Tatina priča

Vežba Kupovina Tatin kaiš

Ruke pune posla

Marko Crnobrnja je nekako u isto vreme Mamin novi drugar

postao i vajar i tata. Do sada je imao nekoliko

samostalnih izložbi, a tata je četvoro dece. Pavle
je krenuo u {kolu, Kosta i Jovan idu u vrtić, a
Ksenija „koju sva trojica otvoreno vole“, ima
osam meseci. No, «super tata vajar» ne bi bio to
{to jeste da nije na vreme upoznao «super mamu
vajara».. Tekst: Nata{a Vukićević, Foto: Privatna arhiva

Porodica kao tatina inspiracija

88 novembar 2008 mama

Edukativna
skulptura
Završio je Srednju školu za
umetničke zanate u Šapcu, odsek
duborez. Diplomirao je vajarstvo
na Fakultetu likovnih umetnosti u
Beogradu. Bavi se edukativnom
skulpturom. Inače, skulpturom
uspešno edukuje razuzdanu decu
i preplašene roditelje.
- Edukativna skulptura je pokušaj
da se sa decom i roditeljima
komunicira univerzalnim
jezikom. Problemi sa odras-
tanjem su svuda isti. Sva deca
na svetu uglavnom prohodaju
sa godinu dana, progovore sa
dve-tri godine, razvode se ljudi
na svim kontinentima. Dakle,
bavim se dramom koju svaki
roditelj proživljava. Nekom su
moji radovi na utehu, nekom na
opomenu...
E
dukativnom skulpturom
se bavim otkako sam
postao otac, priča Marko
Crnobrnja.
-Uporedo sa decom, rasla je i moja
briga. Shvatio sam da treba da
napravim razliku između zabrinutosti
i brižnosti. Skulptura je tada dobila
jednog zabrinutog vajara, a moja deca
jednog brižnog roditelja. Ovakvom
kombinatorikom sam im stavio
do znanja da prepoznajem njihovu
znatiželju, njihove strahove, njihovu
želju za eksperimentom kada su sama.
Objavljujući im te prizore, diskretno
im poručujem da smo deo istog tima.
Komunikacija kroz slike i znake
prisutne u skulpturama, suprotna
je verbalnoj komunikaciji. Brža je,
direktnija, proizvodi talas radosti među
sagovornicima, što mi ostavlja utisak
delotvornosti i razumevanja. Ovo je,
inače, citat iz kataloga izložbe eduka-
tivne skulpture, koju je Marko nazvao
Ruke pune posla.
Kada si odlučio {ta će{ biti «kad
poraste{»?
- Iskren da budem, ni na kraj pa-
meti mi nije padalo da ću biti otac,
i to četvoro dece. Ali, pošto to ne
spada pod kategoriju: «Šta ćeš biti
kad porasteš?», mislim da je vreme
koje sam proveo u srednjoj školi za
umetničke zanate bilo presudno da
shvatim da nema povratka.
[ta te je opredelilo prema
odabiru drveta kao materijala?
- Ne spadam u grupu vajara koji
od materijala u kojem rade prave
misteriju. Drvo je u mom slučaju bilo
u skladu sa poetikom koncepta kojim
sam se bavio. Pružalo je poruku da
je toplo i nekako dostupno, kao što
drvene igračke znaju kod nekog da
proizvedu setu. Kombinujem razne
materijale, jer svaki od njih šalje neki
pridev. Drvo je prijatno, metal je
hladan, kamen je tvrd.
[ta se promenilo u tvom
razmi{ljanju i u tvom radu kada
si postao tata?
- Nisam verovao da ću ovoliko biti
u deficitu sa vremenom. To je glavni
faktor mojih promena. Praktičnost je
postala imperativ. Zahvaljujući takvim
uslovima života, ne oskudevam u
idejama.
Tvoja žena je «super mama».
I {ta jo{?
- Moja supruga je, takođe, vajar.
Međutim, već nekoliko godina ne radi.
Posvetila se deci i njihovim potrebama.
U stvari, brine o svima nama. Reč je o
Porodični
rituali
- Mislim da u mnogočlanoj
porodici svako ima svoj mali
ritual, ali svakako da imamo
zajednički. Gledanje nekog
zanimljivog filma je momenat
kada smo svi fokusirani na istu
stvar. Spontano komentarišemo,
vreme se nekako uspori, pa
se stvori osećaj bezbrižnosti. U
kući takođe nastane tišina kada
svi sednu za sto da crtaju. Svi
volimo da crtamo.
mama novembar 2008 89
Tatina priča
strpljenju koje poseduje u vaspitavanju
dece. Ona to radi nekako planski i
temeljno, za razliku od mene, koji sam
ponekad kao oluja.
Da li od svoje umetnosti može{
da obezbedi{ egzistenciju za
porodicu?
- Mislim da može da se živi od umet-
nosti. Zapravo, ne prodajem skulpture
svakog prvog u mesecu, već svoje
veštine primenjujem kroz dizajn, sce-
nografiju, duborez, razne narudžbine
vezane za moje znanje i veštine.
Kako izgleda jedan dan u va{em
domu? Koliko je to aktivnosti od
buđenja do spavanja?
- Ponekad mi je žao što nam dan
prođe u trci sa vremenom. Razmišljao
sam da na ovo pitanje odgovorim
jednostavnije: «Super nam je». Ali,
mislim da bi čitaocima bilo interesant-
nije da čuju činjenice. Budimo se svi u
sedam sati. Posle doručka i natezanja,
najstariji sin odlazi u školu. Mama
ostaje kod kuće sa bebom, a tata
odvozi ostale u vrtić, pa dalje u atelje.
Deca se iz vrtića i škole vraćaju između
tri i četiri, odnosno neko ide po njih.
Popodne je rezervisano za «razno».
Neko ide na plivanje, neko napolje,
neko kod drugara, kako kad. Imamo
veliku pomoć baba Dragice koja vešto
izlazi na kraj sa tri unuka. U svakom
slučaju, dan prođe veoma brzo, a sve je
filovano međusobnim prepirkama.
[ta bi voleo da je drugačije u
na{oj zemlji u domenu socijalne
politike?
- Smatram da se socijalna politika više
oslanja na finansijsku pomoć nego na
suštinsku. Prvi bih potpisao doku-
ment koji me lišava svih primanja
koja dobijamo od države u zamenu za
beneficije koje su nam zaista potrebne
- kao što je, na primer, povoljnija
90 novembar 2008 mama
Talenti
mogućnost nabavke adekvatnog vozila
za mnogočlanu porodicu. Dakle, fali
kreativnosti i praktičnosti. Na kraju,
mi ih i plaćamo da budu kreativni i
praktični, a oni prave socijalnu poli-
tiku na «prvu loptu». Bolje bi bilo da
su se okrenuli povećanju kvaliteta, a
ne nataliteta.
Kako je biti roditelj danas i
ovde?
- Uvek postoji bolje mesto od ovog
ovde. Nekada je možda bilo bolje, ili
će nam biti bolje. Ali, smatram da je
izazov biti baš ovde i baš sad.
[ta te inspiri{e?
- Inspirišu me situacije koje ne mogu
da promenim. Volim da posmatram
kako deca sama dolaze do rešenja
nekog problema pred kojim su se
našla. Zanimljivi su mi i komentari
drugih roditelja o principima vaspi-
tanja njihove dece. Tu se najbolje vidi
koliko je svaka porodica za sebe svoj
mali svet.
Da li planirate jo{ dece?
- Mislim da je odgovor: «Šta
ja znam...» - najbezbolniji, jer
svaki konkretan odgovor postaje
obavezujući.
Gde najradije provodite vreme?
- Nedavno smo kupili lepo imanje
na Kosmaju. Trudimo se da što više
vremena boravimo tamo.
Kakve priče vole tvoji dečaci?
- Vole da im pričam kako mi je bilo
u vojsci, jer sam pre dve godine bio
u armiji. Bacao sam bombe, pucao
iz puške, valjao se u blatu... Puno
razloga da ćute i slušaju.
Za svakog roditelja, naslov tvoje
poslednje izložbe je potpuno
razumljiv i prihvatljiv - Ruke
Crtani film
pune posla. Kako su na taj naziv
reagovali umetnici?
- Mislim da su me razumeli. Reč je,
zapravo, o radionici koja je nastala na
inicijativu Dečjeg centra «Vrt» - deca
su zajedno sa mnom pravila skulp-
ture. Bavio sam se demistifikacijom
umetnosti.
Tvoji budući projekti?
- Počeo sam novu seriju skulptura
koje kao element koriste slovo, reč
ili rečenicu. Zanimljivo mi je prisus-
tvo psovki kod dece. One kod njih
zvuče smešno i bezazleno, a mi ih se
toliko plašimo i gnušamo... Inače,
radim konstantno i na projektu koji
se zove Park skulptura za decu. U
tu svrhu sam okupio grupu vajara
- roditelja. Individualno smišljamo
objekte i intervencije u prostoru, koji
bi na karakterističan način opleme-
nili tipske parkiće za decu. Problem
je što je uređivanje parkića danas
unosan posao, pa je neko odlučio da
je za mališane najbolje da se ljuljaju,
klackaju, toboganišu. Mi smo za njih
pripremili bezbedne kućice na drveću,
interaktivne skulpture u prostoru,
šumu od slova... i još mnogo toga
zanimljivog. O tome bih voleo da
pričamo posebno.
Samostalne
izložbe:
• 1999. g. Ambalaža, Galerija
«Singidunum», Beograd
• 2004. g. Doba nevinosti,
Galerija «Zvono», Beograd
• 2005. g. Siemens Art Lab
galery, Beč, Austrija
U Beču je predstavio prve radove
vezane za edukativnu skulpturu.
Kuriozitet je da su se na ot-
varanju rasprodali svi radovi, što
ga je dodatno ohrabrilo da se
bavi skulpturom kao osnovnom
delatnošću.
mama okolo naokolo
novosti

