vrednosti.

• Fixan I prilagodljiv kurs-vlasti mogu da objave zvaničan paritet prema drugoj valuti, uglavnom $ ili €. Taj
centralni paritet može nekad da se menja I ta procedura se naziva-prilagođavanje

Dolarizacija/evrizacija
još stroži režim je bespovratno fixiranje devznog kursa, što
znači usvajanje strane valute
 Kolapsom brettonwoodskog monetarnog sistema 1971. javila se potreba za koordiranjem
kurseva evropskih valuta

1972. zemlje članice EZ dogovaraju da spreče velike fluktuacije u deviznim kursevima

• “Zmija u tunelu”----Dozvoljeno odstupanje definisano je na ±2,25%
• Fluktuirajući devizni kurs USD je zmiju učinio neodrživom
• Nekoliko godina su različite zemlje ulazile i izlazile iz ovog sistema, da bi na kraju u njemu ostale
samo Nemačka, Belgija i Holandija (uspele da inflaciju održe pod kontrolom)

Umesto zmije, 1979. godine EZ čini novi pokušaj da uspostavi red u deviznim kursevima. Sve zemlje
koje su sačinjavale EZ 1979.god su se priključile EMS.
EMS je usvojen u pokušaju da sačuva stabilnost dviznog kursa nakon sloma Bretonvudskog
sistema

Elementi evropskog monetarnog sistema (EMS):

• ECU (European Currency Unit), referentna korpa evropskih valuta
• Mehanizam deviznih kurseva (ERM, Exchange rate mechanism)
• Fond za monetarnu saradnju (pomoć za održavanje deviznog kursa)

• ERM 1 je predvideo dva “tunela”, ±2,25% i ±6% za Italiju

• ERM 1 je de facto prestao da funkcioniše početkom 90-ih godina

ERM 2
• 31. decembra 1998. ECU je formalno zamenjen sa zajedničkom valutom, evrom, u odnosu 1:1
• 1. januara 1999. ERM 1 prestaje da važi i na snagu stupa novi, fleksibilniji ERM 2 - sa neobaveznim
članstvom za Veliku Britaniju i Dansku
• Tunel je sada fiksiran na ±15%
• Nephodno je da zemlja članica EU provede najmanje dve godine u ERM 2 pre nego što usvoji evro
*Što vise ljudi prihvati valutu ona je korisnija; svet bi imao koristi kada bi postojala samo 1 valuta
Prednosti zajedničke valute:
• Transakcioni troškovi
• Transparentnost cena
• Valutni rizik
• Trgovina
• Kvalitet zajedničke monetarne politike

Optimalna valutna zona

• (Simetrični) šokovi i devizni kurs
• Asimetrični šokovi
• Simetrični šokovi sa asimetričnim efektima
• Preferencije u ekonomskim politikama

Kriterijumi za uspostavljanje optimalne valutne zone

1.Mobilnost na tržištu rada
Mandelov kriterijum: optimalna valutna područja su ona u okviru kojih se ljudi kreću sa lakoćom

2.Diverzifikovana privreda (ili više privreda fokusiranih na iste proizvode i usluge)

Kenenov kriterijum: zemlje koje imaju široko diversifikovanu proizvodnju I izvoz I koje imaju sličnu
strukturu formiraju optimalno valutno područje

3.(Međusobna) otvorenost privreda

Mekinonov kriterijum: zemlje koje su vrlo otvorene za trgovinu I u velikoj meri međusobno trguju
formiraju optimalno valutno područje

4.Fiskalni transfera
Kriterijum transfera: zemlje koje se slože da jedna drugoj pomažu u slučaju negativnih šokova
formiraju optimalno valutno područje

5.Homogenost preferenci u ekonomskim politikama

Kriterijum homogensti I preferencija: zemlje članice valutne unije treba da imaju širok konsenzus
povodom načina na koji će se rešavati šokovi

6.Solidarnost (vs. nacionalni interes)

Kriterijum solidarnosti: kada zajednička monetarna politika podstakne sukob nacionalnih interesa,
zemlje koje čine valutno područje moraju da prihvate troškove u ime zejedničke sudbine.
Kriterijumi konvergencije
Da bi se zemlja priključila monetarnoj uniiji, mora da ispuni sledećih 4+1 kriterijuma konvergencije,
koji ostaju na snazi za sve buduće zemlje kandidate

Poznati i kao Mastrihtski kriterijumi, prema Ugovoru iz Mastriha kojim su definisani:

• Stopa inflacije ne sme biti viša od 1,5pp više od proseka inflacije u tri zemlje članice EU
sa najnižom inflacijom
• Budžetski deficit ne sme biti viši od 3%
• Javni dug ne sme biti viši od 60% bruto domaćeg proizvoda
• Kamatne stope na 10-godišnje državne obveznice ne smeju biti više od 2pp više od
proseka prinosa na te obveznice u tri zemlje članice EU sa najnižim kamatama
• Danas je Mehanizam deviznih kurseva (MKD) jedan od zahteva koje treba ispuniti da bi se ušlo
u evrozonu

Koncept Evropa u dve brzine

-Velika Britanija se pod vođstvom Margaret Tačer čvrsto protivila monetarnoj uniji- dogovor u kom se
navodi da VB sama po sebi nije u obavezi da se priključi monetarnoj uniji
-To je nadalje potvrdilo da Evropa može da se kreće različitim brzinama
-Slična klauzula o izuzeću odobrena je I Danskoj
-Švedska se 1995. Pridružila EU, švedske vlasti su jasno dale do znanja da nisu ni malo entuzijastične
po pitanju monetarne unije. Odbijen zahtev za njihovo izuzeće.
*Diplomatsko rešenje je bio džentlmenski sporazum prema kom Švedska nije ušla u
MehanizamDeviznihKurseva pa iz tog razloga nije mogla da se kvalifikuje za članstvo u monetarnoj
uniji.
*Švedska se de facto tretira kao Danska, sa pravom da se prijavi za članstvo kad to sama odluči

Evrozona
• Zajednička valutna zona koja obuhvata 19 država članica Evropske unije koje su članice (3. faze)
ekonomske I monetarne unije
• To znači da su svoje stare nacionalne valute zamenile za evro
• Sve zemlje članice EU obavezne su da se pridruže evrozoni, nakon što ispune kriterijume
konvergencije
• Opt-out imaju Velika Britanija i Danska
• De facto opt-out ima Švedska Emisiona dobit predstavlja razliku između
troška izdavanja I nominalne vrednosti valute
Evro van Evrozone
• Evro danas čini oko 20% deviznih rezervi u svetu (ogromna emisiona dobit)
• Putem sporazuma sa EU, evro se koristi kao nacionalna valuta u Andori, San Marinu, Monaku i Vatikanu
(imaju pravo za izdaju sopstveni EUR kovani novac)
• Unilateralno su kao svoju valutu evro prihvatili Crna Gora I Kosovo* (pre toga DEM)
• Neformalna eurizacija (Srbija 71%)
• Fiksni devizni kurs sa evrom kao pegom: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Danska Maroko, Zapadno i
Centalnoafrička valutna unija,...
 Evropske integracije II

Konkurencija u EU I politika državne pomoći

Zašto je konkurencija važna?
• Tržište najbolje deluje u uslovima slobodne konkurencije (uz određene izuzetke)
• Što je konkurencija jača, to je slabija šansa da se oslanjanjem (isključivo) na cenovnu
konkurentnost ostvari prednost
• Unapređenje efikasnosti i produktivnosti
• Pristup zajedničkom tržištu značajno će pojačati konkurenciju u Srbiji; naši proizvođači će
nastupati kao ravnopravni učesnici na tržištu EU
• Na strani tražnje - konkurencija obezbeđuje najniže cene

Oblici distorzije konkurencije

• Monopol
• Prirodni (uglavnom se odnosi na infrastrukturu)
• “Neprirodni” (u slučaju osvajanja tržišta)
• Duopol
• Oligopol
• Monopson (na strani potražnje za određenim proizvodom postoji samo jedan kupac; država-
oružje)

Načini sprečavanja distorzije konkurencije

-Ove mere su počele da se primenjuju još od potpisivanja Rimskog ugovora, ali u ograničenom
obimu:
• Zabrana fiksiranja cena i podele tržišta
• Zloupotreba dominantnog položaja
• Zabrana državnih subvencija

Oblasti delovanja politike zaštite konkurencije

1. Nedopušteni trgovinski sporazumi

• Horizontalno i vertikalno dogovaranje sa ciljem fiksiranja cene, direktno ili indirektno
• Dogovori o uslovima prodaje
• Dogovori o podeli tržišta
• Sporazumi o proizvodnim ili trgovinskim kvotama
•Sporazumi o investicijama
• Zajedinčke prodajne službe
• Sporazumi o segmentiranju tržišta po robama
• Dogovori koji su na štetu trećih učesnika
• Dobrovoljno uzdržavanje od konkurencije
• Kolektivni bojkoti
Restriktivni sporazumi (karteli) - restriktivni
sporazumi imaju za cilj sprečavanje, ograničavanje ili
narušavanje konkurencije na relevantnom tržištu. To
su pisani ili usmeni dogovori, sporazumi, ugovori,
pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni
dogovori, usaglašena praksa, kao i odluke udruženja
učesnika na tržištu, kojima se direktno ili indirektno
1
određuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi
trgovine; ograničava ili kontroliše proizvodnja, tržište,
tehnički razvoj ili investicije.
 2. Zloupotreba dominantnog položaja
-Ostvariti dominanti položaj samo po sebi nije zabranjeno, već je zabranjena njegova zloupotreba.
-Jednom kada preduzeće stekne doimnantnu poziciju, ono može da se nađe u iskušenju da to
iskoristi tako što će izvlačiti dodatni profit od svojih dobavljača I potrošača (u skaldu sa pravom EU
takva praksa je nelegalna)

*Tri uslova:
• Postojanje dominantnog položaja
• Zloupotreba dominantnog položaja
• Zloupotreba vodi ka negativnom uticaju na trgovinu unutar Evropske unije

•Nametanje cene ili obaveza kupovine neželjenih proizvoda

• Ograničavanje proizvodnje, prodaje i tehničkog razvoja, a na štetu potrošača
• Nejednaki uslovi za iste proizvode, ali za različite partnere

3. Spajanja i preuzimanja preduzeća

•Formiranje novog učesnika spajanjem dva ili više prethodno nezavisnih učesnika ili njihovih delova
• Spajanje može biti prijateljsko (merdžeri) ili neprijateljsko (akvizicije)

Evropska unija se bavi spajanjima firmi samo ukoliko:

• Promet preduzeća >5 milijardi EUR u globalnim razmerama
• Promet preduzeća >250 miliona EUR u EU
• U svakoj pojedinačnoj državi članici mora biti manje od dve trećine ostvarenog prometa

4. Državna pomoć
• Veoma česta pojava u zemljama u razvoju
• Često teško i osetljivo političko pitanje
• Vlade država članica i Evropska unija su često u jednoj vrsti sukoba interesa
• Zabrana se odnosi na državnu pomoć koja unosi distorzije na zajedničkom tržištu

•Sama po sebi politika državne pomoći je specifična i svojstvena samo u EU kao garant održavanja
fer utakmice na zajedničkom tržištu država članica i kao takva je ustanovljena Ugovorom o
funkcionisanju EU.
•Kontrolom dodele državne pomoći obezbeđuje se da intervencije nacionalnih vlada ne naruše
konkurenciju na tržištu.
•U određenim situacijama intervencije nacionalnih vlada su neophodne za dobro funkcionisanje i
održivu ekonomiju države, zbog toga je već Ugovorom ostavljeno prostora za ciljeve i namene za
koje se dodela državne pomoći može smatrati usklađenom sa zajedničkim tržištem.

