ISSN 1820-8428

Izlazi blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva

Episkopa ra{ko-prizrenskog
i kosovsko-metohijskog Gospodina dr Artemija

Dvobroj 3-4/2008. Cena: 80 din. ~asopis dece Kosova i Metohije

Hristos se rodi!
 Va{a pisma
U~ite od dece! Драга редакцијо,

ја вам се много захваљујем у име

свих ученика веронауке и у име свог
вероучитеља. Хвала вам што се бринете
о нама и што нам редовно шаљете часо-
писе.
ецом се сви баве. Писци и песници, филмаџије Ђорђе Александровић, II-2, ОШ „Ста-
и режисери. Психолози и педагози, лекари и на Бачанин“, Лешак
научници. Развили су читаву индустрију дечјих
проблема и решења. Драги Ђорђе, својим писмом више си
А деци боље није… рекао о себи, него о нама, поучавајући
нас врлини благодарности, чак и када je
О деци се певају песме, стварају се хонорари. На
незнатан дар у питању.
деци се лепо зарађује. Хвала ти за песму коју си послао,
А деци боље није… објавили смо је у рубрици Песма Божу-
ра. И још, тачно си одговорио на питање
Страхoве дечје преточили су у филмске приче. И
из прошлог броја, па ти скупа са овим
повељу о дечјим правима дали. бројем Божура шаљемо и књигу као на-
А деци боље није… граду. Поздрави свога вероучитеља, и све
другаре, и наравно, пишите нам. Зашто
Ликовима дечјим излепили зидове, на чоколадама,
нам не бисте за неки од наредних бројева
пеленама и колима, смешкају се дечја лица. описали своје место, за рубрику Земљо
А деци боље није… моја вољена?
Очекујући ваша писма, поздрављамо
Позабавите се мало собом, и учите од деце, волите их
вас божићним поздравом: Христос се
и учинићете живот лепшим. роди!
Деци ће бити боље.
Уредништво
Зовем се Никола Николић, из
Крагујевца сам и имам 15 година. Чуо
сам за ваш часопис и желео бих да по-
станем ваш фоторепортер. Имам и један
предлог за вас. Иако мислим да је ваш ча-
сопис занимљив, можда би био још бољи
када бисте оставили један део за хумана
дела код нас. Занима ме ваше мишљење о
мојој жељи да будем ваш члан.
Очекујем ваш одговор на моју адре-
су: Саве Шумановића бр. 17, 34000
Крагујевац.
Унапред хвала
Никола Николић
Драги Никола, ми желимо да сви буде-
те наши „чланови“, како ти рече.
Пошаљи нам фотографије које си пра-
вио, можеш нам и написати нешто о твом
граду. Што се тиче твог предлога за ру-
брику о хуманим делима, зашто да не?
Претпостављам да већ имаш неке приме-
ре у виду, па, ако желиш, могао би и о томе
да нам напишеш.
Своје прилоге нам можеш слати елек-
тронском поштом, или обичном, како ти
је лакше.
Поздрави своје укућане и другаре! И
пишите нам, наравно.

Р ок с а нд а К р ивч е в и ћ, Ш тр п це Уредништво

(Награђен рад из књиге Сањам, а шта ми се догађа“, коју је приредила организација Ramondia Serbica.)
Драги божуровци, очекујемо ваше предлоге и идеје, као што нас је Никола лепо посаветовао у
свом писму. Такође, шаљите нам ваш текстове на теме које су вам занимљиве. Можете нам писати
о вашем родном месту или граду, за рубрику Земљо моја вољена. Можете нам слати песме, при-
че, игре, питалице, фотографије... све што вам је занимљиво. Рубрика имамо много, свака од њих
може бити тема за ваш рад. Посетите и сајт Божура, пријавите се на форум, да се и тамо дружимо.
До следећег броја, велики поздрав од уредништва!
 раги читаоци, приметили сте да је овај, трећи
број „Божура“ доживео извесне промене у
односу на претходна два броја. Као прво,
повећан је формат часописа. Заиста,
иако је претходни формат био леп и
складан, ипак је био некако скучен да
бисмо у нашем „Божуру“ на прави на-
чин представили све што смо припремили
заједно са вама. Осим формата, променили
смо и изглед „Божура“, односно визуелни
идентитет рубрика, наслова и других детаља.
Неким рубрикама смо променили назив, неке ру-
брике су изостављене, уведене су неке нове... Да-
кле, унели смо измене које су се показале као не-
опходне после издавања прва два броја, јер смо на
њиховом примеру, захваљујући вашим саветима,
уочили ствари које треба мењати.
Од нових рубрика издвајамо „Музички клуб
Плави божур“ са поднасловом „Музичка мислио-
ница Асима Сарвана“, коју ће водити наш позна-
ти музичар Асим Сарван и разговарати са вама о
свему што је у вези са музиком. Нова је и рубрика
посвећена ћирилици и њеном очувању. Затим, у
овом броју настављамо са рубриком „Радост рада“,
коју смо увели у прошлом броју. О њој брину наши
пријатељи из Центра за савремену едукацију.
Приче, бајке и басне сада су обједињене у ру-
брици „Из Божурове библиотеке“. „Упознајмо
руске класике“ још је једна нова рубрика, у
којој ћемо читаоце из броја у број упознавати с
највећим руским писцима и њиховим делима.
Рубрику „Интервју“ преименовали смо у „Шта
је за тебе...“, а промењена је и сама идеја рубрике.
Уместо интервјуа, у сваком броју питаћемо ђаке
шта мисле, на пример, о пријатељству, храбрости,
љубави итд. Најзанимљивији одговори наћи ће се
P
у овој рубрици. Затим, ту је и нова рубрика „Не-
беска светила“, кроз коју ће нас вероучитељица
Александра Гаруновић из броја у број упознава-
ти са неком од звезда из нашег сазвежђа. Од но- o
вих сарадника поменимо и Снежану Стојковић,
z
аутора рубрике „Свет душе“. И, на крају, ту је и
рубрика „Образ“, коју ће водити више аутора и d
потрудити се да вас упознају с лепотом и дубином r
православне иконе и живописа уопште. a
Напоредо са часописом, променили смо и изглед
интернет-презентације „Божура“. Заправо, прво
v
је, љубављу браће из фирме Arxhosting из Италије
презентација добила свој домен, и није више на d
адреси www.kosovskibozur.dugaknjiga.com, већ e
на www.kosovskibozur.info, а скупа са доменом
добијен је велик простор за смештање података. c
Користимо прилику да вас обавестимо да је са ра- i
дом почео форум, и да вас позовемо да учествујете
у његовом раду. Форум је замишљен као место
дружења и упознавања деце из свих крајева света,
и место где можете писати своје прилоге, који ће
бити узети у обзир приликом одабира текстова за
часопис. На страницу са форумом може се доћи са
главне странице сајта „Божура“.
Приметили сте, такође, да овај број „Божура“
касни, то јест да излази као двоброј, а на то су нас
принудили разлози које смо описали у првом делу
овог текста. Осим наведеног, постоји још један раз-
лог, а то је да смо почели организовање промоција
часописа. Прва је одржана у Коретишту, надомак
Гњилана, о чему више можете прочитати у рубри-
ци „Весник“.
Искористићу ову прилику да нашој сарадни-
ци Љиљани Дугалић честитам на престижној
„Андрићевој награди“,
коју је добила за свој
роман „Акт“.
И, наравно, нећу
пропустити прилику
и да позовем све вас
да нам пишете, да нас
саветујете, да будете
сарадници „Божура“,
да заједно обделавамо
тај тек зачети пупољак,
наш „Божур“, сећајући
се увек поруке коју нам
носи мирис тог цвета, и
сећајући се увек из чега,
када, и зашто је изни-
као.
Христос се роди!
Уредништво
1
 Oj, Karlovci, mesto moje drago...
Z
e
остоји у Сремским Карловцима једна лепа
чесма – Четири лава. O њој постоји легенда
која каже: ко год се ту напије воде, сигурно
ви Божји, јер неколико година касније ја сам се
доселила у Карловце и ту сам и дан-данас.
Сада сам права Карловчанка. Познајем сваки
m ће се, макар још једном, вратити у Карловце. педаљ овог малог места, знам, када се пробудим
Први пут када сам дошла у Карловце, са само ујутру и погледам кроз прозор, како ће тог дана
q пет година, напила сам се воде на тој чесми. мирисати Карловци, како ће људи бити располо-
o Тада нисам знала за ту причу, нити слутила да жени, колико ће град бити леп тога дана и како
је можда заиста истинита... Али, чудни су путе- никада више неће бити исто тако леп.
m
o
j
a

v
o
q
e
n
a

2
 Карловци су место које морате волети. Небитно је да
ли сте само пролазник или становник, они вас освоје и
не пуштају никада. Много сам пута рекла да не волим ту
вечиту тишину, смета ми што ме свако познаје, гуши ме
све то и желим што пре да одем. Али онда се сама себи
насмејем када сваки пут када говорим где живим, понос-
но готово викнем: „У Сремским Карловцима, најлепшем
граду на свету!“
Занимљиво је када упознате неког ко је некад био
овде и онда отпочне бескрајна прича о свакаквим не-
заборавним доживљајима у сваком кутку овог места...
Дворска башта... Колико она само крије љубавних при-
ча... Колико се она камена клупа у њој наслушала изјава
љубави, колико богослова је једино ту пронашло мир и
инспирацију за учење, колико другарица се ту заклело
на вечно пријатељство...
Карловци имају душу. Они су један топао, ушушкан
дом за свакога. Ми Карловчани смо једна велика поро-
дица, сви се знамо, а и ако некога не познајете, он ће вам
се јавити на улици и слободно попричати са вама.
Карловци су одгојили и одгајаће многе велике умо-
ве и велике људе, не само по памети већ највише по
људскости и доброти. Они су пружили уточиште свако-
ме и много више од тога.
Напослетку, Карловци су место у ком свако пронађе
свој мир, увек и у свако доба.
Док шетате центром, чућете шкрипање снега под но-
гама или шуштање лишћа, појање из цркве... Осетићете
пријатан, јединствен мирис, који се памти до краја жи-
вота. Када уђете у цркву и осетите ту топлину, спокој,
мирис тамјана, мир и љубав, пожелите да заувек ту оста-
нете и помислите како вам баш ништа више у животу
није потребно.

Дарија Јовичић, Сремски Карловци

3
Фотографије: Ђорђе Коларовић
 O klopnici silni,
bez mane i straha
В и т е з о в и – в е р н и п р и ј ат е љ и
Једна племенита особина наро- но – то је, онда, и једини циљ свеколиког витешког
чито истиче посебност сваког ви- понашања.
тешког срца, а то је – оданост, вер- Диван пример таквог витешког понашања, а
ност сваког истинског Витеза своме мноштво је таквих примера у нашој народној епској
роду и својим ближњима. поезији, можемо наћи у лепој песми „Женидба цара
И зато слободно можемо рећи да је Витез Душана“. У личности Витеза Милоша Војиновића
– Витез управо зато што је веран, одан без изузет- сажете су све особине правог српског Витеза: и
ка, свом народу, својим пријатељима-побратимима, владање свим борилачким вештинама, и ослањање
својој родбини, својој љуби. на сопствену снагу, и мудрост и довитљивост,
Све његове сјајне борилачке вештине, сва његова и снага и лепота. Али оно што га највише краси
снага и лепота ништа не би значиле без те његове јесте оданост његовом ујаку, цару Душану. Тек та
племените особине. Она оданост и пожртвована
га највише краси, она одбрана ујаковог жи-
чак даје једини смисао, вота, смртно угроже-
усмерење и онај прави ног у непријатељском
узвишени сјај свим оста- окружењу, даје смисао и
лим његовим врлинама. величину свим другим
Једноставно – управо га сјајним Милошевим осо-
та одлика и чини Вите- бинама. Милош кажњава
Илустрација Бранислава Перковића преузета из књиге „Јуначке народне песме“”; „Вук Караџић“, Београд, 1987.

