DOBRA VEST
Puna plata za buduće mame
Prema obećanju gradonačelnika
Beograda, Dragana Đilasa, porodilje
koje žive u prestonici će primati punu
platu dok su na bolovanju jer će grad
dotirati deo naknade. Đilas je nagla-
sio da sredstva neće biti uzimana iz
budžeta grada namenjenog zdravstvu,
već iz drugih rezervi. U Beogradu
se godišnje porodi oko osam hiljada
žena, a trudničko bolovanje ko-
risti nešto više od hiljadu. Takođe,
razmišlja se i o tome da se na nivou
republike dođe do rešenja kako bi se
za sve trudnice i porodilje u zemlji
obezbedila dodatna sredstva.
Gradonačelnik Jagodine i poslanik u
srpskom parlamentu Dragan Marković
Palma izjavio je da će u ovom gradu
od 1. februara ove godine sve zapo-
slene žene na trudničkom bolovanju
iz budžeta grada dobijati mesečno po
10.000 dinara. Kako je saopšteno iz
naš stručni tim
4 februar 2009 mama
kabineta gradonačelnika, reč je o nas-
tavku socijalne politike u borbi protiv
„bele kuge” koju Jagodina sprovodi
poslednjih pet godina. Rečeno je i to
da će sve porodice koje dobiju četvrto,
peto i više dece dobijati po 200 evra
mesečno do punoletstva deteta, a svaki
mališan će po rođenju, bez obzira na to
koji je po redu, dobijati 200 evra.
I u drugim gradovima u Srbiji postoje
slične inicijative, ali ne i novac kojim
bi se one sprovele u delo. Gradske
vlasti u Pančevu, na primer, smatraju
da je ideja beogradskih vlasti odlična.
Gradonačelnica ovog grada je, kako
kaže, dala nalog finansijskoj službi
da ispita mogućnost da se obezbede
sredstva za ovu namenu.
Novka Mojić, vojvođanski pokra-
jinski sekretar za socijalnu politiku
i demografiju priprema preporuku
svim opštinskim samoupravama u
Vojvodini da ispitaju mogućnost i
ubuduće razmotre pružanje pomoći
ženama na trudničkom bolovanju.
Izvršno veće Vojvodine će insistirati
na tome da, svuda gde za to postoje
mogućnosti, opštine pronađu način da
dotiraju „uskraćeni” deo plate.
Ni u Nišu nije predviđena naknada
do pune plate ženama koje održavaju
trudnoću, ali se, posle beogradske
inicijative, razmišlja o tome. Gradski
budžet je, kako kažu, „prenapreg-
nut” i „da bi se dalo jednom, mora se
oduzeti drugom”.
U Upravi za dečju, socijalnu i pri-
marnu zdravstvenu zaštitu navode
da bi odluka o pomoći trudnicama
morala biti bila akt socijalne brige i
populacione politike na nacionalnom
nivou.
CIP – Kаталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
64
МАМА/glavni i odgovorni urednik Jasmina
Stefanović. – 1997, br. 1- . –Beograd
(Omladinskih brigada 88a): Adria Media
Serbia, 1997- (Subtica: Rotografika). – 28
cm
Ima suplement ili prilog: Moja trudnoća =
ISSN 1451-1673
ISSN 1451-0634 = Mama (Beograd)
C0BISS.SR-ID 62853890
l Rukopisi i fotografije se ne vraćaju
l Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od
čitalaca može da koristi za islustracije u časopisu, bez
nadoknade
l Redakcija zadržava pravo procene koje će fotografije biti
objavljene i u kojem delu časopisa. Svako reprodukovanje
tekstova i fotografija je zabranjeno.
l Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih
strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera
Februar 2009 / broj 122
Sadržaj
Glavni i odgovorni urednik
Jasmina Stefanović
j.stefanovic@adriamedia.rs BEBA
14 Masaža: Dodir majke-dokaz ljubavi
Urednik 18 Prvi mesec: Šta može da vam zadaje brigu
Dragana Aleksić
d.aleksic@adriamedia.rs
26 Mama u poseti: Trenuci koji se pamte
30 Dečji snovi: Ključevi za dušu
Zamenik glavnog urednika 40 Saveti: Pravo vreme za prave stvari
Zorica Savićević 46 Motorni razvoj: Pohvala čini čuda
z.savicevic@adriamedia.rs
78 Saveti logopeda: Podstičite dete da govori
Zamenik urednika
Dragana Jevtić
d.jevtic@adriamedia.rs

Urednik web sajta www.yumama.com

Nataša Đorđević Misić
n.djordjevic-misic@adriamedia.rs VASPITANJE
73 Saveti pedagoga: Dobar roditelj, šta je to
Saradnici: 81 Razvoj deteta: Dete nije „tabula rasa“
Mirjana Ajbl, Vesna Stanimirović, Nataša
84 Aktuelno: Vraćaju se muške i ženske škole
Vukićević, Marija Perić Mitić, Daniela Petrović,
Jovana Papan, Tamara Piper, Milica Gacin,
Hana Loos, Bojana Jovanović, Milka Raičević,
Snežana Damnjanović Mitić (lektor),
Marina Stojadinović (grafički dizajn)

Kontakt sa čitaocima
011 33 15 315 (od 9 do 17 časova)
e-mail: mama@adriamedia.rs

Pretplata
Vesna Bujošević
tel: + 381 11 20 79 962
(od 9 do 17 časova) ISHRANA
54 Žitarice: Važne za dečju energiju
Izdavač:
96 Maslinovo ulje: Tajna dugovečnosti
Adria Media Serbia d.o.o
Omladinskih brigada 88a mediteranskih mama
11070 Novi Beograd
tel:+ 381 11 207 99 00, fax: + 381 11 207 99 83
www.adriamedia.rs
MAMA
Generalni direktor
62 Na naslovnoj strani:
Bernd Rademann
Sve je lakše u porodičnom okruženju
Advertajzing 68 Aktuelno: Srpska „Majka Hrabrost“ na delu
Maja Olić (direktor svih izdanja) 76 Poznate mame: Porodica je na prvom mestu
Olivera Stefanović Stanković
90 Umesto kolumne: Čistoća-savremena opsesija
(direktor za časopise Mama i Trudnoća)
o.stefanovic-stankovic@adriamedia.rs 98 Iz ugla stručnjaka: Zamke lepote
tel: 011 207 99 50

Direktor fotografije
Milenko Miklja

Direktor prodaje
Danilo Tadić

Štampa
ZDRAVLJE
Rotografika d.o.o, Segedinski put 72,
38 Pitajte pedijatra: Krvna grupa
24 000 Subotica; tel:+381 24 636 600 50 Kontroverze u pedijatriji: Crveno grlo
52 Klempave uši:
Distribucija Klempavost ne mora da bude nasledna
Polydor d.o.o. 64 Sa vama i kada je teško: Kad srce drugačije kuca
Kumodraška 257, 11000 Beograd
tel: + 381 11 246 11 38; polydor@sezampro.yu

Na naslovnoj strani Sanja i Anastasija Nikolić

Foto Boris Nikolašević
Styling Marija Radenković
Gerderoba Mango i Okaidi

PORODICA
10 Dan zaljubljenih:
Zaljubljenost i deca mogu zajedno
32 Naša iskustva: Uspavanka ili
ruka za uspavljivanje
86 Porodične priče:
Druga mama, drugi tata
92 Mama u svetu: Duh Srbije na severu
100 Slike detinjstva: Ivana Zarić
KULTURA
109 Kulturni vodič: Knjige, filmovi...
112 Pozorišta
ZABAVA
103 Soba za bebu: Avantura u boji
106 Deca i sport: Haba baba – novi sport
Akcije, pokloni, igre...
58 SLIČICA PTIČICA
72 SMS servisi za roditelje
94 NOVO! KONKURS ZA NAJBOLJU BAKU
ADRESAR
Chicco (Decco international), Milorada Jovanovića 5, Beograd,
011/35-35-300 (2,3,9,21,89)
Nivea baby, Beiersdorf, Omladinskih brigada 88a, Novi Beograd, (5)
Avent, MCGgroup, Slobodana Selenića 44, Novi Sad,
021/824-936 (13)
Humana, Beograd, 011/331-8571 (23)
Ciciban, Prote Mateje 62, Beograd, 011/ 386-36-13 (39)
Chipolino, Bežaniskih ilegalaca 30, 011/318-61-99 (17)
Al star, Bačvanska bb. Beograd, 011/285-13-71 (25)
Impamil (27)
Somboled, Gakovački put b.b, Sombor, 025-467-300 (29)
HIPP, Birčaninova 17a, Beograd, 011/264-26-03 (31)
Baby chic, Baba Višnjina 36, Beograd, 011/241-99-41 (35)
Natural Wealth, Beograd, 011/26-06-193 (51)
Leto shop, autoput Beograd - Niš, Sinjska bb, Beograd (37)
Milupa (Kibid), Prvomajska 8L, Beograd, 011/198-241 (55)
Milupino shop, TC Enjub, blok 45, J. Gagarina 229, Novi Beograd
011/318-65-82 (57)
Pollino, Bul. Kralja Aleksandra 152 , Beograd (45)
Mister baby (33)
Mlekara Subotica, Tolminska 10, Subotica, 024/567-640 (61)
Art-studio, Bulevar Despota Stefana 70/III, Beograd,
011/329-27-58 (85)
Al Grosso d.o.o, Vodovodska 158, Beograd, 011/ 2509-742 (75)
Taši taši, Kraljice Katarine 124a, Beograd, 011/354-79-86 (83)
Roma company, Bul. M. Pupina 109A, Novi Beograd,
011/260-51-20 (105)
ROSA (107)
Life Media, Bulevar Despota Stefana 45, Beograd,
011/334 27 23 (111)
Naxi radio, Novi Beograd, Bežanijskih ilegalaca 26,
011/217-64-96 (85)
Dečji sajam (49)
Jugohemija (SebaMed), Resavska 31, Beograd, 011/3241-141 (65)
Yuglob, Zrenjaninski put 121-t, Borča, 011/29-60-785 (114,115,116)
POZIV MAMAMA
Molimo mame koje su
se prethodnih godina
slikale za naslovnu stranu
magazina Mama da
nam se jave na telefon
011/33 15 315, jer
planiramo organizaciju
zanimljivog hepeninga.
SPISAK DOBITNIKA IZ PROŠLOG BROJA:
VLAŽNE MARAMICE: Dragana Crnjanski, Zrenjanin; Jasmina
Kisić, Novi Sad; Jelena Cvejić, Staro Gracko, Lipljan
BIOTIKA BISKVITI: Nataša Mijatović, Šabac; Marija Korić Ikac
Bač; Selena Milenković, Zemun
PRIČA IZ MRAVLJEG SVETA: Vladislava Nađ, Ruski Krstur
HRISTOS SE RODI, VAISTINU SE RODI:
Vesna Dmitrović, Rudnik
DVD BARBI: Ljilja Petković, Vrbas
CD: Jelena Pečić, Vrnjačka Banja
Pokloni se mogu preuzeti do kraja meseca, isključivo u redakciji
časopisa Mama, Adria Media Serbia, Omladinskih brigada 88a,
zgrada 1300/I sprat, Novi Beograd
NOVO NA TR@I[TU

Zaštita bebine kože

tokom hladnih dana
Boravak na otvorenom, vožnja u kolicima, ili šetnja - biće
pravo uživanje samo ako je dete adekvatno obučeno, a
njegova koža zaštićena odgovarajućom kremom. Nivea
Baby je u saradnji sa dermatolozima i pedijatrima razvila
Kremu za zaštitu kože od hladnoće i vetra, koja štiti kožu
na dva načina: ne sadrži vodu i pouzdano štiti kožu od
hlađenja. Naime, krema pokriva osetljivu bebinu kožu
nevidljivim zaštitnim
slojem, koji kroz kožu
propušta samo svež
vazduh. Obogaćena je
pantenolom i aktivnim
sastojkom kamilice Sezonsko sniženje
(bisabololom) - koji
štite i umiruju kožu od U svim Enci Menci radnjama, u kojima mogu da se
isušivanja i nadražaja nađu artikli mnogih svetski poznatih brendova (Noppies,
uzrokovanih spoljašnjim Bimbus, Catimini, Chicco...), od sredine januara je veliko
uticajima. Krema sadrži i sezonsko sniženje garderobe do pedeset odsto.
UV zaštitu - SPF 4. Enci Menci u ponudi ima pantalone, džempere, jakne
i dukseve po veoma popularnim cenama. Artikli sa
sniženom cenom mogu da se nađu u svim Enci Menci
prodavnicana za decu u Beogradu i mnogim gradovima
u Srbiji.
Dodatne informacije pogledajte na sajtu:
Proleće u najavi www.encimenci.com
Domaća modna kuća Ta{i-Ta{i je pripremila prolećnu
kolekciju baš kao što su to učinile i sve vodeće svetske
modne kuće - na vreme! Aktuelne boje za devojčice
su: i dalje veoma popularna ljubičasta, kao i tamno
roze - u kombinaciji sa svetlo sivom i bež. Kada je
reč o dečacima,
dominiraju «muške»
boje: plava, teget,
maslinasta i braon,
uz dodatak crvene i
žute, koje najavljuju
dolazak proleća. U
svakom slučaju, ovo
je vedra, razdragana,
lepršava kolekcija za
dečake i devojčice. Novi butik za bebe
Inače, u toku je i U Beogradu je nedavno otvoren novi butik za bebe, i to
aktuelno sniženje na Vračaru, u Baba Višnjinoj ulici broj 36. U butiku Baby
prošlogodišnje chic ćete naići na jedinstvenu ponudu odeće i obuće za
kolekcije u svim Ta{i- decu do pet godina, kao i ostale zanimljive proizvode od
Ta{i prodavnicama u tekstila - sve za šik izgled najmlađih! Detaljnije se možete
Beogradu. informisati na sajtu: www.babychic.rs

8 februar 2009 mama

PORODICA Dan zaljubljenih

«Čovek prosto pobrljavi kad se nađe u ljubavi, na oba oka oćoravi i

prijatelje zaboravi! Ljubav je stanje opsadno…» - tako peva Željko
Bebek u jednoj pesmi o ljubavi. Ali, {ta se dogodi sa zaljubljeno{ću
kada na vrata porodice «zakuca» neka mala devojčica ili dečak?
Tekst: Vera Zavi{a, Foto: Shutterstock, privatna arhiva

ZALJUBLJENOST I DECA
MOGU ZAJEDNO
K
ada se prisetite svoje
zaljubljenosti, zar vam
se ne čini da zaista «na
oba oka oćoravite»? Ne
postoji čovek na ovoj planeti koji se
bar jednom nije zaljubio! To vama
znano osećanje, saglasićete se, događa
se kao «grom iz vedra neba». Obuzme
vas velika i snažna sila - ravna «pomer-
anju planina».
Da biste sačuvali što duže to «origi-
nalno» osećanje, potrebna vam je mu-
drost, umeće, napor i energija. Zbog
toga se bliskost, nežnost, seksual-
nost… moraju svakodnevno negovati,
inače presahnu.
Šta se dogodi sa zaljubljenošću kada u
porodicu stigne novi član, razgovarali
smo sa Radmilom Vulić Bojović,
kliničkim psihologom i porodičnim
terapeutom u Savetovalištu za brak i
porodicu Gradskog centra za socijalni
rad u Beogradu.

10 februar 2009 mama

Za{to se govori da je
zaljubljenost „slepa”?
- Pod pojmom «zaljubljenost» se
obično podrazumeva prva, inici-
jalna faza formiranja partnerskog
odnosa, ona koja uključuje stapan-
je, simbiozu, idealizaciju partnera i
svojevrsnu «slepu mrlju» za mane
i minuse. To je onaj osećaj kao da
lebdite. Sve vam izgleda lepo i lako
i, što je najvažnije, moguće. Ovaj
period predstavlja važan «resurs» za
formiranje identiteta para, za razvi-
janje osećaja pripadnosti, bliskosti
i intimnosti. Pošto život nije bajka,
niti hod po cvetnoj livadi, sećanje
na ovaj period pomaže parovima
da prevazilaze i prevladavaju
krize i izazove, sa kojima se nužno
suočavaju.
Sa druge strane, inicijalna «zalju-
bljenost» - da bi par opstao i ostao
funkcionalan, dakle u stanju da
rešava životne zadatke, mora da
evoluira u nešto drugo. Kao što
se voda zagrevanjem pretvara u
vodenu paru, a hlađenjem u led,
pretpostavljam da je sličan stepen
fleksibilnosti i prilagođavanja
potreban i partnerima. Kada smo
zaljubljeni, kao da smo u stanju
«sužene svesti». Pomalo smo «ludi
od ljubavi», a takvi možda i nismo
najbolji rešavači problema. Ipak,
mislim da su u većem riziku oni
parovi koji nikada nisu osetili to
«blaženstvo».
Treba li i kako gajiti
zaljubljenost?
- Zaljubljenost mladih parova (ovde
se ne misli na godine, već na part-
nerski staž) je različitog kvaliteta i
pojavnog oblika u odnosu na zalju-
bljenost kod parova koji su zajedno
godinama. Ipak, ta povezanost,
Na{a iskustva
Porodica Simić je tročlana - tata Dušan (40 godina), mama Nina
(36 godina) i Milica (3 godine). Dušan i Nina su doktori veterinar-
ske medicine. O zaljubljenosti smo iskreno razgovarali sa mamom.
Da li se zaljubljenost «negde» zagubila dolaskom va{e Milice
na svet?
- Iskreno, i suprug Dušan i ja se borimo da zaljubljenost ne zamre. Ona
je, možda, malo utihnula zbog brojnih obaveza otkako je Milica došla
na svet. Kada je stiglo to malo, slatko stvorenjce, postalo je centar našeg
sveta i našeg života. I to je zaista jedan od najromantičnijih trenutaka u
našim životima. Milica je plod naše ljubavi. Njenim dolaskom i život se
menja, a vremenom se menjaju prioriteti. Oplemenila je naš život, ali po-
lako gubimo vreme koje bismo Dušan i ja posvetili sebi… Dete se prvo
useli u vaš krevet, jer voli da spava između mame i tate. Zatim, tu je pri-
premanje hrane za mamu i tatu, a posebno za vaše dete. Odlasci u grad
su utroje, a ne udvoje. I tako, romantična šetnja nas dvoje zaljubljenih,
koji pravimo planove za budućnost i razmenjujemo slatke reči ljubavi,
pretvori se u jurnjavu za detetom po Knez Mihailovoj. To nekad ume da
bude slatko i smešno, a nekad predstavlja napor, naročito kada nam je
posle napornog dana potrebna relaksirajuća šetnja. Zatim su tu i dečje
bolesti, visoke temperature koje pokušavate da spustite tokom čitave
noći… pa onako iscrpljeni, neispavani, često i nervozni - morate na
poslu narednog dana da funkcionišete besprekorno. E, tu malo zatajimo.
[ta činite da zadržite zaljubljenost?
- Svako treba da se potrudi sa svoje strane da zaljubljenost, kao najlepše
ljudsko osećanje, neguje i osvežava. Oni malo srećniji roditelji, koji ima-
ju baka/deka servis, mogu da odvoje malo vremena za sebe i ponovo
se sete osećanja zaljubljenosti koja su nekada postojala dok su bili sami.
Mi to radimo i dobro nam ide. Takvi trenuci su, doduše, retki, ali ih ima.
Na Dan zaljubljenih obavezno jedno drugom kupimo poklone. Dušan
mi, između ostalog, kupi cveće i izvede me na ručak.
Ovakve dane roditelji moraju da posvete jedno drugom. Iako su oni
retki, veoma su neophodni. Da bi deca bila zadovoljna i srećna, i
tata i mama moraju da budu isti takvi. Zato im je potrebna nežnost i
romantika u ovom napornom vremenu punom obaveza.
Da bi deca bila
zadovoljna i srećna,
i tata i mama moraju
da budu takvi
mama februar 2009 11
PORODICA Dan zaljubljenih

bliskost, pripadanje i posvećenost nisu Obostrana pažnja

«samonikle biljke». Treba ih negovati,
Oba partnera bi trebalo da «rade» na očuvanju zaljubljenosti, pre
gajiti, zalivati kao orhideje - po prin-
svega tako što će da menjaju sebe. Čini se da najviše problema
cipu «kap po kap». Istinski povezani i nastaje onda kada ljudi (i muškarci, i žene) podrazumevaju određeni
srećni parovi imaju svoj jezik (verbalni stepen spontanosti, kao: «Sve će da se sredi samo od sebe i živećemo
i neverbalni), svoje «šifre» i rutine, opet kao pre». Ali, međuljudski odnosi, pa i partnerski, traže da se u
datume i godišnjice. Oni razvijaju njih ulaže, da se o njima misli, i na njima radi.
sopstveni identitet, poštujući ličnost Konkretno, kao što redovno zalivate cveće, da bi duže ostalo sveže i
i autonomiju svakog od partnera. davalo nove pupoljke - negujte tako i svoju «zaljubljenost», preciznije
Oni su povezani, ali nisu stopljeni. svoj odnos. Pronađite vreme za svog partnera (nekad i pet minuta zna
Zajedno su, ali nisu jedno, jer samo da učini čuda), posvetite mu/joj pažnju kao da je jedini/a na svetu, ne
dozvolite da vas «poklopi» dnevna rutina. Još važnije, posvetite se sebi
tako mogu da rastu i da se šire - da
i očuvajte onaj deo sebe za koji znate da ga partner najviše voli. Pod-
otvaraju prostor za nove članove.
setite ga da je taj deo tu i da će tu uvek i da ostane, u dobru i u zlu.
Kada dođe dete u porodicu, {ta
se dogodi sa zaljubljeno{ću? roditelja pojedinačno, tako i za njih nove odgovornosti - kako na ličnom
Za{to izgleda kao da ona kao par. To je nova i kvalitativno planu, tako i na planu partnerskog
nestane? različita uloga od svih koje su imali odnosa.
- Rođenje deteta je važan životni u dotadašnjem životu. Zahteva
događaj, kako za svakog od prilagođavanje, nova ponašanja i Ranije se mislilo da je za formi-
ranje kvalitetnog partnerskog odnosa
potrebno da do začeća prvog deteta
14. februar - Dan zaljubljenih protekne bar dve godine zajedničkog
U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada svetom Trifunu (treći vek
života. Mislim da je u današnje vreme,
naše ere), a u katoličkom - svetom Valentinu (takođe treći vek). kada se živi brzo i kada je vremena
Dan zaljubljenih je najpre slavljen na Zapadu, a poslednjih godina je sve manje, teško ispuniti taj «uslov».
postao popularan i na našim prostorima. Tako i ljubav zvanično ima Zato je nužno da procesi partnerstva i
svoj DAN, iako bi trebalo da traje koliko i sam život. roditeljstva teku paralelno.

Sveti Trifun je zaštitnik vinogradara i vina, a sveti Valentin - zaljubljenih. Beba traži puno ljubavi, pažnje i
Ne vidimo neku preteranu vezu između njih, osim što se oba praznika posvećenosti. Okupira mamino
slave istog dana, možda i zato što su vino i ljubav uvek išli zajedno.
vreme, energiju i psihološke resurse.
Istraživanja pokazuju da mame koje
U svakom slučaju, mi bismo želeli da vas podsetimo šta vama valja
činiti. Običaj je da se na taj dan uputi pismena ljubavna poruka. Neka- imaju podršku partnera - lakše pod-
da su se tajno spuštale u džepove kaputa, a danas je - kažu, aktuelniji nose promene u dnevnoj (i noćnoj)
Internet. Tako, za samo nekoliko sekundi možete da pošaljete najlepšu rutini, koje su neminovne. One
ljubavnu poruku - onom ko je zaslužuje. Ipak, zar ne mislite da je džep pokazuju veći stepen zadovoljstva
romantičniji? Izaberite sami. u novoj ulozi, lakše i lepše obavl-
jaju poslove i dužnosti, spokojnije
Ukoliko je izvodljivo, poruku možete da ostavite ispod jastuka, ili da su i imaju više samopouzdanja i
spustite na knjigu koju čita vaše voljeno biće. Osim ljubavnih poruka, u samopoštovanja. Takve su, logično,
obzir dolaze sitni pokloni, slatkiši, cveće... Zapamtite, pažnja i original-
privlačnije svojim partnerima, a
nost su na ceni. Izaberite nešto što će da osveži vašu vezu!
opasnost od «presušivanja» izvora
Želimo da vam ovaj najromantičniji praznik donese leptiriće u stomaku, njihove povezanosti kao para je
brže otkucaje srca, ali i partnera pored vas - koji će vas voleti i čuvati. manja. Samim tim, to omogućava
A to, da li je ovaj dan komercijalizovan ili ne, nisu pitanja za nas. da se odnos održi, pa čak i razvije u
Važno je da se mi volimo, slavimo i radujemo! Srećno! nešto dublje i kvalitetnije.

12 februar 2009 mama

BEBE MASAŽA
DODIR MAJKE
DOKAZ LJUBAVI
Masaža je jedno od najstarijih terapeutskih
sredstava, koje se prvenstveno primenjuje
za ublažavanje određenih tegoba. Danas se,
zbog izuzetno pozitivnih dejstava, primenjuje
i kod zdravih osoba, u cilju unapređenja
zdravlja. Da li se preporučuje i kada je reč o
bebama?
O tome smo razgovarali sa Anđelkom Kotević,
{efom Dežurnog centra «Halobeba» pri
Gradskom zavodu za javno zdravlje. Ona nam
je objasnila za{to je i koliko važna masaža
beba. Takođe je demonstrirala kako treba
pravilno masirati bebu, a na{ mali «maneken»
je posle masaže zaspao anđeoskim snom.
Tekst: V. Stanimirović, Foto: Shutterstock, arhiva MAMA
14 februar 2009 mama
Od kada se primenjuje masaža
beba?
- Primena masaže kod beba je praksa
stara više hiljada godina. To je stari
običaj u kulturama mnogih naroda,
naročito u Indiji, kao i delovima
Rusije i Kine. U novije vreme, efekte
masaže na rani rast i razvoj deteta su
potvrdila brojna klinička ispitivanja,
odnosno rezultati rada sa decom.
Za{to masaža beba?
- Masaža je odličan način uspostav-
ljanja i učvršćivanja veze roditelja sa
detetom. Dodir je svakoj bebi neo-
phodan, nezamenljiv za razvoj, osećaj
sigurnosti i dobro stanje.
Zapravo, masaža jača detetovu
emotivnu povezanost sa roditeljima,
popravlja raspoloženje, umiruje
napetost, jača cirkulaciju, poboljšava
disanje, imunitet, varenje, sprečava
i umanjuje bolove koji nastaju zbog
grčeva, pomaže pri spavanju.
Kako masirati bebu?
- Tokom masaže, važno je da pokreti
budu nežni i sigurni (nesigurni i
mlaki pokreti iritiraju bebe, kao i
većinu odraslih). Dok masirate bebu,
ne prekidajte kontakt. Neka svakog
trenutka - ako ne obe, barem jedna
ruka dodiruje i masira bebu, tako da
masaža ima kontinuitet. Sve vreme
dok traje masaža, nežno gledajte svoju
bebu, pričajte joj, šaljite joj poruke
ljubavi. Tako stimulišete sva čula, a
gledanjem u oči uspostavljate inten-
zivnu vizuelnu komunikaciju. Manje
delove tela masirajte vrhovima prstiju,
a veće celim dlanom. Da biste naučili
koliki pritisak odgovara vašoj bebi,
uradite sledeće: zatvorite oči i prstima
pritisnite svoje kapke, sve do osećaja
neprijatnosti.
Kada se može početi sa
masažom?
- Odmah posle rođenja, bez ikakvog
straha. To će bebi puno pomoći u
navikavanju na novu sredinu. Dok
pupčani patrljak ne otpadne, ne treba
masirati stomačić i regiju oko pupka.
Na samom početku, masaža treba
da traje dva-tri minuta, a masiraju se
samo neki delovi tela: grudi, nožice,
leđa... Postepeno treba povećavati i
trajanje masaže i delove tela koje ma-
sirate. Kada beba navrši mesec dana,
celokupna masaža njenog tela može
da se radi u trajanju od 10-15 minuta.
Zapravo, vreme trajanja masaže zavisi
od bebinog raspoloženja. Masaža daje
detetu dodatni osećaj sigurnosti, a
time i samouverenost za kasniji život.
Kada masirati bebu?
- Posle devetog meseca, dete počinje
da se kreće i na taj način upoznaje i
istražuje svet oko sebe. Zato se može očiju. Nežno masiranje nastavite niz
desiti da masažom neće biti toliko nos, preko obraza do ušiju, nežno
oduševljeno, ili će je čak odbijati. To ih trljajući. Zatim pravite kružne
ne znači da posle devetog meseca pokrete oko usta, i na kraju se
prekidate sa masažom, nego da je spuštajte preko brade do vrata.
prilagođavate detetovim potrebama
i željama. Inače, roditelji biraju ono
vreme za masažu koje odgovara i
njima i bebi.
Soba u kojoj se masira beba treba
da bude topla, dobro zagrejana (oko
27 stepeni). Za vrema masaže nije
poželjno uznemiravati onog koji
masira, niti bebu. Za masažu je
dobro koristiti lagana prirodna ulja
(bademovo, na primer), kako bi ruke
klizile po telu. Važno je da ruke budu
čiste, nakit skinut, a nokti podsečeni.
Svaki pokret ponoviti tri puta, masira-
ti polako, pravilno, nežno i ritmično.
l Ramena
- Nežno masiranje nastavite duž
ramena i trljajte ramenu muskulat-
uru. Zatim obuhvatite oba ramena
i nadlaktice i povremeno ih nežno
povucite na dole. Raširite bebine ruke
i prebacite ih preko grudi.
l Glava i lice
- Započnite masažu nežnim
maženjem bebine glave. Postavite
vaše prste ispod njene glave i ma-
sirajte zadnji deo. Zatim stavite šake
l Podlaktice i šake
na sredinu čela i pomerajte prste na - Držite bebinu podlakticu jednom
dole, prema slepoočnicama. Prstima rukom i masirajte svaki prst posebno.
pravite široke kružne pokrete oko Masirajte dlan nežno ga trljajući.
mama februar 2009 15
BEBE MASAŽA

Najvažnija je ljubav
Masaža podstiče i obogaćuje roditeljstvo. Da biste mogli da masirate
svoju bebu, ne morate da završite kurs za masažu. Dovoljno je da vidite
kako se to radi i nešto pročitate o masaži - tek da se podsetite. Za-
pravo, najvažnije je da vas vodi ljubav, osećaj i svest da je nežan dodir
za dete dokaz ljubavi.

pupak i pravite kružne pokrete od

sredine prema spolja.
l Kompletna masaža
- Sada nežno mazite vašu bebu od
glave do nožnih prstiju - jednim
širokim pokretom, koji je praćen
maženjem ramena do vrhova prstiju
šaka. Ovim se završava masaža pred-
nje strane tela.

l Grudi
- Počnite od grudne kosti, prateći
liniju rebara. Trljajte grudne mišiće.
Masirajte prostor ispod rebara - od
sredine prema spolja. Pravite veće
kružne pokrete. Masirajte od jednog
ramena preko grudi, do suprotnog
kuka, vodeći racuna da zaobiđete sike. l Noge l Leđa i zadnjica
- Započnite nežno masiranje od - Krenite preko ramena i ruku do
l Stomak stomaka preko kukova, niz butine i vrhova prstiju, a zatim duž leđa i
- Pratite liniju creva preko bebinog potkolenice do vrhova nožnih prstiju. zadnjice do stopala. Nežno masirajte
stomaka. Masirajte celim dlanom, Zatim masirajte mišiće nogu. Noge lopatice od vrha na dole i prema spolja.
u pravcu kazaljke na satu. Zatim savijene u kolenima privucite sto- Kružnim pokretima masirajte mišiće i
direktno trljajte. Nežno masirajte maku i pravite pokrete kao pri vožnji pratite liniju od rebara prema zadnjici.
bicikla.

l Stopala l Leđa i listovi

- Uzmite stopalo u šaku i masirajte - Masirajte mišiće desno i levo od
mišiće tabana - koristeći male, kružne kičme, spuštajući se prema zadnjici.
pokrete. Nakon toga nežno trljajte
svaki nožni prst pojedinačno.

16 februar 2009 mama

Koristite sve prste za nežnu Dodir je svakoj bebi
masažu mišića zadnjice. Zatim
nežno izmasirajte noge od ku-
neophodan, nezamenljiv
kova prema stopalima. za razvoj, osećaj
l Završetak masaže sigurnosti i dobro stanje.
- Za kraj masaže, jednim sveo-
buhvatnim pokretom nežno
pređite preko ramena i ruku do
vrhova prstiju, a potom preko
vrata, leđa, zadnjice i nogu do
vrhova nožnih prstiju.

Uputstva za masažu preuzeta

iz knjige Priručnik za roditelje
(izdavač: Gradski zavod za javno
zdravlje Beograd, Dežurni centar
«Halobeba» i Nivea baby).

mama februar 2009 17

Va[a beba

Beba jeste maju{no, nežno biće, naročito ako je rođena pre vremena, ali
ipak nije od stakla. Setite se samo kako su u bolnici pedijatrijske sestre
ve{to baratale sa njom. Tekst: Prim. dr Maja Skender, pedijatar, Foto: Shutterstock, arhiva MAMA

Šta može da vam

zadaje brigu u
1. MESECU

1
(slika 1)

1. BOJIM SE DA JE UZMEM

Novorođenu bebu najčešće držimo u naručju, u ležećem

položaju na leđima, uz pridržavanje glave rukom (slika 1),
ili joj se glava oslanja na našu podlakticu (slika 2). Bebu ne
treba držati uspravno, osim kada očekujemo da podrigne.
Tada se uspravi, sa glavom preko našeg ramena (slika 3),
ili se drži tako da leži potrbuške - preko kolena osobe koja
sedi, sa glavom na jednoj njenoj nozi i licem okrenutim
na dole, a stomakom na drugoj nozi. Prilikom uzimanja
ili spuštanja bebe u krevet, uvek joj se jednom rukom
pridržava glava (slika 4).

