magazin za uspešno roditeljstvo mama 119 novembar 2008.

Na naslovnoj strani

Ana, Nataša i Strahinja

Ivašković
A
na je po zanimanju
stomatološka
sestra, ali trenutno
ne radi. Naime,
otkako je završila školu radila
je u privatnoj praksi, ali zbog
radnog vremena nije mogla da
se organizuje kada je čuvanje
dece u pitanju. Bake su tek
odnedavno u penziji, tako da
ni one nisu mogle da čuvaju
unučiće, pa se Ana snalazila
sama. U novembru počinje da
radi na Stomatološkom fakulte-
tu i veruje da će joj biti mnogo
lakše, jer će raditi u blizini kuće,
škole i vrtića. Ćerkica Nataša
je đak prvak, a sin Strahinja
(u decembru puni tri godine)
je krenuo u vrtić. Oboje su se
bez problema privikli na novu
sredinu i obaveze. Inače, odlično
se slažu, sve rade zajedno, i puni
su ljubavi jedno prema drugom.
S obzirom da više vremena
provodi sa njima, Ana ima više
autoriteta, ali kada zatreba
onda „zapreti“ tatom, mada
retko ima potrebu za tim jer su
uglavnom dobri i poslušni. Tata
Nikola obožava da se igra sa
svojom ćerkom i sinom, pa Ana
kaže da joj se ponekad čini da
ima troje dece.
Kada je snimanje za naslovnu
stranu u pitanju, Ana ima
iskustva jer se već slikala za
časopis Trudnoća i to kada je bila
trudna sa Strahinjom. Nataša je,
iako ima samo sedam godina, kao
prava brižna sestrica pazila na
Strahinju dok su mamu šminkali.
Oboje su pozirali i bili raspoloženi
za slikanje, a koliko su šarmantni
vidi se na fotografijama.
Tekst: D. Aleksić

naš stručni tim

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
64
МАМА / glavni i odgovorni urednik
Jasmina Stefanović. – 1997, br. 1 - . - Novi
Beograd (Omladinskih brigada 88a) : Adria
Media Serbia, 1997 - (Stara Pazova : Savpo). –
28 cm

ISSN 1451-0634 = Mama (Beograd)

COBISS.SR - ID 62853890

l Rukopisi i fotografije se ne vraćaju

l Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od
čitalaca može da koristi za islustracije u časopisu, bez
nadoknade
l Redakcija zadržava pravo procene koje će fotografije biti
objavljene i u kojem delu časopisa. Svako reprodukovanje
tekstova i fotografija je zabranjeno.
l Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih
strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera
4 novembar 2008 mama
Novembar 2008 / broj 119
Sadržaj
Glavni i odgovorni urednik
Jasmina Stefanović
j.stefanovic@adriamedia.co.yu BEBA
18 Razvoj čula: Ritam života u materici
Urednik 22 Hormon rasta: Deca rastu dok spavaju
Dragana Aleksić
26 Od prvog dana sa vama:
d.aleksic@adriamedia.co.yu
Bliznakinje su odabrale prirodni porođaj
Zamenik glavnog urednika 34 Bebin svet: Stisnuta pesnica
Zorica Savićević 38 Novine:
z.savicevic@adriamedia.co.yu
Prevremeno rođene bebe imaju veće šanse
Zamenik urednika 40 Nega genitalija: Sa higijenom ne treba preterivati
Dragana Jevtić 66 Saveti fizijatra: Stopalo ne voli obuću
d.jevtic@adriamedia.co.yu

Urednik web sajta www.yumama.com

Nataša Dorđević Misić
n.djordjevic-misic@adriamedia.co.yu
VASPITANJE
68 Saveti pedagoga: Prva godina vašeg deteta
Saradnici: 94 Mala škola komunikacije: Laganje
Mirjana Ajbl, Vesna Stanimirović, Nataša Vukićević, 99 Aktuelno: Generacije zaljubljene u sebe
Marija Perić Mitić, Daniela Petrović, Jovana Papan,
Tamara Piper, Milica Gacin, Hana Loos, Bojana
62 Tatino vaspitanje: Privikavanje na bebu
Jovanović, Milka Raičević, Snežana Damnjanović
Mitić (lektor), Marina Stojadinović (grafički dizajn)

Kontakt sa čitaocima ZDRAVLJE

011 33 15 315 (od 9 do 17 časova) 44 Mama u poseti:
e-mail: mama@adriamedia.co.yu Lakše do ozdravljenja uz mamu i tatu
Pretplata 48 Pitajte pedijatra: Kad se virusi udruže
Vesna Bujošević 50 Žutica: Da li treba paničiti zbog žutice
tel: + 381 11 20 79 962 74 Stridor: Zvuk koji se ne zaboravlja
(od 9 do 17 časova) 78 Sa vama i kada je teško: Bljesuljak čini čuda
Izdavač: 116 Iz ugla stručnjaka:
Od biljnih boja do plastizera u kozmetici

Adria Media Serbia d.o.o ISHRANA

Omladinskih brigada 88a 56 Pitajte nutricionistu:
11070 Novi Beograd Uvođenje hrane sa glutenom
tel:+ 381 11 207 99 00, fax: + 381 11 207 99 83
www.adriamedia.co.yu
58 Bluckanje: Kako rešiti problem

Generalni direktor
Bernd Rademann

Advertajzing
Maja Olić (direktor svih izdanja)
Olivera Stefanović Stanković (direktor za časopise
Mama i Trudnoća)
o.stefanovic-stankovic@adriamedia.co.yu
tel: 011 207 99 50

Direktor fotografije
Milenko Miklja

Direktor prodaje
Danilo Tadić

Štampa
Savpo, Stara Pazova

Distribucija
Polydor d.o.o.
Kumodraška 257, 11000 Beograd
tel: + 381 11 246 11 38; polydor@sezampro.yu

Na naslovnoj strani:
Ana, Nataša i Strahinja Ivašković
Foto Boris Nikolašević
Styling: Mango i Okaidi