Neki od tih ciljeva su: istraživanje, razvoj i inovacije, zaštita životne sredine, regionalni
razvoj, zaštita kulturnog nasleđa, usluge od opšteg ekonomskog interesa itd.
•Takođe, državna pomoć se može manifestovati i u raznim oblicima kao što su: subvencije,
garancije, poreske olakšice.

Cilj kontrole državne pomoći od strane nadležnog organa (u EU to je Evropska komisija) je da

obezbedi svim učesnicima na tržištu jednake uslove poslovanja gde bi ona privredna društva koja su

2
konkurentna opstajala i stvarala profit, kao i da intervencije države ne utiču značajno na
ujednačeno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Nedozvoljena državna pomoć Dozvoljena državna pomoć

1. Davanje neopravdane prednosti • Pomoć koja ima socijalni karakter - bez
primaocu diskriminacije učesnika na tržištu
2. Selektivno dodeljivanje državne • Pomoć u slučaju elementarnih
pomoći nepogoda
3. Negativan uticaj na trgovinske • Pomoć za podsticaj ravnomernog
tokove u EU razvoja regiona
• Pomoć za kapitalno važne projekte

Kontrola državne pomoći

• Evropska komisija odobrava državnu pomoć
• Ukoliko neka država pruži nezakonitu pomoć, EK ima moć da povrati ta sredstva od njenog
korisnika sa kamatom - što često dovodi do bankrota

Tri generalna direktorata EK vode računa o poštovanju propisa:

• DG Ribarstvo (za pomoć u oblasti ribarstva)
• DG Poljoprivreda (za pomoć u oblasti poljoprivrede)
• DG Konkurencija (za sve ostale oblasti)

Nadgledanje zaštite konkurencije

• Evropska komisija igra ključnu ulogu, posebno DG Konkurencija
• Odličan primer nadnacionalnosti
• Od 80-tih godina znatno strožija primena pravila I njihovo tumačenje
• DG Comp sprovodi istragu i izriče kaznu

• Moguća je žalba Evropskom sudu pravde

• Kazna je uvek proporcionalna nanetoj šteti, uz određena ograničenja
• Politika opraštanja i privlačenje uzbunjivača

• Smatra se da je ovo jedna od najuspešnijih zajedničkih politika Evropske unije

Rezime:

Osnovni zaključak u vezi sa politikom konkurencije je da Evropa mora biti obazrivija da bi

predupredila sklapanje tajnih aranžmana i da preduzeća mogu pasti u u iskušenje da primenjuju
antikonkurentsku praksu da bi odložile ili izbegle industrijsko rekonstruisanje.

Vrlo očigedan uticaj Evropskih integracija jeste suočavanje preduzeća sa većim, “domaćim”
tržištem. To proizvodi lančanu reakciju koja dovodi do stvaranja manjeg broja većih i efikasnijih
preduzeća koja mogu da se suoče sa efektivnijom međusobnom konkurencijom. Prateće
industrijsko rekonstruisanje može biti bolan proces sa političkog aspekta, zato što dovodi do
otpuštanja i zatvaranja neefikasnih postrojenja.

3
 Vlade pokušavaju da kompenzuju to državnom pomoći, koja se smatra nepravednom-ta
percepcija nepravičnosti preti da ugrozi interes članica za EU integracijama. Da bi se ovo
izbeglo, komisija je nadležna da primenjuje pravila kojima se zabranjuje državna pomoć koja
dovodi do distorzije konkurencije.

Zajednička poljoprivredna politika

Zajednička poljoprivredna politika često se označava skraćenicama, ZPP i CAP (Common

Agricultural Policy)
• ZPP predstavlja niz politika usmerenih na podizanje prihoda poljoprivrednih imanja u EU

• Jedna je od najtvrđih, najvećih, najkontroverznijih, pa i najvažnijih zajedničkih politika Evropske

unije
• Predviđena još Rimskim ugovorom
• Poljoprivreda je inherentno zavisna od prirodnih uslova: klime I geografskog položaja

Deformisanost tržišta:
• Nema svetske cene kod mnogih proizvoda
• Izraženi protekcionizam(standardi, kako se čuva, organsko…)

Ciljevi ZPP definisani Rimskim ugovorom 1957. godine, a formulisani na konferenciji u Strezi 1958.
godine
• 1960. godine stvorena je zajednička poljoprivredna politika, koja stupa na snagu dve godine
kasnije
• Sećanje na nestašice hrane nakon II svetskog rata.

Zašto je ZPP problematična?

• Iznosi preko 40% budžeta EU, ali poljoprivrednici I dalje napuštaju selo i migriraju u urbane
sredine
• Predstavlja veoma ozbiljan politički problem i izvor je brojnih rasprava na Evropskom savetu
• Veoma je komplikovana
• Dizajnirana je 1962. godine, kada je EZ bila neto uvoznik hrane, a poljoprivreda veoma važna
privredna grana - što danas više nije slučaj.

• Poljoprivreda je “strateški značajna” grana

privrede

Da li to znači da je finansijski ključna i može li

ona biti “razvojna šansa”?

• U Evropskoj uniji, poljoprivreda čini u proseku

1,9% BDP, u Sjedinjenim Američkim Državama oko
1% BDP

4
PET principa:

1.Povećanje produktivnosti
• U poljoprivredi ključni faktori proizvodnje su I dalje zemlja, rad I capital

2.Bolji životni standard

• Neki se nikada nisu vratili na svoju zemlju nego su nastavili da žive kao izbeglice u stranim
zemljama
3.Stabilzacija tržišta
I potrošači I proizvođači mogu da očekuju šta će se destiti sledeće
godine, prema tome mogu da formiraju stabilnu ponudu i dovedu do
stabilizacije tržišta.
4.Stabilnost ponude

5.Stabilnost cena- ‘’fer cene za potrošače’’

• Ne jeftine nego fer, da mogu kupci da ih priušte ali I proizvođačima se omogućava motivišući
prihod

EKONOMSKA LOGIKA RANE ZPP

bila je uspostavljanje cenovnog minimuma, EU je
Kakav ekonomski uticaj ima cenovni
uspostavljala cenovne minimum za mnoge osnovne
minimum koji je iznad svetske cene?
poljoprivredne proizvode (žitarice,mlečne proizvode,
-veće cene podstiču poljoprivrednike
govedinu, šećer…)
da proizvode više
-veće cene utiču na smanjenje
•Ti minimum su realizovani tako što su nadležni za ZPP
potrošnje hrane
garantovali neograničenu količinu kupovinu po toj ceni
-smanjenje potrošnje EU i
povećavanje proizvodnje pomera EU
•EU je bila neto uvoznik većine proizvoda tako da je mogla
ka stanju “samodovoljnosti” u
da obezbedi uparivanje ponude I tražnje po visokim cenama
proizvodnji.
uprvljajući količinom hrane inostranog porekla koja može da
-cenovni minimum je nametnut
uđe na tržište EU. To znači da je EU mogla da obezbedi da
varijabilnim carinama
uvoz nikada ne pogura cene ispod cenovnog minimuma.

•Analiza opšteg balgostanja koja obuhvata pljp imanja EU je

korisna ali sakriva vrlo važan efekat cenovnih minimum-raspodelu beneficija između
poljoprivrednika

---mnogo se razlikuje farma pšenice u pariskom basenu I na malom grčkom ostrvu; te razlike imaju
važne posledice na raspodelu dobitaka od cenovnog minimum.

• Koristi od cenovnog minimum većinom odlaze najvećim zemljoposednicima zato što mnogo
proizvode I po pravilu velika imanja su efikasnija- imaju manje troškove
• Troškove cenovnog minimuma snose potrošači (oni su ti koji moraju da plate višu cenu) I da
hrana ima veću važnost u budžetu siromašnih porodica nego kod onih bogatih, cenovni min
se odražava na osnovu regresivnog poreza na potrošnju.
5
U prvim godinama svog postojanja ZPP je bio političarev san; značajno je povećana proizvodnja
hrane, što se tad smatralo dobrim jer je smanjivalo zavisnost od uvoza hrane. Ostvarivala se
socijalna kohezija između grada i sela zbog većih prihoda poljoprivrednih imanja. Potrošači su bili
zadovoljni jer se tokom pedesetih i šezdesetih godina prihod naglo povećavao, brže od cena hrane,
a sećanja na II svetski rat i nestašice su bila sveža.

