o d n e r e^I

uv
Umesto
b i t i v e r a n
Da li je va`no

Da li
s a m v a m verna? im
Da li aš
nošena v ...
s p it a v a m decu r u je m?
va
D a li v am ve ić
porukam
a ? Petra Jaš

izlazi
a, od kada
i d a p ro te klih godin u p re th odnoj
, uk o lik o smo uspel o ci ja ka o što je to sn im
: Dragi čita
oci delić em u rado
Redakcija udimo bar a ne samo
M am a, ko d vas prob u te šk im trenucima, g ub i sm isao.
magazin i t
o sm o va m pomogli e. B ez d ec e naš živo
poruci, a ak vdava naše postojanj
pra
– onda to o

naš stručni tim

CIP – Kаталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
64
МАМА/glavni i odgovorni urednik Jasmina
Stefanović. – 1997, br. 1- . –Beograd
(Omladinskih brigada 88a): Adria Media
Serbia, 1997- (Subtica: Rotografika). – 28
cm

Ima suplement ili prilog: Moja trudnoća =

ISSN 1451-1673
ISSN 1451-0634 = Mama (Beograd)
C0BISS.SR-ID 62853890

l Rukopisi i fotografije se ne vraćaju

l Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od
čitalaca može da koristi za islustracije u časopisu, bez
nadoknade
l Redakcija zadržava pravo procene koje će fotografije biti
objavljene i u kojem delu časopisa. Svako reprodukovanje
tekstova i fotografija je zabranjeno.
l Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih
strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera
4 decembar 2008 mama
Decembar 2008 / broj 120
Sadržaj
Glavni i odgovorni urednik
Jasmina Stefanović
j.stefanovic@adriamedia.rs BEBA
Urednik 16 Zimska nega kože: Suva koža nije dobar zaštitnik
Dragana Aleksić 20 Saveti: Beba hoće da se prevrće
d.aleksic@adriamedia.rs 26 Od prvog dana sa vama: Olakšanje nakon porođaja
Zamenik glavnog urednika 32 Motorni razvoj: Stimulacija nedoneščeta
Zorica Savićević 36 Prvi pregled: Kako da izaberete pedijatra
z.savicevic@adriamedia.rs 76 Zanimljivosti sa kongresa: Položaj za spavanje
Zamenik urednika
Dragana Jevtić
d.jevtic@adriamedia.rs
VASPITANJE
Urednik web sajta www.yumama.com 84 Saveti pedagoga: Druga godina vašeg deteta
Nataša Đorđević Misić 88 Mala škola komunikacije:
n.djordjevic-misic@adriamedia.rs Emocionalni signali umesto reči
Saradnici: 101 Tatino vaspitanje: Tata i ćerka
Mirjana Ajbl, Vesna Stanimirović, Nataša 105 Umesto kolumne:
Vukićević, Marija Perić Mitić, Daniela Petrović, Batine-ljubav ili mržnja
Jovana Papan, Tamara Piper, Milica Gacin,
Hana Loos, Bojana Jovanović, Milka Raičević,
Snežana Damnjanović Mitić (lektor),
Marina Stojadinović (grafički dizajn)
ISHRANA
64 Obrada namirnica:
Kontakt sa čitaocima Vitamini ne vole kuvanje
011 33 15 315 (od 9 do 17 časova) 66 Dečja ishrana: Riba
e-mail: mama@adriamedia.rs

Pretplata
Vesna Bujošević
MAMA
tel: + 381 11 20 79 962 28 Postporođajna depresija:
(od 9 do 17 časova) Kad radost presretne seta
82 Na naslovnoj strani:
Izdavač:
Praznici su najlepši sa decom
Adria Media Serbia d.o.o
Omladinskih brigada 88a
11070 Novi Beograd
tel:+ 381 11 207 99 00, fax: + 381 11 207 99 83
www.adriamedia.rs

Generalni direktor
Bernd Rademann

Advertajzing
Maja Olić (direktor svih izdanja)
Olivera Stefanović Stanković
(direktor za časopise Mama i Trudnoća) ZDRAVLJE
o.stefanovic-stankovic@adriamedia.rs 34 Pitajte pedijatra: Broj otkucaja srca
tel: 011 207 99 50 42 Bebino zdravlje: Kada je treba hitno odneti kod lekara
48 Korisne biljke: Epidemija gripa kuca na vrata
Direktor fotografije
Milenko Miklja
52 Vaš pedijatar: Kašalj leti brzinom od 150 kilometara na sat
58 Pedijatrija: Zašto su antibiotici na lošem glasu
Direktor prodaje 70 Saveti stomatologa: Zalivanje šestice
Danilo Tadić 72 Sa vama i kada je teško: Hemangiom raste brže od deteta
91 Aktuelno iz ugla stručnjaka: Gojaznost opasnija od AIDS-a
Štampa
Rotografika d.o.o, Segedinski put 72,
24 000 Subotica; tel:+381 24 636 600