зом, управо та одлика и обесне шићарџије, убија

чини, да кажемо, да се он на мегдану краљевог
понаша – витешки. Или, заточника, гађа кроз
другачије речено – то не прстен јабуку, прескаче
значи ништа друго до да три коња, а на њима три
је Витез или несебичан пламена, познаје Рок-
или и није Витез. Јер, како санду девојку по изгледу
би он могао бити Витез, а њене браће, побеђује тро-
да га „туђе ране не боле“ главог, страшног Балчака
као да их је на својој кожи војводу, али све то скупа
осетио? А шта би то све добија своју вредност
онда могло да значи до да само због тога што Ми-
је Витез или пожртвован лош то чини из пожртво-
или није Витез. Јер, ако ване љубави према свом
он не жали себе у бор- ујаку који је допао у теш-
би против неправде која ку ситуацију у страној
је нанета другима, како земљи. Једноставно, да
другачије можемо да га није било Милоша, његов
зовемо осим – Витезом? ујак би „остао без икога
Зато сви који се понашају свог“. Е, управо то Ми-
супротно томе и нису Ви- лош не дозвољава зато
тезови, него себичњаци, што је прави Витез. Он
равнодушни у срцима као Витез од почетка зна
према страдању других, оно што ће његов захвал-
и кукавички забављени само својим ускогрудим, ни ујак цар Душан рећи на крају песме: „Тешко сву-
ситним интересима. да своме без својега.“ Милош то зна као племенит,
У крајњем зато треба рећи да се сва витешка одан и пожртвован човек који поштује јеванђељске
мисија сажима у тој осетљивости према судбини речи: „Љуби ближњег свога као самога себе.“ То га
свог рода, или пак нечијој појединачној судбини, и чини Витезом. А то значи још нешто врло важно,
а из ње онда произлази витешко несебично, хра- да и ми можемо бити Витезови, чак и ако не носи-
бро и пожртвовано помагање другима који су у мо сјајни оклоп, наравно, само ако се пожртвовано
невољи. У испуњавању тог узвишеног задатка, за будемо понашали помажући другима у невољи и
Витеза нема одступања или неког изговора. Витез борећи се против неправде која је нанета другима.
је једноставно човек потпуно посвећен верном
испуњавању тог племенитог задатка, и истовреме- Марија-Маја Д. Недељковић
4
[ta je za tebe... PRIJATEQSTVO?
Маша Шаровић, Палић:
Када ти се неко може смејати
Катарина Грујичић, када ти то најмање треба, али се
1. разред Карловачке ипак не наљутиш на њега. Kада
гимназије: се ти касније њему смејеш, а
Када имаш неког коме није тренутак за то, али ипак
верујеш приближно те погледа, па се у себи насмеје:
као и себи (када се пре- пријатељство.
пустиш некоме да те
води, и то затворених
очију), када можеш за неког
Вања Плужаревић,
да ставиш руку у ватру без
1. разред Карловачке гимназије:
оклевања.
Пријатељство... Уф, то је широк појам...
Пријатељство је за мене најважније у живо-
ту, јер кад човек има пуно пријатеља, толи-
ко он стварно вреди, и тада је најбогатији.
Марко Берић, 14. година, српска Пријатељство је нешто што се памти, и остаје
школа „Свети Василије Острошки“, као закључана успомена у срцу. Пријатељство
Ванкувер: је за мене као цвет од пет латица. Једна лати-
Пријатељство је Божји поклон који ца – љубав између пријатеља, друга – искре-
живи у срцу сваког човјека. Када ност, трећа – верност, четврта – забава, и пета
нађеш пријатеља, сунце љепше сија, – подржавање и у добру и у злу.
а Бог ојача твоје срце...

Снежана Танић, Милена Васић, Звечан:

Човек није богат ако поседује велику
имовину и новац, већ је богат онолико
Милица Бољановић, 10. година, колико пријатеља има. Реч пријатељство,
српска школа „Свети Василије барем у мени, буди осећање топлине,
Острошки“, Ванкувер: нежности и лепоте. Не могу сви људи бити добри пријатељи.
Пријатељство је кад Прави пријатељ је увек уз нас, има доста разумевања, чува тајне,
имаш неког ко те истрајан је, несебичан... Увек нас орасположи својим топлим
воли, ко ће бити ту речима. Пријатељство, као реч, не буди у свима иста осећања.
кад ти треба помоћ, Међутим, ја пријатељство гледам као један најлепши цвет, који
ко ће, када ниси до- сви треба да чувамо, гајимо и негујемо да не би увенуо, јер је
бро, да те пита како пријатеља лако наћи, а још лакше изгубити. У народу су рекли
си и да те разведри, да да је љубав важнија од пријатељства, али и да је пријатељство
те утеши, ко је као део трајније од љубави, зато ћу ја своје пријатеље волети до краја
твоје породице. живота.

Милица Ралић, Ливија Филко,

3. разред Карловачке гимназије:
Нешто што треба чувати и неизмерно пружити сви-
ма око себе, нешто што се не може дефинисати, већ
само осетити, и такође нешто најлепше што можеш
имати, јер ако имаш право пријатељство, постајеш
много богатији човек. Пријатељство је међусобно
поверавање тајни и размена корисних савета, служи
да измамиш неком осмех на лице и посебан осећај
присуства љубави!
5
 iz Bo`urove
a­u ­k a o h r a ­b r o­s ti
– Ba­ki­ce, a ima li u ku­}i mlek­ca? – di­plo­
mat­ski }e Aqo­{a.
Na ovo pi­ta­we ba­ka je od­re­ag­ o­va­la ne­ka­ko
~ud­no. Ni­je re­kla ni „ima“ ni „ne­ma“, ne­go je od­go­
vo­r po­~e­la pot­pu­no isto kao {to je to ta­ta ~i­nio
kad su u pitawu neke komplikovane situacije:
– Zna{, mi­li moj...
Aqo­{a je bio to­li­ko iz­ne­na­|en da se na­glo okre­
nuo pre­ma woj da vi­di {ta to ba­ka, u stva­ri, ho­}e.
Na we­go­vo sa­svim jed­no­stav­no pi­ta­we o to­me da li
ima {o­qu mle­ka, ona za­po­~i­we od­go­vor na ne­ka­kav
po­se­ban na­~in. No, ba­ka je na­sta­vi­la:
– Vi­di{, mi­li, ni­sam ti ba{ slu­~aj­no pri­~a­la
o Pre­po­dob­nom Se­ra­fi­mu. Zna{, on je bio ve­ru­ju­}i
~o­vek.
– Ja­sno mi je da i ti ve­ru­je{ – re­~e Aqo­{a.
– U pra­vu si. Ja za­i­sta ve­ru­jem u Bo­ga i u We­go­vu
sve­tu Cr­kvu. A i tru­dim se da `i­vim po za­ko­ni­to­
sti­ma na­{e Cr­kve.
– A ka­kve su to za­ko­ni­to­sti? – upi­ta Aqo­{a.
– Po­sto­ji mno­go za­ko­ni­to­sti du­hov­nog `i­vo­ta,
ali su one naj­va­`ni­je ve­o­ma jed­no­stav­ne – tre­ba
Господа Христа, након четрдесетодневног поста,
vo­le­ti i po­{to­va­ti Bo­ga i qu­de. No da bi­smo Bo­ga
куша нечастиви, тражећи од Њега да камење претвори у
po­{to­va­li pra­vil­no, od­no­sno pra­vo­slav­no, tre­ba хлебове. „Не живи човек само о хлебу, већ о свакој речи која
se pri­dr­`a­va­ti cr­kve­nih za­po­ve­sti. Jed­na od tih излази из уста Божјих“, био је Христов одговор.
za­po­ve­sti ka­`e da ve­ru­ju­}i qu­di tre­ba da po­ste u
od­re­|e­ne da­ne. po­{tu­je­mo cr­kve­ne za­po­ve­sti, lak­{e }e­mo raz­u­me­
– [ta zna­~i „postiti“? – bo­ja­`qi­vo upi­ta Aqo­ ti svo­ju ve­ru.
{a. – Da­kle, da­nas ne tre­ba pi­ti mle­ko? – na­iv­no }e
Ose­}ao je da mu se ovim raz­go­vo­rom spre­ma Aqo­{a.
ne­ka­kva smi­ca­li­ca! – Uko­li­ko se sla­`e{ da sa mnom po­sti{, on­da
– Po­sti­ti zna­~i da u od­re­|e­ne da­ne ne tre­ba ne tre­ba – od­go­vo­ri mu ba­ka.
je­sti me­so i mle­ko i mle~­ne pro­iz­vo­de, ili, ta~­ni­je Aqo­{a se du­bo­ko za­mi­sli. ]u­tao je. Iskre­no
re­~e­no, ni­{ta {to je `i­vo­tiw­skog po­re­kla, kao {to go­vo­re­}i, mle­ko mu se ba{ pi­lo. Ali, s dru­ge stra­
su ja­ja. U go­di­ni po­sto­je ~e­ti­ri vi­{e­dnev­na po­sta: ne, ne bi bi­lo ba{ le­po da svo­ju ba­ku od­bi­je, jer
Ve­li­ki post ili Sve­ta ^e­tr­de­set­ni­ca – pred Vaskrs; ona }e io­na­ko po­sti­ti. Osim to­ga, ba­ka je mno­go
Bo­`i}­ni post – pred Ro­`de­stvo Hri­sto­vo; Pe­trov­ski sta­ri­ja od we­ga i za­to ima mno­go ma­we sna­ge, pa joj
post – pred pra­znik sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla je i mle­ko mno­go po­treb­ni­je ne­go we­mu. No, i po­red
i Us­pen­ski – pred Us­pe­we Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. to­ga `e­leo je da ne­ke stva­ri do kra­ja raz­ja­sni, pa
Po­sto­je i ta­ko­zva­ni jed­no­dnev­ni po­sto­vi: na Kr­stov­ za­to upi­ta:
dan uo­~i Bo­go­ja­vqe­wa, na dan Use­ko­va­wa gla­ve sve­tog – Za­{to je uop­{te po­tre­ban post? Ako ~o­vek ima
Jova­na Kr­sti­te­qa i na Vo­zdvi­`e­we ^a­sno­ga Kr­sta. To mno­go hra­ne, za­{to on­da da se pri­dr­`a­va ta­kvog
je onaj Kr­stov­dan u sep­tem­bru. Isto ta­ko je od­re­|e­no pra­vi­la?
da se po­sti sva­ke sre­de i pet­ka. – Za­to {to bi ve­ru­ju­}i ~o­vek tre­ba­lo da na­u­~i
– A ko­ji je da­nas dan? da se su­zdr­`a­va – od­go­vo­ri mu ba­ka.
– Da­nas je sre­da. Za­to sam i hte­la da ti pred­lo­ – [ta to zna­~i?
`im da mal­ki­ce za­jed­no po­sti­mo. Jer, ipak si ti – To zna­~i da bi ~o­vek tre­ba­lo da se li­{a­va
kr­{ten, {to zna­~i da si pra­vo­slav­ni hri­{}a­nin... ne­~e­ga {to mu ba{ ja­ko pri­ja. ^o­vek bi, u stva­ri,
– Ali, ja ~ak i ne ve­ru­jem u Bo­ga! tre­ba­lo da se na­u­~i da tr­pi kad mu je te­{ko, re~­
– Ne go­vo­ri to, mo­lim te! Ti sa­mo ni­{ta ne zna{ ju – da na­u­~i da se mu­{ki po­na­{a, od­no­sno da bu­de
o Bo­gu, ali ako po­la­ko po~­ne­mo da se u~i­mo da hra­bar. A post je na­u­ka o hra­bro­sti.

6 Iz kwige Vladimira J. Maqagina „Prva ispovest“, „Duga Kwiga“ i „Svetigora“, 2007.

 П У Т С В ЕТО Г С А В Е
И Л И С ТАЗА Д Е Д А М РАЗА
СВЕТИ САВА: Срећна слава, наш Свети Никола! Тебе слави мојих Срба I
пола!
СВЕТИ НИКОЛА: Хвала, брате, Светитељу Саво, српске деце и свих Срба g
славо!
СВЕТИ САВА: Што си тужан у празнично вече? r
СВЕТИ НИКОЛА: Јер је дошло до страшне несреће! Само мало поклона сам
дао, а остало неко је украо! Све посетих што су Богу мили, који су се данас приче- o
стили. И онима што не крше пост, даре дадох и бејах им гост. Кући дођох – она празна
k
цела... Чак ми нема црвеног одела!
СВЕТИ САВА: Разбојника Мраза видех, јао! Он је теби поклоне украо! Пакује их у a
папир шарени и продаје по високој цени!
СВЕТИ НИКОЛА: Није мени стало до тих ствари, ал’ ми смета што нам људе квари,
па пост крше и пеку прасиће, уз музику пију јако пиће. А пијаном (лопови то раде!) може
z
лако душу да украде!
СВЕТИ САВА: Поправљајмо где год има квара! Ево нама и Светог Лазара!
СВЕТИ ЦАР ЛАЗАР: Све сам чуо! Ено Србин свира и земаљско царство труло бира! У не-
беске не гледа висине, по центрима тржним душом гине!
СВЕТИ САВА: ПУТ СРБИМА ОТВОРИХ ДО НЕБА! ЗАР ИМ СТАЗА ДЕДА-МРАЗА ТРЕБА!?
СВЕТИ ЦАР ЛАЗАР: Моја војска злог деду већ прати – остале ће поклоне да врати!
СВЕТИ НИКОЛА: Немам више кад их деци дати, јер ноћ пада, па лежу спавати!
СВЕТИ САВА: Ал’ још није потонула лађа – на Божић се Христос доле рађа. Нек понесе и поклоне
Твоје свима што у вери чврсто стоје!
СВЕТИ НИКОЛА: Хвала, дивни српски светитељу, и ти слави славу у весељу. Што цар Лаза ноћас поузи-
ма – то подели најбољим ђацима!
СВЕТИ ЦАР ЛАЗАР: Деда Мраз ко мраз им душу стеже, за земаљско царство да је веже. Нек од њега деца
брзо беже и Небеском царству увек теже!
ДЕЧЈИ ХОР: Деда-Мразе, Деда-Мразе, не скрећи нас са стазе! Ван светосавског пута, по мраку душа лута!
Деда-Мразе, Деда-Мразе, све учиш да пост газе. Без Бога да траже срећу, али да те слушам – НЕЋУ!
ЈЕДНО ДЕТЕ: Слави Божић! Бог се тада роди! На Васкрс нас смрти ослободи!
Богомајку славимо Пресвету, јер је тиме мајка целом свету!
Анђелима слава – Бога воле! Свим светима што се за нас моле!
ДРУГО ДЕТЕ: Година је прошла, да л’ си, сине, побољшао нешто сем висине?
Љубав према Богу да л’ је већа? Јеси л’ чупо коров? Има л’ цвећа?
Да л’ се боље са људима слажеш, ил’ и даље оговараш, лажеш...? Лидија Поповић
Постао си бољи? Бога слави! Добрима је он помоћник прави!
Ниси био лане од зла јачи? Шта да славиш? Боље седи – плачи!

