DTB-131 User Manual - Serbian

\ T
. : , - \::
Momeilo B. Novkovii
Momdilo Novkovie Biljana N. Carii
Carie
Slavica S. Medii
Medie iurii
Vladimir Curid
Ilija M. Kovaeevie
Kovadevii
ZBIRKA ZAD ATAKA

REENTH ZADATAKA
ZBIRKA RESENIH
IZ
TZ
ANALIZE I
MATEMATIETTANALIZE
MATEMATICKE
Novi Sad, 2008.

Sad,2008.
PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
Naziv udzbenika. ZBIRKA
NAZiV UdibCNiKA MATEMATICKE
ZADATAKA IZ MATEMATICKE
ZBIRKA RESENIH ZADATAKA
ANALIZEI
ANALIZE I
Autori:
Autori-
Mr (netormalno
(neformalno Dr) Momdilo Novkovii
Momcilo Novkovié
Mr Biljana Carii,
Carie, asistent FTN-a u Novom Sadu
Sadu
Medii. asistent pripravnik FTN-a u Novom Sadu
Slavica Medic,
Vladimir iurii, asistent FTN-a
Vladimir Curie, FTN-a u Novom Sadu
Dr Ilija Kovacevic, redovni profesor FTN-a u Novom Sadu
Kovadevii, redovni Sadu
Recenzenti:
Matematidkog fakulteta u Beogradu
profesor Matematickog
Malisié, redovni profesor
Dr Jovan Mali5ii, Beogradu u penziji
penziji
Budincevic, redovni profesor PMF-a u Novom Sadu
Dr Mirko Budindevii.
Narodnog fronta
Izdavai: Symbol, Novi Sad, Narodnog
Izdavac: fronta32
32
étampa: SP PRINT, Novi Sad, Vladike Cirica

Srumpa: Ciriea21.
21
Tirai: 500
TiraZ:500
Sva prava
O Sva Bez pismene saglasnosti autora
zadriana. Bez
prava zadrzana. autora nije dozvoljeno reproduko-
pije dozvoljeno
vanje (fotokopiranje, fotografisanje,
vanje (fotokopiranje, magnetni upis
fotografisanje, magnetni ili umnoZavanje
upis ili umnozavanje na bilo koji
na bilo
iii ponovno objavljivanje sadrZaja
nadin) ili
nacin) sadrzaja (u celini ili
iii delovima) ove knjige.
Nastavno-naucno veie
Nastavno-naudno vece Fakulteta tehnidkih nauka u Novom Sadu
Fakulteta tehnickih Sadu na svojoj sednici
25. juna 2003. prihvatilo je ovu knjigu kao stalni univerzitetski
prihvatilo je univerzitetski udzbenik.
udZbenik.
CIP -- Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
517(075.8)(076)
s 17(o7s.8)(076)
ZBIRKA resenih matematiee analize II / Momcilo

reSenih zadataka iz matematiEe Momeilo B.B. Novkovic...
Novkovii...
al,] - Novi
[et al.l
[et Sad : Symbol,
Novi Sad : 2008 (Novi Sad
Symbol, 2008 Sad : SP print). - 373
SP print).
: str.:: graf.
373 str. graf. prikazi ;;
24
24 cm.
cm.
Tira± 500. -- Bibliografija:
TiraZ str. 1-4.
Bibliografija: str. 1 -4. Bibliografija.
Bibliogralija.
ISBN 978-86-85251-13-9
978-86-8525 l- 13-9
1. HosxosHli,
1. MOMM3A0 B.
Hoexoeuh, Morrr.ralo E.
a) asanxsa -- 3aAaiIH
MaTeMaTHmKa aHErAIa3a
a) MatervratuvKa 3a,qaqu
coBISS.SR-ID 2219259655
COBISS.SR-ID t9259655
T
I
Uspomeni na naseg
Uspaaeni aaieg
dragry saradnika
dragog sarudni*a
Momcila Novkovica
MomCila Noukouifia
I
T
i PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
t ;
f
BIOGRAF'IJA
BIOGRAFIJA
Tuzno je
Tuno je ii tesko pod ovim
pisati pod
tesko pisati ovim okolnostima za za svog daka ii najblizeg
svog daka
saradnika biografiju.