,,Zelena’’ revolucija- posleratni period je obeležio veliki napredak u primeni nauke u pljp
(hemijska đubriva, pesticide, mašine..), takva tehnologija zasnovana na hemikalijama, mašinama
bila je nazvana ,,zelenom revolucijom’’

Serija neželjenih posledica

-ova kombinacija visokih, fixnih cena I brzog tehnološkog napretka stvorila je čitav niz posledica
1. Problem budžeta-umesto da zaradi novac nametanjem carina, EU je morala da odvoji velike
količine novca za kupovinu ,,viška’’ hrane.
2. Skladištenje-EU se suočava sa problemom šta sa tom hranom da radi. Da bi smanjila
problem budžeta I odlaganja hrane, EU je prodala hranu po subvencionisanim cenama
•praksa kupovine hrane po visokim cenama kod kuće I prodaja po jeftinim cenama u
inostranstvu naziva se dampingom
3. Problem spoljne trgovine-damping nije dozvoljen
4. Industrijalizacija zemljoradnje-negativan uticaj na životnu sredinu(uništavanje kvaliteta
vode zbog hemijskih đubriva)
5. ,,Fabrički uzgoj’’- zahvaljujući nauci prinosi su poboljšani, efikasna izrada proizvoda
životinjskog porekla(meso,jaja, mleko), korišćenje antibiotika za sprečavanje bolesti I
podsticanja rasta. Neki su se snažno usprotivili smatrajući da je fabrički uzgoj nehuman
prema životinjama.
6. Zabrinutost za zemlje u razvoju-damping cene hrane na svetskom tržištu štete izgledima
zemalja u razvoju

NOVA EKONOMSKA LOGIKA ZPP

Suština problema je u preobimnoj proizvodnji I prevelikom angažovanju u poljoprivredi, što je
prouzrokovano cenovnim minimumom EU koji je postavljen iznad svetske cene. Uklanjanje tog
minimuma bi otklonilo problem, ali to nije bilo moguće
•iako nema mnogo poljoprivrednika u EU njihova politička moć je bila velika
•lideri EU su morali da potkupe poljoprivrednike kako bi im omogućili da pokrenu reforme ZPP koje
su dobre za EU

• Nova logika kojom se ZPP rukovodi: tržišno određene cene, sa direktnim isplatama
poljoprivrednicima, pri čemu one nisu povezane sa nivoima proizvodnje

REFORME ZPP
Do sredine 80ih osnovni način rešavanja većih troškova bilo je povećanje doprinosa članica, to se
promenio kada su se pridružile Španija I Portugalija(1986)
6
•ZPP nije mnog pomagala Španiji I Portugaliji s obzirom na to da su ih klimatske prilike sprečavale
u tome da proizvode ona dobra za koja se dobija najveća podrška

• Prva zaista velika reforma odigrala se pod pritiskom spoljnotrgovinskih partnera EU

• Postalo je jasno kako stoje stvari kada su globalni trgovinski pregovori-Urugvajska runda, doživeli
neuspeh u dec 1991. kada je EU odbila da postepeno ukine izvozne subvencije I otvori svoje tržište
pljp proizvoda
• Najmoćniji izvoznici Evrope su počeli da se zalažu za reformu ZPP

Paket reformi koji je usledio-Mekšerijeve reforme

▪ Mekširijev plan je načinjen i kao ustupak partnerima u Urugvajskoj rundi pregovora

Mekšerijev plan
▪ Glavna odlika: smanjenje cena žitarica i goveđeg
mesa ▪ ZPP je ozbiljno reformisana
▪ Interventne cene smanjiti za 33% 2003.god sa probnim periodom za
▪ Kompezatorne isplate za odustajanje od obrade reformske korake tokom
15% zemljišta 2005,2006,2007.god
▪ Mali poljoprivrednici svakako dobiaju ▪ To je pomerilo ZPP sa
kompezatorne isplate,kompenzacija se isplaćuje sistema
iz budžeta EU cenovne podrške na sistem podrške
▪ Interventne cene za goveđe i teleće meso i puter dohocima uz tržišno određene cene
smanjena za 15%
▪ Uklanjanje cenovne podrške za seme uljarica i
proteinske useve
▪ Menja se način proizodnje mesa, vina i šećera
▪ Kompenzacije za rano penzionisanje

*Glavni deo reformi bilo je snižavanje cenovnog minimuma na nivo približan svetskim cenama-da
bi to bilo prihvatljivo moćnim poljoprivrednicima, reforme su obeštetile poljoprivrednike novčanim
isplatama. (pre je novac odlazio na kupovinu viška hrane a sada direktno u ruke poljoprivrednika)
*Drugi deo reformi podrazumevao je da se poljoprivrednicima zapravo plaća da ne proizvode
hranu,konkretno da bi pljp dobili isplatu morali su da se slože da će smanjiti područje koje
zasadjuju za 15%
-novac je isplaćivan vlasnicima zemljišta i to samo ako je zemlja bila obrađena

Osnovne dimenzije ZPP

1. Unutrašnja !Garancija određenih nivoa cena na tržištu

2. Spoljašnja ! 1)Održavanje najnižeg nivoa cena za uvoz poljoprivrednih proizvoda u

EU
2)Subvencionisanje izvoza viškova
proizvoda
7
Glavni elementi ZPP

• Jedinstveno tržište za poljoprivredne proizvode

• U početku primene ZPP, Francuska je kao najveći proizvođač bila i najveći korisnik pomoći,
Nemačka najveći neto davalac
• Preferencijali EU
• Odnosi se na pravila za uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda
• Zajednička finansijska odgovornost
• ZPP se finansira iz budžeta Evropske unije, ali ipak postoje
razlike između zemalja članica

Mehanizmi zaštite - kako se troši novac za ZPP?

• Direktne subvencije
• Paušalna pomoc
• Povlašcene cene - garancije za otkup proizvoda
• Zaštita od uvoza po nižim cenama

Ciljevi zajedničke poljoprivredne politike

• Ciljevi ZPP se konstantno menjaju, iako su uvek u vezi sa njenim
principima

Trenutno je aktuelna sledeća grupa ciljeva ZPP:

• Poboljšanje kvaliteta hrane u EU Rezultati ZPP
• Garantovanje ispravnosti hrane • Modernizacija poljoprivrede
• Briga o ruralnim sredinama • Rast produktivnosti i rast
• Zaštita životne sredine obima proizvodnje
• Veća briga i bolji uslovi za životinje • Rast izvoza
• Što je manje moguće opterećenje na budžet EU • Rast prihoda poljoprivrednika
• Stabilnost ponude
• Prihvatljive cene
Ciljevi su posledica rezultata ZPP
• Nekada je ZPP bila veoma hvaljena politika
• Obezbedila više i stabilne cene poljoprivrednicima
• Prihod za budžet EU
• Zadovoljstvo potrošača - više hrane, manje zavisnosti od uvoza, solidarnost
• Efikasnost kao ključni problem
• Garantovani prihodi privukli investicije
• Proizvodnja rasla brže od potrošnje
• EU postala neto izvoznik

ZPP DANAS
Prvi stub: direktne subvencije i intervencije na tržištu
• Cilj je približavanje (prihoda i standarda)
• Uniformne tarife prema površini od 2019.
• Kvote za mleko i šećer eliminisane
Drugi stub: ruralni razvoj, razvoj seoskih područja

8
Kritika ZPP
• Ima negativan efekat na zemlje u razvoju, jer poljoprivredne subvencije čine njihove proizvode
cenovno nekonkurentnim
• Visoke cene hrane u EU
• Veliki proizvođači zarađuju, mali opstaju (jer su isplate povezane s veličinom imanja)
• Viškovi i redistribucija profita
• Prosečna krava u EU dobije oko 600€ u subvencijama, a čovek u Africi oko 5€ godišnje kao
razvojnu i humanitarnu pomoć!
• Pitanje zaštite životne sredine
• Jednakost članica Evropske unije

Moguće rešenje i reforma: nacionalizacija ZPP-a. Ako EU isplaćuje zemlje članice po osnovu
zpp-a, onda zemlja članica npr može da isplaćuje velike zemljoposednike a da to ne utiče na
zemljoposednike druge zemlje članice. (Francuska može da isplaćuje milione svojim
transnacionalnim kompanijama a da to ne utiče na poljske poljoprivrednike). ZPP je klasičan
primer da je odlučivanje na nacionalnom nivou superioran izbor u imajući u vidu lokalne
informacije i ekonomiju obima.

ZPP i budžet Evropske unije

• ZPP je ogromna stavka u budžetu Evropske unije (42,77% u 2014), oko 60 mlrd. € godišnje
• Ima li novca za projekte poput Lisabonske strategije ili Evrope 2020?
• Everything But Arms - uticaj na zemlje u razvoju

Koliko je uopšte poljoprivreda važna?

• Nešto manje od 5% Evropljana živi na selu i bavi se poljoprivredom
• Svega oko 1,9% BDP se ostvaruje u poljoprivredi
• Ukupan broj poljoprivrednika u EU opada za 2% na godišnjem nivou
• Proširenja 2004. i 2007. godine su dala “nov život” ZPP - u novim članicama procenat stanovništva
koje se bavi poljoprivredom je znatno viši nego u EU-15
• Mnogo je više Evropljana koji žive u gradovima od onih koji žive na selu, bez obzira na to da li se
bave poljoprivredom
• Važnost poljoprivrede u visokom obrazovanju

Garancija kvaliteta
• Zaštićena geografska odrednica (Autohtoni proizvodi)
• Proizvod mora u potpunosti biti proizveden u nekoj regiji pod strogo propisanim uslovima
• Zaštićena odrednica porekla
• Proizveden takođe pod strogim uslovima, ali ne mora svaki “korak” biti u datoj regiji
• Tradicionalni proizvod
• Nije garancija geografskog porekla, ali standard proizvodnje taj proizvod čini kvalitetnim ili
“posebnim”
• Organski proizvod

9
 Regionalna politika

•Briga za regione koji se nalaze u nepovoljnom položaju - 1 od vodećih ciljeva EU

-Koheziona politika-ideja nisu regioni nego države, da približe, manje-nove članice većim državama
• Regionalna i koheziona politika su, uprkos nazivu, samo jedna zajednička politika
• Naziv ukazuje na više dimenzija ove politike, kao i na više ciljeva kojima ona teži
• U osnovi ove politike je solidarnost

• Dva osnovna cilja u pozadini regionalne politike:

• Da se pozitivni efekti integracije u Evropsku uniju što više osete
• Da se obezbedi ravnomerni razvoj regiona u meri u kojoj je to moguće

•Glavni deo sredstava EU namenjen je regionima u nepovoljnom položaju, međutim kad se 1973.
pridružila prva ,,siromašna’’ članica Irska, uspostavljen je novi fond-Evropski fond za regionalni
razvoj da bi se novac preusmerio na najsiromašnije regione
• 80ih su se priključile Grčka, Španija I Portugalija-te zemlje su bile znatno siromašnije od ostalih
čl, I što je još važnije njihovi poljoprivrednici nisu proizvodili dobra koja su kroz ZPP dobijala
podršku
•Glasačka moć ŠPA, PORT,GRČ, IRSKE je bila dovoljna da izazove suštinski važno preuređenje
prioriteta u potrošnji EU….EU je obećala da će značajno povećati potrošnju na siromašne regione
•,,Siromašna četvorka’’ je uspela da izdejstvuje porast regionalne potrošnje stvaranem novog
fonda(kohezionog fonda) koji su mogle da koriste samo te 4 države

Evropski regionalni fond (prva ozbiljna primena regionalne politike)

• ERRF (Evropski regionalni razvojni fond) je osnovan 1975. godine, i to predstavlja prvu ozbiljnu
primenu regionalne politike
• Cilj je bio da se isprave nejednakosti u razvoju nastale zbog:
• Prioritetnosti date poljoprivrednoj proizvodnji, posebno iz fondova Evropske zajednice
• Promena u strukturi industrijskog sektora
• Strukturalne nezaposlenosti

Jačanje regionalne politike

• Tri događaja su odigrala ključnu ulogu u formulisanju regionalne poltike kao prioritetne:
1. Usvajanje Jedinstvenog evropskog akta
2. Pristupanje Grčke, Španije i Portugala
3. Bela knjiga i put ka jedinstvenom tržištu

• Pristupanje novih članica donelo je sa sobom nove disparitete, koje je trebalo otkloniti
• Fokus je definitivno stavljen na regione, a ne države.