Slatkiš za celu porodicu

Jedinstveni slatkiš Toffifee je napravljen od karamele,
lešnika, nugat krema i čokolade. Za vrhunski kvalitet
ovog svetski poznatog proizvoda garantuje nemačka
kompanija Storck. Zahvaljujući pažljivo odabranim
sastojcima, Toffifee je izvanredna poslastica za sve
prilike, za celu porodicu...

Predstava za decu u beogradskom

SMS poklon: tri pakovanja
slatki[a Toffifee
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone.
Ukucajte POK_toffifee_prezime_mesto i pošaljete SMS
na 6262, bez pozivnog broja. Donja crta označava
razmak. Primer: Pok toffifee Maja Maric Nis. Za mreže
062, 063, 064 i 065. Cena 30 din.+PDV.
ZOO-vrtu
U beogradskom ZOO vrtu, dečjom predstavom «Bambijeva
pobeda», koncern Bambi-Banat je mališanima, uz uživanje
u Bambijevim dogodovštinama, omogućio i da probaju nov
proizvod - Plazma mlevena za decu. Obogaćena sa dvanaest
vitamina i tri minerala, u novom pakovanju od četrdeset pet
grama, roditeljima omogućava da u svakom trenutku i na bilo
kom mestu svojim mališanima brzo i lako pripreme zdrav obrok.
Ova akcija u beogradskom ZOO vrtu je ujedno bila i prilika da
se nastavi sa donacijom Plazme mlevene za decu Svratištu za
decu ulice.

Obrok za mališane
U hipermaketima, igraonicama i osnovnim školama
širom Srbije Mlekara Subotica predstavila je novi
proizvod , 5+ moćni obrok od jagode i vanile. U
degustaciji su najviše uživali najmlađi jer su imali
priliku da se upoznaju i druže sa Betmenom. Pored
5+ moćnog obroka na raspolaganju su im bili i
trajno mleko, čokoladno mleko i jogurt.

Mlečni put dobrote

U okviru velikog nacionalnog humanitarnog projekta Mlečni
put dobrote Dukat je poklonio osnovnoj školi ”Oslobodioci
Beograda” dve hiljade litara mleka i jogurta. Plaketu, u vidu čaše
Dukat mleka visoke jedan metar, uručila je ambasadorka Mlečnog
puta dobrote, glumica Iva Štrljić. Djaci ove beogradske osnovne
škole inspirisani posetom Somboledovoj farmi i farbici u Somboru
izložili su ovom prilikom i radove nastale nakon posete, koji će se
na kraju godine naći na aukciji povodom završetka ove akcije.

92 novembar 2008 mama

Mala [kola komunikacije
I laganje se uči
»
Belim lažima« odrasli, a ubrzo to nauče i deca,
najčešće pokušavaju da poštede nečija osećanja
(“Čini mi se da si omršala«, »Odlično ti pristaje
ta boja«, »Baš sam juče hteo da te nazovem...«).
Ponekad se koriste i sa namerom da se nekome pomogne
(“Ja sam kriva je Marko zakasnio, imali smo dogovor da
ga probudim, ali sam ja zaboravila…”). Ipak, dok odrasli
sebi dozvoljavaju ovakve izjave i smatraju ih bezazlenim,
kada ih koriste njihova deca - promene kriterijume, i to od-
mah postaju izjave koje su njima zabranjene. Zato, najpre
razmislite koliko puta u toku dana vi slažete svoju decu.
Koliko puta im kažete da ćete nešto uraditi, a i dok to
izgovarate znate da nećete, bez obzira da li je tome razlog
odsustvo vaše namere ili objektivna nemogućnost. Koliko
puta im kažete: »Kasnije ćemo se igrati?« ili: »Kupiću ti
tu igračku sutra«, a pri tome mislite da će ono na vaše
obećanje zaboraviti, jer vi ionako nemate nameru da ga
ispunite?
n Za{to deca lažu? Odgovora na ovo pitanje ima
veoma mnogo. Neki od njih su: zato što su to videla od
odraslih, koji pri tome prolaze sasvim nekažnjeno (na prim-
er, u vašoj kući zvoni telefon a vi kažete detetu ili nekom
drugom: »Javi se ti, i ako je to N.N. reci da nisam tu«), ili
94 novembar 2008 mama
Odrasli često prave
razliku između sopstvenih
laži. Tako, neke od njih
nazivaju bezazlenim,
tzv. »belim« lažima. Sebi
ih lako opra{taju i lako
dozvoljavaju. Koriste ih
u velikim količinama i to
uglavnom svesno. Tekst: Jelena
Holcer, pedagog, Foto: Shutterstock
su to videla od druge dece iz vrtića ili škole, iako to može
biti jednostavno hvalisanje kome je vaše dete poverovalo
kao istinitom iskazu. Ponekad laž koriste da bi ispitivali
reakcije svoje okoline, odnosno, da li će neka njihova izjava
»proći« ili ne, da li će im okolina poverovati ili ne. Drugi
mogući uzroci za laž kod mlađe dece su potreba da im se
vršnjaci dive, da se privuče nečija, često i vaša, pažnja, da se
pokažu u društvu ili da dobiju nešto što priželjkuju.
n Izbeći kaznu. Ipak, najčešći razlog zašto deca lažu
jeste da bi izbegla kaznu. Preispitajte sebe kakve su vaše
kazne, da li ih možete odrediti zajedno sa detetom, što
zavisi od njegovog uzrasta i zrelosti. Sasvim je realno da
bi, ukoliko su vaše kazne za dete primerenije, ono manje
lagalo.
Takođe, ne zaboravite da je granica između laži i mašte
kod dece veoma tanana.
U predškolskom uzrastu granicu između laži i mašte
nije tako jednostavno otkriti. Pojedine imaginacije imaju
prizvuk mogućih i realnih (na primer: »Video sam lopova u
dvorištu«) a pojedine - potpuno nerealnih i izmišljenih (na
primer: »U dvorištu je pravi lav sa zelenim krilima, ogro-
man...«). Upravo zato na onu vrstu njihovih imaginacija
 KNJIGE ZA VAS I
VAŠU DECU
koje vam deluju objektivno moguće, vi reagujete na
određeni način, a na one druge se ili ne obazirete, OD PRVOG OBROKA DO
ŠKOLSKE UŽINE
ignorišete ih, ili takve izjave proglasite lažnim. Ipak, Autor: Prim. dr Jasminka
sasvim je moguće da se na oba načina dete »samo« Komnenović, pedijatar-
igra i eksperimentiše sa vašim reakcijama. nutricionista