MAMA
28 Mamino mleko: I hrana i lek
102 Pitajte ginekologa: Nega posle epiziotomije
PORODICA
88 Tatina priča: Ruke pune posla
112 Porodične priče:
Ona je počasni irski konzul
120 Slike detinjstva: Sergej Ćetković
KULTURA
110 Deca talenti: Maja Mazić, srpski zlatnik
132 Kulturni vodič: Knjige, filmovi...
ZABAVA
118 Deca i sport: Košarka
124 Rođendani:
Saveti koji će olakšati njihovu pripremu
126 Soba za bebu: Najbolji ambijent za nju
129 Dečja moda: Mama u 21. veku
Akcije, pokloni, igre...
84 SLIČICA PTIČICA
98 SMS servisi za roditelje
SPISAK DOBITNIKA IZ PROŠLOG BROJA:
HUGGIES: Marija Opančina, Beograd; Večerinac Goran, Stari Banovci;
Gordana Pavlović, Niš; CAPRICE: Nataša Lončarević, Kraljevo; Marina
S.Pešaković, Vršac ; Sofija Trklja, Novi Sad; DERETA: Dragana Badžić,
Beograd; MONO I MANJANA: Nikolina Nikšić,Kljajicevo; KREATIVNI
CENTAR: Jasmina Maksić, Beograd; Nadica Radovanović, Mataruška banja;
ODISEJA: Slađana Bulj Petuhov, Novi Sad; EVRO-GIUNTI: Radosavljević
Danijela Sokobanja; IPS MEDIA: Jelena Vilotić Nimz, Banatski Brestovac;
SIL BOOKS: Spasojević Dunja Borča; BELI PUT: Rapaić Marina, Novi
Sad; ZAVOD ZA UDŽBENIKE: Marija Milanović, Zemun; Mina Perošević,
G.Milanovac; LAGUNA: Lana Lovrić, Sremska Mitrovica; Jelena Grbić,
Golubinci; ENCO BOOK: Marković Jelena, Trstenik; Petrović Sanja, Vranje;
MALI VRT: Stojanović-Vlainić Mirjana, Leskovac.
ADRESAR
01. Chicco (Decco international), Milorada Jovanovića 5, Beograd,
011/35-35-300 (2, 3, 17, 91, 131)
02. Nivea baby, Beiersdorf, Omladinskih brigada 88a,
Novi Beograd, (5)
03. MCGgroup, Slobodana Selenića 44, Novi Sad,
021/824-936 (17)
04. Dexy co, Surčinska 21b, Ledine-Beograd, 011/31-89-030 (23)
05. Keprom d.o.o,Viline Vode 47/III, Beograd, 011/208-43-88
(25, 37, 104, 105)
06. Enci Menci, Glavna 25, Zemun (29, 91)
07. Grey worldwide, (31)
08. Leto, autoput Beograd - Niš, Sinjska bb, Beograd (33)
09. Humana, Beograd, 011/331-8571 (35)
10. Hipp, Ada Ciganlija 5, Beograd, 011/3548-438 (39)
11. Itm, Omladinskih brigada 86, Novi Beograd, 011/3107-494 (41)
12. Johnson & Johnson (43)
13. Nea, Tadeuša Košćuška 66, Beograd, 011/26-36-003 (45)
14. Turbolimač (47)
15. Ciciban, Prote Mateje 62, Beograd, 011/ 386-36-13 (49)
16. Dr Ristić, Narodnih heroja 38, Novi Beograd,
011/26-93-287 (51)
17. Kosa, Bežaniskih ilegalaca 30, 011/318-61-99 (53)
18. Minaqua, (57)
19. Milupa (Kibid), Prvomajska 8L, Beograd, 011/198-241 (59)
20. Milupino shop, TC Enjub, blok 45, J. Gagarina 229, Novi Beograd
011/318-65-82 (61)
21. Top hair (Sunval), Nikole Tesle 6, Novi Banovci,
063 528 212 (63)
22. Al star, Bačvanska bb. Beograd, 011/285-13-71 (63)
23. Flory d.o.o. 14. Oktobar bb, Kruševac, 037/442-425 (67)
24. Medis, Bul. M. Pupina 10D/1, Novi Beograd,
011/311-26-50 (71)
25. Mothercare, (73)
26. Ivančić i sinovi, Palmotićeva 13, Beograd, 011/3035-712 (75)
27. Libra, Obalskih radnika 4g, Beograd, 011/354-51-51 (77)
28. Galenika a.d., Batajnički drum bb, Zemun, 011/307-20-46 (79)
29. Donat MG, (81)
30. Tetrapak, (83)
31. Pollino, Bul. Kralja Aleksandra 152 , Beograd (87)
32. Podravka, (89)
33. Mlekara Subotica, Tolminska 10, Subotica, 024/567-640 (93)
34. Art-studio, Bulevar Despota Stefana 70/III, Beograd,
011/329-27-58 (97)
35. Al Grosso d.o.o, Vodovodska 158, Beograd,
011/ 2509-742 (101)
36. Kozmetika Afrodita, Stevana Markovića 8, Beograd,
011/ 316-09-33 (103)
37. Europen-Luminarc, Obilićev venac30/III, Beograd,
011/26-21-611(115)
38. Obuća Pavle, Naselje Novo selo bb, Bela Palanka,
018/856-016 (123)
39. Ortomedical, Cara Dušana 30,Beograd, 011/26-27-346 (125)
40. Roma company, Bul. M. Pupina 109A, Novi Beograd,
011/260-51-20 (127)
41. Taši taši, Kraljice Katarine 124a, Beograd,
011/354-79-86 (129)
42. Baby Graziella, Sarajevska 56-60, Beograd,
011/2644-375 (130)
43. Nuk( Yuglob), Zrenjaninski put 121-t, Borča,
011/29-60-785 (138)
44. Kanz (Yuglob), Zrenjaninski put 121-t, Borča,
011/29-60-785 (139)
45. Bubchen (Yuglob), Zrenjaninski put 121-t,
Borča, 011/29-60-785 (140)
KASTING ZA NASLOVNU STRANU
Lepe mame i deca
prošetale Delta sitijem
Pedeset mama, koje su ušle
u uži izbor za kasting za
naslovnu stranu magazina
Mama, prošetalo je sa svojom
decom Delta sitijem, ispred
žirija koji su činili mame i
tate iz javnog života, kao i
predstavnici medija: Biljana
Krstić, muzički urednik Prvog
programa Radio Beograda,
Marina Kosanović Stefanović,
8 novembar 2008 mama
glavna i odgovorna urednica
magazina Elle, Ivana Zarić,
novinar i voditelj, Snežana
Petrović, urednik Jutarnjeg
programa Studija B, Miloš
Milovanović, voditelj Jutarnjeg
programa B92, Ivan Zeljković,
voditelj, Ivan Ivanović,
voditelj, Nebojša Grnčarski iz
modne agencije Select, Neven
Bošković, maneken, Jasmina
Stefanović, glavni i odgovorni
urednik magazina Mama i Boris
Nikolašević, fotograf magazina
Mama.
Kompanije Keprom, Chipolino,
Decco International, Yuglob,
Al grosso, Afrodita kozmetika,
Avon, izdavači Kreativni
centar, Enco book i Life media
obezbedili su poklone za sve
učesnike, žiri i novinare.
 IZABRANE
MAME
ZA NASLOV
NE STRANE
O
dlukom žiri
ja u
za naslovnu sledećih dvanaest me
svojom deco stranu magazina Ma seci
m slikaće se ma sa
Anđelković : Bojana Ja
, Olga Milu kšić, Tanja
Maja Marija n ović, Maja P
Đorđević, B etrović,
Nikolić, Dra ojana Žikić
gana Žarko , Sanja
Lepedat, Tij vić Kostić, B
ana Bogda ojana
nović, Boja
Jadranka Ta na Matović
sevski. i