Principi regionalne politike

• Koncentracija podrazumeva usmeravanje sredstava ka najsiromašnijim regionima
• Partnerstvo se odnosi na uključivanje lokalnih I regionalnih partnera u projekte
• Višegodišnje programiranje treba da bude garancija da će sveukupni razvoj biti uspešan
• Dodatnost garantuje da fondovi EU nisu zamena za lokalno ulaganje (min. 50%, izuzetno 75%)

10
 ❖ Regionalna politika danas služi najmanje razvijenim regionima – osnovni kriterijum da je je
BDP u tim regionima manji od 75% prosečnog BDP-a u Evropskoj uniji
❖ Koheziona politika usmerena je na države čiji je BDP manji od 90% prosečnog BDP-a u
Evropskoj uniji

Regionalna politika EU ima tri glavna cilja:

1. Konvergencija
Postoje 3 načina na osnvu kojih region može da se kvalifikuje za novac
a) Oni sa manje od 75% BDPpc dobijaju pomoć
b) Ako su u tzv. završnoj fazi, to su regioni koji su dobijali novac pre istočnog
proširenja I vise ne mogu da se kvalifikuju jer su ispod granice od 75%(novi članovi
su znatno siromašniji)
c) Potrošnja na osnovu Kohezonog fonda raspodeljuje se po zemljama, pre nego
regionima, svi regioni u kohezionim zemljama mogu da se kandiduju bez obzira na
njihovo bogatstvo
2. Regionalna konkurentnost I zapošljavanje
Prihvatljivi su svi regioni koji nisu obuhvaćeni konvergencijom. Cilj je da se ojača konkurentnost I
atraktivnost regiona, kao I regionalna zaposlenost
3. Teritorijalna saradnja
Cilj je usmeren na pojačanje saradnje na međugraničnom, transnacionalnom nivou. Oko jednog
zajedničkog cilja okuplja se niz malih programa koji već postoje

Koliko košta regionalna politika?

• Za prethodni budžetski period, regionalna politika je upravljala sa tri glavna finansijska
instrumenta:
1)Evropski regionalni razvojni fond (ERRF) - 201 mlrd. €
• Pokriva regionalni razvoj, pomoć regionima u kojima privredna aktivnost opada,
konkurentnost i saradnja
2)Evropski socijalni fond (ESF) - 76 mlrd. €
• Zapošljavanje, socijalna inkluzija, borba protiv
diskriminacije
3)Kohezioni fond - 70 mlrd. €
• Transport i zaštita životne sredine

• BDP nije uvek pouzdan indikator bogatstva I

blagostanja

Budžet regionalne politike

• Ukupno, to je oko 57 mlrd. € godišnje
• Ili, oko 37% budžeta Evropske unije
• Bez obzira što svi mogu da primaju pomoć, ona I dalje u najvećoj meri ide najnerazvijenijim
regionima

11
 Socijalna politika Evropske unije

• Smatra se da socijalna politika ima za cilj: Zašto nema zajedničke politike?

1. Da obezbedi društveno prihvatljiv minimum • Pre svega, zato što se nacionalne politike toliko
životnog standarda za celo stanovništvo razlikuju, pa je teško naći zajednički imenilac
2. Da svoje ciljeve ostvaruje rešavanjem • Faktori koji utiču na razlike:
problema u oblastima zarade, osiguranja u • Velika razmimoilaženja u tradiciji
slučaju nezaposlenosti, programima socijalne • Razlike u filozofskom pristupu
pomoći, penzija, zdravstva, bezbednosti na radu • Fiskalna logika
• Ekonomske razlike
• Demografska kretanja
Karakteristike socijalne politike
• Politička organizovanost
• Stečena prava se teško ukidaju - ovo se odnosi
kako na socijalna prava, tako i generalno na
ljudska prava
• Socijalna politika prati dva ciklusa:
1. Privredni
2. Izborni

Evropska socijalna politika

Postoji li zajednička evropska socijalna politika? Više različitih mišljenja:
•Postoji diskusija o socijalnoj politici, ali je ona “šuplja”
•Postoji zajednička socijalna politika, ali samo u veoma usko ograničenim oblastima
•Evropsku socijalnu politiku treba posmatrati kao sociološko nasleđe i gledati kroz evropski
kulturni obrazac

• Socijalna politika se prvi put eksplicitno pominje u preambuli Ugovora iz Mastrihta

Osimopštih poziva na što viši životni standard I socijalno staranje, Mastriht propisuje:
• Saradnju u oblastima životnog standarda, zapošljavanja, socijalne zaštite i zaštite na radu
• Pomoć u dopunjavanju nacionalnih aktivnosti u oblastima uslova naradu, socijalne zaštite,
informisanja i socijalnog dogovaranja
• Socijalna politika je nacionalna kompetencija - EU ne odlučuje o pitanjima socijalne
politike, to čine države članice

• EU ima dopunske fondove za socijalnu zaštitu

• EU koordinira nacionalne socijalne politike
• Ne postoji nadnacionalna socijalna politika

Socijalna povelja Evropske zajednice

• Pun naziv je Povelja Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika
• Razlikuje se od Evropske socijalne povelje, usvojene pod okriljem Saveta Evrope 1961. godine,
izmenjene 1996. godine
• Ona je politička deklaracija, a ne pravno obavezujući dokument
• Politička osnova za donošenje minimuma zajedničkog zakonodavstva
• Uglavnom se bavi pitanjima rada, zapošljavanja, naknade za rad i obrazovanja

12
 Ekološka politika Evropske unije

Politika zaštite životne sredine

• Interes za zaštitu životne sredine posledica je dramatičnog rasta stepena zagađenja životne
sredine u 20. veku
• Tokom 1960-ih i 70-ih pojavio se niz apokaliptičnih predviđanja
• Konferencija u Stokholmu 1972. kao prekretnica

Ekološke katastrofe
• Nedostatak oštre regulative, stručnosti i mera bezbednosti doveli su do nekoliko teških
ekoloških katastrofa:
• Seveso, Italija (1976)
• Bhopal, Indija (1984)
• Černobilj, Ukrajina (1986)
• Tanker Exxon Valdez, Aljaska, SAD (1988); Zalivski rat (1991);
• BP Deepwater Horizon, Meksički zaliv, SAD (2010)
➢ Ovi akcidenti bili su inicijalna kapisla za usvajanje mnogih propisa iz oblasti zaštite životne
sredine

Ekologija i slobodno tržište

• Tržište ne rešava probleme životne sredine, ono ih povećava
• Postojanje slobodnog tržišta samo je razlog više za državnu intervenciju
• Životna sredina se brani regulacijom tržišta, odnosno usvajanjem odgovarajućih propisa

Problemi:
1. Nejasan prag koji se brani
2. Nepotpune i nepouzdane informacije
3. Lobiranje i rigidna interpretacija propisa

Evropska unija i zaštita životne sredine

• Iako je u početku bila ograničena na pokušaje harmonizacije nacionalnih zakonodavstava,
danas je na snazi nekoliko stotina direktiva sa ekološkim standardima
• EU se smatra globalnim liderom u zaštiti životne sredine
• Sve članice EU ratifikovale Kyoto protokol
• Harmonizacija sa poglavljem zaštita životne sredine (27) je naskuplja stavka u pristupnim
pregovorima
• Evropska agencija za okolinu (kopenhagen)
• Primena ekološke regulative stvar je nacionalnih tela, EU nadgleda

Ciljevi ekološke politike Aktivnosti ekološke politike

1. Očuvanje, zaštita i poboljšanje 1. Dizanje svesti o ekološkim
životne sredine problemima
2. Mudra eksploatacija resursa 2. Finansiranje istraživanja
3. Unapređenje međunarodnih 3. Uvođenje odgovarajućih
mera za rešavanje globalnih politika
ekoloških problema 4. Donošenje regulative 13
4. Države mogu primenjivati (zabrana, uvođenje ekoloških
oštrije mere (minimalna standarda i dr.)
harmonizacija)
 • Evropski sud pravde ovlašćen je da pitanjima ekološke regulative da prednost u odnosu na
ostale politike

Principi ekološke politike

1. Sprečavanje onečišćenja životne
Uopšteno o ekološkoj politici: sredine (“sprečavanje umesto lečenja”)
• Jedan od najštetnijih poteza u ekološkoj politici 2. Otklanjanje zagađenja, ili njegovo
jeste davanje subvencija firmama da bi se smanjenje na najmanju moguću meru
kompenzovao ekološki porez koji se uvodi. Firme 3. Načelo “zagađivač plaća” - onaj ko je
tada nemaju podsticaj da menjaju ponašanje, odgovoran za zagađenje, dužan je da snosi
tako da se dobijaju “oba zla”-skuplje politike i troškove njegove likvidacije
nastavak emisije štetnih materija. 4. Uključivanje principa zaštite životne
• U trenutku kada je ekološka regulativa bila sredine u sve ostale zajedničke politike
uvođena svaki zakon povećavao je troškove (posebno ZPP)
poslovanja, a sve što je skuplje traži se manje. 5. Stroga primena načina supsidijarnosti
Pad poslovne aktivnosti i manja tražnja morali su
imati posledice na nižu zaposlenost i manje
korišćenje ostalih resursa.
• Danas, posle nekoliko decenija ekoloških politika, loše je ako firme ne pokazuju “ekološku
svest” jer potrošači sa ekološkom svešću mogu prestati da kupuju njihovu robu.
• Jedan od problema ekološke regulative jeste nedostatak ekloških organa na terenu (otklanja
se dejstvom građana i organizacija)
• Nesprovođenje, odlaganje ili razvodnjavanje ekološke regulative pojeftinjuje poslovanje firmi
i onda je jeftinije i za potrošače, ali nastaje ekološki trošak (koji posle plaćaju građani iz
ugroženih oblasti).
• Ono što (manjina) uštedi na ekološkoj politici, kasnije (većina) plati kroz zdravstvene
troškove.