18 februar 2009 mama


(slika 2) (slika 3)
2
(slika 4)
2. BEBIN TEN
Bebina koža je nežna i meka, prirodno ružičaste boje. U
prvim danima nisu retke neke pojave koje plaše roditelje.
Međutim, po prirodi su potpuno bezazlene i spontano
iščezavaju.
Prepovijanje pre ili posle podoja?
Na to pitanje je teško dati odgovor. Sa jedne
strane, beba bljucka kada se prepovija nakon
podoja. No, ako to radite pre podoja, bićete ner-
vozni dok je prepovijate - ukoliko ona vrišti gladna,
umesto da je opušteno mazite - što ona, naprosto,
obožava. Takođe, mnoge bebe imaju stolicu u toku
podoja, pa ih je posle opet potrebno presvući da se
ne bi ojele. Možda je iz tog razloga bolje presvlačiti
bebu 15-20 minuta posle podoja, ali pažljivo, da
ne povrati.
t Milia
Bele tačkice veličine glave čiode, najčešće prisutne na
bradi, nosu, obrazima i čelu - koje predstavljaju sitne re-
tencione ciste, nastale zapušenjem lojnih kanala, normalna
su pojava kod novorođenčadi, a nestaju spontano, u toku
nekoliko nedelja.
t Toksični eritem
Reč je o brojnim crvenkastim mrljama po koži, sa
žućkasto-belom bubuljicom u centru. Najupadljivije su
dva dana nakon rođenja, ali mogu da se jave i kasnije.
Bezazlene su i prolaze spontano.
Kako postupati sa pupkom?
Kada donesete bebu kući, svakodnevno će da je
obilazi patronažna sestra i obavlja toaletu pupka.
Nakon otpadanja pupčanog patrljka, pupčana
rana se suši, što zna da traje nekoliko dana. Tada
već možete i sami da je dezinfikujete, i to na
sledeći način: posle kupanja skinite staru gazu,
ukapajte u pupčanu ranu nekoliko kapi Povidon
jodid rastvora (jednoprocentni jod) i pokrijte no-
vom sterilnom kompresom, veličine 5x5 centim-
etara, koju ćete fiksirati za kožu nežnijim flasterom.
Pritom je neophodno da vam ruke budu čiste i
zdrave, a u slučaju infekcije i pocepanih zanoktica
- potrebno je da se koriste sterilne rukavice. Uko-
liko se pupčana rana ne osuši ni nakon pet dana
od otpadanja patrljka, ili patronažna sestra ima
neku primedbu, ili se pojavi crvenilo oko pupka
- bebu treba neodložno odneti pedijatru, najbolje
pri porodilištu u kome je rođena.
t Mongolska mrlja
U pitanju je tamno plava prebojenost kože, različite
veličine, najčešće u predelu trtične kosti. Česta je pojava
kod crne i orijentalnih rasa, a u našoj sredini kod romske
dece, mada se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava
spontano do četvrte godine života.
t Makularni hemangiom («ujed rode»)
Vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova) je vrlo česta
pojava kod novorođene dece, obično prisutan na potiljku, za-
tim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a
zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine
života, mada onaj na potiljku može i trajno da ostane.
Ukoliko se po koži novorođenčeta pojave gnojanice, to
3
treba vrlo ozbiljno shvatiti i bebu odmah odneti lekaru,
koji će da preduzme lečenje.
3. KEFALHEMATOM
U stvari, beba ima otok elastične konzistencije na jednoj
strani poglavine. Kefalhematom je nakupljena krv između
pokosnice (spoljašnji omotač kosti) i kosti lobanje. Nastaje
4
tokom porođaja - pritiskom glave deteta na karlične kosti
majke. Obično se ne primećuje na rođenju, već tek nakon
nekoliko sati, a može da se narednih dana i poveća. Nje-
govo povlačenje traje nekoliko nedelja, bez ikakve terapije.
4. PLIK OD SISANJA
Beba vrlo često ima plik na gornjoj usni, koji je posledica
sisanja. Međutim, on bebi ne smeta, pa ga ne treba dirati.
Iščeznuće spontano, kada dete pređe na nemlečnu hranu.
mama februar 2009 19
Va[a beba
5
5. ŽUTICA
Oko dvadeset odsto terminskih i pedeset odsto prevre-
meno rođenih beba, dva-tri dana posle rođenja malo
požuti, pri čemu je većina potpuno zdrava. Tada govorimo
o fiziološkoj žutici, koja je normalna pojava, a posledica
je razgradnje viška crvenih krvnih zrnaca u još nezreloj
jetri. Većina novorođenčadi koja je imala fiziološku žuticu,
otpušta se kući - malo ili nimalo žuta. Međutim, ako žutica
6
traje duže od dve nedelje, ili se prvi put javi posle petog
dana života, bebu treba odneti lekaru.
6. BEBI KRMELJAJU OČI
Ispirajte ih sterilnim tropostotnim rastvorom borne kise-
line i očistite sterilnom gazom (svako oko posebnom) - od
spoljašnjeg ugla ka unutrašnjem (ka nosu). Ukoliko nakon
dva-tri dana ovaj tretman ne daje rezultate, obratite se
7
lekaru.
7. CRVENI TRAG NA PELENI
Kod beba oba pola, mokraća može da bude obojena
crvenkasto, kao posledica nakupljanja uratnih soli. To nije
patološka pojava, ne smeta detetu i spontano prolazi. Kod
neke ženske novorođenčadi, crveni trag na peleni može
da potiče od nakupljanja sukrvičasto-sluzavog sekreta u
vagini, koji predstavlja jednu od reakcija na trudnoću, a
bezazlena je i prolazna pojava.
Inače, reakcije na trudnoću su posledica prelaska majčinih
hormona iz posteljice u bebin organizam. Najčešća reakcija
Beba povraća...
l Beba povraća u mlazu
Svako povraćanje u mlazu je znak da sa bebom
nešto nije u redu, pod uslovom da niste menjali
vrstu hrane, ili hranjenjem pomoću flašice pre-
punili bebin želudac.
l Beba povraća krv
Najpre pogledajte svoje bradavice. I najmanja
ranica (ragada) može da bude uzrok isticanja
krvi, koju beba posisa sa mlekom, a nešto kasnije
izbaci iz želuca, bez ikakvih posledica. Ako su
bradavice u redu, možda je krv ipak bebina, pa
se treba obratiti lekaru.
20 februar 2009 mama
Da li su bolje pamučne ili pelene za
jednokratnu upotrebu?
Važno je pravilno povijanje: jedna švedska i dve
tetra pelene, ili jedna švedska, jedna tetra pelena
i pelena za jednokratnu upotrebu, koja se stavlja
direktno uz telo i menja najmanje tri puta dnevno,
a obavezno nakon velike nužde. Papirne pelene
mogu da se koriste od prvog dana života, čak su i
praktičnije, ali vrsta pelena nije važna, već razmak
između bebinih nogu, kako bi se sprečio razvojni
poremećaj kuka. Ukoliko beba ima osip po koži
ispod pelene za jednokratnu upotrebu, treba je za-
meniti pelenom drugog proizvođača, ili pamučnom.
je uvećanje mlečnih žlezda (kod oba pola) - iz kojih katkad
može da se iscedi beličast sadržaj (što, inače, ne treba prak-
tikovati). Otok je tvrd, ponekad praćen crvenilom, koje je
znak početne infekcije. Novorođenčetu treba samo staviti
8
obloge od troprocentne borne kiseline na grudi, a ukoliko
dođe do gnojenja (novorođenački mastitis) - obavezno
konsultovati pedijatra ili dečjeg hirurga.
8. PROBLEMI SA DOJENJEM
Kako da znam da li imam dovoljno mleka i da li je
ono dovoljno kvalitetno?
Ako podoj ne traje više od pola sata, a beba posle njega
mirno spava, sve je u najboljem redu. Ako se probudi
već posle 20 minuta i nastavi da plače, verovatno se nije
nasisala. Podojite je opet. Vaše mleko ne može da bude
loše, možda ga samo u početku nemate dovoljno. Ali, ništa
strašno: veliki broj malih podoja od po nekoliko gutljaja,
u prvim danima će detetu da obezbedi potrebnu količinu
hrane, ali i da stimuliše vaše grudi da stvaraju duplo više
mleka, pa u narednim danima treba očekivati da se podoji
prorede.
Kako da budem sigurna da beba izvlači mleko?
Tragovi mleka na bebinom jeziku su siguran znak da ona
može da izvuče mleko, pa se vredi pomučiti dok ne nauči
da lepo sisa. Ali, ako je jezik posle podoja i dalje ružičast,
ako podoj traje duže od pola sata a beba pritom svaki čas
plače, verovatno nije ništa posisala.
Većina problema kod dojenja nastaje zbog nepravilnog
sisanja. Beba koja sisa samo bradavicu (kao cuclu na
flašici) - izvlači malo ili nimalo mleka, pa ostaje gladna.
Razdražljiva je i nemirna dok je plač ne iscrpi, a tada zaspi,
preskačući obrok. Ovakva beba upada u zdravstvene prob-
Va[a beba

leme, a majčine grudi postaju prepunjene, tvrde i bolne.

Ako su bradavice ravne ili uvučene, a grudi toliko prepun-
jene da beba ne može da uhvati bradavicu, prvo treba ručno
istisnuti izvesnu količinu mleka, dok dojka ne omekša. Zastoj
mleka se leči čestim izmlazanjem (svakog sata, u trajanju od
deset minuta po dojci), dok mleko ne krene da curi u mlazu i
dok se dojke ne razmekšaju. Ukoliko se u međuvremenu beba
probudi i traži da sisa, obavezno joj ponudite dojku. Ako podoj
uspe, problem je rešen. Ako ne uspe, probajte sa veštačkim
(silikonskim) bradavicama ili nastavite sa izmlazanjem.
Umesto ručnog izmlazanja, može da se koristi pumpica,
najbolje ona koja se odmah stavi na sterilnu flašicu u kojoj se
čuva mleko. Ono se bebi daje pomoću otkuvane kašičice, sve
dok se ne uspostavi uspešan podoj. Ako vam ne uspe ni posle
dva meseca, onda hranite bebu vašim mlekom uz pomoć
flašice - to je bolje nego da joj dajete veštačko mleko. Majke
koje su od početka sa bebom u sobi i doje je na «zahtev»,
gotovo da ne znaju za mastitis. Njegov najčešći uzrok je
izostavljanje noćnog podoja - koji je priroda odredila, pa ga
ne treba preskakati.

Još neka pitanja...

l Beba često kija. Da li je prehlađena?
Kijanje može, ali ne mora da bude znak prehlade.
Kod male bebe, kijanje je najčešće reakcija na neke
spoljne draži (na primer, jako svetlo, promena sredine
i slično), pa ne treba da vas zabrinjava.
l Mojoj bebi ponekad podrhtava brada dok
plače. Da li je to normalno?
Jeste. I to će da prođe kada nervni sistem još malo
sazri.
l Beba se povremeno trza u snu
Trzaj je u ranom uzrastu česta pojava. Radi se o
normalnom, Moroovom refleksu, kao reakciji na izn-
enadnu draž ili gubitak ravnoteže. Ponekad se javlja
i bez vidljivog razloga. Spontano iščezava do kraja
šestog meseca života. Jedino ako su ovakve pojave
učestale, treba se posavetovati sa lekarom, naročito
ako je ocena na rođenju bila manja od osam.
l Da li beba može da spava u krevetu pored
majke?
Može, pod uslovom da majka nije preterano gojazna,
da ne uzima sredstva za umirenje i da se otac sa tim
slaže. Kada beba čvrsto zaspi, može polako da se
prenese u krevetac. U svakom slučaju, nikad ne bi
trebalo ostaviti bebu da se plačem uspava. Najlakše
se uspava u majčinoj blizini.
l Da li beba u prvom mesecu sme da se iznosi
napolje?
Teoretski, beba sme da se iznosi napolje čim se osuši
pupčana rana, pod uslovom da je spoljna tempera-
tura preko 15 stepeni i da je lep, stabilan dan, bez
vetra. Ukoliko je hladnije, treba sačekati da napuni
šest nedelja, jer dotle nema potpuno razvijen centar
za termoregulaciju, pa bi na hladnoći mogla da se
suviše rashladi, a u slučaju vrućine da se pregreje.
l Koliko beba treba da napreduje u težini u
prvom mesecu?
Novorođenče u prvoj nedelji života normalno gubi pet
do deset odsto porođajne mase, koju nadoknađuje
najdalje do navršene treće nedelje. Sa mesec dana,
obično dobija 400-700 grama. Ali, i ako dobije samo
200-300 grama, ne treba ništa dodavati, već popraviti
način dojenja. Tek ukoliko su sve druge mogućnosti
iscrpljene, uvodi se dohrana adaptiranom mlečnom
formulom, mada to isključivo treba da preporuči pedi-
jatar! Nedonoščad gubi na težini procentualno i više
od terminske dece, ali kasnije više i dobija, pa stiže
svoje vršnjake do prvog rođendana.

22 februar 2009 mama

Koliko često dojiti bebu?
Bebu ne treba hraniti ni po kakvom planiranom
rasporedu, već kada ona poželi. Prvih dana po
rođenju, pauza između podoja ne bi trebalo da
bude veća od tri sata. Bebe sa telesnom masom
ispod tri kilograma treba buditi i češće, ako se
uspavaju. Uspešno dojena beba sama uspostavlja
pravilan ritam, koji joj najviše odgovara. On se vre-
menom menja, tako što se razmak između podoja
produžava, ali u prvom mesecu ne treba da ih bude
manje od sedam dnevno.

Koliko dugo bi trebalo da traju podoji?

Beba treba da sisa dok se ne najede. Tada ili odbije
dojku, ili zaspi. Mnoge bebe, naročito nedonoščad,
vole da dremuckaju za vreme podoja. Opipavanjem
dojki se može proceniti koliko mleka je beba popila.
Ako vas muči to što beba posisa samo nekoliko
gutljaja i neće više da vuče, možete je prvih nekoliko
dana posle podoja dohranjivati sa nekoliko kašičica
svog izmlaženog, neprokuvanog mleka. Tako će
vam dete koliko-toliko duže spavati.

Kako prekinuti podoj?

Nikada ne odvajajte bebina usta od dojke dok sisa.
Vrhom malog prsta dodirnite ugao bebinih usana,
i ona će da ispusti bradavicu. Nežno izvucite brada-
vicu iz bebinih usta, najbolje kad zaspi.

Koji problemi sa dojkama mogu da se jave?

Prepunjenost grudi nastaje uglavnom kada se beba
doji po utvrđenom ritmu - što je pogrešno, kao i u
porodilištima gde se bebe ne donose noću na podoj.
Svaki zastoj mleka, ako se brzo ne eliminiše, vodi ka
upali dojke - mastitisu. On mora da se leči antibiot-
icima, ali pritom nikako ne treba prekidati dojenje.
Jer, to će da pogorša situaciju, a može čak da dovede
do formiranja gnojne kolekcije - apscesa, koji se leči
hirurški.

U prvoj nedelji nakon porođaja, na bradavicama

neretko nastaju bolne rane - ragade. One su,
sa jedne strane, posledica inače veće osetljivosti
bradavice u prvim danima, a sa druge strane - ne-
pravilnog položaja bebe pri dojenju. Takođe se
javljaju kod neuspešnog podoja, kada beba vuče
ali ne izvlači mleko. Najbolje za negu bradavica
je premazivanje sopstvenim mlekom pre i posle

mama februar 2009 23

Va[a beba
podoja, nakon čega ih treba pustiti da se osuše na
9
vazduhu. Na tržištu postoji i nekoliko dobrih preparata
za negu bradavica, koji ubrzavaju zarastanje ragada.
9. AKO JE BEBA ŽEDNA
Možda jeste, ali žeđ joj se utoljava majčinim mlekom, a ne
vodom. Voda se daje bebi samo kada je dehidrirana i kada
je na veštačkoj ishrani. Znaci dehidracije su: pospanost,
uvučena fontanela (mekani deo svoda lobanje na temenu),
retko mokrenje (beba koja nije dehidrirana, svaka tri sata
je mokra), suva koža i usne, ušiljen
nos, upale oči, naborana koža. U Ukoliko nastupi
ovakvim slučajevima, beba nije problem koji nikako ne
voljna da sisa, pa mora da se poji
kašičicom svakih pet minuta dok ne možete da rešite, zovite
promokri i ne «živne», nakon čega Dežurni centar (011/32-
treba nastaviti sa dojenjem.
37-357 i 32-37-358), čiji
Koju vodu možete da date stručnjaci tokom 24 sata
bebi?
Bebi može da se da prokuvana daju savete telefonom,
i nezaslađena vodovodska voda, a mogu da pošalju i
niskomineralna i negazirana flaširana
voda, kao i specijalna voda za
pomoć ako procene da
pripremanje mlečnih formula. U vam je potrebna.
pogledu prokuvavanja flaširane vode,
pridržavajte se uputstva proizvođača. Ukoliko ga nema,
prokuvavajte je pre svake upotrebe, a u međuvremenu
držite u frižideru. Bunarska voda se ne preporučuje za
bebe.
t [tucanje nakon podrigivanja je česta pojava, koja bebi
uopšte ne smeta i spontano prestaje.
t Bljuckanje je kod bebe normalna pojava. Ona često
bljucka posle podoja ako nije podrignula. Zato je treba
držati uspravno i lupkati po leđima da podrigne, posle čega
je možete spustiti da leži u polubočnom položaju (poduprta
pokrivačem iza leđa), da se ne bi zagrcnula ako ponovo
bljucne.
t Zagrcnjavanje ume da bude i dramatično (beba naglo
pomodri). Odmah je treba okrenuti na bok, sa glavom
naniže, i dobro izlupati po leđima (slika 5). Nakon toga,
ona će izbaciti sadržaj iz disajnih puteva, nastaviti da diše
i povratiti rumenu boju. Bebe koje često bljuckaju, treba
24 februar 2009 mama
(slika 5)
da leže sa uzdignutim uzglavljem
(staviti rolnu peškira pod bebin
dušek, nikako jastuk pod glavu,
da se ne uguši). Ukoliko beba koja
bljucka - dobro napreduje, ništa se
ne preduzima. Problem će spontano
da nestane, verovatno tek oko šestog
10
meseca života. Ako gubi u težini,
neophodno je konsultovati pedijatra.
10. PROBLEMI SA STOLICOM
t Beba nema stolicu dva dana
Beba obično ima stolicu sva-
kodnevno, pri čemu broj stolica nije
važan ukoliko dete lepo napreduje. Može da je ima jednom
dnevno, ali i u toku svakog podoja. Međutim, dešava se da
beba nema stolicu i po nekoliko dana. Kod bebe na prirod-
noj ishrani, toleriše se period od sedam do deset dana bez
stolice, ako je ona mirna i ne povraća. Ukoliko beba koja
nema stolicu vrišti, ima napet trbuh i povraća, neodložno
je treba odneti lekaru.
t Veća količina kisele ili ljute hrane koju je majka konzu-
mirala, može da izazove proliv kod bebe, ili kiselu stolicu
koja stvara ojed. Mama treba da prilagodi ishranu (lakša
hrana, mlečna, supe i slično), pa će se sve vratiti u normalu.
Ojed će da nestane ako se redovno maže bebi kremom, po
mogućstvu onom koja sadrži cink. Ako je koža oštećena,
pomoći će jednoprocentni rastvor eozina.
t Zelena stolica može da znači glad, infekciju (kada
je smrdljiva i sadrži sluz, pa i krv), ili beba tokom terapije
dobija preparate gvožđa. Žuta stolica, koja dugo stoji u
peleni, pozeleni pod dejstvom vazduha.
Mama u poseti

TRENUCI
koji se pamte
Magazin MAMA je već dvanaest
godina sastavni deo života
savremene porodice i vodič kome
roditelji prilaze sa neograničenim
poverenjem. Aktuelni tekstovi
stručnjaka iz oblasti pedijatrije,
pedagogije i psihologije, praktični
saveti i korisne informacije pomogli
su generacijama roditelja u
odgajanju i vaspitavanju dece. I
zbog takve koncepcije, magazin
Mama nikada ne zastareva. Sa
željom da nove generacije roditelja
upoznamo sa magazinom Mama
već nekoliko godina, u saradnji sa
porodili{tima u Srbiji, sprovodimo
akciju besplatne podele starih
brojeva na{eg časopisa. Ovog
meseca smo obi{li Ginekolo{ko-
aku{ersku kliniku „Narodni front“ i
Institut za ginekologiju i aku{ertsvo
Kliničkog centra Srbije u Beogradu,
kao i porodili{te Op{te bolnice
„\orđe Joanović“ u Zrenjaninu.
U svakom porodili{tu, na ovom
izvoru novih života, dočekani smo
sa rado{ću. A {ta su nam mame
rekle ovom prilikom možete pročitati
na sledećim stranama. Tekst: Vesna
Stanimirović, Foto: Arhiva MAMA

26 februar 2009 mama

Porodili{te GAK
Narodni front

Ivana Mitrović-
Djordjević – prvo
dete devojčica. Za
GAK Narodni front
se odlučila zato
što je bila sigurna
u stručnost lekara
koji ovde rade.
“Sadržaj je uvek
bitniji od forme
koju vam nude”.

Djurašinović
Vladislava, treće
dete-dečak. „Treba
na vreme razmišljati
o potomstvu,
skupiti dovoljno,
informacija, hrabrosti
i krenuti u sticanje
najvećeg bogatsva...
rađanje dece.“

Čabraja Jelena, prvo

dete dečak Nemanja.
„Uvek sam tragala za
informacijama šta me
čeka u toku trudnoće,
kako će biti kada se
porodim....ali najlepši
osećaj je kada osetite
život u sebi.“

mama februar 2009 27

 Mama u poseti
Insititu za ginekologiju i Porodili{te Op{te bolnice
aku{erstvo KBC Srbije „\or|e Joanović“ u Zrenjaninu
Treća beba,
rođena carskim
rezom.

Jelena Mrđa - devojčica Dunja - Za ovo porodilište se odlučila na

osnovu komentara drugarica koje su se ovde porodile.

Djordjevič Mirjana -
blizanci Ivan (dobio Nataša Malinić
ime po ginekologu – dečak Vuk. Nataša
koji je vodio je sve informacije
trudnoću) i Vojin. koje su je zanimale
„Samo veliki ljudi tražila na internetu,
čine velika dela, a časopisima i kaže
ovi ovde..na ovom da su joj korisna
odeljenju, su i više iskustva drugih
od toga...neizmerno roditelja.
sam im zahvalna.“

Stojanović Olivera
- dečak Ognjen.
U našim časopisima
bi volela da pročita,
šta sve može da
se desi u toku Tatjana Markov
trudnoće i porođaja – dečak Andrej
i kako prevazići druga beba. Čita
takve situacije. naše časopise i jako
su joj važni naslovi.
Katarina Jovanović-Čorlija dečak Vuk – s obzirom Tako zapamti šta
je gde pročitala. Ana Sabo – dečak
da je Katarina održavala trudnoću sve svoje dileme
Voli što pišemo David. Uglavnom
je razrešavala isključivo uz pomoć stručnjaka.
i o pozitivnim savet traži od starijih
i o negativnim a voli da čita kratke
iskustvima. i jasne tekstove.

Dr Svjetlana Ždrale, načelnik neonatologije i dr Tibor Jesenski

– načelnik porodilišta Opšte bolnice „Djordje Joanović“ u Zrenjaninu,
brinu o tome da porodilje ove trenutke pamte kao najlepše u životu.

28 februar 2009 mama

 NOVO NA TR@I[TU

Prilika za predloge
građana
Na sajtu Ministarstva zdravlja
www.zdravlje.gov.rs postavljene
su radne verzije nacrta Zakona
o transplantaciji organa, Zakona
o transplantaciji ćelija i tkiva,
Zakona o lečenju neplodnosti
postupcima biomedicinski
potpomognutog oplođenja i Zakona
o transfuziološkoj delatnosti.
Baby Planeta u Čačku
Prva Aksa prodavnica je otvorena pre petnaest godina, a danas je Aksa Baby Svi zainteresovani na sajtu
Planeta sa svojim maloprodajnim objektima prisutna u Beogradu, Novom Ministarstva zdravlja imaju priliku da
Sadu, Nišu, a od 1. februara i u Čačku! Sa preko 5000 artikala najpoznatijih daju predloge za izmene ili dopune
i najkvalitetnijih brendova za bebe i decu (Chicco, Graco, Nivea, Pampers, određenih članova zakona.
Romer, Hummana, Hipp, Nuk, Nuby, PegPerego, Primi Sogni, Lindam...), Aksa
Baby Planeta zadovoljiće potrebe i najprobirljivijih roditelja i dece. U okviru Ovaj set zakona čiji je predlagač
radnje predviđen je prostor za dečiju igraonicu i odmor, kao i savetovalište Ministarstvo zdravlja, trebalo bi
u kojem roditelji mogu da dobiju korisne savete o pravilnoj nezi odojčadi i do kraja ove godine da se nađe u
vaspitanju dece. skupštinskoj proceduri.

mama februar 2009 29

DEČJI SNOVI

KLJUČEVI ZA DUŠU
Snovi su u drevnim
kulturama tumačeni
kao poruke bogova.
U savremenom dobu,
njihovo tumačenje je
čak dostiglo naučni
nivo, mada i dalje ostaju
svojevrsna zagonetka.
San je, u stvari, izraz
na{eg nesvesnog. Ta
poruka nesvesnog
D
ok neki ljudi ne
pamte snove,
drugi ih se danima
sećaju. Ukoliko su
neobičnog sadržaja, snovi mogu
da izazovu nelagodnost, kao
predskazanje loših događanja
u životu. Ali, ako su lepršavi
i laki, mogu da probude lepa
osećanja u čoveku.
Dobar deo spavanja protiče bez
snova, a san je ono što pri spavanju
«vidimo». To su vizuelne, audi-
tivne predstave, slike koje se ređaju
kao u nekom filmu.
Ispunjenje želje
kroz san
Prof. dr Žarko Trebješanin, psi-
holog, kaže da su snovi odraslih
puni simbolike i da se prilično
često dešava da imaju neobičnu
konstrukciju. Za razliku od njih,
dečji snovi su konkretni, jasni,
razumljivi, logični...
- Suština dečjeg sna je ispunjenje
neke želje koja u stvarnosti nije bila
realizovana. Na primer, dete kojem
roditelji nisu dozvolili da zimi ode
na sankanje, ili da se leti kupa u
bazenu i jede sladoled, kroz san os-

u čovekovom biću Dobro je prepričati san

podstiče na razmi{ljanje
tumače snova, a neretko
uznemirava one koji
sanjaju. Tekst: Mirjana Ajbl,
Foto: Shutterstock
Sadržaj snova, koji sa odrastanjem postaje sve bogatiji, upućuje i
na promene koje se odigravaju u svesti mališana. Snovi mogu da
budu ključ za dušu, kažu psiholozi. Takvo gledanje na njih je razlog
što jedan broj stručnjaka smatra da mame i tate treba dobro da
saslušaju dete dok im prepričava svoj san, jer je i to način da se
prodre u njegov maštoviti svet.

30 februar 2009 mama

 Prema pojedinim
tumačenjima, u snovima
dece do četvrte godine
je najčešće prisutan lik
majke ili kućni ljubimac.

Najbolji čuvar spavanja

Osvrćući se na Frojdovo tumačenje
snova, profesor ističe da je san najbolji
čuvar spavanja.
- Tako, na primer, ako je dete gladno,
ono će sanjati da jede, ako je žedno,
sanjaće da se napilo vode i da je utolilo
žeđ. Zadovoljavajući svoje potrebe
snovima, sačuvaće se i njegovo spavanje.

tvaruje te svoje želje. Ako nije moglo
da se kupa, ono će sanjati da to čini u
moru ili bazenu. Ako su mu zabran-
jeni slatkiši, dete će ih jesti u snu.
Tako će na jedan imaginaran način
da zadovolji svoje potrebe i želje.
Snovi bez cenzure
Naš sagovornik, profesor
Trebješanin, ukazuje na činjenicu da
dečji snovi nemaju cenzuru.
- Dete slobodno može da sanja ono
što želi, dok odrastao čovek ne može
da sanja otvoreno svoje želje, jer su
one često agresivne, pa samim tim i
skrivene, kontrolisane. Zato su snovi
odraslih složeni. Deca svoje želje ka-
zuju otvoreno, ne skrivajući ih, pa ih i
sanjaju na otvoren način, bez simbo-
like. Utoliko je važnost dečjih snova
veća, jer kroz njih najbolje može da
se pronikne u suštinu sna.
Usložnjavanje snova
Osim neostvarenih želja, dečji snovi
sadrže i druga događanja iz realnog
života: susrete, likove, strahove,
brige. Neka istraživanja pokazuju
da deca sanjaju kućne ljubimce,
junake crtanih filmova, likove iz
mašte. Sadržaj snova se menja sa uz-
rastom i životnim iskustvom deteta.
Prema pojedinim tumačenjima,
u snovima dece do četvrte godine
je najčešće prisutan lik majke ili
kućni ljubimac. Kasnije se junaci
njihovih snova umnožavaju, a slike
i događanja u njima postaju sve
složeniji. Devetogodišnjaci, na
primer, sebe u snovima često vide
kao superjunake koji postižu uspehe
za kakvim teže u životu, a još uvek
su nemoćni da ih ostvare.
Lepo kao u snu
Kada se kaže da je nešto bilo lepo
kao u snu, ili da su se ostvarili naši
snovi, upravo se misli na dečje
snove, jer su samo oni otvoreno
ispunjenje neostvarenih želja.
- Prvi snovi kod dece bi mogli da
se otkriju pomoću nekih posebnih
instrumenata, ali oni mogu i da
se «vide». To je ono stanje u toku
spavanja kada se očne jabučice brzo
kreću. Ti brzi pokreti sklopljenijh
očiju pokazuju da je san u toku. To
je takozvana REM faza, pouzdan
znak da je san u toku. Svako koga
tada probudite, setiće se da je
sanjao i može da vam ispriča svoj
san.

mama februar 2009 31

VA[A ISKUSTVA
Uspavanke
ili ruka za
uspavljivanje
Nekada su se bebe
uspavljivale ljulju{kanjem
u kolevci ili krevetiću. To
danas rado čine samo bake,
dok mame i tate nastoje da
primene savete koje čuju u
porodili{tu - da zdravo, čisto
novorođenče smeste u krevetić
i ostave da samo zaspi.
Međutim, pri prvom ka{lju,
temperaturi ili ozbiljnijem
plaču bebe, roditelji pokleknu
i priklone se dobrom starom
običaju ljulju{kanja deteta,
sve dok ne utone u san. To je
jedan od razloga {to mnogi
mali{ani danas, čak i kad
prerastu pred{kolski uzrast, ne
mogu da zaspe bez mamine
ili tatine ruke ili uspavanke.
Iskustva su različita... Tekst:
M.Ajbl, Foto: Shutterstock, privatna arhiva
32 februar 2009 mama
JELENA KLIKOVAC
Uz tatu se lepše spava
Dok je Helena bila beba, našu stariju decu - Kseniju i
Momčila, uspavljivao je suprug Mlađen. On ih je smeštao
u krevet, a zatim im je čitao bajke. Ja sam se za to vreme
bavila samo najmlađim detetom. Večeri pred spavanje su
proticale po dobro uhodanoj šemi: posle dve-tri pročitane
priče, gasilo se svetlo u sobi, da bi Ksenija i Momčilo što
ranije utonuli u san. Ksenija je đak prvak i školske obaveze
je čekaju od ranog jutra, a Momčila rano odvodimo u vrtić.
Kada je Helena napunila godinu dana, više nije pristajala
na poseban tretman, na porodičnu «izolaciju», već kao da
je htela da bude «glavna». Galamila je, plakala, bunila se i
remetila neophodan mir u kući. Mlađen i ja smo se dogovo-
rili da u večernjim satima zamenimo uloge. On je preuzeo
Helenu i njene
nestašluke, a ja
Kseniju i Momčila.
Njih dvoje i dalje
poštuju režim
ranog odlaska na
spavanje, ali kažu
da su im snovi
bili lepši dok ih je
uspavljivao tata.
JELENA JAKOVLJEVIĆ
Da se knjiga na vreme
zavoli...
Danilo je napunio tek četiri meseca.
Dobra je beba i retko plače. Plave,
radoznale okice su genetska sličnost
sa tetkom Ivanom, Jeleninom
plavookom sestrom. Saša i Jelena
priželjkuju da njihovo dete trajno
zadrži baš takvu boju očiju.
- Najveći deo dana Danilo provodi
spavajući. Budi se samo kada je
gladan. Događalo se da njegov
dnevni san traje po pet, šest sati, pa
je preskakao redovne podoje. Zbun-
jena takvim ritmom našeg prvenca,
obratila sam se za savet Dežurnom
centru «Halobeba».
Pre nego što ponovo utone u san,
pokušava da dohvati neku od
igračkica - nameštenih tako da mu
trepere pred očima. Za sada mu to
polazi za rukom samo sa klovnom,
jer mu je i najbliži.
Uspavljivanje uz tatu ima sasvim
drugačiju šemu. Obavezan «rekviz-
it» pred spavanje je Ježeva kućica,
slikovnica koju je Danilo dobio na
poklon. Slično je izgledala i tatina
prva knjiga, sa istim naslovom. Čim
ga Aleksandar spusti u krevetić,
počinje čas «obavezne» lektire. Dok
mu tata prelistava slikovnicu i čita,
Danilo guče i povremeno se smeška.
Aleksandar veruje da je to najbolji
način da naš sin zavoli knjigu. I on
je, kao dete, na spavanje odlazio
sa knjigom u ruci. Prva i njemu
najdraža knjiga je bila, upravo,
Ježeva kućica. Kakva lepa slučajnost!
mama februar 2009 33
VA[A ISKUSTVA

MARJANA SARJANOVIĆ Danijela Stankov

I mami treba nežnost pred san

Prvo dete, ćerku Anđelu, uspavljivala sam pevajući
joj uvek istu melodiju: «Moja mama divno priča».
I ko zna koliko bi potrajao taj jednolični ritual pred
Anđelino spavanje - da ga, u jednom trenutku,
sama nije odbacila. Dogodilo se to kada je dobila
svoju sobu. Imala je samo tri godine kada se osmel-
ila da sama ode na spavanje, uz jedno: «Laku noć» i
bezbroj poljubaca. Ritual pred Anđelin odlazak na
spavanje je i danas isti. Menja se samo broj polju-
baca. Na njen predlog, poljubimo je samo onoliko
puta koliko ima godina. Stigli smo do broja devet!
Anđela je naglašeno samostalna i mnogo mi pomaže
oko poslova u kući. Nikada ne odbija da me odmeni
i pripazi na svoju sestru Sofiju.
Sa mlađom ćerkom Sofijom je u vodu palo svo
znanje koje mi daje moja pedagoška struka! Od
prvog dana sam je uspavljivala ljuljuškajući je u
krevetiću, sve dok dobro ne učvrsti san. Kao mama
Prvi zubići remete san
sa iskustvom, pritom ohrabrena samostalnošću
Stariji sin Aleksa se od prvog dana sam uspavljivao. To
starije ćerke, mislila sam da je Sofija stekla lepe,
nas je, kao novopečene roditelje, čudilo, jer smo pre
zdrave navike da sama spava u svom krevetiću, sve
toga slušali priče iskusnijih da se ne snalaze najbolje u
dok ga ne preraste. Možda bi tako i bilo, da se jedne
tom delu svojih obaveza. Aleksi nisu bile potrebne ni
večeri nas dve nismo zajedno uspavale. Tu noć je
priče, ni ljuljuškanje, već mu je prijalo jedino da mamu
provela uz mene, u mom krevetu. Nikada više nije
ili tatu svojom šačicom drži za prst.
htela da se vrati u svoj bebi krevetac… pobedila je
njena upornost. Sofija, inače, ima dve godine. Nas
Kada se rodio Nikola, promenile su se i Aleksine
dve i dalje delimo jedan ležaj, a zaspimo tako što
navike. Pošto smo Nikolu držali u naručju da bi zaspao,
ona mene uspavljuje, a ne ja nju. Nežno me mazi
a da bi izbegli eventualnu Aleksinu ljubomoru, odlučili
svojim ručicama i, moram da priznam, prija mi ta
smo da ga uspavljujemo tako što će mama ili tata da
nežnost.
legnu sa njim u krevet i čitaju mu neku od slikovnica.
Tu smo napravili grešku!
Od Nikolinog rođenja je prošlo skoro godinu i po dana.
Aleksa ima već četiri i po godine, ali uspavljivanje
uz mamu ili tatu još uvek traje. Pristaje da ode sam
u krevet samo kada imamo goste i kada mu to lepo
objasnimo. E, tada u krevet obavezno odlazi sa mačem!
Pritom nam kaže: «Da bih mogao da se odbranim ako
dođe neki lopov».

Mlađi sin Nikola ima godinu i po dana. Sam spava u

krevetiću, ali ga prethodno uspavamo ljuljuškanjem u
naručju. Ovih dana mu rastu prvi zubi, pa se budi po
dva-tri puta tokom noći. Sa Aleksom nismo imali takav
problem. Tek smo uz Nikolu razumeli zašto su nekim
mamama i tatama burne i neprospavane noći.