Ova knjiga će vam pokazati

n Kada deca ne lažu? Deca koja imaju kako da naučite decu zdravim
poverenja u svoje roditelje nemaju razloga da lažu. navikama u ishrani i preporučuje
To su deca koja znaju da kada izgovore lošu vest jednostavne recepte prilagođene
njihovom uzrastu.
(na primer: „Danas sam u školi dobio lošu ocenu iz Cena: 450 din.
matematike“), njihovi roditelji ne skaču, ne prave
od toga „dramu“, i jasno, ne pada im na pamet da
primene fizičko kažnjavanje. Naprotiv, oni prave
razliku između deteta i učenika, i znaju da je škola
samo jedan aspekt njegove ličnosti. Upravo ova prva USPEŠAN RODITELJ-
reakcija uveliko određuje koliko će se dete ubuduće USPEŠNO DETE
Autor: Jelena Holcer, pedagog
poveravati svojim roditeljima. Zato je prvi korak da
osvestite u sebi značaj vaših reči. Knjiga se bavi različitim
problemima odrastanja i nudi
brojne praktične savete za
n Jezik „brži“ od pameti. Zapitajte se kako
prevazilaženje sukoba.
vi reagujete u prvom momentu, kada se najmanje Cena: 399 din.
kontrolišete i kada vam je „jezik brži od pameti”
a dete vam saopšti da je, na primer, dobilo lošu
ocenu?
ZIDOVI
Šta je vaša prva reakcija? Autori: Arodisi Citelim,
Možda ćete reći: Ane Civanovodar

-„Naravno, kad nisi ni učio“ (pogrešna reakcija jer
je i dete svesno da je dobilo lošu ocenu upravo zbog
toga).
- Ili ćete reći: „Koje su ocene dobili drugi?“
(pogrešna reakcija jer nema razloga da vas zbog
nečega zanima ovakav podatak).
Na pogrešne izjave roditelja dete reaguje tako što se
povlači u sebe (ubuduće vam možda neće reći da je
dobilo lošu ocenu, ili se nada da će ovu vest odložiti
dok je ne popravi, ili misli da je vama bitna samo
ocena a ne kako se ono oseća povodom toga).
I laži »rastu«
Kako deca postaju starija, njihova laž je sve
suptilnija i sve se teže otkriva. Roditelje ne
zabrinjava toliko što njihova deca ponekad
lažu, čak to smatraju i korisnim, već to što
oni, kao roditelji sve teže uspevaju da “uh-
vate” kada ih deca lažu a kada ne.
Knjiga o odrastanju uz koju će se
tinejdžeri osetiti manje usamljeni jer
će saznati da i drugima nije lako, ali
bi trebalo da je pročitaju i roditelji jer
će se podsetiti kako su i sami nekada
žudeli za roditeljskom podrškom.
Cena: 100 din.
USKORO!!!
300 PITANJA O VAŠOJ
TRUDNOĆI
Autor: Prim. dr Dragoslav Lekić,
ginekolog
Veoma diskretno, kroz najčešća
pitanja i odgovore, ova knjiga
vas vodi kroz sve faze trudnoće,
porođaja i babinja.
Cena: 200 din.
Informacije na tel: 011 30 38 215
mama novembar 2008 95
Mala [kola komunikacije
Dečje shvatanje iskrenosti i laži menja
se sa uzrastom.
• Između treće i četvrte godine dete još uvek ne
ume SVESNO da prećuti istinu.
• Između pete i sedme godine naučiće da laže
iz ljubaznosti (“Baš ti je dobra ova pita sa jabu-
kama…”), ali i iz straha od kazne. Ove laži nisu
smišljene ni isplanirane unapred, niti bi dete umelo
da objasni zašto ih govori.
• Tek od osme godine ono postaje sposobno za
laž, sličnu lažima odraslih. Tada može da smišlja
komplikovane zaplete, sa jasnim ciljem (na primer,
da dobije za sebe neku korist, izbegne kaznu...) U
periodu adolescencije, deca lažu najviše. Tada su
njihove laži svesne, namerne. S obzirom da u ovom
uzrastu mnogi od njih teško nalaze zajednički jezik
sa svojim roditeljima, ubeđeni su da bi im iskrenost
donela samo nove probleme (svađe, viku, kazne…)
i zato radije biraju da nešto prećute ili slažu nego
da budu iskreni.
Šta bi, međutim, bila dobra reakcija?
-“Svakome se može dogoditi“.
-„Znam da si se trudio najviše što si mogao“,
-„Verovatno si imao loš dan“,
-„Šteta jer ja znam da ti zaista dobro znaš matematiku“...
Izrazito je pohvalno iako uspete da pokažete dozu kon-
struktivnosti, odnosno, da ste spremni na saradnju, i to baš
sada kada vam dete saopštava lošu vest. Na primer:
„Pokazaćeš mi zadatak, videćemo šta „škripi“ pa ćemo to
zajedno savladati“,
„Da li si razmišljao kako ćeš ocenu popraviti?“
96 novembar 2008 mama
n Izbegavanje roditeljske reakcije ili kazne.
Kada se roditelji loše odnose ili ne umeju da se nose sa
greškama svoje dece, ona veoma brzo nauče da lažu. Kao
iskustvo iz komunikacije sa roditeljima ponesu utisak da
ih vi, kao roditelji, ne razumete ili, što je još drastičnije,
kažnjavate. Zato, da bi izbegli vašu reakciju :
• Pokušavaju da sakriju svoju grešku što ih vrlo često vodi
u laž.
• Postepeno gube želju za komunikacijom sa vama a
kada prestanu da razgovaraju ostane samo ona površna,
svakodnevna komunikacija. To znači da sve ono suštinski
bitno ili ono što dete tako doživljava, sa vama ne deli,
odnosno, prećutkuje. U mnogim situacijama ćutanje je
vrsta laganja.
• Pravdaju svoje greške ili prebacuju krivicu na druge, što
opet može dovesti do svesnog ili nesvesnog laganja.
• Stiču utisak da ih vi uopšte ne razumete, što najčešće nije
istina samo po sebi, jer vi ulažete veliki trud da ih razu-
mete.
n Lo{a navika. Najveći problem u laganju jeste
stvaranje loše navike. Jednom kad primeti da mu
je“upalilo” i da ga niko nije otkrio u laži, biće teško odoleti
da to ubuduće čini manje. Upravo zato, deca koja lažu, ne
čine to slučajno. Nisu se rodili kao lažljivi, baš kao što se
nisu rodili kao agresivni ili skloni psovkama. Kao i druge
oblike ponašanja, i laganje su stekli, tačnije, preuzeli kao
model ponašanja iz svoje najbliže okoline. Zato, ako želite
da izbegnete formiranje loše navike laganja najpre:
• Budite dobar model za kopiranje i pokažite svojim
primerom.
• Stalno ukazujte na to da vi cenite iskrenost i međusobno
poveravanje. Naravno, vaše verbalno hvaljenje iskreno-
sti neće imati pozitivnog efekta, ako nastavljate da se
ponašate i govorite neiskreno.
• Podržite iskrenost kod deteta. Uvek ga
pohvalite kada vam poveri nešto što je
po njega neprijatno (na primer, učinilo je
nešto pogrešno, očekuje kaznu od vas). Ono
je učinilo izbor da kaže istinu umesto laži i to
zaslužuje priznanje. Moguće je da
se to vama podrazumeva, (iako bi
možda sami postupili drugačije), ali sve
dok iskrenost ne postane sastavni deo
njegovog života pohvalite ga za izbor da
bude iskren i time eventualno snosi posledice
nego da se odluči da laže.
mama novembar 2008 97

