ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

-136-

ДАТУМ: 07. април 2008. године

РАЗРЕД: I
ПРЕДМЕТИ: МОЈА ОКОЛИНА
ГОВОР, ИЗРАЖАВАЊЕ, СТВАРАЊЕ
СПОРТ, РИТМИКА, МУЗИКА

НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ: Социо – емоционална игра ''Вук и седам јарића''

Цртани филм ''Вук и седам јарића''
Игра ''Борба пијетлова''

ОБЛИЦИ РАДА: други облик

МЕТОДЕ РАДА: метода наставног разговора, метода демонстрације, метода
илустрације, метода рада на тексту, метода писаних радова
ВРСТЕ НАСТАВЕ: рад у центрима учења
НАСТАВНА СРЕДСТВА, УРЕЂАЈИ И ПОМАГАЛА: BIM - пројектор, DVD ''Вук и седам
јарића'', компјутер, наставни листићи
ЦИЉ ЧАСА:
- едукација дјеце за сналажење у проблематичним ситуацијама;

ЗАДАЦИ (образовни, васпитни, функционални):

- едукација дјеце за сналажење у проблематичним ситуацијама (кога треба да
позову ако су сами у кући, а избије пожар, ако их нека непозната особа
нападне...);
- развијање самосталности;
- вјежбати досјетљивост и меморију;
- развој поскакивања, прецизности и спретности покрета.

ОБЈЕКТИ: учионица

АНАЛИЗА НАСТАВНИХ АКТИВНОСТИ:

__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
 ТОК НАСТАВНОГ РАДА
(преглед, изглед, задаци)

1.КОРАК: Вријеме у кругу (5 – 10 минута)

Игра ''Коло среће''
На табли ћу нацртати линије чији ће распоред изгледати овако:
__ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __
Рећи ћу ученицима да се овдје крије назив цртаног филма који ћемо данас гледати.
Погађањем слова попуњаваћемо празна мјеста на линијама и тако открити назив ''Вук и
седам јарића''. Ученик који се први досјети назива цртаног филма и открије га прије него
што сва слова буду исписана на табли, добиће дневну награду.

2.КОРАК: Рад у центрима учења

А) Центар ''Мало кино'' (30 – 35 минута)
Ученици гледају цртани филм ''Вук и седам јарића''.

Б) Центар ''Причаоница'' (35 – 40 минута)

Социо – емоционална игра ''Вук и седам јарића'':
НАПОМЕНА: Ако се након гледања цртаног филма деси да дјеца прокоментаришу да
су јарићи и мама коза на крају испали зли према вуку, може им се пружити могућност да
промијене завршетак приче. То ће им се највјероватније много допасти. На крају ћемо
се сложити да се вук могао покајати, да је могао схватити да је погријешио и постати
чувар јарића од других вукова. Он би друге вукове само тјерао, не би их убијао. Тако
нико не би био повријеђен.

Разговор са дјецом након гледања цртаног филма:

- Шта бисте урадили да сте били на мјесту јарића?
- Да ли некад остајете сами у стану? Шта радите у тим ситуацијама?
- Да ли вам се некад десило нешто непријатно док сте били сами у стану, кући?
Шта сте радили у том случају?
- Кога могу да позову ако неко покуша да насилно уђе у стан док су сами?
Рећи дјеци, ако не знају да је број телефона полиције – 122.
НАПОМЕНА: Може се десити да дјеца поставе питање шта радити ако провалник уђе у
стан, а полицајци још нису стигли. Тада ћемо питати дјецу да ли они имају неку идеју.
Након изношења њихових приједлога, треба им објаснити да се овакве ситуације
ријетко дешавају и да су оне много чешће у филмовима него у стварном животу, али је
добро знати шта требају радити у таквим ситуацијама.
Кога могу позвати ако се случајно нешто запали у стану?
Казати дјеци број телефона ватрогасне службе – 123.
Кога могу позвати ако је случајно неко (мама, тата, бака, дјед, брат, сестра...) болестан,
не осјећа се добро, хитно му је потребан љекар, а сами су са том особом у кући.
Објаснити дјеци да се у том случају зове хитна помоћ и да је број телефона хитне
помоћи – 124.
НАПОМЕНА: Током ове радионице дјеца некад осјете потребу да причају о страховима.
Воле да причају о сновима који су углавном посљедица гледања хорор филмова или
трилера. Тада се, у разговору са ученицима, долази до закључка да не треба да
радимо нешто што нам не прија, као што је гледање хорор филмова.
Добро је испричати им лични примјер, јер је веома важно да дјеца схвате да се и
одрасли боје, да се свог страха не требамо срамити, али да га требамо покушати
побиједити, јер је он само један мали дио нас – и у томе је наша снага.

