Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno–matematički fakultet
Departman za FIiziku

Primena tečnih kristala u konstrukciji

displeja

Seminarski rad iz predmeta:

Tečni kristali sa primenama

student: mentor:
Anja Begović Dušanka Obadović
Broj indeksa: 480/07
Novi Sad januar, 2011.

2
Sadržaj:

Uvod......................................................................................................................3
Kretak istorijski pregled razvoja monitora...................................................................4
Opšte karakteristike tečnih kristala........................................................................4
Tipovi tečnih kristala....................................................................................................5
Smektici........................................................................................................................5
Nematici........................................................................................................................5
Holesterici.....................................................................................................................6
Poligonalna tekstura............................................................................................7
Šliren teksturs................................................................................................................7
Mogućnost primene danas.....................................................................................8
Nova tehnologija................................................................................................8
Primena u konstrukciji LCD-a.................................................................................9
Princip rada LCD monitora..........................................................................................10
DSTN............................................................................................................................11
TFT...............................................................................................................................12
Stvaranjr boja kod LCD monitora................................................................................14
TCO standardi..............................................................................................................14
Zaključak...............................................................................................................15
Literatura...............................................................................................................16

3
Uvod
Tecne kristale je krajem 19. veka prvi otkrio austrijski botaničar Friedrich Reinitzer, dok je sam
termin "tečni kristal" dao, malo kasnije, nemački fizičar Otto Lehmann.
Prva posmatranja tečnih kristala, kao takvih, izvršena su 1888. godine od strane Friedrich
Reinitzer, pri čemu je otkriven čudan matrijal koji nastaje u mezofazi, između čvrste i tečne faze. Pri
temperturi od 1450C topi se i postaje mutan i vidljiv, dok pri 179 0C opet postaje izotropan i transparentan.
Materijal na kome je uočio ovu pojavu bio je holesteril benzoat. Poslao je pismo Otto Lehmann-u 14. 5.
1889., koji je u to vreme bio profesor fizike na Tehničkom Univerzitetu Karlsruhe u Nemačkoj, govoreći
mu o dve tačke topljenja. Tada je Otto Lehmann ustanovio da tečnost nastala u mezofazi ima duplu
reflaksiju koja je karakteristična za kristale.
Zbog dvojnih osobina trčnost-kristal, ovaj nepoznati matrijal nazvan je „tečni kristali”. Ova
ispitavanja su samtrana nedostojnim naučnih daljih opservacija, tako da naučnici koji su držali do sebe,
nisu se upuštali u dalju polemiku nad ovom izuzetno neobičnom pojavom. Tek 1960-ih godina počinju
prva zvanična i prihvaćena izučavanja tečnih kristala, ali i dalje zbog ekonomske isplativosti, međutim
ova istraživanja nisu „reklamirana” tako da se slabo o njima zna van naučnih i tehnoloških krugova
instituta.
De Gennes dobio je Nobelovu nagradu 1991. za doprinos razumevanju tečnih kristala i polimera
(soft matter physics-fizika mekih materijala). Landau - de Gennes-ova teorija, koja daje fenomenološki
opis molekularnog reda kod različitih tečno kristalnih faza, prelaza između njih, elastične i
hidrodinamičke osobine, dokazane su kao krajnje uspešne.

Friedrich Reinitzer Otto Lehmann

Danas tečni kristali predstavljau neku vrstu industrijske revolucije, zajedno sa nanomaterijalima, a
njihova primena je ograničena samo našom kreativnošću.
Komercijalne tečno-kristalne smeše danas se prave od velikog broja čistih tečno-kristalnih
supstancija sa primesama (po želji određenog kupca, njegovim potrebama). Dodavanje visoko-
anizotropnih supstancija, ali bez tečno-kristalne faze, može značajno da poboljša karakteristike smeše.
Parametri koji se mogu menjati, zavisno od namene su:
o anizotropija indeksa prelamanja, o otpornost,
o temperaturni opseg mezofaza, o napon rada ćelije,
o viskoznosti, o vreme isključenja ćelije,
o prag napona, o temperaturna stabilnost,
o ugao uvrtanja, o stabilnost na UV zračenje
o dužina koraka spirale,

4
 o prenosna karakteristika ćelije
(transparentnost u funkciji
napona)
Kretak istorijski pregled razvoja monitora

U savremenoj industriji koja se tako brzo razvija, donekle iznenadjuje činjenica da je tehnologija
koja stoji iza monitora i televizije stara 100 godina. Katodnu cev, ili CRT (cathode-ray tube) pronašao je
nemački naučnik Ferdinand Braun 1897. godine, ali je ona upotrebljena u prvim televizorima tek kasnih
1940-ih godina. (Mada su katodne cevi koje se danas nalaze u savremenim monitorima pretrpele
modifikacije da bi se poboljšao kvalitet slike, one se još uvek zasnivaju na istim osnovnim principima.)
Zatim u upotrebu ulaze ravne četvrtaste cevi (FST) sa poboljšanom ranije konstrukcijom, jer imaju
površinu ekrana sa veoma blagom zakrivljenošću. One takodje imaju veću površinu za prikaz, bližu
ukupnoj veličini cevi i sa gotovo četvrtastim uglovima. Veliki industrijski iskorak odpočinje sa LCD
monitorima, koji su neuporedivo tanji, lakši i praktičniji od standardnih sa katodnom cevi, uz par
nedostataka, koji se uveliko ispravljaju. Princip se sastoji u tome da tečni kristali pod uticajem električnog
polja i zavisno od polja postaju polarizovani, ili ne, odnosno imamo svetlo, ili tamno polje. Još jedan
iskoral u potpuno suprotnom smeru od tehnologije tečnih kristala u proizvodnji displeja su plazma displej
paneli (PDP). Slični su katodnim cevima po tome što su emisivni i koriste fosfor, a LCD displejima po
tome što koriste X i Y rešetku elektroda odvojenih dielektričnim slojem magnezijum oksida (MgO) i
okruženih mešavinom inertnih gasova - kao što su argon, neon ili ksenon - da bi adresirali individualne
elemente slike. Oni rade na principu da gas pod niskim pritiskom stvara svetlo kada prolazi kroz visoki
napon.