Generacija
zaljubljena u sebe
Možda ste čuli za pojam «generacija X»,
odnosno za takozvanu generaciju bez
iluzija, ciničnu i apatičnu, odrastalu krajem
sedamdesetih i početkom osamdesetih godina
dvadesetog veka. Ali, da li ste kojim slučajem
čuli za generaciju «Ja»? Tim imenom je američki
psiholog Džin Tvenge, u svojoj pro{logodi{njoj
studiji, nazvala najnoviju generaciju mladih
ljudi, onih koji su rođeni od osamdesetih godina
do danas. Tekst: Jovana Papan, Foto: Shutterstock
Z
ajednička odlika pripadnika generacije «Ja» jeste
narcizam, odnosno činjenica da su odrastali učeći
da je sasvim prirodna stvar biti uvek u centru
pažnje i sebe stavljati na prvo mesto. Ovoj
generaciji pripadaju i današnji osnovci i tridesetogodišnjaci
- budući da su svi oni odrastali u eri u kojoj je fokusiranje
na sebe postalo društveno promovisan životni stil, a «biti
poseban» - neprikosnoveno pravo svakog pojedinca.
Kako je došlo do toga da današnji mladi redom izrastaju
u egoiste? Nekoliko faktora se udružilo u nastanku tog
trenda. Za početak, ovo su najželjenije generacije dece do
sada, budući da je kontrola rađanja postala toliko raspros-
tranjena da su njihovi roditelji imali priliku da ih pažljivo
«isplaniraju», poput nekog dobro razrađenog projekta.
Pošto je njihov dolazak na svet bio toliko iščekivan
- obična, odnosno uobičajena imena za ovu decu nisu više
bila dovoljno dobra. Naime, poslednjih decenija roditelji
s mukom smišljaju neobična, jedinstvena imena, koja će
njihova zlata da učine još posebnijim.
Odrastanje pod staklenim zvonom
Budući da su njihovo odgajanje roditelji shvatili kao
zadatak dostojan stručnjaka «Nase», ova deca su odrastala
PORODICA AKTUELNO
pod “staklenim zvonom”, uz hiljade naučnih teorija i sva
moguća dostignuća moderne tehnologije. Slušajući nebro-
jene savete sa svih strana, roditelji generacije «Ja» su počeli
da veruju kako deca moraju da se besomučno hvale, kako
ne bi postala nesigurna i istraumirana.
Nisu samo roditelji ulagali u dečje samopouzdanje - čitav
univerzum kao da se ujedinio u nameri da od njih načini
supersamouverene jedinke. Sa svih strana: od nastavnika u
školi, iz crtanih filmova, sa reklamnih poruka - neprestano
su stizale iste mantre: «Ti si poseban… Poštuj sebe… Budi
svoj… Veruj u sebe… Budi ono što jesi… Možeš da budeš
šta god poželiš…».
Najveća ljubav je prema sebi
Kako deca ne bi bila obeshrabrena, nastavnici su počeli
da im daju sve više ocene za isti nivo znanja, a diplome
su od nagrada za najbolje postale uobičajena nagrada za
učestvovanje, kako se niko ne bi osetio manje vrednim od
ostalih. Mediji i popularna kultura su dali veoma veliki do-
prinos usponu narcizma, a pesma Vitni Hjuston - Najveća
ljubav od svih je kada voliš sebe, pravi je primer poruke koja
se poslednjih decenija šalje mladim generacijama.
Roditelji generacije «Ja» su, sa jedne strane, pritis-
nuti osećajem krivice zbog toga što usled brojnih po-
mama novembar 2008 99
PORODICA AKTUELNO
Vaspitanje koje nije donelo
rezultate
Nasuprot prvobitnim očekivanjima da će povećanje
samopouzdanja imati pozitivan efekat i uticati na
porast uspešnosti kod mladih, nade polagane u ovakve
metode vaspitanja kao da su se na kraju izjalovile.
«Iako danas imamo mnogo bolje mišljenje o sebi,
nemamo baš previše razloga za to», podseća Džin
Tvenge. Inflacija samopouzdanja, koja je u neskladu
sa realnim mogućnostima, nije se pokazala preterano
korisnom pojavom. Naprotiv, čini se da višak samo-
pouzdanja proizvodi nadobudne osobe koje misle
da su dorasle svakoj situaciji, pa su problemi poput
maloletničke delinkvencije, tinejdžerskih trudnoća,
depresije i samoubistava i dalje u porastu.
slovnih obaveza imaju malo vremena za svoju decu, pa
nedostatak roditeljskog samopouzdanja često pokušavaju
da nadoknade obasipanjem dece neumerenom pažnjom
i brigom, podstičući kod njih preterani osećaj vlastitog
značenja. Sa druge strane, važan faktor jeste i činjenica da
je duh vremena koji je formirao roditelje generacije «Ja»,
bio duh kontrakulturne generacije «bejbi bumera» - koji
su, insistirajući na individualizmu i nonkonformizmu,
usmeravali svoju decu na traženje sebe i samoostvarivanje.
Ekspanzija narcizma
Kao rezultat novih metoda vaspitanja i obilatog zasipanja
dece pohvalama bez pravih zasluga, kod mladih je došlo
do svojevrsne «inflacije ega» i ekspanzije narcizma, koji
je prerastao u vladajući društveni mentalitet, neophodan
za preživljavanje. Statistike pokazuju da je 1950. godine
samo dvanaest odsto američkih tinejdžera smatralo sebe
100 novembar 2008 mama
«važnom osobom», dok danas važnim sebe smatra oko
osamdeset odsto dece. Broj osoba koje se uklapaju u opis
narcisoidne ličnosti se udvostručio od 1982. do 2006.
godine, pa danas dve trećine američkih studenata smatra
za sebe da su «specijalni» i da bi svet postao bolje mesto
ukoliko bi baš oni njime vladali.
Prevelika očekivanja
Budući da su naučeni kako mogu da budu sve što požele,
životna očekivanja generacije «Ja» su ogromna. S obzirom
da je realnost toliko puna izazova, moguće je da će oni
postati najneostvarenija generacija do sada. Pošto misle
da je poželeti jednako zaslužiti, oni ne pristaju na kom-
promise, očekuju da ih posao koji rade «ispunjava», da ne
bude dosadan, da ih nadređeni tretiraju sa poštovanjem,
da mogu svima da saspu u lice sve što misle, zapravo da
«budu ono što jesu». Njihova očekivanja u pogledu buduće
plate su tri puta veća od proseka koji ih, najverovatnije,
očekuje. A prostrane kuće, i privatne škole za svoju decu,
koje smatraju svojom budućnošću, cilj je koji će uspeti da
ostvari samo manjina.
Depresija kao realnost
Kao rezultat razočarenja koje ih neminovno pogađa nakon
sudara sa stvarnošću, mlade iz generacije «Ja» očekuje
depresivnost i malodušnost. Sve više njih doživljava emo-
tivni slom kada shvati da više nisu superstarovi iz učionica,
već obične plave i bele kragne, radnička i činovnička klasa,
koja će do (sve neizvesnije) penzije da se batrga radeći
jednolične, nimalo «popularne» poslove, kako bi prehra-
nila porodicu.
Pošto su se kao ličnosti formirali postavljajući uvek
sebe i ispunjenje ličnih potencijala u fokus, oni su
nesposobni da se posvete drugim ciljevima izvan
sebe, kada već iznevere sopstvene mladalačke snove.
Postaju razočarani, cinični, isprazni, nezainteresovani
za zajednicu, otuđeni, gube kontrolu nad sopst-
venim životom. Čak dvadeset odsto mladih danas
ima ozbiljne napade depresije, u odnosu na dva
odsto početkom dvadesetog veka, a od povećane
anksioznosti pati gotovo svaki student, u odnosu na
dvadeset i pet odsto njih pre pola veka.