7
  
PRAZNICI Rubriku vodi: Lidija Popovi}
Novembar 
  


САБОР СВЕТОГ
АРХАНГЕЛА МИХАИЛА

И ОСТАЛИХ
БЕСТЕЛЕСНИХ СИЛА

8/21. новембар

Заповедник свих ангела,

Па и мог и твог,
Име му је јеврејско:
„Ко је као Бог“!

Особина ангела је
Да воли и слуша;
Свих чинова девет живи
Као једна душа.

Зашто ангел песму пева,

Стално се весели?
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Јер свакоме помаже,
Свима добро жели.
21. нов./4. децембар
Позови га кад си тужан,
По јутру се дан познаје! Ко би нешто да учини
Када ти се плаче,
Тек три лета има – Унапред се спрема.
Чврсто веруј да је добро
Светиња над светињама Делу што учини она
Увек од зла јаче.
У себе је прима. Нигде равног нема.
Буди добар к’о анђео.
Остаде у светом храму Пример Свете Богомајке
Нек те зову „луда“!
Малена, а сама, Даје нам на знање:
Друкчије ће Бог те звати
Бог јој тамо беше отац, Бог се рађа тамо где су
На дан Страшног суда.
Света Црква мама. Молитва, ћутање...

8
 
Decembar 

Ево нам поново наградне песме
попуњалке! Песму из првог броја сте


лако решили, и није било погрешних
одговора. Овога пута недостају име-
на светитеља који се славе током но-
вемба и децембра. Верујемо да вам
ни овај пут неће бити тешкo.

НАГРАДНА
ПЕСМА-ПОПУЊАЛКА

Лечите тело и душу

 Од греховних рана,
Молитвама свете браће

Што изгубиш помаже да нађеш,

Чак и Бога с небеских висина,
К’о ветар на коњу с копљем јури
Да помогне свима свети

Све позлати људске душе

БОЖИЋ Када мудре речи пусти,
СВЕТИ НИКОЛА
Патријарх цариградски
6/19. децембар Свети
25. дец./7. јан.
Он путнике чува У пећину с неба сиђе „Покажи нам, Христе, Оца!“
Што иду ка рају Да од греха ослободи (који љубав на нас сипа),
И нас води, штити, И од смрти избави нас; питање је то познато
Свети Николају. Зато се у телу роди! Апостола

Спаситељ му Христос Све нам даде, па и себе, Јеванђеље први писа,

Јеванђеље даје Бог предобри са висина: Где Закона знање веје;
С омофором Дјева Света Дјева људског рода Знао си га и држао
С друге стране стаје. Бога роди као сина. Апостоле свет

За веру ревнује, Много даје, мало тражи, Апостол је првозвани,

Милостив је јако, Тим примером учи људе Од мраза нас, кажу, брани.
По целоме свету Да хришћанин сваки тако Молитвом се храни, греј,
Њега слави свако. Милостив и скроман буде. Као апостол

У мору грехова Пастири га први виде Судбина је јако груба

Никад се не дави Јер су њима срца чиста, Сам стајати наврх стуба.
Ко светог Николу А за њима мудри људи Теби тешко било није,
Призива и слави. У којима памет блиста. Преподобни

За његову славу Глупима и пуним греха Од мудраца свих мудрија,

Посно нек се спрема, Побожност је предмет смеха. Прелепа, побожна, фина...
Ко за пост не мари – Ђаволу се поклањају Велика је мученица
Божју помоћ нема! Да то, јадни, и не знају. Света

9
 ije
Ц а р Ј о ва н Н е н а д
tor
is
I део
ke
s
Iz srp над Личност позната под именом Јован Не-
до данас је остала неистражена и врло
тајанствена, можда и најтајанственија коју је српски
народ икада имао. О њему не постоје конкретни
писани извори српског порекла (само у фрагмен-
тима), њега не описује ниједна јуначка песма. Своју
делатност и, назовимо је тако – мисију, показао је
последњих десет месеци живота. Његови савре-
меници наводили су му име као Јован или Иван, а
Мађари су често додавали и оно друго име – Ненад.
Често је помињан као Црни човек, а у Срба увек као
цар.
У временима врло тешким за српски народ, Јован
Ненад је у специфичним политичким околностима
играо значајну улогу. Када је под налетима Турака
народ изгубио своју државу, често се селио, углавном
према северу, премештајући постепено свој етнич-
ки простор. Без владара, са својим свештеницима и
владикама, народ је био свестан улоге коју је имао у
прошлости и зато се поносно трудио да, уз велике
жртве, сачува свој верски и национални идентитет.
Са својом темпераментном вољом, Јован је брзо сте-
као поверење народа, који му је хрлио с надом да ће
обновити државу. Године 1526. на Мохачком пољу,
угарска војска доживела је одсудни пораз од Турака.
После битке у држави је настала потпуна конфузија,
освајач је већ господарио у знатном делу Угарске, на-
род је гладовао, подизао буне, а претенденти на пре-
сто отпочели су сукоб после погибије краља Лајоша
II. Због наведених околности, у области око Мориша
избио је устанак чији су носиоци били искључиво
Срби. На челу покрета био је Јован Ненад. Устанак
се брзо проширио према Бачкој и Банату, све до Саве
и Дунава. Да ли је Јован био изабран за вођу буне
због свог порекла – не знамо. Извесно је да о сво-
ме пореклу и рођењу никада није говорио, зато се
10
претпостављало, или да га је „сам Бог послао“, или
да је пореклом из царске куће Палеолога, можда и
деспотске куће Бранковића. Највероватније је да је
био „ниског“ порекла и да је по народности сигурно
био Србин.
Најинтересантнији су описи његовог изгледа, јер
је био сликовит: витког стаса, средње висине, изрази-
то тамне пути, орловског носа, на десно око је био
потпуно слеп, а од десне слепоочнице до стопала
десне ноге имао је као некакав знак – пругу дебљине
малог прста. Због таквог изгледа, прозван је „Црни
човек“, а неретко су га звали и Мавар.
Како је крио свој идентитет, Јован је упорно исти-
цао само свој есхатолошки задатак – себе је називао
пророком, послаником Божјим који је предодређен
да испуни важну мисију, да врати иноверне у
окриље православног хришћанства, а муслимане и
остале безбожнике да у потпуности уништи. Мно-
ги су били сведоци његовог узорног живота. Пре-
богат врлинама, изузетно побожан, ноћу је спавао
само два сата, а трећег се молио Господу. Изузетан и
као ратник, протерао је и онеспособио многе Турке.
Мудар, проницљив, убедљив и слаткоречив, лако је
освајао срца људи. Према војницима
строг и праведан, према непријатељу
неумољив. Никада до тада Срби
нису имали таквог ратника и
вођу, зато су му хрлили као новом
предводитељу. Многи су због Јована
долазили и из поробљене Србије и
веровали у његова пророчан-
ства да
ће
Споменик Јовану Ненаду у Суботици
Турци пропасти, да ће трпети поразе сваког дана, да
ће бити истерани из Грчке и да ће их он, Јован Ненад,
уништити. Његова мисија је била, пре свега, од свеоп-
штег васељенског значаја, а изузетно тешка времена за
све хришћане, уобличавала су свеопшту апокалиптичну
визију, у којој су многе значајне личности виделе себе као
ослободитеље и спаситеље, зато и конкуренте Јовану Не-
наду.
Убрзо је сакупио војску између 10 и 15 хиљада људи.
Међу њима је било хиљаду и по коњаника.
Најважнија препорука за Јована била је његова борба
против Турака. Тиме се многима и препоручио и нагове-
стио наставак свог деловања.
Прве информације о Јовану имамо непосредно после
Мохачке битке. У новембру 1526. стигао је до Дунава, ода-
кле се пребацио у Срем. Тамо је најпре од Турака одузео
тврђаву Черевић, а потом и Баноштор, где је оставио своје
војнике. Даља наступања у Срему била су прекинута због
тога што није добио топове које је тражио од српског де-
спота Стефана Бериславића, а који су му свакако били
неопходни за освајање Петроварадина и Илока. Топове
је увек упорно тражио. Они су били услов да се као са-
везник приклони неком моћнијем владару. Године 1526,
почиње и борба за угарски престо. Двојица претендената
борила су се најпре око придобијања присталица. Први
који се обратио Јовану Ненаду био је Јован Запоља, угар-
ски племић, који га је позвао да дође у Токај. Обећавши
му заклетвом савезништво и приврженост, Јован Запоља
га је даровао и послао у Бачку, која је тада била пуста, а по
селима се могло видети много стоке и хране. Врло брзо
је истерао Турке из Бачке, заузео Суботицу (у то време
Сабатка), која је до турског освајања припадала извесном
Валентину Тереку. Бивши поседник је са великом војском
покушао да из града истера Јована Ненада, али је доживео
такав страховит пораз да је једва остао жив. Јован Запоља,
који се у међувремену и крунисао за угарског краља, често
је слушао притужбе на рачун Јована Ненада. Међутим,
остао је пасиван, јер га је сматрао својим вазалом.
Почетком 1527, у време зиме, када су се избегавали ра-
тови, Јован Ненад је ратовао и тада ширио ратна дејства
према Банату. Жалбени извештаји о штетама које су оста-
ле иза „Црног човека“ или „Злог Раца“, стизали су из об-
ласти од Сегедина до Чанада. Зато су се угарски племићи
спремали за одлучније акције.
Из Ердеља се према Јовану Ненаду упутио угледни
племић Ладислав Чаки са великом војском. У том сукобу,
у марту, погинуло је много угарских племића и војника, те
и сам Ладислав Чаки. Банат са Темишваром био је одсечен
од територија Јована Запоље. Можда је намера Јованова
била да настави поход ка Ердељу (данас Трансилванија
у Румунији), али се поново упутио ка Бачкој да заштити
своје положаје стечене после заузимања Суботице. Гово-
рио је да је земљу нашао пусту и да ју је заузео са својим
народом, да ју је обезбедио од насртаја Турака и да ће на-
ставити борбу до коначног ослобођења од Османлија.
При томе није дозвољавао Мађарима да се настане на
својим бившим поседима.
Дејан Ђурђев
Radost rada
н е о б и ч н и в о ј в од а
Паулина и Владимир Матијевић 1897. године
а ли сте знали да је у српском роду по-
стојао човек који је толико волео сву
српску децу да је цео живот посветио
њиховом школовању, васпитању и за-
пошљавању?
Тај човек се зове Владимир Мати-
јевић. Родио се пре више од 150 го-
дина у западним српским крајевима, на
Кордуну. Његово село је тада било део
једне велике царевине, Аустријског цар-
ства, а отац Петар му је био официр, војник
тог великог царства. Једнога дана отац је са
четом отишао у Италију, у Венецију, да доче-
ка посету руског кнеза. Тада је угледао један
велик и раскошан брод који се звао „Влади-
мир“. Са брода је сишао руски кнез и срдачно
изљубио једног војника који се звао исто као
он. Отац Петар био је запахнут руском силом,
величином и добротом, те реши да сину да име
Владимир.
Дечака су у младости задивила три чове-
ка: тетак Рашић, граничарски официр, који га
је научио да у животу човек мора бити вре-
дан, ваљан и штедљив; прота Никола Беговић,
вероучитељ, који га је задојио љубављу према
српству и отаџбини; и г. Шербер, професор
на Великој бечкој трговачкој школи, који га је
увео у тајне трговачког заната и открио му да
је највећа мудрост трговине помирити жеље и
интересе двеју страна. Прота Никола Беговић,
Србин од Србина, како га је звао Матијевић,
кроз своје часове веронауке провлачио је теме
из богате српске историје и солио дечје душе ви-
тезовима, јунацима, славним делима и бојевима
за слободу, који су трајно остали у дечјим срци-
ма. Под његовим утицајем, Владимир је као
11