Opšte karakteristike tečnih kristala

Osnovna karakteristika kristala je da su to uređeni sistemi, koji poseduju karakterističnu

translacionu simetriju, odnosno periodičnost u rasporedu strukturnih jedinica (orijentaciona uređenost).
Ali postoje čvrsta tela koja ne poseduju tu preiodičnost, to su kvazikristali, polimerni materijali, amorfna
tela i tečni kristali (tečni kristali predstavljaju intermedijalnu fazu između kristala i amorfnog tela).
Jedinjenja tečnih kristala imaju osobinu da pri topljenju prolaze kroz dva stadijuma. Prvi je
stvaranje mutne tečnosti, a zatim stvaranje transparentnog rastvora pri daljem zagrevanju. Mutna tečnost
koja se dobija ima karakteristike kristala, tačnije optičke osobine jednoosnog kristala, a bistrenjem na
višim temperaturama gubi se optička anizotropija i obrazuje se izotropna tečnost. Faza u kojoj dolazi do
zamućenja i nastanka optičkih osobina tečnosti, naziva se mezofaza. Oko 1% svih organskih jedinjenja
ima osobinu da formira mezofazu. Temperatura na kojoj se supstancija topi u mutnu viskoznu tečnost se
zove tačka topljenja. Temperatura pri kojoj mutna tečnost prelazi u pravu, bistru tečnost (koja je
izotropna) je tačka prosvetljenja. Postoje supstancije koje imaju više prelaznih tačaka. Slika pokazuje
uređenost molekula, zavisno od faze. U kristalnoj fazi imamo prostornu i orijentacionu uređenost
molekula, u mezofazi samo orijentacionu uređenost, dok kod tečnosti ne postoji uređenost.

5
Tipovi tečnih kristala
Po načinu obrzovanja mezofaze tečne kristale delimo na:
 termotropne koji se pak dele na enaniotropne (nastaju i zagrevanjem i hlađenjem
tečnosti) i monotropne (nastaju samo pri zagrevanju, ili hlađenju tečnosti); i
 liotropne kod kojih zavisno od koncentracije imamao različiti broj faza.
Termotropni imaju još i podelu na:
o smektike
o nematike
o holisterike

Smektici
U smektičnoj strukturi molekuli su uređeni u slojevima, težišta
molekula se nalaze u palarelnim ravnima. Slojevi su sačuvani, ali red između
slojeva je izgubljen. Težišta molekula leže u ravnima, a zaisno od uređenosti
razlikujemo 9 različitih mezofaza obelezavaju se sa S A, SB, SC, SD, SE, SF, SG, SH,
SI . Duž datog sloja molekuli su uređeni u uniformne nizove, ili su nasumično
raspoređeni u sloju. Smektici imaju orijentacionu kao i neki oblik prostorne
kvazi uređenost među molekulima (12 različitih mogućnosti uređenosti), pa
su ove supstance najsličnije klasičnim kristalima od drugih tipova tečnih kristala . Slile između slojeva
nisu mnogo velike pa oni mogu da klize i slobodno se kreću. Zbog ove karakteristike stvaraju se tečno-
kristalna supstanca koja ima karakteristike dvodimenzionog fluida. Ovakva osobina najsličnija je fizičkim
osobinama sapuna, pa je zato i naziv ’’smektik’’ potiče od grčke reči za sapun, σμεγμα. Najsličniji čvrstom
stanju i imaju najveću viskoznost.
Na slici su prikazane tri strukture smektika, SA, SB, SC. Zavisno od faze smektici mogu biti optički:
o jedoosni SA, SB, ( i SD, SE, SF, SH, SI ) i
o dvoosni SC,( i SG).
Kod SA molekuli su usrednjeno orijentisani na
površinu sloja. Debljina slojeva je slična debljini molekula
koji ih grade, zato što su molekuli normalni u odnosu na
ravan sloja. Baš zbog ovoga lokalna svojstva sistema
slojeva su aksijalno simetrična u odnosu na osu rotacije
normalnu na površinu razdvajanja između slojeva, pa
ispoljavaju jednoosne osobine kristala.
Kod SB slojevi imaju periodičnu uređenost, dok
osobine odgovaraju čvrstom telu. Idealno su ravni, za
razliku od SA i SC, koji mogu imati deformaciju slojeva.

6
Ose molekula grupisanih unutar slojeva su paralelne, a teđišta imaju gusto heksogonalno pakovanje. S B
imaju najbolje uređenu mezofazu od svih smektika.
Kod SC molekuli su u slojevima orijentisani pod nekim uglom u odnosu na površinu slojeva. Pošto
su molekuli zakrenut i za neki ugao, slojevi umaju manju debljinu od dužine pojedninačnog molekula, pa
loklna svojstva sistema slojeva SC nemaju aksijalnu simetriju i imaju karakteristike dvoosnih kristala.

Nematici
Nematičku strukturu karakteriše paralelna uređenost molekularnih osa,
no za razliku od smektika, molekuli nisu organizovani u određene slojeve,
njihova težišta su haotično raspoređena. Usled orijentacione uređenosti dolazi do
pojave anizotropije. Nematici imaju dugačke ose molekula koje su međusobno
palarelne (javlja se određen pravac u prostoru). Mogu biti samo optički
jednoosni, sa osom duž direktora. Osa simetrije nije polarna, dok molekuli mogu
biti. Pravac direktora u prostoru nije strogo definisan, pa može doći do njegovog
pomeranja, ukoliko neka sila deluje, čak i kod slabih sila dolazi
do promene položaja direktora. Molekuli se mogu kretati jedan u
odnosu na drugi, usled nedostatka težišne uređenosti. Zbog toga nemaju bragove pikove
na rendgenogramo, kao i pojavu uskih linija u spektrima nuklearne magnetne rezonancije.
Nematičku fazu mogu obrazovati molekuli koji poseduju ogledalsku simeriju, kao i
recamatske smeše. Slojevi ne postoje ali je zadržana paralelna orijentacija između
molekula. Ako ih posmatramo u tom pravcu izgledaju kao tečnost. Upravo zato nematična faza dobila je
naziv po grčke reči za nit, νεμοσ. Električno i magnetno polje utiče na nematike. Električno polje utiče na
nematične tečne kristale koji postaju zamagljeni, poluprovidni ili menjaju boju. Pri tome s obzirom da oni
reflektuju upadnu svetlost, a ne stvaraju je, troše malo energije zbog čega je njihovo korišćenje veoma
ekonomično.