saradnika biografiju. Recima
Redima se se ne mole iskazati
ne moZe iskazati sve Sta je
sve sta je Momdilo Novkovii za
Momcilo Novkovié
kratko vreme -- 34 godine
godine zivota postigao. Od decaéiéa
Zivota postigao. dedaiiia sa
sa teskim
te5kim detinjstvom
detinjstvom pribliZio
priblizio
se odbrani
se odbrani doktorske
doktorske disertacije.
disertacije. Nazalost, do same
Nazalost, do odbrane nije
same odbrane jer ga
doslo, jer
nije doslo, ga je
tragicna smrt uu saobraiajnoj
tragidna smrt saobraéajnoj nesreéi
nesreii 30. maja
maJa 2001. godine sprecila
2001. godine da vei
spredila da veé zavrsenu
zavr5enu
doktorsku disertaciju
disertaciju odbrani.
Momdilo Bore
Momcilo Bore Novkovii roden je
Novkovié roclen
26.05.1967. godine u Vrbasu
26.05.1967. godine Vrbasu u siromasnoj
siromainoj
radnidkoj porodici.
radnickoj porodici. Osnovnu
Osnovnu Skolu skolu je
zavr5io u
zavrsio u rodnom
rodnom mestumestu sa odlidnim
sa odlicnim
uspehom.
uspehom. Srednju
Srednju matematicku
matematidku gimnaziju
(strudni naziv:
(strucni naziv: pomoini
pomoéni istraZivad
istralivac u
matematici) je
matematici) zavr5io uu Vrbasu
je zavrsio Vrbasu sa
odlidnim
odlicnim uspehom. Nosilac je
uspehom. Nosilac je diplome
diplome
"Vuk Karadlié"
KaradZii" ii "Mihajlo Petrovii
Petrovié Alas',.
Alas".
Pri tome je uspesno ucestvovao na mnogim
uspe5no udestvovao mnogim
takmicenjima iz
takmidenjima matematike, fizike,
iz matematike,
geografije, istorije
geografije, itd. Skohke
istorije itd. kolske 1986/87
19}6lg7
godine upisuje
godine upisuje se na Fakultet
se na Fakultet tehnickih
tehnidkih
nauka, masinski
nauka, ma5inski odsek, smer proizvodni
odsek, smer
sistemi. Njegove
sistemi. studije zapravo
Njegove studije zapravo pocinju
podinju
1987/88 godine, jer je
skolske 1987/88
Skolske je nakon
nakon upisa
na
na Fakultet
Fakultet otisao
oti5ao nana odsluzenje vojnog
odsluZenje vojnog
roka.
Momdilo Novkovii
Momcilo Novkovié je osnovne
osnovne studije na vreme zavr5io
zavrsio na Fakultetu tehnickih
tehnidkih
nauka uu Novom
nauka Novom Sadu,
Sadu, masinski
ma5inski odsek,
odsek, smer proizvodni sistemi
smer proizvodni Diplomirao je
sistemi Diplomirao je u
najkraiem moguéem
najkraéem moguiem roku, roku, 23.12.1992. godine odbranom
23.L2.1992. godine odbranom diplomskog
diplomskog rada
"Utvrdivanje funkcionalnih zavisnosti izmetlu
izmedu rezultata poslovanja
poslovanja i vrednosti imovine
preduzeéa"
pteduze(,a" sa
sa prosekom 8,38.
8,38. Momdilo Novkovii se
Momcilo Novkovié izdrlavao sam
se izdr2avao sam zaza vreme studija.
Bio je prodekan
prodekan student u dva mandata, elandlan Materijalne komisije studenata
studenata FTN, elan
dlan
Saveta Fakulteta, ii te duZnosti je savesno obavljao. II pored svog velikog angazovanja
te duznosti angaZovanja
na
na ovim
ovim funkcijama, Momcilo Novkovii je
Momdilo Novkovié je na vreme ii sa
na vreme sa visokim prosekom
prosekom zavrsio
zavr5io
osnovne studije kao
osnovne studije treii uu generaciji
kao treéi od 450
generaciji od 450 studenata.
studenata. BioBio je dlan MENSE,
je elan
Medunarodnog
Medunarodnog udruzenja natprosecno inteligentnih.
udruZenja natprosedno
Zbog kadrovskih
Zbog potreba Fakulteta,
kadrovskih potreba dekanat je
Fakulteta, dekanat preporudio mladom
je preporucio mladom ii
perspektivnom Momcilu
MomEilu Novkoviéu-Momi
NovkoviCu-Momi da da upise
upi5e magistarske studije iz oblasti
studije iz
Verovatnoée, statistike ii slucajnih
verovatnoie, statistike sludajnih procesa.
procesa. Veliki je to
veliki je to bio
bio izazov
izazoi za
za jednog
diplomiranog masinskog inzenjera.
ma5inskog inZenjera.