34 februar 2009 mama

 SAŠA UGRINOVIĆ

Kad počnu
prve simpatije… NAŠA ANKETA
Kao mnoga deca, i Anketa sa pitanjem
Anja je uvek želela „Da li uspavljujete va{e dete“,
da pred spavanje koju smo sproveli na sajtu
čuje neku priču. www.yumama.com, pokazala je
Na početku je bila sledeće rezultate.
dovoljna samo jedna
lepa bajka pa da Anja Da, uvek - 62,8 %
Ne, pustimo ga
utone u san. Kada je,
da samo zaspi - 18,9 %
vremenom, shvatila Ponekad - 18,2 %
da mama ne ostaje uz
nju cele noći, Anja se
trudila da što duže ostane budna, da mama prvo zaspi, Nina i ja, da joj poželimo laku noć i izljubimo je. Polju-
pa tek posle ona! bimo i sve medvediće na krevetu, jer ona to želi.
U želji da je osamostalim, govorio sam joj da je velika Kada već zaspi, događa se da se u neko doba noći pro-
devojčica, da je vreme da sama ide na spavanje, da se budi i da iz svoje sobe pređe kod nas u krevet. Smesti se
samo sasvim mala deca uspavljuju pričom ili uspavank- tako da bude bliža meni nego Nini («mama je mnogo
om… Međutim, Anja se nipošto nije odricala mamine greje»).
priče pred san. Trajalo je to sve do jedne večeri, kada
mi je poverila da joj se dopadaju neki dečaci iz grupe U poslednje vreme ne odbija poziv nijedne od dve bake
u vrtiću - u stvari, da joj se dopada čak četiri dečaka! da noć provede sa njima. Dobro zna da tada ni deo
Iskoristio sam tu činjenicu i rekao: «Ne može devojčica noći neće provesti sama u krevetu, već da će je jedna ili
kojoj se dopadaju četiri dečaka u isto vreme da sa ma- druga prigrliti sve do jutra.
mom ide u krevet!». I, uspelo je! Dok su trajale mamine uspavanke, dok nam ti dečaci iz
Naša Anja ima pet godina. Sama odlazi na spavanje, ali vrtića nisu postali važni, Anja je nerado napuštala svoj
pod jednim uslovom: da za njom u sobu uđemo zajedno kutak u kući.

mama februar 2009 35

NOVO NA TR@I[TU

Pasta za zube sa ukusom Kolekcija za kupanje

banane i jagode
Chicco Bagno kolekcija za
Chicco pasta za zube sa ukusom banane i kupanje u potpunosti zadovoljava
jagode je primamljiva za decu. Bez šećera je, kompletno održavanje higijene
sprečava formiranje karijesa, a zahvaljujući bebe na jednostavan način. Ovi
voćnom ukusu higijenska navika postaje proizvodi formulisani su tako da
ugodna zabava. ne izazivaju suze, ne narušavaju
pH vrednost kože, ublažavaju
crvenilo, umiruju i omekšavaju
kožu. Proizvodi su mikrobiološki i
dermatološki testirani.

Bombonjere od srca
Nedavno su se kod nas pojavile visokokvalitetne
bombone i praline prestižne italijanske kuće
Witor’s. Luksuzno pakovanje u obliku srca
je izvanredan poklon za rođendan, Dan
zaljubljenih, ili neku drugu svečanu priliku.
Ukusi višnje i lešnika će oduševiti mnoge
ljubitelje slatkih zalogaja.

3x2 bombonjere
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_
srce_ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog
broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok srce Maja Maric
Nis. Za mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV.

36 februar 2009 mama

pitanja i odogovori
Dr Tatjana Vukomanović,
pedijatar, odgovara
na vaša pitanja
Vezivanje creva
P: Da li posle operacije slepog creva može da dođe
do “vezivanja” creva?
O: Ileus je pravi naziv za “zavezana” creva, kada se zapravo
pitanja i odogovori
prekine normalan tok crevnog sadržaja. To je jedno veoma
dramatično stanje pri kojem dete ima izuzetno jake bolove,
često povraća, ali mu to ne donosi olakšanje. Bolovi su po
tipu kolika - idu na mahove, a kako vreme prolazi bivaju
sve jači. Moguć je i skok telesne temperature, a trbuh brzo
postaje tvrd “kao daska” i veoma bolan. Ovo je situacija
u kojoj se ŠTO PRE mora otići u dečju bolnicu i potražiti
pomoć dečjeg hirurga.
Posle operacije slepog creva (apendiksa) veoma retko dolazi
do ileusa. Ipak, može da se desi u prvih nekoliko dana
posle intervencije ako creva “ne prorade”. Međutim, lekari o
ovome vode računa, pa se odgovarajućim tretmanom creva
“poteraju” da rade i kod većine dece sve bude kako treba.
Izuzetno se retko nametne potreba za novom hirurškom
intervencijom koja “deblokira” creva koja neće da rade.
Bebina krvna grupa
P: Kada se dete rodi, da li mu se vadi krv da bi se
ustanovilo koja mu je krvna grupa?
O: Nema potrebe, osim ako za to ne postoje medicinske
indikacije.
pitanja i odogovori
Krvna grupa je veoma važna kada dete treba da dobije
nadoknadu krvi putem transfuzije. Tada se OBAVEZ-
NO određuje krvna grupa PRE davanja krvi. Ako
dete u prvim nedeljama života ispolji znake anemije
(malokrvnosti) tada se, u sklopu ispitivanja, radi i krvna
grupa da bi se odredilo da li ima neslaganja sa krvnom
grupom majke. U toj situaciji može da se javi anemija u
prvim danima i nedeljama života, ali se lepo leči i nema
kasnijih komplikacija!
Zato ne treba da insistirate na vađenju krvi kod bebe da
bi se odredila krvna grupa. To će lekari uraditi samo ako
je potrebno.
38 februar 2009 mama
Posledice bronhiolitisa
P: Moja devojčica je u {estom mesecu života
ležala u bolnici zbog bronhiolitisa. Sada ima dve
godine i uglavnom je zdrava. Da li
bronhiolitis ostavlja neke ožiljke i posledice?
O: Bronhiolitis ne ostavlja ožiljke na plućima! Kada se
lepo zaleči, to jest kada se dete uz pomoć terapije izbori
sa virusom, dolazi do potpunog oporavka sluzokože
disajnih puteva.
Postoji mogućnost da vaše dete ponovo dobije neki od
virusa koji izazivaju bronhiolitis, ali to ne znači da će se
ta bolest opet ispoljiti. Može da se desi, ali i ne mora.
Ako primetite da dete «šišti», a ima znake virusne
infekcije (curenje nosa, kašalj...), kontaktirajte pedijatra
koji će posle pregleda znati o čemu se radi.
Penicilin i zapaljenje pluća
P: Kako je moguće da dvogodi{nje dete dobije
zapaljenje pluća kada prima injekcije penicilina
koje je dobilo zbog upale uva?
O: Postoje bar dva objašnjenja. Prvo, moguće je da se
radi o VIRUSNOM zapaljenju pluća (pneumoniji) koje
NE reaguje na antibiotike, pa mu penicilin “ne smeta”
da se pojavi.
Druga varijanta je da je dete “zakačilo” pneumoniju
koju je uzrokovala bakterija koja je REZISTENTNA
(otporna) na penicilin. Takav je Haemophilus influ-
enzae, ali i Mycoplasma pneumoniae. Obe bakterije
su aktuelne, a “dobro reaguju” na druge antibiotike
(makrolidi - eritromicin, azitromicin, ili na “jače” - ce-
falosporini) koje će prepisati vaš pedijatar.
Fras i vakcina
P: Da li je moguće da dete dobije “fras” posle
neke vakcine?
O: Ovo se zaista veoma retko dešava, ali je moguće!
Posle vakcinacije, jedan od neželjenih efekata je porast
telesne temperature. Iako se kod novih vakcina retko
dešava, moguće je da temperatura naglo skoči preko
39,5 stepeni. Ako je takvo dete predisponirano da
dobije febrilne konvulzije, to može da se desi. Ali, to
nije znak nepodnošenja vakcine, već se radi o reakciji
na nagli skok temperature do koje može da dođe i bez
vakcine (na primer u toku neke infekcije).
SAVETI DECA

PRAVO VREME
ZA PRAVE STVARI
Jedno od najče{ćih pitanja roditelja kada beba napuni {est meseci
jeste da li tada može da sedi. U tom uzrastu, nijedna beba ne može
samostalno da zauzme sedeći položaj, {to znači da ne treba da sedi.
Tekst: Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut, Foto: Shutterstock

R
oditelji često pogrešno
protumače komentar or-
topeda na ultrazvučnom
pregledu bebinih kukova
u uzrastu od šest meseci: «Sve je u
redu, beba može da sedi» - kao da
dete treba da stave u sedeći položaj.
Kukovi su u redu, što je dobro, ali
to nije jedini preduslov za sedenje.
Zato, nikako ne stavljajte bebu da
sedi sa šest meseci!
Ako se pažljivo posmatra i anal-
izira položaj na leđima koji zauz-
ima beba stara četiri, pet meseci
- vidi se dosta sličnosti sa sedećim
položajem. Ravnoteža je uspostav-
ljena, glava je u sredini, beba hvata
šakama, dodiruje sve i stavlja u usta.
Stopalima istovremeno izvodi iste
pokrete, kao i šakama ispred tela.
Drži podignute noge, gleda svoja
stopala i dodiruje bedra. Ako se
Uticaj na govor
Razvoj govora bi takođe bio
ugrožen, jer je on u direktnoj vezi
sa funkcijom šake. Odnosno, zavisi
od fine motorike, koja započinje sa
razvojem krajem osmog meseca,
u ležećem položaju - hvatom na
gore i uzimanjem sitnih predmeta.
Pasivno sedenje predstavlja veliki
rizik za decu sa smetnjama u
motornom razvoju, jer se njihovi
problemi pojačavaju u vertikalnom
položaju, tako da treba dobro
proceniti kolika je dobrobit a kolika
šteta ako dete sedi.
posmatra ovaj položaj zarotiran za
devedeset stepeni - vidi se da beba,
u stvari, sedi.
6. mesec: Zaboravite na
prerano sedenje
Podizanjem nogu ispred tela, beba
isteže slabinski deo kičme i tako
intenzivno jača trbušne mišiće.
Kičmeni stub u ovoj fazi još uvek
ne može da održi pravilan uspra-
van položaj. Kada biste stavili
bebu da sedi, pod uticajem težine
gornjeg dela tela i zemljine teže
bi došlo do sabijanja slabinskog
dela kičmenog stuba - smanjenjem
međupršljenskih prostora. Ove
štetne posledice se ni na koji način
više ne mogu otkloniti, što bi u

40 februar 2009 mama

 dečjem uzrastu dovelo do defor- Kao da sedite na velikoj lopti
Ako bebu koja ne može sama da sedi - poduprete jastucima i date joj
miteta kičmenog stuba, a u odras-
igračke, ona neće moći da se njima igra. Jer, i najmanji pokret je izvodi iz
lom dobu do ozbiljnih zdravstvenih ravnoteže, koju mora da povrati, za šta su joj potrebne ruke. Da biste ovu
problema. Zato bebi treba dozvoliti situaciju razumeli, zamislite da sedite na velikoj lopti i pokušavate da doh-
da neometano, podizanjem nogu - vatite nešto. U bilo kom pravcu da krenete telom, lopta će vam izmicati.
jača sve one mišiće koji su potrebni Moraćete da angažujete veliki broj mišića kako ne biste pali sa lopte.
za sedenje, a da istovremeno ne
opterećuje kičmeni stub. Još ne
12. mesec: Vreme da - to beba radi na stomaku, trbušni
stavljajte vašu bebu da sedi!
beba sedi - koji se uvežbavaju na leđima, niti
Sa dvanaest meseci, većina beba je bočni - koje beba jača kada je na
8. i 9. mesec: Priprema
u stanju da preko bočnog i kosog boku.
za sedenje
sedećeg položaja dođe u stabilan Nepoznavanje normalnog motornog
U osmom mesecu, beba se često
sedeći položaj na podu. Ovo podra- razvoja dovodi mnoge roditelje u
okreće na oba boka.
zumeva da je u pravi sedeći položaj zabludu. Zbog toga, problem koji
Dok se oslanja na lakat
na čvrstoj i ravnoj površini beba došla dete ima - u vidu povišenog tonusa:
jedne ruke, drugom se
bez tuđe pomoći. Ako ste dozvolili kada se, na primer, u prvim mes-
igra. U ovom položaju
bebi da se sama uspravi i sedne, ona ecima iz ležećeg položaja na leđima
uvežbava ravnotežu i
će sedeti sigurno, sa pravim leđima diže napred, tumače naprednim
polako se priprema
i malo savijenim nogama. Pošto sazrevanjem. Oni dovode dete u
za sedenje.
je potreba za kretanjem u ovom sedeći položaj, što može da ima oz-
Tek krajem
uzrastu velika, beba će se na biljne posledice na motorni razvoj,
devetog
kratko poigrati i nastaviće da koje kasnije ne mogu da se po-
meseca, iz
puzi. Sada je pravo vreme prave. Ako beba u prvim mesecima
ležećeg položaja
da ostavite vašu bebu pokušava da se podigne napred,
na leđima - beba
da nesmetano sedi! ili uz malu pomoć zauzima sedeći
može da se uspravi
u bočni sedeći položaj, sa položaj, obavezno se obratite dečjem
Zaostajanje u razvoju fizijatru. Takođe, ako uglavnom
osloncem na šaku, što je pripremna
Pored rizika da dođe do promena drži opružene noge, retko ih savija i
faza za uspravan sedeći položaj. Iz
na kičmenom stubu, prevremeno podiže - konsultujte se sa lekarom.
kosog sedećeg položaja, sa savijenim
stavljanje u pasivan sedeći položaj Ukoliko imate bebu uzrasta šest
nogama, beba pokušava i da puzi,
može i kod neurološki zdravih beba meseci do godinu dana i već ste je
oslanjajući se na otvorene šake. Još
da dovede do zaostajanja u fizičkom stavili u pasivan sedeći položaj, pres-
uvek nemojte stavljati bebu da
razvoju. U sedećem položaju ne tanite to da radite i dozvolite joj da
sedi!
mogu da se treniraju leđni mišići se sama pripremi za sedenje.

Ljuljaške i ležaljke nisu

korisne
Ležaljke, ljuljaške i slična pomagala
- kosim položajem dovode dete u sedeći
položaj. Anatomski oblik onemogućava
prenošenje težine prema glavi, pa dolazi
do opterećenja kičmenog stuba, što
može da ima određene posledice. U
ljuljaškama su noge opružene, što je
posebno štetno u prvim mesecima života.

mama februar 2009 41

NOVO NA TR@I[TU

Zdrava Umetnost zdravlja u Banji Koviljači

dečja U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Koviljača“ je
otvoren Wellnes centar „Kovilje“ u zgradi koju je 1908.
hrana godine sagradio kralj Petar. Ovde se pored bazena, saune,
Fabrika Flory kraljevskog kupatala, fitnessa i raznih masaža, nude wellnes
iz Kruševca, programi pod nazivom „Umetnost zdravlja i lepote“. Spoj
na osnovu prirode koja je darovala lekovitu vodu i blato, i ljudi, koji s
saradnje sa ljubavlju rade ovaj posao, potpuno opravdava natpis koji
renomiranim nemačkim Institutom za hranu - Comida vas dočekuje na samom ulasku u ovu ustanovu: „Snaga
Med, razvila je kvalitetnu paletu proizvoda Baby King vodopada je u mno{tvu kapljica koje rade zajedno.“
dečje hrane. Primena HACCP i ISO standarda (među
prvima u Srbiji) je garancija bezbednosti i kvaliteta
proizvoda.
Pored osnovne palete, koja je zasnovana na
cerealijama i voću, asortiman je dopunjen i
proizvodima koji - pored mešavine cerealija, sadrže
povrće i nemaju dodatu saharozu. Osim pšeničnog
griza, lansirane su i dve vrste pirinčanog griza bez
glutena, sa ukusom čokolade i maline - pa ih mogu
konzumirati i oboleli od celijakije. Najnoviji proizvodi iz
firme Flory su bazirani na čokoladiranim žitaricama i
voću, a lansirani su pod robnom markom Choco play.

Savremeno opremljene drogerije

Lanac Lilly drogerija je u šoping molu Delta City
proslavio pet godina postojanja i uspešnog poslovanja.
To je bio povod da najmlađi uživaju fotografišući se sa
omiljenim Diznijevim junacima, a na štandu Maybeline
- zainteresovane dame su mogle da dobiju savete za
šminkanje, ali i da se našminkaju. Inače, ove prodavnice su
savremeno opremljene i nude veoma širok asortiman robe,
a plan je da do kraja 2009. godine svaki prodajni objekat
Lilly ima i apoteku.

Tanki kao list

Inspirisana prirodom, Naturella je kreirala NOVI
Naturella Ultra, uloške koji imaju odličnu moć
prianjanja. Napravljeni su tako da budu «tanki kao
list», a izuzetno fini gornji sloj uloška je sačinjen od
izatkanih vlakana i natopljen specijalnim kremastim
balzamom. On uspostavlja prirodni balans pošto
sadrži kamilicu i druge, klinički ispitane sastojke, koji
sprečavaju iritaciju intimnih delova tela.

42 februar 2009 mama


Problem nedostatka mesta
u beogradskim obdani{tima
bi mogao da bude re{en u
toku ove godine. Za početak
je planirano pro{irivanje
kapaciteta u vi{e od petnaest
pred{kolskih objekata.
Tekst: M.R, Foto: Shutterstock
Mesto za vrtić čeka
više od tri hiljade mališana
U
koliko ste roditelj
mališana ne starijeg od
sedam godina, a živite
u Beogradu, moguće je
da ste se već susreli sa problemom
nedostatka mesta u predškolskim
ustanovama. Poslednjih godina, on
je sve izraženiji. Dešava se da majka
već u devetom mesecu trudnoće
konkuriše kako bi njena beba, kada
napuni godinu dana, imala mesto u
vrtiću. Neki roditelji, pak, prijave
dete u nekoliko obdaništa, kako bi
bar u jednom uspeo upis.
U šesnaest predškolskih ustanova u
Beogradu, u čijem se sastavu nalazi
230 vrtića, prošle godine je upisano
50 990 dece, što je za više od hiljadu
nego 2007. Iako je u poslednjih
godinu dana zakupljivanjem prostora,
koji je kasnije preuređen u obdaništa,
dobijeno više od 1.500 mesta, na listi
čekanja je još uvek oko 3.500 dečaka
i devojčica. Samo u opštini Čukarica,
mesto za vrtić čeka oko dve hiljade
mališana. Ako je verovati gradskim
vlastima, u obdaništima bi do kraja
2009. godine trebalo da bude mesta
za svu decu čija su oba roditelja za-
poslena, dok će 2010. godine u vrtiće
moći da upišu decu svi roditelji koji su
za to zainteresovani.
Deca Vrtići
Takođe, umrežavanje svih vrtića u
jedan specijalni informatički sistem
doprinelo bi da se u svakom trenutku
zna koliko je dece na listi čekanja, ali
i gde se bude ukazalo slobodno mesto.
Kombinovana dečja
ustanova na Čukarici
Gradski sekretar za dečju zaštitu,
Ljiljana Jovčić, kaže da su prioritet u
vrtićima do sada imala deca čija oba
roditelja rade, deca koja u vrtiću već
imaju brata ili sestru, kao i deca samo-
hranih majki. Prema njenim rečima,
Grad je odlučio da na različite načine,
što je moguće pre, proširi kapacitete
mama februar 2009 43
Deca Vrtići

Izgradnja dve centralne kojem je smešteno oko 600 mališana,

kuhinje za vrtiće u 28 vaspitnih grupa. Reč je o takoz-
Predškolske ustanove «Savski venac» i «Jelica Obradović» u Mladenovcu vanoj etapno-monolitnoj, odnosno
dobiće po jednu novu centralnu kuhinju, gde će se pripremati hrana faznoj gradnji, koja traje od osam
i distribuirati svim vrtićima u tim opštinama. Već u martu će početi do deset meseci, a pritom je jeftinija
radovi na izgradnji dečje kuhinje u Mladenovcu, a u septembru će 50 odsto. Za izgradnju novosad-
uslediti i gradnja na Savskom vencu. Krajem 2008. godine, Predškolske skog vrtića u naselju Bistrica, bilo
ustanove «Savski venac», «Čukarica», «Čika Jova Zmaj», «Boško Buha» je potrebno 160 miliona dinara i 34
i «Lane» - od grada Beograda su dobile po jedno dostavno vozilo za miliona dinara za opremanje. Ovom
prevoz hrane do vrtića.
novom tehnologijom gradnje je
moguće izgraditi nove vrtiće, a tamo
gde urbanističke mogućnosti dozvol-
javaju - može da se izvrši nadogradn-
ja, odnosno pripajanje objekata na već
postojeće. U tom slučaju, radovi traju
oko dva meseca. Inače, u ovom vrtiću
je deci na raspolaganju fiskulturna
sala, biblioteka, soba za preventivu,
kao i tri sobe za «izolaciju» - u slučaju
povreda ili bolesti. Svaka soba ima
svoj sanitarni čvor i terasu. Objekat
poseduje dve distributivne kuhinje
i četiri čajne. U ovoj ustanovi su
zaposlene devedeset i dve osobe,
među kojima su i logopedi, psiholozi,
pedagozi, stručni saradnici…
- Zahvaljujući brzom načinu grad-
nje, koja nije lošija od standardne,
bićemo u mogućnosti da u skorije
vreme obradujemo roditelje iz naselja
Cerak 2, Sremčica, Mirijevo 1 i 2 i
Veliki mokri lug - u kojima smo već
našli parcele, a izgradnja će krenuti u
predškolskih ustanova - kako bi sva dece. U ovim delovima grada je bio i prvoj polovini godine. Samo u naselju
deca podjednako imala mogućnost najveći pritisak, s obzirom da je reč o Cerak 2 i Sremčica će biti mesta za još
da borave u njima, bez obzira da li im naseljima koja su se poslednjih godina 500 mališana. Takvi vrtići bi tre-
mama i tata rade, ili ne. znatno širila. balo da budu izgrađeni i u naseljima
- U toku je izgradnja kombinovane Bežanijska kosa, Zemun i Borča
dečje ustanove na Čukaričkoj padini, Brža gradnja u Novom - kaže Ljiljana Jovčić.
površine 2.270 metara kvadratnih, Sadu
u kojoj će već od ove godine moći da Budući da su u pitanju vrtići koji će se Adaptacija postojećih
boravi od 270 do 300 dece, jaslenog izgraditi uobičajenim tipom gradnje prostora
i vrtićkog uzrasta. Takođe, u naselju - koja traje od 360 do 370 dana, Još 2007. godine, grad Beograd je
Kaluđerica, krajem februara, odnosno Beograd je rešio da kopira Novi Sad, uputio javni poziv fizičkim i pravnim
početkom marta bi trebalo da počne u kojem je prošle godine za oko šest licima da višak svog poslovnog
izgradnja vrtića od 2.200 metara meseci izgrađen dečji vrtić površine prostora ponude gradu - kako bi se
kvadratnih, koji će moći da primi 275 preko 4.250 metara kvadratnih, u adaptirao za potrebe predškolskih

44 februar 2009 mama

ustanova. Od pristiglih 45 po- Krajem decembra, u Mladenovcu što su «Zvončić» u Starom
nuda, odabrano je 19 lokacija je otvoren vrtić «Zvezdica», inače gradu i obdanište na
koje mogu da se preurede
u vrtiće. Za osam objekata,
prostor zakupljen na deset godina, Batajničkom drumu, koja
su ranije koristile neke
koji su vlasništvo opštinskih koji je adaptiran i prilagođen druge institucije, ponovo
poslovnih prostora, neće se potrebama dece. U sastavu ovog vrate svoju funkciju.
plaćati zakupnina, dok je 11 - Plan za 2009. godinu
zakupljeno. obdaništa, u kome boravi sto predviđa i investiciono
Za potrebe dece u poslovnim mališana, postoje i dva bazena. održavanje postojećih
prostorima u Novom Beo- vrtića, kako bi se stvorili
gradu, Dorćolu, Bloku 45, Pirandelskoj), u Obrenovcu i Mlad- što bolji uslovi za boravak
Vraniću, Beljini, Novom Medoševcu, enovcu - moći će da boravi 760 dece, a mališana. Ono što je urgentno, to je
Velikim Crljanima i Ripnju - moći će za njih će Grad plaćati zakupninu. rekonstrukcija obdaništa «Anđelak» na
da boravi 510 mališana, a za njih Grad Savskom vencu, «Bisera» na Vračaru
neće plaćati zakupninu. Prostori koje Više mesta za najmlađe i «Izvorčića» u Rakovici. Zatim, novo
su ponudila fizička lica: u Resniku, Ljiljana Jovčić navodi da će ove godine ruho dobiće «Čarolija» u Zemunu,
centru Zemuna, Batajnici, Sremčici, biti rekonstruisan vrtić u Ralji - što «Kraljica Marija» na Savskom vencu,
dva objekta u Borči, Kaluđerici, na će, takođe, omogućiti više mesta za «Zora» na Zvezdari i «Pačija škola» u
Zvezdari (u Ulicama Sopoćanskoj i najmlađe. Namera je i da vrtići kao Zemunu.

mama februar 2009 45

STIMULACIJA MOTORNOG RAZVOJA
POHVALA
čini čuda
[ta podrazumeva pregled fizijatra?
Iskustva iz prakse pokazuju da je
mali broj roditelja upućen {ta, u
stvari, podrazumeva taj pregled,
naročito kada je u pitanju dete do
pet godina. Za{to ba{ do tada?
Tekst: Dr Danijela Vukićević, fizijatar, Foto:
Shutterstock
P
rva godina u životu deteta
podrazumeva period najin-
tenzivnijeg razvoja. Vrlo
često se na nalazima lekara
roditelji susreću sa pojmom praćenje
psihomotornog razvoja. Sam pojam
ukazuje na važnu činjenicu da su
motorni, psihički i govorni razvoj
tesno povezani, odnosno da utiču
jedan na drugi.
Pregled fizijatra podrazumeva najpre
posmatranje spontanog kretanja
deteta: da li je stabilno u položaju na
leđima, kako se okreće sa leđa na sto-
mak, kako se oslanja u položaju na sto-
maku, da li može samostalno da pređe
u sedeći položaj, da li puzi, ustaje,
hoda... Pritom se posmatra kakva je
kontrola glave i trupa u odnosu na
silu gravitacije, kako se dete igra, da li
su mu šačice otvorene u osloncima i u
igri, da li koristi obe ruke kada se igra
ili jednu više od druge. Naravno, na
samom početku pregleda je važno us-
46 februar 2009 mama
postavljanje dobrog kontakta između
deteta i ispitivača: da li i koliko dugo
dete uspostavlja kontakt očima, kako
prati ispitivača ili ponuđenu igračku
- na obe strane, kako se pri tom kon-
taktu oglašava. Postojanje koštanih ili
drugih vidljivih deformiteta se takođe
notira.
Da bi se sve ove funkcije pažljivo
procenile, potrebno je vreme. Ako
je dete pospano, gladno, ne sarađuje
- pregled će da se nastavi drugi
put, jer je saradnja deteta tokom
pregleda veoma važna. Roditelji su
najčešće uznemireni i stavljaju do
znanja kako dete sve to radi kod
kuće, ali ne znaju šta mu je sada.
Za{to su svi ovi elementi važni?
Koje su najče{će gre{ke?
Rekli smo da je kod pregleda
najvažnija saradnja i odnos pover-
enja koji lekar treba da uspostavi sa
detetom. Za to je nekad potrebno i
duže vreme, jer se vrlo često dešava
da na prvom pregledu dete ne želi
da sarađuje, pa se lekar dogovori sa
roditeljima da dođu drugi put.
Većina roditelja dovodi dete na pregled
zbog toga što drži glavu nagnutu u
jednu stranu, jedno stopalo je okrenuto
prema spolja ili unutra, neće da sedi
ili hoda a već je vreme, i slično. Znači,
dolaze sa pretpostavkom o jednom
problemu, a onda se zbune kada fizijatar
skine dete i posmatra njegovo celok-
upno kretanje i procenjuje sve funkcije
- koje su vezane jedna za drugu.
Za{to je važno posmatranje
deteta kao celine?
Kada posmatramo sliku u galeriji,
pravilo je da smo dovoljni udaljeni
od nje, kako bismo sagledali celinu.
Isto je i sa detetom. Ne možemo
da posmatramo jedan deo, a da
ignorišemo globalnu sliku koju
nam dete prikazuje. Pogotovo kada
 Za{to je važna aktivna
Slika psihomotornog ponašanja stimulacija deteta?
deteta u uzrastu do pete godine je Većina roditelja je rođenjem deteta ug-
lavnom zbunjena količinom informaci-
promenljiva, kao slika u kaleidoskopu. ja - koje dobijaju sa svih strana, saveti-
ma koji mogu da se znatno razlikuju,
iskustvima drugih. No, ono što će čuti
kao savet fizijatra, jeste da je veoma
važno aktivno bavljenje detetom od
samog rođenja. Pre svega se misli da se
u sprovođenju svih aktivnosti oko de-
teta obezbedi i njegovo aktivno učešće
(kod uzimanja, nošenja, presvlačenja,
hranjenja, okretanja, igre...). Jer, samo
ono što dete izvede aktivno, njegov
mozak može da memoriše kao šemu
koju će dete kasnije da koristi i kod
složenijih aktivnosti. Vrlo često se
kod dece uočavaju nepravilne šeme
u promeni položaja (zabacivanje
glave i trupa unazad, ili
savijanje prema napred,
nestabilnost u određenim
položajima nasuprot
znamo da je slika psihomotornog organ koji je aktivan gravitaciji, nezreli osl-
ponašanja deteta u uzrastu do pete od samog začetka. onci, držanje ramena i ruku
godine promenljiva, kao slika u Prvi pokreti unazad, itd). Tada se dete
kaleidoskopu. Inače, govorimo o ploda se vide kao uključuje u stimulativni tret-
uzrastu do pete godine jer je to pe- treperenje meška već man, kako bi se korigovale
riod kada bi dete trebalo da savlada u šestoj gestacionoj nedelji, šeme promene položaja i dalji
sve motorne obrasce - koje će u a mnogi obrasci kretanja koje razvoj odvijao nesmetano.
kasnijem periodu, kroz ponavljanje, dete izvodi intrauterino - ostaju
da izvodi sve brže, spretnije, koor- isti i kada se rodi, ali i tokom celog [ta je najvažnije?
dinisanije. Centralni nervni sistem je života (ne menjaju se). Pravilna i aktivna stimulacija deteta
je veoma važna od samog rođenja.
Sigurnost u svoje sposobnosti Dete sa dobrim motornim šemama
će biti mnogo aktivnije u istraživanju
Kretanje je osnovni komunikacijski sistem deteta kroz koje se ono
svoje okoline, što stimuliše i njegov
ostvaruje. Zato, ako dete nešto ne može da uradi, pokažite mu najpre
ono što može, na lakši način. Pohvalite ga, bodrite, a onda pokažite mentalni razvoj, razvoj komuni-
složeniju aktivnost. Deca vole prisustvo roditelja, jer im to pruža sig- kacije, socijalizacije... Konstatacija
urnost, a pohvala stimulans da idu dalje. Ne izlazite bez lopti, kofica, roditelja da je dete u uzrastu do pete
lopatica, kamiončića. Dozvolite detetu da se penje, trči, spušta niz godine lenjo, pa neće nešto da uradi,
tobogan, skače, ispituje granice svojih mogućnosti u otvorenom i za- uglavnom ima osnovu u nečem
tvorenom prostoru, na različitim terenima. Na taj način, detetu dajete drugom - ono je, u stvari, nesigurno
dobru osnovu za dalji nesmetan razvoj. Motorno stabilno dete će biti kod izvođenja određenih motornih
u mogućnosti da se priključi igri sa drugom decom, jer je sigurno u aktivnosti, pa se zato ne upušta u
sebe, a to obezbeđuje i brže saznavanje, socijalizaciju i razvoj govora.
njihovo izvođenje.

mama februar 2009 47

NOVO NA TR@I[TU

Dug i čvrst san beba

Huggies pelena ima tri puta veću
vazdušnu propustljivost površinskog
sloja čime obezbeđuje da koža bebe
bude suva i zdrava, bez osipa, tako da
beba spava dugo i čvrsto u toku noći,
bez menjanja pelena. Ove pelene
imaju i elestične zatezače na struku i
h vrlo adaptibilne čičak trake kojima se
može dobro pričvrstiti pelena, kako bi
se sprečilo curenje sa strane.
Huggies pelene na našem tržištu
možete da nađete u novom pakovanju,
sa unapređenim kvalitetom materijala,
u podlozi koja ima veću moć
apsorpcije, a na samoj peleni spolja se
smeše prepoznatljivi Dizni likovi.
Maksi nalepnice
U svim maloprodajnim objektima firme Roma
company pored širokog izbora tapeta mogu se
pronaći i kutije renomiranog proizvođača Deco
fun, koje sadrže nalepnice, bordure, penu za zidove,
TRI PAKOVANJA PELENA zidne kukice i kutije za igračke sa ilustracijama
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte poznatih dečjih junaka (Vini pu, Princeza...).
POK_huggies_ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez Zanimljivosti i novitete o asoritimanu ovog vodećeg
pozivnog broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok huggies distributera boje i lakova možete da pogledate na
Maja Maric Nis. Za mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV. veb adresi www.roma.rs

Više od vode Proslava stogodišnjice

Deca često izbegavaju da piju
«vodu bez ukusa». Zato je Aqua
Viva kreirala Aqua Viva Active
Junior sa specijalnom formulom,
koja ne sadrži zaslađivače. Ovo
osvežavajuće bezalkoholno
piće, obogaćeno kompleksom
B-vitamina, neophodnih za
pravilan rast i razvoj deteta
- obezbeđuje dodatnu energiju
i ima važnu ulogu u pravilnom
funkcionisanju nervnog sistema
mališana. Napici Aqua Viva
Active Junior sa ukusom jabuke
i šumskog voća povećavaju
kod dece želju za uzimanjem
neophodne tečnosti.
Dr Oskar Troplovic je 1909. godine osmislio
Labello, inovativni proizvod koji je danas sinonim
za negu usana. Njegova uspešna formula, spoj
nežnog i hidratantnog balzama, pruža efikasnu
zaštitu usnama.
Danas postoji više od dvadeset različitih vrsta
Labello proizvoda, koji pružaju optimalnu negu
usnama u svakom trenutku. Labello Hydro Care
–hidrira usne, Labello Sun pruža zaštitu od sunca, a
za svetlucav i glamurozan izgled idealni su Labello
Care Gloss & Shine ili Labello Pearl & Shine.
Povodom proslave stotog rođendana, Labello je
promovisao novu vrstu ovog proizvoda - Plavi
Labello Classic. Njegova tajna je u efikasnoj
kombinaciji hidraminoma i ulja semena grožđa,
koja intenzivno neguje usne, pouzdano ih štiti od
gubitka vlage i čuva prirodnu elastičnost.