Distribucija
Polydor d.o.o.
Kumodraška 257, 11000 Beograd
tel: + 381 11 246 11 38; polydor@sezampro.yu POZIV MAMAMA
Molimo mame koje su se prethodnih
Na naslovnoj strani godina slikale za naslovnu stranu magazina
Una Žarković i Dragana Žarković Kostić Mama da nam se jave na telefon 011/33
Foto Boris Nikolašević 15 315, jer planiramo organizaciju
Styling Mango i Okaidi zanimljivog hepeninga.
 PORODICA ADRESAR
8 Porodične priče: Ljubav na prvi, ili drugi pogled
01. Chicco (Decco international), Milorada Jovanovića 5, Beograd,
24 Roditelji u svetu: Tata na porodiljskom 011/35-35-300 (2, 3, 11, 39, 119)
94 Slike detinjstva: Žika Nikolić 02. Nivea baby, Beiersdorf, Omladinskih brigada 88a,
108 Naši običaji: Mali praznični leksikon Novi Beograd, (5)
110 Novogodišnji kolaž 03. MCGgroup, Slobodana Selenića 44, Novi Sad,
120 Moja Nova godina: 021/824-936 (13)
04. Grey worldwide, (15)
Deda Mraz za sve generacije 05. Keprom d.o.o,Viline Vode 47/III, Beograd, 011/208-43-88
134 Porodična putovanja: (17,79, 69, 103)
Planine u snežnom ogrtaču 06. Becutan,Alkaloid Skopje (19)
07. Ortomedical, Cara Dušana 30,Beograd, 011/26-27-346 (21)
08. Dexy co, Surčinska 21b, Ledine-Beograd, 011/31-89-030 (23)
09. Humana, Beograd, 011/331-8571 (25)
KULTURA 10. Hipp, Ada Ciganlija 5, Beograd, 011/3548-438 (29)
104 Deca talenti: Seranovi u Beogradu 11. Minaqua, (31)
12. Nea, Tadeuša Košćuška 66, Beograd, 011/26-36-003 (33)
136 Kulturni vodič: Knjige, filmovi...
13. Ciciban, Prote Mateje 62, Beograd, 011/ 386-36-13 (35)
14. Chipolino, Bežaniskih ilegalaca 30, 011/318-61-99 (37)
15. Al star, Bačvanska bb. Beograd, 011/285-13-71 (41)
ZABAVA 16. Dr Ristić, Narodnih heroja 38, Novi Beograd,
011/26-93-287 (43)
124 Dečja moda: Svečano samo za slikanje 17. Turbolimač (45)
126 Soba za bebu: Rasveta 18. Leto, autoput Beograd - Niš, Sinjska bb, Beograd (47)
130 Deca i sport: Radost na ledu 19. Motherlove, Beograd, 011/2609-382 (49)
20. Itm, Omladinskih brigada 86, Novi Beograd, 011/3107-494 (51)
21. Ivančić i sinovi, Palmotićeva 13, Beograd, 011/3035-712 (53)
22. Mister baby (55)
23. Enci Menci, Glavna 25, Zemun (57, 113)
24. Impamil (59)
25. Top hair (Sunval), Nikole Tesle 6, Novi Banovci,
063 528 212 (61)
26. Interpo, Požarevac, 012/543-935 (63)
Akcije, pokloni, 27. Milupa (Kibid), Prvomajska 8L, Beograd, 011/198-241 (65)
28. Milupino shop, TC Enjub, blok 45, J. Gagarina 229, Novi Beograd
igre... 011/318-65-82 (67)
79 SMS servisi za roditelje 29. Flory d.o.o. 14. Oktobar bb, Kruševac, 037/442-425 (71)
30. Medis, Bul. M. Pupina 10D/1, Novi Beograd,
80 SLIČICA PTIČICA 011/311-26-50 (75)
114 Novogodišnji pokloni 31. Pollino, Bul. Kralja Aleksandra 152 , Beograd (77)
32. PharmaSwiss (87)
33. Mlekara Subotica, Tolminska 10, Subotica, 024/567-640 (93)
34. Al Grosso d.o.o, Vodovodska 158, Beograd,
011/ 2509-742 (97)
35. Europen-Luminarc, Obilićev venac30/III, Beograd,
011/26-21-611(99)
36. Kozmetika Afrodita, Stevana Markovića 8, Beograd,
011/316-09-33 (123)
37. Taši taši, Kraljice Katarine 124a, Beograd, 011/354-79-86 (125)
38. Roma company, Bul. M. Pupina 109A, Novi Beograd,
011/260-51-20 (127)
39. Obuća Pavle, Naselje Novo selo bb, Bela Palanka,
018/856-016 (129)
40. Zvezda Oaza, Ada 5, Beograd, 011/3554-652 (131)
41. Art-studio, Bulevar Despota Stefana 70/III, Beograd,
011/329-27-58 (135)
42. Life media, Cetinjska 20/21, Beograd,
011/32 44 175 (139)
43. Pavlović (Yuglob), Zrenjaninski put 121-t, Borča,
011/29-60-785 (142)
SPISAK DOBITNIKA IZ PROŠLOG BROJA: 44. Kanz (Yuglob), Zrenjaninski put 121-t, Borča,
FLORY: Aćanski Marija, Novi Sad; Slavica Morić, Beograd; Marina Rapaić, 011/29-60-785 (143)
Novi Sad; TOFFIFEE: Ratko Matić, Petrovaradin; Tatjana Lahos-Valencik, Novi 45. Bubchen (Yuglob), Zrenjaninski put 121-t, Borča,
Sad; Lana Otahal Majstorović, Zemun; EVRO-GIUNTI: Patrizia Cvetković, Niš; 011/29-60-785 (144)
KREATIVNI CENTAR: Aleksandra Zivkovic Sevojno; LAGUNA: Jerinić Ivana,
Novo Selo; PROOPTIKI: Simić Marija, Umka; SHINE CO: Dragićević Sanja,
Lipnički Sor, Loznica
PORODIČNE PRIČE

LJUBAV NA PRVI ILI

DRUGI POGLED

Trenutak kada ste zavoleli svoje

dete verovatno nikada nećete
zaboraviti. Mamama se to,
najče{će, dogodi jo{ u porodili{tu.
Tatama je «opro{teno» kada im se
to dogodi ne{to kasnije… Postoje,
ipak, neki prelomni trenuci u
kojima ljubav prema detetu dobije
neku novu dimenziju. Roditeljska
iskustva su različita. Kao i mali
junaci ovih priča. Tekst: Mirjana Ajbl,
Foto: privatna arhiva