Očekivano preslikavanje
Da li borba sa narcizmom mladih očekuje i naše
društvo? Sigurno je da smo ranije bili u izvesnom
«zaostatku» u odnosu na američke klince. Ali
je danas, zahvaljujući našem učešću u global-
noj medijskoj kulturi, to zakašnjenje već uve-
liko nadoknađeno. I naša deca su u velikoj meri
postala «posebna» i «specijalna», a njihovi zahtevi
i očekivanja su odavno u nesrazmeri sa uslovima
u kojima odrastaju. Diplome i medalje koje im
se izdašno dele na svakom koraku - već prete da
zatrpaju njihove sobe, što je gotovo svaki ovdašnji
roditelj poprilično iskusio. Samo, teško da će im svo
samopouzdanje ovog sveta pomoći u životu, ukoliko
te diplome nisu zaista i zavredeli.

Narcizam kao
globalni Problem
Po mišljenju Džin Tvenge, narcizam
će biti jedan od problema sa kojim će
društvo u budućnosti morati ozbiljno da
se suoči. Za generaciju «Ja» je toliko
prirodno i normalno da se svet okreće
oko njih, da se to naprosto ne dovodi u
pitanje. A i zašto bi, kada pruža toliko
zgodnih opravdanja i izgovora, koji ski-
daju svaku odgovornost sa njih. Naime,
kad god nešto zabrljaju, oni uvek mogu
da kažu kako su stekli «dragoceno
iskustvo» i naučili mnogo o sebi. Uko-
liko su drski i nepristojni, zapravo su
samo «nekonvencionalni» i «ekspresivni»
- izražavaju svoja osećanja. Kada se
ponašaju samoživo - onda su, u stvari,
«samo sebi dali oduška» i oslobodili se
stresa, «ispoštovali» sebe, i slično.

mama novembar 2008 101

pitanja i odogovori

Na vaša pitanja
odgovara prim. dr
Dragoslav Lekić,
ginekolog

Nega posle epiziotomije

P: Kako se neguje rana posle epiziotomije?

O: Epiziotomija ili urez međice se radi da bi se

pitanja i odogovori

zaštitila majka, ili da bi se skratio porođajni put, što

je u interesu deteta. Može da bude sa desne strane,
na sredini, levo, ili neka kombinacija. Međutim, to
nije važno za zarastanje i negu same rane. Pošto se
posle porođaja materica obnavlja uz obilnu sekre-
ciju, u početku krvavu, potrebno je često menjati
uloške. Nije preporučljivo da se koriste tamponi, iz
više razloga, a naročito zbog moguće infekcije. Šavovi
epiziotomije se, po pravilu, rade sa koncima koji se
sami tope, tako da nije neophodno njihovo skidanje.
Što se tiče održavanja higijene, blago tuširanje mla-
kom vodom je najbolje. Posle toga treba nežno osušiti
predeo međice laganim pritiskom, a ne brisanjem.
Patronažna babica će kontrolisati izgled rane i dati
savet ako nešto nije u redu. Mogu da se upotrebe i
blaga dezinficijentna sredstva, ali nije obavezno.

Preparati za intimnu negu

P: Da li smem da koristim preparate za intimnu
negu (vaginalno ispiranje)? Kolposkopski pregled
P: [ta podrazumeva kolposkopija?
pitanja i odogovori

O: Smete da ih koristite, jer su svi ovi preparati prošli

proceduru kojom se utvrđuje da nisu štetni po ljudsko
zdravlje. Na pitanje da li su korisni, odgovor je da se
ne može tvrditi sa sigurnošću. Zašto? Svaka žena u
vagini ima fiziološku floru koju sačinjavaju određene
bakterije. One stvaraju takve uslove koji ženu štite
od vaginalnih infekcija. Ispiranjem se remeti ova
flora, pa i pored najbolje namere, može da bude
veća šteta nego što je korist. Ako je nastupila infek-
cija, onda morate da se obratite ginekologu, koji će
da utvrdi koji je uzročnik, i prema tome da prepiše
odgovarajući lek.
O: Kolposkopija je metoda kojom se vrši
neposredan uvid u spoljašnje genitalije (vul-
va), zatim vaginu i grlić materice. Koristi se
uvećanje po sistemu lupe i pretražuju promene
koje bi ukazivale na malignitet. Sam postupak
je bezbolan i ne razlikuje se od uobičajenog
pregleda uz pomoć spekuluma. Pod kontrolom
kolposkopa mogu da se uzmu direktni brisevi
sa eventualnih promena, može da se izvrši i
biopsija, odnosno uzimanje komadića tkiva za
definitivnu histopatološku dijagnozu.