48 februar 2009 mama

KONTRoVERZE U PEDIJATRIJI

Antibiotici u terapiji
crvenog grla
kod bebe, DA ILI NE?
Crveno grlo je znak upalnog procesa
– zapaljenja, i kod većine roditelja (koji nisu
pedijatri) se javlja pomisao – mora da je angina,
{to pre antibiotik! Evo kako to izgleda iz ugla
na{e čitateljke: „Petomesečna devojčica je imala
blago povišenu temperaturu (38.5 rektalno) bez
ikakvih drugih simptoma. Posle pregleda kod
pedijatra konstatovano je crveno grlo, pa je
prepisan antibiotik (amoksicilin). Po dolasku kući,
komšinica (takođe specijalista pedijatar) pregleda
bebu, nalazi blago upaljeno grlo i izričito je protiv
antiboitika. Ko je u pravu? Tekst: Ass. dr Goran
Vukomanović, dr Tatjana Vukomanović, Foto: Shutterstock

O
vo je samo jedan
od veoma čestih
nesuglasica, kada
je u pitanju upala
grla kod beba, tako da bi niste
usamljeni primer, a situacija
je potpuno jasna. Da bi vam
to lakše objasnili počećemo
redom:
Razlika između upale grla
kod beba i starije dece
Kod beba u prvoj godini
života je izuzetno retka “prava”
teška upala grla. Kod veće dece
je upala grla gotovo neizbežni
pratilac odrastanja, a nisu retke
i prave gnojne upale grla – ang-
ine. Bebe često imaju crvenkasto
grlo, ali to nije klasično zapaljen-
je grla uzrokovano bakterijama!
[ta je uzrok crvenog grla
kod beba?
Ubedljivo najčešći uzrok
crvenog grla kod beba su
virusi. U prvoj polovini
prve godine šansa da se desi
bakterijsko zapaljenje grla
je ispod 3 odsto. Ovde treba
da napravimo malu ogradu
– radi se o deci koja nemaju
imunodeficijenciju – izuzetno
retku grupu bolesti kod koje
dolazi do drastičnog smanjenja
otpornosti organizma prema

50 februar 2009 mama

infekcijama usled poremećaja u
imunološkom sistemu deteta.
Da li treba da se uradi bris?
Bris treba uraditi ako se sumnja na
bakterijsku infekciju grla. Bris grla je
jednostavna analiza koja daje dobru
informacju o uzročniku crvenog grla.
Za{to se javlja povi{ena
telesna temperatura?
Prosto – zato što virusi prouzrokuju
infekciju koja ide sa povišenom
telesnom temperaturom. Nije bak-
terija “privilegovana” da uzrokuje
povećanje temperature kod dece – to
virusi daleko češće rade kod male
dece nego bakterije!
Da li antibiotik može da {kodi?
Svaki lek ima neželjena dejstva, pa
i antibiotici. Ruku na srce, amoksi-
cilin i nije neki “opasan” lek, ali ima
svoje mane. Može napraviti proliv,
povraćanje, a ono što je skoro redov-
na pojava je bujajne gljivica u ustima
pa nastaje soor – kandidijaza usta
koja je veoma neprijatna za bebu. To
boli, pa dete slabije jede i nervozno
je. Lepo se soor leči, ali zašto davati
antibiotik kada za to nema razloga!
Druga važna mana antibiotika je što
može maskirati težu infekciju, na
primer infekciju mokraćnih kanala,
što može biti veoma opasno. Infek-
cija se samo pritaji, pa po prestanku
davanja leka ponovo se vrati, ali u još
gorem svetlu.
[ta je trebalo da se uradi kod
ovog deteta?
Kada dete ima povišenu tele-
snu temperaturu u prvoj godini
života OBAVEZNO treba uraditi
kompletnu krvnu sliku (dakle sa
leukocitarnom formulom) i pregled
mokraće.
l Krvna slika će pokazati koliko
je infekcija “uzela maha”, i dati ori-
jentaciju u pogledu uzroka povišene
telesne temperature.
l Pregled urina (sediment urina)
je brza anliza koja za sat – dva
jasno pokaže da li beba ima infekciju
mokračnih puteva. Nema drugog
načina da se ovo dokaže! Kada se u
urinu nađe povišen broj leukocita (leu-
kociturija) obavezno se uzme mokraća
i za urinokulturu – bakteriološki
pregled mokraće koji će jasno pokazati
bakteriju – prouzrokovača infekcije.
Tada se uradi i antibiogram – jed-
nostavna analiza koja pokaže koji su
antibiotici najefikasniji u borbi sa tom
bakterijom. Izuzetno je važno isključiti
urinarnu infekciju kao uzrok povišene
temperature kod odojčeta, jer ove
infekcije traže adekvatnu antibiotsku
terapiju, ali i druge dijagnostičke pro-
cedure koje se preduzimaju posle san-
acije infekcije, u cilju otkrivanja pravog
uzroka infekcije mokraćnih puteva.
l Ako je pregled urina uredan, onda
smo “na konju” jer se skoro sigurno
radi o virusnoj infekciji. Ako je grlo
“baš crveno” (a to nije često) PRE
davanja leka treba uraditi bris grla,
mada je šansa da je on pozitivan
veoma mala! Ako se u brisu nađe
bakterija koja zahteva lečenje TEK
TADA treba prepisati antibiotik.
Ovo je primer kontraverze koja ne bi
smela da bude problem, ali je dobar
primer kako nepoštovanje jednostavne
medicinske doktrine dovodi do sasvim
nepotrebnih problema.
mama februar 2009 51
Dete Zdravlje
Savremena ultrazvučna
dijagnostika uspeva da u ranom
intrauterinom razvoju ploda
dijagnostikuje te{ke anomalije
(kada se savetuje prekid
trudnoće), ali anomalije uva
mogu da se otkriju tek kada
se beba rodi. Iako se svi delovi
slu{nog organa (spolja{nje,
srednje i unutra{nje uvo)
razvijaju iz različitih delova
klicinog lista (zametka) - oni,
nezavisno jedan od drugog,
mogu da imaju neku anomaliju.
Nažalost, događa se da
anomaliju imaju sva tri dela
uva istovremeno. Tekst: M. Ajbl, Foto:
Shutterstock
KLEMPAVOST
52 februar 2009 mama
P
rof. dr Dragan
Zamaklar, speci-
jalista plastične i
dečje hirurgije sa
Univerzitetske dečje klinike
u Tiršovoj, objasnio nam je
da anomalija ušne školjke
kod mališana ne znači da
postoji i anomalija sluha.
- Postoje ljudi sa nor-
malno oblikovanom ušnom
školjkom, a gluvi su. Znači,
oni su imali anomaliju u
srednjem ili unutrašnjem
uvu, koja nema veze sa kli-
cinim zametkom od kojeg se
razvijala spoljna ušna školjka.
Ušna školjka, kao vidljivi
deo spoljašnjeg uva, razvija
se od šest brežuljaka (kožnih
nabora) - koji se, kako rastu,
međusobno spajaju i formi-
raju školjku. To se dešava
intrauterino, kod embriona.
NE MORA
DA BUDE
NASLEDNA
Ukoliko se u periodu do
dvanaeste nedelje trudnoće
iz nekog razloga, bilo da se
radi o genetskim pre-
dispozicijama ili dejstvu
spoljašnjih faktora (zračenje,
hemijski nadražaji),
kompromituje spajanje tih
brežuljaka, može da nastane
neka anomalija.
Nije uzrok samo
nasleđe
Porodična anamneza malih
pacijenata često poka-
zuje da deda, otac, baka ili
majka imaju klempave uši.
Nije određeno koji gen na
to utiče. Događa se da u
porodici niko nema sličan
problem, već samo najmlađi
potomak, tako da klempave
uši nisu strogo vezane za
nasledni faktor. Ima i prim-
era da i otac i majka imaju
klempave uši, dok su uši njihovog
deteta sasvim normalne.
Veličina ušne školjke
odgovara dužini nosa
Kada se horizontalno povuku linije
od obrve i nosa, uši bi trebalo da
su u tom rasponu, od gornje do
donje linije. Beba u početku nema
tu karakteristiku. Oko pete godine,
ušna školjka dostigne 80 do 90
odsto svoje veličine, dok onih 10 do
15 odsto raste do puberteta.
Ukoliko dete ima deformitet ušne
školjke, ne treba žuriti sa operacijom
dok ona ne postigne neku optimalnu
veličinu, a to se događa u petoj,
šestoj godini. Prema iskustvu prof.
Zamaklara, što je praksa i u svetu, to
je doba kada može da se odlučuje o
rešavanju estetskih problema.
Klempave uši nisu samo
estetski problem
Onog trenutka kada dete krene u
kolektiv (obdanište, škola), ono je zbog
svog deformiteta izloženo podsmevanju
drugara i ružnim nadimcima (Klempa,
Dambo...). Dete u tom uzrastu još ne
shvata u čemu je problem. Ono dobro
čuje tako da velike, klempave uši još
uvek nisu razlog da bude psihički
istraumirano. Čak i ako ga pitate za
problem koji je uočljiv, odgovoriće
da njemu to ne smeta, ali da smeta
drugarima! U stvari, njegove ušne
školjke najčešće smetaju roditeljima,
naročito ako su i sami klempavi, pa su
kao takvi prolazili fazu zadirkivanja u
najbližem okruženju. Oni u podsvesti i
dalje nose taj problem. Da bi svoje dete
poštedeli sličnih trauma, insistiraju na
operaciji, čak mnogo ranije nego što je
uobičajeno.
Neki roditelji prihvataju objašnjenje
da pre šeste godine kod deteta ne
može da se stvori kompleks klem-
pavih ušiju. Međutim, sa odrastan-
Opšta anestezija samo do dvanaest godina
Kako objašnjava prof. dr Dragan Zamaklar, načelnik odeljenja plastične
hirurgije Univerzitetske dečje klinike, operacija ušnih školjki kod mlađe
dece se radi pod opštom anestezijom, dok se kod mališana od 10, 12 i
više godina ista intervencija radi bez ikakvih problema u lokalnoj anestezi-
ji. U ovom uzrastu, deca su veoma motivisana za svoj lepši izgled. Posle
operacije se obavezno nosi zavoj, a pacijent deset dana mora da bude
pod kontrolom lekara.
jem, to postaje sve veći psihološki Uglavnom se zadovolje kriterijumi
problem za mališana, pa na kraju on koje traže roditelji, da im dete nema
sam insistira da se uradi operacija. klempave uši.
Posle operacije, uz nošenje elastične
Uvo kao i svako drugo trake (kao teniseri), mesec dana
Za ulepšavanje ušnih školjki postoji ušna školjka ne sme da se savija.
veliki broj operativnih tehnika. Kada ovaj period prođe, «novo» uvo
- Nijedna nije idealna, već svaka je kao i svako drugo. Za rođendan
ima svoje prednosti i nedostatke. može da se vuče do mile volje!
Rizici su uvek mogući
- Ušna školjka je vrlo osetljiva na
reakciju reza. Na hrskavici, kao
posledica operacije, mogu da se
naprave vrlo grubi ožiljci (keloidi),
koji kasnije predstavljaju problem.
Ako se hrskavica seče, može da se
napravi izraštaj i na njenom tkivu,
pa je ušna školjka čvornovata, što je
takođe veliki problem. Pre operacije,
nažalost, ne možemo da procenimo
da li će to da se desi. Taj procenat je
mali, ali uvek postoji mogućnost.
Jedinstvena hrskavica Postoperativno su mogući i problemi
ušne školjke u cirkulaciji, na nivou kože, što se
manje ili više uspešno rešava. Uko-
Inače, hrskavica ušne školjke je
vrlo tanka, elastična, može da liko se u toku operacije stvori krvni
se savije, ima određeni reljef. podliv, odnosno otok, koža se slabije
Osnovni problem u rekonstrukciji hrani i mogu da se naprave krastice,
je upravo to što tako finu hrska- ranice... ali se i to, uglavnom, rešava.
vicu nema više nijedan deo tela.
- Važno je da kod takve ušne školjke
Ako se hrskavica ušne školjke
uništi, ne može više da se dobije ne dođe do infekcije, jer svaka infek-
cija neposredno posle operacije može
takav kvalitet. Mogu donekle
da se dobiju oblik i reljef, ali je da dovede do topljenja hrskavičavog
tkiva, pri čemu se hrskavica i cela
takva hrskavica kruta, tvrda, nije
elastična kao prirodna hrskavica ušna školjka istope.
ušne školjke. Da napravi istu, To je kao kad stavite kocku putera na
niko još na svetu nije uspeo. vrelu ringlu! Ostane samo kožni nabor.
mama februar 2009 53
ISHRANA DECA

ŽITARICE ZA
DEČJU ENERGIJU
Žitarice ili cerealije u ishrani obezbeđuju veći deo
energije. U pitanju su složeni ugljeni hidrati, koji
čine osnovu piramide ishrane i glavno telesno
„gorivo“. Oni detetu obezbeđuju energiju za igru,
pažnju u {koli i razne druge aktivnosti. Tekst: Prim. dr
Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista, Foto: Shutterstock

U
žitaricama se nalaze
mnogi važni nutri-
jenti, između ostalog i
vitamini B kompleksa,
uključujući folnu kiselinu - važnu
za iskorišćavanje proteina, koji su
potrebni za građu mišića.
Žitarice pretežno sadrže ugljene
hidrate, ali njihova količina varira od
vrste žitarica. Bogate su vitaminima
i mineralima, naročito njihova ljuska
i klica, ali se ti važni elementi često
izgube u procesu prerade. Ljuska
je naročito bogata nerastvornim
vlaknima, važnim za funkcionisanje
sistema za varenje, ali i rastvornim
vlaknima, koja snižavaju nivo holes-
terola u krvi.
Idealna hrana za
mališane
Žitarice su obično prva nemlečna hrana
za odojče. U ishranu bebe se uvode u
uzrastu od četiri do šest meseci. Prve
žitarice koje se daju detetu su pirinač i
kukuruz, jer su lako svarljive i izazivaju
najmanje alergija, pošto ne sadrže
gluten (protein koji se nalazi u pšenici i
raži, kod osetljive dece može da izazove
bolest - glutensku enteropatiju).
Posle navršenih šest meseci, odojčetu
mogu da se daju kombinovane žitarice
- koje sadrže pšenicu, proso, ječam, raž.
Nakon navršenih godinu dana, po-
lovinu dnevne količine žitarica treba da
čine integralne žitarice.
Inače, za mališana uzrasta dve do tri
godine, potrebno je 100 grama žitarica
(šolja kuvanih žitarica). Za dete uzrasta
od četiri do šest godina, potrebno je
120-150 grama žitarica (šolja i po
kuvanih žitarica).

54 februar 2009 mama

Nužno obogaćivanje
Žitarice namenjene dečjoj ishrani
moraju da prođu fazu prerade (mlev-
enje, odvajanje, poliranje) - tokom
koje se pojedini hranljivi sastojci
(vitamini i minerali) gube, oštećuju i
menjaju, a može da dođe i do drugih
(oksidativnih) promena. U zavisnosti
od načina prerade, gubici vitamina
mogu da budu 30 odsto, pa i više. To
znači da, nakon pretvaranja žitarica
u griz, pahuljice ili druge proizvode -
izgubljeni vitamini i minerali moraju
da se «vrate».
Dodavanje vitamina i minerala
žitaricama, takozvano obogaćivanje
ili nutrifikacija, vrši se u cilju preven-
cije deficita ovih nutrijenata. Glavne
sirovine u obogaćivanju namirnica
su vitamini B grupe (posebno folna
kiselina), gvožđe, kalcijum i cink.
Zdrav doručak
Deca najčešće jedu žitarice za
doručak. Proizvodi od njih, raznovrs-
ni po obliku, ukusu i boji, spremaju
se jednostavno i brzo. Žitarice se
jedu hladne, pomešane sa mlekom ili
jogurtom, ili tople - kao ovsene. Ova-
ko spremljene, dovoljne su da zado-
volje 20-30 odsto dnevnih potreba
za mikronutrijentima, pa deca koja
redovno za doručak jedu žitarice, u
celini imaju zdraviju ishranu.
Nizak nivo šećera u krvi ujutru je
jedan od prvih razloga za jutarnju
iritabilnost. Međutim, doručak od
žitarica će popuniti rezerve i tako uti-
cati na raspoloženje. Bogat ugljenim
hidratima i siromašan mastima,
obezbeđuje sitost i smanjuje žudnju
za slatkim užinama.
l Pirinač
Ako je bez ljuske i klice (glaziran),
lakše se kuva, ali mora da bude
obogaćen vitaminima i gvožđem da
bi bio hranljiv. Ne sadrži gluten, pa se
koristi u ishrani mališana preosetljivih
na tu supstancu. Međutim, integralni
pirinač je jedna od najhranljivijih
žitarica. Ima nizak sadržaj masti, ali
velike količine proteina i vitamina B,
fosfora, cinka i magnezijuma.
l Kukuruz
Sadrži veliku količinu skroba, a pro-
teina manje od ostalih žitarica. Pro-
tein koji se nalazi u njemu, nije sličan
glutenu iz pšenice. Dobar je izvor
vitamina C i folata (folne kiseline),
niacina i tiamina, kao i magnezijuma
i kalijuma, ali i vlakana. Sadrži malu
količinu natrijuma i masti, a ne sadrži
holesterol.
Postoje mnoge varijante kukuruza,
ali su najčešći žuti i beli. Inače, žuti i
beli kukuruzni griz imaju istu nutri-
tivnu vrednost, jedino je ukus belog
blaži. Pošto nema elastičnu struktu-
ru, hleb od kukuruznog brašna nikad
nije mekan, porozan kao pšenični.
Međutim, kada se kombinuje sa
pšeničnim brašnom, popravlja mu se
struktura i vrlo je ukusan.
l Kinoa
Ovo je jedna od najstarijih žitarica,
koju nazivaju i «majka žitarica» (u
stvari, kinoa ne pripada žitaricama,
ali se na taj način priprema, pa je
svrstavaju u tu grupu). Raste na
Andima. Za nju se može reći da je
nutritivno idealna. Bogata pro-
teinima i lizinom (vrsta aminokise-
line), ima najveću količinu proteina
među žitaricama, koji su ekvivalentni
proteinima mleka. Takođe je bogata
gvožem, kalcijumom, cinkom i bak-
rom. Ne sadrži gluten.
l Heljda
Spada u žitarice bez glutena,
pa je zamena za pšenicu kod
mama februar 2009 55
ISHRANA DECA

mališana preosetljivih na gluten. Iako se

gotovo uvek pominje kao žitarica - heljda,
botanički gledano, spada među zeljasto
povrće. Ali, s obzirom da se koristi njeno
seme, od kojeg se melje brašno, najčešće
se svrstava među žitarice. Inače, heljda je
bogata proteinima, vitaminima B grupe,
kalcijumom, magnezijumom, fosforom i
gvožđem.

l Laneno seme
Dobar je izvor omega-3 masnih kiselina i lig-
nina - važnog u borbi protiv malignih bolesti.
Ima idealan odnos rastvornih i nerastvornih
vlakana (jedna trećina prema dve trećine).

l Proso
Odličan je izvor magnezijuma, a ima dosta
i kalcijuma, fosfora, mangana i cinka, kao
i vitamina B. Najveći je izvor gvožđa od
svih žitarica, osim kinoe. Ne sadrži gluten.

l Ovas
Jedna je od najhranljivijih žitarica.
Smatra se da je dobar izvor rast-
vornog vlakna betaglukana, koji
smanjuje nivo holesterola u
krvi. Osim toga, sadrži vi-
tamine B grupe, vitamin
E, bakar, gvožđe, cink,
magnezijum i fosfor.

l Ječam
Odličan je izvor nerastvornih vlakana,
vitamina B i gvožđa. Sadrži gluten, iako u
znatno manjoj meri od pšenice.

l Raž
Ova žitarica je bogata vlaknima, vitaminom
E, kalcijumom, gvožđem, fosforom i kaliju-
mom. Iako je sadržaj glutena u raži znatno
manji nego u pšenici, ne preporučuje se u
ishrani osoba preosetljivih na gluten.

l P{enica (celo zrno)

Sadrži veliku količinu proteina, vlakana, B vi-
tamina, gvožđa, magnezijuma i cinka. Sadrži i
veliku količinu glutena.

56 februar 2009 mama

 Ukusne ovsene pahuljice
Recepti Potrebno je: dve šolje ovsenih pahuljica,
četiri šolje mleka, pola šolje suvog
grožđa,
trećina šolje seckanih lešnika, jedna-dve
oljuštene i iseckane jabuke, cimet po
ukusu

d
Pala~inke o na Priprema: Pomešati sve sastojke osim
{
heljdinog brašolje heljdinog
cimeta, pa zagrejati do ključanja,
poklopiti i kuvati 10 minuta. Kad bude
: pola
Potrebno je znog gotovo, posuti cimetom.
p ola šolje kukuru
brašna, znog
kašike kukuru šolje
brašna, dve , p ola
lje mleka
griza, pola šo venog lanenog
vode, kašika
mle
kašičica Kola~ od p
a , d ve kašike ulja, irin~a
semen a kašičice Potrebno
de, četvrtin je:
bikarbone so šiči ce so li kuvanog p tri šolje
rtina ka irinča, 500
cimeta, četv švapskog g
sira, četiri
jke, peći pola šolje jajeta,
prem a : Po mešati sasto žutog šeće
ra,
Pri srednje ba
nane, izgn dve
palačinke. dve jabuke ječene,
, isečene
Pri
prema: Po
mešati
sastojke, p
eći na 17
Vo}e sa pirin~em stepeni, 2
0 minuta.
5
Potrebno je: šolja pirinča,
šolja mleka, trećina šolje
suvog voća, malo mlevenog
lešnika, tri kašičice smeđeg
šećera, osmina kašičice soli Pala~inke od
Priprema: U šerpu sipati
«`itarica za bebe»
lnog brašna,
šolju ipo vode, posoliti. Potrebno je: šolja integra
ust rijskih žitarica za bebe,
Kad provri, ubaciti pirinač pola šolje ind
a šolje
šolja formule ili mleka, pol
i suvo voće. Poklopiti i žum anc eta,
zgnječene banane, tri
kuvati 12-14 minuta. lo cim eta, ma lo vode
kašika putera, ma
Potom uliti mleko i ubaciti
mlevene lešnike. Na kraju
Priprema: Pomešati sas
tojke, peći
dodati šećer.
palačinke.

mama februar 2009 57

 sli~ica pti~ica

01
Anđela Slijepčević, Beograd 02
Anđelina Vrbljanac, Sombor 03 Darija Radojčić, Jagodina 04 Dimitrije Novičić, Beograd

05 Dunja Nedić, Kragujevac 06 Gabriela Đura, Uzdin 07

Ivan Smukov, Beograd 08
Ivan Stojanović Srećković, Beograd

09 Luka Đuričković, Bar 10 Marko Ristić, Beograd 11 Mateja Frenc, Ečka 12Milica Ćumurović, Mladenovac

POKLONE DODELJUJU:
 sli~ica pti~ica

13
Nemanja i Katarina Mihailović,
Beograd 14
Sara Jakovljević, Kruševac 15 Sofija Ćurčin, Zrenjanin 16 Stevan Vukanić, Zemun

17Teodora Potorejko, Beograd 18 Tesa Latinović, Beograd 19 Veljko Jugović, Kruševac 20 Viktor Kukrić, Zemun

21 Minja Resimić, Ivanjica 22 Višnja Vilov, Subotica 23 Vuk Babović, Berane 24 Strahinja Đoković, Beograd

Glasajte za dete koje se vama najviŠe dopada na sledeći način:

Preko SMS MAMA SERVISA
Ukucajte: BEB_redni broj slike (npr. BEB 09) i pošaljite na 6262,
bez pozivnog broja (cena 30 din. + PDV)
Za mreže Telekom i Telenor. Glasanje traje do 25. u mesecu.

Fotografije deteta koje moraju biti kvalitetne, možete slati mejlom na: mama@adriamedia.
rs ili poštom na adresu: Adria Media Serbia, časopis Mama, Omladinskih brigada 88a,
11070 Novi Beograd. Uz fotografiju obavezno pošaljite sledeće podatke: ime i prezime
deteta, mesto, adresu i kontakt telefon.
Istraživanja
UTICAJ INTERNETA NA NAŠ ŽIVOT
Internet je postao na{a
svakodnevnica. Ponekad
mu, čak, pristupamo kao
najboljem «savezniku»
u traženju odgovora
za mnoge dnevne, pa i
neke životne nedoumice.
Sasvim je moguće da će
se u budućnosti epohe
deliti na «pre Interneta»
i «posle Interneta», jer
je već sada malo teže
prisetiti se kako smo
funkcionisali pre njegovog
nastanka. Tekst: Zorica Savićević
sli~ica pti~ica
dobitnici poklona
Dobitnici poklona SLIČICE PTIČICE u januaru mesecu su:
OBUĆA PAVLE: Vidak Rajković, Beograd, CHIPOLINO: Iva Petrović, Beograd, NIVEA: Miloš Vasić, Beograd,BN BOS: Jana Vujačić, Beograd
Vidak Rajković, Beograd
60 februar 2009 mama
D
a se radi o velikom civi-
lizacijskom fenomenu,
potvrđuju i naučnici,
koji sve češće sprovode
studije o uticaju Interneta na život
ljudi u različitim starosnim dobima.
Rezultati istraživanja američkih
naučnika su pokazali da je Internet
najkorisniji za ljude starijeg životnog
doba. Naime, «surfovanje vebom»
stimuliše centre u mozgu koji su
zaduženi za složene misaone procese
(na primer, proces donošenja odluka).
Ovo saznanje bi moglo da se iskoristi
u borbi protiv fizioloških promena
kao što je smanjenje aktivnosti ćelija
mozga i volumena mozga - do kojih
dolazi prilikom starenja organizma.
Prema drugim istraživanjima,
izgleda da su žene veći zavis-
nici od muškaraca kada je u pitanju
Iva Petrović, Beograd Miloš Vasić, Beograd
korišćenje Interneta. Ankete su
pokazale da bi se svaka druga Ameri-
kanka radije odrekla seksa na dve
nedelje, nego Interneta. Isti izbor bi
napravilo samo 30 odsto muškaraca.
Ipak, ono što nas najviše intere-
suje, jeste uticaj Interneta na decu.
Američki naučnici su od 1980.
godine sproveli 173 studije o uticaju
televizije, video igrica i Interneta na
psihički i fizički razvoj deteta. Čak
je tri četvrtine rezultata istraživanja
ukazalo na činjenicu da povećana
izloženost dece multimedijalnim
aktivnostima utiče na pojavu
gojaznosti, kao i preranog stupanja
u seksualne odnose. Ta deca su
češće konzumirala cigarete, alkohol
i drogu, a mnoga su pokazivala i
slabiji uspeh u školi, kao i znake
poremećaja pažnje.
Jana Vujačić, Beograd
na naslovnoj strani

S ve je lakše u
porodičnom okruženju
Sanja, njen suprug Aleksandar i ćerkica Anastasija
žive u porodičnoj kući u Kaluđerici. Rade u svojoj
firmi koja se bavi građevinskim poslovima.
Januar je za porodicu Nikolić mesec slavlja,
jer pored novogodi{njih i božićnih praz-
nika, slavi se i Anastasijin rođendan
(11. januar) i slava Sveti Jovan.
Tekst: D. Aleksić, Foto: Boris Nikola{ević, privatna arhiva,
Styling: Todor (mama), Okaidi (dete)

Deke uživaju sa unukom

je
U centru pažn preselila
cke, a kada se udala
Sanja je rodom iz Gro ditelji žive u
eni i muževljevi ro
se u Kaluđericu. I nj če kaju da
sija ide u vrtić, jedva
blizini i, iako Anasta su glavni
tka Ana i ujak Dejan Zlatibor - omiljena
pričuvaju unučicu. Te a.
i Anastasija ih obožav destinacija
kada je igra u pitanju
Nikolićima je Zlatibor omiljen i zimi i
leti, a kada im se ukaže prilika često ot-
Ujak Dejan i tetka Ana su glavni zabavljači
putuju i na par dana. Anastasija obožava
da se sanka i neumorna je na snegu. Ove
zime se na brdašcu ispred kuće satima
sankala i nije htela da ide kući.

62 februar 2009 mama

 Tatina mezimica
Iako radi, Sanja ipak više vremena
provodi sa ćerkicom nego Aleksandar,
koji se na poslu zadržava skoro ceo dan.
Upravo zbog toga mama ima više auto-
riteta, a tata je popustljiviji. Nema srca
da joj nešto zabrani, a i kada se to desi
veoma brzo popusti. Posebno je osetljiv
na ćerkine suze.

i knjige
a l ic a koja vol
Prič čula
u b a jk u Anastasija je
Svoju p rv . Svako
ala sa m o tri meseca
kada je im tala,
sp a v a n je m ama joj je či
veče pred priče. Sa
veo m a rano zavolela knjige
pa je
a je u v elik o pričala, a
godinu dan a pravu malu
U sv ojoj sobi im
obo ža va . priča je u
u , i ta čno zna koja
bibli o tek j čitaju i
. I b ake i deke jo
kojoj k n jizi jenih joj
jk e, a je dna od omil
pričaju b a , ima ih
k a p a“. L u tke obožava
je „Crven j je dala ime.
eset, i svako
preko četrd že da je prilično zr
ela
m a k a
Njena ma
ine.
za svoje god

Savet roditeljima
Sanja kaže da je najvažnije da roditelji zajedno
vaspitavaju dete, da se oko svega dogovaraju i da
su usaglašeni, posebno kad treba rešiti neki prob-
lem. Najgore je kada mama nešto brani, a tata
dozvoljava, pa se još i raspravljaju pred detetom.
Nikolići podjednako učestvuju u vaspitavanju
svoje mezimice, podržavaju jedno drugo, a kada
misle da je neko od njih pogrešio, o tome ne
pričaju pred ćerkicom, da je ne bi zbunili, već se
nasamo dogovore kako će sledeći put da postupe.

mama februar 2009 63

sa vama i kada je te[ko

KADA SRCE
DRUGAČIJE KUCA
Biljana je redovno odlazila na ultrazvučne kontrole, uradila je sve
neophodne testove - sve je bilo kako treba. Porođaj je dobro protekao
i dugo očekivana beba je do{la na svet. No, ne biva uvek onako kako
želimo…
Dva sata nakon porođaja, Biljani su saop{tili da beba otežano di{e.
Bilo je neophodno da se prebaci u Institut za zdravstvenu za{titu majke
i deteta Srbije «Dr Vukan Čupić» na Novom Beogradu. Tamo je, uz već
postojeći problem, dete primljeno sa dijagnozom - hemofilija A.
Tekst: Vesna Stanimirović, Foto: arhiva MAMA

64 februar 2009 mama

N
a Institutu za zdravst-
venu zaštitu majke i
deteta Srbije «Dr Vukan
Čupić» na Novom Beo-
gradu su kod bebe otkrili tešku srčanu
manu, koja je zahtevala što hitniju
operaciju. Usledila je strašna strepnja,
neizvesnost… Tata je bio uz malog
Dragana, dok mami Biljani nisu od-
mah sve rekli. Međutim, ona je samo
znala da njena beba mora da preživi.
Nekoliko dana posle porođaja, i ona se
pridružila bebi na Institutu. U ovom
slučaju, nije moglo da se čeka da beba
dostigne određenu težinu, zato što
je bilo nerealno očekivati da bolesno
dete sa tako teškom manom može da
napreduje u težini, a i bilo je potrebno
da se operacija što pre obavi.
Dr Mila Stajević je sa svojim timom
operisala malog Dragana, trinaestog
dana po njegovom rođenju. Inače, to
nije bila operacija kakvim smo do tada
prisustvovali. Sve je bilo drugačije, a
trajalo je četiri ipo sata. Sam «rad»
na srcu je trajao oko 100 minuta,
a ostalo su bile procedure uvođenja
u anesteziju, otvaranje i zatvaranje
grudnog koša, povezivanje na mašinu
za vantelesni krvotok i odvikavanje od
nje, izvođenje iz anestezije i... trenutak
kada je srce ponovo počelo da kuca -
sada pumpajući krv onako kako treba.
Od dr Mile Stajević smo potražili
odgovore na neka pitanja.
Kakvu srčanu manu je imala
beba?
- U pitanju je D-transpozicija velikih
krvnih sudova srca, veoma komplek-
sna i teška mana. U tom slučaju,
veliki krvni sudovi srca: aorta i plućna
arterija, izlaze iz neodgovarajućih
komora. Aorta (koja, inače, izlazi iz
leve komore) izlazi iz desne, a plućna
arterija (koja normalno izlazi iz desne)
izlazi iz leve komore. To dovodi do
toga da venska krv, koja bi trebalo da
se u plućima oksigeniše, ponovo ide u
telo. A krv iz pluća, koja bi trebalo da
ide u telo, ponovo se nepotrebno vraća
u pluća.
Ova mana je nespojiva sa životom
ukoliko dete nema neke otvore u srcu
(koji bi obezbedili da se krv meša) i
ukoliko jedan kanal - duktus arterio-
zus perzistens, ne ostane otvoren. On
se, uobičajeno, posle rođenja spontano
zatvara. Zbog toga se odmah po
dijagnozi ove mane hitno uključuje lek
- Prostin (hormonskog porekla), da bi
se pomenuti kanal održao otvorenim.
Potom se pristupa hitnoj interventnoj
kardiološkoj proceduri, koja se naziva
balon atrioseptostomija. Prilikom
procedure, u srce se putem venskog
krvnog suda ubacuje jedan specijalni
«balon», a zatim «cepa» pregrada
između pretkomora, da bi se obez-
bedilo mešanje krvi. Time se postiže
mogućnost da se dete stabilizuje i
dočeka operaciju.
Operacija koju smo izveli, zove se
arterijski «svič». Promenili smo mesta
krvnim sudovima, a najvažniji deo je
transfer i promena mesta koronarnih
krvnih sudova - koji ishranjuju srce,
a milimetarskog su prečnika. Kod
odraslih osoba, ako dođe do njihovog
zapušenja, nastaje infarkt.
Beba koja je operisana ima još jednu,
dodatnu komplikaciju, jer je rođena
sa hemofilijom A. To je hematološka
bolest kod koje nedostaje jedan faktor
za zgrušavanje krvi (faktor VIII). Ova
kombinacija mana je izuzetno retka i
opasna za bilo kakvu hirurgiju, pogo-
tovo kardiohirurgiju, zbog upotrebe
mašine za vantelesni krvotok. Prilikom
operacije, mi deci razblažujemo krv, a
posle operacije uspostavljamo nor-
malno zgrušavanje putem lekova.
Krvarenje je, inače, problem i kod
mama februar 2009 65
sa vama i kada je te[ko
drugih beba, zbog nezrelosti organa,
a kod ove je predstavljalo ekstreman
rizik.
Koliki je stepen hitnosti ovakve
operacije?
- Operacija je relativno hitna, zavisno
od slučaja, a smatra se da je neophodno
operisati dete u prvih mesec dana
života. To je zato što leva komora, koja
pumpa u pluća - atrofira, pa se mišićna
masa srca nepovratno gubi. Idealno je
operisati dete u prve dve nedelje života.
Nekada je intervenciju moguće uraditi
i kasnije, ali stanje nekih beba zahteva
da se ranije operišu.
Da li se zna uzrok nastanka
urođenih srčanih mana?
- Uglavnom ne. Postoje izvesna stanja
koja dovode do srčanih mana kod
dece (ako trudnica preleži boginje
u trudnoći - naročito rubeolu), neki
lekovi, infekcije... ali, naše majke su
uglavnom zdrave trudnice. Postoje
i faktori nasleđa, ali je to u malom
broju slučajeva. Ipak, ukoliko se u
porodici jednom rodi dete sa srčanom
manom, teorijski postoji malo veća
verovatnoća da se sa tim proble-
mom rodi i sledeće, mada ja to u
praksi uglavnom ne viđam. Važno je
znati da se srce formira u prvih 12
nedelja trudnoće i da se sve što se
kasnije dešava tokom graviditeta - ne
odražava na formiranje tog organa.
Da li je potrebna jo{ neka
intervencija u kasnijem uzrastu?
- U principu ne, mada ne može da se
isključi nastanak kasnijih posledica.
Većina dece živi potpuno normalnim
životom. Najstarije osobe koje su
imale ovu operaciju, danas imaju oko
25, 26 godina (operisane su u svetu
početkom 80-ih godina, kada je ova
operacija osmišljena). Iz tog razloga
i ne znamo kakva je dugoročnija
66 februar 2009 mama
Preporuka roditeljima čija deca imaju srčanu manu
- Dragi roditelji, niko vašu decu ne može da voli više od vas! Morate da
ih redovno dovodite na kontrole, da slušate savete kardiologa i kardio-
hirurga - i to isključivo takvih stručnjaka za decu! Internisti za odrasle
vole da daju savete, ali oni uglavnom ne budu dobri, jer ne odgovaraju
mališanima, pa je pristup i lečenje u tom uzrastu drugačije nego kod
odraslih.
Ne zaštićujte vaše mališane preterano, ne lišavajte ih fizičkih aktivnosti,
ne tretirajte ih kao bolesne ako su izlečeni. No, ima i roditelja koji
preterano očekuju od svoje dece i forsiraju ih preko mere. Takvi su,
ipak, ređi. Većina dece treba da živi normalno. Ukoliko se bave spor-
tom, OBAVEZNO moraju da prođu sve testove koje im kardiolog odre-
di. Osim toga, treba da rade i na svom psihičkom statusu. Nažalost,
naš mentalitet je takav da se operisana deca gledaju kao bolesna, a
naročito ona sa rezom na grudima, koji je upadljiv. Ukoliko imate takve
probleme, nemojte se ustručavati da potražite pomoć psihologa.
prognoza, to jest da li će imati veći Problem je u tome što srčane mane
stepen koronarnih bolesti. mogu sa sigurnošću da se vide tek
u 15. ili 16. nedelji trudnoće, kada
Kolika je učestalost srčanih je beba već oživela. Sigurnost tih
mana koje moraju da se pregleda je velika, ali ne i apsolutna.
operi{u? Da li neke od njih Propusti u oba smera se dešavaju i u
mogu da se otkriju ultrazvučnim
najrazvijenijim zemljama - da se vidi
pregledom trudnice?
nešto što ne postoji, kao i da se previdi
- Učestalost urođenih srčanih mana
nešto što postoji.
je mala (šestoro do osmoro na 1.000
živorođene dece). Neke mane su Na {ta bi Draganovi roditelji
češće, neke ređe, a pojedine jako trebalo da obrate pažnju u toku
retke. Većina zahteva hiruršku njegovog odrastanja?
intervenciju, manji broj se povlači, a - S obzirom da je operacija prošla
neka deca mogu da nastave da žive odlično - što se srca tiče, njihov
sa srčanom manom - ali je važno zadatak je da dolaze na kardiološke
naglasiti da to mora da bude procena kontrole redovno. Moraće da paze
kardiologa i kardiohirurga. na sva stanja koja mogu da dovedu
Na manu može da se posumnja tokom do krvarenja i da kod hematologa
ultrazvučnog pregleda trudnice, redovno kontrolišu faktor VIII za
odnosno ploda, i u većini slučajeva zgrušavanje krvi - koji nedostaje.
može da se postavi dijagnoza. Najčešća
zabuna danas, koju često čujem od Ova operacija je, na sreću svih nas,
majki, jeste da ginekolog nije video prošla dobro. Život ponekad zaista
srčanu manu. To je i najveća zabluda. piše romane... Ali, važno je znati
Ultrazvučni pregled srca fetusa gleda da, kada se dese ovakve stvari, uvek
pedijatar kardiolog, koji zna da gleda postoje prave osobe koje vam mogu
fetalni ultrazvuk. Ginekolog može da pomoći. Ima poslova koje radimo sa
posumnja na nešto, ali nije njegova više ili manje ljubavi, ali ovaj posao je
specijalnost da gleda urođene srčane nemoguće raditi ako bezgranično ne
mane - pa bi, po pravilu, trebalo da volite bebe kojima spasavate živote.
trudnicu šalju pedijatru kardiologu.
Mama Aktuelno