8 decembar 2008 mama


CICA DAVINIĆ ĆUMURIJA
Dete,to je čarolija!
Kao da se spremao da sadržaj ove
priče obogati i svojim prvim, samo-
stalnim korakom, Mateja je to uradio
baš na dan intervjua za magazin
MAMA. Jednostavno, «otisnuo» se
ka svojim igračkama, do raznobojnih
krugova kojima se rado igra.
Omiljeni trenuci su mu kupanje pred
spavanje. U snove uranja uz muziku
Mocarta ili CD Uspavanke za bebe i
malu decu. Raduje se svakoj vožnji
kolima. Ima plave okice i velika je
pričalica, ali od svih reči koje saopšti
ovaj petnaestomesečni dečak, za sada
se razgovetno čuje samo: «Mama».
Iako je na Matejino rođenje čekala
petnaest punih godina, i volela svog
dečaka pre nego što je i došao na svet,
prelomni trenutak u maminoj ljubavi
prema sinu je bio onaj kad je prvi put
izgovorio upravo jedinu reč koju ume
pravilno da izgovori: «Mama».
- Potekle su mi suze od bujice emo-
cija, mnogo sam plakala. Bila sam
iznenađena sopstvenom reakcijom.
Nisam mogla ni da pretpostavim da
ću tako da reagujem na njegovo prvo
«Mama». Dete, to je čarolija!
ŽAKLINA BIŠEVAC
Želim da gledam moju mamu
-Hoćeš da piješ kafu? A hoćeš li da jedeš nesto? Ili si ručala kod kuće? Ovako,
uvek srdačno, mali Vasil dočekuje goste, prijatelje svoje porodice, čim regis-
truje njihovo prisustvo. Inače, uvek je okupiran poslom: bilo da pomaže mami
(dodaje sve što joj je potrebno, čak i kad ona to ne traži od njega), ili slaže
svoje igračke. On, jednostavno, «upija» svaku vrstu aktivnosti - kako bi se,
samoinicijativno, i sam u njoj našao.
Vasil je na svet stigao u februaru, dva meseca pre termina, kao da je žurio da
se što pre prihvati nekog posla!
- Pukao mi je vodenjak… a od klinike me je delilo 280 kilometara. Uz to,
2005. godine je zima bila izuzetno hladna, sa obiljem snega… Kolima hitne
pomoći smo stigli do klinike i prepustili se stručnom timu, pod čijim nad-
zorom (uz moje strogo mirovanje i dosta ispijene tečnosti) je skoro započeti
porođaj odložen čitavih osam dana. U takvim situacijama je važan svaki dan
zbog sazrevanja bebinih pluća.
Kao zdravstveni radnik - stomatolog, i majka sa prethodnim iskustvom,
Žaklina je znala za rizike prevremenog rođenja deteta, ali, nije dozvoljavala da
je obuzme panika.
Bio je to period nimalo lakog iščekivanja da se Vasil rodi, zdrav i dovoljno jak
za opstanak. No, iako je bio toliko željeno dete, on nije odmah po rođenju
«uskočio» u mamin zagrljaj, već je smešten na Institut za prevremeno rođenu
decu, i tamo ostao puna dva meseca. Kod kuće su ga nestrpljivo iščekivali
roditelji i dve starije sestre - Dina i Maida. Kad se taj prvi zagrljaj dogodio,
dogodila se i ljubav.
- Prilikom jedne od poseta - koje smo, zbog udaljenosti, obavljali nedeljno,
dežurna sestra na Institutu mi je donela Vasila i ostavila nas same. Privila
sam ga uz grudi i… osećaj je bio kao da se nismo rastajali nijednog trenutka!
Zavolela sam ga spontano, i nekim čulom osećala pun životni tok. Vasil je
danas zdrav, živahan dečak, pun stvaralačke energije. Umiri se tek kada zaspi.
A to se, mimo porodičnih pravila, događa kasno. Razlog je, kako se poslednjih
dana pravda: «Želim da gledam moju mamu!».
mama decembar 2008 9
PORODIČNE PRIČE
KAROLINA I DRAGAN BELOŠEVAC
I tata je naša porodica
-Neću više da gledam taj crtani! Znaš,
taj dečak deset godina nije video svoju
mamu!, rekao je mali Aćim roditeljima
posle jednog crtaća koji je gledao na
TV. Aćim je, inače, veseo dečak, sa stal-
nim osmehom na licu. Voli porodična
okupljanja i slavlja, a uz tatu veterinara
je zavoleo sve životinje. Kućni ljubimac
mu je Linda, nemački ovčar - o kojoj
se, ravnopravno sa svojim tatom, stara
da bude uvek uredna, sita i zdrava.
Sličica bebe u stomaku, kakve danas
dobijaju sve trudnice pregledane ultra-
zvukom, glavni je detalj u spavaćoj sobi
porodice Beloševac. Uramljena slika
na zidu je uspomena na doba kada su
Karolina i Dragan čekali svoju bebu.
Urađena je tri meseca pre Aćimovog
rođenja, u šestom mesecu Karolinine
trudnoće.
- Od tog trenutka, Aćim za mene nije
više bio samo beba koja tek treba da
se rodi, već ličnost! Baš tako sam ga
AZRA MUJEZINOVIĆ
Umesto Mie, rodio se
Vedran
Mali Vedran ima osamnaest meseci.
Živahan je, veseo i vedar dečak, kojeg
sve interesuje. Najviše voli da pritiska
dugmiće, bilo da su od muzičkog
stuba, kompjutera... obožava da tapka
po tastaturi. Sve što liči na dugme, on
bi da dodirne i pritisne. Ukućani su
u panici kad krene ka šporetu. Suviše
je malen da zna koliko je to opasno.
Mada, već zna za fine manire: «Dobar
dan, doviđenja...», a savladao je i
sve pojmove iz svakodnevnog života
porodice. Osim dugmića, zabavlja
ga muzika i voli da igra. Kad mu se
spava, zatraži mleko... redovan obrok
pred san.
10 decembar 2008 mama
doživljavala. Svih narednih nedelja
do porođaja, ja sam samo čekala da
se sretnemo i zagrlimo...
Kad je mama Aćimu saopštila da
će se njih dvoje, u priči i na slici,
naći u našem magazinu, dečak se
rastužio: «Pa i tata je naša poro-
dica! Zašto bez njega?», pitao je
- zbunjen i ljut. Uvažavajući njegov
sasvim opravdan bunt, obratili
smo se i «glavi» porodice. Pre-
lomni trenutak u roditeljstvu je za
tatu Dragana bio prvi susret sa malim
Aćimom. A to je bilo u porodilištu,
samo par sati po njegovom rođenju.
- Bio je toliko mali da nisam smeo
da ga prihvatim kad mi je babica
prinela bebu, očekujući da je uzmem
u naručje. Plašio sam se da ga ne
povredim, ne ispustim... Primetio
sam da naš sin mnogo liči na mene, i
istog trenutka sam osetio da je sve što
imam, što stvaram i osećam podređeno
njemu. Nisam mogao ni da pret-
postavim da tako nešto može da se
dogodi čoveku. Od tate Dragana smo
saznali i da je Aćim prvih godina bio
mnogo vezan za majku.
- Od svoje treće godine je postao
svestan i mog prisustva i uloge. Detalj
iz porodilišta, u kojem se dogodio naš
prvi susret, pretočio sam u priču - koju
mu često pričam pred san, zato što
on želi da je sluša. I uvek s pažnjom
prati da je veče kad smo se sreli bilo
najvažniji trenutak u našem životu. Da
sam u ime toga kupio veliku tortu i
njom počastio svoje prijatelje. I da sam