ja, ški, Tara, jkanović i

Marija Ale
ksić i lković, Mate a Antić Glava Danijela Ba
Beograda Tanja Anđe n iz Beograda A n d ri ja n da botice
iz tefa k iz Beogra Milica iz Su
Anđ e li ja
Mihajlo i S Aleksa i Vu

mama novembar 2008 9

 danović vić, Ognjen
Tijana Bog a Janja Vaso
Novog Sad muna
i Matea iz i Viktor iz Ze

i
Veselinović ukobrat, Sa
va i
Andrijana a Dragana V
eograd u n a
Stefan iz B Nikolina iz
Ze m

ilović i na ć,
Ivana Gavr vić i Nikoli dikić i Luka ja Đorđevi
B eograda Ines Gosto Marica Du Maja Mari n čevo
Andrea iz a d a , Pa
iz Novog S iz Negotina Mia i Vanja

10 novembar 2008 mama

 ć i Ignjat iz rković Kost
ić
ić i Matija
iz
jatović i
Anka Đoki Dragana Ža Bojana Žik Petrica Ign
grada d a Beograda
Novog Beo i Una iz Be
o g ra
Beograda Dorotea iz

mama novembar 2008 11

KASTING ZA NASLOVNU STRANU

i Tijana iz ći nović,
Nataša Jaić ić i
Bojana Jakš čeja Ksenija Joki Ivana Jova
Be B eograda Beograda
Beograda Nema n ja iz An d re a iz
Iva i Vu k iz

ai
nović i nić i Veljko cman, Min edat i M iona iz
Selena Jova ra Jelena Kale rada Snežana Ke grada Bojana Lep
ča Beo
Sofija iz Za je
iz Novog B
eog Barbara iz Pančeva

ć i Lea iz tović, Mina ović i Luka ić, Tara i

Iva Lazarevi Bojana Ma Olga Milun Tatjana Min grada
Beograda ograda iz Beograd
a Novog Beo
i Ana iz Be Vukašin iz

12 novembar 2008 mama

 asija
lić i Anast olić Matić
i
Sanja Niko Marija Nik da
iz Kaluđeri
ce vog Be ra
o g
Sofija iz No

jić i Tara iz j
Ivana Osto renta i vić i Andre ović i Marko iz
Vedrana Pa Maja Petro Zorica Pop
a
Zemuna Anđela iz Š
apca iz Beograd Beograda

mama novembar 2008 13

 kić i Selena nović i Tara ai
Natalija Sta Golubović, Olga Stefa janović, Te
Ivana Simić da Jelena Sto
iz Beogra d a ja iz Beogra iz Novog S ada đe ri ca
Jelena i Zo Mia iz Kalu

janović i Nina iz
Sandra Sto nasijević i
Beograda Nevena Ta
Nevena iz Mladenovc
a

ksandra,
sevski, Ale kete i Vikto
r iz
Jadranka Ta g Beograda Marijana Fe
ovo
Nenad iz N Novog Sad
a

POZIV MAMAMA
Molimo mame koje su se prethodnih godina slikale za naslovnu stranu magazina Mama da nam se jave na
telefon 011/33 15 315, jer planiramo organizaciju zanimljivog hepeninga.

14 novembar 2008 mama

NOVO NA TR@I[TU

Za miran bebin san

Za zdrav razvoj novorođenčadi veoma je bitan
ravnomeran san. Johnson’s® baby Bedtime asortiman
u samo tri koraka osigurava miran san vaše bebe – a
samim tim i vas.
Pripremite svojoj bebi toplu kupku koristeći Johnson’s®
baby Bedtime kupku™.
Nežno izmasirajte svoju bebu Johnson’s® baby Bedtime
losionom™, koristeći pritom i novu Johnson’s® baby
Bedtime kremu™ za izuzetno suve delove kože.
Nežnim poljupcem pošaljite svoju bebu u carstvo snova.
Johnson’s® baby Bedtime proizvodi, koji sadrže
jedinstvenu mešavinu kamilice i lavande sa umirujućim
dejstvom, pravo su rešenje za miran san vas i vaše bebe.
Čari prirode u maminoj
i tatinoj sobi
Roma Company je ove jeseni svoj asortiman foto tapeta
poznatog nemačkog proizvođača Komar proširila najnovijim
dezenima iz kolekcija Styl i National geographic. Ove kolekcije
predstavljaju kombinaciju tradicionalnih fototapeta i najnovijeg
dizajna, a inspirisane su prirodom i svim njenim čarima.
Komar foto-murali se proizvode u raznim veličina, po veoma
pristupačnim cenama. Sa asortimanom foto tapeta možete se
upoznati u malopodajnim objektima Roma Company, kao i
na sajtu www.roma.rs.