SRPSKA MAJKA
HRABROST NA DELU
Za samo dva i po meseca Branka Stamenković je uspela da napravi
veliko «pomeranje» u zdravstvu Srbije. Poslovica kaže: «Hrabre i Bog
čuva». A u ovom slučaju, čini se, i pomaže. Tekst: Nata{a Vukićević, Foto: arhiva Mama

P
od pseudonimom Krugolina Borup, kse za
Vodič dobre prađaj
Branka Stamenković je objavila svoj normalan poro
prvi tekst na blogu B 92 o svom ličnom tokola, Republička stručna
Što se tiče zastarelih pro
Vodič dobre prakse za
iskustvu sa porođaja. To je, međutim, komisija treba da izradi
skladu sa savremenim
pokrenulo veliku lavinu nezadovoljstva žena koje normalan porođaj, a u je u
a će on da se primenju
su doživele gorka iskustva na porođaju, a sve je standardima, nakon čeg
onda otišlo još mnogo dalje... svim porodilištima.
tarstvom zdravlja se nas-
Naša saradnja sa Minis
cima radimo na novim
tavlja, a na novim sastan i
- Nisam imala nameru da dižem nikakvu revolu- ideja i predloga - i oni,
rešenjima. Imamo puno u i
ciju, niti sam svesno krenula da započinjem bilo teva dugoročnu razrad
kakvu akciju, kaže naša sagovornica. Moja najdal- mi. Dobar broj njih zah
primenu.
ja ambicija je bila da napišem seriju tekstova o
ličnom iskustvu sa porođaja i objavim ih na blogu
B92, gde sam dobila autorsku opciju. Okidač da
uopšte to uzmem za temu, bila je Svetska nedelja
dojenja, kada su mediji u fokus stavili dojenje na
javnom mestu - kao problem zbog kojeg manje
od 25 odsto majki u Srbiji doji. To me je, blago
rečeno, iznerviralo. Zato što, kao što reče jedna
komentatorka na blogu, ne bih imala ništa protiv
da dete podojim i u drugom dnevniku RTS-a,
samo kad bi mi neko pokazao KAKO! Dojenje
je bitka koja se dobija u prva 72 sata. Dakle, dok
smo u porodilištu. Meni moje dete nisu dali ni da
vidim, ni da pipnem do četvrtog dana. Ja sam tu
bitku izgubila upravo zbog nehumanih i zastare-
lih bolničkih protokola, a ne zbog nevoljnosti da
dojim u javnosti.
Međutim, kada sam jednom krenula da objav-
ljujem tekstove o sopstvenom iskustvu, reakcije
drugih žena su bile tako žestoke i burne, da se sve
pretvorilo u pokret koji zahteva promene.

68 februar 2009 mama


[ta se promenilo u va{oj svakodnevnici?
- Sve. Pre neki dan me je jedna žena pitala: «Koliko
godina već postoji vaš sajt „Majka hrabrost». Od-
govor je glasio: «Dva i po meseca!». Za taj kratak
period, sve se odvijalo brzinom svetlosti. Naročito od
trenutka kada se ministar zdravlja, prof. dr Tomica
Milosavljević, javio i pozvao našu građansku inici-
jativu da se priključi radnoj grupi u Ministarstvu
zdravlja, koja ima za cilj uvođenje promena u
porodilišta. Sastanci u Ministarstvu, korespodencija sa
načelnicima porodilišta, posete porodilištima, novi-
nari, gostovanja na televizijama... Uletela sam u neki
paralelni život koji svakako može da se nazove, samo
ne svakodnevni.
Kako izgleda hronologija pokrenute akcije?
- Sve je počelo spontano, objavljivanjem serije tekstova
o mom ličnom iskustvu iz porodilišta, na blogu B92.
Druge žene su krenule da iznose svoja slična, pa i gora
iskustva, javile su se i naše žene iz dijaspore, koje su se
zgražavale nad onim što su pročitale - pisale su o svojim
predivnim iskustvima sa porođaja u inostranstvu...
Rešila sam da sve priče sakupim i objavim na posebnom
vebsajtu, koji sam u tu svrhu osmislila: www.MajkaH-
rabrost.com
Od tada do danas, primila sam priče od preko 350 žena,
koje pokrivaju preko 500 porođaja.
Paralelno sa objavljivanjem tih priča na vebsajtu, na
blogu smo rešili da pošaljemo peticiju ministru zdrav-
lja, u kojoj smo definisali tri osnovna problema, onako
kako ih mi vidimo. Na prvom mestu je ponašanje
zaposlenih u porodilištu, na drugom zastareli i nehu-
mani protokoli, a na trećem korupcija.
Ko je Branka Stamenković?
- Vlasnik sam izdavačke agencije, prevodilac, pisac,
a pre svega - astrolog. Imam dopisnu školu as-
trologije, koju pohađaju učenici sa pet kontinenata,
mnogo putujem i držim seminare i predavanja na
konferencijama širom sveta. Ove godine sam stigla
do Amerike i Australije. Takođe, od januara 2008.
godine dopisno pohađam postdiplomske studije iz
kulturološke astronomije i astrologije na fakultetu
Lampeter u Velikoj Britaniji. U slobodno vreme, dok
sam ga imala, volela sam da «kopam» po našim
srednjevekovnim rukopisima, proučavajući istoriju
astrologije kod nas.
Gaće „proterane“ iz porodilišta
Ministar nam je, takođe, obećao i da će u Fondu
za sitne nabavke, koji finansira UNICEF, odvojiti
sredstva za nabavku mrežastih gaća. Ako ste
ikada bili u porodilištu, onda znate da su iz njih
odavno proterane gaće. Mala stvar, ali kao što
reče jedna blogerka, to će da omogući ženama
da bar bauljaju dostojanstveno tih nedelju dana
nakon porođaja.
Sledeća stvar koja je urađena, bilo je cirkularno
pismo koje je iz Ministarstva zdravlja poslato svim
porodilištima, ali i svim zdravstvenim ustanovama
u Srbiji - da ih podseti na zakonsku obavezu
nošenja bedževa sa jasno ispisanim imenom,
prezimenom i funkcijom zaposlenih. Na koga da
se žalimo i koga da pohvalimo kada ne znamo
kako se ti ljudi zovu? U pričama na mom vebsajtu,
pročitaćete opise tipa: «jedna mala crvenokosa
kovrdžava sestra», «oniža plavuša sa zelenim
očima i bosanskim naglaskom» i slično.
Na {ta se najvi{e odnose žalbe kada je pona{anje
zaposlenih u porodili{tima u pitanju?
Žalbe se odnose na neprikladnu komunikaciju ili, pak,
odsustvo komunikacije, na nedobijanje potrebnih infor-
macija o procedurama koje se sprovode nad trudnicama i
porodiljama, pa i njihovim bebama, na to da informacije
moraju da se lekarima kleštima čupaju iz usta, a ponekad
čak i jasno postavljena pitanja ostaju bez odgovora. Babice i
medicinske sestre su često nedostupne, ne pomažu ženama
kada im je pomoć potrebna, nema dovoljno objašnjenja i
pomoći oko dojenja, a neretko se žene teraju da rade njihov
posao umesto njih, kao kada se od porodilja zahteva da
pred «čuvenu» vizitu same spreme sobu. Ima tu i primera
uvredljive, prostačke komunikacije.
Kako se izboriti sa zastarelim protokolima?
Kod nas u porodilištima je praksa da se «aktivno vodi
porođaj», što je u velikoj suprotnosti sa Preporukama
Svetske zdravstvene organizacije. Nešto što bi trebalo da
bude prirodan događaj u životu žene, kod nas se tretira kao
patologija nad kojom treba da se izvršavaju kojekakve in-
tervencije - i to rutinski kao što je, na primer, epiziotomija.
Da ne pričamo o potpuno neprihvatljivim protokolima
pojedinih porodilišta, prema kojima se žene porođene cars-
kim rezom čitava tri dana drže na intenzivnoj nezi, na kojoj
je pristup bebama zabranjen. Ili, o tome da u određenim
porodilištima u Srbiji očevima još uvek nije dozvoljeno da
u porodilište uopšte uđu, pa svoju ženu i dete ne mogu da
vide po pet do sedam dana.
mama februar 2009 69
Mama Aktuelno

Poruka čitateljkama
časopisa MAMA Jedan od zacrtanih ciljeva nacionalne strategije za podsti-
- Pozivam čitateljke da se priključe akciji! canje rađanja je da porodilišta učini mestom koja će biti
Potpišite Peticiju, pošaljite svoju priču o tome prijateljski nastrojena prema roditeljima i bebama. Kako
kako ste prošle u porodilištu. Želim da na- stvari trenutno stoje, porodilišta su mesta koja su prijateljs-
pomenem da su i pozitivna iskustva više nego ki nastrojena prema zaposlenima.
dobrodošla. Ima na sajtu i pozitivnih priča
- mada u mnogo manjoj meri. Nadam se da će, Treća tačka peticije?
kako ova akcija bude odmicala i kako se stvari Ne znam šta bih vam o tome rekla a da to već i sami
budu menjale, i priče koje stižu da se menjaju na ne znate. Čak i one žene koje nikom ništa nisu platile,
bolje.
znaju bar jednu ženu koja jeste platila - bilo ginekologa,
Želim da iskoristim priliku da se zahvalim
bilo anesteziologa, bilo sestru koja će da joj «sredi» grudi
časopisu MAMA što se zainteresovao za celu
akciju i što je rešio da je podrži na vrlo konkretan zbog problema nastalih zato što dojenje nije pokazano,
način: odvajanjem prostora u budućim brojevi- objašnjeno i započeto na vreme.
ma, preko kojih ćemo moći da informišemo sve
zainteresovane o toku i rezultatima akcije. Ovo Ipak, situacija bi se odvijala sasvim drugačije da
je važno upravo zbog toga da bismo doprli i do nije reagovao ministar?
žena koje ne koriste Internet. Ključna prekretnica cele akcije je bio momenat kada je
Za one koje imaju mogućnost pristupa Internetu, ministar odreagovao na peticiju i našu inicijativu. On je
sve informacije mogu da nađu na vebsajtu: www. to uradio već treći dan nakon što je počelo prikupljanje
MajkaHrabrost.com potpisa. Za mene je bilo pravo otkrovenje da uopšte imamo
Ukoliko niste korisnik Interneta, svoj potpis ministra koji čita blog, koji je pratio sve tekstove i diskusije,
za Peticiju ili priču o svom iskustvu možete da
i koji je rešio da pozitivno odreaguje na inicijativu, davši
pošaljete na redakciju časopisa MAMA, sa napo-
menom: «za Majku Hrabrost». Dok pišete svoju legitimnost svim našim zahtevima iz peticije. To je, valjda,
priču, odgovorite na sledeća pitanja:
- Koje godine ste se porodili?
- U kom gradu i porodilištu?
- Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve
neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom
i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Da li je bilo problema sa smeštajem ili opre-
mom? Kakvih?
- Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje
dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli
da ga vidite kad god želite?
- Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili
svoje dete? Da li je bilo problema sa dojenjem?
Kakvih?
- Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i
lekarskog osoblja? Kada i zašto? Nagrada
- Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih
protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Agencija Luna/TBWA je dodelila peto po redu DISRUP-
Kako biste ih vi promenili? TION priznanje Branki Stamenković i Građanskoj
- Da li ste nekoga morali da potplatite? Ako inicijativi «Majka Hrabrost». Branka je pokretač ove
jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko? Građanske inicijative, čiji je cilj poboljšanje kvaliteta
- Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komen- rada i uslova u porodilištima u Srbiji. Autor jednog od
tara koji navedenim pitanjima nisu obuhvaćeni, najčitanijih blogova na Blogu B92 (pod pseudonimom
a smatrate ih važnim? Krugolina Borup), pokrenula je i Peticiju za humaniji od-
(Napomena: priče se objavljuju anonimno) nos prema porodiljama, koju je potpisalo više od 4.000
građana (onlajn peticija).

70 februar 2009 mama

jedini ministar u istoriji Srbije koji je uradio tako nešto.
Nakon prvog sastanka u Ministarstvu zdravlja, do-
govorili smo se da u narednih šest meseci krene jedna
anketa - koju će porodilje da dobiju prilikom otpusta
iz porodilišta i da je popunjavaju narednih nedelju
dana, nakon čega će je predati patronažnoj sestri.
Rezultati ankete će biti obrađivani na svakih mesec
dana i objavljivani na vebsajtu Ministarstva, a na svaka
tri meseca će se organizovati i konferencija za štampu
o tim rezultatima. Mi se nadamo da anketa neće da
posluži samo kao izvor informacija o tome koliki je
stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva pruženim uslu-
gama u porodilištu, već da će imati i sekundarni efekat
aktivnog monitoringa. To jest, nadamo se da će sama
činjenica da ona postoji, uticati na to da zaposleni u
porodilištima koriguju svoje ponašanje na bolje.

Kada i kako vidite kraj (ako ga ima) akcije na

temu porodili{ta?
- Građanska inicijativa «Majka hrabrost» je tre-
nutno u postupku registracije i organizovanja u
Udruženje, jer je očigledno da je cela akcija prerasla
okvire spontanog ispoljavanja nezadovoljstva i
delovanja na rešavanju problema. Imamo velike
planove - i dugoročne i kratkoročne. Da li ima kraja
poslu? Volela bih da ima, ali opet... i da dođemo
do nečega što izgleda kao kraj, činjenica je da uvek
ima prostora za poboljšavanja. Da ne pominjemo
da, kada se porodilišta srede, treba poraditi i na
bolnicama za decu, na vrtićima, školstvu... Za jedno
ozbiljno Udruženje koje želi da menja stvari - posla
ima preko glave!

Koliko je u ovom momentu potpisnika peticije?

- Peticija ima 4.183 potpisnika, a novi potpisi pristižu
svakodnevno. S obzirom da mi nismo izlazili na ulice,
već se potpisi prikupljaju isključivo preko Interneta,
mislim da je to broj koji sam po sebi dovoljno govori o
rasprostranjenosti želje za promenama.

O sinu Marku
- Marko u martu slavi peti rođendan. Veselo je
dete, puno samopouzdanja, i vrlo društven. Voli
da naređuje, da bude prvi u svemu, da u svemu
vodi glavnu reč. Često vodimo duge i naporne
pregovore oko mnogih stvari, zato što popušta
i pristaje na nešto što mu se nameće - samo i
isključivo ako mu se podrobno objasni: zašto!

mama februar 2009 71

72 februar 2009 mama

Šta je to
DOBAR RODITELJ
Nedavno je u redakciju magazina
Mama stiglo sledeće pismo: “Molim
vas da mi kažete {ta se podrazumeva
pod “dobrim roditeljem”, po{to mi
stariji roditelji kažu da treba vikati i
udariti dete po ruci ako ne{to ne sme
da dira, a prijatelji vr{njaci koji imaju
malu decu, dozvoljavaju im da rade
{ta hoće (i dosta su nevaspitani).
Kako se treba pona{ati?” Odgovor na
ovo pitanje nikada nije jednostavan.
Tekst: Jelena Holcer, pedagog, Foto: Shutterstock
PORODICA VASPITANJE
S
vaki roditelj bi trebalo da čuje mišljenje
i onih koji predlažu da se dete fizički
kažnjava, kao i onih koji su protivnici te
ideje. Takođe, saslušajte mišljenja i pred-
loge svih dobronamernih baka, tetki, prijateljica.
Pogledajte tekstove na internetu. Čitajte knjige o
roditeljstvu. Razgovarajte, razmenjujte iskustva
sa drugim mamama. Ali, ono što ćete retko gde
čuti ili što će vam neko predložiti, a što je veoma
važno, jeste da oslušnete i svoj unutrašnji glas.
Vaša lična intuicija, osećaj koji imate za svoje dete,
je od neprocenjive vrednosti.
Savremena psihologija i pedagogija složne su u stavu
da je fizičko kažnjavanje (batine, šamar, udarac
pesnicom...) ne samo neopravdano, već uvek kontra-
produktivno. Na ovaj način, možete promeniti neko
dečje ponašanje, zaustaviti ga u određenom trenut-
Razgovor
kao prioritet
Dobar roditelj daje prioritet
razgovoru. Ima vremena
i strpljenja da svoju decu
sasluša. Ume da govori
i ružne istine ali bez
vređanja ili ponižavanja
deteta. Kaže svoje
mišljenje, ali poštuje
i detetovo.
mama februar 2009 73
PORODICA VASPITANJE

ku, a možda čak i sprečiti da se ono ponovi. Međutim, dete

Pokazivanje emocija
ne menja svoje ponašanje zato što je razumelo zašto nešto Dobar roditelj se ne boji da pokaže svoje
ne treba da čini, već iz straha od vas. Istovremeno, bitno emocije, posebno one pozitivne. On ne veruje
da će pokazivanjem ljubavi detetu doprineti da
ste narušili vaše odnose, tako da se taj “čvor” kasnije teško
ono postane razmaženo. Ume svoje dete da
može ispraviti, čak i kada dete postane odrasla osoba. zagrli i da prizna koliko ga voli. Istovremeno,
Sa druge strane, modeli vaspitavanja se ponavljaju. Odnos- poštuje njegove emocije. Jasno mu je da dete
no, ako ste vi bili udarani ili, naprotiv, veoma hvaljeni – a mora imati svoj prostor gde će biti upravo
iz sadašnje pozicije roditelja mislite da je upravo takav onakvo kakvo je, gde neće morati da igra
vaspitni stav vaših roditelja imao efekta, vrlo je vero- različite uloge, već će biti opušteno, svesno da
vatno da ćete sličan pristup formirati prema svom detetu. je prihvaćeno takvo kakvo jeste. Zato se ne
Takođe, ponešto ćete želeti i da izbegnete upravo zato što uznemirava povremenom dečjom agresivnošću,
ste to upamtili kao negativno. jer razume da dete može da ima i pozitivna i
negativna osećanja prema njemu.
Opravdanost. Zaista, kada odmerite potencijalno dobre
rezultate i sasvim izvesne negativne posledice koje bi udarac po ruci može biti opravdan samo ukoliko nemate
fizičko kažnjavanje imalo po dete, jasno je da ne postoji vremena da detetu objasnite tzv. “pec, sec, boc opasnosti”.
dovoljno dobar razlog da ga udarite. Ipak, postoje slučajevi Odnosno, to su situacije kada sprečavate dete da se fizički
kada je ono toliko malo da ne razume vaša verbalna povredi. Ali, čak i tada, odmah nakon toga, objasnite
ubeđivanja a neophodno je brzo, hitno reagovanje. Tada, mu zašto ste to uradili, šta je moglo da mu se dogodi.
Iako možda mislite da vas dete ne razume, što uporniji i
strpljiviji budete u objašnjavanju opasnosti – razumeće vas
Međusobno čim mu njegov sopstveni tempo razvoja dozvoli. Dakle, za
odrastanje verbalno objašnjenje niste nikada poranili.
Dobar roditelj zna da
mora da prati odrastanje Autoritet. Dobar roditelj ima autoritet i ume da us-
svog deteta kroz sve postavi granice. Roditeljski autoritet znači da uspevate da
njegove razvojne faze. odnosima poverenja i poštovanja dogovarate sa detetom
Kao što on vaspitava određene modele njegovog ponašanja. Ovaj autoritet se
dete, tokom njegovog ne podrazumeva, već stiče, i zasnovan je ne na deteto-
odrastanja, mnogo toga vom strahu od vas, već na poverenju koje ima da ono što
će naučiti i sam roditelj. zahtevate ima svoje opravdanje.
Uostalom, staž jednog
roditelja je veliki baš
Vaspitni cilj. Dobre roditelje prepoznaćete i po vaspit-
koliko dete ima godina.
Zato je, na izvestan nom cilju koji imaju. Njihova najveća želja jeste dete koje
način, roditeljstvo je stabilno, samopouzdano, optimistično, kooperativno.
međusobno vaspitavanje Ovo dete ne mora biti izrazito poslušno i disciplinovano
i odrastanje. (ne sluša svaku reč samo zato što je vi izgovarate), već
spremno na saradnju. Ono, baš kao i kooperativan roditelj,
ume da čuje, ponekad posluša, ponekad ne posluša, i ume
da izrazi bez straha svoje prave želje. Ne boji se da će biti
odbijeno ili manje voljeno samo zato što ne odgovara
zamišljenoj, idealnoj slici njegovih roditelja. Između ovakve
dece i roditelja povremeni sukobi i konflikti su neophodni,
ali se zajedničkim odrastanjem oni prevazilaze a uspostvalja
odnos poverenja i međusobnog poštovanja.

Kvalitetno vreme. Najpre, važno je da ne zapostavite

sebe. Kada dete postane centar vašeg sveta, to ima mnogo

74 februar 2009 mama

prednosti, posebno u prvim godinama njegovog života.
Međutim, ako to plaćate time što ste zbog preteranog posla,
stresa i obaveza postali nervozni, napeti, nezadovoljni – ne
samo da niste dobar roditelj, već istovremeno pravite još
mnogo drugih grešaka. Vaše raspoloženje će osetiti i dete,
pa je moguće očekivati i da sebe prepozna kao glavni razlog
vašeg stalnog nezadovoljstva. Umesto toga, pokušajte da ne
zapostavite sebe. Zadržite svoj posao, viđajte se sa prijatelji-
ma kada god vam to vreme dozvoli, ne odričite se svojih
interesovanja. Neće biti lako, ali jeste moguće. Upravo takav
pristup će vam omogućiti da ono vreme koje provedete sa
detetom bude najkvalitetnije moguće. Zatim, to vreme koje
je vaše zajedničko ispunite onim aktivnostima koje su po
izboru vašeg deteta, koje vas obostrano ispunjavaju zado-
voljstvom.
Savr{eni roditelji. Ipak, ma koliko se trudili da budete što
bolji roditelj – nikada nećete postati savršen roditelj. To ne
postoji. Na sreću, našoj deci oni nisu ni potrebni. Kada bi
videli svoje roditelje da baš nikada ne povise glas, da su uvek
smireni i dobro raspoloženi, verovala bi da i sama moraju
biti upravo takva da bi bila voljena. Time potiskuju sve one
emocije koje ne vide kod svojih roditelja a koje imaju oni
sami. A to, pre ili kasnije, prouzrokuje brojne zdravstvene
i emotivne probleme. Osim toga, dovoljno je teško ostva-
riti ambiciju da budete dobar roditelj. Omogućite detetu
maksimalnu ljubav, razumevanje i podršku, pokušajte da
kod njega formirate osećanje doma, (sigurnost i poverenje
da postoji mesto gde je uvek dobrodošlo). Dozvolite mu da
bude samostalno u odlučivanju, da otvoreno i bez straha
iskazuje svoje mišljenje. Ulažite stalni napor da održavate
vašu međusobnu bliskost i poverenje. Ovakvim pristupom
vi činite ono što je u vašoj moći da budete dobar roditelj.
Konačno, dobar roditelj se ne rađa, već postaje.
Počnite da se učite svom roditeljstvu na vreme, od prvih
dana vaše bebe.
mama februar 2009 75
Poznate mame

Porodica je na prvom mestu

Maja Jagodić je po zanimanju novinar,
a trenutno radi kao urednik emisije
Posle kafe na Fox Televiziji. S obzirom
na specifičnost posla kojim se bavi,
zanimalo nas je kako je uskladila
svoje poslovne i privatne
obaveze, kao i koliko
je roditeljstvo
promenilo njen
život. Tekst: D. Aleksić,
Foto: Boris Nikola{ević

76 februar 2009 mama

K
ada se bavite novinarst-
vom, ono vam toliko
uđe u krv da se, bez
obzira što je «posao
ipak samo posao», sa tom profesijom
toliko saživite da ona postaje sastavni
deo vašeg života. Zbog toga se često
dešava da novinar, umesto samo da
radi, svoj posao i živi. Zato i ne čudi
što je Maja radila do osmog meseca
trudnoće. Njena ćerkica Zoja sada
ima tri godine i tri meseca, a nedavno
je krenula u vrtić. Ali, da krenemo od
početka...
Kada i kako je Maja odlučila da
postane mama?
- Baš se i ne sećam trenutka kada
sam odlučila da postanem mama.
Mislim da je to više bio neki pe-
riod u životu kada sam mislila da
bi bilo lepo da imam dete, i kada
sam više primećivala decu oko sebe.
To, naravno, ima veze i sa osobom
sa kojom sam tada bila - sadašnjim
suprugom. Želela sam da MI imamo
dete, da to bude kao neki stepen više
u našem zajedničkom životu. Inače,
moj suprug Nikola je po zanimanju
oftalmolog. Pre trudnoće sam radila
kao novinar i voditelj na tadašnjoj
BK Televiziji, a na poslu sam ostala
skoro do osmog meseca. Mislim da
mi je tada život bio sličan životu pre
trudnoće. Možda je jedina razlika
u tome što sam više razmišljala
o svom zdravlju, što sam više
posećivala doktore (išla na redovne
kontrole) i... što sam se više ugojila.
Koliko je roditeljstvo prome-
nilo va{ život?
- Mislim da je moj život do tada
bio i previše bezbrižan, nekako
mi se čini da ga više tako ne
doživljavam. Ne znam da li to
ima veze samo sa roditeljstvom,
ili i sa nekim zrelijim godinama.
Uplašenija sam i nekako više
zabrinutija otakako sam postala
mama. Zoja od nedavno ide u vrtić,
čekali smo da napuni tri godine pa da
krene. Do tada je čuvala bebisiterka.
Na sreću, vrlo često su nam pomagali,
a i sada nam pomažu - bake i deke,
tetka i stric, komšinica... Zoja je prvo
dete u užoj porodici, pa se svi nude da
je čuvaju i igraju se sa njom.
Imate li neki poseban metod
vaspitanja? Da li ste stroga
mama?
- Poseban metod nemam, a nikada se
i nisam informisala iz knjiga kako da
vaspitavam dete. To sam više učila iz
iskustva drugih, porodice... a najviše
kroz svoje iskustvo. Nekad imam
uspeha, nekad ne. Valjda je tako u
životu, najbolje se učiš na svojim
greškama. Teško da bih ja bila stroga
mama. Generalno, nisam tip stroge
osobe, tako da ne mogu da budem ni
stroga mama.
Kada je u pitanju autoritet, ko je
strožiji - vi ili suprug?
- Mislim da je veći autoritet Nikola,
ali za sada nismo imali većih prob-
lema, jer je Zoja u principu dobro
dete. Zato i nije bilo preko potrebno
da se utvrđuje ko je veći autoritet.
No, ako treba da biram, to je tata,
i mislim da će tako biti i ubuduće.
Trudimo se da budemo usklađeni, da
nema suprotnosti u našim stavovima
prema njoj, mada nije baš uvek
tako. Zoja je relativno mirna i dobra
devojčica, ali se i to menja kako raste.
Trenutno je najaktuelnije privikavanje
na vrtić. Inače, voli da ide u igraonice,
da joj se pričaju priče, čitaju knjige...
Ipak, Zoja od svega najviše voli da
priča, i to bi radila sve vreme, osim
u trenucima kada spava. To je njena
glavna «osobina»!
Koliko je te{ko biti zaposlena
mama? Da li je to prednost ili
mana u dana{nje vreme?
- U nekim trenucima, kada je dete
bolesno ili kreće u vrtić, teško je biti
zaposlena mama. Ali smatram, bar je
to moje iskustvo, da je za ženu važno
da ima svoje zanimanje, svoj socijalni
život i neko zadovoljstvo kroz posao,
da bi se na pravi način posvetila
detetu. Ja sam to uvidela dok sam
bila na porodiljskom. Mislim da ne
bih mogla (osim ako bih morala) da
budem nezaposlena i 24 sata u kući.
Tada sam više nervozna i to, svakako,
utiče i na moje dete. Naravno da je
najbolje napraviti neki balans između
posla i porodice, nijedna krajnost
nije dobra, naročito kada je u pitanju
previše posla. U tom smislu nisam
karijerista, jer mi je slobodno vreme
koje provodim sa porodicom veoma
važno.
mama februar 2009 77
SAVETI LOGOPED

Podstičite dete
da govori
Da bi dete ovladalo govorom,
neophodan je spoj biolo{kih i
faktora sredine. Nasleđe, normalna
inteligencija, očuvan sluh, razvijena
motorika govornih organa… nisu
dovoljni bez podsticajnog delovanja
okružujuće sredine. Da bi progovorilo,
dete mora da bude stimulisano
pravilnim govornim modelima,
motivisano i emocionalno zadovoljno.
Tekst: Silvana Puni{ić, logoped, Foto: Shutterstock

U
okviru zdravstvene
zaštite dece, retko
se daju smernice o
razvoju sluha, govora i
jezika, a još ređe se na vreme uočava
zakašnjenje u govorno-jezičkom
razvoju deteta. Od momenta
nastanka zastoja u razvoju govora
i jezika, do dijagnostikovanja,
a posebno do započinjanja tret-
mana, često prođe i više godina.
Za to vreme, mnogi roditelji,
pokušavajući da dobiju odgovore
za svoje nedoumice, obilaze brojne
institucije, nesvesni činjenice da je
vreme koje prolazi teško nadokna-
divo.