добровољац
учествовао у Херцего-
вачком устанку 1875. и часно бранио
српство од турског зулума. Патриота увек, али грани-
чар никада, отац желевши да му син постане царски
официр, убрзо схвати да Владимир показује отпор пре-
ма том позиву, те га пошаље у трговачку школу, у Беч.
Заиста, није Владимир Матијевић могао без
завичаја, без српског језика, те се после школовања
вратио на Кордун, где се убрзо и оженио Паулином
Лађевић. Кренуо је да путује по српским крајевима и
видео је тада Владимир да душа народна посрће под
теретом тешког живота, да су свуда само јад, беда и
сиротиња и тражио је начина како да помогне своме
роду. Пошто је већ постао успешан трговац, он се до-
сетио и, после завршеног посла са неким пријатељем,
као случајно, питао би га да ли би примио на занат не-
ког његовог рођака. Пошто су сви, ценећи Матијевића,
прихватали то с радошћу, он би онда сиромашну децу
из свих крајева намештао на рад код тих газда. По-
чео је он тако са 250-оро деце, а затим је са успешним
Србима направио једно друштво, „Привредник“, и они
су за 50 година постојања и рада одгајили, васпитали,
ишколовали и запослили 43.000 српске деце. То нико
никада ни пре, а ни после њих није урадио.
Под мудром управом Владимира Матијевића,
пола века грађаше се радни,
штедљиви и поштени ства-
раоци, богати људи од руке
која даје а не тражи, баш као
њихов „Привредни војвода“,
како су звали свога добро-
твора. Осим тога што је био
изузетно вредан, он је био и
мудар човек. Схватио је да
нема користи помагати браћи
тако што ћемо им само давати
милостињу, јер ће се они тако
само искварити постајући
све лењи. Целог живота
Матијевић је истицао једну
изреку, а она гласи: „Највеће
је доброчинство човеку дати
поштена рада и зараде.“
12
Шта је то најбоље и најплеменитије
у томе да будеш трговац? То је једном
објаснио Владимиров учитељ, про-
фесор Шербер, када је рекао отпри-
лике ово: Бити трговац, то је врло
тежак, али и врло интересантан
посао. Када си трговац, онда
знаш какве послове раде велика
и мала предузећа, научиш то
и, као посредник између малих
и великих, мораш да доведеш
њихове жеље и интересе у склад, да
сви буду задовољни. Ко то уме, тај постаје особа
од поверења, дакле потребан и згодан, а то је човек
на свом месту. Вредни људи својом способношћу, ис-
куством и мудрошћу савлађују све препреке и њихова
будућност је сигурна.
Дакле, не треба овде превише да причамо о томе
да трговац мора да буде ПОШТЕН, јер ко једном изгу-
би поверење у њега, више никада неће радити са њим,
а глас о његовом непоштењу далеко се чује. Поштен
трговац зна да треба да се понаша према другима она-
ко како сам жели да се понашају према њему. Друго,
трговац мора да буде ШТЕДЉИВ, јер ко штеди, заснива
деци и даљем потомству могућност да даље напредују.
Сам рад без штедње личи на пут без циља, а штедиша
гледа даље од носа. Када не штеде, пропадају и милио-
нери, владари, и најмањи и највећи. Штедња подиже
свакога, а расипање убија и најјаче. И треће, РАД је за
трговца од највећег значаја. Радити треба с вољом, с
осећајем, с љубављу. У посао се треба удубити, преда-
ти му се, уживети се у њега сасвим. Послушајмо једног
великог директора фабрика челика у Америци, Чарлса
Швоба, који је рекао: Онај ко је учинио најбоље што
је могао, учинио је све; ко је учинио мање него што је
могао, није ништа учинио.
Никола Велимировић
Центар за савремену едукацију
www.radnaetika.org
Дечаци полазе на пут у „Привредник“
 Upoznajmo ruske klasike
Ф . М . Д о с т о ј е вск и
Х р и с т о в м а л и п ол ож а ј н и к
одломак
Господе Боже, каква је то варош! Никад он још
није тако што видео. Тамо, у паланци, одакле је до-
шао, ноћу је помрчина као тесто – један фењер на
целу улицу. Дрвени, ниски кућерци затварају се даш-
чаним капцима; на улици, чим се смркне, нигде ни-
кога: сви се затварају по кућама, и само арлаучу
читави чопори паса – стотине и хиљаде њих
арлаучу и лају сву драгу ноћ.
Али је зато тамо топло било, и давали су
му да једе, а овде – о, Боже, да му је сад да
што једе!... И каква је ово врева и тутњава,
каква светлост и људи, и коњи, и господска
кола, и зима, и зима!
Смрзнута пара диже се од преумор-
них коња, из њихових врело дишућих
ноздрва; кроз буав, растресит снег
звече о камење потковице, и сви се
тако гурају, и, Боже... тако би сад
што јео, макар какав залогајић, и
тако га наједном почеше боле-
ти прсти!
Ево опет једна улица – ох,
како је широка! Но, овде ће
ме сигурно погазити кола! Гле
како сви вичу, трче и јуре на
фијакерима, а светлости, коли-
ко светлости! А шта је ово? Ух,
какво велико стакло – про-
зорско окно, а иза окна соба,
а у соби неко дрво до тавани-
це. То је јелка, божићно дрвце,
а на јелки колико свећица,
колико златних хартијица и
јабука, а свуд око њих лутки-
це, коњићи; по соби трче деца, лепо обучена
и чиста, смеју се и играју се, и једу и пију нешто.
Гле, ова девојчица почела да се игра са дечком –
каква лепа девојчица! А ту је и свирка: чује се овде на
улици кроз прозор.
Гледа то наш малишан, чуди се, већ се и смеје, но
сад га боле прстићи и на ножицама, а на ручицама
су му већ сасвим поцрвенели, укрутили се, па већ не
могу ни да се савијају, и боли га кад миче прстима. И
наједном мали осети да га много боле прстићи, за-
плака се, па потрча даље...
И гле, опет угледа кроз неки други прозор другу
једну собу, па и у њој дрвеће, а на столовима разни ко-
лачи: од бадема, црвени, жути, и седе тамо четири бо-
гате госпође, па ко дође, оне му дају колача, а врата се
отварају сваки час, улази им са улице много господе.
Прикраде се наш мали, отвори наједном врата,
па уђе... Ух, како викнуше сви, па почеше махати ру-
кама на њ. Једна му госпођа брже приђе, тури му у
руку копејку, па му отвори врата – на улицу! Како се,
јадник, уплашио! А новац му одмах испаде и звек-
ну по степеницама: сад већ није могао да савије
своје црвене прстиће, па да стисне копејку.
Истрча дечко опет на улицу, па пође
брже-брже, а куда – то ни сам не зна...
Опет би да се заплаче, али се већ боји,
трчи-трчи и у ручице дува. И тешко му
је у срцу јер се сад наједном осетио тако
усамљен, и страх га је... Кад наједном...
Боже! Шта је ово опет сад! Стоје људи на
улици пред огромним прозором од
горе до земље, и гледају: изнутра,
у том прозору, три лутке, мале,
фино обучене у црвене и зелене
хаљинице, па као живе! Некакав
чичица седи крај њих, па као да
свира у виолину, и још друга два
стоје опет ту, свирају у мале вио-
лине, машу главама, те дају такт,
један у другога гледају, а усне им
се мичу, говоре, баш ,,заправо“
говоре – само се овамо на ули-
ци, кроз оно огромно дебело
стакло, ништа не чује...
Дечко у први мах помисли да
су они живи, а кад виде да су то
лутке – наједном се засмеја. Никад
он није видео таквих лутака, нит
је знао и да постоје такве! И хоће
да се заплаче, али су му те луткице
тако смешне.
Наједном му се учини да га је неко одастрага згра-
био за капутић: један улични мангуп стојаше поред
њега, па га наједном удари по глави, збаци му шешир,
и удари га ногом испод колена. Претури се малишан
на земљу, неко стаде викати, он се уплаши и претрну,
скочи, па наже бежати, и наједном утрча – ни сам не
зна куд – испод неке капије, у туђе двориште – и згу-
ри се иза неких наслаганих хватова дрва: ,,Овде ме
нико неће наћи, а и мрак је.“
Чучну и згури се, а никако да одахне од страха,
и наједном, сасвим изненада, дође му тако пријатно:
ручице и ножице га наједном престаше болети, и би
му тако топло, као крај пећи!... Па се трже и сав уздр-
хта: ах, та он је то овде напољу заспао! Како је добро
ту спавати!
13
Илустрација: Весна М. Балкански
,,Поседећу овде малко, па ћу опет поћи да гледам
оне лутке“, помисли дечко, насмехну се и сети их се:
,,Баш као живе!“... И наједном му се причу да над
њим његова мама певуши песмицу. ,,Мама, ја спа-
вам; ах, како је овде добро спавати!“
– Ајдемо к мени, мали, на божићну вечеру, на
божићно дрвце, на Христову јелку – шапну над њим
наједном некакав тих глас.
Он већ помисли да је и то његова мама, али не,
није она. Па ко га је онда то сад звао? Он не види, али
неко се саже према њему, загрли га у помрчини, а он
му пружи руку и... и наједном... О, каква светлост!
О, каква дивна божићна јелка! Него то није јелка, он
још таквих дрвета видео није! Где ли је он то сад?
Све се блиста, све се сија, а свуд око њега лутке – али
не, то су све дечаци и девојчице, само врло сјајни.
Сви се они вију око њега, лете, сви га љубе, узимају
га; носе са собом, па и он сам лети, и види: гледа га
његова мама, и смеје се на њ радосно.
– Мама! Мама! Ах, како је добро овде, мама! –
довикује јој дечко, па се опет љуби с децом, хтео би
да им што брже исприча о оним луткицама иза про-
зора. – Ко сте ви, дечаци? Ко сте ви, девојчице? – пита
их он смешећи се и љубећи их. – То је вечера уочи
14
Божића, Бадње вече и јелка код Христа – одговарају
му они. – Код Христа је увек на Бадње вече јелка за
малу децу, која тамо доле немају своје јелке... Ми смо
Христови положајници...
И он дознаде да су ти дечаци и девојчице сви били
исто таква деца као и он – али једни су се посмрзава-
ли још у оним котарицама у којима су их од подлаца
и кукавица преварене, и срамно напуштене младе
матере оставиле пред кућама петроградских чинов-
ника; друга учманула и умрла код најмљених дојкиња
– на исхрани у Дому за одојчад; трећа су умрла на
сасушеним, учманулим грудима својих изнемоглих
матера кад је била гладна година; четврта се погуши-
ла у вагонима треће класе, од запаре и смрада – и сва
су та деца сад овде, сва су она, као анђели, сва су код
Христа, а Он сам међу њима, у њиховој средини, и
пружа им руке, и благосиља њих, и мајке им...
А и мајке те деце све стоје ту, и плачу: свака
упознаје свог дечака или девојчицу, а ови им долећу
и љубе их, утиру им сузе ручицама и моле их да не
плачу, јер је њима овде тако добро...
А доле, ујутру, покућари нађоше иза хватова сло-
жених дрва лаку лешиницу залуталог и смрзнутог
дечка...
 Фјодор Михаилович Достојевски рођен је 11.
новембра 1821. године, те је ово одличан повод да
упознавање с руском класиком почнемо од њега.
Наравно, то није једини разлог. Достојевски је пи-
сац чија се дела налазе у самом врху светске ли-
тературе и готово да нема ученог човека који се
са њима није сусретао. Верујем да сте нека од њих
и ви читали. Достојевски има неколико дела чији
су главни јунаци деца, као што је Христов мали
положајник, али ни за њих не можемо рећи да су
намењена за читање само деци. Неуобичајено ду-
бока психолошка анализа ликова чини да она имају
неколико нивоа разумевања. Дешавало се да су га
једно време на западу читали као писца крими-
налистичких романа. Основна тема којом се бави
Достојевски, и која се налази у суштини његових
конфликата, јесте однос између човека и Бога и
однос између друштва и појединца. Зато, иако сте
можда већ прочитали нека од дела Достојевског,
вратите им се поново јер при сваком читању от-
кривамо нове дубине и нове висине на које је
узлазио овај велики писац.
Да бих вам лакше указала на стил
Достојевског, овде ћемо се подсетити
једног дела које је по садржини веома
слично Христовом малом положајнику,
а то је Андерсенова Девојчица са шиби-
цама. Сигурно сте је сви прочитали. Ан-
дерсен је писац бајки и своја дела је на-
менио деци. Он нам није најјасније
разграничио где престаје ствар-
ност, а где почиње бајка, и
обрнуто, где се снови завр-
шавају, и када ангели до-
лазе по девојчицу.
Дечак код Достојев-
ског не сања снове, он
иде од куће до куће и
кроз прозоре гледа
како господска деца
прослављају Бадње
вече. Он се чак
усудио и да уђе
у једну кућу
у којој седе
че тири
госпође и
деле кола-
че свако-
ме ко уђе,
али не и
њему. На
њега сви
вриснуше
и почеше
махати рукама, тутнуше му копејку у руку и изба-
цише га на улицу. Ех, да су му бар тутнули колачић,
већ копејку, коју није ни могао држати својим
промрзлим прстићима... И какво је то друштво
које на Бадње вече колаче дели богатима, а промр-
злог дечака избацује на улицу? Да ли се на такав на-
чин испуњава Божја заповест о милостињи? Свуда
је врева, светлост, сви у радости дочекују Бадње
вече, сви се радују празнику, а нико се не труди да
схвати његов смисао. „Слава на висинамa Богу и на
земљи мир, међу људима добра воља!“, речи су из
Јеванђеља које слушамо тога дана, међутим, нико
међу људима није имао добру вољу да помогне
промрзлом дечаку. Али Господ га није заборавио.
Повео је дечака да Бадње вече прослави у радо-
сти која не пролази. Овде нам Достојевски указује
на истинско пријатељство, пријатељство између
Бога и човека. За Достојевског, Богочовек Христос
је нешто веће и више и од свега најузвишенијега
што људи замислити могу. Ево његових речи о
томе:
„Ја верујем да нема ничег дивнијег,
дубљег, симпатичнијег, разумнијег,
људскијег и савршенијег од Христа.
Са суревњивом љубављу ја говорим
себи да не само нема Њему слична
него да и не може бити. Штавише,
ја изјављујем: када би неко мо-
гао доказати да је Христос ван ис-
тине, и када би истина збиља
искључивала Христа, ја бих
претпоставио да оста-
нем са Христом, а
не са истином.“
Достојевски
је писац који је
припадао књи-
жевном прав-
цу реализму.
Као што у
првом делу
припове тке
готoво реално
осећамо мраз
који стеже,
хладноћу, тако
смо у другом
делу сигурни у
радост непро-
лазну у којој Го-
спод успокојава
сву намучену и
напаћену децу
своју.
15
16
17
  