Ne možeš joj
odoleti
Kompanija Avon je,
inspirisana novim filmom o
Džemsu Bondu, nedavno
proizvela parfem zanosnog
mirisa Bond Girl 007. Novi
miris će se naći u prodaji ove
jeseni, u isto vreme kada je
planirana premijera najnovijeg
Da deca pravilno dišu filma o Džemsu Bondu - Zrno
Utehe. Britanska glumica
Tokom zimskih meseci temperatura vazduha u kući, Džema Aterton, koja u filmu
posebno tamo gde je parno grejanje, znatno snižava igra ulogu agenta Filds,
prirodni tonus vlažnosti, što može da prouzrokuje zaštitno je lice novog mirisa. U
zapušenje nosa. Chicco ovlaživač vazduha omogućava elegantnoj bočici, zaobljenoj
da se uspostavi prirodna vlažnost sluzokože respiratornih poput ženske siluete,
organa, čime se stvaraju uslovi za pravilno disanje upotpunjene poklopcem za čiji
deteta. Chicco ovlaživač radi na principu hladne pare, dizajn je inspiracija bio Džems
onemogućava rizik od opekotina, u potpunosti je Bond, miris odiše glamurom
nečujan, i ima noćno svetlo i malu potrošnju. i senzualnim imidžom Bond
devojke.

16 novembar 2008 mama

RAZVOJ ČULA
RITAM ŽIVOTA
U MATERICI
Majke su prve primetile da njihova
jo{ nerođena beba reaguje na
nadražaje iz spolja{nje sredine.
Medicina je tek kasnije uspela da
pronađe naučne osnove za takva
verovanja.
Tekst: Marija Perić Mitić, Foto: Shutterstock
B
eba ima normalno razvi-
jeno čulo sluha posle šest
do sedam meseci života
u materici. Slušni živac
je čak jedini čulni živac koji u tom
dobu već potpuno funkcioniše, jer je
njegovo formiranje sasvim završeno.
Beba jasno čuje unutrašnje i
spoljašnje zvuke, ali su oni prigušeni
plodovom vodom u kojoj pluta.
Za malo biće su izuzetno važni i
unutrašnji zvuci koji dolaze iz tela
majke: pokreti creva i krvotoka, koji
je veoma intenzivan oko posteljice. Ti
zvuci bi mogli da smetaju bebi, a sva-
ki preterani nadražaj može da ošteti
njena čula. Da bi izbeglo preterane
slušne nadražaje izgleda da uho fetusa
filtrira i propušta samo određeni pojas
zvukova.
Majčino srce umiruje
bebu
Beba u materici čuje, pre svega, niske
tonove, a visoki tonovi su prigušeni,
18 novembar 2008 mama
jer ih njeno uho filtrira. Posebno je os-
etljiva na glas majke koji do nje stiže
preko kostiju, odnosno kroz kičmu, a
zatim kroz kosti karlice, gde dolazi do
rezonance.
Otkucaji majčinog srca daju ritam
životu bebe u materici. Majke znaju
da ako stave novorođenče na levu
Zabava za vreme
pregleda ultrazvukom
Zahvaljujući eksperimentalnim
sondama koje se postavljaju
u matericu, ustanovljeno je da
između zvukova u materici i van
nje postoji razlika u jačini koja
iznosi 20 decibela. To je važno
zbog toga što, da bi fetus, na
primer, prepoznao glas oca,
potrebno je da mu se on obraća
direktno i to povišenim tonom.
Ako hoćete da vidite kako
reaguje, zabavite se time da
mu pričate za vreme pregleda
pomoću ultrazvuka, pod uslovom
da ne spava, jer tada ne reaguje
na nadražaje.
stranu grudi, ono će se brže umiriti,
jer čuje otkucaje majčinog srca, na
koje je naviklo još pre rođenja.
Ako pri kraju trudnoće dva puta ne-
deljno puštamo po dva do tri minuta
neku muzičku frazu koja umiruje
bebu kad postane nemirna, onda će
ta melodija imati isto dejstvo i kad se
beba rodi: ona će jasno okretati glavu
prema izvoru muzike koju je zapam-
tila i koja joj je već poznata.
To znači da fetus u materici čuje,
pamti određenu muziku ili zvuk i
odlike glasa, što pokazuje da već ima
sposobnost raspoznavanja i učenja.
Ukusi stižu kroz
plodovu vodu
Svakog dana, u nekoliko navrata, fe-
tus guta plodovu vodu. Tom prilikom
oseća i njen ukus.
Tokom života u materici beba se
navikava na ukuse porodične kuhinje
koji prodiru u plodovu vodu. Još u
materici oseća i ukus belog luka. A
 Mirisi majke
Čulo mirisa razviće se još više u vazdušnoj sredini. Još od prvih dana po
dolasku na svet beba prepoznaje miris majčine dojke i majčinog pazuha.