Kritični period za razvoj

jezika
Roditelji često nisu upućeni da za
razvoj govora i jezika postoji ta-
kozvani kritični period. Svaki nivo

78 februar 2009 mama

razvoja govora i jezika je vezan za
određeni uzrast. Ako se taj period
propusti, teško se nadoknađuje.
Dinamika pravilnog razvoja govora i
jezika je individualna za svako dete.
Prve reči se kod neke dece javljaju oko
devetog meseca, a kod neke tek posle
petnaestog ili šesnaestog. Te individu-
alne razlike mogu da se tolerišu samo
u slučaju kada se radi o detetu koje
nije bilo opterećeno nekim od riziko
faktora tokom trudnoće, na porođaju,
kao i prvih meseci po rođenju. No,
sasvim je druga priča ukoliko se radi
o detetu iz rizične trudnoće, koje je
prevremeno rođeno, ili je na porođaju
bilo nekih komplikacija, koje je po
rođenju oživljavano, imalo nedostatak
kiseonika, modru boju kože, žuticu,
koje je u prva tri meseca imalo visoke
temperature, patilo od opstipacije
(zatvora) ili dijareje (proliva) i
pokazalo netoleranciju na mleko ili
druge namirnice, imalo jedno ili više
zapaljenja uha i drugo.
Podsticanje govora je
važno
Ne samo što ne sme da se čeka spon-
tano progovaranje, već je neophodno
podsticati razvoj govora i motorike.
Prisustvo jednog ili više pomenutih
faktora rizika zahteva uključenje
deteta u stimulativni tretman već
tokom prvih meseci života. Na taj
način će se proceniti dinamika i
intenzitet prelingvalnih faza (gukanje,
brbljanje, vokalizacija) i podstaći
početak lingvalne faze. Smatra se
da je dete progovorilo kada prvi put
svesno upotrebi neku reč. Aktivnom
upotrebom prve reči, obeležava se
završetak prelingvalne faze i početak
govorne, odnosno lingvalne faze.
Dete uzrasta između pet i šest godina bi moralo da ima sve elemente jezika i
govora. Od tog uzrasta, odstupanja se ne smatraju razvojnim i ne tolerišu se.
Vrste poremećaja
govora i jezika
Roditelji obično prvi primete
poremećaje kod svog deteta, pa je
važno informisati ih o znacima koji
ukazuju na oštećenja, kako bi blagov-
remeno zatražili pomoć stručnjaka.
Postoje različite vrste poremećaja gov-
ora i jezika: od potpuno nerazvijenog
govora, preko govora koji postoji ali
je siromašan i gramatički izmenjen,
pa do poremećaja u izgovoru glasova,
čitanja i pisanja. Pomenućemo i
poremećaje ponašanja i pažnje, koji
mogu da budu uzrok ali i posledica
nerazvijene komunikacije.
l ALALIJA
To je poremećaj koji predstavlja
odsustvo govora i jezika. Dete ima
alaliju ako: ne govori i ne razume
govornu poruku, ne govori, ali
delimično razume govornu poruku,
nezainteresovano je za govornu ko-
munikaciju, razvija «sopstveni» jezik,
koji je potpuno nerazumljiv za oko-
linu, komunicira gestovima, ćutljivo
je, povučeno, plašljivo, plačljivo, sa
povremenim vrištanjem i ispoljava
stalni nemir.
l DISFAZIJA
U pitanju je poremećaj govora i
jezika kod kojeg je sposobnost deteta
da govori ili razume govor ispod
očekivanog za njegov mentalni i sta-
rosni uzrast. Dete ima disfaziju ako:
ima oskudan rečnik, koristi osnovne
oblike reči, višesložne reči izgovara
samo sa početnim ili sa završnim
slogom, često premešta slogove ili
glasove u reči, rečenica mu je kratka,
teško usvaja upitne i odrične rečenice.
Ova deca ne izgovaraju veliki broj
Poruka roditeljima
Vaši napori da budete informis-
ani, otvoreni, da podržavate dete
- pomoći će mu da sačuva i reali-
zuje sve potencijale sa kojima je
rođeno. Zato, čim posumnjate da
vaše dete neadekvatno reaguje na
zvuke iz okoline, ili ne progovara
posle prve godine - zahtevajte od
stručnjaka da ga uključe u medi-
cinsku i defektološku dijagnostiku
i u rani audiolingvistički tretman
KSAFA-m aparatom.
Rana dijagnostika oštećenja
sluha, govora i jezika, već u
prvim mesecima po rođenju ili do
druge godine - predstavlja prvi
uslov uspeha, sa pretpostavkom
da se odmah počne sa ad-
ekvatnim tretmanom. Cilj ranog
audiolingvističkog tretmana u
KSAFA sistemu, jeste podsti-
canje normalnog razvoja govora,
sprečavanje nastajanja smetnji u
razvoju i sekundarnih poremećaja.
glasova, ne prave razliku između
sličnih glasova (p-b, s-š, č-ć), teško us-
vajaju reči koje izražavaju apstraktne
pojmove, ne razlikuje rod, teško us-
vajaju množinu, ne koriste vremena,
prideve, priloge, predloge i veznike.
l MUCANJE
Reč je o poremećaju tempa, ritma,
akcenta i melodije rečenica i iskaza.
Može da se javi u bilo kom uzrastu, i
u različitim oblicima.
- Fiziolo{ko mucanje
Obično se javlja u uzrastu od druge
do pete godine, kada je dete suočeno
sa mnoštvom novih reči, kao i sa
apstraktnim pojmovima, čije značenje
mama februar 2009 79
SAVETI LOGOPED
ne poznaje. Tada može da ponavlja
početne glasove, slogove ili reči, za-
stajkuje, okleva, ili produžava glasove.
VAŽNO: Budite strpljivi sa detetom.
Ne obraćajte pažnju na njegovo zamuck-
ivanje. Budite dobar govorni uzor. Kada
komunicirate sa detetom, govorite polako.
Ako je teškoća prisutna više od dve nedelje,
obavezno se obratite logopedu za pomoć.
- Primarno mucanje
Dete ponavlja pojedine glasove ili
slogove, ali ne i reči. Uočava se izvesna
napetost, ali dete nema svest o svom
govornom poremećaju. Prelazni oblik
između primarnog i sekundarnog mu-
canja je pojava tranzijentnog mucanja,
koje je: učestalije i napornije, napetost
mišića je povećana, trajanje grča je
produženo, a dete postaje svesno
svojih govornih poteškoća.
- Sekundarno mucanje
Javlja se opšta mišićna napetost celog
tela, posebno govornih organa. Dete
počinje da se boji govora, razvija svest
o sebi kao o osobi koja muca, javljaju
se tikovi i odbrambeni pokreti (trep-
tanje, pokreti glavom...).
- Traumatsko mucanje
Ovaj oblik mucanja nastaje iznenada,
naglo. Može da se javi u svakom
uzrastu, ali najčešće između prve i
treće godine, šeste i sedme godine i
u pubertetu. Uzrok ovog mucanja je
uvek neka traumatična situacija.
VAŽNO: Kod primarnog, tranzijentnog
ili sekundarnog mucanja, neophodno je
uključiti dete u audiolingvistički tretman.
l DISLALIJA
Ovo je nemogućnost ili nepravilnost u
izgovoru pojedinih glasova. Dete ima
dislaliju ako: ne izgovara neke glasove
(omisija), zamenjuje nerazvijeni glas
glasom koji ima - umesto R izgov-
ara J (supstitucija), glas odstupa od
80 februar 2009 mama
normalnog kvaliteta glasa (distorzija).
U okviru razvojne norme, za svaki
glas postoji uzrastni period kada se on
javlja.
l RINOLALIJA
U pitanju je nazalan govor, teži
poremećaj izgovora glasova, a nastaje
kao posledica urođenog rascepa usana
ili tvrdog i mekog nepca.
Do šeste godine,
kod deteta bi morali
da budu prisutni svi
izgovorni glasovi - u svim
pozicijama u rečima.
l DISLEKSIJA
Reč je o poremećaju čitanja. Simp-
tomi su: premeštanje redosleda slova
u reči (od-do), zamena slova (b-d),
izostavljanje slova (krava-kava) i
dodavanje slova (oblak-obalak).
Javljaju se i problemi sa: pamćenjem
slova, dovođenjem u vezu štampanog
i pisanog slova, poznavanjem velikih
slova, povezivanjem slova u kontinu-
irani niz. Dete odvojeno čita slovo po
slovo, često zamenjuje vokale unutar
reči, zastaje pred početak reči, po-
navlja prvo slovo, prekida višesložne
reči, odvojeno čita reč po reč, preskače
redove, pogrešno razume tekst, ne-
pravilno diše u toku čitanja.
l DISGRAFIJA
Ovo je poremećaj u savladavanju
veštine pisanja. Rukopis je nečitak,
loše postavljen u prostoru stranice,
talasast ili silazi koso, ne prati hori-
zontalan pravac. Reči su međusobno
stisnute, ili je prostor između njih
neujednačen. Dete često ispravlja
slova docrtavanjem delova. Slova
izgledaju nedovršeno, tanka su, dok
ponekad toliko snažno pritiska po
papiru da ga pocepa.
U osnovi poremećaja čitanja i pisanja
se gotovo uvek nalazi poremećaj
u razvoju govora i jezika, odnosno
neadekvatno tretirana ili netreti-
rana disfazija, ili neki drugi govorni
poremećaj.
l PERVAZIVNI POREMEĆAJI
Karakteriše ih poremećaj socijalne
interakcije, komunikcije, oskudna i
stereotipna interesovanja i aktivnosti.
Znakovi na osnovu kojih možete
posumnjati da dete ima autizam su:
nedostatak kontakta sa okolinom,
«neprimećivanje» dece i ljudi, izosta-
janje kontakta «oči u oči», stereotipno
ponavljanje reči ili fraze, stereotipno
ponavljanje neke radnje (ljulja se,
okreće predmete...).
l ADHD
Ova skraćenica ukazuje na hiperki-
netski poremećaj sa poremećajem
pažnje, a najčešće je dijagnostiko-
van mentalni poremećaj kod dece.
ADHD je prisutan kod pet do 12
odsto školske dece. Javlja se u ranom
detinjstvu, traje dugo, uz varijacije
u stepenu i izraženosti pojedinih
simptoma. Dijagnostikuje se tri puta
češće kod dečaka nego kod devojčica.
Simptomi ADHD-a su: poremećaj
pažnje, impulsivnost i hiperaktivnost.
VAŽNO: Kod svih pomenutih poremećaja,
slušna pažnja je slabo razvijena i pred-
stavlja značajan faktor u nastanku bilo
kog govorno- jezičkog poremećaja.
 SAVETI PEDAGOGA

4o-di7
na
g

DETE NIJE TABULA RASA

Uzrast od četvrte do sedme godine predstavlja period intenzivnog
detetovog razvoja. Verbalno, motorički, manuelno, emotivno… ono
burno prelazi iz jedne faze u drugu. Odrastajući, postajaće sve spretnije
i aktivnije, sa sve izraženijim ličnim stavovima i sopstvenim vrednostima.
Iako su ovi stavovi podložni promenama i velikim delom pod uticajem
vr{njačke grupe, oni postepeno postaju sve značajniji deo njegove
ličnosti. Tekst: Jelena Holcer, pedagog, Foto: Shutterstock

Č
uvena teza da je dete “ta-
bula rasa” (neispisana tabla)
upravo u uzrastu od četvrte
do sedme godine gubi svoje
značenje. Vaš uticaj je i dalje presu-
dan ali zahvaljujući tome što sve više
razmišlja “svojom glavom”, ono što vi
govoirite počinje da posmatra kritički,
često ulazeći u konflikte, polemike,
diskusije.
Genetski potencijal, vaši vaspitni stavo-
vi i detetovo okruženje (podsticaji koji
ga motivišu na razvoj kao što su igra ili
vršnjaci…), ključni su činioci njegovog
razvoja. Najznačajnija aktivnost, is-
tovremeno i najvažniji podsticaj razvoja
kod deteta u ovom uzrastu jeste igra.
Kroz igru će se razvijati, uspostavljati
određena ponašanja, učiti najrazličitije
pojmove i sticati brojna iskustva.
Nekoliko karakterističnih i mogućih,
ali po intenzitetu ne uvek burnih faza u
ovom periodu su:
u Faza egocentrizma. Rani
predškolski period je vreme pojačanog
egocentrizma. Dete misli i očekuje od
odraslih da imaju isto mišljenje kao što
je njegovo. Usmereno je isključivo na
svoje potrebe, bez primese empatije.
Nema osećaj da neku svoju tvrdnju
treba da dokaže, niti tu tvrdnju pot-
krepljuje činjenicama kako bi i druge
ubedio u svoje mišljenje. Na pitanja:
“Zašto?” daje odgovor “Zato”, i veruje
da je to dovoljno.
u Faza negativizma. Deca koja
imaju fazu negativizma pokazuju
otpor prema svemu što kažete. Sve im
je bezveze, ne slušaju nikoga, stalno
testiraju vaš autoritet... Istovremeno,
moguće je da na nekom drugom mestu
(obično je to vrtić, a u kasnijem uzrastu
škola), za istu decu govore sve najbolje,
odnosno, da su to deca za primer, i
da sa njima niko nema ni najmanjih
poteškoća. Odakle potiče ovo dvostruko
ponašanje? Najčešći uzrok je što su
deca u vrtiću dovoljno pohvaljivana za
svoje postupke, i u stalnoj takmičarskoj
vezi sa vršnjacima (što im nedostaje u
porodičnoj atmosferi ukoliko nemaju
braću i sestru sličnog uzrasta). Odnos-
no, svojim neprimerenim ponašanjem
pokušavaju da dodatno privuku
roditeljsku pažnju.
u Bogat rečnik. Verbalno sazre-
vanje je aspekt koji se izrazito burno i
brzo menja u ovom uzrastu. Od pete

mama februar 2009 81

SAVETI PEDAGOGA

Kazne i nagrade
Takođe, verovatno ćete baš u ovom uzrastu formirati određene
kazne i nagrade. One će se menjati sa detetovim odrastanjem, ali
ćete upravo sada, pre svega sa sobom, razjasniti sopstvene stavove
po pitanju kazni i nagrade. Danas znamo da je pohvala uvek kon-
struktivnija i da daje bolje rezultate bez obzira da li je dete introvert-
no ili ekstrovertno, baš kao i da pohvale i verbalne nagrade najviše
utiču na detetovo samopouzdanje. Ipak, pojaviće se i situacije kada
ćete biti prinuđeni da dete na određeni način kaznite. Kazne zavise
od njegovog postupka, vašeg vaspitnog stava ali je izrazito važno
da nikada ne budu ponižavanje ili zlostavljanje deteta.

do sedme godine dete koristi složene
rečenice (više od pet reči), ima bogat
rečnik, razume apstraktne izraze. Sve
je veštije u prepričavanju, samostalnom
zaključivanju i otvorenoj komunikaciji.
Ono sada zna kojim slovom počinje
neka reč, pravilno drži olovku i diferen-
cira kojom rukom piše. Do polaska u
školu, već ste završili i fazu postavljanja
brojnih pitanja. Njegov opšti verbalni
razvoj uveliko zavisi od toga koliko
se vi ovim aspektom bavite. Naime,
ukoliko vi sa detetom mnogo razgo-
varate, insistirate da vam odgovara
punim rečenicama, čitate mu knjige,
posvećujete mu svoje vreme - i njegova
verbalna sposobnost biće izraženija.
u “Ružne” reči. Dečja sposobnost
da“upija” sve oko sebe često dovodi
do pojave tzv. ”ružnih” reči (psovke,
uvrede), pa i laganja. Korišćenje ovih
reči nije sastavni deo svakog detin-
jstva, kako roditelji obično misle. Ova
pojava se javlja kao detetova potreba
za ispitivanjem tolerancija na njegovo
ponašanje od strane najbliže okoline
(kako na ove reči reagujete vi, kako
u njegovom vrtiću, kako vršnjaci)
privlačenjem pažnje (čim kaže nešto
ružno, većina odraslih iz detetove
okoline usmeri pažnju na to dete,
opominjući ga). Najbolji način da isko-
renite ovu pojavu jeste da budete dobar
primer, tj. da vi nemate takav rečnik,
da dete opominjete i jasno mu stavite
do znanja da ove reči nisu prihvatljive.
u Vrtić i {kola. U ovom periodu
(iako se obično treća godina uzima kao
idealna granica) poželjno je da vaše dete
uspostavi osnovne socijalne veštine,
odnosno, da nauči da se druži. Upravo je
to jedna od bazičnih funkcija vrtića. Za
potpuno prihvatanje vrtića, tj. adap-
taciju, potrebno je nekoliko nedelja. Čak
i ukoliko dete ne prolazi kroz probleme
odvajanja, imajte na umu da je dolazak
u novu sredinu ogromna promena, i da
se manifestacije otpora mogu pojaviti
i mesecima kasnije. Posebno budite
pažljivi ukoliko vaše dete nije bilo odva-
jano od vas ni na kraći period ili ukoliko
je nedavno pretrpelo neki porodični
stres ili nestabilnost. Istovremeno, vrtić
je najbolja priprema za zahteve škole
i školski program. Omogućite mu
dovoljno vremena da se uveri kako je
vrtić zabavno mesto, gde će i mnogo
naučiti, istovremeno uživati u igri sa
vršnjacima i gde će se osećati bezbedno.
S obzirom da je vrtić odlična priprema
za školu, i da će tamo steći znanja
koja će mu pomoći pri snalaženju u
školskom gradivu, olakšajte mu i pri-
premite ga za školu, na svoj način. Vaša
priprema podrazumeva:

Higijenske navike w Igre koje vežbaju ovladavanje

Već u uzrastu od tri godine počećete svoje dete da učite osnovnim finom motorikom. Fina motorika je
higijenskim navikama. U početku će biti potrebno da iste zahteve od suštinskog značaja za uspešno, brzo
ponovite i objasnite mnogo puta. Tek kada oni i detetu počnu da i lako uspostavljanje veštine pisanja.
se podrazumevaju, kada su nove navike postale deo automatskog Nemojte insistirati da vaše dete ume
ponašanja, kada na njih ne morate da podsećate ili opominjete da čita i piše pre polaska u školu.
- možete smatrati da ih je dete usvojilo. Osnovne higijenske navike
Naime, ukoliko ga vi naučite tome
su: pranje ruku (odredićete u kojim situacijama je ono neophodno,
na primer, po povratku iz dvorišta, pre obroka, prilikom umivanja...), na određeni način, lako mu se može
pranje zuba (ujutro i uveče), redovno kupanje... Međutim, osnovne dogoditi da to bude kontraproduk-
higijenske navike podrazumevaju i da dete skloni svoje igračke posle tivno jer će učiteljica ponuditi svoj
završene igre, da složi svoju odeću prilikom presvlačenja, da usvoji sistem ovladavanja ovim veštinama. U
određeno ponašanje za stolom... tom slučaju, vaše dete mora najpre da

82 februar 2009 mama

zaboravi ono što je naučilo ranije da bi
prihvatilo nove metode. Krupnom mo-
torikom se oblikuje detetova sposob-
nost da kontroliše široke pokrete ruku
ili nogu (posebno su poželjne igre sa
loptom, skakanje, plesanje...), jer se na
ovaj način podstiče razvoj koordinacije
i ravnoteže. Za razliku od toga, finom
motorikom se diferenciraju sitniji
pokreti, uz koordinaciju između prstiju
i oka. Vežbaćete je kroz igru, od najra-
nijeg uzrasta, na primer, koristeći igre
provlačenja pertli kroz sitne otvore,
nizanje dugmića, modelovanjem od
gline, bojenjem, igrama sa kockama...
w Vežbanje pažnje i koncentracije.
Ne treba da očekujete od budućeg
prvaka da za istu aktivnost bude
Komunikacija
Uzrast od četvrte do sedme
godine je karakterističan i po
tome što je većina roditelja
upravo u ovom periodu primo-
rana da pronađe odgovarajući
model komunikacije sa svojom
decom. Naime, ukoliko tada
ne formirate odnos zasnovan
na poverenju, međusobnom
slušanju, uvažavanju i podršci
– u kasnijim fazama odrastanja
deteta to će biti otežano.
zainteresovan 45 minuta, jer nje-
gova pažnja varira. Ipak, pokušajte
da je različitim igrama postepeno
produžavate. Pažnja je rezultat vežbe
u predškolskim ustanovama, ali i vi
je možete podstaći igrama kao što su
pazle, društvene igre, insistiranjem da
završi do kraja ono što je dete započelo
(podrazumeva se da ne sme biti prisile).
w Razgovori o školi. Polazak u
školu je značajan doživljaj za dete.
Od njegovog prvog utiska, ali i vaše
prethodne pripreme, uveliko zavisi stav
koji će izgraditi prema školi, a od toga
zavisi i uspešnost njegovog školovanja.
Pokušajte da formirate pozitivan odnos
prema školi, tj. nemojte ga unapred
plašiti niti obavezama koje ga tamo
čekaju niti autoritetom koji će imati
učiteljica. Ponudite realnu sliku, ne
bajkovitu (neće mu baš sve tamo biti
divno), ali svakako i bez zastrašivanja
unapred.
mama februar 2009 83
Aktuelno [kola
V
iki Tak, predsednica
Udruženja ženskih škola
Velike Britanije, pot-
puno je ubeđena u to:
«Dani muških i ženskih škola su
daleko od toga da budu odbrojani.
Kako bude odmicalo razumevanje
funkcionisanja ljudskog mozga,
ono što je očigledno nama - ped-
agozima, postaće očigledno svima:
devojčice i dečaci uče na različite
načine, a prilagođavanje njihovim
posebnostima je od ključnog značaja
za uspeh u učenju. Za 50, ili čak
samo 25 godina, nove generacije će
se smejati kada budu gledale doku-
mentarce o istoriji obrazovanja i ot-
kriju da su nekad ljudi mislili kako
je zajedničko školovanje mladića i
devojaka dobra ideja».
l Istraživanje sprovedeno na Uni-
verzitetu Harvard je pokazalo da su
određeni delovi čeonog moždanog
režnja, koji kontroliše donošenje
odluka i rešavanje problema, pro-
porcionalno veći kod žena nego kod
muškaraca. Isto je i sa delom koji
upravlja emocijama. Takođe, rezultati
istraživanja sugerišu da je devojčice
lakše podstaći na čitanje ukoliko im
84 februar 2009 mama
Da li se ženske
i muške škole
vraćaju u modu
[kole razdvojene po polovima jesu
stvar istorije... Ali su, možda, i stvar
budućnosti. Tekst: Jovana Papan, Foto: Shutterstock
se ponude ljubavni romani poput
Orkanskih visova Emili Bronte, dok će
dečaci bolje da reaguju ukoliko školski
program predviđa avanturističke
romane.
l Devojčice su po prirodi temeljitije
i više im leži postepeno savladavanje
gradiva, dok su dečaci sposobniji za
kampanjsko učenje.
Polno razdvojena nastava je sve
uobičajenija u Americi. Niz grad-
skih škola u Memfisu i Detroitu je
otvorilo posebna odeljenja za dečake
i devojčice. Rezultati su izvanredni.
«Primećujemo ogroman uspeh
učenika na testovima», izjavila je Ališa
Kiner, direktorka jedne od tih škola.
Devojčice u posebnim odeljenjima
radije pohađaju časove matematike,
prirodnih nauka i informatike, i
rado se uključuju u aktivnosti koje
su u mešovitim školama uglavnom
«rezervisane» za dečake, kao što su
eksperimenti iz robotike ili fizike.
Dečaci mnogo više pažnje posvećuju
likovnom obrazovanju, glumi i stra-
nim jezicima.
l «U muškim odeljenjima, dečaci
su daleko skloniji da međusobno
sarađuju nego kada su prisutne i
devojčice», smatra Frederik Daglas,
direktor škole iz Detroita. «Takođe,
dečaci u društvu devojčica mnogo više
brinu o svojim odgovorima, manje su
slobodni u razmišljanju».
Na Floridi, trogodišnja uporedna
studija mešovitih i polno razdvojenih
škola je pokazala da nastava razdvo-
jena po polovima u većini slučajeva
daje bolje rezultate.
Inače, nastava po polovima je već
vekovima sasvim uobičajena u privat-
nim školama. Međutim, tek posled-
njih godina, ova praksa polako ulazi
i u učionice državnih škola. Ženska i
muška odeljenja najpozitivnije utiču
na uspeh nastave u srednjem obra-
zovanju, ali daju odlične rezultate i u
višim razredima osnovnih škola, kao
i u višim školama. I dečaci i devojčice
su na taj način opušteniji i spremni da
se bolje koncentrišu na nastavu.
«Ne moraš da se ponašaš kao da
si stvarno kul, naročito ako se ne
osećaš tako... Osećaš se hrabrije i
manje te je sramota kada odgovaraš
- zato što nema dečaka da ti se smeju
ako pogrešiš...», neki su od utisaka
zadovoljnih učenika i učenica muških
i ženskih odeljenja.
mama februar 2009 85
Porodične priče

DRUGA MAMA
DRUGI TATA
Prema podacima sa kraja osamdesetih godina, na Zapadu je trećina
dece do osamnaeste godine živela u «novim» porodicama, sa očuhom
ili sa maćehom. Smatra se da je taj broj u porastu, jer je broj razvoda
veći, kao i broj situacija u kojima mame odlučuju da rode dete a da se
ne venčaju ili da ne žive sa partnerom. Sa novom porodicom ćemo se,
očigledno, sve če{će sretati. Tekst: Milica Gacin, Foto: Shutterstock

P
orodice u kojima su prisutna «moja, tvoja i naša
deca» jesu fenomen poznat kroz vreme. Promene
i prekidi u odnosima su sastavni deo životnog
ciklusa, a moderno shvatanje porodičnih modela
je dovelo do toga da se i u našoj sredini ove porodice vred-
nuju kao uobičajena pojava.
Ranije su u nove porodice češće ulazile nove mame, a danas
je više porodica sa očuhom, što se povezuje sa tim da majke
nakon razvoda u 85 do 90 odsto dobijaju starateljstvo nad
decom.
Funkcionisanje svih članova ovakvih porodica nije jed-
nostavno, jer one zahtevaju mnogo truda, razumevanja i
ljubavi. Psihijatar i psihoterapeut, dr Bojana Stamenković-
Rudić iz psihijatrijske ordinacije Medisan iz Beograda,
naglašava da adaptacija u novoj porodici može da traje
nekoliko godina, ali i da nas izazovi često učine bogatijim.
Mnogi partneri odlažu novu porodicu zbog brige
kako će da je prihvate deca. [ta sve treba da
sagledaju budući supružnici?
- Dobro je da u okviru svog odnosa odluče koliko žele da
budu sa partnerom i koliko kod njega prepoznaju sprem-
nost da se prilagodi ulozi roditelja u novoj porodici. Važno
je i da oboje sagledaju da li su «završili» sa prethodnim
brakom. Porodica se formira oko odnosa dvoje ljudi i
njihovog braka. Deca koja žive u porodicama u kojima je
bračna veza dobra, opremljenija su za život. Ali, ako vide
da sebe uskraćujemo, žrtvujemo u svojim emocionalnim
potrebama, to nije dobar model za njih.
Kako nova porodica treba da se organizuje,
planira svoj život?
- Važno je da sadašnji roditeljski par donosi odluke o tome
gde će se živeti, kako će organizovati sve što je važno za
porodicu, kako će se raspoređivati novac. Treba o tome da
razgovaraju sa decom, ali je važno da deca ne odlučuju o
tim stvarima.
Nerazrešene priče iz prethodnog braka mogu da otežaju
početak života u novoj porodici. Izuzetno je važno da deca
redovno viđaju roditelja sa kojim ne žive.
Teže je graditi identitet nove porodice ako se živi u kući
u kojoj je živela i prethodna porodica. No, ukoliko je to
nužnost, dobro je misliti o tome da članovi nove porodice

86 februar 2009 mama


treba da izgrade svoju novu svakodnevicu, nove rituale u
istom prostoru, da se izbegne život sa «duhom» prošlosti.
Dobro je razgovarati o željama, očekivanjima, o
praktičnim stvarima, o tome šta će ko da uradi. Decu treba
uključivati prilagođeno njihovom uzrastu. Svakom je važno
da se oseća korisnim.
[ta se de{ava u detetu kada se oformi nova
porodica?
- Neki roditelji razgovaraju sa detetom o tome šta će se
desiti, a neka deca su u prilici da se prosto pojavi novi
roditelj i počne da živi sa njima.
Ako su očuh ili maćeha živeli sa decom i pre zvaničnog
venčanja, ponekad se dogodi da deca promene odnos prema
«novom» članu kada se on nađe u oficijelnoj ulozi roditelja.
Novi brak može da generiše ranije probleme. Deca nekad
ponovo prorađuju problem žalosti vezan za doživljaj gubitka
nakon razvoda roditelja - zato što i nakon razvoda mogu da
imaju ideju o tome da će ponovo spojiti roditelje. Međutim,
moraju da napuste deo svojih nada. Važno je da roditelji
pomognu, a ne da sputavaju priradu tih osećanja.
Kako pomoći deci?
- Potrebno je vratiti se na sve one poruke koje su bile važne
i u trenutku kada je deci saopštena odluka o razvodu: da
roditelji ne žive zajedno, ali da će uvek biti njihovi mama i
tata, da će uvek i zajedno brinuti o njima, iako više ne žive
zajedno, da mogu neometano da komuniciraju sa roditeljem
sa kojim ne žive - da deca vide da su roditelji u «savezu»,
koji nije prekinut razvodom.
Život nosi promene, pa je besmisleno zavaravati decu da će
sve biti fantastično, da će u novoj priči živeti kao u Diznilen-
du. Ali, može da im se ponudi određena slika o budućnosti
- nešto što će im biti zanimljivo, lepo.
Da li je veliki teret na leđima mame? Kako
ona treba da se postavi?
- Mama može da kaže svom novom mužu:
«Očekujem da poštuješ moju decu». Takođe, deci
će reći: «Očekujem da poštujete mog muža». Ona
ne nameće odmah - «našu» decu, već je naglasak
na - «moju». To je početak, jasna poruka da po-
lazimo od nečeg što sada imamo, a gradimo dalje.
Ako novi roditelj prebrzo krene da «vaspitava»
decu, mnogo važnih odnosa može da se poremeti.
Bolje je početi sa nedvosmislenim porukama i
postepeno graditi odnos.
Kada se rodi «novo» dete u takvoj porodici, u
koju situaciju ulazi dete iz prethodnog braka?
- I «prva» porodica će se u nekom periodu nositi
sa ljubomorom starijeg deteta, koju će ono uz
roditeljsku pomoć da prevazilazi. Jako je važno da
se događa sve ono što bi i inače trebalo - da se
dete uključi u planiranje, razgovore, da mu se daje
prilika da učestvuje u nečemu, da se ne oseća kao
autsajder. Kada o tome razgovaramo sa detetom,
možemo da iznosimo i primere o tome kako smo
se sami snašli u situacijama u kojima smo delili sa
braćom i sestrama, kao i da deliti ne znači dobiti
duplo manje. Roditeljska ljubav se ne menja, a novi
član ne može da ugrozi postojeće veze.
Nekada se deca pitaju: «Ako su mama i tata prestali da se
vole, da li će i mene prestati da vole?». Može im se pomenu-
ti da su se mama i tata sreli u jednom periodu svog života i
da se dešava da ta ljubav prođe. Međutim, deca i roditelji su
zajedno od samog početka, a ta ljubav kroz život ne prolazi.
Kako deca prihvataju novog člana porodice?
- Važno je normalizovati očekivanja dece i ponuditi viđenje da
se bliskost gradi kroz vreme. Dečaci lakše prihvataju očuha,
brže nego devojčice. Postoji još nešto što je specifično i na šta
treba obratiti pažnju kada govorimo o izražavanju bliskosti.
Odraslima je svojstveno da zagrle decu sa kojom su bliski... a
deca, naročito devojčice, često daju prednost verbalnom izrazu
bliskosti i emocionalnosti. Mnogo više vole pohvale, kompli-
mente, prijatan razgovor o tome, nego fizički kontakt.
Kako novi roditelj da se postavi u toj situaciji?
- Postoji važna preporuka: odnos sa decom treba da se
gradi kroz prijateljstvo. Novi roditelj ne sme odmah da
uđe u polje koje je disciplina i kontrola, to je na biološkom
roditelju. Roditelj koji se pridružuje, treba sve vreme da
bude prisutan, uključen, da se upoznaje sa situacijom
oko dece. Ako je biološki roditelj zbog nečeg izbačen iz
«nadležnosti», onda je važno da novi član porodice i ranije
prihvati ulogu roditelja.
Neki očusi nastupe prijateljski (kao vođe izviđača, na
primer) - činjenica je da deca radije prihvataju novog člana
na takav način. Važno je da on ili ona naprave sa detetom
takav kontakt, a vremenom će se polako približiti drugim
ulogama.
Kod bioloških roditelja postoji jedna zamka - kada oni, pre
nego što bi bilo očekivano, podstiču očuha ili maćehu da
budu autoritativniji roditelji. Ali, obično se na takav poziv
ne treba odazvati. Jer, roditelj to može da čini iz nekog
racionalnog promišljanja, a da i sam kasnije bude povređen.
mama februar 2009 87
Porodične priče
Gde mogu da nastanu pote{koće?
- Rizici postoje u zavisnosti od toga u kom je uzrastu dete.
Zgodnije je uspostaviti novu porodicu kada je dete malo ili
stariji adolescent, uzrasta između 17. i 21. godine. Najne-
povoljniji period je rana adolescencija - 11, 12 godina.
Mala deca se adaptiraju, ali mogu da budu veoma «budna»
oko toga koliko pažnje se posvećuje novom partneru a
koliko njima, pa da se osete zapostavljeno.
Adolescenti su pojačano budni na sve izraze osećanja, na
sve što se tiče romanse između novog para - što može malo
da ih ometa. Ali, stariji adolescenti često podržavaju ulazak
u novi brak, jer time pokazuju neku vrstu odgovornosti i
brige za roditelja. Obično im ne odgovara ako novi roditelj
uspostavlja previše blizak odnos sa njima ili postavlja
striktnija ograničenja od onih koja su imali.
Koliko je važna komunikacija između biolo{kog
roditelja i novog partnera?
- Ponekad je potrebna pomoć terapeuta, ali poro-
dice izlaze sa tim na kraj. Dobar je primer bivšeg
muža koji je pomagao «novom» mužu u izgradnji
kuće, zato što je rekao da boljeg očuha za svoju
ćerku nije mogao ni da zamisli. Posle kriznih situ-
acija, stvari legnu kako treba, pa piju kafu zajedno
i vidite da ona razgovara sa njegovom «novom»
ženom, a on sa njenim bivšim mužem. Takve situ-
acije danas nisu retke.
88 februar 2009 mama
Vrlo čest problem proističe iz prethodnih iskustava,
nedovršenih emocionalnih razvoda - koji se ponekad
događaju mnogo godina nakon formalnog razvoda. Novo
venčanje je momenat u kojem znaju da eskaliraju neki
konflikti iz prošlosti, da se pojavi tenzija koja do tada nije
postojala, a odnosi se i na bračnu relaciju i na odnose sa
decom.
U primarnim porodicama, teškoće u bračnom odnosu
su veoma povezane sa teškoćama u adaptaciji dece. Ta
povezanost se ne registruje u novim porodicama, ali se
vremenom situacija izjednači, pa i u ovim porodicama biva
povezan kvalitet bračnog odnosa sa širim problemima cele
porodice.
Partneri su često fokusirani na decu, a svoje
potrebe stavljaju u drugi plan. Da li tako
povećavaju mogućnost da njihov odnos «izbledi»?
- Ovo se događa i u porodicama koje nisu nove, a odgovor
je svima poznat. Kod novih porodica, početak je kom-
pleksniji, jer medeni mesec kratko traje ili ne postoji, deca
su već tu, i ti bračni partneri jesu u riziku da se njihov
odnos poremeti. Ako pronalaze vreme za sebe, izvesno je
da će i kvalitet porodičnog života biti bolji. Ukoliko su u
mogućnosti da deo odmora provedu sami, da povremeno
putuju sami, dobro je da to čine.
Deca nekad pokazuju ljubomoru u tim situacijama, a
roditelji oklevaju pred negovanjem partnerstva, iz strepnje
da ih ne povrede. Međutim, deca nemaju koristi od toga
da im se pruži mogućnost da uređuju odnose partnera.
Čak takva vrsta moći može da bude ometajuća u njihovom
razvoju.
Kako sačuvati novu porodicu?
- Nema specifičnog odgovora. Isto je kao i sa porodicom
koja nema očuha ili maćehu. Možemo da prepoznamo
izazove koji se nameću u početnom planiranju, i u periodu
adaptacije u novoj porodici, i da pokušamo da što bolje
odgovorimo na njih.
Život u novim porodicama svakako donosi veoma
razgranatu mrežu odnosa. Članovi ove porodice grade
međusobnu kohezivnost, ali su istovremeno povezani sa
roditeljem sa kojim dete ne živi, često i sa njegovom no-
vom porodicom, kao i sa porodicom očuha ili maćehe.
Raznolikost ovih iskustava može da bude i obogaćujuća za
svakog člana.
UMESTO KOLUMNE

Čistoća
savremena
opsesija
Da li se sećate onog dečaka iz pesme Du{ka Radovića koji se
toliko mnogo umiva da koža počinje da mu se tanji? Imate li,
slučajno, osećaj da ste «slučaj» iz te pesme? Ako je tako, bar niste
u tome usamljeni. Opsesija čistoćom, danas je boljka planetarnih
razmera. Tekst: Jovana Papan, Foto: Shutterstock

I
storija nam govori da su se
stavovi o higijeni menjali
tokom vekova. Stari Egipćani
i Rimljani su se satima brčkali
u bazenima i kupatilima, dok su
Evropljani iz doba prosvetiteljstva
zazirali od vode, misleći da preko
nje mogu da se zarade opasne
bolesti, poput kuge. Ipak, opšti
standardi čistoće nikada do sada
nisu bili na tako visokom nivou
kao što su danas. Opsesija čistoćom
polako prerasta u jednu od ključnih
patologija savremenog sveta, smatra
Ketrin Ašenburg, autorka knjige
Prljave priče o čistoći: neprečišćena isto-
rija. Ona opominje: «Naša obuze-
tost čistoćom je dostigla apsurdne
razmere. Danas kao da ne postoji
način da se osećamo udobno u svo-
joj koži više od nekoliko sati nakon
tuširanja. Čistoća nam deluje sve
nedostižnije».
Mikrobi su na našoj
strani
Panika od klica je antiseptička
sredstva pretvorila u naše najbolje
kućne prijatelje. Pre jedne decenije,
antibakterijski gelovi su mogli da se
nađu samo u bolnicama. Međutim,
sada svake godine njihova prodaja
raste za 50 odsto. Mikrobi vrebaju
na svakom koraku - upozoravaju
nas vesti, novinski članci, knjige o
odgajanju dece… pretvarajući u
našim glavama svet koji nas okružuje
u opasno i negostoljubivo mesto.
Televizijski program okupiraju emisije
u kojima superdomaćice upadaju u
kuće ljudi i otkrivaju skrivena legla
prljavštine i klica, a snimci specijalnim
kamerama - koje otkrivaju desetine
vrsta bakterija na «prosečnoj» ljudskoj
ruci, dodatno hrane našu higijensku
paranoju. Reklame za kozmetičke
proizvode nam govore da nam lice
nikada nije dovoljno očišćeno, da zubi
nikada nisu dovoljno oprani, a da
bebine ručice nikada nisu dovoljno
dezinfikovane.
Međutim, stvari stoje sasvim drugačije
- većina mikroba koji nas okružuju,
uopšte ne predstavljaju opasnost, već
su mnogi čak vrlo korisni. Takođe,
oni su i neuništivi, budući da po
svojoj masi 25 puta nadmašuju sve
višećelijske organizme na planeti.
Slično je i sa mikrobima koje nosimo
u sebi. Ljudsko telo sadrži otprilike
100 triliona ćelija - od kojih, verovali
ili ne, samo deset odsto sačinjava naše
organe. Ostatak su mikrobi. Većina
od njih su bakterije koje obitavaju
u našem sistemu za varenje, i koje
nam služe tako što razlažu hranu i
izdvajaju hranljive sastojke. «Očišćen»
od mikroba, čovek ne bi mogao da
preživi ni nedelju dana. Crevna flora
nas štiti od mnogih bolesti, a bakterije
iz creva su odgovorne i za proizvod-
nju vitamina K, ključnog za proces
koagulacije krvi.
Čišćenje kao terapija
Strast za čistoćom organizma se ne
zaustavlja na mikrobima. Tu je i
famozna «detoksikacija» putem dijeta,
tretmana, zdrave ishrane. Gutamo
vitamine jer verujemo da hvataju
«prljave» slobodne radikale, vežbamo
do iznemoglosti u pokušaju da
znojenjem izbacimo štetne materije i
otrove, pijemo litre i litre vode u zab-