C
rtice
iz
istorije novembar 

1. 11. 1791. Основана је
Прва српска гимназија у

Сремским Карловцима.
1918. Ослобођен је Београд
у Првом светском рату.
2. 11. 1914. Русија је обја-
вила рат Османском царству.
3. 11. 1918. Последњи до-
кумент који је Аустро-Угарска
Приредио: Дејан Ђурђев монархија потписала била је
капитулација пред савезом
сила Антанте.
4. 11. 1956. Упокојио се Милоје Васић, познати и
прослављени српски археолог који је открио локали-
тет Винча.
5. 11. 1914. Почела је велика офан-
зива Аустро-Угарске на Србију у
Првом светском рату.
6. 11. 1987. Родила се српска тени-
серка Ана Ивановић.
• 7. 11. 1917. Октобарска револуција
је довела бољшевике на власт и тако
почела најнесрећнију владавину у
историји Русије.
8. 11. 1805. За време Првог српског
устанка, Карађорђе је ослободио Смедерево.
9. 11. 1818. Родио се славни ру-
ски књижевник Иван Сергејевич
Тургењев.
10. 11. 1444. Османлије су код Вар-
не поразиле краља Владислава.
• 11. 11. 1821. Родио се чувени ру-
ски писац Фјодор Михаилович Досто-
јевски.
12. 11. 1969. Александар Солже-
њицин, нобеловац, избачен је из Удружења књи-
жевника СССР-а због критика усмерених на режим
комунистичке партије.
13. 11. 1813. У Његушима се родио митрополит
Петар II Петровић Његош, српски песник, филозоф и
мислилац.
14. 11. 565. Представио се Господу свети визан-
тијски цар Јустинијан.
15. 11. 1918. Дан који се прославља
као завршетак Првог светског рата.
16. 11. 1914. Почела је Колубар-
ска битка, једна од највећих битака у
Првом светском рату и најславнијих
победа српске војске.
17. 11. 1796. Представила се Го-
споду највећа руска царица Катарина
Друга.
• 18. 11. 1917. У тешким временима
18
за руски народ, за патријарха је изабран Тихон, један
од најзначајнијих архијереја Руске православне цркве.
19. 11. 1841. Основано је Друштво српске словесно-
сти (претходница Српске академије наука и уметности)
под покровитељством књаза Михаила Обреновића.
20. 11. 1868. Упокојио се Узун Мирко Апостоловић,
српски устаник и војвода.
21. 11. 1995. Потписан је Дејтонски мировни спо-

разум, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини.
22. 11. 1868. Одржана прва по-
зоришна представа у Београду.
23. 11. 1855. Родио се про-
слављени српски писац Стеван
Сремац, аутор дела „Поп Ћира и
поп Спира“, „Зона Замфирова“,
„Ивкова слава“ и др.
• 24. 11. 1833. Родио се још
један велики српски песник, Јован
Јовановић Змај, који је своје пес-
ништво посветио углавном деци.
• 25. 11. 1915. Врховна команда српске војске доне-
ла је одлуку о повлачењу јединица и дела народа преко
Албаније. И даље се само нагађа о губицима.
26. 11. 1888. Представио се Господу српски патри-
јарх Герман Анђелић, један од великих делатника у
нашој Цркви.
27. 11. 1991. По одобрењу Савета безбедности, по-
чело је слање мировних снага у Југославију.
28. 11. 1806. Руски цар Александар II објавио је рат
Наполеону.
29. 11. 1943. У граду Јајцу (сада у Федерацији
БиХ) одржано је Друго заседање АВНОЈ-а. Одлу-
ке тог политичког тела
претпоставиле су об-
лик власти и уређења
Југославије из перспекти-
ве Комунистичке партије
Југославије.
• 30. 11. 1957. Упокојио
се српски сликар Паја
Јовановић.
decembar 1. 12. 1990. Прва беседа но-
воизабраног патријарха Пав-
ла у капели Патријаршијског
двора у Београду.
 • 2. 12. 1804. У Паризу је
царским достојанством кру-
нисан Наполеон Бонапарта.
3. 12. 1912. Потписано је
примирје у Првом балкан-
ском рату.
4. 12. 1371. Представио
се Господу последњи вла-
дар благородне династије
Немањић, свети Стефан
Урош V.
5. 12. 1967. Упокојио се
Милош Н. Ђурић, један од најдрагоценијих српских
научника хелениста.
6. 12. 1768. У Лондону је објављено прво издање
енциклопедије „Британика“.
7. 12. 1857. Ро-
дио се сликар Урош
Предић.
8. 12. 1812. Родио
се српски писац из
Сент Андреје Јаков
Игњатовић.
• 9. 12. 1910. Упоко-
јио се славни српски
песник Лаза Костић.
10. 12. 1926. Упоко-
јио се Никола Пашић, најпоштованији српски новове-
ковни политичар.
11. 12. 1858. На Светоандрејској скупштини зба-
чен је режим уставобранитеља и кнез Александар
Карађорђевић. На књажевски престо поново је тада по-
зван остарели Милош Обреновић.
• 12. 12. 1873. У Србији се почео
користити динар као аутентична на-
ционална валута.
13. 12. 1877. Књаз Милан Обре-
новић је други пут објавио рат
Отоманској империји по наговору
Русије. У марту 1878, рат је окончан, а Русија је орга-
низовала мировну конференцију у Сан Стефану.
14. 12. 1481. После зау-
зимања Новог на мору,
Османлије су завршиле
освајање Херцеговине.
• 15. 12. 1914. Вели-
ком победом српске војске
окончана је Колубарска
битка.
• 16. 12. 1835. Избио је велики пожар у Њујорку
при чему је уништено 600 грађевина.
17. 12. 1888. Родио се краљ Александар Карађорђе-
вић, владар уједињене државе Јужних Словена.
18. 12. 1916. Окончана је Бит-
ка код Вердена, највећа битка
у Првом светском рату. На обе
зараћене стране, погинуло је го-
тово милион војника.
• 19. 12. 1909. У манастиру
Раковица замонашен је свети
Николај Велимировић.
20. 12. 1355. Представио се
Господу највећи српски владар
Стефан Урош IV Душан Силни.
21. 12. 1881. Основано је Друштво новинара
Србије.
22. 12. 1941. Партизани су фор-
мирали своју прву важну војну
јединицу.
23. 12. 1777. Родио се руски цар
Александар I Романов.
24. 12. 1838. Под притиском ве-
ликих сила Милош Обреновић је
прихватио турски устав.
25. 12. 1345. Краљ Душан је на
свечан начин проглашен за цара
свих Срба и Романије.
26. 12. 1990. Плебисцитом, Сло-
веначки народ је одлучио да се одвоји од Југославије и
формира своју државу.
27. 12. 1882. Када је Србија постала краљевина,
успостављене су трговачке везе са САД.
28. 12. 1959. У Винчи код
Београда пуштен је у погон
први нуклеарни реактор у
Југославији.
• 29. 12. 1835. Представио се
Господу слепи српски песник
Филип Вишњић.
30. 12. 1922. Званично је на-
стала држава позната под нази-
вом СССР.
• 31. 12. 1845. У Зајечару се
родио Никола Пашић.
19
 ПЕЧАТИ
Од К РО М ПИРА
на нов начин

Ветровито је и хладно. Доста времена морамо да 5) Исеци вишак кромпира – све

проводимо у кући. Али има много добрих начина да до опсечених контура. Тако ћеш до-
то време оплеменимо. Најзабавније је када са својим бити издигнут цртеж-печат.
укућанима и друговима из школе правимо неке лепе,
маштовите и корисне предмете. 6) Сада унутар
Овог пута ћемо обичну белу мајицу претворити у цртежа ножићем или
оригиналан модни хит, а собу ћемо улепшати декора- длетом за линорез
тивном бордуром на зиду, и то све помоћу – ПЕЧАТА издуби детаље које
ОД КРОМПИРА. хоћеш да ти на отис-
Прво, да се подсетимо како се печати праве. ку буду необојени.
1) Потребно је неколико кромпира. Добро их опери Припреми више изрезбарених печата да
и осуши. Ножем пресеци кромпир напола водећи ра- отискивање буде што забавније.
чуна о томе да пресек буде раван – то је врло важно!

ОРИ Г ИНА Л НА М АЈИ Ц А

Потребан прибор:
– памучна мајица беле, жуте или неке друге светле
боје,
– боје за текстил, палета (пластични поклопац),
2) Пресек можеш да направиш и уздуж, при четкица, тегла са водом,
чему добијаш две веће равне површине погодне за – пластична кеса и чиоде.
дугуљасте фигуре: крокодила, рибе, жирафе... А) Пластич-
ну кесу увуци у
мајицу и лепо
је унутра ис-
прави. Сада је
пажљиво чио-
дама причвр-
3) На равној, пресеченој површи- сти за предњи
ни дрвеном бојицом или графитном део мајице. На тај начин, када отискујеш печате, боја
оловком нацртај облик по жељи. (На неће прећи на леђа мајице.
папиру претходно направи скице.) Б) На палету исцеди боје за текстил. Оне се могу
4) Пажљиво ножем опсеци по наћи у разним нијансама. Мешањем направи своје
цртежу. нијансе: љубичасту, тиркизну, боју кајсије...

20
 В) Четкицом обој печат. Отисак не мора да буде једнобојан. Ако је печат, на при-
мер, у облику рибе – реп и пераја намажи једном бојом,тело другом,
а главу трећом – тако ће отисак бити
шарен.
Г) Обојене печате сада
пажљиво али снажно
отискуј на мајицу – на онај
део испод којег је подметнута пластична кеса. Пази
да ти се печат или мајица не помере док отискујеш. За
сваки нови отисак потребно је да печат поново нама-
жеш бојом. Увек можеш слободном руком да доцрташ
понеки детаљ (око, туфнице...).
Д) Када је мајица исцртана, пусти да се потпуно осу-
ши. Затим извади чиоде и кесу, па преко цртежа пређи
топлом пеглом – испод и преко цртежа стави по лист
папира – тј. поступи према упутству које се налази на
тубама.
Мајица је сада спремна за
ношење!

У К РАС НА Б ОРД У РА НА ЗИ Д У

Прво се договори са старијима да ли смеш да један зид своје собе украсиш лепим сликаним шарама.
За то су ти потребни:
– печати од кромпира,
– бела боја за унутрашњу декорацију – то је она којом кречимо зидове у стану –најмање паковање,
– тонери – потражи их у фарбари,
– мале пластичне чаше за једнократну употребу,
– четкице.

Након што припремиш печате, припреми боје тако што ћеш у неколико чашица сипати кашиком помало
беле боје, па у сваку ставити кап-две тонера. Онда промешај четкицом. Тако можеш да направиш разне лепе
нијансе.
Печате мажи бојама и пажљиво отискуј на предвиђено место на зиду.
Твоја соба ће заблистати новим сјајем.