sve bebe gutaju više plodove tečnosti voljno razvijene, ali čine deo odnosa stomaka, kao i da im ne prija glasna
ako se ona veštački zasladi, što doka- koji se od samog začeća uspostavljaju ili disharmonična muzika. Medicina je
zuje da već vole ukus šećera. između vas i nje. tek kasnije uspela da pronađe naučne
osnove za ta verovanja.
Reakcije na jaku svetlost Intuicija pre nauke Ipak, ne treba preterivati u
Iako živi u svetu tame fetus poseduje Tokom poslednjih meseci trudnoće pokušajima da se sa bebom uspostavi
sve što mu omogućava da vidi. Da razvoj bebinih čula će se ubrzati. Žene čulna ili komunikacija dodirom. Treba
li razlikuje svetlost dana od tame su oduvek intuitivno znale da bebe poštovati njen razvoj, koji ćete pratiti
noći? To je pitanje na koje se ne može mogu da prepoznaju njihov glas, da zahvaljujući pažljivom osluškivanju i
odgovoriti, ali su naučnici uspeli da, su zadovoljne kada osete dodir preko majčinskoj intuiciji.
osvetljavajući trbuh majke, dokažu da
bebe u materici reaguju na jaku svet-
lost: fetus se pomera i okreće od nje, a
srce počinje brže da mu kuca. Izvesno
je da vidi čim se rodi, suprotno nekim
do sada uvreženim verovanjima da to
nje tačno.

Voli milovanja, smeta joj

pritisak
Ako pri kraju trudnoće žena, na
primer, stavi na trbuh knjigu, beba
će početi da se pomera i rita, kako bi
se oslobodila težine koja joj smeta.
Takođe, kad se prilikom pregleda
pomoću ultrazvuka trbuh majke
suviše pritisne, može se dogoditi da
beba naglo izmakne ruku ili nogu.
Fetus ima razvijeno čulo dodira i kroz
zidove trbuha i materice može da oseti
milovanja i dodire.
Veze vaše nerođene bebe sa
spoljašnjim svetom su još uvek nedo-

Fetus na koncertu
Mnoge buduće majke koje
idu na koncerte kažu da fetus
u sedmom i osmom mesecu
različito reaguje na raznu vrstu
muzike. Pomera se ako su
ritmovi suviše jaki, a uživa ako
su melodije smirenije.

mama novembar 2008 19

mama okolo naokolo
Kampanja zdravstvenog
prosvećivanja roditelja i
budućih roditelja
U organizaciji Udruženja Roditelj održana je
tribina o pravima iz oblasti zdravstvene zaštite
roditelja, dece i budućih roditelja. Na ovaj način
roditelji su mogli da se upoznaju sa svojim pravima
i obavezama, ali istovremeno da se i zdravstveni
radnici, odnosno ustanove koje pružaju ove usluge,
upoznaju bliže sa potrebama korisnika. Važna
informacija je i to da u svakoj zdravstvenoj ustanovi
postoji zaštitnik pacijentovih prava, da je to jasno
istaknuto u svakoj ustanovi, kao i da postoji sanduče
u koje je moguće ubaciti pismenu pritužbu.
Živeti bez razlike, poruka je sveta
Na Drugom beogradskom dečjem sajmu Kanal
D-Smešariki prvi put je predstavljeno Udruženje
Kolevka ili Majka iz Beograda. Tom prilikom je
promovisana i knjiga Hoću kući, dnevnik u stihovima
Miroslave Milošević, majke osmogodišnjeg dečaka
Uroša rođenog sa Daunovim sindromom. Ova zbirka
pesama svedoči o neprekidnoj borbi kroz koju prolaze
one majke koje se trude da svom detetu obezbede
podjednake uslove za život, ali nemoćne pred pitanjem
šta će biti sa detetom kad roditelji ostare i završe svoj
životni vek. Knjigu ilustruju radovi dece sa invaliditetom,
a uz knjigu se dobija i CD sa tonskim zapisom emisije
Govori da bih te video dokumentarnog programa
Radio Beograda 2. U snimljenoj emisiji majka
Miroslava Milošević otvoreno govori o borbi za prava
sopstvenog deteta.
20 novembar 2008 mama
novosti
Jedno pakovanje =
jedna vakcina
Kampanja Jedno pakovanje = jedna vakcina počela je 2006.
godine u Engleskoj i zemljama zapadne Evrope da bi u proleće
2008. dobila globalni karakter. Izuzetno uspešan program
omogućio je Unicef-u da prikupi oko pedeset miliona vakcina
protiv tetanusa koje su distribuirane na prostoru najnerazvijenih
zemalja Afrike i Azije. Ovogodišnjom kampanjom Jedno pakovanje
= jedna vakcina Pampers i Unicef planiraju da obezbede
sedamdeset hiljada vakcina za trudnice i decu u Africi. Neophodan
novac sakupiće se od prodaje Pampers pelena i vlažnih bebi
maramica. Pampers će celokupan donirani iznos priložiti Unicef-u,
kako bi se obezbedile neophodne vakcine.
Ovogodišnjoj kampanji priključila se i Srbija, a glumica Ana
Sofrenović postala je ambasador Pampersa, Unicefa i cele
kampanje. Kako je i sama majka, saznanje o užasnim okolnostima
u kojima majke rađaju decu motivisale su je da učestvuje u
akciji. Činjenica da u
Africi svaka tri minuta
umre jedno dete od
neonatalnog tetanusa, a
da je jedini lek vakcina,
podstaklo je našu
glumicu da sa ostalim
ženama, ambasadorima
iz balkanskih zemalja
poseti Afriku, odnosno
Centralno Afričku
Republiku.
HORMONI RAST
Deca
rastu dok
spavaju
Moguće je da ste i vi tokom {kolovanja
u svom okruženju imali niske drugarice
i drugove. To su oni mali{ani koji na
fizičkom stoje na kraju reda, dok ostali
ispravljaju leđa i blago se podižu na prste,
kako bi bili {to bliže onima koji stoje na
početku. Tekst: Vesna Stanimirović, Foto: Shutterstock
22 novembar 2008 mama
D
ok su mali, svima su ljubi-
mci. Međutim, u periodu
adolescencije, drugari znaju
da budu surovi, pa najniža
deca obično nisu interesantna za druženje,
a pogotovo nisu za prve ljubavi. Za njih je
mala uteha što su mnoge istorijske ličnosti
bile sličnih sudbina.
Stručnjaci kažu da normalna telesna visina
bar donekle može da nas zaštiti od nekih
socijalnih, psihičkih i emotivnih problema
u životu. Ali, ne možemo da poreknemo
kako postoji dijagnoza niskog rasta. O
problemu ovih mališana i hormonu rasta,
razgovarali smo sa dr Slađanom Todorović,
endokrinologom na Institutu za zdravstvenu
zaštitu majke i deteta «Dr Vukan Čupić», na
Novom Beogradu.
Za koju decu možemo reći da imaju
zastoj u rastu?
- Za decu čija je telesna visina ispod donje
granice normale za odgovarajući uzrast
i pol. Donja granica normale se čita iz
odgovarajućih grafikona i tablica.
Kada se ispoljava zastoj u rastu? Koji
su uzroci?
- Zaostajanje u rastu može da se ispolji u bilo
kom uzrastu, ali su uzroci različiti. U uzrastu
odojčeta i malog deteta, najčešći uzrok je
neadekvatna ishrana. Kod većine dece niskog
rasta (85-89 odsto), reč je o oblicima nor-
malnog niskog rasta, koji ne pokazuju druge
poremećaje zdravlja. U toj grupi se nalaze
deca sa porodično niskim rastom, porodično
usporenim rastom, ili kombinacijom ta dva
činioca.
U patološke uzroke niskog rasta se ubrajaju
hronične zapaljenske bolesti creva, celijakija
(preosetljivost na gluten), nedostatak hor-
mona štitaste žlezde, različiti hromozomski
poremećaji (na primer, Tarnerov ili Daunov
sindrom) i druge hronične bolesti. Takođe
se izdvaja i grupa dece koja su rođena mala
za gestaciono doba, a relativno redak uzrok
niskog rasta je nedostatak hormona rasta.
HORMONI RAST