Holesterici
Kod ovih termotropnih tečnih kristala imamao orijentacionu uređenost,
kao i prostornu, ali kod koje dolazi do pomeranja direktora u prostoru, pa
moramo ga trodimenzionalno posmatrati. Molekuli su hiralni, uređeni po
slojecima, optički aktivni, slojevi su tanki, pošto su molekuli postavljeni
duž sloja. Pravsi slojeva su blago zaokrenuti u odnosu ns prethodni, pa
dolazi do stvaranja spirale, helikoide. Helikoida se može opisati pomoću
prostorno promenljivog direktora:
n x  cos q0 z    ; n y  sin  q0    ; n z  0
Korak spirale je veći od dimenzija molekula. Ovoj grupi nematika
pripadaju mnogi estri holesterola, pa se oni zovu holesterični estri tečnih
kristala. Imaju hiralnu fazu, što na grčkom znači ruka, ili zavojnica, 
.Menja svoja svojstva (boju), pri promeni električnog i magnetnog polja,
temperature, pritiska, dodatko hemijskih primesa, uticajem zračenja (UV,
IR). Ovakva jedinjenja sadrže asimetričan ugljenikov atom, pa nema
centar simetrije, ni ravan normalnu na osu simetrije. Nematik i hiralni
nematik su veoma slični, bez sadržaja oštrih difrakcionih pikova. Hiralna
faza se može smatrati nematskom sa beskonačnim korakom spirale. Dodatkom male količine optički
aktivne supstance dolazi do transformacije nemaika u hiralni nematik sa velikim korakom spirale. Zrak
svetlosti nailazi na promenjen indeks prelamanja pri prolasku kroz slojeve holesterika. Holesterici su za

7
razliku od smektika i nematika optički negativni, jednooosni. Zbog asimetričnog molekulaposeduje
dipolni momenat, pa ima dielektrična svojstva.
Dejstvom spoljašnjeg polja menja orijentaciju molekula, najznačajnija promena je kada je direktor
normalan na pravac polja. Anizotropija indeksa prelamanja kod nematika je veća od nule, imamo efekat
pozitivnog dvojnog prelamanja, dok kod holesterika indeks manji od nule, te poseduje negativno dvojno
prelamanje. Promena boje prouzrokovana temperaturskim efektima koristi se za registrovanje prostorne
temperaturske raspodele ne samo u direktnom kontaktu već i na daljinu (lasersko IC zračenje i temp.
profili delova tela ili organa). Promena boje može biti izazvana i hemijskim efektima raznih toksičnih
gasova i para, bilo njihovim reverzibilnim apsorbovanjem bilo ireverzibilnom reakcijom sa tečnim
kristalom. Promena boje je brza i javlja se pri vrlo niskim koncentracijala (ppm) toksičnog agensa.
Mehanička dejstva (smicanja, pritiska ili savijanja) mogu takođe da dovedu do promene u strukturi, a time
i boji tečnog kristala. Tečni holesterični kristali se stoga koriste za ispitivanje mehaničke otpornosti
različitih konstrukcija i otkrivanje nepouzdanih delova ili mesta u njima.
Ispod su prikazani prelazi, kojim redom idu. Jedinjenj, supstanca koje posmatramo, ne mora da
ima sve fazne prelaze, već samo neke. A zavisno do toga sa li je monotropna može sa ih ima samo u
jednom pravcu, nastaju samo pri hlađenju, ili samo pri grejanju uzorka.

Poligonalna tekstura
Kod holisteričnih supstanci koje se nalaze u izotropnom
stanju, kad ih stavimo između dva pokrovna stakalca i
ohladimo, ne dobijemo planarnu strukturu, kod koje je osa
spirale normalna na pločicu. Dobijemo neki oblik deformisane
planarne strukture, kod koje nisu normalne ose spirale na
pločicu. Kod ovakvih struktura lako dolazi do deformacije, ako
pomerimo jednu od pločica. Ove ’deformisane’ strukture se
nazivaju neplanarne i mogu biti
 poligone
 i u obliku lepeze
kod oba tipa imamo prisutnu kvazilamelarnu strukturu
holisteričnog kristala. Poligona i lepezasta struktura podsećaju
na strukturu SA, u makroskopskim osobinama, dok u
mikroskopskim holesterici liče više na nematike.
Poligonu teksturu su prvi zapazili Leman, Fridel i
Buližan. Ima karakterističan horizontalni sloj eliptičnih
segmenata, koji se nalazi ispod gornjeg pokrovnog stakla, i
zapravo taj deo i deo oko oboda formira poligone oblasti. Na
donjem pokrovnom staklu se formira poligona tekstura od hiperboličnih segmenata, ako ovi segmenti
imaju maksimalnu zakrivljenost nazivaju se linijama bljeska. Ovakva struktura se može formirati od
pramide i tetraedra. Piramida naopako stoji u tetraedru. Kod ove strukture imamao pojavu dubletne
spirale, a ona se javlja zahvaljujući zakrivljenosti holisteričnih slojeva. Donji i gornji vrhovi su zakrivljeni
kao domen na gornje i donjem poligonu.