21
 tila
14. Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да
деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и година-
ма. 15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу.

ve
И би тако. 16. И створи Бог два видела велика: видело веће да

a s управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. 17. И

Nebe sk постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. 18. И да

управљају даном и ноћи, и да деле светлост од таме. И виде Бог да
је добро. 19. И би вече и би јутро, Дан четврти. (Постање)

С р е ћ н а з в е зд а

Подижући поглед ка небу, том бескрајном
Божјем пространству, сетим се своје драге
другарице из детињства. Она је често на школ-
ским одморима, када бисмо у разреду пре-
причавали веселе и лепе догађаје тадашњих
дана, знала са усхићењем да узвикне: „Ти си
рођен под срећном звездом!“
Тада, у нашим сненим главама, та речени-
ца је звучала напросто забавно и симпатично.
У тим годинама, нисмо је довољно разумели.
Касније, стичући знања из многих обла-
сти, с временом нам је постајало јасније.
Када смо се у вишим разредима сусрели са
новим предметима, први пут смо се дотакли
и астрономије. Једне од најстаријих наука у
историји човечанства.
Науке која проучава васиону уопште и
прати њене промене.
Хиљаде сазвежђа, звезда и планета које
видимо са Земље, само су нека од небеских
тела која чине васиону као целину, иако су
у васиони звезде најбројније. Наше Сунце
је најближа звезда, а остале нам се чине као
светле, сјајне тачке на ноћном небу.
Звезде имају различите величине, боје
и степен топлоте. Најтоплије звезде су
најплавље, жуте су хладније, а црвене нај-
хладније (иако им је површинска топлота
3.000 степени Целзијуса).
Скоро сва небеска тела у васиони веома
су далеко да би их мисије са Земље могле
посећивати. Стога, астрономи користе теле-
скопе да би сакупили обавештења која стижу
путем светлости, рендгенских зрака, радио
и инфрацрвеног зрачења, која емитују та да-
лека небеска тела. Сваке године, астрономи
и научници који проучавају васионско про-
странство откривају све више и више небес-
ких тела и сазнају нове појединости.
Људи су се одувек ослањали на звезде.
Још у првим вековима, ловци су тражили
пут према својим насељима оријентишући се
по звездама. Сезоне у земљорадњи повези-
ване су са висином Сунца над хоризонтом и
са годишњим променама положаја звезда на
небу.
Три мудраца са истока, пратећи сјај бли-
ставе звезде, стигли су у мало место Витлејем
и у њему сусрели тек рођеног Господа Исуса
Христа. Следили су кретање небеских тела,
које је у складу са тадашњим знањем наго-
вештавало несвакидашњи, велики догађај.
Светлост дотад невиђене звезде одвела их је
до Цара Небеског, Исуса Христа, Истине све-
та. Од тада па до данас, људи певају:
„Твојим рођењем, Христе Боже, засија
свету светлост богопознања, јер се у тој свет-
лости звездом учаху они који звездама слу-
же...“
Звезде су човекове водиље. Без Сунца, Ме-
сеца и безбројних светиљки на модром своду,
човек би живео у тами, а људска цивилизација
не би се развила до степена на ком је данас.
Сада ми је јасно да срећну звезду не тре-
ба тражити телескопом на небеском своду.
Њен сјај препознајемо кроз љубав у породи-
ци, у пријатељству, кроз милосрђе и племе-
нита осећања према свим људима на Земљи.
Њен сјај обасјава наше мисли, знање и жељу
да будемо бољи. А када нас обасја, у нашим
очима заблиста хиљаде искрица сјајнијих од
блиставих звезда на небу.
Александра Гаруновић

22
 Често у разговору с нашим бакама и декама или
неким другим старијим, нама драгим људима, чујемо
мудру реченицу којом желе да нас посаветују: „Дете, у
животу је најважније сачувати образ.“ Човеков образ је
огледало, одраз његове душе, људског поштења, врлина
и опхођења према другим људима.
Улазећи у наше храмове, сусрећемо се с лепотом и
непроцењивим богатством Православља. То богатство
не огледа се само у нашим богослужењима већ је оно
и у црквеној уметности. Цркве и манастири обилују
иконама, пред чијом лепотом не можемо а да се не за-
дивимо.
Реч „икона“ потиче од грчке речи Εικονα и зна-
чи „образ“. Tом речју се називало свако приказивање
Спаситеља, Богородице, светитеља, анђела или догађаја
из свештене историје, без обзира на то да ли је посреди
био живопис на дрвету или зиду, и независно од ликов-
не технике која се примењивала. Унутар цркве прави-
мо разлику између живописа на зиду (фреске) и иконе
насликане на дасци. Али у суштини, њихов смисао и
њихово значење су исти.
Говорећи у овој рубрици о иконама, мислићемо на
црквени образ уопште, било да је реч о сликању бојама
на дасци, фрескама на зиду, или мозаицима.
Икона није само слика са верским садржајем која
помаже при стварању молитвене атмосфере и изазива
одређене емоције код онога који се моли. Њоме се ми-
O
стично оприсутњује лик који је изображен, тј. насли-
кан. О томе ћемо опширније говорити други пут.
Икона је део црквене традиције и представља део
B
Откровења Божјег. Зато се мора читати и тумачити, јер
се кроз њу помоћу боја, фигура, њиховог положаја и из-
раза открива срж православног учења и вере.
R
Иконописац има и слободу личног израза, па су тако
неке иконе светлије, неке пригушенијих боја; негде је
A
цртеж издуженији, и слично. Наравно, иконописац не
сме уносити у иконе своју машту, него треба да следи
учење Цркве.
Z
Свето писмо нам говори о догађајима свештене
историје, од постања света до његовог краја, и све што
је речено у Светом писму представља тему црквене
уметности.
Сви народи наше планете чувају своју веру,
традицију, уметност и културу. Тако и ми, православ-
ни, треба да стичемо знања о својој црквеној уметно-
сти, али и да у времену које је пред нама негујемо и с
поносом чувамо наш црквени образ и не дозволимо да
се наш људски образ икада постиди и поцрвени.
Александра Гаруновић

ro`destvo hristovo
Гледајући ову прелепу фре-
ску Рождества из манастира
Високи Дечани, покушаћемо
да „прочитамо“ шта нам то
она говори „између редова“.
Видимо да је у питању, сви-
ма углавном позната, сце-
на рођења Господа Христа
описана у Јеванђељу. Али,
загледајмо се пажљивије у
лик Богомладенца Христа.
Приметићемо да то није лик
бебе, већ је пре сличан лику
одраслог човека. То нам го-
вори да Христос није обична
беба и обично дете, већ Бого-
дете, тј. да се као човек родио Онај који нема почетка, Сам Бог.
А шта означавају во и магарац, осим што нам њихово присуство говори да је Господ рођен у пећини
која је служила као штала? Магарац означава народе незнабожне и паганске, који нису имали познање
истинитог Бога, а во означава јеврејски народ (најчешће жртвована животиња код Јевреја била је теле).
Њихово присуство нам говори да је Христос, дакле, дошао свим народима. То потврђују и мудраци, који
су дошли са далеког истока, чак из Персије. Много би се још могло говорити о овој чудесној фресци, али
нам ограничен простор не дозвољава, па нека речено буде довољно за овај пут.
С.П.

23
 bqe
Л и ко в н а ра д и о н и ц а
Уд р уж е ња „ Кол е вк а и л и М а ј к а “

`equ НА ТЕПИ Х У К АО НА ТРА В И

Dru Близу четири стотине деце у два дана учествовало у ликовној радиници
на Дечјем сајму на штанду овог удружења

Да на млађима свет
остаје, и да би свет био
бољи да га одрасли не
кваре, показала су деца-
сликари, гости Удружења
„Колевка или Мајка“. Наи-
ме, у Дечјој недељи, која
се традиционално од-
ржава почетком октобра,
Удружење је учествовало
на Дечјем сајму органи-
зованом на Београдском
сајму.
Међу бројним штандовима, добро осмишљеним и
шареним, помало са стране, био је постављен штанд
Удружења „Колевка или Мајка“. Жеља оснивача
Идеја је била да деца потпишу своје радове и оставе
Удружења била је да организује ликовну радионицу у
их Удружењу, а за узврат да добију поклончиће и да у
којој би учествовала сва деца посетиоци приредбе. На-
наредном броју „Косовског божура“ редакција објави
мера је била да на једном месту седе, друже се и цртају
најуспелије радове.
сва деца, без обзира на то да ли имају неки здравствени
Све је било лепо замишљено и организовано, али је
проблем, инвалидитет или су потпуно здрава.
време пролазило а деца нису прилазила штанду, мада
Припремљени су били бојице, фломастери, листови
су ту седели Милош и Тања, деца из Радионице „По-
папира. Постављени су и сталци на које је требало ле-
хвала руци“. О тој радионици писали смо у претход-
пити папире како би деца могла да их осликају. Нарав-
ном броју нашег часописа.
но, било је и припремљених поклона: слаткиша, ико-
Решени да не одустанемо од ликовне радионице,
ница и првог броја дечјег часописа „Косовски божур“.
замолили смо Тањину мајку да дозволи својој ћерки
да нам нешто наслика. Тања је оберучке при-
хватила позив. Села је на итисон и свесрдно
прионула да слика велику, сву у цвећу, лепу и
пространу кућу.
И од тог тренутка све се променило!
Нисмо имали ни довољно бојица, ни
довољно папира, ни довољно места да бис-
мо обезбедили свим заинтересованим малим
сликарима да изразе свој таленат. И док су
деца седела на итисону, а бојице посејане сву-
да око њих, родитељи су стрпљиво чекали да
њихови љубимци заврше свој део посла. Мно-
га деца уопште нису желела да оду са штан-
Tања Дашић је сликарка и члан Радионице „Похва- да Удружења „Колевка или Мајка“, па је тако
ла руци“ из Београда. Сања има Даунов синдром, али једна девојчица рекла како је на том штанду
је то не спречава да вуче прецизне линије којима пра- најлепше, да би се друга, која је на црвеном
ви своје куће и смешта их у цветне и осунчане просто- итисону седела уза сталак и цртала, надовеза-
ре. Тањин рад се налази и у књизи „Хоћу кући“, првој ла речима: „Да, овде је најлепше, лепо седимо
књизи у библиотеци „Пупољак“ у издању Удружења на трави и цртамо!!!“
„Колевка или Мајка“. Аутор стихова у књизи је Миро- Толико је било лепо да се црвени тепих
слава Милошевић, Урошева мајка. овој дивној маштовитој девојчици учинио
као зелена трава.

24
 Најмлађи учесник ликовне ради-
онице није имао ни 2 године, а међу
ПРОМ О Ц ИЈА
најстаријима су, у ствари, биле маме
и покоји тата који нису одолели да
се не придруже својој деци
„ КО С О В С КО Г Б ОЖ У РА “

Чланови редакције „Бо-

жура“ Дејан Ђурђев, Нико-
Има ли лепше похвале организаторима, ла Велимировић и Серјожа
и има ли искреније потврде од тога да се Попов имали су радост да
деца међусобно друже и играју, без обзира се у суботу, 22. новембра,
на то да ли је дете без физичке мане, или друже са ђацима Oсновне
има неки недостатак због кога га зову „дете школе „Бора Станковић“ у
са инвалидитетом“. Коретишту, надомак Гњи-
А да није било мале Сање Обрадовић и лана. Дочек је био тради-
њене дивне куће, наш штанд би остао пуст. ционално домаћински:
Овако, радови су посебно лепо украсили са погачом и сољу. За-
штанд Удружења, а ми смо стекли готово тим су деца, предвођена
400 нових пријатеља, јер толико је деце у вероучитељицом Миро-
два дана трајања радионице посетило наш славом Симић, певала и
штанд од 12 м² и оставило своје радове. Мно-
ги од њих су се враћали и задивљено гледа-
ли у изложене цртеже, тражећи свој рад и
поносно га показујући својим родитељима.
рецитовала косовске и
богољубиве песме. Певали
смо и ми, и заиста смо били
дирнути таквим дочеком.
У наставку је Дејан
Најуспелије цртеже репродукујемо уз Ђурђев, професор историје
овај чланак. у Карловачкој гимназији
Надамо се да ћемо бити у прилици да и и аутор рубрике „Цртице
у будућности направимо изложбу ове наше из историје“ и текс-това
дивне колекције дечјих цртежа и наше са историјским темама,
пријатеље позовемо да дођу да се дружимо разговарао са децом о
– без разлике. историјским дога-ђајима
Љиљана Дугалић у вези са Косовом и
Метохијом. Никола Ве-
лимировић је као члан
организације „Центар за
Да све протекне како треба, по-
себан допринос дали су несебични савремену едукацију“
људи из следећих фирми: Београдски и један од аутора ру-
сајам, РТС Радио Београд 2, ДИНА, брике „Радост рада“
дизајнерски студио, Београд, Жиж- разговарао са децом о
гин, Београд, Profy Printing House, радној етици.
Београд, Sky Vision, Београд, Мегаби- Будући да је промо-
ро, Београд, Чугура принт, Београд, ција била замишљена
Вектор Арт, Београд, Радионица као дружење, након
душе, Београд, Таврос, Београд и тога су и деца и при-
Дуга Књига, Сремски Карловци сутни одрасли одигра-
V e
s
n
i
k
ли једну игру. По-дељени
у групе, на папире су на-
писали „Косовски
божур“, али верти-
кално. Циљ игре је
написати што дужу
реч која почиње на
свако од слова која
чине речи „Ко-
совски божур“, а
победник је група
која има највећи
збир слова. Уз
светлост свећа, јер је неста-
ло струје, почело је ужур-
бано смишљање и писање
речи, затим пребројавање,
проглашење победника и
подела награда. Наравно,
свако је добио мали дар, јер
циљ није било такмичење,
већ дружење. Након про-
моције, директор шко-
ле, Тихомир Ђорђевић,
приредио је послужење.
Захваљујемо свима који
су уприличили ово дивно
дружење, а посебно деци
из Коретишта.