Zajednička spoljna I bezbednosna politika

Ideja o zajedničkoj spoljnoj politici, i uopšte političkoj uniji, starija je od ideje o ekonomskoj
uniji koja je realizovana Rimskim ugovorom
• Ipak, bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike
• Francuska veliki protivnik; nezamisliva vojna saradnja sa Nemačkom samo nekoliko godina
nakon završetka II sv. rata
• Od 1970. uspostavljena evropska politička saradnja - zajednička saopštenja i stavovi, ali bez
akcije

ISTORIJAT ZSBP
• Jedina spoljna politika koja je bila efikasna je ekonomska, pre svega kroz trgovinsku politiku
• ,,EU je ekonomski džin I politički patuljak’’

• Krajem 80ih godina smatralo se da su ekonomske integracije dobro uznapredovale, dok političke
za ostaju. Takođe se smatralo da ne postoji institucionalni okvir za njih. Pred Mastriht se ponovo
vodi debata o ZSBP i traži se:
• Veće nadležnosti
• Efikasnije odlučivanje
• Bolje predstavljanje EZ u inostranstvu - u tom momentu samo ambasade država članica
14
 • Promena strukture EU - tri stuba
-prvi stub je sve ono gde Brisel ima dominantan uticaj; drugi stub spoljna politika; treći stub
unutrašnja politika)
-ipak, s obzirom da su druga dva stuba u rukama nacionalnih vlada, zajedničke politike ima
samo onoliko koliko to predstavnici vlada odluče
• Nacionalne vlade su glavni pregovarači mera, Komisija samo učestvuje kao sekundarni akter,
odluke donosi Savet ministara
-saglasnost 28 vlada nije lako postici
• Evropski parlament, Komisija i Evropski sud pravde u pitanjima ZSBP imaju neznatan ili nikakav
uticaj
• Potpuni neuspeh ZSBP u Jugoslaviji

ASPEKTI SPOLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE

UNUTRAŠNJI (bezbednosna politika)
1. BORBA PROTIV KRIMINALA, TRGOVINE
DROGOM I LJUDIMA
2. BORBA PROTIV PREVARA
3. POLITIKA AZILA
Ne
4. IMIGRACIONA POLITIKA
funkcioniše
5. USLOVI ZA ULAZAK GRAĐANA TREĆIH
ZEMALJA / ŠENGENSKI ACQUIS
SPOLJAŠNJI (spolj.politika)
1. PRONALAŽENJE NAJMANJEG ZAJEDNIČKOG
IMENILACA ZA SPOLJNU POLITIKU
2. KORIŠĆENJE INSTRUMENATA ZSBP U
NJEGOVOM SPROVOĐENJU
(sankcije, vize, tarife, itd.--> ekonomski instrumenti; vojna sila je najsnažniji instrument spoljne
politike)
3. VOJNI KRIZNI MENADŽMENT (ZBOP)
Šengenski sporazum:
-U vreme nastanka nije bio akt unije već samo
nekih zemalja članica (potpisan1985)
-Trebalo je da se uskladi : isti standardi za vizni
režim, postupak azila, sprečavanje ilegalne
imigracije, policijska i sudska saradnja
-jedinstvena forma viza uvedena je tek 1995.
-Trenutno broji 26 država
-Države koje nisu u EU a jesu u šengen zoni:
Norveška, Island, Švajcarska
-Članice EU koje nisu u šengen zoni: Bugarska,
Rumunija, Hrvatska, Britanija, Irska, Kipar
-Šengen je uključen u aquis tek Amsterdamskim
ugovorom

INSTRUMENTI ZAJEDNIČKE SPOLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE

1. Zajedničke izjave
2. Diplomatski demarši
3. Zajednički stavovi (sankcije, zaštita ljudskih prava, borba protiv terorizma)
4. Zajedničke akcije (diplomatske, humanitarne, vojne)
5. Zajedničke strategije (definisani dugoročni zajednički ciljevi)
• Očigledno se radi o instrumentima ograničenog dometa
• Mnogo efikasniji u domenu ekonomije - “štap i šargarepa”

STRUKTURA DONOŠENJA ODLUKA

• Odluke iz oblasti spoljne i bezbednosne politike donose se jednoglasno, u Savetu ministara
15
 • Konfiguracija FAC (Foreign Affairs Council)
• Politički i bezbednosti komitet
• Postoje samo tri izuzetka kada se odlučuje kvalifikovanom većinom:
-zajedničke akcije i stavovi koji se zasnivaju na već ranije usvojenoj strategiji
-kada se radi o odlukama za sprovođene zajedničke akcije ili stava
-kada se neka zemlja pozove na to da je odluka u pitanju od vitalnog značaja za nju i da ona
u toj stvari ima različit stav od drugih zemalja članica

• Zapravo je najvažnije telo Evropski savet, koji donosi smernice

• European External Action Service - od 2010. de facto Ministarstvo spoljnih poslova Evropske
unije
• Spojene institucije visokog predstavnika za SPB i komesara za spoljne poslove
• Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost, istovremeno potpredsednik EK

VISOKI PREDSTAVNIK
• Prethodni VP Javier Solana je bio “jedno od dva lica” spoljne politike EU
• Neusaglašenost sa komesarom za spoljne poslove
• Sedište u Amsterdamu
• Danas, VP obavlja “obe” funkcije
• Sedište VP je u Briselu, ali u posebnoj zgradi
• Više nego ikada se može reći da je VP “Ministar spoljnih poslova EU”
• Trenutni VP Federica Mogherini (Italija)

UTICAJ DRUGIH ORGANA EU NA SPOLJNU POLITIKU

• Skoro nikakav - Evropskoj komisiji se odlukom Saveta ministara mogu dati neke nadležnosti, ali
to se uglavnom odnosi na birokratkse poslove
• Evropski parlament može usvajati rezolucije - ali one su neobavezujuće, čak i za članice EU
• Ipak, EP može uticati na spoljnu politiku kroz budžet, tako što (ne)će odobravati sredstva za
pojedinačne akcije iz oblasti spoljne politike i bezbednosti

ELEMENTI ZAJEDNIČKE SPOLJNE POLITIKE

➢ “Opšta” spoljna politika - odnosi sa drugim zemljama I međunarodnim organizacijama

• EU predstavljena u inostranstvu kroz Delegacije Evropske unije, diplomatska predstavništva sa

statusom ambasade
• Delegacije predstavljaju EU, preuzele nadležnosti od zemlje koja predsedava, tumače zajedničke
politike
• U perspektivi treba da zamene ambasade država članica
• U Beogradu je treća najveća delegacija EU u svetu, šef delegacije ambasador Sem Fabrizi (IT)

Politika proširenja
• Odnosi se na države kandidate za članstvo i potencijalne candidate(zap.balkan, Turska,
Island)
Susedska politika
• Istočno partnerstvo - zemlje bivšeg SSSR-a (Moldavija, Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan..)
• Mediteranska politika - zemlje Maghreba, Bliski istok (Izrael)
Politika prema zemljama u razvoju
• Odnosi sa SAD, Kinom, pitanje Zapadnog Balkana

16
 ZAJEDNIČKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA
• U senci NATO, iako ne postoji formalna povezanost EU i Atlantskog
saveza
• NATO je formalno odgovoran za odbranu EU, pored njenih nacionalnih
armija
➢ NATO i EU su dva “odvojiva”, ali ne i odvojena entiteta u smislu
očuvanja bezbednosti

Spoljna politika- Prokopijević & jos hiljadu izvora

Spoljna politika unije je samo ono o čemu se sve članice usaglase, a ne politika koju sprovode
pojedine ili grupa članica.

-Rana faza:

-Zemlje EEZ najpre su sedamdesetih godina uspostavile saradnju i razmenu spoljnopolitičkih

informacija. Propašću komunizma došlo je do političkog poraza sovjetskog bloka, čime je okončan
hladni rat. Zemlje unije su dobile mogućnost za samostalniju spoljnu politiku u odnosu na SAD (do
tada su samo pratile politiku SAD jer im je ekonomski i politički režim bio bliži u odnosu na
Sovjetski).

-Zemlje istočne Evrope napustile su komunizam, ušle u tranziciju, krenule u približavanje uniji, a
većina njih su posle 15ak god postale članice.

-Nemačko ujedinjavanje pojačalo je Nemačke spoljnopolitičke ambicije

-Ekonomska moć unije bila je velika i u potpunoj nesaglasnosti sa njenom političkom moći. Čak i
kada je počela da se razvija, spoljna politika je bila više reaktivna, nego što je bila faktor uticaja.

-Mastriht, tri stuba

-U osnovi je veoma teško napraviti zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku usled veoma različitog
spoljnopolitičkog i vojnog statusa članica, kao i drugih, npr ideoloških i istorijskih razloga.

-Velike zemlje koje su navikle da imaju uticaj u međunarodnim odnosima, imaju drugačije prioritete
nego male ili neutralne zemlje. Različite su odbrambene sposobnosti i resursi pojedinih zemalja.

-Prema Amsterdamskom ugovoru, ciljevi spoljne politike su mir, sigurnost, unapređenje ljudskih
prava, demokratije, vladavine prava, predupređivanje sukoba, kriza i međunarodnog kriminala

-Kao i SAD, unija je primer prenošenja ideala unutrašnjeg poretka na spoljašnji plan. Ali, za razliku od
SAD, koje su efikasne u zastupanju svojih interesa na međunarodnom planu, unija je podeljena i
neefikasna.

-“kada počnu da govore topovi, Unija ima neuobičajeno malo da kaže”

-Može se zaključiti da postoji upadljivi nesklad između evropske stvarnosti i ambicija. Ambicije
evropskih elita da ojačaju integraciju okrenute su danas ka povećanju političkog, i posebno spoljno-
političkog angažovanja, dok je istovremeno Evropa opterećena brojnim unutrašnjim političkim i
ekonomskim problemima.