Šliren tekstura
Kod nematika, koliko nanesemo tank sloj tečnog kristala
obrazuje se planarni sloj. Ako planarnost nije idealna, odnosno,
ako direktor nije isti u prostoru, dolazi do pojave šliren teksture,
koju karakterišu crne pruge. Na slici se vide mali centri, iz kojih
izviru pruge, to su disklinacije, ili singulariteti, one predstavljaju

8
dislokaciju kod kristala. Pruge koje idu iz centara dislokacije su gradijenti opadanja nepravilnih
segmenata, pa tako dolazi do zakrivljenosti, praćenje u prostoru nepraivlnosti. Ukoliko ovakav uzorak
stavimo između analizatora i polarizatora (pomereni za 90 stepeni), ove crne grane se okreću, ako su
pozitivnog znaka okreću se u smeru polarizatora, a ako su negativne u obrnutom smeru. Po Fridelu
dislokacione linije imaju osobine:
 mogu se završiti u unutrašnjosti kristala, ili na kraju nekog drugog defekta
 translaciona simetrija suž linije dislokacije
 sva pomeranja se mogu opisati pomoću rotacionih i translacionih pomeranja
Mogućnost primene danas

Najznačajnija primena danas je u konstrukcija raznih modela displeja, pa zavisno od veličine i

oblika postoji mogućnost upotrebe u praksi:
- indikatorske trake za temperaturu,
- u medicini za skaniranje neravnomernosti temperature kože (za tačno određivanje upala u tkivu i krvnim
sudovima i tumora),
- detekcija mesta prekida u elektronskom kolu,
- nalaženje mikropukotina u mašinstvu,
- pretvarači ultraljubičaste slike u vidljivu – viziri za utraljubičasti opseg,
- pretvaranje infracrvene slike u vidljivu,
- medijum za memorisanje holografskih slika, kod elektronska fotografija, kao i za povećavanje
fleksibilnosti već postojećih elektronski displeji i elektronske knjige,
- u industriji boja i lakova radi dobijanje specijalnih efekata.
Jedan od proizvoda koji će obeležiti sledeće godine kompjuterske
industrije sigurno ce biti mikrodispleji, mali LCD monitori povezani sa
silicijumskim integrisanim kolima. Proizvodi sa mikrodisplejima variraju od
laganih naočari za virtuelnu realnost do džinovskih monitora od preko 200 cm.
Mnogi smatraju minijaturizovanje
monitora za pomodarstvo. U stvari,
monitori su poslednja komponenta današnje elektronike koja još
nije podlegla minijaturizaciji i sada je došao red i na njih. U
prosecnoj računarskoj konfiguraciji monitor je oduvek bio
najskuplja pojedinačna komponenta. Sa fizičkim smanjenjem
smanjiće im se i cena, a prenosni uredaji moći će da rade duže
sa istom baterijom.

Nova tehnologija
Bum u interesovanju pobudila je nova proizvodna tehnologija po imenu LCOS (Liquid Crystal On
Silicon – tecni kristal na silicijumu) koja omogućava proizvodnju tanjih i lakših displeja, sa boljim
kvalitetom slike i to po nižoj ceni. Pored većeg kvaliteta, za ovako veliko interesovanje odgovoran je i
veoma jednostavan način proizvodnje. Naime, i silicijumski deo i ekran od tečnog kristala mogu se
proizvoditi u fabrikama sa postojećim mašinama, što je automatski probudilo interesovanje kod kompanija
koje poseduju ove proizvodne pogone.
Mikrodispleji se proizvode kombinacijom dva proizvodna procesa. Prvo se pravi CMOS
silicijumski podložak na koji se dodaju dva sloja (najcešce od tečnog kristala), prvi koji emituje i drugi
koji moduliše svetlost. Zbog kombinovanja postojećih proizvodnih procesa, ovi displeji će se pojaviti na
tržištu ubrzo po razvoju tehnologije i to po veoma niskoj ceni. Tako će upotreba

9
LCOS-a prepoloviti cenu televizora visoke definicije (HDTV), a oštrina slike i dijagonala ekrana će se
povećati.
Sa usavršavanjem tehnologije mikrodispleji će brzo naći svoju upotrebu u pejdžerima i mobilnim
telefonima, a kako digitalne kamere snimaju u sve većoj rezoluciji i njihovi minijaturni monitori će dobiti
veću rezoluciju. Ako je postavljen neposredno ispred oka, mikrodisplej stvara iluziju gledanja u SVGA
monitor dijagonale 18 do 24 inca. Pošto ovi displeji stvaraju utisak gledanja u veliki monitor i pocetna
cena ovih uredaja bice veća od cene obicnih monitora odgovarajuće velicine, ali će se razlika u ceni za
manje od godinu dana preokrenuti u korist mikrodispleja.
Naočari za virtuelnu realnost (VR) prvi su proizvod koji će profitirati od novih displeja.
Dosadašnji VR uređaji bili su glomazni i neudobni, a odnos cene i kvaliteta doprineo je da mali broj ljudi
danas poseduje bilo koji od ovih uredaja. Nove virtuelne naocari biće lakše i jeftinije, s mnogo
kvalitetnijim prikazom slike. Iako je najkomercijalnija VR oprema ona koja se odnosi na kućnu zabavu,
prvi koji ce početi da koriste ove naocari neće biti igrači, već lekari i vojska. Piloti ce ih koristiti kao
dodatni HUD (Head-up Display), a pešadija će kroz njih moći da dobijaju naređenja i mape sa ažurnim
podacima. Lekari ce moći da ih koriste za gledanje 3D rendgenskih snimaka i za operacije na daljinu.
Ekran sa najvećim dimenzijama napravila je kompanija Samsung Electronics (Južna Koreja)
Njegova dijagonala iznosi 54 inca a rezolucija 1920 x 1080 tačaka (piksela).
Vrhunac mikrodispleja predstavljaju virtuelni retinalni displeji i definitivno deluju najviše
futuristički od svih ostalih – oni ne koriste ekran za prikazivanje slike, već sliku projektuju direktno na
mrežnjacu ljudskog oka. Retinalni displej troši manje energije od konvekcionalnih ekrana, jer se zbog
osetljivosti oka koriste svetlosni zraci izuzetno niskog intenziteta.
Ova tehnologija nije ogranicena rezolucijom i zavisi
samo od kompjutera koji fokusira piksele na retinu. Iako
izgledaju fantastično, ovi uredaji koriste proizvodnu
tehnologiju staru više od deset godina, tako da će se retinalni
mikrodispleji pojaviti na tržištu sa konkurentnim cenama.
Kompanija „MicroOptical” napredovala je dalje u razvoju
MEMS tehnologije (verovatno zbog saradnje sa vojskom) i
već je predstavila nekoliko proizvoda koji koriste
mikrodispleje. Integrated Eyeglass Display je jedan od njih.
Ako ste gledali film „True Lies” onda znate za ove naocare koje imaju u sebi ugrađen mali ekran, koji
zauzima mali deo vidnog polja i ne primećuje se dok se korisnik ne koncentriše na njega. „MicroOptical”
je pre integrisanog displeja napravio i Clip-On Display koji se postavlja na običan par naočara. Postojeće
verzije ovih displeja prikazuju sliku u rezoluciji od 320 x 240 u 16-bitnom koloru, a radi se na verzijama
od 640 x 480 i 800 x 600. Oba modela „MicroOpticalovih” naočara mogu da se koriste sa dioptrijom do
±5 i bez problema stvore 3D stereo sliku.