ПРИМЈЕР УЧИТЕЉИЧИНЕ ПРИЧЕ:

Одаћу вам своју тајну. Раније сам гледала хорор филмове пред спавање и
схватила сам да они код мене изазивају страх. Међутим, нисам дозволила страху
да ме побиједи. У тим тренуцима сам размишљала: Бојиш се тог лика из филма?
Да, бојим се да ме он не повриједи као што је повриједио оне људе на филму.
(Хм, људи из филма.) Да ли тај опасан лик из филма стварно повређује људе или
је он само глумац? Да ли знаш да је посао глумца да глуми? Да ли можеш да
претпоставиш да се то не би ни снимало да се стварно дешава? (Па да.) А да ли
је то амерички (страни) филм? Јесте. Чак и да тај лик постоји, а не постоји, да ли
би из далеке Америке долетио баш у Републику Српску да прогања мене? Има ли
неког разлога за тако нешто? Ма, не. А понекад када сам била мала и када сам
сањала нешто страшно, тражила од својих родитеља или сестре да ме загрле.
Тада сам се осјећала много боље.

На овај начин им се даје до знања да драге и блиске особе могу да нам помогну у
невољи.
НАПОМЕНА: Дјеца много воле овакве приче, јер осјећају да им је учитељица у тим
тренуцима много ближа и да смо и ми одрасли само људска бића са својим
страховима. Увијек воле да послушају савјете особе која им је драга и блиска, нарочито
ако је то учитељица (не треба заборавити да и ми тежимо да дјеца буду искрена, да се
отворе и испрчају нам нешто лично, нешто што их тишти).

Заједно са дјецом доћи ћемо до закључка да снови нису живи и да не могу да нас
повриједе. Они су дио нас и постоје само у нашој глави и то је наша предност.
НАПОМЕНА: Обавезно треба дозволити дјеци да причају о својим страховима, чак и по
цијену да се не уради вјежба меморије. Ако треба, причаћемо о њиховим страховима и
сљедећег дана, без обзира на то да ли имамо неку битну наставну активност. Треба им
омогућити да избаце своје страхове, јер је понекад већ и то довољно да се дијете
растерети и да се осјећа боље. Опасно је за дијете ако иницирамо његов страх, а не
дозволимо му да га се ослободи. Ако осјетимо да је ријеч о много озбиљнијим
хроничним страховима, у рад са дјететом треба обавезно укључити родитеље,
школског педагога и психолога.
(О раду са уплашеном дјецом биће више ријечи при обради активности ''Ко се боји
страха још?'')
 В) Центар за бојење (15 – 20 минута)
Вјежба меморије:
Сваком ученику дати наставни листић на којем су нацртане двије козе, два вука и више
од седам јарића. Од дјеце се тражи да обоје онолико коза, вукова јарића – дјевојчица и
јарића – дјечака колико их је било у причи.

3.КОРАК: Завршна активност (15 – 20 минута)

Игра ''Борба пијетлова''

Наставник разговара са ученицима о томе да ли су некада видјели борбу пјетлића и
како она изгледа. Затим одређује парове који треба да буду приближне тежине.
Скрштених руку испред себе и поскакујући на једној нози ученик – пјетлић гура свога
пара и покушава га присилити да стане на обје ноге. Да би у томе успио, служи се
лажним покретима тијела, варкама и измицањем. Који од ученика у току гурања стане
на обје ноге, изгубио је.
НАПОМЕНА: Ученицима скренути пажњу да избјегавају непотребне грубости.