90 februar 2009 mama

ludi da tako ispiramo bubrege ili krv
- što u nekim slučajevima dovodi čak
do smrtonosnog «trovanja» vodom.
Zapravo, naše telo je sasvim spo-
sobno da se samo izbori sa većinom
«zagađivača» koji ga opsedaju.
Jedan zanimljiv eksperiment je poka-
zao da su ljudi, koji su dobili uputstvo
da razmišljaju o svojim greškama iz
prošlosti - poput laganja, krađe ili
izdajstva prijatelja, mnogo češće prali
ruke nego inače.
Mrvica na podu nije bauk
Ipak, problem je što ovaj metod
«terapije» nema dugotrajan efekat.
Što više opsesivnog čišćenja - to svest
o prisutnosti prljavštine sve više raste,
a naša potreba za čistoćom jača.
Umesto da joj se prepustimo, trebalo
bi da se odupremo i shvatimo da su
umerenost u higijeni i poneka mrvica
na podu sasvim u redu. Mikrobi iz
našeg okruženja, jednostavno, ne
mogu da se pobede, a čovek mora
da prihvati rizik kao nužan deo
svog života kako bi održao spokoj.
Rizikujući prehladu zbog ljubljenja sa
prijateljima, ili stomačni virus zbog
dva ribanja sudopere manje - mi,
zapravo, dobijamo na drugoj strani:
u međuljudskim odnosima, ili na
slobodnom vremenu, što obogaćuje
život na drugačiji način. Isto tako,
važno je imati i svest o stvarnom
nivou opasnosti od mikroba - šanse da
vas salmonela danas ubije, daleko su
manje nego, na primer, gojaznost. Ali,
ipak nikog ne hvata panični strah od
hamburgera.
Istraživanja pokazuju da deca koja imaju puno
braće i sestara, koja odrastaju na selu, rano se
uključuju u kolektiv ili imaju mačku - i na taj način
se od malih nogu izlažu bakterijama, mnogo manje
pate od alergija i parazitskih infekcija.
Kolateralna šteta
higijenskog rata
U stalnoj trci za savršenom čistoćom,
svi snosimo posledice. Povećani stan-
dardi higijene stavljaju nov teret na
pleća žena, koje obavljaju najveći deo
kućnih poslova. Rezultat preterane
čistoće su i sve brojnije alergije, a naša
preterana upotreba hemikalija - osim
što može da izloži decu otrovima,
može da bude i sasvim kontra-
produktivna u borbi protiv bakterija,
odnosno da utiče na razvoj otpornih
«supermikroba».
Naravno, pranje ruku jeste jedan
od ključnih faktora zaštite zdravlja.
Ipak, sasvim je dovoljno koristiti
običan sapun i toplu vodu. Sa druge
strane, prečesto pranje celog tela
uopšte nema pozitivan efekat po
naše zdravlje. Opsesivno kupanje i
čišćenje, generalno donose više štete
našem zdravlju nego što mu pomažu.
Naročito smo zaštitnički raspoloženi
prema deci i spremni smo da dezinfi-
kujemo sve što je u njihovoj blizini,
narušavajući njihov imuni sistem i
sprečavajući ih da razviju otpornost.
Organizam “izmišlja”
neprijatelje
Naime, deca koja ne dolaze dovoljno
u kontakt sa mikroorganizmima,
najčešće su žrtve alergija i astme.
Istraživanja pokazuju da deca koja
imaju puno braće i sestara, koja
odrastaju na selu, rano se uključuju
u kolektiv ili imaju mačku - i na
taj način se od malih nogu izlažu
bakterijama, mnogo manje pate od
Za{to gajimo iracionalan
strah od mikroba?
Da li je tu stvar samo u žudnji
za zdravljem, ili postoje
neki dublji razlozi? Psiholog
Robert Lihi smatra da je
higijena danas više moralno
nego zdravstveno pitanje.
Glancanje i dezinfikovanje,
sa druge strane, predstavljaju
vrstu terapije za svakodnevne
nervoze savremenog čoveka.
Smiruje nas utisak da nešto
postižemo, da imamo kon-
trolu nad stvarima. Možda ne
možemo da se suprotstavimo
šefu, smršamo pet kila ili
pomognemo najbližima
kad su teško bolesni… ali,
definitivno možemo da nat-
eramo sudoperu da se cakli.
Takođe, ritual čišćenja tela ili
prostora može da predstavlja
naš pokušaj da «očistimo»
svoj unutrašnji svet od crnih
misli i osećanja, ili od krivice.
alergija i parazitskih infekcija. Kada
nema pravih neprijatelja da se protiv
njih bori, organizam ih «izmišlja»,
pa svoje odbrambene sisteme okreće
protiv bezazlenih stvari poput polena
ili kikirikija.
Najzad, sami mikrobi su mnogo
prilagodljiviji od nas. Tetrapak mleka
ostavljen van frižidera - za jednu
noć će postati dom hiljada gener-
acija mikroba. To je više vremena
za prilagođavanje novim uslovima
nego što za ljudsku vrstu predstav-
ljaju milenijumi. Dakle, umesto da
bezuspešno pokušavamo da ih pobe-
dimo, bilo bi nam bolje da sklopimo
primirje sa njima. Najzad, bili su tu
mnogo pre nego što smo se mi poja-
vili, a ostaće ovde mnogo duže od nas.
Jednostavno, naviknimo se na to.
mama februar 2009 91
MAMA U SVETU
DUH SRBIJE NA SEVERU
Porodica ambasadora
Republike Srbije,
akademika Ninoslava
Stojadinovića, do{la je u
Stokholm u novembru 2005.
godine. Od tada, gospođa
Anđelka Stojadinović
aktivno učestvuje u svim
de{avanjima koja prate
poziciju supruge jednog
ambasadora. Međutim, u
isto vreme uporno nastoji
da predstavi na{u zemlju
na najbolji mogući način.
Prateći protokol, uvek
se nađe mesta da se
zvanicama dočara toplina
i gostoprimstvo koje nas
krasi, pa se gosti zaista
osećaju kao kod kuće.
Tekst: Zorica Salijević, Foto:
Shutterstock, privatna arhiva
92 februar 2009 mama
N
aša ambasada je sa orasima i šećerom!»... Intervju
smeštena u elitnom se, u svakom slučaju, odvijao u
delu Stokholma, veoma prijatnoj atmosferi.
a nedaleko od nje
i rezidencija u kojoj živi porodica Čime ste se bavili pre nego
Stojadinović. Gospođa Anđelka me {to ste do{li u [vedsku?
je dočekala nasmejana i ljubazna, - Svoj radni vek sam provela u
puna strpljenja za sva moja pitanja. finansijskom sektoru. Radila sam
u Ministarstvu finansija, u Upravi
Uz ručak, koji je kombinacija
švedske i naše kuhinje, razgo- za trezor.
varale smo o «običnim» stvarima.
Koliko je za vas bilo te{ko
Između ostalog, moja sagovornica
se interesovala za decu koja uče ve- da se uklopite u ovaj način
života, sa svim obavezama
ronauku u našoj crkvi «Sveti Sava»
koje očekuju suprugu amba-
u Stokholmu. Kada je trpezariju
iznenada ispunio miris koji pamtim
sadora?
- Moram da budem iskrena - nije
iz mog detinjstva, Anđelka se mi bilo teško da se uklopim u nov
nasmejala i rekla: «Evo malo naših način života. Dobila sam priliku da
starih specijaliteta - pečene jabuke upoznam mnoge zanimljive ljude,
[ta vam se najvi{e sviđa u [vedskoj?
- Spisak bi bio dugačak, ali navešću najvažnije: očuvanje životne
sredine i briga za čoveka, odnosno dobar socijalni program i bri-
ga o porodici i deci. Posebno bih navela veoma istaknut položaj
žene u švedskom društvu. Žena u Srbiji je isto tako spremna da
bude lider u svakom smislu, ali joj mogućnosti to ne dozvoljavaju.
Govorim o nečemu što je suštinsko. Naime, društvo zatvorenog
tipa kao što je naše, mnogo se više oslanja na ženu nego što
je to slučaj u otvorenom društvu kao što je švedsko. Iskreno se
nadam da će žena u našem društvu u budućnosti dobiti više
mogućnosti da se iskaže.

Koncert hora Kir Stefan Srbin iz Toronta
da se suočim sa mnogim uspesima, ali
i problemima. Imam mogućnost da
dam sve od sebe da se ti problemi reše,
a uspesi potvrde. Sve u svemu, biti
supruga ambasadora predstavlja veliki
izazov i zadovoljstvo - sa jedne strane, a
odgovornost sa druge.
Vi ste i majka, imate obaveze
prema sinu koji studira.
Koliko je ovde lak{e biti majka u
odnosu na na{u zemlju?
- Ja sam majka odraslog sina, tako
da probleme majki sa malom decom
nisam uspela da sagledam na ličnom
primeru. Ali, poučena iskustvom dru-
gih žena, mogu da kažem da je biti
majka u Švedskoj mnogo lakše nego
u Srbiji. Naime, sve je podređeno
majkama i deci. Počevši od javnog
saobraćaja, gde se sa kolicima lako
može ući u bilo koje prevozno sred-
stvo, do kabina za presvlačenje beba,
kojih ima na svakom koraku.
Kakav je način zdravstvene
za{tite majki i dece?
- Švedska je poznata kao zemlja ve-
like socijalne pravde, u kojoj odlično
funkcioniše zdravstvena zaštita,
namenjena svim građanima. Pošto
su deca prioritet švedskog društva,
zdravstvena zaštita je srazmerna
njihovom značaju.
[ta bi bilo interesantno
primeniti u na{oj zemlji kada je
položaj majki i dece u pitanju?
- Ono što je interesantno i praktično,
ali i primenljivo kod nas, jeste
korišćenje porodiljskog odsustva - što
u Švedskoj čine i otac i majka. Ono
se ovde primenjuje po «potrebi» oba
roditelja, naročito u smislu očuvanja
Ženski diplomatski krug
Da li je moguće napraviti poređenje između Srbije i [vedske?
- Svakako da je moguće. S obzirom da se o Švedskoj govori kao o
najhumanijem društvu, na tom planu postoje neke prednosti Srbije
i Srba. Nešto što ne može da se kupi ili nauči. Srpska gostoprimlji-
vost, smisao za humor, druženje, dobru zabavu - jeste nešto što uvek
oduševljava one koji nas jednom posete. Svi požele da to ponovo
učine. To me je uvek ispunjavalo ponosom!
radnog mesta, ali i pojedinačnog [ta biste poručili na{im
učešća i odgovornosti i oca i majke u čitateljkama?
odgajanju dece. - Svim čitateljkama magazina MAMA
poručujem da, pre svega, ostanu «svo-
Koliko ste uspeli da zadržite je» i pronađu ravnotežu između želja
navike iz na{e zemlje - i mogućnosti. Da, težeći u ostvarenju
nacionalnu kuhinju, kafu sa svojih ambicija, ne zaborave na najs-
prijateljicama...? vetiju misiju žene, a to je rađanje. Ta
- U privatnom životu nismo mnogo prednost nije ozvaničena ustrojstvom
promenili navike. Mada, trudimo sveta - ali je, svakako, najznačajnija!
se da se hranimo zdravije, posebno
kada je u pitanju konzumiranje ribe.
Velikoj ponudi sveže ribe je teško Svečano za Novu godinu
odoleti, tako da su riba i specijaliteti
od morskih plodova postali neizbežni
u našem jelovniku. Svakako, imamo
svoj krug prijatelja. Druženja su inspi-
rativna, ali nema onih naših «kafica».
Sve se zakazuje barem nedelju dana
unapred!
Da li ste imali prilike da va{im
gostima iz [vedske i drugih
ambasada predstavite na{e
običaje i specijalitete?
- Trudimo se da srpske običaje i speci-
jalitete predstavimo na pravi način.
Prijemi su prava prilika da pokažemo
kako izgleda naša nacionalna kuhinja.
Sa ponosom mogu da kažem da su
naši gosti oduševljeni srpskim pitama
i gibanicama, mesom sa roštilja,
projom, kajmakom i ostalim našim
đakonijama. One uvek prve «planu»
na takvim skupovima.
Inače, na večerama se služi laganija
hrana, pristupačna svakom ukusu. Mi
se pridržavamo tog principa, kao i sve
druge ambasade.
mama februar 2009 93
NA[ KONKURS

Konkurs za
NAJBOLJU BAKU
Konkurs za najbolju baku
Kako da glasate?
će biti otvoren narednih Pisma i fotografije nam možete
slati na dva načina:
Za najbolju baku možete
glasati SMS-om na sledeći
godinu dana, a na kraju Po{tom na adresu: način:
Adria Media Serbia Ukucajte GLA_BAKA_REDNI
će na osnovu broja va{ih Časopis Mama (za najbolju baku) BROJ BAKE za koju glasate i
Omladinskih brigada 88a pošaljite SMS na 6262.
glasova biti izabrana 11070 Novi Beograd Donja crta označava razmak.
Ili na mail: mama@adriamedia.rs
ona koja će poneti titulu: Primer: GLA BAKA 1 (za pred-
log pod rednim brojem 1) ili
Ne zaboravite da navedete ime,
NAJBOLJA BAKA. prezime,
GLA BAKA 2 (za predlog pod
rednim brojem 2).
adresu i kontakt telefon bake i Važi za mreže Telenor i
Kako da prijavite baku za na{ konkurs? predlagača. Telekom. Cena 30 din +PDV.
Potrebno je da nam pošaljete kvalitetnu Važna napomena: Gla-
fotografiju bake i unuka/unuke i pismo u kome Redakcija zadržava pravo da tek- sanje za predložene bake
ćete objasniti zašto mislite da je „vaša baka“ stove koje pošaljete skrati, uobliči iz ovog broja se zavr{ava
najbolja (ne duže od jedne kucane ili pisane i priredi za štampu u skladu sa poslednjeg dana u feb-
strane). Svi znamo da bake obožavaju svoje njenom izdavačkom politikom. ruaru. Naknadni glasovi se
unuke, ali vi zabeležite ono što je vama važno, neće uzimati u obzir.
posebno ili duhovito u vašem životu.

94 februar 2009 mama

 Baka broj 2
1
Baka: Stanislava Živanović, Železnik
Predlagač: Luka Živanović, Železnik

Baka broj
Baka: Vesna Omcikus, Novi Sad
Predlagač: Kristian Guska, Las Vegas

Zovem se Kristian Guska i želim da prijavim moju baku na konkurs.

Verujte mi da ona to zaslužuje, a reći ću vam i zašto! Živim u Las
Vegasu i imam devet meseci, pa svoju baku Vesnu koja živi u Novom
Sadu ne viđam često. Imali smo prilike da praznike provedemo
zajedno i bilo je prelepo! Baka mi je svaki dan pravila ukusne kašice
(mmm…), a pogotovo moj omiljeni kolač od višnje. Naučila me je da
“tašim” (lupam dlan o dlan), i kažem prvu reč koja je bila - Ba-ba! Sa
bakom sam kitio jelku i dobio puuunooo poklona! Kad sam polazio
kući naučila me je da pokažem pa pa! Učila me je i da hodam i igrala
se sa mnom. Čak mi je i prvi zubić kod bake izašao! Ovim putem
želim da je pozdravim i da joj kažem koliko je puno volim jer znam
da je tužna!

Imam godinu i po dana, još ne idem u vrtić, pa me čuva

baka. Ona se zove Stana, ali sam je ja prozvao Tana.

Ujutru, baka napravi poparu sa mlekom i kajmakom

- najlepšu poparu na svetu. Pusti me da jedem sam,
iako se sav umažem. Da ne zaboravim, i bakina supa je
najbolja, ja je hvalim tako što sve pojedem.

Kada idemo u kupovinu, potrošim joj svu sitninu na

žetone za vožnju na autiću.
Svaki dan pijemo čaj sa bakinim drugaricama, i nećete
verovati, mi čaj ne sladimo, ali sladimo se kolačićima.
Onda ih zabavljam dok recitujem sve one pesmice koje
me je baka naučila, a ona je srećna i ponosna što sam
taaaako pametan.

E, sad da priznam, nisam baš uvek dete za primer,

umem da razbacam igračke, penjem se po nameštaju,
prosipam vodu po parketu, jednom rečju budem
– nemoguć (bakin izraz), i silno je namučim, ali i kad je
naljutim, brzo je prođe. Pa se posle mazimo, a ona mi
kaže ‘’jabuko moja’’.

Kad padnem, baka me ljubi da prođe, a to znači da me

stalno ljubi jer ja puuuuuno padam.

I još nešto da dodam, možda nisam najlepši,

najpametniji i najbolji dečak na svetu, ali mojoj baki sam
PRVO UNUČE, pa dok ne stignu neki novi, i dobijem
konkurenciju, njoj sam SAVRŠEN UNUK, a ona je moja
NAJBOLJA BAKA NA SVETU.

mama februar 2009 95

ZDRAVLJE MASLINOVO ULJE

Tajna dugovečnosti
mediteranskih mama
Lep, negovan izgled i dobro zdravlje, Italijanke
mogu najvi{e da zahvale mediteranskoj ishrani.
Maslinovo ulje, osnovni «tajni» sastojak njihove
trpeze, pomaže im da budu zdrave, dugovečne
i da bez problema vrate liniju posle porođaja.
To smo saznali od Danijele Davidov Kesar,
novinarke lista «Politika», koja se nedavno
vratila iz Italije - sa velikog medijskog skupa
posvećenog blagodetima maslinovog ulja.
Tekst: Ana R. Milovanović, Foto: Shutterstock

M
editeranska ishrana
je uravnotežena,
raznovrsna i
niskokalorična.
Najviše se koriste žitarice na
bazi punog zrna, maslinovo ulje,
dosta voća i povrća, riba, piletina
i ćuretina. Manje se upotrebljava
mleko, kao i crveno meso i mesne
prerađevine. Ankete pokazuju da
italijansku kuhinju voli čak 68 odsto
ljudi u svetu.
Maslinovo ulje kao lek
Mediteranska ishrana vodi poreklo sa
ostrva Krit, koje su naučnici posetili
posle Drugog svetskog rata da bi
otkrili tajnu dugovečnosti i zdravlja
naroda tog podneblja. Došli su do
saznanja kojim se i danas bave brojna
istraživanja - da je za to, pre svega,
zaslužna njihova ishrana.
Pitali smo našu sagovornicu u čemu je
tajna maslinovog ulja.
- Budući da maslinovo ulje
preovlađuje u njihovoj ishrani, Itali-
jani su nam objasnili da se njegova
korisna svojstva pre svega ogledaju
u nezasićenim omega-3 masnim
kiselinama. Ulje zadržava hranljiva
svojstva zahvaljujući mehaničkom
načinu proizvodnje, takozvanom
hladnom ceđenju. Ono umanjuju loš
holesterol i pozitivno utiče na srce.
Najbolje je koristiti devičansko, ekstra
virdžin maslinovo ulje (extra virgin
olive oil), takozvano hladno ceđeno

- Imala sam priliku da obiđem tri

italijanske oblasti: Lacio, Umbriju
i Pulju. Posetili smo ogromna polja
maslina, videli kako se proizvodi
najkvalitetnije maslinovo ulje, naučili
kako da razlikujemo dobro od
nekvalitetnog, kao i koji je njegov
pozitivan uticaj na prevenciju bolesti
i zdraviji život. Skup je organizovao
Međunarodni savet za maslinovo ulje,
a mi smo bili jedini gosti iz Srbije.
Dalje decu od brze hrane
- Na otvaranju velikog sajma hrane u Bariju, imala sam priliku da
vidim na koje sve načine Italijani pokušavaju da odvrate mališane
od konzumiranja brze hrane. Pored toga, naglasak je stavljen i na
bavljenje dece sportom u školama. Inače, poznajem izvanredne
nastavnike fizičkog vaspitanja, koji se trude da deci od malih nogu
usade ideju o važnosti bavljenja sportom, ali ima i onih koji ne rade
svoj posao kako treba. Ideja našeg Ministarstva zdravlja - da se u
škole jednog dana uvede zdravstveno vaspitanje, odlična je. Jer, naši
mališani treba da nauče da razlikuju zdrav način života od nezdra-
vog, pogotovo ako takve informacije ne dobijaju dovoljno kod kuće.

96 februar 2009 mama


- jer sadrži esencijalne vitamine A, D
i K i odličan je izvor energije za orga-
nizam. Nažalost, mi u Srbiji nemamo
razvijenu naviku da ga koristimo u
velikoj meri, dok se u Italiji godišnje
potroši oko 800.000 tona ove namir-
nice. Čak se dve trećine turista koji
posete Italiju ne odlučuje za nabavku
klasičnih suvenira, već za kupovinu
dobrog ulja ili vina.
Između ostalog, dokazano je da
mediteranski način ishrane pozitivno
deluje kada su u pitanju bolesti srca
i krvnih sudova, ali i dijabetes, kao i
digestivni trakt i usporavanje starenja
- zbog visokog sadržaja antioksi-
danasa. Takođe deluje preventivno
u borbi protiv kancera, ali utiče i na
lepotu kože, kose i noktiju.
Pozitivniji uticaj na žene
Kuhinja poput italijanske i grčke za
deset odsto može da smanji rizik od
raka, pokazuje istraživanje objavljeno
u Britanskom medicinskom žurnalu.
Ali, zanimljivo je da ovakva trpeza
ima pozitivniji uticaj na žene nego na
muškarce. Kod žena koje su se hranile
mediteranski, rizik od bilo koje vrste
raka je bio niži za 16 odsto, a kod
muškaraca za devet odsto. Jedna
dvogodišnja studija je pokazala da
je maslinovo ulje zaštitnik ženskih
dojki - unos ulja bogatog nezasićenim
masnim kiselinama (poput oleinske
iz maslinovog ulja) štiti od karcinoma
dojke, a smanjenje rizika ide čak do
48 odsto!
- Gde god da su nas domaćini
vodili da isprobamo neke od njihovih
specijaliteta, mene je posebno
oduševio vedar odnos prema životu.
Oni prosto uživaju u hrani - sa
prijateljima ili članovima porodice.
Porcije nisu velike, a na stolu se
obavezno nađe i čaša kvalitetnog
vina - crnog ili belog, u zavisnosti od
vrste jela. Uprkos tome što prosečan
Italijan dnevno unese 35 do 40 odsto
masnoća u organizam, slično kao
Amerikanac, to ne remeti kvalitet
njegove ishrane. Jer, prekookeanski
«fast fud» (brza hrana) ne može
da se meri sa takozvanim dobrim
masnoćama, koje su blagodet za
organizam.
Ulje «mije» i spolja i
iznutra
- Obišli smo i italijansku fabriku
prirodne kozmetike, koja svoje
proizvode za negu lica i tela
bazira na maslinovom ulju.
Stručnjaci su nam objasnili da
ovakva kozmetika ima pozitivne
rezultate zahvaljujući polifeno-
lima i vitaminima, odnosno da
sadrži antioksidanse koji štite
kožu od starenja. Osim toga,
kreme koje su pravljene na bazi
maslinovog ulja, retko izazivaju
pojavu alergijskih reakcija.
Poznato je da Italijanke neguju
kožu maslinovim uljem, dok
stopala, na primer - sređuju tako
što ih najpre urone u vrelu kupku
od maslinovog ulja, a zatim
urade piling morskom solju.
Mediteranski tanjir
poboljšava zdravlje
Jedina «mana» ove vrste ishrane jeste
što zahteva više vremena provede-
nog u kuhinji, a i neke namirnice
su malo skuplje. Ali, kada se uzme
u obzir da «mediteranski tanjir»
poboljšava zdravlje, produžava život
i čini ga kvalitetnijim, svi aduti su na
strani maslinovog ulja i mediteranske
ishrane.
Odlično i za
bebe
Nutricionisti sve više
preporučuju da se kao glavna
masnoća prilikom prvih bebi
kašica dodaje - maslinovo ulje!
Samo jedna kašičica, do-
data gotovoj kašici od povrća,
zahvaljujući masnim kiselinama
potpomaže razvoj mozga i
očiju kod bebe. Italijani čak
proizvode posebno maslinovo
ulje namenjeno ishrani male
dece, od probranih plodova
masline i obogaćeno vitamin-
om A, D, E i B6.
mama februar 2009 97
IZ UGLA STRUČNJAKA

ZAMKE
LEPOTE

Plastična hirurgija beleži svoje početke u drevnoj Indiji, otprilike

dve hiljade godina pre nove ere. Operacije koje su se izvodile
na zdravom tkivu, bile su veoma bolne, sve do skorog uvođenja
savremene anestezije, kada je do{lo do pravog buma u ovoj
oblasti. Tekst: Prim. dr Dragoslav Lekić, ginekolog, Foto: Shutterstock

B
rz napredak u oblasti cije dojki, očnih kapaka, ušnih školjki, figura, nosi izvesne opasnosti, kao
plastične hirurgije je nas- «peglanje» lica (fejslifting), smanjenje i sve manje ili veće operacije. Mada
tupio primenom sterilne trbuha, ubrizgavanje kolagena, kore- pacijenti žele mnogo više, uobičajeno
tehnike, uz upotrebu kcija čela, zadebljanje usnica («fran- je da se liposukcijom ne uklanja više
antibiotika i sredstava za dezinfek- cuske usne»), preoblikovanje nosa od pet kilograma masnog tkiva. To
ciju. Tek uvođenjem sulfonamidskih (rinoplastika), uklanjanje podbratka, moraju da znaju pacijenti, a i njihovi
preparata i penicilina, bilo je moguće korekcije reproduktivnih organa, itd. doktori to ne treba da smetnu sa
bezbedno raditi takozvane hladne uma.
operacije. To su operacije koje ne Da li liposukcija predstavlja Kako se pacijenti, kod
zahtevaju hitnost, i kada se ne bi ura- metodu kojom se reguli{e kojih je urađena ova operacija,
telesna težina? prilagođavaju novom izgledu
dile - ne bi ugrozile život ili zdravlje.
Liposukcija nije sredstvo za uklanjan- svog tela?
Koje su najče{će primenjivane je viška kilograma - ni u kom slučaju Mnogim pacijentima je potrebno
operacije za ulep{avanje lica i ne može da bude lakša i ugodnija prilično vremena da se prilagode,
tela? zamena za naporne vežbe i reduk- pa i samom telu to ne ide baš brzo,
Najčešće tehnike koje se koriste u es- cionu dijetu! Ovo hirurško preob- potrebno je vreme - kraće ili duže.
tetskoj hirurgiji su: liposukcija, korek- likovanje tela, da bi se dobila željena Mogu da se jave modrice, otoci,
izbočine... koje mogu da opstaju mes-
ecima nakon operacije.
Modeliranje debljine
Liposukcija, lipoplastika, liposkulptura, «modeliranje debljine» ili Na {ta treba obratiti posebnu
sukciona lipektomija su sinonimi za korektivnu, odnosno kozmetsku pažnju?
hiruršku operaciju kojom se usisava masno tkivo i na taj način Naročito treba obratiti pažnju na
uklanja stvarni ili umišljeni višak ovog tkiva, to jest sala. Područja iz otoke, koji su ponekad neizbežni,
kojih se najčešće uklanja masno tkivo je trbuh (abdomen), butine, mada pojačavanje otoka može da
zadnjica, vrat... bude znak dodatnih komplikacija,

98 februar 2009 mama

pa je neophodno biti u stalnom
kontaktu sa hirurgom!
Gde se najče{će javljaju otoci?
Otoci obližnjih zglobova i tretiranog
područja su uobičajena pojava. Oni se
najčešće povlače, odnosno nestaju u
periodu do šest meseci.
Da li može da dođe do
zapaljenja vena (flebitis) nakon
liposukcije?
Na gornjem delu butina, nakon
liposukcije može da nastane trom-
boflebitis (pojava tromba koja dovodi
do zapaljenske reakcije vena), ili samo
flebitis - odnosno zapaljenje vena u
predelu intervencije. Nakon nekoliko
nedelja, ove pojave se povlače.
Koje su jo{ moguće
komplikacije, a koje nisu opasne
po zdravlje i život pacijenta?
Manje komplikacije su tipa ožiljaka,
čvorova, udubljenja ili obezbojenja
kože, ograničena nekroza tkiva i
nesvestica posle same operacije,
utrnulost, reakcije na lekove koje
nisu opasne po život. O svakoj od
njih pacijent mora da obavesti svog
doktora. Jer, ako se ne tretiraju, mogu
da budu opasne, iako u početku to sve
ne deluje tako.
Koje su jo{ moguće komplikacije
kod primene liposukcije?
Pored lakših, koje smo naveli, i koje
kroz izvesno vreme prolaze, postoje i
ozbiljniji problemi - koji su, doduše,
retki, ali nisu isključeni. Navešćemo
najčešće:
n infekcija,
n produženo vreme zaceljivanja rane,
n alergijske reakcije na lekove ili
anesteziju,
n stvaranje krvnih ugrušaka ili
komadića masnog tkiva koji mogu da
odu u pluća i ugroze život,
n veliki gubitak tečnosti i stanje šoka
sa fatalnim posledicama,
n nakupljanje tečnosti koja kasnije
mora da se drenira,
n oštećenja kože i nerava,
n oštećenje vitalnih organa,
uključujući i mozak (komplikacije
anestezije),
n teža promena pigmentacije kože i
n srčana aritmija, pa čak i zastoj srca.
[ta može da predstavlja
posebnu opasnost kod ove
intervencije?
Najveća opasnost je kod prevelikog
odstranjenja masnog tkiva, što se
najčešće događa pod velikim pritis-
kom pacijenata. Opsežno uklanja-
nje masnog tkiva, pored navedenog,
može da ima za posledicu stvaranje
udubljenja, izbočina i sleganja kože
- što može da bude razočaravajuće za
pacijenta.
Kada se najče{će javljaju Izraz koji zbunjuje
komplikacije zbog anestezije? Reč plastikos potiče iz grčkog
Prekomerno izlaganje anesteziji, po jezika i znači oblikovati nešto,
pravilu zbog opsežnog uklanjanja dati mu određen izgled. Ovaj
sala, može da se izbegne tako što će se izraz može da zbuni, pa ne mali
liposukcija obaviti u više navrata. broj pacijenata veruje da će im
kod nekih «plastičnih operacija»
Da li pu{ači imaju problema ugraditi plastiku!? Međutim,
kada se podvrgavaju liposukciji? plastična hirurgija je medicinska
i kozmetska specijalnost koja
Dosadašnja iskustva su pokazala da
se bavi korekcijom oblika i
pušači moraju da naprave pauzu (što funkcije. Za razliku od estetske
se tiče cigareta) par nedelja pre i neko- (kozmetske) hirurgije, koja
liko nedelja posle operacije! postaje sve popularnija i unos-
nija, dotle plastična hirurgija
Koji uslovi moraju da se ispune uključuje mnogo šire područje
da bi neko mogao da se delovanja.
podvrgne liposukciji?
Kao prvo, pacijent mora da bude antiinflamatornih lekova, moraju tu
punoletan. Trudnice i dojilje ne mogu terapiju da prekinu na duže vreme.
da budu podvrgnute liposukciji. Sve Lidokain je lokalni anestetik koji se
osobe sa ozbiljnijim zdravstvenim koristi tokom operacije liposukcije,
problemima nisu pogodne za ovu op- pa sve osobe koje su osetljive na ovaj
eraciju. Pacijenti koji uzimaju aspirin, preparat, ne mogu da budu operisane
Brufen ili bilo koji od nesteroidnih u lokalnoj anesteziji!
mama februar 2009 99
Slike detinjstva
Ivana Zarić
BLISTAVO DETINJSTVO
UZ KOLIBRI I RADIO
Ivana Zarić, voditeljka
koja svojom profesijom
suvereno vlada, bila je
razigrana devojčica {arolikih
interesovanja. Puno toga
je probala zahvaljujući
razumevanju i trudu roditelja.
Svojim devojčicama,
četvorogodi{njoj Katarini
i desetomesečnoj Olgi,
pružiće istu {ansu za
otkrivanje lepeza sopstvenih
mogućnosti. Tekst: Milica Gacin,
Foto: arhiva Story, privatna arhiva
100 februar 2009 mama
P
rve asocijacije Ivane Zarić na detinjstvo su harmonija, mir,
muzika i more. Rasla je u Kosovskoj ulici pored bake, a
roditeljski stan na Novom Beogradu bio je tek stanica u nizu
doživljaja tokom odrastanja.
Radoznala i kao devojčica, testirala je svoje talente
i slušala baka Marijine priče tokom šetnji po Tašmajdanu, radije nego
one koje su se pričale u vrtiću. Priču o svom odrastanju započinje
uspomenama na baku.
- Svi smo gravitirali oko nje. Tata je radio u Vlajkovićevoj ulici, mama
na Terazijama, pa je bilo potpuno logično da svakog jutra kada krenu
na posao, mene ostave kod bake. Kod nje smo svi ručali, provodili
veći deo dana, tako da je naš stan na Novom Beogradu u suštini bio
spavaonica, i to više mojim roditeljima, nego meni. Kako je vreme pro-
lazilo, sve sam više ostajala kod bake, a kada sam postala tinejdžerka,
potpuno sam prešla kod nje. Tu sam išla u školu „Drinka Pavlović“, a
kasnije u Petu beogradsku gimnaziju.
Baka Marija
Moja baka je bila vesela i slatka osoba koja me je svačemu naučila
i veoma sam joj zahvalna na tome. Jako mi nedostaje, a kako sam
 Rođena za
televiziju

starija, sve je više razumem, kao i svoju mamu. Imala

je vrlo kompleksan život, ali držala je celu porodicu na
okupu, onako kako su samo te stare bake, iz nekih drugih
vremena, umele.
Imale smo jednu fantastičnu epozodu kada sam počela da
se zabavljam sa svojim sadašnjim mužem. Pitala me je čime
se on bavi, a ja sam rekla - Zare, on je glumac. Ona je to
odćutala, da bi posle mesec dana, kada više nije mogla da
izdrži, telefonom zvala moju najbolju drugaricu i rekla joj:“
Sandra, dušo, ali on je mator čovek, ima dvoje dece koji
su njeni vršnjaci, da li je ona normalna?!“ Umislila je da se
Moja baka je bila vrlo slobodoumna
zabavljam sa Ivanovim ocem, Draganom Zarićem!
za svoje vreme. Kada sam se prvi put
Mama i Tata fatalno zaljubila i rekla joj da hoću
Moja mama je izrazito konzervativna žena, kao da nije da živim sa svojim dečkom, ona je
bakina ćerka! Ali, moji roditelji su uvek bili veoma „me-
kazala: “Bože, sine, nećeš valjda
kani“ i bolećivi prema meni. Jedinica sam i uvek sam bila
mažena. Činili su mi mnogo, ali su se trudili da to ne ode da se udaješ?!“ Za osobu njenih
u krajnost. I mislim da nije, jer sam dosta rano uspela da godina očekivalo se da bude izrazito
se osamostalim, krenem svojim putem, čak i pre nego što konzervativna i da me upućuje na
je trebalo. Ono na čemu sam im najzahvalnija je što su sve
život „snaše“. Kada sam je pitala
svoje slobodno vreme zaista posvećivali meni. Probala sam
mnogo toga zahvaljujući njima. Verovatno sam zato sa zašto da se ne udajem, odgovorila je:
svojih dvanaest, trinaest godina znala šta bih otpilike volela “ Pa, posle moraš da se razvodiš....“
u životu.
Dok sam bila sasvim mala, kao i svaka ćerka, bila sam
bliskija sa tatom. On je bio glavni čovek za igru, kupovinu, Talenti
šetnju i uvek je bio manje strog od mame. Međutim, kasnije Kao i većina dece, imala sam različite ambicije. Afiniteti
kada sam postala starija, vezala sam se za majku, i to traje do su mi se menjali, ali u suštini, odrasla sam u „Kolibrima“
danas. Ostaje se tatina ćerka, ali na nekom drugom nivou. gde sam provela šest, sedam godina svog života. Paralelno
sam igrala balet kod Jelene Katić i to je ozbiljno obeležilo
moje detinjstvo. Završila sam nižu muzičku školu „Vojislav
Vučković“, odsek klavir. Upisala sam srednju muzičku školu,
Kolibri roditelji su me
ali je na žalost nisam završila. U jednom trenutku sam shva-
tri, četiri godine
Kada sam imala gde sam videla
tila da, ma koliko da volim muziku, neću se njome baviti.
adsko proleće“
vodili na „Beogr pali da sam Osim toga, išla sam i na glumu u Radio Beograd kod Mike
su mi se toliko do
„Kolibriće“ koji t šortsu! Bila Aleksića, interesovale su me razne, nove stvari.
žutoj majici i tege
celo leto išla u li na audiciju.
sn a ka da su me odve
sam bo le , međutim, nije Prijateljstva
sa m an gi nu i temperaturu
Im al a apomagala“ Baka me je vodila u parkove u centru grada, „Taš je bio naš“
da ne odem. „Z
dolazilo u obzir e“, ali je
palme njišu gran i tu sam sretala svoje prve prijatelje sa kojima sam još uvek u
sam pesmu „Dok trd eset godina
Pešić, koja je če kontaktu. Rana prijateljstva vezujem i za „Kolibre“. Kasnije
čarobnica Milica , naslutila da im am sluha.
en t to g ho ra sam prijateljstva sklapala sa decom iz škole, sa mnogima od
bila di rig eno u tom
m pr im lje na , a vreme proved njih sam išla u srednju školu, tako da nas veže ceo život.
Tada sa detinjstvo.
m en e značilo predivno š Ali, bila su to druga vremena. Ne verujem da će naša deca
ho ru je za im škole, ima jo
žno da dete, os
Mislim da je va ostati tako vezana u životu. Moraćemo da se priviknemo na
nešto što voli. ideju da naša deca neće živeti kao mi.