Ali svojim
Ali talentom ii upornoSiu
svojim talentom upornogdu on oa jeje za
za kratko vreme magistrirao
kratko vreme magistrirao na
Matematidkom fakultetu Beogradu.
u Polonio
PoloZio je sve ispite sa prosednom
prosednom ocenom 9,67 ,,
a
a magistarski
magistarski rad
rad "Autoregresivni
"Autoregresivni modeli
modeli vremenskih
vremenskih serija
serija sa
sa gama
gama ii Laplasovim
raspodelama" odbranio je
raspodelama" 13. avgusta
je 13. godine, dime je
1997. godine,
avgusta 1997. je stekao manje magistra
stekao zvanje
nauka.
matematickih nauka.
matematidkih
disertaciju pod
Doktorsku disertaciju
Doktorsku nazivom "Marginalne
pod nazivom raspodele ii problemi
"Marginalne raspodele
parametara u nekim nelinearnim
ocenjivanja parametara
ocenjivanja modelima
nelinearnim modelima vremenskih serija" prijavio je
26.02.2001. godine.
26.02.2001. komisije Nastavno-naucno
izvegtaj komisije
godine. Pozitivan izve5taj Nastavno-naudno veie
vede Matematickog
Matematidkog
fakulteta Beogradu prihvatilo je je 5.
5. 10. 2001. godine na
10. 2001. na svojoj 215 NaZalost, u
sednici. Nanalost,
215 sednici.
nesreii koja
saobraiajnoj nesredi
te5koj saobradajnoj
tegkoj koja sese desila
desila 30.05.
30.05. 2001. godine prekinuta
2001. godine prekinuta jeje jedna
nastavna ii naudna
uspe"sna nastavna
uspesna karijera. U toj
naudna karijera. nesreii, ne
saobradajnoj nesredi,
toj saobraiajnoj svojom krivicom,
ne svojom
Momcilo Novkovid je nastradao.
Momdilo Novf<ovii Prihvatanjem pozitivnog
nastradao. Prihvatanjem izve5taja Komisije Nastavno-
pozitivnog izvegtaja
naudnog veda
naucnog Matemátickóg fakulteta u Beogradu,
veia Matematidkog Momdilo
MomCilo Novkovii je neformalno
Novkovié
postao doktòr matematidkih nauka.
doktor matematidkih
Modeli koje je
Modeli je izucavao svom magistarskom radu
izudavao uu svom radu ii doktorskoj
doktorskoj disertaciji
imaju veliku
imaju kako u
primenu kako
veliku primenu u teoretskom tako ii uu praktidnoj
matematike, tako
teoretskom razvoju matematike, prakticnoj
primeni. Svojim
primeni. radom na
Svojim radom ovim modelima
na ovim se uu velikog
svrstao se
modelima svrstao velikog poznavaoca
poznavaoca oveove
materije, aa sami
materije, modeli imaju
sami modeli veliku primenu u
imaju veliku u svim
svim oblastima
oblastima nauke
nauke (maginstvo,
(ma5instvo,
Mnoge je modele unapredio (ispred imena
saobradaj, elektrotehnika ii radunarstvo, ...). Mnoge
saobraiaj,
N-Novkoviievi modeli) aa neke je
takvog modela stoji N-Novkovidevi
svakog takvog je ii sam izmislio. Takvi su,
na primer, modeli,
na FNAREX(I), NAREX(I)
modeli, FNAREX(1), definisani uu njegovom
NAREX(1) definisani njegovom magistarskom
radu, zatim EXAR(1), NEXAR(1), ARE(I), ARE(1), NARE
NARE (1),
(1), NMAEX(1), NEXMA(1)'
NEXMA(1),
NMAE(1), FNAREX(2), EXAR(2),
NMAE(1), F,XAR(z), ... ).