Primena u konstrukciji LCD-a

Tečni krstali su gotovo providne supstance, koje imaju osobine i čvrste i tečne materije. Svetlo
koje prolazi kroz tečne kristale prati poredak molekula od kojih se oni sastoje - što je osobina čvrste
materije. 1960-ih godina otkriveno je da naelektrisavanje tečnih kristala menja njihov molekularni
poredak i samim tim i način kako svetlo prolazi kroz njih - što je osobina tečnosti. Od njihove pojave kao
medijuma za displeje 1971. godine, tečni kristali su ušli u različite oblasti koje obuhvataju minijaturnu
televiziju, digitalne fotoaparate, video kamere i monitore, a danas mnogi veruju da je LCD tehnologija
koja ce najverovatnije zameniti monitor sa katodnom cevi. Od svog početka, tehnologija se značajno

10
razvila, tako da današnji proizvodi više ne liče na stare, nespretne monohromatske uređaje. Ona se
pojavila pre tehnologija ravnih ekrana i ima neosvojiv položaj u oblasti prenosnih i ručnih PC računara,
gde je na raspolaganju u dva oblika:

 jeftiniji DSTN (dual-scan twisted nematic - obrnuti nematik sa dvostrukim skaniranjem)

 tranzistor sa tankim filmom TFT (thin film transistor) za sliku visokog kvalieta
Vrste displeja

LCD sa segmentima LCD sa matricom (pikseli ili zrna slike)

pasivni pasivni aktivni

dihroidni TN dihroidni IPS i VAN TN/STN sa TFT

STN

TN DHF Bistabilni i ostali

bistabilni
STN

reflektivni holesterični
feroelektrični SSLC DSTN

bistabilni nematski

Principi rada LCD monitora

LCD je transmisivna tehnologija. Displej radi tako što propušta

promenljive količine belog pozadinskog svetla stalnog intenziteta kroz
aktivni filtar. Crveni, zeleni i plavi elementi piksela dobijaju se
jednostavnim filtriranjem belog svetla.
Većina tečnih kristala su organska jedinjenja koja se sastoje od
dugačkih molekula u vidu šipke koji se, u svom prirodnom stanju,
rasporedjuju ako da su im podužne ose približno paralelne. Moguće je
precizno kontrolisati poravnanje ovih molekula ako se tečni kristal
nanosi na fino izbrazdanu površinu. Poravnanje molekula tada prati
brazde, pa ako su one sasvim paralelne, takav ce biti i raspored molekula.
U svom prirodnom stanju, LCD molekuli su rasporedjeni na slobodan
način, sa paralelnim podužnim osama. Međutim, kada dođu u dodir sa
površinom izbrazdanom u stalnom pravcu, oni se poređaju paralelno duž
tih brazda.
Prvi princip jednog LCD displeja sastoji se u postavljanju tečnog
kristala u "sendvič" izmedju dve fino izbrazdane površine, gde su brazde
na jednoj površini normalne (pod uglom od 90 stepeni) u odnosu na brazde na drugoj površini. Ako su
molekuli na jednoj površini poredjani u pravcu sever-jug, a molekuli na drugoj u pravcu istok-zapad, onda
su oni između prisiljeni da budu u stanju obrtanja od 90 stepeni. Svetlost prati poredak molekula i zato se

11
obrne za 90 stepeni dok prolazi kroz tečni kristal. Medjutim, na osnovu otkrića u RCA America, kada se
tečni kristal stavi pod napon, molekuli se sami poređaju vertikalno, dozvoljavajući svetlu da prođe bez
obrtanja.
Drugi princip jednog LCD displeja oslanja se na
osobine polarizujućih filtara i same svetlosti. Talasi
prirodne svetlosti su orijentisani pod slučajnim uglovima.
Polarizujući filtar je jednostavno skup neverovatno finih
paralelnih linija. Ove linije dejstvuju kao mreža,
zaustavljajuci sve svetlosne talase, sem onih koji su
(slučajno) orijentisani pralelno tim linijama. Drugi
polarizujući filtar čije su linije raspoređene normalno (pod
uglom od 90 stepeni) u odnosu na linije prvog filtra bi zato
potpuno zaustavio tu već polarizovanu svetlost. Svelost bi
prošla kroz drugi polarizator ako bi njegove linije bile tačno
paralelne sa prvim, ili ako bi sama svetlost bila obrnuta
tako da odgovara drugom polarizatoru. Tipičan obrnuti
nematicki (TN – twisted nematic) tečni kristal sastoji se od
dva polarizujuća filtra sa međusobno normalno
raspoređenim linijama (pod uglom od 90 stepeni) koji bi, kao što je opisano, zaustavili svu svetlost koja bi
pokušala da prođe kroz njih. Ali, između ovih polarizatora se nalaze obrnuti tečni kristali. Zato se svetlost
polarizuje pomoću prvog filtra, obrće za 90 stepeni pomoću tečnih kristala i, napokon, potpuno prolazi
kroz drugi polarizujući filtar. Međutim, kada se priključi električni napon na tečne kristale, molekuli se
prestroje vertikalno, dozvoljavajući svetlosti da porđe kroz njih bez obrtanja, ali se ona zaustavlja na
drugom filtru. Posledica toga je da ako nema napona - svetlost prolazi, a ako se napon uključi - nema
svetlosti na drugom kraju. Kristali u LCD displeju mogli bi biti alternativno raspoređeni, tako da svetlost
prolazi kada ima napona, a ne prolazi kada ga nema. Medjutim, kako su ekrani sa grafičkom spregom
skoro uvek uključeni, štedi se elektricna energija ako se kristali rasporede tako da kada nema napona -
prolazi svetlost.