mama februar 2009 101

Slike detinjstva
Ivana Zarić
Vaspitne metode roditelja
koje primenjujem na svojoj deci
Moj muž i ja ćemo se truditi da im omogućimo ono što su nama
naši roditelji - mogućnost da probaju sebe. Trudićemo se da ih
usmerimo i objasnimo šta vredi u životu, a šta ne. Želimo da
podignemo decu koja će imati poverenja u nas i obrnuto, da ih
pustimo da budu slobodne i da rade šta žele u životu.
Škola
Ceo moj život se odvijao oko škole „Drinka Pavlović“.
Nijedna priredba nije mogla da prođe bez mene! Bilo je nas
nekoliko koji smo uvek morali da „držimo banku“. Jako bih
volela da moja deca idu u tu školu, mada znam da će preo-
stali učitelji i nastavnici iz mog vremena u međuvremenu
otići u penziju. Uspeli su da nas vežu do te mere, da su moji
drugovi i drugarice iz razreda, gde god da žive, upisali decu
u našu školu. Neki sa Miljakovca dovode decu u „Drinku“!
Srednju školu ne pamtim tako, valjda zato što smo bili
usmerenjaci, pa smo se menjali tri puta za četiri godine.
Leta, zime
Zime sam uglavnom provodila u Beogradu, jer sam trenirala
klizanje. Zbog toga nikada nisam naučila da skijam.
Leti smo uvek išli u Hrvatsku, a jedan deo života sam
provela u Perazića Dolu u Crnoj Gori. Sada je to urbani-
zovano i veliko naselje, a osamdesetih godina je bio malo, sa
vikendicama. Bilo je potpuno čarobno svakog leta!
Bez krave u fokusu!
Nikada u životu nisam bila na selu. Dok sam bila dete to
mi uopšte nije predstavljalo problem, nije me interesovalo.
102 februar 2009 mama
rka traju i danas
Prijateljstva iz pa
Tada je bilo do
voljno snega za
sankanje
Sada mi je na neki način žao, jer odmor na selu i seoski život
sigurno jesu nešto posebno.
Prošlog leta nam je beba bila mala, nije bila za more, i moj
muž je predložio seoski turizam. Nisam htela da prihvatim
taj predlog, a posle sam shvatila da i to treba probati. Deci,
naročito starijoj ćerki, bilo bi zanimljivo da vidi kravu koju
ja nikada u životu nisam videla izbliza! Može da se desi da
odem na selo sledećeg leta, prvi put u životu!
Proslave, praznici
Porodična okupljanja su se događala kod bake. Ona je bila
žena domaćica koja je umela dobro da skuva, pa se sedne i
jede! I dan - danas je za mene vrhunac provoda da odem da
se najedem! Kao mlađa nikada nisam išla po diskotekama,
klubovima, kafićima, već su za mene ručak ili večera bili i
ostali pojam provoda.
Prve radio emisije
Kada sam bila prvi razred srednje škole, radila sam emisiju
za srednjoškolce koja se zvala „Prekobrojni čas“. Ta emisija
je regrutovala mnoge ljude, neki su postali novinari, neki
glumci, puno ljudi je iz nje poniklo.
Radilo se dosta, celu srednju školu sam provela u toj
emisiji, a u drugom srednje sam već imala svoje smene na
Prvom programu Studija B. Kada dođe leto, svi se razlete
na godišnje odmore, a mala Ivana je ostajala celo leto u
Beogradu radeći. Na mnoga letovanja i zimovanja nisam
otišla, nisam bila na mnogim provodima, ali dobila sam
svoje smene. Moraš da se potrudiš i nešto žrtvuješ, ne može
drugačije. Tako je kad si mlad, iznosiš tacne, pa polako.
Televizija
U suštini, na televiziji sam od svoje četvrte godine. Imala
sam sedamnaest godina kada su pozvali Voju Nedeljkovića
i mene da radimo emisiju „Klub deset“ koja je u tom
trenutku bila naslednik „Hita meseca“. Tražili su mladića i
devojku sa iskustvom, nas dvoje smo prošli audiciju, probno
snimanje, i to smo radili par godina. Tako je krenulo...
 Soba za bebu

Kako ćete obojiti zidove u bebinoj

sobi - izuzetno je važno. Jer,
bojama ili veselim tapetama
može da se postigne zanimljiv
izgled prostorije, ali i da se
lako pogre{i, čak pretera. Zato
ćemo vas u ovom broju upoznati
sa nekim od osnovnih pravila
tog «posla». Tekst: Milica Gacin, Foto:
Shutterstock

Avantura u boji
O
brada zidova u bebinoj sobi, osim što
predstavlja higijenski čin, može da bude
prilika za «otvaranje novih svetova», koji
će pružiti veoma podsticajan i prijatan
ambijent za celu porodicu. Palete različitih boja i mnogi
drugi materijali su doslovno na dohvat ruke, samo je
potrebno na vreme promisliti i obradu zidova shvatiti
kao avanturu, a ne kao tegoban zadatak.
Ideje, «trikove» i sugestije za prave nijanse, otkrila nam
je Jelena Milinković, diplomirani inženjer arhitekture.
Koji su osnovni zahtevi prilikom odabira zavr{ne
obrade zida za bebeću sobu?
- Završnoj obradi zidova treba posvetiti posebnu pažnju.
Postoji veliki dijapazon savremenih načina sa kojima
možemo da se igramo prilikom uređenja sobe, ali nisu svi
preporučljivi za sobu bebe. Materijali koji se apliciraju na
zidove, pre svega, moraju da budu netoksični. Važno je i
da se lako održavaju, da su glatki a ne reljefni, kako ne bi
skupljali prašinu.
Sa druge strane, ono što uradimo sa zidovima, oslikava
našu ideju. Cela soba može da se izmeni bojenjem zidova,
lepljenjem bordura, slikanjem murala ili naglašavanjem
pojedinih elemenata u prostoru kontrastnim bojama.
Koje boje se preporučuju?
- Najprikladnije su akrilne boje. One su vodoperive, a
samim tim i lake za održavanje, i nisu toksične. Na njima
teže izbijaju fleke, teško «požute». Mogu da budu u mat,
polusjajnoj i sjajnoj varijanti. Značajno su kvalitetnije od

mama februar 2009 103

Soba za bebu
Ceo zid kod kreveca bebe može da
bude slika - mural ili kvadrati jačih
boja, čiji se tonovi u svetlim nijansama
pojavljuju na drugim zidovima.
Svaka boja nosi svoju psihološku sliku
Žuta je veoma vesela, stimulišuća, ali treba biti opre-
zan. Jaka žuta može da bude iritirajuća ako se koristi
na velikoj površini. U slučaju da soba nema dovoljno
svetlosti, žuti zidovi mogu da budu od pomoći.
Narandžasta je veoma pozitivna, doprinosi stvaranju
ugodnog ambijenta punog sigurnosti i topline. Može
da se koristi u dečjim sobama, ali umereno.
Zelena je opuštajuća, osvežavajuća, pa je toplo
preporučujem u bebećim sobama.
Crvena je pozitivna, energična, jaka i može da se
koristi samo kao deo zida ili bordure. Ovom bojom
može da se naglasi jedan interesantan detalj, ali uvek
uz neku drugu boju, koja bi je «smirila».
Plava je mirna i stimulišuća, ali treba koristiti pastelnu
ili svetlo plavu. Ako se cela soba boji u ovoj boji,
treba je «oživeti» uz pomoć neke tople boje.
104 februar 2009 mama
obične poludisperzije, a nisu mnogo skuplje. Toniraju
se mašinski, tako da lako može da se dobije željena
nijansa.
Koje tehnike obrade zidova su najprihvatljivije?
- Navedene boje se nanose u dva, tri sloja na prethodno
pripremljenu površinu, a to znači ošmirglanu i nekoliko
puta gletovanu. Od niza molersko-farbarskih tehnika,
neke specijalne molerske tehnike mogu da budu inte-
resantne - kao Ottocento, koja daje fini damast svilenkast
izgled, sa diskretnim odsjajima. Interesantna je i Pallas
tehnika, koja daje kristalni metalik efekat. Reč je o veoma
kvalitetnoj obradi zidova, ali ove tehnike su skupe za dečju
sobu, koja će kroz par godina verovatno da menja svoj stil.
Često se za oblogu zidova koriste tapete. Koja je
vrsta dobra za bebinu sobu?
- Tapete su izuzetno praktične i veoma moderne u poslednje
vreme. Različitog su materijala: ima ih od pliša, tekstila, pvc-a,
papira. Za dečje sobe se najviše koriste papirne tapete, jer su
zdravije od plastificiranih - koje se, ipak, bolje održavaju. Postoji
veliki izbor dizajna, a najinteresantnije su kombinacije sa dve
osnovne boje, koje se različito postavljaju na zidovima. Moguće
je uklopiti tapete na jednom zidu i moleraj na ostalim. Od osta-
lih načina oblaganja zidova, jedino mogu da budu interesantne
drvne obloge. One se stavljaju u visini do jednog metra, čime se
olakšava održavanje zidova sobe. Zidne obloge od prirodnog ili
veštačkog kamena, kao i dekorativne opeke, nisu prihvatljive.
Kako odabrati adekvatnu boju zida?
- Šteta bi bilo ostaviti zidove savršeno belim, jer detetu mogu
da deluju sterilno, hladno. Opet, ne treba preterivati, jer dete
treba da spava u toj prostoriji. Uglavnom se kombinuju dve
svetle, pastelne boje sa jasnim, velikim šarama.
Osnovno što treba da se zna jeste da će hladne boje, kao što
su plava, zelena i ljubičasta učiniti da soba deluje veće, dok
će tople boje kao što su narandžasta, žuta i crvena stvoriti
ušuškaniju atmosferu i smanjiti prostoriju.
Ako su zidovi neutralni, dekoracija i nameštaj više dolaze do
izražaja. No, ukoliko su tapete šarene ili postoji višebojna pal-
eta, nameštaj treba da bude jednostavan, svetao, jasnih linija.
Kako može da se napravi interesantna {ema na
zidovima?
- Jedan zid može da «iskoči» ako je obojen, recimo, u boji trave,
a da se na drugom pojave narandžasto-zelene pruge. One mogu
da budu «debele» desetak centimetara, ili nasumične debljine.
Mogu da se postave do jedne trećine visine zida, na celoj visini,
ili da budu prekinute bordurom. Takođe, mogu da se
pojave tačkice različitih veličina, ali samo u sobi kod
beba devojčica. Lepo izgledaju i krugovi, kvadrati i
druge šare. Najjednostavnije rešenje jeste definisati
jednu ili dve boje, a igrati se stikerima ili samolepljivim
bordurama.

Da li i plafoni mogu da se ukrase?

- Plafoni se skoro uvek boje u mat belo, zato što
belo reflektuje svetlost i tako soba deluje osvetljeni-
je. U Americi su česte slike oblačića ili anđelčića na
plafonu, ali to kod nas nije popularno. Lepo je da
se postavi poneka zvezdica koja svetli u mraku ili
jednostavan crtež određene životinjice.

[ta je u trendu? Koje su preporuke za

jedinstven ambijent?
- Boja i završna obrada zidova treba da naglase
odabranu temu sobe, u odnosu na to da li je reč o
džungli, farmi, okeanu ili vilinskoj kući.
Pokušajte da se oslobodite «bebeće plave boje» za
dečaka i jednoličnih svetlo roze zidova za devojčicu.
Soba vaše bebe treba da bude unikatna, živa,
stimulišuća. Najzad, novorođenče najpre vidi jake
kontraste svetlog i tamnog, pa mu treba omogućiti
da od prvog dana «doživi» svoju sobu.
Ako, ipak, ne možete da pobegnete od roze boje,
koristite dve nijanse - jaču i slabiju, kao horizontalne
pruge sa narandžastom dekoracijom. Na taj način se
definitivno postiže vesela, stimulišuća atmosfera.
Soba za bebu može da se uredi isključivo po ukusu
roditelja, ali i u skladu sa ostalim delom stana. Čak i
ako je braon osnovna boja, sa dosta belog nameštaja,
bele stolarije i velikim aplikacijama u zemljanim ili
tirkiznim tonovima, delovaće umirujuće i odavaće
retro look. Dakle, soba za bebu se osmišljava sa puno
ljubavi - baš za vaše dete. Treba da bude vesela i
jedinstvena, ali i da odražava karakter roditelja.

Vizuelno proširivanje malog

prostora
U maloj sobi, zidovi mogu da se vizuelno
«prošire». Najbolji utisak povećanja prostorije
se postiže primenom svetlih i blagih tonova
hladnih boja. U takvoj sobi ne treba upotre-
bljavati kontraste boja.

mama februar 2009 105

DECA SPORT

t kod nas
eni spor
d
Nov vo
A VABA
HAB
r e d v a meseca
P
la slatku
sam sre

U
g
e v o jč i c u mlađe Vaterpolo klubu «Vračar» su nedavno
d
g u z r a sta koja krenuli sa programom smešnog, deci
{kolsko u
ogromn
simpatičnog imena: Haba-Vaba. Reč
je nosila b u, kakvu
je o dečjem sportskom programu koji
k u t o r
sports
već godinama realizuju vaterpolo i plivački savezi u
v a t e r p olisti. mnogim evropskim zemljama. Pravi naziv mu je flipa
imaju m ajkom bol (Flippa ball), a mi smo preuzeli mađarski naziv,
je s a
Ulazila entar
dakle Haba-Vaba. To je, u stvari, vrsta vaterpola, ali
o r t s k i c se trenira u malom, «neplivačkom» bazenu, dubine
u Sp e kla mi je oko 110 centimetara. Namenjena je mališanima
a r » . R
«Vrač l a u {kolu
predškolskog i ranog školskog uzrasta, preciznije
p i s a
da se u
dečacima i devojčicama od pet do deset godina.

, k o d n as malo
novog Od
sporta.
Mlađi, podsećamo, posebno ako su niži od 110 centim-
z n a t o g etara, ne mogu da uče osnove plivanja, a negde ni da uđu
po drugara
n je n i h u bazen bez pratnje roditelja. No, «pravi» treneri će vam
nje i a {ta je to reći da nema ni potrebe da obarate rekorde, u stilu: «Moje
z n a l
sam sa . Tekst: Žel
jka
dete je naučilo da pliva sa dve godine». Ali, ni da čekate da
a - V a b a krene u srednju školu pa da shvatite kako se plaši vode.
Hab stock, Pre nego što objasnim kakav je to sport, reći ću vam da je
utter
to: Sh
Zebić, Fo za trening potrebna uobičajena plivačka oprema: kupaći
arhiva
Mama

106 februar 2009 mama

 Pravila prilagođena
deci
Pravila u mini vaterpolu i
na utakmici su potpuno
prilagođena deci. Ako ih
je desetoro, ekipe broje
po pet mališana, ako ih je
dvadesetoro, ekipe imaju po
deset članova. Deca tokom
igre stoje u bazenu, trče
kroz vodu, proplivavaju...
Najstrože je zabranjeno
čuveno vaterpolo potapanje.
(može i onaj od letos, sa mora), kapa
(posebno za devojčice, zbog dugih
kosica), naočare za plivanje (mogu,
ali i ne moraju), papuče - obavezne
su, kao i peškir, fen i... ništa više,
ostalo je kraj bazena, čeka decu.
Vaterpolo kapice se ne kupuju.
Mini vaterpolo
Haba-Vaba je vaterpolo prilagođen
deci, zapravo mini vaterpolo, a
kod nas se koriste iskustva tren-
era iz Mađarske. Pravila igre liče
na na ona u vaterpolu, mada ima
razlika. Naime, prve takmičarske
kategorije su i kod nas, i u drugim
zemljama Evrope - za decu do
dvanaest godina, ali ne pre deset.
Zato je Haba-Vaba odličan način da
mlađa deca u isto vreme u malom
bazenu nauče da se ne plaše vode, a
onda i da plivaju - jer ih prvo tome
uče, i to svim tehnikama. A pored
toga i da «koriste» loptu u vodi i
pored bazena. Naravno, i da zavole
vaterpolo.
Pomoć trenera
Časove, po precizno utvrđenom
programu, vode treneri vater-
pola. Trening, koji traje jedan sat,
počinje kao i kod ostalih sportova
- zagrevanjem, dakle vežbama
razgibavanja pored bazena. Onda
se ulazi u mali bazen, jer se ug-
lavnom radi o deci neplivačima.
Najpre se uče plivačke tehnike,
uz standardne rekvizite: dasku i
loptu. Deca poslednjih petnaestak
minuta, podeljena u dve ekipe,
igraju «utakmicu». Ne, to još niste
videli! Pored osnovnih pravila, sve
ostalo je podložno promenama, sve
dok se i poslednje dete u grupi ne
raduje i skakuće u bazenu. Tužnih,
uplašenih, i onih koji ne učestvuju u
igri - nema!
Prelazak na «veliki»
vaterpolo
Kasnije, kada napune deset godina,
deca će znati da plivaju i već će
poznavati osnove vaterpola. Zbog
dobre komunikacije između klubo-
va u Vaterpolo savezu, mališani će
moći da prelaze u bilo koji vaterpolo
klub kod nas. O tome da u Beogra-
du trenutno rade samo dva bazena
- ne bih sada, ta priča nije za decu,
i nije lepa. Ali, Banjica ili Vračar,

Utakmice i turniri
U Evropi se već igraju i Haba-Vaba utakmice, a organizuju se i
turniri. U Vaterpolo klubu «Vračar» se nadaju da će tako uskoro biti
i kod nas. A tada, igraće se utakmice po sledećim pravilima: traju
četiri puta po pet minuta, ekipe imaju 15 igrača, u vodi je šest
igrača plus golman, ostali su rezerva. Deca mogu da hodaju po
bazenu ili da plivaju, da loptu drže sa obe ruke - ali da je bacaju
samo jednom, i nije dozvoljeno potapanje lopte, a kažnjava se i
nasilno ponašanje, pljuvanje ili psovanje.

mama februar 2009 107

DECA SPORT
Sličnosti i razlike
Da se podsetimo istorijata «velikog» vaterpola… To je kolektivni sport,
jedan od mlađih, jer je nastao sredinom 19. veka u Velikoj Britaniji.
Najpre je cilj igre bio da se prenese lopta sa jednog na drugi kraj
«igrališta» - na rekama i jezerima, ili od jednog do drugog čamca.
Vremenom su uvedena pravila: trajanje, broj igrača, golovi, sudije,
bazeni… U mini vaterpolu, suština je zadržana: dakle, radi se o
prenošenju lopte u vodi, uz pokušaj bacanja lopte ili šut na gol. Bez
golova, deci ta igra ne bi bila toliko zanimljiva, zato već od prvog
treninga igraju te male utakmice na kraju časa.
to vam je sada jedini izbor bazena za vodi i plivanje. Zato su vaterpolisti
vaterpolo... U Obrenovcu postoji klub onako jaki, izdržljivi, brzi, sa odličnom
TENT, u Lazarevcu TEK… i tako po koordinacijom pokreta i kapacitetom
Srbiji - mahom gde ima bazena, ima i pluća. Što se širokih ramena tiče, da
klubova. objasnim! Devojčicama u vaterpolu
neće biti ništa šira ramena nego u bilo
Brzina, dinamika, akcija… kom plivačkom sportu, a ako majka
Vaterpolo je dinamičan sport, pun nema «širinu», neće je od vaterpola
brzih reakcija, uz stalne pokrete u dobiti ni kći. Možda centimetar ili dva,
ali baš kako treba. Kapiten naše senior-
ske vaterpolo reprezentacije je jedno
zgodno devojče, sigurno ne preširokih
ramena - taman da joj sve lepo stoji.
Da ne znam, nikad u životu ne bih
rekla da se bavi tim sportom.
Za zdravlje detetove
psihe
Ono što je, možda, i najvažnije - to je
uticaj ovog mini vaterpola na psihu
Mešovite ekipe
Ekipe su i na treningu i na
«utakmicama» mešovite, jer
u tom uzrastu jednako ima
dečaka i devojčica. Kas-
nije, male dame odustaju od
vaterpola, iako kod nas ima
ženskih klubova. Od ulaska
na bazen do oblačenja jakni,
deca uče da slažu odeću i
obuću, poštuju svoje i tuđe
stvari, budu pristojna prema
drugarima i trenerima, a posle
časa i prema roditeljima.
108 februar 2009 mama
deteta, prilično ugroženu u poslednje
vreme agresivnim sadržajima crtaća,
filmova, kompjuterskih igrica… ali
i u školama, a nažalost i u porodi-
cama. Deca ne moraju da učestvuju
u agresiji, ali je vide i slušaju o njoj.
Zato je tu sport. Haba-Vaba će pomoći
mališanima da kroz igru steknu smisao
za kolektiv, razviju pažnju, steknu
odlučnost, smelost, volju, nauče
da sarađuju i potisnu agresivnost.
Evo, priznajem, za to potiskivanje
agresivnosti… i ja sam prvo pomislila
na sukob naših vaterpolista u Pekingu
na Olimpijskim igrama, ali to već
nema veze sa sportom. U svakom
slučaju, sport je odličan za decu, mada
mu profesionalci povremeno prave
lošu reklamu.
Mogućnost izbora
Deca će u školici vaterpola da nauče
mnogo toga. Kada napune deset go-
dina - mogu, ali i ne moraju da nastave
da se bave vaterpolom u velikom ba-
zenu. A mogu da nastave sportski život
u bilo kom klubu bilo kog plivačkog
sporta. U okviru mini vaterpola insisti-
raju da decu uče sportskim veštinama
kroz igru, tako da im ne bude dosadno
ponavljanje pokreta. Inače, kraj bazena
je jedan trener, vaterpolista, na deset
mališana (tačnije, do deset). Treninzi su
dva puta nedeljno, vikendom predveče,
što odgovara zaposlenim roditeljima.
Kako bude raslo interesovanje, tako će
se povećavati broj grupa, ali ne i broj
dece u grupi, zbog bezbednosti.
Dakle, nov vodeni sport kod nas,
smešnog imena, još je jedan pokušaj
da sport najmlađima bude zabava a ne
obaveza, da dete uživa i igra se, a ne da
strogošću prerano pravimo šampione.
Jer, po pravilu, deca to nikada neće
postati pogrešnim pristupom. Napro-
tiv. Habavabisti, ćao!
 KULTURNI VODI^ za decu i roditelje

KNJIGE
Slatko spavaj, medvediću i
Slatko spavaj, zečiću
Reč je o dve predivne knjige u kojima brižne majke sa puno ljubavi
smeštaju svoje mališane u krevet i čitaju im omiljene priče za laku
noć... Ana Kazalis je autor zanimljivih dogodovština junaka iz
šume, koje su oživljene nestvarno lepim ilustracijama Tonija Volfa.
Slikovnice sa nalepnicama Ove knjige pretvaraju vreme za spavanje u poseban doživljaj...
Slikovnice su prilagođene deci uzrasta od dve do pet godina. Izdavač: Evro-Giunti
Dete će se zabavljati i uživati u igri pronalaženja, kao i u
postavljanju nalepnica na odgovarajuća mesta. Istovremeno
će se upoznavati sa zanimljivim svetom boja, oblika i brojeva.
U druženju sa kravicom Cvetom i njenim drugarima, dete će
da razvija pažnju i motoričke sposobnosti, kao i kreativnost i
maštu, a usvajaće i nove reči i pojmove.
Izdavač: Enco book

četiri slikovnice dve knjige

Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_ Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_
enco_ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog spavaj_ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog
broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok enco Maja Maric broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok spavaj Maja Maric
Nis. Za mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV. Nis. Za mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV.

Tigrica Lili - heroina u akciji!

Tigrica Lili je pod pritiskom. Rozi, njen voljeni tronogi pas, ne
ponaša se baš najbolje... Mami je svega dosta, Rozi mora da
ode! Ali, nije to jedino što brine
Tigricu: Ermina, Hanibalova
nova divlja svinja i njeni prasići
Srećkove priče jure kao pomahnitali, a seljani
Srećko ili Kiper, kako ga zovu u Velikoj Britaniji, spada u red spremaju protest. Vreme je za
omiljenih likova iz sveta dečjih knjiga. Njegov tvorac je poznati akciju, u stilu Tigrice Lili! No,
britanski ilustrator Mik Inkpen. Četiri slikovnice iz serije Srećkove može li Tigrica da izbavi Rozi
priče donose četiri zabavne, ali i poučne priče o psu Srećku i iz štenare i da spase Ermininu
njegovim drugarima. Vesela družina se nikada ne predaje pred slaninicu? Ili je to nemoguća
nekim problemom, već ga uspešno rešava. U tome im pomaže misija?
dovitljivost i spremnost da jedni drugima pomognu. Izdavač: Dereta
Izdavač: Kreativni centar

četiri knjige jedna knjiga

Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_lili_
POK_srecko_ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog broja.
pozivnog broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok srecko Donja crta označava razmak. Primer: Pok lili Maja Maric Nis. Za
Maja Maric Nis. Za mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV. mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV.

mama februar 2009 109

KULTURNI VODI^ za decu i roditelje

film
Ispovesti kupoholičarke
Film zasnovan na knjizi Sofi Kinsele upoznaje gledaoce sa
Rebekom Blumvud, devojkom koja ima 25 godina i živi sa
najboljom prijateljicom Suzi u modernom kraju grada. Ona piše
za časopis koji se bavi finansijama, što je baš i ne ispunjava, ali
prava opsesija joj je šoping. Pošto plata ne može da podmiri
njene potrebe, računi se gomilaju, a ona se neuspešno trudi
da uštedi. Čak i trud da zaradi više novca postaje pravi fijasko!
Ova romantična komedija je u bioskopima od 12. februara.
Distributer: Taramount film

Marli i ja
Ovaj porodični film, sa Ovenom Vilsonom i Dženifer
Eniston u glavnim ulogama, zasnovan je na bestseleru
Džona Grogana. Glavni «junak» je nepopravljivi pas
Marli, žuti labrador, koga su usvojili Grogan i njegova
supruga. I pored pažnje i ljubavi koju su mu ukazivali,
Marli se pokazao kao veoma nestašan. Uništavao je sve
po kući, izbačen je iz «vaspitne škole» i postajao sve gori
kako su deca pristizala, ali je ipak ostao nezamenljivi
član porodice. Ova komedija počinje da se prikazuje
kod nas 5. marta.
Distributer: Tuck
DVD
Zemlja pre vremena XIII -
Mudrost prijatelja
Dobra zabava je zagarantovana
uz praistorijske drugare - malene
dinosauruse, na njihovom
smešnom putovanju! Uz
zanimljive pesme i neverovatan
glasovni talenat oskarovca Kjube
Guding Džuniora i dobitnice
Zlatnog globusa - Sandre Oh,
Ti ga prosto ne zanima[ mališani će uživati u otkačenoj
Film je zasnovan na bestseleru Grega Berenta i Liz Tućilo,
avanturi ispunjenoj toplim
a radnja se odvija u Baltimoru. Niz isprepletanih priča
prijateljstvom!
se bavi greškama u «iščitavanju» ljudskog ponašanja.
Izdavač: Prooptiki
Junaci su slikoviti: žena «zaglavljena» u lošem braku, čiji
muž ima ljubavnicu - koju juri drugi muškarac. Upravo sa
njim, druga mlada žena pokušava da namesti slučajne
susrete - ali samo da bi naletela na njegovog prijatelja. A
jedan dvd
tu je i žena večito zbunjena zbog izlazaka sa momcima, u
kulturi koja je više opsednuta tehnologijom nego realnim
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_
kontaktima sa ljudima... U ovoj romantičnoj komediji, koja
dvd_ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog
će se u bioskopima pojaviti 26. februara, igraju Ben Aflek,
broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok dvd Maja Maric
Dženifer Aniston, Skarlet Johanson, Dru Barimur i drugi...
Nis. Za mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV.
Distributer: Tuck

110 februar 2009 mama

 KNJIGE ZA VAS
I VAŠU DECU
CD OD PRVOG OBROKA DO
ŠKOLSKE UŽINE
Da se okreće Zemlja Autor: Prim. dr Jasminka
Komnenović, pedijatar-nutricionista
prestat’ nikad neće Cena: 450 din.
Miodrag Jakšić, inače autor šest knjiga
poezije za decu, autor je i svih tekstova sa
ovog kompakt diska, čije će slušanje biti
pravo uživanje za decu. Izvođači su Goca
Tržan, Bora Djordjević, Sergej Ćetković,
Inspektor Blaža, Željko Samardžić, hor
«Kolibri», dečji hor RTS-a i drugi.
Izdavač: PGP RTS

jedan CD
USPEŠAN RODITELJ
USPEŠNO DETE
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_cd_ Autor: Jelena Holcer, pedagog
ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog broja. Cena: 399 din.
Donja crta označava razmak. Primer: Pok cd Maja Maric Nis. Za
mreže MTS i Telenor. Cena 30 din.+PDV.

IGRICA
Munja
Kada zli genije kriminala, doktor Kaliko, i njegova organizacija odluče da zavladaju
svetom, na putu im stoji samo devojčica Peni i njen ljubimac, pas Munja. Srećom po
dobro širom sveta, Munja je pas obdaren super moćima. Kao i kod većine Diznijevih
filmova, i Munju prati video igra napravljena za sve trenutno aktuelne igračke mašine
300 PITANJA O VAŠOJ
- od kućnih računara, preko najmodernije PlayStation 3 konzole, do prenosnog TRUDNOĆI
Nintendo DS-a. Munjine avanture, prikazane odličnom grafikom, dobro su osmišljene i Autor: Prim. dr Dragoslav
veoma su zabavne. Jednostavnost korišćenja raznih super moći je na savršenom nivou, Lekić, ginekolog
pa će najmlađi igrači biti oduševljeni kada izvedu neki spektakularan potez. Ali, ni oni Cena: 200 din.
nešto stariji neće odoleti... Pored glavnih avantura, tu su i mini igre - koje su, možda, i
zabavnije od uobičajenih nivoa.
Izdavač: Extreme CC

jedan dvd
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte
POK_munja_ime_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262,
bez pozivnog broja. Donja crta označava razmak. Primer:
Pok munja Maja Maric Nis. Za mreže MTS i Telenor. Cena
30 din.+PDV. Informacije na tel:
011 334 27 23
mama februar 2009 111
 mamin adresar mamin adresar mamin adresar mamin adresar

KULTURNI VODI^ POZORI[TA

Dobro dete, dobar čovek

Proteklog meseca pogledali smo dve predstave koje vam ovom prilikom
prepuručujemo. Predstava Karijus i Baktus u pozori{tu lutaka Pinokio,
namenjena je sasvim maloj deci, a pogodna je i za one koji idu prvi put
u pozori{te. Za razliku od nje, predstava Stepa u Malom pozori{tu Duško
Radović je prilagođena starijem uzrastu. Tekst: Marija Perić Mitić, Foto: Arhiva MAMA

Karijus i Baktus
Priča o Karijusu i Baktusu je moderna norveška bajka o dva
dečaka - đavolčića koji žive u ustima dece koja ne peru
zube. U tim zubima oni buše tunele, prave kuće sa dnevnim i
spavaćim sobama, balkonima i garažama za svoje automobile
od medenjaka. Ovi veseli luckasti anti-junaci raduju se kada u
usta devojčice Jece (koja je njihov najnoviji domaćin) upadaju
slatkiši i karamele, a očajni su kada Jeca pere zube ili ide kod
zubara, i kada u njihov dom dolaze strašna četkica za zube ili
još strašnija bušilica. Karijus i Baktus bivaju izbačeni iz Jecinih
usta, a na kraju ove priče svakako je najsrećnija Jeca koju više
ne bole zubi. Režiju potpisuje Stevan Bodroža, a igraju Dragiša
Kosara i Biljana Mihajlović.
Stepa
Čehovljeva Stepa je priča o dečaku Jegoruški koji putuje
kroz veliku ravnicu stepe, od svog malog mesta do velikog
grada, u kome će početi da uči školu. On putuje sa
trgovcima vunom i starim sveštenikom Hristiforom. Na
putu se sreće sa ovcama, divljim životinjama, srebrnim
ribama na reci. Prolazi kroz Jermensko selo, krčmu u kojoj
žive čudni Jevreji, u snu vidi svoju pokojnu baku. Tu su još
i srebrni mesec, olujni oblaci, bunar i razna druga čuda
stepe. To je priča o susretu deteta sa životom. Stepa je
simbol života sa svim njegovim radostima i tugama. Kroz
ovu priču o polasku u školu i znanju, provlači se pouka
da je najveće znanje biti dobar čovek. Predstavu je režirao
Bojan Milosavljević, a igraju Rade Ćosić, Ljiljana Peroš,
Zoran Miljković, Damjan Kecojević, Jovo Maksić i Nikola
Protulipac.

112 februar 2009 mama

mamin adresar mamin adresar mamin adresar mamin adresar

mama februar 2009 113