Spoljna politika EU ima strukturna ograničenje za jedinstveni nastup i delovanje na međunarodnoj

sceni. Prvenstveno, zahtev za jednoglasnim donošenjem odluka, izričita zabrana usvajanja
zakonodavnih akata, prevlast organa u kojima su zastupljene države članice (Evropskog saveta i
Saveta) nasuprot komunitarnim organima (Komisija, Parlament) i generalno, nepostojanje
pravosudne kontrole EU. (s tim što treba ponoviti da je ugovorom ostavljena mogućnost i za odstupanja od ovih
pravila koja se ogledaju u mogućnosti odlučivanja kvalifikovanom većinom (kada se već donese odluka na strateškom
17
nivou) i uska ali bitna odstupanja koja omogućavaju nadležnost Suda pravde EU.) Saglasnost
je odličan metod
odlučivanja, ali ju je teško postići, dok odlučivanje većinom donosi preraspodele. Ako se ostaje pri
saglasnosti, Unija često ostaje sa neefikasnim rešenjem. Prelazak na većinsko glasanje bi verovatno
dovelo da se neke zemlje osećaju kao da su im vitalni interesi povređeni.

Evropa ima ambiciju, još od lisabonske strategije, da pokrene i razvije „zajedničku diplomatsku
kulturu EU“ i da doprinese tome „da Evropa govori jednim glasom na međunarodnoj sceni“.
Međutim, umesto toga ESSP postaje mesto gde se sve tenzije u odnosima između država članica ili
između njih i organa EU posebno vidljive.

Ovo sve pokreće pitanje generalno važnosti političkih integracija za EU. Unija politički pre nije morala
da govori istim glasom i to se lepo može videti na primerima carinske unije ili zajedničkog tržišta.
Međutim, političko odlučivanje postaje i postalo je važno u slučaju veće privredne krize u nekoj od
zemalja Unije ili neusponjavanja uslova za monetarnu uniju. Kao što se i desilo tokom ekonomske
krize, kriza dugova u Grčkoj zapretila je i ostalim evropskim (pre svega mediteranskim zemljama).
Grčka drama zapretila je i opstanku same evrozone, dotle da su mnogi evropski zvaničnici, ispred
svih nemačka kancelarka Angela Merkel, dramatično upozoravali da neuspeh i bankrot grčke
ekonomije može da dovede u pitanje i samu evrozonu, a time i budućnost čitavog evropskog
projekta. Pored Grčke, i ekonomije drugih zemalja EU suočile su se sa spektakularnim obrtima:
dvocifreni padovi u bruto nacionalnom proizvodu (Letoniji i Estoniji), nezaposlenost narasla na 20%
(Španija), itd.

Te rasprave dale su politički smisao i ekonomske posledice. Kada je zbog ekonomske krize unija
postala raznolikija, ona je postala izloženija podelama više nego ikada. (BREXIT). Politička integracija
je tada mahom postala teža, a sada joj preti da joj se priključe samo neke članice, što bi/je
automatski pokrenulo program Evropa u više brzina.

POLITIKA PROŠIRENJA EU

• Politika proširenja jedna je od najvažnijih zajedničkih politika EU...

• ...bez obzira na to što nije “samostalna”, već funkcioniše u okviru zajedničke spoljne i
bezbednosne politike
• Evropska unija je otvorena za nove članice od Rimskog ugovora

• Postoji li granica širenja Evropske unije?

• Zamor od proširenja (najbolji primer je Turska)
• Granice Evrope (šta je Evropa, a šta Azija, gde je precizna granica?)
• Evropski kulturni prostor (Kipar je po teritoriji u Aziji ali je nacionalna struktura stanovništva
evropska)

PREDNOSTI ŠIRENJA EVROPSKE UNIJE

• Proširenje “zone mira, demokratije, stabilnosti i prosperiteta”
• Efekti širenja EU
• Ekonomske koristi - ekonomski razvoj i rast (povećava se konkurencija, što nudi efekte ekonomije
obima, specijalizacije i inovacije. Ovde naravno profitiraju konkurentne firme iz Unije, a
nekonkurentne su u teškoćama a mogu i nestati)
18
 • Povećavanje zajedničkog tržišta
• Rast zaposlenosti
• Kulturna raznolikost
• Jačanje uloge EU na globalnoj sceni

PROBLEMI KOD PROŠIRENJA

• Neprekidnim širenjem, dolazi do sve većih razlika među članicama Evropske unije
• Komplikuje se proces odlučivanja

• Povećava se demokratski deficit, i praktično prelazi u tzv. “faks demokratiju” (svima pošalje da
od sutra važi npr novi zakon I svi to moraju da poštuju; mala izlaznost ljudi na evropske izbore)

• Jenjava osećaj solidarnosti (manja je solidarnost za udaljene države)

• Menja se percepcija Evropske unije
• Profil zemalja kandidata i potencijalnih kandidata - “siromašni rođaci sa sela”

USLOVI ZA ČLANSTVO U EU
• Članstvo u Evropskoj uniji može zatražiti svaka evropska država, koja podržava i prihvata
demokratske tekovine Evropske unije i spremna je da ih promoviše

• Prvi korak u procesu pristupanja je ispunjavanje osnovnih kriterijuma definisanih na samitu

Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993. Godine (Kopenhagenški kriterijumi):
1. Stabilne državne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje
ljudskih prava, i priznavanje i poštovanje prava manjina
2. Funkcionalna tržišta privreda, spremna da se nosi sa konkurencijom i tržišnim silama na
zajedničkom tržištu Evropske unije
3. Kapacitet da se usvoji i primeni zajedničko zakonodavstvo Evropske unije, uključujući
privrženost ciljevima ekonomske, političke i monetarne unije

➢ Evropska unija procenjuje kada je neka zemlja spremna da stupi u članstvo

➢ U isto vreme, procenjuje se da li je EU spremna da primi novu članicu (apsorpcioni
kapacitet)

*Država kandidat se konačno prima u članstvo Evropske unije, tek kada:

• U potpunosti uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU
• Dobije saglasnost svake pojedinačne članice EU, ali i evropskih institucija
• Dobije saglasnost sopstvenog nacionalnog parlamenta i elektorata, putem obaveznog
referenduma o članstvu
*Belgija, Grčka i Italija pri ulasku u EMU imale su javni dug preko 120% BDP-a, što je mnogo više od
dozvoljenih 60%, a ipak je doneta odluka da mogu u EMU

KORACI U PROCESU PRISTUPANJA

1. Studija o izvodljivosti (proverava se da li je država funkcionalna i da li ima kapacitet da
pregovara sa EU)
2. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju* / Evropski sporazum (trgovinski sporazum i sporazum
o regionalnoj saradnji)

19
 3. Status kandidata (kada zemlja ispuni Kopenhagenške kriterijume I efikasno primeni SSP)
4. Pristupni pregovori
5. Ugovor o pristupanju, referendum i proces ratifikacije
6. Članstvo u Evropskoj uniji

PRISTUPNI PREGOVORI
• Prisupni pregovori počinju nakon jednoglasne odluke Evropskog saveta o usvajanju pregovaračkog
okvira za pojedinačnu zemlju I određivanja datuma početka pristupnih pregovora
• Pregovori se vode u formi međuvladinih konferencija na kojima učestvuju ministri i ambasadori
zemalja članica EU i zemlje kandidata
• Prva faza pregovora je screening, “dubinska” analiza propisa zemlje kandidata u 35
pregovaračkih poglavlja
• Eksplanatorni screening
• Bilateralni screening

PREGOVARAČKI PROCES
• Nakon završetka screeninga, Evropska komisija sačinjava izveštaj za svako od 35 pregovaračkih
poglavlja:
• Preporučuje se otvaranje pregovora sa kandidatom za svako pojedinačno poglavlje ili
• Zadaju se ciljevi (benchmarkovi) koji se moraju ispuniti da bi se otvorili pregovori o svakom
pojedinačnom poglavlju
-Preporuka Evropske komisije zavisi od stepena usklađenost zakonodavstva sa pravom EU

Zemlja kandidat potom dostavlja svoje pregovaračke pozicije Evropskoj uniji, koja utvrđuje svoju
zajedničku poziciju
• Evropska komisija potom određuje uslove za zatvaranje poglavlja, odnosno uslove koje zemlja
kandidat mora ispuniti da bi zaključila svako pojedinačko poglavlje u pregovorima
• Poglavlje se zatvara tek kada se sve članice Evropske unije I Evropska komisija o tome slože
• Nakon što se sva pregovaračka poglavlja zatvore, pregovarački proces se smatra završenim

• Pregovori su zapravo precizno definisanje uslova i vremenskog rasporeda usvajanja, primene i

sprovođenja zajedničkog zakonodavstva Evropske unije (acquis) od strane zemlje kandidata
• Oko zajedničkog zakonodavstva nema pregovora - ono nije meni u restoranu iz koga se bira samo
ono što nam se sviđa
❖ Pregovara se kada i kako implementirati zajedničko zakonodavstvo
Takođe se pregovara i o:
• Finansijskim aranžmanima (koliko će zemlja kandidat doprinositi budžetu EU, i koliko će
dobijati sredstava iz fondova EU)
• Prelaznim periodima (u nekim oblastima se ostavlja dodatno vreme nakon stupanja u
članstvo da se u potpunosti primeni evropski acquis)

UGOVOR O PRISTUPANJU
• Nakon što se pregovori zatvore po svim poglavljima, sačinjava se detaljni sporazum o rokovima,
prelaznim periodima, finansijskim aranžmanima I uslovima članstva - Ugovor o pristupanju
Evropskoj uniji
Neophodno je da ga:
• Usvoje Evropski savet, Evropska komisija i Evropski parlament

20
 • Potpišu predstavnici (predsednik, premijer ili ministar inostranih poslova) svih zemalja
članica EU i zemlje kandidata
• Ratifikuju sve zemlje članice EU i zemlja kandidat prema odredbama nacionalnih
zakonodavstava
• Na referendumu potvrde građani zemlje kandidata

Nakon što zemlja kandidat potpiše pristupni ugovor, postaje pristupajuća zemlja
➢ To znači da će data zemlja postati članica EU datuma koji je određen u pristupnom ugovoru,
ukoliko on bude ratifikovan I potvrđen na vreme

Pristupajuća zemlja ima pravo da:

• Komentariše predloge, saopštenja i inicijative Evropske unije
• Ima status “aktivnog posmatrača” u svim organima EU i njenim agencijama (ima pravo da
iznosi stavove, ali nema pravo glasa)
• Pristupajuća zemlja ne ulazi automatski u monetarnu uniju i šengen zonu!