Momdilo Novkovii
Momdilo se bavio uu svom radu
Novkovib se sa problemima raznih
radu sa raznih nelinearnih
nelinearnih
me5avinama dve eksponencijalne raspodele, modeli
(autoregresivni modeli sa megavinama
modela (autoregresivni
Relejovom . ii Vejbulovom
sa Relejovom
sa raspodelom, raspodele
Vejbulovom rAspodelom, raspodele sa negativnim koeficijentima,
sa negativnim
par.ametara u svim modelima).
problemi ocenjivanja parametara
doktorske disertacije
Zavr5etkom doktorske
Zavrgetkom Novkovii se
Momdilo Novkovid
disertacije Momdilo za kratko
se za kratko vreme
razvio u vrhunskog
razvio vrhunskog strucnjaka
strudnjaka iz ove oblasti i pred njim je bila blistava naudna karijera.
Pri proucavanju
Pri ovih modela
proudavanju ovih do5ao je
rnodela dogao do dosta
je do rezultata, ii kao
originalnih rezultata'
dosta originalnih Sto je
kao gto
primenljivi u raznim oblastima nauke.
redeno, originalni rezultati su primenljivi
Po zavr5etku
Po zavrgetku osnovnih stddija Momdilo
osnovnih stùdija Novkovii se
Momdilo Novkovid se 1.06.1993.godine
1.06.1993.godine
zapoSljava na Fakultetu,
zapogljava prvo kao saradnik, a nakon
nakon magistriranja od 6.10.1997.
6.10.1997. godine
matematike. Za
kao asistent matematike.
kao Za vreme rada
uspe"snog rada
vreme uspelnog na
na Fakultetu
Fakultetu izvodio je
je vene
veibe iz
iz
Matematidk e analize
Matematidke analize 11 za Elektrotehnidke struke i
za studente prve godine Elektrotehnicke struke i radunarstva,
metoda IV
Matematidkih metoda
MatematiCkih (Verovatnoia ii statistika)
IV (Verovatnoda za studente
statistika) za studente II II godine
godine
odseka, Matematika tri
Gradevinsnog odseka, tri (statistika) za III godine
za studente III godine Ma"sinskog
Ma5inskog
odseka ii Statisticke
odseka metode u
Statistidke metode preduzeiu za
u preduzedu studente II godine
za studente godine odseka
odseka Industrijsko
inZenjerstvo i menadnment.
in2enjerstvo menadZment.
Autor je ili koautor sledeeih
Autor sledeiih knjiga:
1.
1. M. Novkovii, Prirucnik
M. Novkovid, Prirudnik za klasifikacionog ispita iz
za polaganje klasifikacionog iz matematike
matematike zaza upis
na fakultet ili vi5u
fakultet iii "Bududnost ", Novi Sad,
skolu, "Buduinost",
visu Skolu, -181.
Sad, 1998, 1L-181.
2. M. Novkovic,
2. klasifikacionog ispita iz matematike
Priruénik za polaganje klasifikacionog
Novkovii, Prirudnik matematike za upis
na fakultet visuskolu
ili vi5u
fakultet iii "Buduinost", Novi Sad, 1998,
Skolu -- II deo, "Buduénost', 1 -101.
L998, L-10L.
3. I.I. Kovadevii,
3. Kovacevic, M. Diferencijalni raun
Novkovii, Diferencijalni
M. Novkovic, realnih funkcija
radun realnih jedne ii vise
funkcija jedne viSe
realnih promenljivih, FTN, Novi Sad, 1998,1 -125.
1998,L-L25.
4. I.I. Kovadevii,
4. Kovacevic, M. Novkovii, Rodii, Integralni raun
Novkovic, B. Roche, radun realnih funkcija jedne realm realne
promenljive,
promenljive, FTN,Novi
FTN,Novi Sad,
Sad, 1998,1
1998, -105.
L-105.
5. Marié, I.I. Kovacevic,
5. V. Marii, Kovadevii, M. Novkovii, diferencijalne jednaine,
Obidne diferencijalne
Novkovid, Obicne jednadine, FTN
FTN Novi
Sad, 1998,
Sad, -95.
L998, 11-95.
6. M.
6. Novkovii, B.
M. Novkovid, Roche, I.
B. Rodii, Zbirka resenih
Kovacevié, Zbirka
I. Kovadevii, zadataka iz
re5enih zadataka iz Matematicke
Matematidke
analize
analize 1, F fl\, Novi Sad,
FTN, 1998,1-3t2.