DSTN (dual-scan twisted nematic) displeji

Normalna pasivna matrica displeja sa tečnim kristalima ima više slojeva. Prvi je od stakla, na koje
je nanesen metalni oksid. Materijal koji se koristi je veoma providan, pa tako ne utiče na kvalitet slike.
Matrica radi kao rešetka elektroda za redove i kolone koje propuštaju struju da bi se aktivirali pojedini
elementi ekrana.
Odozgo je nanesen
polimer koji ima niz paralelnih
žljebova na koje se vezuju
molekuli. To se zove sloj za
poravnanje i ponovljen je na
drugoj staklenoj ploči koja
takođe ima izvestan broj
odstojnika za održavanje
rastojanje između dve pločice
stakla kada se one postave
zajedno u sklopu. Ivice se onda
zaliju epoksidnom smolom, ali
sa otvorom ostavljenim u

12
jednom uglu. To omogućava da se materijal sa tečnim kristalima unese izmedju pločica (u vakuumu) pre
nego što se pločice potpuno zaliju. U prvim modelima ovaj proces je bio sklon greškama, što je
rezultovalo zaglavljenim ili izgubljenim pikselima, u onim delovima gde materijal sa tečnim kristalima
nije uspeo da stigne u sve delove ekrana.
Zatim su naneseni polarizacioni
slojevi na krajnje spoljašnje površine
svake staklene pločice, tako da
odgovaraju orijentaciji slojeva za
poravnanje.
Kod DSTN, ili ekrana sa
dvostrukim skeniranjem, orijentacija
slojeva za poravnanje varira izmedju
90 i 270 stepeni, zavisno od ukupne
rotacije tečnih kristala izmedju njih.
Dodata je i pozadinska
svetlost, tipično u obliku
fluorescentnih cevi sa hladnom
katodom, montiranih duž gornje i
donje ivice panela.Svetlost se
raspodeljuje po panelu pomoću
plastičnog svetlovoda ili prizme.
Slika koja se pojavljuje na ekranu,
stvara se pomoću te svetlosti koja prolazi kroz slojeve panela.
Ukoliko na LCD panel nije priključeno napajanje, pozadinska svetlost je vertikalno polarizovana
zadnjim fltrom i prelama se od molekularnih lanaca u tečnom kristalu, tako da se pojavljuje iz
horizontalno polarizovanog filtra na prednjem delu. Uključivanje napona prestrojava kristale, tako da
svetlost ne može da prodje, što proizvodi taman piksel. Displeji sa tečnim kristalima u boji jednostavno
koriste dodatne crveno, zeleno i plavo obojene filtre nad tri posebna LCD elementa da bi stvorili piksel u
više različitih boja. Međutim, sam odziv LCD displeja pasivnom matricom je vrlo spor.
Kod brzo promenljivog sadržaja ekrana, kao što je to slučaj sa videom ili brzim pokretima miša,
često se pojavljuje "razmazanost" jer displej ne može da drži korak sa promenama svog sadržaja. Pored
toga, pasivna matrica izaziva i pojavu parazitnih dupliranih slika, efekat u kome jedno područje sa
uključenim pikselima izaziva senku na isključenim pikselima u istim redovima i kolonama.

TFT (Thin Film Transistor) displeji

13
 Mnoge firme su usvojile tehnologiju tranzistora tankog filma (TFT - Thin Film Transistor) da bi
poboljšala ekrane u boji. U TFT ekranu, takođe poznatom i kao aktivna matrica, na LCD panel je
povezana dodatna matrica tranzistora - po jedan tranzistor za svaku boju (crvenu, zelenu i plavu) svakog
piksela. Ovi tranzistori upravljaju pikselima, eliminišući jednim udarcem i problem parazitnih dupliranja
slika i malu brzinu odziva koji muče ne-TFT displeje sa tečnim kristalima. Rezultat su vremena odziva
ekrana reda 25 ms, odnosi kontrasta u oblasti od 200:1 do 400:1 i vrednosti osvetljaja izmedju 200 i 250
cd/m2 (kandela po kvadratnom metru).
Elementi svakog piksela od tečnih kristala su uredjeni tako da u njihovom normalnom stanju (bez
ukljucenog napona) svetlost koja dolazi kroz pasivni filtar je "pogrešno" polarisana i zato zaustavljena.
Ali, kada se napon priključi na elemente tečnih kristala, oni se obrću do devedeset stepeni u srazmeri sa
naponom, menjajući svoju polarizaciju i puštajući da prođe više svetlosti. Tranzistori upravljaju stepenom
obrtanja i shodno tome intenzitetom crvenih, zelenih i plavih elemenata svakog piksela koji uobličava
sliku na ekranu. TFT ekrani mogu da se naprave mnogo tanjim od LCD-ova, što ih čini lakšim, a brzine
osvežavanja sa sada približavaju onima koje imaju katodne cevi, jer ovi najnoviji rade oko deset puta brže
od DSTN ekrana.
VGA ekrani zahtevaju oko 921000 tranzistora (640x480x3), dok je za rezoluciju od 1024x768
potrebno 2359296 tranzistora i svaki treba da bude besprekoran. Kompletna matrica tranzistora treba da se
proizvede na jednoj jedinoj skupoj silicijumskoj pločici i prisustvo ne više od nekoliko nečistoca znaci da
cela pločica mora da se odbaci. To dovodi do velikog rasipanja i glavni je razlog za visoku cenu TFT
displeja. To je takođe razlog zašto je u svakom TFT displeju verovatno da će se naći nekoliko neispravnih
piksela čiji su tranzistori otkazali.
Postoje dva fenomena koji definišu neispravan LCD piksel: "Upaljen" piksel, koji se javlja kao
jedan ili više slucajno rasporedjenih crvenih, plavih i/ili zelenih piksel elemenata na potpuno tamnoj
pozadini, ili "nedostajuci" ili "mrtav" piksel koji se javlja kao crna tačka na potpuno beloj pozadini. Prvi
je češci i rezultat je slucajnog kratkog spoja tranzistora, što ima za posledicu da je piksel (crveni, zeleni ili
plavi) stalno ukljucen. Nažalost, posle sklapanja uređaja, popravka samog tranzistora nije moguća. Može
se onesposobiti neispravan tranzistor pomoću lasera. Medjutim, to će samo stvoriti crne tačke koje će se
pojaviti na beloj pozadini. Stalno uključivanje piksela je prilično česta pojava u proizvodnji displeja sa
tečnim kristalima, pa proizvođači postavljaju granice - zasnovane na troškovima proizvodnje i povratnim
informacijama od korisnika - koliko neispravnih piksela je još uvek prihvatljivo za dati LCD panel. Cilj
postavljanja tih granica je da se održi razumna cena proizvoda uz minimizaciju odvraćanja korisnika zbog
lošijeg kvaliteta u pogledu neispravnih piksela. Na primer, panel sa rezolucijom od 1024x768 - koji sadrži
ukupno 2359296 (1024x768x3) piksela - i koji ima 20 neispravnih piksela, imao bi procent neispravnih
piksela od (20/2359296)*100 = 0.0008 %.