POTENCIJALNI KANDIDAT I Z A ČLANSTVO U EU

1. Bosna i Hercegovina (korak iza, potpisala SSP 2008. godine,
ali ga ne sprovodi efektivno)
2. Kosovo* (prema RSBUN1244)
(Studija izvodljivosti 2013. I SSP potpisan krajem 2015. godine)
3. Zemlje “Istočnog partnerstva”, posebno Ukrajina i Moldavija

ZEMLJE KANDIDATI KOJE SU OTVORILE ZEMLJE KANDIDAT I KOJE NE PREGOVARAJU O

PRISTUPNE PREGOVORE ČLANSTVU U EU
O članstvu u EU trenutno pregovaraju tri zemlje 1. Severna Makedonija (status kandidata
kandidata: od 2005. godine, EK predložila
1. Turska (2005), otvaranje pristupnih pregovora 2009.
2. Crna Gora (2012) i godine, obnovljen predlog 2019.
3. Srbija (2014) godine); ozbiljni problemi u ovom
procesu
• Najkraće pregovore vodila je Slovačka (manje 2. Albanija zemlja kandidat od juna 2014.
od 3 godine); najduže Turska (već pregovara 14 godine, još nisu ispunjeni uslovi za
godina); otvaranje pregovora
•Hrvatska je pregovarala malo manje od 6 3. Island, koji je pregovore otvorio 2008.
godina godine u jeku krize, svojom odlukom je
• Trenutno stanje: Turska (16/1), Crna Gora povukao kandidaturu; stanje pregovora
(32/3), Srbija (16/2) bilo (27/11)

Belgija, Grčka i Italija imale su javnu dug pri ulasku u EMU preko 120% BDP-a, što je mnogo više od maksimalnih 60%

21
Poglavlje 1: Sloboda kretanja roba
Poglavlje 2: Sloboda kretanja
radnika
Poglavlje 3: Poslovno nastanjivanje i
sloboda pružanja usluga
Poglavlje 4: Slobodno kretanje
kapitala
Poglavlje 5: Javne nabavke
Poglavlje 6: Pravo privrednih
društava
Poglavlje 7: Pravo intelektualne
svojine
Poglavlje 8: Konkurencija
Poglavlje 9: Finansijske usluge
Poglavlje 10: Informaciono društvo i
mediji
Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni
razvoj
Poglavlje 12: Bezbednost hrane,
veterinarska i fitosanitarna pitanja
Poglavlje 13: Ribarstvo
Poglavlje 14: Transport
Poglavlje 15: Energetika
Poglavlje 16: Porezi
Poglavlje 17: Ekonomska i
monetarna politika
Poglavlje 18: Statistika
Poglavlje 19: Socijalna politika i
zapošljavanje
Poglavlje 20: Preduzetništvo i
industrijska politika
Poglavlje 21: Transevropske mreže
Poglavlje 22: Regionalna politika i
koordinacija strukturnih instrumenata
Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna
prava
Poglavlje 24: Pitanja pravde,
slobode i bezbednosti
Poglavlje 25: Nauka i istraživanje
Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura
Poglavlje 27: Životna sredina
Poglavlje 28: Zaštita potrošača i
zaštita zdravlja
Poglavlje 29: Carinska unija
Poglavlje 30: Ekonomski odnosi sa
inostranstvom
Poglavlje 31: Spoljna, bezbednosna i
odbrambena politika
Poglavlje 32: Finansijski nadzor
Poglavlje 33: Finansijske i budžetske
odredbe
Poglavlje 34: Institucije
Poglavlje 35: Ostala pitanja

-Turska: otvorila je pregovore 2005. isto kad i Hravatska. Turska je tokom dvehiljaditih godina
uvela nekoliko reformi koje je EU tražila, kao što su zabrana smrtne kazne i osnaživanje civilne
kontrole nad vojskom. Onda je 2004 Kipar ušao u EU, i od tada je Kipar nekoliko puta koristio
veto da blokira pregovaranje o nekim poglavljima. U turskoj je tada na vlast došla
konzervativna partija (AKP) i tu su počele dublje političke promene na socijalnom i religijskom
nivou. U isto vreme se u Evropi uzdigao nacionalizam koji je smanjio evropsko interesovanje za
pridruživanje većinski muslimanske i siromašnije zemlje. Francuska, Holandija i Nemačka su se
najviše protivile. Osim toga, skorašnja supresija Kurda, opozicije i medija i propali puč 2016. su
dodatno odaljili Tursku od EU.
Ipak, turska veza sa EU je jaka, imajući u vidu njihove trgovinske odnose i to što je Turska
značajan igrač u konfliktima na bliskom istoku, gde EU ima interes da region ostane stabilan,
pre svega zbog priliva migranata sa tog područja.

Otvorena poglavlja:16 Zatvorena poglavlja:1 (nauka i obrazovanje)

Problematicna poglavlja koje je Kipar suspendovao: 1-slobodno kretanje robe,3-pravo
poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga,9-finansijske usluge,11-poljoprivreda i
ruralni razvoj,13-ribarstvo, 14-transport,29-carinska unija,30-spoljna politika)-ovo je trajalo od
2006-2007, kada su pregovori nastavljeni, ali ova poglavlja još uvek nisu otvorena.
Problemi:
-Turska mora da spreči korupciju
-mora da prilagodi zakone o zaštiti ličnih podataka sa EU standardima
-mora da dođe do dogovora sa Europolom
-mora da poradi na kriminalu
-mora da prilagodi svoje zakone o terorizmu sa evropskim

22
Posle Brexita, EU je predložila dublje intgegracije među državama članicama i snažniju vezu sa
Turskom, i to ubrzavanjem procesa ukidanja viza (proces je počeo 2013. ali je Brexitom i
potpisivanjem sporazuma ulasku izbeglica u EU) ubrzan. Trenutno su ispunjeni 65 od 72
kriterijuma.

-Crna Gora:

-Severna Makedonija

-Albanija

-Island: pregovori su trenutno zamrznuti jer nisu mogli da postignu dogovor o ribarstvu. Island
već ima usvojene dve trećine legislative Evropske unije, i osim ribarstva, kao prepreke članstvu
našle su se samo neka poglavlja koja su u vezi sa poljoprivredom i ruralnim razvojem. Islandska
ekonomija se oslanja oko 30% na ribarstvo, a ribarstvo takođe čini oko 60% izvoza. Island se
prijavio za članstvo tokom ekonomske krize, kada je njegova domaća valuta bila uzdrmana, i
članstvo u evrozoni je video kao rešenje krize. Međutim, kako je Island tokom godina
prevazišao krizu, i kako Island već uživa sve benefite koje bi mogao da ima od ulaska u
Evropsku uniju (Šengen zonu i Carinsku uniju), on nema više interesa da postane član. Svoje
članstvo je povukao ali to EU nije priznala već samo zamrzla.

SRBIJA I POLITIKA PROŠIRENJA

• Pristupni pregovori otvoreni u januaru 2014. godine

• Otvoreno 16 poglavlja (očekuje se još tokom 2019), završen screening u svim poglavljima
• Do 2009. godine, Srbija je bila poslednji vagon u regionu; u međuvremenu je prestigla BiH, Albaniju i
Makedoniju
• Princip regate - šansa ili pretnja za Srbiju?
•
Tri faze odnosa Srbije i Evropske unije

• Odnosi Srbije i Evropske unije mogu se podeliti u tri sasvim različite faze

• Oni su zavisili od interesa jedne i druge strane za daljom integracijom, a taj interes se relativno često
dramatično menjao

• Obe strane su prošle kroz velike promene - danas govorimo o odnosu Srbije i Evropske unije, ali
nekada je to bio odnos Jugoslavije i Evropske zajednice 


23
Prva faza (1967-1992) Odnosi SFRJ i EZ

• Početak označava formalno uspostavljanje diplomatskih odnosa 1967. godine

• Prvo predstavništvo EZ u nekoj socijalističkoj zemlji; jedina socijalistička zemlja van SEV/ COMECON

• SFRJ participirala iz ekonomskih interesa; interes za EZ pre svega bio politički imajući u vidu poziciju
Jugoslavije kao lidera Pokreta nesvrstanih

• Niz sporazuma:

• Sporazumi o ekonomskoj saradnji (1970, 1973, 1980)

• Ostali sporazumi (1976)

• Fokus na ekonomskoj saradnji, uređivanju i smanjivanju carinskog opterećenja, saradnji između

kompanija

• Uvoz i izvoz u Jugoslaviju uglavnom hemikalije, mašine i industrijski proizvodi; značajan udeo
jugoslovenskog poljoprivrednog izvoza

• Rezultat sporazuma je asimetričan trgovinski odnos (kao u slučaju SSP)

• Značajno povećan YU izvoz na tržište EZ - za 10 godina primene sporazuma, udeo izvoza u zemlje
EZ-12 u spoljnoj trgovini Jugoslavije preko 60%

• Odlična tehnička saradnja, uz politički dijalog i stalan pritisak od strane EZ da se počne sa pristupnim
pregovorima

• Problemi pre svega u anti-damping merama povremeno uvođenim od strane EZ 


• Srbija kraj 1980-ih dočekuje potpuno nespremna za događaje u Istočnoj Evropi, kao i EZ

• Jugoslavija podnosi zahtev za ugovor o pridruživanju, ali je stavljena na led - strah EZ od masovnog
proširenja prema Istoku i nedostatak kriterijuma za članstvo

• Neodlučnost kod jugoslovenske političke elite - neke republike za najbrže moguće pristupanje EZ,
druge oprezne ili na momente protiv

• Nekoliko pokušaja EZ da se smiri situacija u Jugoslaviji: Haška konferencija, poseta ministara Poosa i
De Michielisa, poseta premijera Markovića Briselu

• EZ objašnjava oprezan pristup principijelnošću prema svim potencijalnim kandidatima, strahom od

talasa proširenja ka Istoku i zauzetošću pripremom Ugovora u Mastrihtu

• Badinterova komisija ocenjuje krajem 1991. godine da je “Jugoslavija u procesu disolucije” 


Druga faza (1992-2000) Odnosi SRJ i EU

• EZ 15. januara 1992., uz jaku nemačku podršku, priznaje nezavisnost Slovenije i Hrvatske, proglašenu
sedam meseci ranije
• Nakon toga, aktivnost EU se svodi na pokušaje posredništva između zaraćenih strana i slanje ratnih
posmatrača

• EZ se pridružuje međunarodnim sankcijama protiv SRJ od maja 1992. godine

• Ratni sukobi na prostoru nekadašnje SFRJ nastavljeni su sve do aktivnog uključivanja SAD

• EU i UN bili potpuno neuspešni u rešavanju problema

• Sukobi završeni Dejtonskim sporazumom 1995. godine

• Prihvatanje, ali ne i podrška, Miloševića 1995-1998 zbog rešavanja pitanja BiH

• Aktivnosti EU u drugoj polovini 1990-ih se svela na pomoć u mazutu lokalnim samoupravama u kojima
je na vlasti bila demokratska opcija, kao i na Gonzalesovu posmatračku misiju 


Treća faza (2000-)


Odnosi SRJ/SCG/Srbije i EU

• Veliki obostrani entuzijazam nakon demokratskih promena 5. oktobra 2000.

