Genitiv

一、 用法
1. 表所属关系，如：Roditelji Nikole Popovića
2. 表数量多少，如：Pijem mnogo kafe.
3. 表来源，如：Ja sam iz Grčke.
4. 表时间，如：Kada učiš? – Posle ručka.
5. 表地点，如：Stanujem blizu centra.
6. 表原料，如：Haljina je od vune.
7. 表动作方向，如：Idem kod roditelja/iz bioskopa/sa fakulteta.
8. 表性质，如：Devojka crne kose

二、 变化规则
1. 名词
Jednina 单数 Množina 复数
先变为复数形式，词尾
muški rod 词尾加-a，如：iz Pekinga 改 为 -a/-i/-iju ， 如 ：
mnogo časova/sati/prstiju
同 Nominativ 单数形式，
词尾改为-e，或词尾加-i， 或 词 尾 改 为 -u/-i ， 如 ：
ženski rod
如：blizu škole, mnogo stvari pre lekcija, mnogo
nogu/bajki
srednji rod 词尾改为-a，如：od sela 词尾改为-a，如：do sela

例外：
(1) 以不稳定元音-a 加辅音字母结尾的阳性词：
 单数：-a 脱落，随后加上-a，如：momak – momka
 复数：-a 不脱落，直接加-a，如：momak – momaka
(2) 以两辅音字母结尾的阳性词变复数：
在两辅音字母中间加-a，结尾再加-a，如：student – studenata
(3) 以两辅音字母加-e/-o 结尾的中性词变复数：
在两辅音字母中间加-a，结尾再加-a，如：pismo – pisama
(4) 以两辅音字母加-a 结尾的阴性词变复数：
在两辅音字母中间加-a，结尾仍为-a，如：karta – karata
2. 形容词
Jednina 单数 Množina 复数
muški rod 根据读音软硬，词尾加 -
皆以-ih 结尾，如：
og/-eg，如：dobrog druga,
srednji rod dobrih drugova,
našeg sela
crvenih knjiga,
同 Nominativ ， 如 ： plavo
ženski rod lepih sela
more, imati vremena

3. 代词
ja – mene (me) mi – nas ko – koga
ti – tebe (te) vi – vas šta – čega
on/ono – njega (ga) oni/ona – njih (ih) to – toga
ona – nje (je) one – njih (ih)

三、 前置词
pre, posle, tokom, od, do, oko, blizu, između, ispred, iza, iznad, ispod, iz, sa, kod, preko, bez,
osim, radi...

四、 数词与特定副词搭配
1 + Nominativ 如：1 sat
pola, 2, 3, 4 + Genitiv Jednina 如：pola, 2, 3, 4 sata
5, 6, 7... + Genitiv Množina 如：5, 6, 7... sati
mnogo, malo, koliko, nekoliko... + Genitiv Množina 如：mnogo sati