102 novembar 2008 mama


Nega ruku i lica
Dolaskom jeseni i početkom zime, lo{em
vremenu su najvi{e izložene ruke i lice. Zbog
toga je neophodna njihova svakodnevna nega.
U poslednje
vreme, ruke
su mi suve.
Kojom kre-
mom bih to
mogla da
sprečim?
Lepo je kada
ženske ruke
izgledaju
negovano.
Isušene ruke
ne samo da
nisu lepe, već svrbe, a mogu i da
ispucaju do krvi, što jako boli. Uz lice,
ruke su najizloženiji deo tela i zato
najpodložnije starenju, zbog čega je
pored redovne higijene neophodna i
redovna nega. Preporučujemo vam
Aroma anti-age kremu za ruke i nokte iz
Kozmetike Afrodita, koju odlikuje
ugodan miris grožđa i lagana tekstura
koja omogućava brzo upijanje u kožu.
Ulje semenki grožđa umiruje kožu
i neguje je, a vitamin C je zateže i
učvršćuje, ali i povećava njenu otpor-
nost. Delotvorno sprečava prerano
starenje i nastanak staračkih pega, kao
i isušivanje kože.
U hladnim jesenjim danima, ne
zaboravite i na bogatu negu tela. Pravi
izbor je Grožđe uljni gel za tuširanje.
Osim što će vaša koža odisati slatkim
mirisom grožđa, gel je neguje i umiru-
je. Pruža odličnu zaštitu od isušivanja,
pa je posebno pogodan za suvu kožu.
Kozmetika Afrodita, Stevana Markovića br. 8, tel: 316-09-33 i 2195-203
Nakon tuširanja, koža dugo ostaje
nežna, glatka i zanosno mirisna.
Naredni korak je nega kože Grožđe
mlekom za negu tela. Bogato uljem
grožđanih semenki - hrani kožu, pruža
joj potrebnu vlagu, energiju i svežinu.
Snaga grožđa osigurava efikasnu
zaštitu kože od štetnih spoljašnjih
uticaja i vraća joj prirodni sjaj. Mleko je
lagane, meke teksture i brzo se upija.
Svilenkasto glatka koža i predivan
miris grožda se zadržavaju dugo nakon
nanošenja mleka.
Po{to imam malo dete, nemam
vremena da idem na depilaciju.
[ta mi preporučujete za
uklanjanje malja?
Da biste izbegli neprijatna iznenađenja
i da bi vaša borba protiv dlačica bila što
efikasnija, savetujemo upotrebu proiz-
voda za depilaciju Chamomilla Sensi-
tive iz Kozmetike Afrodita. Depilaci-
Lepa mama
jska krema Chamomilla Sensitive nežno,
brzo, temeljno i dugotrajno odstranjuje
dlačice sa tela. Prijatnog je mirisa i ne
nadražuje kožu, pa je veoma pogodna
za osetljivu kožu. Ekstrakt kamilice
smiruje kožu, koja je nakon depilacije
nežna, mekana i glatka.
Dlačice sa tela možete da uklonite i na
drugi način - uz pomoć depilacijskih
traka. Depilacijske trake Chamomilla
Sensitive sa hladnom smolom i maskom
R omogućavaju lako, jednostavno,
brzo i delotvorno uklanjanje dlačica.
Pre depilacije očistite kožu i uk-
lonite sa nje masnoću. Ako depilirate
malu površinu, razrežite traku na
odgovarajuću veličinu. Zagrejte traku
jednominutnim trljanjem među dla-
novima, da vosak prikladno omekša.
Zalepite traku na kožu u smeru rasta
dlaka i naglo je
povucite u su-
protnom smeru.
Operite kožu i
u tankom sloju
nanesite masku
«R», kako biste
umirili i dez-
infikovali kožu.
Budući da je
upotreba depi-
lacijskih traka
vrlo jednostavna,
pogodne su i za
putovanje.
mama novembar 2008 103
mama okolo naokolo
novosti

Žurka Ciciban kluba Autogram za humanost

U igraonici Bubamara u Tržnom centru U saradnji sa Gradskim sekretarijatom za obrazovanje, Izdavačko
Piramida, Ciciban klub je za svoje članove preduzeće Laguna je pokrenulo humanitarnu akciju Autogram za
organizovao fenomenalnu žurku. U odličnoj humanost, prepoznavši potrebu učenika sa autizmom iz Osnovne
atmosferi, uz profesionalne animatore, i škole Du{an Dugalić, da imaju senzornu sobu - kao jedan siguran
sa simpatičnim prostor.
iznenađenjima Šesnaest eminentnih svetskih književnika
za članove kluba potpisalo je srpsko izdanje svoje knjige,
proteklo je još jedno a Laguna ih je ponudila na aukciji, koja
druženje. Ukoliko je uz pomoć humanih i plemenitih ljudi
niste, a želeli biste uspešno završena. Prikupljeno je 532
da postanete član hiljade dinara koje su direktno uplaćene
kluba, informacije na račun škole, a Skupština grada je
možete dobiti u izdvojila 490 hiljada dinara iz budžetskih
najbližoj Ciciban sredstava za uređenje i pripremu
prodavnici, ili prostora. U čast ove uspešno završene
na sajtu www. humanitarne akcije u svečanoj sali
CicibanKlub.com. Skupštine grada je organizovan prijem.

104 novembar 2008 mama

 novosti
Efikasna nega
za svaki tip suve kože
Eucerin program medicinske
kozmetike je u saradnji sa
vodećim dermatolozima
razvio Eucerin liniju za
suvu kožu namenjenu nezi
i tretmanu svih tipova suve
kože sa prirodnim aktivnim
supstancama: ureom
(poboljšava kapacitet vezivanja
vode u koži i jača odbrambene
funkcije kože) i omega-6-
masnim kiselinama iz ulja
semena noćurka i grožđa
(jačaju odbrambeni mehanizam
kože čineći je tako otpornom,
glatkom i elastičnom).
Kriva flašica
za bebe
Brend Chipolino je svoj
asortiman obogatio i
proizvodima za hranjenje beba.
Od izuzetne pomoći svakoj
mami je kriva flašica za bebe
sa specijalnim oduškom za
vazduh koja bebi omogućava
lakše uzimanje hrane. Takođe,
sa kašikom osetljivom na
toplotu koja menja boju,
mame mogu da budu sigurne
da pripremljena hrana nije
pretopla za dete,. Sa novitetima
u ponudi Chipolina možete
da se upoznate na sajtu www.
chipolino.co.yu.
mama novembar 2008 105
DEČJI SAJAM
FOTO PRIČA

Sa Leonti
no
promocij m i Ivanom na
i pevala i
publika
Ovako je sve počelo, jer
i oni su nekada bili deca

Baš je lepo
KAD SI DETE
Drugi Dečji sajam Kanal D-Sme{ariki, koji
Posetici
su imali
je održan u Hali 3 Beogradskog sajma,
priliku d
novitete
za decu
a vide bio je vesela oaza na radost roditelja,
Yuglobo na
vom šta
ndu dece i svih onih koji se tako osećaju!

Generalni sponzori su imali

najposećeniju crtaonicu

Deca su
već odab
sport za rala
s
se upozn ebe, ali su
ali i sa n
ovim

Dobri m
eda Ers
zabavio te banke
je prisu
tne

106 novembar 2008 mama

 Najviše ovacija dobilo je pozorište Zo Zo

Betmen Uz Arge
je ove g tu na po
odine po klon i bo
setio šta jice
Mlekare nd
Subotica

Saobrać
ajna poli
objasnila cija je
deci
ponašaju kako da se
u saobra
ćaju

Flory je
predstav
io svoj n
ovi proiz
vod
Turbolim
ač je pre
najbolji s
su dobil tavio igru Twiste
i poklon r, a
e

Najsrećn
ij
Sašom D i su zaigrali sa
jordjević
košarku

mama novembar 2008 107

DEČJI SAJAM
FOTO PRIČA
Aksa Baby Planeta je organizovala Aksa takčmičenje tata u brzom
prepovijanju beba. Na veliku radost mama, tate su se odlično snalazile u
ovoj ulozi! Najbrže tate su uspele da prepoviju svoje bebe za dvadesetak
sekundi, i time opovrgnu predrasudu da je prepovijanje posao u kome se
mame najbolje snalaze. Aksa Baby Planeta je najbrže tate nagradila Aksa
vrednosnim vaučerima, u iznosu od po tri hiljade dinara za kupovinu u svim
Aksa Baby Planeta objektima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Generaln
i spozori
su obrad
ovali na
jmlađe n
agradam
a

Na Nive
a štandu
čuli i ko roditelji
risne in su
formacij
e

Najmlađi
su uživali
igricama u
ko
Bambi pri je je
Saveti iz premio
o
se dobit blasti pedijatr
i kod str ije
učnjaka mogli su
iz Hipp
-a

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut,

održala je na sajmu predavanje Stopala – urođeni
i stečeni deformiteti kod dece. Tom prilikom
roditelji su upoznati sa najčešćim deformitetima
108 novembar 2008 mama stopala, uzrocima nastanka, metodama utvrđivanja
i načinima lečenja, uz demonstraciju vežbi.
MAMA na Dečjem sajmu
Magazin Mama je na upravo završenom Dečjem sajmu
organizovao slikanje mama sa svojom decom, kao probu
za ovogodišnji kasting. Mame su imale priliku da vide kako
bi izgledale na naslovnoj strani, ali i da je sačuvaju kao
uspomenu. U prilogu objavljujemo one najuspešnije.