Koja je terapija? Kako se sprovodi i koliko

traje?
- Ukoliko je uzrok niskog rasta neodgovarajuća
ishrana, onda se ona koriguje. Ako je uzrok celi-
jakija, sprovodi se odgovarajuća dijeta, a ako se
radi o nedostatku hormona štitaste žlezde, vrši se
njihova nadoknada.
Kod dece sa potvrđenim nedostatkom hor-
mona rasta, dece koja su rođena mala za gesta-
ciono doba i pokazuju zaostajanje u rastu, kao i
devojčica sa Tarnerovim sindromom - započinje
se terapija hormonom rasta. On se primenjuje
u vidu injekcija, koje se daju potkožno, svako
veče pred spavanje. Ne kaže se slučajno da «deca
rastu dok spavaju». Terapija je dugotrajna, sve
do dostizanja zadovoljavajuće telesne visine, ili
kada koštana zrelost bude procenjena na šesnaest
godina kod dečaka, a četrnaest godina kod
devojčica, ili kada brzina rasta bude ispod dva ipo
centimetra godišnje.

Kako deluje hormon rasta? Koji su rezul-

tati primene terapije?
- Hormon rasta dovodi do povećanja brzine rasta,
popravljanja poremećaja masti u organizmu,
povećanja gustine koštanog tkiva, izmene u
sastavu tkiva u organizmu - u smislu povećanja

Razlozi za ispitivanje
uzroka niskog rasta
Razlozi za neodložno ispitivanje uzroka
niskog rasta kod dece su: telesna visina
ispod donje granice za uzrast i pol, niska
brzina rasta izmerena u periodu od naj-
manje šest meseci, telesna visina koja nije
u skladu sa telesnim visinama roditelja,
deca koja su rođena mala za gestaciono
doba a posle druge godine nisu dosti-
gla normalu visinu, kao i deca koja u
pubertetu ne pokazuju pubertetski skok
rasta. Pregledom i osnovnim ispitivanjem,
isključuju se češći uzroci niskog rasta. Tek
tada se procenjuje lučenje hormona rasta
nekim od stimulacionih testova. Za potvrdu
dijagnoze nedostatka hormona rasta je
potrebno da se tokom dva testa registruje
njegova snižena koncentracija.

24 novembar 2008 mama


mišićne mase u odnosu na masno tkivo,
poboljšanja kvaliteta života.
Tokom prve godine terapije, brzina rasta je
obično jedan centimetar mesečno, tokom druge
godine sedam do osam centimetara, a kasnije je
brzina rasta normalna za uzrast.
Vreme za pomoć
Čim roditelji primete da dete počinje da zaostaje u rastu
za vršnjacima, treba da se obrate nadležnom pedijatru.
Pravilno izmerena telesna visina tokom sistematskih
pregleda u dispanzeru, kao i u razmaku od šest meseci
od perioda kada primete da dete zaostaje u rastu, daće
dovoljno podataka da se zaključi o brzini rasta i eventu-
alnom zaostajanju u rastu. Trebalo bi da se važniji uzroci
zaostajanja u rastu otkriju pre polaska deteta u školu!

Osim {to hormon rasta podstiče telesnu

visinu, da li utiče i na polno sazrevanje?
- Ne. Deca koja dobijaju hormon rasta, ulaze u
pubertet u uobičajeno vreme.