ga te večeri mnogo zavoleo...
Posle jednog ultrazvučnog pregleda,
najavljen je kao devojčica. I svi su čekali
devojčicu. Čak je i ime bilo spremno
- Mia. Ali, rodio se dečko, koji je tih
prvih sati neprekidno spavao. Nije mu
smetala nikakva buka, niti neoprezno
lupanje vratima za to vreme.
Zbližili su se kada su se zbog Ve-
dranove operacije preponske kile
ponovo zajedno našli u bolnici. Glavni
osećaj mlade mame za to vreme je bila
strepnja.
- Tamo sam osetila pravu majčinsku
brigu. A naše pravo druženje je počelo
oko petog-šestog meseca, kada je
pružio ručice prema meni a radost
pokazivao i nožicama. Uz njegovu
povratnu reakciju na moju ljubav, sh-
vatila sam i osetila se kao prava mama.
PORODIČNE PRIČE
SINIŠA KOLARIĆ
Kad ljubav tatu saplete...
Glavna zabava sedmogodišnjem
dečaku Teu su igrice na kompjuteru,
a omiljena igračka mač. Najlepši
trenuci: igra sa drugarima u najbližem
parku. Dok ne osvoji srebrnu medalju
u karateu, nerado se odvaja od
bronzane. Vrlo je zadovoljan žutim
pojasom dobijenim u toj veštini, rešen
da istrajava do crnog. Mada bogate
mašte, Teo želi da jednog dana radi u
12 decembar 2008 mama
laboratoriji. Zaplače retko, samo kad
je povređen nepravdom. Odavno s
lakoćom sabira trocifrene brojeve.
Teo je rođen kao dete ljubavi, ali
«neočekivano». Očaran beletristikom
i svojom izabranicom Anđelom,
njegov tata Siniša nije ni pomišljao na
to da će mu se dogoditi roditeljstvo.
Zatečen vešću da će postati tata,
našao se u blagoj panici: kako će
se snaći u novoj ulozi? Može li da
odgovori na sve zahteve koji se od
jednog tate očekuju?
- Tog trenutka, u mom životu se sve
preokrenulo.
Posle sedmogodišnjeg iskustva, koliko
je prošlo od Teovog rođenja, Siniša
tvrdi da se roditeljstvo uči, kao i sve
drugo u životu. Zavoleo je Tea dok
je još bio u maminom stomaku. Sve
do njegovog rođenja, pažljivo je birao
ime za dečaka: da bude lepo, retko,
i da ga sudbinski vodi ka višim,
stvaralačkim sferama.
Uzbuđenje i ljubav prema detetu
su kulminirali na dan Anđelinog i
Teovog izlaska iz porodilišta. Kad mu
je u čekaonici saopšteno da su beba
i mama spremni za polazak kući,
krenuo je da ih preuzme, ne osvrnuvši
se na foto aparat koji mu je ispao iz
ruku, a nameravao je da ovekoveči taj
trenutak! Na podu je ostao i buket
cveća namenjen Anđeli. Uspeo je da
do njih stigne samo sa neophodnom
Anđelinom garderobom za izlazak,
koju je prethodno kod kuće sam
iskombinovao: bela suknja uz crne
čarape, u čemu se novopečena mama
osećala, kako je odmah prokomentari-
sala, «kao rumunska manekenka».
Od trenutka kad je u ruke uzeo svoju
bebu, tatu Sinišu je zapljusnula nova
doza ljubavi... i pretočila se u eks-
tremnu posesivnost! Uzalud su, nešto
kasnije, kod kuće - bake, deke i tetke
pružali ruke ka novopristiglom članu
porodice Kolarić. Siniša im je dozvol-
javao samo da posmatraju bebu, dok
je on čvrsto drži u svom naručju. Ova
događanja se danas prepričavaju u
mladoj porodici Kolarić kao anegdota
i uspomena na prve dane druženja oca
sa sinom.
NOVO NA TR@I[TU
Brzo sterilizovanje flašica
Lindam brzi parni sterilizator sa grejačem je brz i efikasan sterilizator,
koji ceo ciklus završi za samo šest minuta. On može da steriliše devet
standardnih flašica ili šest flašica sa širokim «vratom», zajedno sa
njihovim dodatnim elementima. Bezbednosna ručka - osetljiva na
toplotu, menja boju kako bi pokazala kada je poklopac vreo. Prekidač
za uključivanje svetli dok je uređaj u funkciji.
Lindam sterilizator održava flašice sterilisanim do šest sati, pod uslovom
da se ne otvara poklopac i da ručke ostanu zaključane.
Lindam grejač za fla{icu je izuzetno brz, efikasan i praktičan uređaj.
Pozicioniranje grejača u sterilizator je veoma jednostavno. Proces
grejanja traje samo tri minuta, a oblik grejača je prilagođen svim
vrstama flašica.
Pelene kao donji veš
Pelene na navlačenje Pull-ups izgledaju kao pravi donji veš, mogu
da se podignu i spuste. Zahvaljujući tankom sloju i dizajnu pelena,
ugodne su i lake za nošenje. Jednostavno se uklanjaju, sa stranicama
koje se lako otvaraju, a imaju istu moć upijanja kao regularne pelene.
Guma koja se nalazi iznutra, sprečava propuštanje sa strane, a crtež
sa prednje strane bledi kada se pelene napune. Inače, ove pelene
pomažu detetu da nauči da koristi nošu. Takođe, pružaju osećaj
mališanima da su «velika deca».
tri paketa
pelena
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_
pelene_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog
broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok pelene Maja Maric
Nis. Za mreže Telekom i Telenor. Cena 30 din.+PDV.
14 decembar 2008 mama
Jod za zdravu decu
Neadekvatna ishrana pre začeća i tokom
trudnoće se odražava na zdravlje buduće
mame. Zato je najbolje da se sa određenim
promenama započne bar tri meseca pre
začeća. Pravilna ishrana će pomoći ženama
da bolje i lakše podnesu trudnoću, ali i
da rode i odgajaju pametnije, zdravije i
fizički snažnije dete - što su dokazale brojne
studije istraživača.
Veoma važan element, koji se samo putem
hrane i vode unosi u naš organizam,
jeste jod. On je osnovni gradivni element
hormona štitaste žlezde, koji regulišu rast i
razvoj ćelija organizma. Od svih organa,
na nedostatak joda je najosetljiviji mozak.
Tokom prva tri meseca embrionalnog
razvoja, stvara se oko 2,5 miliona nervnih
ćelija svakog minuta. Umnožavanje,
razgranavanje, međusobno povezivanje
(stvaranje neuronske mreže) i formiranje
ovojnica nervnih ćelija se nastavlja kroz ceo
period do rođenja, a najintenzivniji je do
treće godine života.
Količina joda na našoj planeti je
ograničena, nije obnovljiva i stalno se
smanjuje usled klimatsko-geografskih
promena. Neke regije sveta su siromašne
što se tiče sadržaja joda u zemlji, a samim
tim i je mala količina joda u namirnicama
koje se konzumiraju. Zbog toga je u
našoj zemlji obavezno dodavanje joda u
so namenjenu za ishranu ljudi. Dnevne
potrebe su 150 mikrograma joda za
zdravog odraslog čoveka, dok se u trudnoći
i periodu dojenja povećavaju dva puta, do
300 mikrograma.
ZIMA NEGA KOŽE