Modne revije Okaidi Mayoral

na Dečjem sajmu
Iz šarolikog i bogatog programa koji se odvijao na
bini Dečjeg sajma izdvojili smo modne revije koje
su privukle podjednaku pažnju dece i roditelja.
Zahvaljujući kompaniji Dexy co kids videli smo
dve kolekcije za nastupajuću sezonu. U pitanju
su popularni španski brendovi dečje garderobe
Tuc Tuc i Mayoral. Tuc Tuc dizajnira odeću
za decu do šesnaest godina, a podjednaku
pažnju poklanjaju udobnosti i stilu. Mayoral je
kompanija za proizvodnju dečje garderobe sa
tradicijom dugom skoro pedeset godina. Njihove
modele karakterišu prirodni materijali, zanimljivi
Tuc Tuc
printovi i neobična kombinacije boja.

Druga revija pod nazivom Okaidi svet,

predstavila je odeću za decu od pet do četrnaest
godina, dok je kolekcija za decu uzrasta do pet
godina, pod nazivom Obaibi, ostala u radnji,
jer nije bilo tako malih manekena. Kolekcija koju
smo videli je moderna, kreativna, sa elementima
humora. Poruke na majicama su, u stvari,
strategija ove modne kuće, kojima Okaidi uči
decu: Živi sa optimizmom, brini o svojoj sredini,
Neguj svoje vrline, Sledi svoje srce...

mama novembar 2008 109

DECA TALENTI

Mazi}
Maja
SRPSKI
ZLATNIK
Maja bi volela da za nastup na
izboru za Dečju pesmu Evrovizije,
koja će 21. novembra u Limasolu
na Kipru predstavljati na{u
zemlju pesmom Uvek kad u nebo
pogledam, koju je sama napisala
i komponovala, obuče ne{to
modernije. Iscepane farmerke,
ispod crvene helanke, duboke
prevrnute patike, tregere i belu
majicu, na primer... Tekst: Nata{a
Vukićević, Foto: Dragoslav Žarković

K
išnog oktobarskog dana, na promo-
ciji drugog Dečjeg sajma Kanal D-
Smešariki u Delta Sitiju, pojavila se
devojčica ušuškana u belu zimsku jaknu
sa kapuljačom iz koje je virio samo nosić. Obratila mi
se kao «profesionalac», pitanjem: «Gde mogu da se
presvučem?». Pola sata kasnije pevala je i igrala ispred

Samo nneke brojnih posetilaca. A onda su počeli da sevaju blicevi

agrade da je fotoaparata, čuo se aplauz i komentari: «Fenomenalno
Majine pijanista, d
o sa peva…Rođena je da bude zvezda…»..
ičenjima
q Na takm da.
naest nagra sa pet
osvojila dva ti čk i n a st up je imala Počelo je u Zvončićima
so lis će.
q Svoj prvi evano prole retaci- Iako Majini roditelji nisu talentovani za muziku, na
in a , n a fe stivalu Rasp u za in te rp
god agrad vreme su primetili izuzetan talenat svoje ćerke i pre-
Pr vu m e đ unarodnu n M a ke d o niji.
q 0 6 . g odine u ije duzeli sve što je u njihovoj moći da se on maksimalno
ju je osvojil
a 2 0 dsta ik Srb
vn
o d in e je b ila jedini pre tv o re n a razvije.
q Ove g raktera «O
revijalnog ka U horu Zvončići je zapevala već sa četiri i po godine,
na festivalu
eču. a istovremeno je počela da pohađa i predškolsko u
Evropa» u B

110 novembar 2008 mama

 Iz kompanije Iksel, koja je zastupnik
francuskog modnog brenda Okaidi,
stigla je ponuda da obuku Maju za
njen put na Kipar.

muzičkoj školi. Danas je peti razred muzičke škole Jo- je, potpisujući taj ugovor, napisala da će Maja odgovarati na
sip Slavenski - odsek klavir i sedmi razred OŠ Svetozar pitanja novinara na engleskom jeziku. Međutim, već nakon
Marković-Toza u Novom Sadu. dve nedelje, Maja ne samo da je razumela italijanski, već je
Maja je jedini predstavnik naše zemlje koji se ikada nad- umela i poprilično toga da kaže, što je novinare zbunilo i
metao na najčuvenijem dečjem festivalu Zlatni cekin u Italiji. oduševilo. Sutradan se u novinama pojavila Majina fotografi-
Pored malih Italijana, svake godine samo još sedmoro dece ja, ispod koje je pisalo - «poliglota iz Srbije».
iz ostalih zemalja sveta dobije mogućnost da se tamo pojavi.
Njihovi predstavnici su došli na organizovanu audiciju 2003. Srećno dete
godine, odslušali sve kandidate, a potom pokazali na Maju i Pevanje i sviranje nisu jedine oblasti u kojima je Maja
jednostavno rekli: «Želimo ovo dete!». uspešna. Uprkos brojnim izostancima iz škole, Maja je
odličan đak, čak stiže i da osvaja nagrade na republičkim
Kao na filmu takmičenjima. Voli da čita knjige, da gleda filmove i, nara-
Nakon toga, bilo je kao na filmu. Na aerodromu u Italiji, vno, da se druži sa drugaricama. Osim toga, pohađa časove
Maja i njena mama Gordana su dočekane kao uvaženi baleta, a omiljeni sport joj je umetničko klizanje.
gosti. U Bolonji su ih smestili u hotel sa četiri zvezdice,
u neposrednoj blizini zgrade koja se zove «Zlatni cekin»,
što bi moglo da se prevede kao - zlatnik. Sve u toj zgradi
je sagrađeno u funkciji festivala. Liftovi su napravljeni za
sedamnaestoro dece sa pratnjom, da se niko ne bi odvajao
i čekao. Svakom mališanu se garderoba namenski bira -
prema boji očiju, ali i tekstu pesme koju peva. Možda ste
primetili, ako ste pratili ovaj festival, da sva deca imaju
maramu oko vrata. Na taj način organizatori brinu o
glasnim žicama malih slavuja.

Poliglota iz Srbije
Ukoliko roditelj po dolasku potpiše ugovor kojim
dozvoljava da se detetu obrate mediji, to se dešava na
specijalno organizovanim pres konferencijama. Gordana