Da li je terapija skupa? Ko snosi

tro{kove lečenja?
- Terapija je veoma skupa. Ukoliko kod
mališana postoje jasni kriterijumi za
započinjanje terapije hormonom rasta, troškove
snosi nadležni fond zdravstvenog osiguranja, na
preporuku nadležnog dečjeg endokrinologa.

mama novembar 2008 25

OD PRVOG DANA SA VAMA

Bliznakinje su
izabrale
PRIRODNI POROĐAJ
Pro{log meseca smo
se družili sa porodicom
Milovanović, kada su
njihove dve devojčice
- Dora i Jana, stigle iz
porodili{ta kući. Mama
Zorica i tata Stanoje
su podelili sa nama
trenutke radosti, sreće
i prilagođavanja novim
članovima porodice.
Moramo da priznamo
kako i nije ba{ lako
kada su dve bebe
u pitanju. Tekst: Vesna
Stanimirović, Foto: privatna arhiva

26 novembar 2008 mama

D
ora i Jana su na svet
došle posle urađene
vantelesne oplod-
nje. Bio je još jedan
embrion, ali je u dvanaestoj nedelji
urađena embrioredukcija, po savetu
ginekologa koji je vodio trudnoću.
Bio je planiran carski rez, ali je na
kontrolnom pregledu ustanovljeno
da porođaj može da počne pre da-
tuma zakazivanja, na način koji su
devojčice «izabrale». Sve je prošlo
dobro, a one su rođene sa telesnom
težinom od 2400 i 2250 grama.
Zorica i Stanoje uživaju u ulozi
roditelja, a ljubav i sreća se osećaju
svuda u njihovom okruženju.
Kako ste se sna{li u novoj ulozi
(prvo pitanje je bilo upućeno
tati)?
- Godišnji odmor sam sačuvao za
ovaj trenutak. Moram da priznam
kako ne izgleda kao prethodni
godišnji odmori... ovaj je lepši. Tru-
dim se da pomognem Zorici oko
beba - ja sam zadužen za dohran-
jivanje, presvlačenje jedne od njih,
kupanje, nabavku van kuće. Teško
je, neuobičajeno, ali prelepo. Pret-
postavljam da se ne razlikujemo
mnogo od ostalih porodica koje
su dobile prinovu. Inače, jedino
što nam nedostaje u ovim prvim
danima, jeste više sna.
Da li je bilo nekih problema po
izlasku iz bolnice (potom je na
red za pitanja do{la mama)?
- Moram da priznam da sam
pomalo strepela kako će biti sa dve
bebe odjednom... Ali, sve je stvar
organizacije, ništa mi nije teško.
Problem smo imali samo jednog
Dragi roditelji, ako očekujete prinovu i želite da prve trenutke radosti podelite sa
nama, pošaljite nam vaše podatke na e-mail: mama@adriamedia.co.yu
dana, kada je Jana spavala šest sati,
a mi nismo mogli da je probudimo.
Pozvali smo servis «Halo beba»,
dobili savet kako da je probudimo,
i uspeli u tome. Prvu kontrolu
smo imali kod neonatologa u
porodilištu, pet dana posle izlaska Da li vam se dopada
ovaj model kolica?
iz bolnice, zbog provere telesne
težine. Jedna devojčica je napre-
dovala 50 grama a druga 60, pa
su mi rekli da moram da ih budim
i hranim na dva sata. Iskreno,
kada sam izračunala, to nije bilo
moguće, jer sam ja svaku dojila po
45 minuta, nekako mi je izgledalo
malo onih preporučenih deset.
Međutim, uskoro sam uvidela da
aktivno dojenje ne traje duže od
deset minuta. Poslušala sam savet
neonatologa - sada svaku devojčicu
dojim po deset minuta, a posle
podoja im uvek ponudim dohranu i
budim ih na tri sata. Nakon takvog
režima, za sledećih šest dana su Dok tata Stanoje
pažljivo presvlači Janu...
napredovale po 300 i 260 grama.
U principu su dobre bebe, mada
sam primetila da u toku dana imaju
period kada između dva podoja
plaču... ali svakog dana druga.
Da li vam jo{ neko pomaže?
- Bake nam pomažu oko kućnih
poslova: pranja, peglanja, kuvanja,
tako da Stanoju i meni ostaje sas-
vim dovoljno vremena da se posve-
timo Dori i Jani. Sigurna sam da će
sve biti u redu, samo nam je potre-
ban kratak period prilagođavanja.
Sve ovo su veoma lepe, mada
ponekad ne i lake obaveze. Ali,
sigurna sam da je uloga roditelja
- najlepša uloga!
...mama Zorica radi
Želimo im puno sreće! vežbice sa Dorom.
mama novembar 2008 27
MAMA I BEBA
Mamino mleko
I HRANA I LEK
U
maminim dojkama
ima mleka čak i kad
beba dođe na svet koju
nedelju pre termina, a uz
malo dobre volje, laktacija može da se
uspostavi čak i mesec dana po rođenju
deteta. Kako se hrane bebe koje par
nedelja pre termina napuste udoban
smeštaj u maminom stomaku, pa
se zatim oporavljaju na Institutu za
neonatologiju? O tome smo razgo-
varali sa prof. dr Niveskom Božinović
Prekajski, direktorom Instituta za
neonatologiju.
Da li se mleko prevremeno
porođenih majki razlikuje od onog
28 novembar 2008 mama
koje imaju majke beba rođenih u
terminu?
- Prevremeno rođenje nije razlog da
se kod majke ne razvije laktacija, ali je
sastav mleka specifičan. Ono, u stvari,
može da pokriva veće potrebe u nutri-
jentima koje ima prevremeno rođeno
dete. Rođenjem pre termina, prekinut
je rast - najintenzivniji baš u tom, po-
slednjem trimestru. Tada su potrebe
za gradivnim materijama najveće, da
bi beba najviše rasla. Te razlike prati i
razlika u sastavu mleka, tako da je u
mleku prevremeno porođenih majki
više proteina i elemenata kao što su,
na primer, natrijum, kalcijum, fosfor.
Takvo mleko zadovoljava potrebe
Značaj dojenja i
prirodne ishrane
novorođene dece
najbolje poznaju
pedijatri neonatolozi,
a njihove preporuke
iz dana u dan usvaja
i primenjuje sve veći
broj majki. Posebno
su dragocene prve
kapi maminog mleka
- kolostrum, ali i
svaki novi gutljaj,