SUVA KOŽA
NIJE DOBAR
ZAŠTITNIK

Da bi koža mogla uspe{no

da obavlja svoju osnovnu
ulogu, za{titu organizma od
spolja{njih rizika, potrebna joj
je dobra, redovna nega. Ovo
je posebno važno kod beba
i dece, čija je koža osetljivija
nego kod odraslih. Tekst: Mirjana
Ajbl, Foto: Shutterstock

16 decembar 2008 mama


N
ega kože je potrebna
ne samo iz kozmetičkih
razloga (da koža
ne ispuca), več i iz
medicinskih: da se kao takva ne izloži
pojačanom dejstvu mikroorganizama.
Zimski period zahteva posebnu zaštitu
i negu. O tome smo razgovarali sa
Danijelom Pecarski, magistrom farma-
ceutske tehnologije.
Zbog čega je važno da se zimi
posebno neguje bebina koža?
- Bebina i dečja koža je tanka i
osetljivija. Škode joj suv vazduh
(smanjena vlažnost vazduha je jedan
od najvažnijih faktora koji utiču na
isušivanje kože zimi), kao i niske
temperature. To može da dovede do
crvenila i iritacije, kao i svraba delova
kože koji su direktno eksponirani nis-
kim temperaturama, ali i onih delova
Aromaterapija za bebe
Može li neki vid aromaterapije da se primeni i na bebama?
- Dobro je da se masaža aromatičnim uljima primeni kod dece, čak i
kod beba, i to najbolje u večernjim satima, pred spavanje. Pored toga
što se tako dete opušta, prirodna ulja povećavaju hidrataciju kože, pa
je samim tim štite od dodatnog isušivanja, a to je jedan od osnovnih
problema sa kožom kada je zimski period u pitanju.
kože koji su pokriveni neadekvatnom - sekret lojnih žlezda kože, koji sadrži
odećom, kao što su sintetika i vuna. masne kiseline i voskove i održava
Najbolje je da to uvek bude pamuk, prirodnu vlažnost kože.
da bi koža mogla da diše, a kada se
dete znoji - da upija znoj. Osnovni Kakve su posledice neadekvatno
problem koji se javlja zimi je problem (ili nikako) negovane kože?
suve kože. To se događa i deci. - To je, pre svega, suva koža. Isušivanje
je posebno jako zimi. Posledice suve
Na koji način se {titi dobro kože nisu samo kozmetičke prirode,
negovana koža? već to predstavlja i medicinski problem
- Površinski sloj kože (epidermis) - zato što suva koža, pored svog hrapa-
predstavlja zaštitni sloj. Ima dva vog i vizuelno neadekvatnog izgleda,
zaštitna mehanizma: keratin - koji predstavlja i oštećenu barijeru kože i
štiti organizam i kožu od prodora kao takva je prijemčiva za bakterijske,
bakterija, gljivica i virusa, i sevum virusne i gljivične infekcije.
mama decembar 2008 17
ZIMA NEGA KOŽE
Da li boravak na planini u
zimskim mesecima zahteva
dodatnu opreznost?
- Na planini je indeks zračenja viši
nego na moru. Potrebne su kreme
sa zaštitnim faktorom za bebino lice
(minimalno SPF 15). Izbegavajte one
sa PABA supstancom, koja je alergen
i može da izazove iritaciju kože. Na
preparatima je to označeno (na primer:
PABA free, što znači - bez te supstance).
Bez vode i kupanja nema do-
bre nege. [ta se u tom smislu
preporučuje?
- Da bi se održala vlažnost kože u
zimskom periodu, preporučuje se
takozvano pametno kupanje, a to znači
smanjiti dugo brčkanje bebe u vodi, sa
tridesetak na desetak minuta. Bolje je
čak i tuširanje, nego držanje u kadi, zato
što tople kupke dodatno isušuju kožu.
Kupke treba da budu bez penušavih
sredstava i dobro je da sadrže uljanu
komponentu. Najbolje je da bebi
18 decembar 2008 mama
odmah nakon tuširanja nanesete na telo
losion ili kremu, jer je koža tada najbolje
upija.
Insistirate na prirodnim
preparatima?
- Kada govorimo o tome, treba
posebno uzeti u obzir i činjenicu da se
šezdeset odsto od svega što stavimo na
kožu - apsorbuje direktno u cirku-
laciju, u krv. Treba imati u vidu da je
bebina koža daleko tanja nego koža
odraslih, zato treba posebnu pažnju
posvetiti izboru preparata. Kada su u
pitanju bebe, treba preferirati što više
prirodne preparate, a to znači da ne
sadrže mineralna ulja (parafin), sin-
tetske (veštačke) mirise, niti propilen
glikol - zato što je koža dece najčešće
hipersenzitivna i ove supstance mogu
da budu potencijalni alergeni. Pored
toga, i preparati koji sadrže lanolin, a
koji su česti na našem tržištu, po-
tencijalno mogu da izazovu alergiju.
Osim ako ne govorimo o posebnim
vrstama lanolina, specijalno obrađenim
i oslobođenim različitih aditiva - koji,
inače, izazivaju alergije. Postoje i
istraživanja prema kojima su neki od
tih aditiva, koji se nalaze u lanolinu,
čak kancerogeni.
Krema bez veštačkih
mirisa i mineralnih ulja
[ta treba da sadrži krema
za decu?
- Zbog izuzetne osetljivosti njihove
kože, neophodno je da odaberemo
preparat bez supstanci koje mogu da
budu potencijalni alergeni, a to znači
bez veštačkih mirisa i mineralnih ulja.
Bilo bi dobro da preparati koje birate
za svoje bebe, pa i one malo starije,
u sebi imaju kakao buter, ši buter i
prirodne voskove, koji će održavati
vlažnost kože. Da umesto mineralnih
ulja, kao što je parafin, sadrže prirod-
na biljna ulja, kao što je ulje semenki
grožđa, maslinovo, ulje nevena, zatim
različite biljne ekstrakte, kao i etarska
ulja. Za decu su najbolja ulja kami-
lice, nevena, lavande.
Kako može da se proveri da li je
bebina koža isu{ena i da joj je
potrebna dodatna za{tita?
- Ako koža izgleda dobro, ali brzo upija
mleko za telo, pa treba koristiti krem
ili mast, znači da je detetu koža suva
i treba joj nadoknaditi vlažnost. To se
postiže nekim prirodnim balzamom.
Kako se {tite ruke, lice i usne,
delovi tela koji su takođe
osetljivi na niske temperature?
- Ruke i lice uvek treba zaštititi, a to
znači dobro ih namazati odgovarajućom
kremom, kako bi se sprečilo isušivanje
kože. Rukavice na dečjim rukama su
obavezne. Posebno treba da se vodi
računa o zaštiti usana. One nemaju
prirodni zaštitni sloj, tako da bez zaštite
lako mogu da ispucaju. Une se takođe
mažu odgovarajućom, prirodnom
kremom, da se ne dobiju ragade,koje
mogu biti bolne.
Ni nosić, naročito zimi, ne smemo da
ostavimo bez zaštite, posebno prilikom
učestalog brisanja. Vodite računa da
melem bude uvek pri ruci, kao što je
i maramica, a češćim mazanjem nosa
i predela oko njega sprečite dodatno
isušivanje.
BEBA SAVETI