Poređenje sa displejima sa katodnom cevi

Vrsta Ugao Odnos Brzina Potrošnja Životni
Osvetljaj
displeja gledanja kontrasta odziva el.energije vek

LCD sa 
pasivnom 300 ms
(49-100)o 40:1 70 - 90 45 W 60000 sati
matricom

LCD sa
aktivnom   140 o 140:1 25 ms 70 - 90 50 W 60000 sati
matricom

14
 Monitor
sa
više
katodnom 300:1 nepoznato 220 - 270 180 W
cevi   190 o godina

Tabela daje poređenje između displeja sa tečnim kristalima od 13,5 inča sa pasivnom matricom
(PMLCD), sa aktivnom matricom (AMLCD) i monitora od 15 inča. Odnos kontrasta je mera koja
pokazuje koliko je svetliji čisto beli izlaz u poredjenju sa čisto crnim izlazom. Što je kontrast veći, to je
slika oštrija, a belo ce biti čistije.

Nedostaci katodnih cevi

Katodna cev ima sledeće očigledne nedostatke:
 troši mnogo električne energije;
 greške u konvergenciji i promene boje po ekranu;
 njena nezgrapna visokonaponska kola i jaka magnetna polja stvaraju štetno elektro magnetsko
zračenje;
 ona je, prosto, suviše velika.

Stvaranje boja kod LCD monitora

Da bi se stvorile nijanse potrebne za displej sa vernim bojama, moraju da postoje neki srednji
nivoi osvetljnosti ismedju punog svetla i potpunog odsustva svetla koje prolazi kroz ekran. Menjanje
nivoa osvetljenosti koje se traži da bi se napravio displej sa vernim bojama postiže se promenom napona
pod koji se stavljaju tečni kristali. Tečni kristali se obrću brzinom koja je direktno srazmerna naponu,
omogućavajući tako da se upravlja količinom svetlosti. U praksi, ipak, promena napona današnjih displeja
sa tečnim kristalima nudi samo 64 različite nijanse po elementu (6 bita), suprotno od displeja u boji sa
katodnim cevima koji mogu da stvore 256 nijansi (8 bita). Uz upotrebu tri elementa po pikselu, to ima za
rezultat da displeji sa tečnim kristalima u boji mogu da daju maksimalno 262144 različite boje (18 bita),
što ako se uporedi sa monitorima u pravoj boji sa katodnim cevima koji daju 16777216 boja (24 bita).
Kako multimedijske primene postaju sve rasprostranjenije, nedostatak prave 24-bitne boje na displejima
sa tečnim kristalima postaje ozbiljno pitanje. Dok su 18 bita dobri za većinu primena, to je nedovoljno za
fotografiju ili video.
Neke konstrukcije displeja sa tečnim kristalima uspele su da prošire dubinu boje na 24 bita
prikazujuci naizmenično različite nijanse sa uzastopnim osvežavanjima kadra, što je tehnika poznata kao
FRC (Frame Rate Control - kontrola brzine kadra). Međutim, razlika je suviše velika, zapaža se treperenje.
Firma Hitachi je razvila tehniku gde se priključuje napona na susedne ćelije da bi se stvorile vrlo male
promene uzorka u sekvenci od tri do četiri kadra. Sa njom, Hitachi može da simulira ne baš 256 nivoa
sivog, ali još uvek vrlo prihvatljivih 253 nivoa sivog, što se prevodi u više od 16 miliona boja - i gotovo se
ne može razlikovati od prave 24-bitne boje.

TCO standardi
Standardi TCO takođe zahtevaju da su ekrani prevučeni provodnim slojevima da bi se smanjilo
statičko naelektrisanje na monitoru. Mada se tvrdi da je statički elektricitet stvoren na prednjoj površini
katodne cevi činilac u većem broju rizika po zdravlje, to još nije zvanično potvrdjeno.