Sad, 1998, 1 -312.
7. M.
7. Novkovii, I.I. Kovacevié,
M. Novkovid, Kovadevi| Zbirka resenih re5enih zadataka
zadataka iz Verovatnoie ii statistike,
iz Verovatnoee
Stylos, Novi Sad, Sad, 1999, 1 -163.
1999,1,-163.
8. Marii, M. Novkovié,
Kovacevic, V. Marié,
8. I. Kovadevii, Rodié, Matematicka
Novkovii, B. Rodii, MatematidkaanalizaLanaliza 1
raun; obidne
(diferencijalni ii integralni radun; jednadine), FTN Novi Sad,
diferencijalne jednacine),
obicne diferencijalne
2000,1 -280.
2000,1-280.
9.
9. M. Novkovié, B.
M. Novkovii, Rodii, I.I. Kovacevié,
B. Rodié, relenih zadataka
Kovadevi1, Zbirka resenih zadataka iz iz Matematidke
Matematicke
analize
analize 1, FfN Novi Sad,2000,
1, FTN Sad, 2000, 1-348.
1 -348.
M. Novkovid, Prirudnik
10. M.
10. Prirucnik za za polaganje prijemnog ispita ispita iz iz matematike za upis na
za upis
ili visu
fakultet iii vi3u skolu, "Buduinost" Novi Sad, 200L,t-258
Skolu, "Buducnost" 2001, 1 -258 (posthumno).
Momdilo Novkovii
Momcilo autor sledeiih
Novkovid je autor naucnih radova:
slededih naudnih
1.
1. M. Novkovii,
M. Novkovid, Autoregresivni modeli vremenskih
Autoregresivni modeli sa gama
serija sa
vremenskih serija gama i Laplasovim i
Matematidki fakultet Beograd, 1997. godine, 1T-:72.
raspodelama, magistarski rad, Matematicki
raspodelama, -72.
2.
2. M. Autoregressive Time Series Models, Matematicki
Novkovii, On Laplace Autoregressive
M. Novkovid, Matematidki vesnik
53-56.
50 (1998), 53-56.
3.
3. M. Novkovid, On
M. Novkovii, TimeSeries Models,
Autoregressive TimeSeries
Exponential Autoregressive
On Exponential Novi Sad
Models, Novi
vol. 1(1999),
Journal of Mathematics 99, vol. 1 (1999), 98 -101.
98-10L.
4.
4. Marginalne raspodele ii problemi
M. Novkovid, Marginalne
M.'Novkovii, problemi ocenjivanja parametara uu nekim
nelinearnim modelima
nelinearnim serija, doktorska
vremenskih serija,
modelima vremenskih disertacija Matematicki
doktorska disertacija Matematidki
fakultet, Beograd, 2001,
fakultet, -138.
200L, 11-138.
cinjenica vidi se da je MomCilo

Iz samih dinjenica Novkovii za kratko vreme (34 godine
Momdilo Novkovid
2ivota) uspeo mnogo.
Zivota)
Napisao
Napisao jeje veliki
veliki broj knjiga ii bio
broj knjiga je pred
bio je pred odbranom Spadao je
doktorata. Spadao
odbranom doktorata.
medu one koji
meclu one smatraju da
koji smatraju je za
da je nastavnika ii asistenta
za nastavnika na Univerzitetu,
asistenta na nastava -
Univerzitetu, nastava
naucnim radom, osnovna delatnost ii prvenstvena obaveza.
oplodena naudnim
oplemenjena i oploilena
On je tom poslu takotako ii prilazio, unosedi entwijazam i jednu notu inventivnosti
unoseii entuzijazam inventivnosti
kloneii se
klonedi se gablona. Izvodena sa simpatijama ii podrgkom
Sablona. Izvoclena podr5kom studentima takva se se nastava
pokazala
pokazala veoma
veoma uspegnom. Zbog svog
uspe5nom. Zbog velikog doprinosa
svog velikog radu ii zivotu
doprinosa radu Zivotu Instituta
Instituta ii
srdadnog stava prema studentima, kolegama ii
Fakulteta u celini ii zbog svog korektnog i srdacnog
svima radnim ljudima Momdilo
svima Novkovii je
Momeilo Novkovid je bio
bio poznata ii veoma omiljena lienost
lidnost na
FTN-u, a ii Sire.
gire.