HOĆU DA SE PREVRĆEM!
Većina beba u prvim mesecima, dok su budne, najveći deo vremena
provodi na leđima ili u rukama roditelja, {to polako prelazi u naviku i
jednih i drugih. Jedan od strahova koji roditelji imaju jeste da im beba
ne padne sa kreveta, pa je i to jedan od razloga za neprestano držanje
deteta uz sebe. Tekst: Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut, Foto: Shutterstock

S
talno nošenje u naručju ne 4. mesec nije pravo okretanje, jer su ruke i noge
podstiče bebu na aktivnost, Kako počinje da se više interesuje za ispred tela, taj trenutak predstavlja
kao i ležanje na leđima, u okolni prostor, beba postaje aktivnija, početak razvoja kretanja na stranu.
nosiljci ili kolicima. Boravak tako da se krajem četvrtog meseca u
u ograničenom prostoru i istovre- pokušaju da dođe do igračke - skotrlja 5. mesec
meni nagli rast, stvaraju kod bebe na stranu. Ovo je momenat kada je U narednom mesecu, pokušaji da se
osećaj da ne može slobodno da se moguće da padne sa kreveta ili stola okrene, uz pokretanje karlice, biće
kreće. To će se ispoljiti nakon trećeg za povijanje - ako je blizu ivice, zato sve češći, što pokazuje zrelost deteta
meseca, kada beba počinje polako bebu ne treba ni na sekund ostavljati - svakako ga treba na to podsticati. U
da kontroliše svoje telo. bez kontakta rukom. Iako ovo još uvek petom mesecu, beba prvi put voljno
pokušava da se okrene sa leđa na
stomak.
Prerano opružanje nogu
Dubak, hodalice i slične sprave, u ranom uzrastu izazivaju kod
deteta opružanje nogu - kada ono još uvek nije spremno za to,
dovode do stajanja na prstima i mogu da uzrokuju deformitete
stopala, zbog preranog opterećenja telesnom težinom. Istovreme-
no, detetu remete normalan motorni razvoj i uskraćuju prolazak
kroz važnu fazu sazrevanja, a to je podizanje u klečeći položaj,
podizanje u stojeći i održavanje ravnoteže u stojećem položaju.

20 decembar 2008 mama

Nekada iz objektivnih razloga, kao što
je široki povoj, ova aktivnost izostaje,
ili ako beba uglavnom boravi u nosiljci
ili kolicima - pokušaji da se okrene su
onemogućeni. Krupne bebe, kao i one
koje imaju nešto snižen tonus, takođe
imaju poteškoća pri okretanju.
6-7. mesec
Posmatranjem bebe dok se sa šest
meseci okreće sa leđa na stomak,
u momentu kada se nađe na boku
- možemo da uočimo kako gornja ruka
ide ka suprotnoj strani, gornja noga se
sve više savija a donja opruža, što jako
liči na položaje koje ekstremiteti zauz-
imaju pri hodu. Beba se najpre okreće
na jednu stranu, da bi sa sedam meseci
podjednako dobro mogla da se okreće
na obe strane, pokretima koračanja.
8. mesec
Sa osam meseci, beba može da napravi
obrnuti pokret, odnosno da se okrene
sa stomaka na leđa. Dok menja
položaje, često se zadržava na boku,
oslonjena o jednu ruku, dok se drugom
igra igračkom. Balansirajući na boku,
jača mišiće - koji će je kasnije održavati
Najbezbednije na podu
Da bi se beba nesmetano okretala,
mora da bude na čvrstoj, ravnoj
površini, umesto na mekanom
krevetu. Najbezbednije je da stavite
neku podlogu na pod, gde ima dovoljno prostora, odakle ne može da
padne. Stimulišite bebu njenom omiljenom igračkom, koju ćete pomerati
tako da je usmerite na okretanje. Noge ne smeju da joj budu sputane
odećom koja ograničava slobodne pokrete. Ako mora da nosi široki
povoj, švedska pelena treba da bude tako postavljena da ne ograničava
pokrete u kukovima. Ukoliko beba uz sve uslove i dodatnu stimulaciju
ne pokušava da se okrene sa leđa na stomak, ili ako se pri stavljanju na
stomak odmah okrene na leđa, svakako treba konsultovati lekara.
u uspravnom položaju. Sve ove ak- često ne prepoznaju detetove potrebe,
tivnosti su priprema za automatizam ili ih pogrešno tumače, pa bebu koja
hoda. Ako bebi, dok leži na stomaku, hoće da se okreće - zbog straha da ne
pružite igračku iznad glave, ona će se padne, drže u rukama ili je stavljaju
osloniti na jednu ruku, a podizanjem u dubak. Motorni razvoj deteta u
u vis drugom će je dohvatiti. Pokret prvoj godini se odvija određenim
rukom na ovaj način je važan predus- redosledom, koji ne sme da se remeti
lov za kasnije stajanje. spolja, dovođenjem u sedeći i uspra-
van položaj pre nego što to samo dete
Svaka faza je važna uradi, bez ičije pomoći. Stvaranjem
Ako bi se ova faza preskočila, odnosno određenih uslova i adekvatnom stimu-
ukoliko dete ne bi naučilo da se okreće lacijom, možemo da pomognemo bebi
iz nekog razloga, znatno bi se narušio da neometano prođe kroz sve faze
normalan motorni razvoj. Roditelji razvoja i uspešno se pripremi za hod.
mama decembar 2008 21
mama okolo naokolo
novosti

Žurka Ciciban kluba

Članovi Ciciban kluba su prošlog meseca uživali
na žurci u velikom, prelepom prostoru igraonice
Bubamara, u Tržnom centru Piramida na Novom
Beogradu. Uz profesionalce, koji su se pobrinuli za
animaciju i muziku, deca su se sjajno provodila i
takmičila u pevanju i plesu, kako bi osvojila neki od
brojnih Ciciban poklona.
U okviru programa je održana i mala revija Ciciban
Waterproof čizama za zimu. Dečica iz vrtića
«Loptica» su ponosno prikazala novu kolekciju
Cicban Symatex i Pro-tex programa nepromočive
obuće za predstojeću zimu.
Ovo je tek prva u nizu žurki koje Ciciban klub
planira da organizuje za svoje članove, u saradnji
sa prijateljima kluba. Ukoliko želite da saznate
više o Ciciban klubu, kao i kako se postaje član i Vilin grad u Nišu
koje su pogodnosti za članove, posetite sajt www. U Nišu će se, pod pokroviteljstvom grada, 13. i 14.
CicibanKlub.com decembra održati jedinstvena manifestacija SveDečiji
sajam Vilin grad.
Posetioci će imati prilike da na sajmu vide veliki broj
najkvalitetnijih proizvoda - kako domaćih proizvođača, tako i
uvoznika najpoznatijih robnih marki namenjenih deci.
Prostor u kome se sajam održava je u samom centru
grada, a u njemu su dve velike sale koje su povezane
namenskim spoljašnjim prostorom, u kome će biti razne
sprave za igranje, dečji automobili, kule… Ulaz je
besplatan i organizovan za decu iz niških obdaništa i nižih
osnovnoškolskih razreda. Sajam Vilin grad, koji nazivom
asocira na vilu Naisu - po kojoj je, prema predanju, Niš
dobio ime, pratiće brojna dešavanja. Biće to pozorišne
predstave, promocije sportskih i plesnih klubova, stručna
predavanja pedijatara, psihologa i fizioterapeuta,
mađioničarske predstave i nagradne igre, takmičenja
- na primer, u brzom jedenju šampita, ili za predškolce -
takmičenje u poznavanju bajki, pa maskenbal, limbo dens…