25

Dragi bo`urovci,
bo`urovci
ислим да је ред да се прво упознамо јер ћемо
се неко време дружити. Моје име је Асим
Сарван. Живим у Београду. До сада, највише
сам времена провео с гитаром и музиком.
Од детињства. Данас, бавим се и неким дру-
гим стварима, али је моје главно занимање
– музичар.
Музиком се, дакле, бавим од 1972. године, као
члан групе „С времена на време“. Та група је преста-
ла да ради негде 2000. године, али сам ја наставио
даље. Од пре неколико година, почео сам мало више
и конкретније да се бавим нашом традицијом и кул-
туром, нарочито духовном музиком. Толико лепих
ствари сам пронашао тамо, верујте, препорођен сам
том лепотом и богатством. Нарочито ми се допала
једноставност, па бих желео да причамо о свему
томе, између осталог, али и о музици коју ви воли-
те. Да кажем још и то: ожењен сам, моја супруга се
зове Мирјана, а ту су и наше две кћери, Симонида
(17 год.) и Теодора (15 год.). Ето, увео сам вас у своју
кућу као нове пријатеље.
Наш је задатак, драги божуровци, да причамо о
лепоти у музици и култури и уметности, дабоме, и
о њиховом значају и важности. Молим вас, немојте
мислити да сам ја неки старински лик и да ћу само
да вам држим ту неко предавање. Ма, не! У неким
стварима сам чак сличан вама. Као прво, и ја ин-
тензивно слушам музику. Друго, и даље се активно
бавим музиком, снимам музичке албуме... Радим
као музички уредник на Радију „Светигора“ итд. Ја
26
MUzi ^ka mislionica
Asima sarvana
сам попут вас, не мирујем и стално сам са
музиком.
Једино, можда се мој укус неће поклапа-
ти с вашим укусом, али то нема везе. И међу
вама има оних који не воле исте бендове ни исте
песме, па се ипак друже. Дакле, мој укус је мож-
да мало другачији од вашег, али то, надам се, неће
сметати. Волим ја многе бендове, и наше и стране,
али сам више заинтересован за духовну музику. То
ваљда иде с годинама. Те разлике не би смеле нега-
тивно да утичу на наше дружење, напротив. Имамо
различита искуства и можемо их размењивати, зар
није тако? Рећи ћу вам, због вас и својих кћери одаз-
вао сам се позиву уредништва овога листа да пи-
шем о ономе што би вас евентуално могло занимати
у вези с музиком. Зато ћу се мало више фокусирати
на музику која је сада за вас „ин“.
Наравно, не замерите, све ће то проћи кроз неке
моје филтере, тако да ћете имати прилике да успут
сазнате мој став о музици и о животу уопште, али
тај став се много променио у протеклим годинама.
Ето, видите, и ја допуштам да се мој поглед на свет
допуњује новим сазнањима, па тако се расте. Све
захваљујући Цркви и Јеванђељима. И немојте мис-
лити да ћу ја вама да „солим памет“, како се то каже.
Не брините, ја ћу само исказивати своје мишљење
исто као и ви, уколико ми будете писали.
Иначе, ја сам у своје време највише волео „Бит-
лсе“... Верујем да многи од вас нису ни чули за њих.
Они су за вас, популарно речено, „ретро“, мада...
Ево, сада моја млађа ћерка Теодора слуша „Битлсе“
и одушевљена је! Дабоме, слуша она и друге бендо-
ве, знате и сами... Ту је „Токио хотел“, сад су они у
тренду... Па, Риана, „Пинк“ и други. Моја старија
ћерка, Симонида, излепила је целу своју собу, од
пода до плафона, постерима разних извођача...
Ја се не слажем баш много с њиховим укусом,
али се ни моји родитељи нису слагали с тим што
сам ја слушао „Битлсе“, који су за данашњу младеж
чиста наива. Тако да их разумем. Ипак, мислим, да
је најважније шта деца слушају од оног часа када
се из семена створи плод у мајчиној утроби. Знате,
пре неколико деценија, спроведена су истраживања
која су потврдила да је оно што мајке слушају за
време трудноће од великог значаја за будућу психу
детета. Али, да се вратим на нашу главну тему, иако
мислим да је и ово њен делић.
Морам још нешто да кажем. За оно време, „Бит-
лси“, и уопште рокенрол музика, били су много већи
шок него данас „Мерилин Менсон“ или неки лоши
бендови, на пример они „Лорди“ што су победили
на Евровизији пре две године.
Зашто?
 Просто је. Због идеја и порука које
носе одређене групе, рецимо ти „Лорди“
или неки други. Музика Марије Луизе Чи-
коне („Мадона“), на пример, није лоша,
али су њене идеје потпуно разарајуће
за наше душе, поготово оне младе и не-
искусне. Знате, на пример, „Мадона“...
Она се бави кабалом. То је неко древно
јеврејско веровање засновано на бројкама.
Према том веровању испада да је све
предодређено, те да се може сазнати све
шта ће се у будућности догодити, уколико
се изучи та њихова „наука“. А знате ли за-
што се „Мадона“ развела од свог мужа? Па
управо зато што није могла да га убеди да
и он треба да се бави кабалом. Много ми
је то добра наука кад пуцају блиске и емо-
тивне везе између људи. Наша Црква каже
да је то секта која манипулише људским
душама, што је страшан грех.
Понављам, мени се њена музика свиђа,
али ми се нимало не свиђа оно што је тема
тих песама јер је много ничега унутра.
Управо због тога је много неспоразума
између деце и родитеља. Деца мисле да су
родитељи неки диктатори када им бране
да слушају музику која се њима свиђа, на
шта имају право. Дабоме, нико не оспо-
рава то право. Уколико родитељи јесу по-
божни, знају да чак ни Бог ништа не бра-
ни људима, нити их присиљава на нешто.
Он им кроз Јеванђеља и предање саветује
шта да избегавају и шта је за душу корис-
но, а шта не. Тако исто и здраворазумни
родитељи треба да чине. Ево, и ја се тру-
дим да слушам Бога и посаветујем вас шта
да избегавате јер сам се и ја уверио у ис-
тинитост тих савета, па ми је аутоматски
савест наредила да и ја тако поступим
према својој деци, што сам својевремено
и учинио.
Е, сада више не бих о томе јер сам већ
много писао и, уколико немате ништа про-
тив, наставио бих у следећем броју. Јавите
се, драги божуровци, на адресу редакције,
са назнаком ”За Асимову музичку мисли-
оницу”.
Иначе, „Мадона“ је италијански назив
за Богородицу. Лујза Чиконе га је намерно
одабрала као своје уметничко име, јер се и
иначе у својим песмама, спотовима и јавним
наступима отворено изругује свему што
чини хришћанску веру.
] IR IL IC A
Д Е К ИНЕ ПОУ К Е
Мој је дека много слабог здравља, често ствари губи,
заборавља. Тако једном дошла тетка Мира, па га због тог
заборава дира.
– Забораван јесам – дека збори, па је тужно и благо уко-
ри: – Заборављам само ствари ситне, што Богу и души нису
битне, али нисам ни јео ни пио док се нисам прво прекр-
стио. Прекрстио и Бога сетио, јело, пиће крстом осветио.
Кад се молим, ја споменем, дете, светог Саву и све српске
свете. Од мене је забораван више Србин који по српски не
пише – ћирилицу заборави свету, поклони се западном те-
лету. Само новце да заради уме, у блага се вере не разуме.
Ћирилицу читам, пишем свету, к’о завет је остављам дете-
ту. Наочара ја изгубих седам, ал’ на очи душе јоште гледам.
Ал’ ми душа јоште није слепа за сва блага наше вере лепа.
Од тог доба наша тетка Мира деку штује, ништа га не дира.
Заборав му не спомиње више и поново ћирилицом пише.
О, кад би сви Срби као тета, држали се декиних савета:
православну веру поштовали, ћирилицом светом сви пи-
сали!
ЋИРИЛИЦОМ КО НЕ ПИШЕ
ЊЕГОВО СЕ СРПСТВО БРИШЕ.
СРПСТВО БРИШЕ, ВЕРА КЛАТИ,
СВЕТИ САВА ЗБОГ ТОГ ПАТИ.
Лидија Поповић
С В ЕТИ В Л А Д И К А НИ КОЛ АЈ
О С В ЕТОЈ Ћ ИРИ Л И Ц И
вето је оно што су свети људи створили. Ћирилицу су
створили света браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се
служе данас само православни Словени: Руси, Срби и
Бугари. Једно се мора признати руским комунистима,
што су задржали ћирилицу. Некада су се сви словен-
ски народи служили само ћирилицом, али је римска
црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу
покатоличеним Словенима, да би их већма одвојили од
православних. Али оно што ни комунисти нису учинили
у Русији, чини сада нека српска господа, пишу латиницом,
издају књиге и листове латиницом. Просто, не знају шта
раде. Они не знају да одбацити ћирилицу значи одбацити
половину Православља. И одвојити се од све српске писме-
ности из прошлости и трампити боље за горе. И увредити
свете апостоле словенске Кирила и Методија. И огорчити
до крви српски народ. И навући проклетство од светог
Саве. – Не, ако Бога знате, господо српска; ако сте и учени,
будите паметни!
27
 `ura
Директорка
српске школе „Све-
ти Василије
Острошки“ у
Bo Ванкуверу, госпођа

s m a Биљана Атанацковић,

Pe послала нам је радове са

изложбе цртежа ученика
школе. Ми нисмо могли да се
одлучимо за један цртеж и зато их
објављујемо, онако како су били изложени.

Ко с о в о ј е н а ш е
Косово је наше,
одувек је било,
и мени је много мило.

На Косову божур цвета,

хвала Богу много лета.

Ту су цркве, манастири,
којима се свако диви.
О ра хо ва ц
Само да их Бог сачува
од неправде и злотвора. Триста метара за шетање,
причање, трчање.
Ђорђе Александровић, Неколико винограда,
2. разред, Лешак близу српског рода,
они су граница
нашег дозвољеног хода.
Триста метара за плакање,
кајање и одрицање.
Неколико шиптарских кућа
око дома мога, Алекса Савић, 13 година,
када их видим, ученик српске школе
уплашим се за живота свога. „Свети Василије
Острошки“, Ванкувер
Триста метара за радост,
смејање и играње.
Један дечји терен,
користе га странци,
како да будеш смиренији
када га користе Албанци?
Триста метара за покајање,
веру и духовност.
Једна наша црква,
Успенија Пресвете Богородице,
шанса да видиш душу,
своје право лице.

Марија Мојсић,
Мирјана Савић, 13 година, ученица 12 година, Ораховац
српске школе „Свети Василије Никола Недељковић,
Острошки“, Ванкувер Коретиште
28
моје се ло
Моје село, моја дико лепа,
усред села чесмица је лепа.
Кад усмерим поглед драг,
на брдашцу споменик је мио,
кнезу Лазару што је Србе ослободио.
Недалеко ту од њега то је све
што нама треба, да се Богу помолимо
и свеће за здравље упалимо.
У школи је пуно ђака,
од првака до осмака.

Мирјана Михајловић,
3. разред, Шилово

ко с о в о

Косово, мој родни крају,

о теби ми још успомене трају.

Док се ја по теби крећем,

пуно љубави за тебе срећем.

Ја тебе никад нисам напустио ба ј к а о м е с е цу

нити из вида испустио.
Нека Србин увек буде становник твој,
ако треба за тебе ћу дати живот свој.
Боже, још један нам живот дај,
да Косово опет буде рај.
Немања Станковић,
12 година, Ораховац
Једне вечери, док је Месец сијао изнад баре, искочи-
ле су жабе и рекле: „Месече, молимо те да не сијаш
пуно, хоћемо да спавамо“. Месец ништа не рече и
оде.
Сада је сијао над жбуном. Изашли су зечићи и рекли
исто као жабе. Сада је Месец одлучио да се игра са
звездама. Ту нико не спава.
Теодора Попов,
2. разред, Сремски Карловци

ПИ С М О Свете Архангеле у пламену видела,

Сави Немањићу, првом српском
архиепископу, првом учитељу и
заштитником српске културе и
уметности:
Полетела два голуба бела,
крила им димом посивела,
узлетела са Високих Дечана,
и дуго небом кружила.
Богородицу Љевишку димом окружену,
српска села, цркву сагорену,
и на свети Храм слетела.
Камен није камен кад се у Храм гради
он је жив, историју прича,
то не беху два голуба бела,
већ дух Савин и његова дела.
Урош Мрђинац, 6 разред, Штрпце