koji uz malo truda
može svom detetu da
podari svaka zdrava
porodilja. Tekst: M. Ajbl,
Foto: Shutterstock, privatna
arhiva
prevremeno rođene dece i omogućava
im adekvatan rast. Model idealnog
rasta je onaj koji bi bio da je beba
ostala još u utrobi majke. No, priroda
se zaista brine da kvalitet mleka bude
određen prema vlastitom detetu, i to
smo mnogim studijama dokazali.
Menja li se sa odrastanjem
deteta i sastav maminog mleka?
- Sastav maminog mleka je
«dinamičan», promenljiv, to je ono što
nas orijentiše. Moramo da znamo da
li je mleko u prvoj, drugoj, trećoj ili
četvrtoj nedelji, ili posle tog perioda. S
obzirom da opada frakcija proteina, na
kraju prvog meseca po rođenju -
MAMA I BEBA
Najidealnije mleko iz
porodilišta
Najidealnije je, i to smo počeli
da razvijamo, kada nam mleko
stiže iz porodilišta. Majka već u
porodilištu počinje sa izmlaza-
njem i slanjem tih porcija. Pre
toga se rade serološka ispiti-
vanja, jer mleko mora da bude
od zdrave mame, koja ne sme
da ima nikakvu infekciju. Najoz-
biljnijim se smatraju takozvane
torč infekcije. To može da se
prenese kao intrauterina infek-
cija putem mleka, i za nas je to
velika i opasnost, i ograničenje.
Dok sve ne ispitamo, majka
može mleko da daje samo svo-
joj bebi. Tek kada nalazi pokažu
da je «negativna», njeno mleko
možemo da dajemo i drugoj
bebi. Taj skrining radimo na
Institutu u našoj laboratoriji.
na primer, izjednačava se sa nivoom
proteina u mleku majke koje su rodile
u terminu. Tada prevremeno rođeno
dete može da bude hranjeno i mlekom
majke koja je rodila u terminu, i
mlekom majke koja je rodila pre ter-
mina. Ali, to neće zadovoljiti potrebe
prevremeno rođene dece. Tada mleko
obogaćujemo na poseban način.
Kako izgledaju prvi obroci
prevremeno rođenih beba?
- Količina i način ishrane zavisi od
kliničke slike. Prvi izbor je paranter-
alna ishrana (putem vene), a čim to
bebina kondicija dozvoli, organizuje se
minimalni unos mleka, koji je nekad
0,1 mililitar na sat ili pola do jednog
mililitra dnevno na kilogram bebine
težine. Izbor je uvek majčino mleko,
iz mnogo razloga. Prvo, imunološki,
a drugo zbog infekcije koje se mogu
preneti putem mleka.
Kada su prevremeno rođena deca
spremna za prvi podoj?
30 novembar 2008 mama
Prof. dr Niveska Božović-
Prekajski: Ne odustajte
lako od dojenja
- Prvo je potrebno da majka ima
mleka, a drugo da taj refleks sisanja,
gutanja i disanja bude potpuno koor-
dinisan. To znači da beba ima snagu
da sisa, kao i da može to što posisa i da
proguta, i da može nesmetano da diše
za vreme tog akta. To su, uglavnom,
bebe u dobroj kondiciji, kad više nisu
pod kiseonikom.
Na Institutu za neonatologiju uvek
ima oko sto dvadeset mali{ana,
a svega petnaestak majki dojilja,
dok su potrebe za mlekom mnogo
veće?
- Koristimo mleko iz banke mleka, i
to prvenstveno za sasvim male bebe,
koje se rađaju sa manje od trideset i
druge nedelje gestacije, sa težinom
ispod hiljadu i petsto grama. Porcije
zavise od postnatalnog dana, a važni
su struktura i sastav mleka u tom
periodu. Uvek nastojimo da prvi unos
hrane bude majčino mleko. Ako se
desi da nemamo majčinog, ili mleka
takozvanih donora, onda koristimo
specijalizovane formule za prevremeno
rođenu decu - koje su takođe različite
po strukturi, energetskoj vrednosti
i gustini, u odnosu na formule koje
odgovaraju terminskoj novorođenčadi.
Kako se snabdevaju majke koje ne
ostaju na Institutu?
Banke mleka snabdevaju i majke koje
ne ostaju na Institutu sa svojom bebi-
com. One su upoznate sa procedurom
kako se dojka priprema za izmlazanje,
Ima nade i posle
deset dana
I desetak
obučene dana
su da posle
koriste porođaja
sterilisane
ima nade da se razvije pot-
puno adekvatna laktacija po
količini mleka, bez obzira da li
se porođaj dogodio u dvadeset
i sedmoj ili trideset i četvrtoj
nedelji. To može da se postigne
ukoliko majka počne da se
izmlaza, da prazni svoju dojku,
ali da ima barem četiri do pet
izmlazanja dnevno.
Laktaciju posle carskog reza je
takođe moguće uspostaviti, čak
mesec dana po porođaju, jer ne
znamo kroz kakve će zdravstvene
probleme majka da prođe.
pumpe koje im dajemo, znaju kako se
čuva sabirni uzorak mleka u frižideru,
a transport se vrši pod posebnim
uslovima, da se temperatura mleka
održi. Strogi su i kriterijumi prijema:
moramo da znamo koja je količina
mleka primljena, u koje vreme je do-
neta, ko je doneo, ko je preuzeo mleko,
i kako ono može da se odloži i smesti u
banku mleka.
Kako se čuvaju rezerve maminog
mleka?
- U kućnim uslovima, mamino mleko
se čuva u frižideru - u sterilisanoj,
staklenoj flaši, koja je dobro začepljena
sterilisanim gumenom čepom. Tako
može da ostane do sedamdeset i dva
sata. Ukoliko se mleko zamrzava, opet
je dobro da to bude u staklenoj boci.
Na Institutu, odmrznuti uzorci se
pasterizuju. To je neka vrsta termički
hladne obrade, za šta je potreban ter-
mostat. Mleko se, zatim, zagreva pola
sata na 65,5 stepeni. Za to u kućnim
uslovima ne postoji mogućnost, već se
koristi alternativno odmrzavanje, i to
potapanjem flaše sa mlekom u posudu
sa hladnom vodom, a zatim se voda
zagreva, dok ne proključa, pet do deset
minuta.