Novogodišnji vašar
Beogradski sajam u poslednjim nedeljama aktuelne godine organizuje najveseliju manifestaciju pod svojim kupolama -
novogodišnji vašar. Od 14. do 31. decembra će se održati 48. Međunarodni novogodišnji vašar - u halama 1, 2, 3, 4 i 5, kao
i na otvorenom prostoru ispred hala. Vašar je maloprodajna priredba robe široke potrošnje, ali i mesto dobre zabave, sportskih
takmičenja za amatere, takmičenja u video igricama, klizalište, zabavni park sa ringišpilom… Prošlogodišnji vašar je posetilo čak
600.000 ljudi. Ove godine, sajam traje nedelju dana duže, pa se očekuje rekordan broj posetilaca, a provod će biti nezaboravan
kao i uvek.

22 decembar 2008 mama

RODITELJI U SVETU
Tata na porodiljskom
Nije neuobičajeno kada
vidite mamu koja se
nedavno porodila - kako
{eta sa bebom u naručju ili
kolicima. Takva slika može
da se vidi svuda u svetu,
ali... u [vedskoj postoji i
druga slika. Na osnovu
zakona o socijalnom i
zdravstvenom osiguranju,
kojim je regulisano i
trudničko bolovanje, postoji
i deo koji se odnosi na
mogućnost da kod kuće
sa bebom ostane tata. Tekst:
Zorica Salijević, Foto: Shutterstock
24 decembar 2008 mama
P
rema slovu zakona, kojim se reguliše odsustvo sa
posla kada u porodicu dođe novorođenče - roditelji
imaju ukupno 480 slobodnih dana da ga odgajaju.
Oni mogu da taj period podele tako da mama
ostane kod kuće 420 dana, a da nakon toga tata ostane
narednih 60 dana. Ili obrnuto! Novac koji dobijaju, takođe
je precizno izračunat, a dodeljuje se na sledeći način: prvih
390 dana im se uplaćuje 80 odsto plate - mamine ili tatine,
u zavisnosti ko čuva bebu, a u preostalih 90 dana dobijaju 60
kruna po danu.
Sve je više očeva koji ostaju sa bebom kod kuće, a mame
se vraćaju na posao. Naravno, dobrim delom je u pitanju i
porodična ekonomija, jer na posao odlazi onaj roditelj koji ima
veću platu, a kod kuće sa bebom ostaje onaj drugi.
Najinteresantnije iskustvo u životu
Bila sam iznenađena ovim načinom razmišljanja, kao i naporom
države da na pravi način uključi i očeve u život bebe. Stoga
sam postavila pitanje mom komšiji Peteru, kojeg viđam skoro
svaki dan kako s ponosom šeta sina Johana: Kako se oseća kao
muškarac koji je prihvatio činjenicu da manje zarađuje od svoje
supruge i da je on taj koji je preuzeo vodeću ulogu u vaspitanju
bebe?
Odgovorio mi je sa osmehom da je to najinteresantni-
je iskustvo u njegovom životu. Otkako mu je supruga
zatrudnela, nije bio mnogo angažovan tokom njenog
graviditeta. Sve se odvijalo po planu, ona je sve
odlično podnosila. A onda je došao porođaj i trenutak
kada se Peter prvi put susreo sa svojim sinom. Tada
je shvatio da je to malo biće deo njega i zažalio što je
zbog posla bio jako malo sa svojom ženom u vreme
njene trudnoće. Dosta je propustio, a s obzirom da
supruga mnogo bolje zarađuje od njega, predložio joj
je da on ostane kod kuće sa bebom, a da se ona vrati
na posao. Pružena mu je prilika da nadoknadi sve
propušteno, da iz dana u dan gleda kako Johan raste,
i da zajedno čekaju mamu sa posla.

Nije atak na mušku sujetu

- To nije bio atak na moju mušku sujetu. Jer mi,
Šveđani, nismo sujetni. Mi želimo da učinimo sve da
našim ženama bude dobro i da porodica funkcioniše
na najbolji mogući način. Što se tiče bebe, u početku
je bilo jako teško. Učio sam kako se kupa, presvlači
i hrani. Bio sam uplašen da Johana ne povredim, jer
je bio tako sićušan. Ali, sada sam sasvim siguran u
sebe, i već nagovaram suprugu da imamo još jednu
bebu.
Mogu samo da kažem da je ovo «kul»... naporno
je, ali divno. Nas dvojica, dok je mama na poslu,
možemo da radimo šta hoćemo - da se igramo,
šetamo, da uživamo u vremenu koje imamo. Znam,
jednog dana ću se vratiti na posao, a moj posao je
vrlo zahtevan, jer sam često na putu. Vrlo ću malo
vremena da provodim sa svojom porodicom, sa
Johanom posebno. Zato želim da sada uživam u
vremenu koje imamo za nas dvojicu!