Momeilo Novkovii je
Momdilo Novkovic je ii sve poverene zadatke
druge poverene
sve druge savesno ii poZrtvano
zadatke savesno pozrtvano
obavljao (pisanje
obavljao informatora FIN-a,
(pisanje informatora FTN-a, sprovoelenje prijemnih ispita,
sprovodenje prijemnih ispita, sprovoclenje
sprovodenje
ankete
ankete medu
medu studentima, planova ii programa
nastavnih planova
sreelivanje nastavnih
studentima, sredivanje programa Fakulteta,
Fakulteta, itd).
Njegova angazovanost
angaZovanost na svim poslovima nije imala samo fonnalniformalni ii verbalni karakter
vei se
ved se sastojala od stvarnih
sastojala od stvarnih napora
napora za za resavanje
re5avanje konkretnih problema. Prema
konkretnih problema.
studentima ii mladim asistentima, aa nekad ii prema starijim kolegama-nastavnicima
studentima kolegama-nastavnicima se se
pona5ao kao
ponagao pravi ueitelj.
kao pravi uditelj. Njegova plemenitost, eednost,
Njegova plemenitost, skromnost, mudrost,
dednost, skromnost,
vrednoda
vrednoia ii spremnost da svakome zapamcena medu
ostaie zapamiena
svakome zaista pomogne ostade meclu studentima
ii svima
svima koji su ga poznavali. Bio je jedan od najomiljenijih
su ga najomiljenijih asistenata na Fakultetu (to
pokazuju ii ankete
ankete studenata je Momdilo
gde je
studenata gde Novkovii dobijao skoro eistu
Momeilo Novkovid distu desetku,
tako ii redovi
tako ispred kabineta
redovi ispred kabineta kada je Momdilo Novkovii
kada je Momeilo Novkovic imao konsultacije, koje je
imao konsultacije,
drZao dok god je bilo studenata).
drzao studenata).
Njegovim tragienim
tragidnim odlaskom iz na5e sredine, studenti ii radni ljudi Fakulteta
nage sredine,
su zaista izgubili velikog vaspitada mladih generacija ii perspektivnog
su perspektivnog nauenog
naudnog radnika.
Mnogo
Mnogo se njega zahtevalo, bio je
se od njega je spreman za saradnju ii za
spreman za za kratko vreme je zaista
mnogo d,ao. Zasluzuje
mnogo dao. Zaslu1uje samo sve pohvale ii divljenje. Svi
samo sve su ga poznavali mogu o
Svi koji su
njemu dada kau najlep5e ii ss ponosom ii tugom
sve najlepge
kaZu sve tugom deie se
se uvek
uvek setiti njegovog osmeha,
plemenitosti,...
perspektivnom naudniku je
redi same govore o kakvom mladom perspektivnom
Ovih nekoliko reel
red. U naponu
red. Livota ii nauenog
naponu zivota naudnog pregalagtva Moma je otigao
nag dragi Moma
pregala5tva ,, na5 nagih redova.
oti5ao iz na5ih
Bolno je nama,
nama, a ii svima
svima koji su sa njim saradivali, da primimo nepobitnu istinu da ga
su sa
meilu nama. Mnogih zadataka
nema medu neregenih, koje je u daljem svom radu zeleo
zadataka je nereSenih, Zeleo da
re5i. Njegovim odlaskom smo svi zaista
regi. neizmerno
zaistarreizmerno puno izgubili.
izgubili.
je bio
Kada je bio u vrhuncu Zivota, nastavne ii nauene
zivota, nastavne je do5ao
naudne karijere, kada je dogao do
moguinosti da
mogudnosti uziva plodove
da uZiva svoga napornog rada,
plodove svoga na5 Moma je
rada, dragi nag je otigao
otiSao tiho iz
na5ih redova. Hvala mu
nagih za sve udinjeno. Nama ostaje bolno sedanje
muza seianje i veena
vedna tuga.
Osedali smo potrebu, iako

Oseiali smo iako tegka srca, da
te5ka srca, da napigemo ovih nekoliko
napi5emo ovih nekoliko reel,
redi, da bi
eitaoci shvatili da
ditaoci shvatili je pred
da je dakom Momom bila
na5im dragim dakom
pred nagim blistava ii perspektivna
bila blistava
nastavno-nauena
nastavno-naudna karijera. Nadamo se se da ie radovi doii
naudni radovi
njegovi naueni
de njegovi dodi u ruke
ruke novih
istrazivaea, ie dalje
istraZivada, koji ce dalje raditi na usavr5avanju ii primeni statistiekih
na usavrgavanju statistidkih modela koje je u
naudnom radu izudavao Momeilo
svom nauenom Novkovii.