15
TCO99 je poslednja iteracija standarda. TCO99 ne menja nivoe zračenja u odnosu naprethodne verzije, ali
menja procedure za ispitivanja u vezi izvesnih praznina. Novo odobrenje se uglavnom usredsređuje na
poboljšanje zahteva za vizuelnu ergonomiju. Poboljšanja u vizuelnoj ergonomiji uključuju ravnomerniji
osvetljaj i bolji kontrast. Postoji takođe i novi zahtev da podešenost temperature boje ekrana, kada je
prisutna, bude tačna.
Da bi se smanjila zamorenost oka koja je posledica treperenja slike, povećana je minimalna
zahtevana brzina osvežavanja na 85 Hz za displeje manje od 20 inča, sa preporučenih 100 Hz, a 75 Hz za
one od 20 inča i više. Još veća pažnja posvećena je uštedi električne energije i uticaju okoline, pri čemu
monitori koji imaju sertifikat TCO99 štede do 50 % više energije od displeja po standardu TCO95..

Pravila
Displeji sa tečnim kristalima slede različit skup
pravila od displeja sa katodnim cevima, nudeći prednosti u
pogledu veličine, potrošnje električne energije i treperenja,
kao i "besprekornu" geometriju. Mane su im mnogo veća
cena, lošiji vidni ugao i manje tačna performansa u
pogledu boja.
Dok su katodne cevi u stanju da prikazuju niz
rezolucija i da ih skaliraju tako da odgovaraju ekranu, LCD
panel ima fiksiran broj ćelija sa tečnim kristalima i može da
prikaže samo jednu rezoluciju na punoj veličini ekrana,
koristeći jednu ćeliju po pikselu. Manje rezolucije mogu da se prikažu koristeći samo deo ekrana. Na
primer, panel od 1024 x 768 piksela može da prikazuje rezoluciju od 640 x 480 koristeći samo 66%
površine ekrana. Većina displeja sa tečnim kristalima mogu da ponovo skaliraju slike niže rezolucije tako
da popune ekran. Medjutim, to bolje uspeva sa slikama sa kontinualnim tonom, kao što su fotografije,
nego sa tekstom i slikama sa finim detaljima, gde rezultat može biti u vidu loših pojava nazubljenosti kod
kosih linija i slično. Najbolji rezultati postižu se kod onih LCD displeja koji uzimaju u obzir ceo ekran
kada vrše skaliranje slike, uklanjajući tako pojave nazubljenosti. To ipak ne mogu da rade svi displeji sa
tečnim kristalima.
Za razliku od monitora sa katodnim cevima, dijagonalna mera displeja sa tečnim kristalima je ista
kao i njegova površina za gledanje, tako da nema tradicionalnog gubitka od oko jednog inča iz prednje
ploče monitora.
Katodna cev ima tri elektronska topa čiji mlazevi moraju da konvergiraju bez greške, da bi stvorili
oštru sliku. Kod panela sa tečnim kristalima nema problema konvergencije, jer se svaka ćelija uključuje i
isključuje pojedinačno. To je razlog zašto tekst na monitoru sa tečnim kristalima izgleda tako jasan. Nema
briga oko brzina osvežavanja i treperenja kod panela sa tečnim kristalima - LCD ćelije su ili uključene ili
isključene, pa slike mogu da se prikazuju sa malim brzinama osvežavanja, izmedju 40 i 60 Hz, a da
nemaju veće treperenje od onih koje ima ju brzinu osvežavanja od 75 Hz.
Paneli su osvetljeni pomoću fluorescentnih cevi koje su provučene kroz zadnji deo uređaja; ponekad,
displej će davati svetlije linije u jednim delovima ekrana nego u drugim. Takođe, moguće je videti prekide
ili pojavu parazitnih slika na ekranu, gde posebno svetla ili tamna slika može da utiče na susedne delove
ekrana.
Problemi ugla gledanja se javljaju na displejima sa tečnim kristalima zato što je ta tehnologija
transmisivni sistem koji radi pomoću modulacije svetlosti koja prolazi kroz displej, dok su katod ne cevi,
naprotiv, emisivne. Kod emisivnih displeja, postoji materijal koji emituje svetlost na prednji deo displeja,
što se lako vidi pod širokim uglovima. Kod displeja sa tečnim kristalima, dok prolazi kroz željeni piksel,
koso emitovana svetlost prolazi kroz susedne piksele, što prouzrokuje izobličenje boje. Većina monitora sa

16
tečnim kristalima uključuju i uobičajeni 15-pinski analogni VGA priključak na računaru i koriste
analogno-dititalni konvertor da pretvore signal u oblik koji panel može da upotrebi.

ZAKLJUČAK

Monitori su neizostavni deo svakog kompjuterskog sistema. Predstavljaju vizuelnu vezu sa

aplikacijama i vitalna su komponenta u ocenjivanju kompletnog kvaliteta i komfora celog kompjuterskog
sistema. Kvalitet slike se iz generacije u generaciju poboljsava se, medjutim čovek teži da sliku dovede do
perfekcije.
Usavršavanje tehnike iz dana u dan nije zaobišlo ni monitore. Njihov dizajn, veličina i oštrina
slike neprestano postavljaju nove standarde. Kako svojim performansama i funkcijama, tako dizajnom i
kvalitetom, monitori svakog dana teze da postanu sto pristupačniji nama. Inovacije u svim oblastima
njihovog razvitka su takve da oni više ne predstavljaju samo nezaobilazni deo svakog računarskog sistema
već prate nove trendove u dizajnu i polako postaju modni detalj svakog ljubitelja računara. Sa obzirom na
brz napredak ljudskog uma i njegovih težnji ka savršenstvu, ostaje nam samo da pretpostavljamo kakvi
nas monitori čekaju u buducnosti.

17
LITERATURA

Dušanka Ž. Obadović, Milena Stančić, Tibor Toth Katona: Tečni kristali i primena, Novi Sad
(1999.)
Dragoslav M. Petrović, Svetlana R. Lukić: Eksperimentalna fizika kondenzovane materije, Novi
Sad (2000.)
John W. Goodby, George W. Gray, and Hans W. Spies: 4Volume Set, Handbook of Liquid
Crystals, Dietrich Demus
Heinz-Siegfried Kitzeriw, Christian Bahr: Chirality in liquid crystals, Springer
http://www.lci.kent.edu/
http://www.kth.se/fakulteter/

18