Tata na Kalemegdanu,
mama na poslu
Dok smo pričali, mom komšiji je zazvonio mobilni.
Javila se supruga da pita šta rade njeni omiljeni
dečaci. Usledio je kratak Peterov «raport», a potom
je dodao kako je spremio divnu kašicu, koju je
Johan u slast pojeo.
Ne znam da li bi ovakav način odgajanja dece bio
primenljiv na naše, balkansko tle, ali nije loše da
se okrenemo oko sebe i pogledamo kako se to radi
u nekim drugim zemljama. Možda ćemo jednog
dana da se susretnemo sa tatama koji će s ponosom
gurati kolica na Kalemegdanu, dok su im supruge na
poslu...

mama decembar 2008 25

Postporo\ajna depresija

Kad radost
presretne
seta
Ma kako da protekne
porođaj, kada majka prvi
put zagrli svoje zdravo
dete - to donosi neizmernu
radost. Događa se, na
sreću ne tako često, da
već prvih sati po rođenju
deteta misli porodilje krenu
nemilim tokom, koji zahteva
punu opreznost stručnog
tima porodili{ta, a najvi{e
onih koji se bave nemirima
du{e. Tekst: M. Ajbl,
Foto: Shutterstock

28 decembar 2008 mama

P
rema rečima dr Olivere
Aleksić Hil, neuropsi-
hijatra, rođenje de-
teta može da podstakne
različite burne emocije.
- Od uzbuđenja, radosti, preko stanja
psihičke prenapregnutosti, odnosno
anksioznosti, do straha... Ali, može
da rezultira i neočekivanim stanjem
- depresijom. Mnoge mame osećaju
postporođajne teškoće blagog intenz-
iteta, karakteristične po promen-
ljivom raspoloženju, plačljivosti,
napetosti, iritabilnosti, anksioznosti,
smanjenoj koncentraciji, teškoćama
u spavanju.
bluz, ali su simptomi obično mnogo
izraženiji, duže traju i utiču na spo-
sobnost porodilje da se bavi sobom
i bebom, kao i drugim dnevnim
aktivnostima. Pojavljuje se češće
kod žena sa već ranijom istorijom
depresivnog poremećaja. Tipično za
ovo stanje je da se simptomi javljaju
u prva tri meseca od porođaja, češće
polako, a ređe rapidno.
- Postpartalna depresija je teža forma
od bebi bluza. Uključuje depre-
sivno raspoloženje, plačljivost, stalan
umor, gubitak apetita, nesanicu,
intenzivnu razdražljivost i ljutnju,
preplavljujući umor, gubitak interesa
za seks, smanjenje životne radosti,

1
Bebi bluz
Ovo stanje, koje pojedini stručnjaci
nazivaju bebi bluz, ne zahteva
poseban tretman, osim nežnog
osećanje krivice, teže promene
raspoloženja, teškoće u vezivanju za
bebu, povlačenje od članova porodice
i prijatelja, loše misli, do konstantne
brige za dete.

pristupa porodilji. Simptomi
obično traju od par dana do dve
nedelje, kulminiraju četvrtog,
petog dana od porođaja, ali ne utiču
značajnije na mamino bavljenje
bebom.
Osim porođajne tuge, zavisno od
intenziteta i trajanja simptoma, kao i
njihove opasnosti po zdravlje majke i
bebe, postoji i postporođajna depre-
3
Postpartalna
psihoza
Postpartalna psihoza nije
fiziološko, niti teže psihološko
stanje, već poseban entitet kod
nekih porodilja, ranije lečenih od
psihičkih poremećaja.
Psihoterapeut Milan Kostić skreće
pažnju na ono što je u pojavi pospar-

2
sija i postnatalna psihoza. talne psihoze posebno alarmantno
- agresivno ponašanje porodilje, koje
Postpartalna može da bude usmereno prema
depresija sebi, prema tek rođenom detetu, pa
Postpartalna depresija je stanje koje i prema drugim osobama koje su u
u početku liči, ili započinje kao bebi blizini. Da bi se sprečilo agresivno

Pad hormona remeti

raspoloženje
Psihijatri koji izučavaju poremećaje nastale nakon rođenja bebe,
napominju da u periodu babinja postoji čak osamnaest puta veći
rizik, a neki grafikoni pokazuju da se postpartalna psihoza pojav-
ljuje kod jedne od 500 majki nakon porođaja. Poznato je da posle
porođaja dolazi do naglog pada nivoa hormona u telu majke (u
trudnoći se nivo estrogena i progesterona višestruko uvećava, da bi
se u roku od samo nekoliko dana vratio na stadijum pre trudnoće).

mama decembar 2008 29

Postporo\ajna depresija
reagovanje, koje je često nepredvidivo,
potrebno je na vreme preduzeti sve
mere, od medikamentozne terapije,
preko psihoterapijskog razgovora,
pa i do imobilizacije pacijentkinje (u
kratkom periodu), kako ne bi sebi ili
drugima nanela neko zlo.
Burne reakcije na
promene
Kao psihoterapeut sa višedecenijskim
iskustvom, Kostić smatra da postpar-
talna psihoza nastaje u sadejstvu više
faktora - genetičkih, hormonalnih i
psiholoških.
- Postoje osobe koje su krhkije
mentalne strukture i burnije reaguju
na životne oluje, a dolazak deteta
na svet jeste stresogeni događaj
koji može da ih uzburka. I razne
spoljašnje okolnosti mogu da utiču
na nastanak postnatalne psihoze,
između ostalog i problematičan
odnos sa ocem deteta, ili konflikti u
porodici koji su postojali pre dolaska
deteta na svet.
30 decembar 2008 mama
Mali problemi veliki kao
planina
Dr Olivera Aleksić Hil takođe ukazuje
na fizičke promene po rođenju deteta.
Osim drastičnog pada estrogena i
progesterona, i hormoni tireoidne
žlezde mogu da opadnu dramatično,
što dovodi do umora i depresije.
Promene u volumenu krvi majke,
krvnog pritiska, imunog sistema i
metabolizma, takođe mogu da dovedu
do osećanja umora, sporosti i promene
raspoloženja.
- Tu su i emocionalni faktori. Ženi
kojoj je uskraćen san, a preplavljena je
burnim emocijama koje donosi dolazak
novog člana porodice, može se učiniti
da su mali problemi veliki kao planina.
Opterećuje je i pitanje kako će da se
snalazi sa bebom, kako je doživljavaju
drugi u tom periodu, pre svega suprug.
Možda se oseća manje privlačnom?
Zanimljivo je da postpartalna depresija
može da se razvije po rođenju bilo kog
deteta, što zavisi od faktora rizika to-
kom ili između trudnoća (gubitak po-
sla, bolest ili komplikacije u trudnoći,
problem u braku, nedovoljna podrška
porodice, neželjena trudnoća, gubitak
posla...). Mogući rizici su i zahtevno
dete, blizanci, izražena ljubomora
starijeg deteta, teškoće pri dojenju, ali i
finansijski problemi.
Komentar duše
ili igra hormona
Rasprava o uzrocima ovog
poremećaja dovodi do
međusobnog (verbalnog) «okršaja»
stručnjaka: jedni tvrde da je post-
natalna depresija «komentar duše»
onih žena koje nisu spremne na
ulogu majke, drugi da je hormon-
alna pretumbacija ta koja uz-
rokuje bebi bluz i sva ostala nemila
postporođajna stanja. Između dva
suprotstavljena stava je i mišljenje
da iscrpljenost nakon porođaja, u
kombinaciji sa stresom i nedostat-
kom sna u prvim nedeljama od
porođaja, takođe mogu da utiču
na pojavu postnatalne depresije.