29
 e
u{
t d Љ У Б О М ОРА
Sve Љубомора је врста страха или, боље
речено, једна веома сложена реакција на
замишљену или стварну претњу да ће вољена бића
или објекти бити изгубљени, у потпуности или у не-
ком степену.
Свако од нас је ово осећање окусио у животу, и ве-
роватно да свако од нас тешко признаје да је у питању
била баш љубомора. Нису ретке ситуације када смо
осећали повређеност због родитељске пажње усмере-
не на брата или сестру више него на нас.
Од када постоји школа, постоје и све немиле
ситуације са омиљеним и мање омиљеним ученици-
ма. Сећам се једне сцене из свог детињства када сам
била омиљени ученик наставнице српског језика и
никада ниједну лирску песму нисам морала да нау-
чим напамет. Ја изговорим једну строфу и она ме по-
хвали и петицом награди, а мом другу који је и епске
песме учио напамет, само због тога што није умео да
их изговара са заносом, давала је, нећете веровати,
једва двојку. Каква неправда! Али нисам ни ја прошла
некажњено. Увек сам због таквог понашања наставни-
це српског језика имала много незадовољних другара
који су у том тренутку осећали љубомору јер су били
повређени тиме што морају да се труде много више
него што сам ја то чинила.
Али шта се дешава на оном пољу које је за све нас
најважније од свега? Шта се дешава када се заљубимо?
Нема љубоморе без љубави, мада психолози тврде да
су најљубоморније особе оне „које не могу волети,
али које морају осећати да су вољене“. Љубомором
се обично реагује ако је особа повређена. Природа
љубави је таква да вољена особа увек може, из неког
разлога, сада или у будућности, престати да буде за-
интересована за нас и да узвраћа ону количину по-
зитивних емоција на коју смо навикли. Дакле, прво
љубав, а затим и страх од губитка вољене особе прет-
поставке су на којима је засновано осећање љубоморе.
Љубав је старије и квалитетније осећање. Често је
поистовећујемо са заљубљеношћу, што је велика не-
истина. Љубав у себи нема ни трунке зависти, сумње
и љубоморе. Те негативне појаве срећемо у односима
када смо другим бићем опчињени, заљубљени, када
га видимо у идеалном формату јер нам тако прија и
одговара, али после извесног времена, када се боље
упознамо, видимо да та особа и не одговара баш ру-
жичастом свету маште у који смо је ставили. Нагла-
шавамо, љубав је осећање лепоте и нема у себи страха,
док је љубомора страх да би се други могао више
волети од нас. Љубоморне особе су веома рањиве и
несигурне. Проблем љубоморе среће се у свим гру-
пама и заједницама управо због сталне потребе да се
нечија пажња освоји и да се ужива подршка аутори-
тета. Реакције на љубомору најчешће су љутња, на-
30
пад, мржња, туга, повлачење, страх и угађање. Важно
је препознати љубомору и борити се против ње. Јер
то је једно лоше осећање, како за нас, тако и за наше
окружење. Дакле, трудите се да упознате праву љубав.
А како препознати праву љубав?
Најлепша дефиниција праве љубави написана је
у Светом писму, у Првој посланици Коринћанима
светог апостола Павла (13. глава). Зовемо је „Химна
љубави“.
ХИМНА ЉУБАВИ
1. Ако језике човјечије и анђеоске
говорим, а љубави немам, онда сам као
звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све
тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да
и горе премјештам, а љубави немам, ништа
сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако
предам тијело своје да се сажеже, а љубави
немам, ништа ми не користи.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав
не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи
своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се
истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада,
све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће
пророштва нестати, језици ће замукнути,
знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично
пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће
престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах,
као дијете мишљах, као дијете размишљах;
а када сам постао човјек одбацио сам што је
дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у
загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад
знам дјелимично, а онда ћу познати као што
бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово
троје; али од њих највећа је љубав.
Снежана Стојковић
 к
Ако сте пажљиво читали овај број Божура, сигурно вам неће бити тешко да

в
правилно одговорите на питања и решите квиз.

и
1.
2.
Где је основана прва српска гимназија и када?
Сунце је извор светлости и топлоте. Шта је Сунце по својој природи?
S
з
3. Ком књижевном правцу је припадао Ф. М. Достојевски?
4. Ког датума се прославља Божић по старом календару? u
за 5. Којим познатим Душановим речима се завршава песма „Женидба цара Душана“? n
паж љи ве
6. Колико вишедневних постова постоји током године и који су? ~
7. Шта значи мушко име Михаило?
чи т аче 8. Који догађај прослављамо на празник Ваведења Пресвете Богородице?
a
9. У ком веку је живео Јован Ненад и на којој територији је ратовао? n
10. Који народи данас користе ћирилицу? o

i
Б л е ј ко ва т о п ол о г и ј а g
r
Ову игру смислио је Вилијем Блејк, студент Масачусетског технолошког института, док се бавио то- a
полошким проблемима. Топологија је грана геометрије која изучава проблеме настале спајањем разли-
читих простора. Одлична је за вежбање оштроумности и комбинаторичких способности.
l
Испробајте је на квадратној плочи коју ћете поделити на 36 једнаких квадратних поља (6 у висину и 6 i
у ширину). Kасније број поља можете повећати на 7 х 7 или 8 х 8. Осим табле са схемом, за ову игру вам {
је потребан и одређен број квадратића, величине једног поља на табли, направљених од тврдог папира. t
На квадратићима исцртај линије као на цртежу 1 и 2:
Приликом израде елемената за игру, мораш бити врло прецизан. e
Веома је важно да свака линија (била она права или кружна) почиње
и завршава се на средини квадрата.
Као најбољи, показао се следећи поступак: на картону нацртај
мрежу од 10 х 10 квадрата чија је дужина страница 3 цм. На трећини
квадрата (у овом случају 33) нацртај крст на средини, а на осталим
четвртине кружнице. При том води рачуна о томе да кружница мора
пресецати квадрат тачно на средини његове странице, као на слици.
Преузето из књиге „Ризница игара“, Милош Заплетал, ТАМПОГРАФ, Нови Сад

Затим пажљиво и прецизно исеци квадрате.

Први потез је увек исти: стављамо квадратић са

крстом у леви горњи угао на нацртаној табли за игру.
Други играч може да дода картицу са деловима круж-
нице или на поље испод крста или на поље са његове дес-
не стране. Играч у започетој партији приказаној на сли-
ци одлучио се за прву могућност. На вертикалну линију
првог квадратића надовезао је криву линију кружнице
и тако је настао почетак везане кривуље, коју ће у току
партије оба противника наизменично продужавати, све
док је један од њих не доведе до поља у доњем десном
углу табле. Побеђује онај ко стави квадратић у ово поље.
Игра се може завршити и раније поразом играча који до-
веде везану кривуљу до руба табле на неком другом ме-
сту. Из овог разлога, други играч се на почетку партије
увек одлучи за квадратић са делом кружнице. Када би
поред крста поставио други крст, кривуљу би одмах до-
вео до руба табле, и то би означавало његов тренутни пораз. На потезу је опет први играч. Он сада има
шири избор, јер може поставити било који квадратић, али га мора поставити десно од противниковог
квадратића, пошто ће једино тако продужити кривуљу, која не сме бити прекинута.
Погледај на слици почетак узорка партије, и схватићеш и она правила која су ти можда нејасна.
Блејкова топологија спада у оне стоне игре које имају познату победничку стратегију. То значи да
увек може да победи онај који зна како треба напредовати ка циљу. Али не сме да прави грешке!

31
 Impresum
Часопис „Косовски божур“ излази
благословом Његовог Преосвештенства
Епископа рашко–призренског и косовско–
метохијског Господина др Артемија
Година I, свеска 3–4
Главни и одговорни уредник: Злата Попов
Уредници: Лидија Поповић, Љиљана Дугалић,
Марија–Маја Д. Недељковић, Александра
Гаруновић
Ликовни уредник и илустратор: Серјожа Попов
Покровитељи овог броја желели су да њихова
имена остану позната само Господу.
Захваљујући љубави и помоћи покровитеља, поло-
вина тиража овог броја биће подељена у крајевима
где српска деца тешко живе, почев од Косова и
Метохије. Да бисмо наставили са том праксом,
потребна нам је Ваша помоћ, па овим путем по-
зивамо све појединце и институције које су у
могућности да буду покровитељи неког од бројева
„Косовског божура“. Истовремено, позивамо чи-
таоце да буду претплатници часописа, и тиме по-
могну његово даље излажење.
Хвала!

Ликовни сарадник и илустратор: мр Весна

Моравић–Балкански

Стални сарадници: Дејан Ђурђев, Никола

Велимировић (Центар за савремену едукацију, Нови
Сад), Снежана Стојковић
Лектура и коректура: Зорица Вујиновић Н а г ра д н о п и та њ е
Сарадник фотографије: Јовица Вратница
из прошлог броја гласило је: у којем тексту
Дистрибуција: тел.: 021/883–297 и 064/432–3610 се налази реч ЕНЕРГИЈА? Тачан одговор је:
Издавач: Епархија рашко-призренска и косовско- у песми „Христос воскресе“ на 21. страни.
метохијска, Грачаница Тачне одговоре послали су нам Ђорђе
и Александровић из Лешка и Немања Гутла
Дуга Књига, Сремски Карловци
из Грачанице, и добили по књигу. Ми им од
Штампа: Портал, Београд срца честитамо!
Званична интернет презентација на адреси:
www.kosovskibozur.info
Контакт редакције: Дуга Књига, Виноградарска 14,
21205 Сремски Карловци, телефон: 021/883–297
e–mail: urednistvo@kosovskibozur.info
Контакт на скајпу је:
Skype name: poopooov
Full name: Дуга
Контакт на msn: duga111@yahoo.com

CIP –Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад
087.5(497.115)

КОСОВСКИ Божур : часопис деце Косова и Метохије

/ главни и одговорни уредник Злата Попов. – Год. 1, св.
1 (2008)– . – Сремски Карловци : Дуга Књига, 2008–. –
Илустр. ; 29 cm
Десет пута годишње.
ISSN 1820–8428
COBISS>SR–ID 233273607 Илустрација
на насловној страни:
Серјожа Попов

32
 Va{a pisma
U~ite od dece! Драга редакцијо,

ја вам се много захваљујем у име

свих ученика веронауке и у име свог
вероучитеља. Хвала вам што се бринете
о нама и што нам редовно шаљете часо-
писе.
ецом се сви баве. Писци и песници, филмаџије Ђорђе Александровић, II-2, ОШ „Ста-
и режисери. Психолози и педагози, лекари и на Бачанин“, Лешак
научници. Развили су читаву индустрију дечјих
проблема и решења. Драги Ђорђе, својим писмом више си
А деци боље није… рекао о себи, него о нама, поучавајући
нас врлини благодарности, чак и када je
О деци се певају песме, стварају се хонорари. На
незнатан дар у питању.
деци се лепо зарађује. Хвала ти за песму коју си послао,
А деци боље није… објавили смо је у рубрици Песма Божу-
ра. И још, тачно си одговорио на питање
Страхoве дечје преточили су у филмске приче. И
из прошлог броја, па ти скупа са овим
повељу о дечјим правима дали. бројем Божура шаљемо и књигу као на-
А деци боље није… граду. Поздрави свога вероучитеља, и све
другаре, и наравно, пишите нам. Зашто
Ликовима дечјим излепили зидове, на чоколадама,
нам не бисте за неки од наредних бројева
пеленама и колима, смешкају се дечја лица. описали своје место, за рубрику Земљо
А деци боље није… моја вољена?
Очекујући ваша писма, поздрављамо
Позабавите се мало собом, и учите од деце, волите их
вас божићним поздравом: Христос се
и учинићете живот лепшим. роди!
Деци ће бити боље.
Уредништво
Зовем се Никола Николић, из
Крагујевца сам и имам 15 година. Чуо
сам за ваш часопис и желео бих да по-
станем ваш фоторепортер. Имам и један
предлог за вас. Иако мислим да је ваш ча-
сопис занимљив, можда би био још бољи
када бисте оставили један део за хумана
дела код нас. Занима ме ваше мишљење о
мојој жељи да будем ваш члан.
Очекујем ваш одговор на моју адре-
су: Саве Шумановића бр. 17, 34000
Крагујевац.
Унапред хвала
Никола Николић
Драги Никола, ми желимо да сви буде-
те наши „чланови“, како ти рече.
Пошаљи нам фотографије које си пра-
вио, можеш нам и написати нешто о твом
граду. Што се тиче твог предлога за ру-
брику о хуманим делима, зашто да не?
Претпостављам да већ имаш неке приме-
ре у виду, па, ако желиш, могао би и о томе
да нам напишеш.
Своје прилоге нам можеш слати елек-
тронском поштом, или обичном, како ти
је лакше.
Поздрави своје укућане и другаре! И
пишите нам, наравно.

Р ок с а нд а К р ивч е в и ћ, Ш тр п це Уредништво

(Награђен рад из књиге Сањам, а шта ми се догађа“, коју је приредила организација Ramondia Serbica.)
Драги божуровци, очекујемо ваше предлоге и идеје, као што нас је Никола лепо посаветовао у
свом писму. Такође, шаљите нам ваш текстове на теме које су вам занимљиве. Можете нам писати
о вашем родном месту или граду, за рубрику Земљо моја вољена. Можете нам слати песме, при-
че, игре, питалице, фотографије... све што вам је занимљиво. Рубрика имамо много, свака од њих
може бити тема за ваш рад. Посетите и сајт Божура, пријавите се на форум, да се и тамо дружимо.
До следећег броја, велики поздрав од уредништва!
 ISSN 1820-8428

Izlazi blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva

Episkopa ra{ko-prizrenskog
i kosovsko-metohijskog Gospodina dr Artemija

Dvobroj 3-4/2008. Cena: 80 din. ~asopis dece Kosova i Metohije

Hristos se rodi!