• Krupni napredak ostvaren od strane tadašnje republičke Vlade, uz oprez od strane saveznih institucija
• Uključivanje SRJ u okvir “Zapadnog Balkana” i proces stabilizacije i pridruživanja 

• Značajna politička i finansijska podrška EU

• CARDS i PHARE programi

• Makroekonomska pomoć 

-Krediti EIB 


24
 -Otvaranje kancelarije EAR u Beogradu 


• Odnosi sa Crnom Gorom u okviru federacije postaju problem - od 1997. godine de facto dve države, ali
Srbija ne odustaje od zajednice

• Odličan početak razgovora, ali u pojedinim oblastima manje napretka (sudstvo)

• EU interveniše zbog bezbednosti u regionu 


(istovremeno - Ohridski sporazum)

• Visoki predstavnik EU Havijer Solana posreduje u potpisivanju Beogradskog sporazuma 2002. godine

• Državna zajednica Srbija i Crna Gora formirana usvajanjem Ustavne povelje u februaru 2003. godine

• Nikada nije potpuno profunkcionisala

• EU je nezadovoljna, jer je želela da stvori funkcionalnu zajednicu koja govori jednim glasom u ključnim
trgovinskim oblastima:

• Jedinstveni carinski sistem i kancelarija

• Jedinstveni veterinarski i fitosanitarni organ

• EU očekivala dobru volju za integracijom u okviru SCG zbog želje za pristupanjem EU - rezultat nikakav
Konačno počinju pregovori “na dva koloseka”

• Zajednica se konačno raspada 2006. godine nakon crnogorskog referenduma o nezavisnosti

• Srbija nasledila Srbiju i Crnu Goru, kao i sve njene međunarodne ugovore, prava i obaveze; Crna Gora kao
“nova” država

• Neposredno pred raspad SCG zamrznuti pregovori sa EU zbog nesaradnje sa MKS za bivšu Jugoslaviju u
Hagu

• Saradnja sa Hagom teška i sporadična od 2004. godine

• Okončana tek 2011. godine, isporučivanjem poslednjeg begunca

• Bez obzira na trenutne probleme, nije velika prepreka daljim pregovorima, ali postoji mogućnost da će
neka od članica EU pokrenuti ovo pitanje u budućnosti

• Srbija krenula kao poslednja u regionu u ovaj proces i izgubila dosta vremena na svoje glavne probleme -
odnos sa Crnom Gorom, pitanje saradnje sa Hagom i pitanje Kosova

• U međuvremenu je ipak “pretekla” neke susede - Makedoniju, BiH i Albaniju; Hrvatska je postala članica,
a Crna Gora je oko 16 meseci* ispred Srbije u pregovorima

• Proces je veoma snažno politički obojen sa obe strane - uz ozbiljan višak emocija

• Srbija osnovala institucije koje se bave pitanjem pristupanja EU:

-Savet za evropske integracije* 


-Kancelarija za evropske integracije 

-Odbor za evropske integracije NSRS 

-Ministar (bez portfelja) za evropske integracije 


Važni momenti u odnosima Srbije i EU:

• Pregovori o SSP počeli u novembru 2005.

• Suspendovani na zahtev Holandije i Belgije u maju 2006. zbog nesaradnje sa Hagom

• Nakon hapšenja dvojice optuženih i promene politike po ovom pitanju, pregovori nastavljeni 2007.
godine

• SSP potpisan u maju 2008. godine 


Kandidatura:

• Srbija podnosi zahtev za članstvo u decembru 2009. godine 


• EK u oktobru 2011. predlaže da Srbija dobije status kandidata za članstvo (nakon izručenja preostale
dvojice haških optuženika) 


• U martu 2012. Evropski savet potvrđuje status kandidata za članstvo Srbiji 


Pregovori o članstvu:

• U aprilu 2013. EK traži od Evropskog saveta da odredi datum početka pregovora 


25
 • Evropski savet odobra početak pregovora u januaru 2014. godine 


• U martu 2015. završen skrining za sva poglavlja 


26
 Srbija i cetiri slobode

Cetiri slobode podrazumevaju slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala. Jedan od ocigednih
benefita ulazenja Srbije u Eu jeste pristup ove cetiri slobode. Medjutim, u kojoj meri ce za Srbiju zaista
one biti znacajne i razvojna sansa, pogotovo u prelaznom periodu prilagođavanja?

Prva sloboda odnosi se na kretanje robe ciji su osnovi elementi slobodna trgovina unutar EU,
zajednička trgovinska politika prema trećim zemljama i pravila za sprečavanje distorzije konkurencije.
Sto se tice slobode kretanja ljudi, ona se zasniva na Šengenskom ugovoru koji je njen najvazniji
rezultat. Sloboda kretanja kapitala je takodje ogranicena jer je njen cilj da obezbedi potpunu mobilnost
kapitala, gde se sva placanja smatraju domacim prometom i tako se naplacuju, ali za pristupajucu
drzavu ulazak u EU svakako ne znaci i ulazak u EMU.

Srpska privreda trenutno nije u stanju da se izbori sa silama na vecem, domacem trzistu kojem bi
Srbija dobila pristup nakon ulaska u EU. Odnosno, ona jeste u stanju da se nosi sa konkurencijom ali
sa velikim gubicima. Ekonomski rast ce ovde doziveti samo konkurentna i efikasna preduzeca, dok ce
ona mala i manje efikasna ili doziveti potpunu rekonstrukciju ili se ugasiti. Ovo za Srbiju moze biti bolan
politicki proces i drzava moze pasti u iskusenje da primenjuje antikonkurentsku praksu koja je
zabranjena politikom zastite konkurencije. (Vlada bi mogla da pokusa da kompenzuje pratece
industrijsko rekonstruisanje drzavnom pomoci koja je zabranjena, i koja se smatra nepravednom jer
ugrozava konkurenciju i moze ugroziti zelju za daljim integracijama.) Srbija jeste u potpunosti
implementirala SSP, ali se on odnosi samo na trgovinu bez carina, a ne na ostale zabrane za
kvantitativna ogranicenja i mere sa ekvivalentnim efektom kao sto su direktne i indirektne
diskriminatorske mere i pitanje zahteva koje se postavljaju pred trgovce kao sto su velicina i svojstva
robe. Isto tako treba imati na umu da ce i postrojenja iz Srbije koja vec posluju u drugim zemljama EU
biti u tezem polozaju jer onda kada se raspise tender za nesto, prijavice se iste te firme ali iz Nemacke
ili Francuske koje su konkurentnije (kao sto je to bio slucaj u Hrvatskoj). Sve ovo nije prepreka ali jeste
tezak period prilagodjavanja za pristupajucu zemlju. Isto tako, dobili bismo slobodu na jednoj strani a
izgubili bismo bilateralne sporazume sa Rusijom npr na drugoj strani.

Sto se tice slobode kretanja ljudi, ona se zasniva na Šengenskom ugovoru koji je njen najvazniji
rezultat. Srbija svakako ne bi odmah imala pristup Šengenu, odnosno postojaće ogranicenja ove
slobode, kao što još uvek postoje i za Hrvatsku koja se i dalje aktivno bori da udje u Šengen. Medjutim,
ona bi bila mozda najveca posledica. SLoboda kretanja ljudi bi bila dramaticna posledica za Srbiju jer
bi znacilo da bi radna snaga dobila priliku da konkurise na bilo koje radno mesto u EU- sto bi kao
posledicu imalo ne samo odliv mozgova nego i odliv bilo kakve obucene radne snage. To se desava i u
Hrvatskoj iz koje trenutno procenualno izlazi vise stanovnika nego iz Srbije.

Sloboda kretanja kapitala je takodje ogranicena jer je njen cilj da obezbedi potpunu mobilnost
kapitala, gde se sva placanja smatraju domacim prometom i tako se naplacuju, a za pristupajucu
drzavu ulazak u EU svakako ne znaci i ulazak u EMU. Srbija ima dug 50,1posto BDP-a od dozvoljenih
60posto za ulazak u EMU, a Belgija, Grcka i Italija su imale javni dug preko 120posto BDP-a pa su opet
usle u emu. Srbija je takodje i neformalno eurizovana (oko 70 posto). Uprkos tome, Srbija bi svakako
morala da provede najmanje dve godine u ERM 2 kako bi usvojila evro. Srbija bi imala pristup slobodni
pruzanja usluga i ustanovljavanju.

Proces pristupanja svakako ide u pravcu postepenog ostvarivanja te cetiri slobode, znaci one se nece
desiti samim ulaskom. Cetiri slobode predstavljaju ideal za drzavu koja deli evropske vrednosti i zeli
da udje u EU. Svaka drzava kandidat treba da nastoji da nezavisno od datuma kada ce uci u EU stremi
ka ove cetiri slobode, kako bi prelazak bio sto laganiji i uspesniji.
Pitanja za proveru:

1 Znati napisati teorijski esej iz svake oblasti

2 Znati šta je NUTS, u kojoj zajedničkoj politici se koristi
3 Znati imena svakog zvaničnika EU, verovatno su promenjeni
4 Znati dokle je svaka zemlja stigla u procesu integracije, i znati uporediti Srbiju sa njom (Bilo pitanje-
Uporediti Srbiju i CG)
5 Znati dobro kako funkcionise spoljna I kako bezbednosna politika, i znati objasniti zašto bezbednosna
funkcioniše ok a spoljna ne
6. Znati aktuelnosti (za 2020. godinu to je definitivno covid19 I kako se EU bori sa njim, na koji način
je to poljuljalo EU i njene vrednosti)
7 Znati objasniti da li je evrozona istovremeno I optimalna valutna zona
8 Sa kim se Srbija graniči ko je potpuno implementirao aki
9 Šta je princip supsidijarnosti
10 Prinip zagađivač plaća
11. Objasniti šta se trenutno dešava oko Brexita