mama novembar 2008 111

Porodične priče
Ona je počasni
irski konzul
E
n Megil-Pešić je rođena u neposrednoj okolini
Dablina u malom, mirnom mestu Malahideu
pored mora, okruženom raskošnom prirodom.
Otac je bio inženjer, majka domaćica posvećena
deci - njoj i dvojici braće. En je završila studije arhitekture
(po svom izboru) i magistraturu u Irskoj.
Kako ste upoznali supruga?
- Sreli smo se na fakultetu. Došao je kod svoje sestre u Dab-
lin da studira arhitekturu. Bavio se aktivno košarkom i igrao
za Crvenu zvezdu. Bio je upadliv i zgodan sa svoja dva me-
tra, pa je potpuno odskakao od nas Iraca. Bila je to ljubav na
prvi pogled. Našu vezu smo krunisli brakom u mojoj zemlji.
Morali smo 1978. godine da dođemo za Jugoslaviju, kako bi
on odslužio vojni rok, i to je bio moj veliki preokret u životu.
U Beogradu sam ostala u stanu sa njegovim roditeljima koji
nisu znali ni reči engleskog, niti ja srpskog. Trebalo mi je
gotovo tri meseca da počnem elementarno da komuniciram,
ali sam kasnije sve brže usvajala vaš jezik. U početku nisam
radila ništa, pa sam u jednom periodu davala deci časove
engleskog, a potom sam prihvatila posao u administraciji
australijske ambasade.
112 novembar 2008 mama
En Megil-Pe{ić je do{la da živi sa
svojim suprugom, Beograđaninom,
u na{u zemlju - tada{nju Jugoslaviju,
jo{ pre trideset godina. Ovde je
zasnovala porodicu, stekla veliki
broj prijatelja, provela lepe i te{ke
trenutke sa na{im narodom, trudeći
se da svesrdno i maksimalno
pomogne - kroz humanitarni rad sa
izbeglicama, punih trinaest godina.
Tekst: Hana Loos, Foto: Privatna arhiva
Imate tri sina koja nose srpska imena. Da li je to va{
izbor?
- Moji sinovi Ljubiša, Mihailo i Aleksandar nose srpska ime-
na, jer su mi se izuzetno dopala. Nikada nisam razmišljala o
tome da im dam imena svog porekla. Uz ogromnu pomoć
moje svekrve, koja je bila veoma požrtvovana, uspela sam
sa lakoćom da ih podižem i ujedno radim, što mi je mnogo
značilo. Inače, kratak period smo boravili i u Bagdadu, gde
je moj suprug radio za jednu veliku firmu. Taj deo života
pamtim kao veoma srećan. Stekli smo brojne prijatelje,
deca su upoznala potpuno novu kulturu. Bila su to divna,
kvalitetna druženja sa Iračanima i brojnim Jugoslovenima
koji su tamo živeli. Vratili smo se 1985. godine, i od tada
smo stalno ovde.
Dugi niz godina ste se bavili humanitarnim
radom?
- Kada su ovde počele teške godine i rat u Hrvatskoj, živeli
smo neposredno pored Crvenog krsta. Svakodnevno sam
gledala gomile naroda koji je danonoćno čekao na pomoć.
Toliki bol i patnja su u meni probudili želju da pomognem,
i od tada sam se preko Unicefa, Ikve i drugih humanitar-
 Najlepši period u životu
- Trenutak kada sam iz jedne male Irske došla u
tada veliku Jugoslaviju, za mene je bio najlepši.
Dopalo mi se sve: mentalitet ljudi, klima,
hrana... Veoma lepo se živelo.

nih organizacija uključila u rad za pomoć izbeglom

narodu. Pored ostalog, uspeli smo za sve te godine da
zbrinemo i 3.500 dece bez roditeljskog staranja. Bilo
je to za mene dragoceno iskustvo i potpuno ispunjen-
je osećanjem da nekome mogu da pomognem. U isto
vreme, u Irskoj je došlo do procvata, i mnogo se bolje
živelo nego ranije. Ali, ja nisam nijednog trenutka
poželela da se vratim, iako veoma volim svoju zemlju.
Naši narodi su veoma slični. I jedni i drugi su veliki
borci.

Sada ste počasni irski konzul?

Počasni konzul sam postala pre pet godina, to je za
mene velika čast. Ovde nikada nije postojala Irska
ambasada, pa sam ja ujedno i prva osoba koja obavlja
zvanične poslove između ove dve zemlje.

A va{a uloga majke?

- Moji sinovi su sada zaista veliki. Sa njima imam jako
dobar odnos, još uvek svi živimo zajedno. Više puta
su odlazili za Irsku, ali se uvek najradije vraćaju ovde,
gde su i odrasli.
Gospođa En Megil-Pešić sebe pre svega vidi kao
zadovoljnu ženu. Uspeh joj, naravno, prija. U potpu-
nosti saoseća i živi sa problemima svog okruženja,
a kroz ceo naš razgovor su se provlačile reči - naša
zemlja. Mislim da je time sve rekla.

Zadovoljna žena: En Megil-Pešić

mama novembar 2008 113

mama okolo naokolo
novosti

Skroman jubilej - dragoceni darovi

Jedna od vodećih farmaceutskih kuća u svetu, Sanofi-aventis,
svečanim otvaranjem novog prostora u Beogradu je obeležila
deceniju poslovanja na srpskom tržištu. Reč je o instituciji koja pored
lekova istražuje i razvija vakcine, u cilju preventivnog očuvanja
zdravlja. Poštujući etičke standarde, uz socijalnu odgovornost prema
društvu u kojem radi, firma Sanofi-aventis je omogućila izgradnju
Kuće za slepe u Srbiji, a Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije
poklonila mamograf - aparat za dijagnostikovanje raka dojke. I
to uz obećanje da će dodatnim izdvajanjem značajnih sredstava
pomoći da se ublaže posledice te bolesti i njen dalji razvoj na ovom Podrška ženama u Srbiji u
području. Inače, mamograf je skratio vreme čekanja na pregled sa borbi protiv raka dojke
šest do sedam meseci na
dve do tri nedelje. Od Sa ciljem da se pomogne ženama koje se bore
kakvog je to značaja za sa rakom dojke i porukom da je on izlečiv Avon
ženski deo populacije, i Televizija B 92 su snimile specijalnu emisiju
dovoljno govori podatak posvećenu ovoj temi. Brojne ličnosti iz javnog
da se godišnje u Srbiji života su govorile o ovoj bolesti, a u program
registruje 4.000 obolelih su se uživo uključile i dame koje su pobedile
od karcinoma dojke. rak dojke a želele su da podelile svoje priče sa
drugim ženama kako bi im pružile podršku.
Nakon toga svi prisutni su na Trgu republike
formirali roze vrpcu, simbol borbe protiv raka
Salon za priču dojke, i na taj način učinili da Beograd postane
jedan od preko pedeset gradova u svetu iz kojeg
U Zemunu je otvoren je poslata poruka da je rak dojke pobediv.
Day spa & beauty B 92 je, takođe, u saradnji sa Institutom za
centar Ženska priča, onkologiju, Ministarstvom zdravlja i Republičkim
koji uz uobičajene zavodom za zdravstvenu zaštitu pokrenuo
tretmane za negu lica akciju za kupovinu prvog pokretnog digitalnog
i tela i programa za mamografa u Srbiji. Na taj način bi se omogućilo
revitalizaciju organizma ženama da se lakše pregledaju, kako bi se
uz neverovatne masaže eventualni problem otkrio u ranoj fazi kada ga je
(kraljevska, Kleopatrina...), ima i saunu. Deo ove Ženske priče jeste moguće pobediti.
i specijalan program o nezi, zdravlju i kondiciji, uz pomoć stručnjaka
- nutricionista, kiropraktičara,
fitnes i pilates trenera. Najvažniji element
Specifičan je i po tome što ima za razvoj mozga je jod
poseban deo koji je namenjen
najmlađima (uzrasta do šest Hormoni štitaste žlezde su krucijalni za normalan
godina). Reč je o kreativnoj razvoj mozga. Oni su građeni od aminokiseline
igraonici opremljenoj tirozina i joda. Organizam ne može da stvori
jod, već ga unosi hranom i pićem. Mozak je
raznovrsnim igračkama i
najosetljiviji na nedostatak joda do treće godine
rekvizitima. Sa profesionalnim
života – posledice koje nastanu u tom uzrastu
vaspitačima dete je bezbedno, ne mogu se više nikada izlečiti, niti ublažiti. U
i blizu mame dok se ona zavisnosti od stepena jodnog deficita su i moždana
rekreira i opušta. oštećenja – čak i blag nedostatak joda u ovom
razvojnom periodu umanjuje ukupan količnik
inteligencije čak za 15 IQ bodova.

114 novembar 2008 mama