Momdilo Novkovid.
PREDGOVOR
Predmet Matematitka
Matematidka analiza je osnova
analiza I je osnova svihsvih ostalih znanja
znanja iz Matematidke ana-
iz Matematidke
lize kao ii osnova
osnova za za pradenje ii shvatanje
praienje gradiva iz
iz skoro svih strutnih
strudnih predmeta tehnidke
struke, ii kao
kao takav se veiem ili
se u vedem ili manjem obimu predaje na prvoj ili delom na drugoj
prvoj ili drugoj go-
go-
tehnidkim, prirodno-matematidkim ii njima srodnim fakultetima.
dini studija na svim tehnidkim, fakultetima.
Uodeno je
Uodeno je da
da studenti imaju te5koia kod
imaju teskoda savladivanja gradiva
kod savladivanja gradiva iz iz Matematidke
Matematidke
analize I,I, sto
Sto zbog nedovoljnog
nedovoljnog znanja koje su su poneli iz iz srednje skole,
Skole,Sto zbog objektivne
sto zbog
teZine predmeta. Zbog toga
te2ine toga sese pojavila potreba
potreba za jedne ovakve zbirke koja
za pisanjem jedne koja bi
bi
omoguiila lakse
omogudila savla<livanje pojmova, razumevanje dokaza i re"savanje
lak5e savladivanje i re5avanje zadataka.
zadataka.
Zbirka zadataka
zadatakaje je pisana prema planu ii programu Matematidke analize
programu Matematidke za stu-
analize I za
dente elektrotehnitke struke ii radunarstva FTN-a,
elektrotehnidke struke FTN-a, no no autori smatraju da da ona moze
moZe kori-
posluZiti ii studentima tehnike, matematike,
sno posluziti
sno matematike, fizike, kao kao ii studentima drugih fakulteta
koji izutavaju
izudavaju sadrzaje
sadrZaje iziz Matematidke
Matematidke analize.
Zbirkaje
Zbirka je podeljena uu dva dela. U prvom delu delu detaljno ii sistematski su su obradeni
granidne vrednosti nizova ii funkcija,
(uvod, granidne
zadaci (uvod,
zadaci funkcija, diferencijalni radun realnih funkcija
jedne ii vi5e
vige realnih promenljivih,
promenljivih, integraini raun realnih funkcija jedne realm
integralni radun realne promenlji-
diferencijalne jednadine)
ve, obidne diferencijalne jednadine) koji se rade rade na vezbama
veZbama iz ovog kursa. kursa. U drugom de- de-
lu zbirke detaljno su uradeni
uradeni zadaci Matematidke analize I za studen-
zadaci sa pismenih ispita iz Matematidke
te elektrotehnidke struke ii radunarstva.
radunarstva.
Zbirka zadataka sa knjigama
Zbirkazadataka knjigama t7] [7] ii [9] dini jednu celinu. Smatramo da je ova
t9] tini ova Zbir-
ka zajedno sa pomenutim knjigama knjigama dovoljna za uspesno savlaclivanje gradiva iz predmeta
uspeSno savladivanje
Matematidke analize I.
Matematidke
predstavlja drugo izdanj
Ova knjiga predstavlja izdanjee Zbirke [12], [12], pri demu je tekst ispravljen
ispravljen (ot-
klonjene su
su uodene stamparske
Stamparske greske)
greSke) i
i dopunjen sa zadacima koji su
su u
u meduvremenu
mealuvremenu
Matematidke analize I.
pismenim ispitima iz Matematidke
bili na pismenim
zahvaljujemo se recenzentima na korisnim sugestijama
I ovom prilikom zahvaljujemo sugestijama i primed-
bama kojima su omoguiili sadrzaj zbirke bude poboljsan.
omogudili da sadrZaj pobolj5an.
Svesni smo da nijedna knjiga ne mole moZe da izade bez
datzade gre5aka (nadamo se
bez gresaka se da ih
ih.u
u
ima malo), pa demo
ovoj ima iemo biti zahvalni svima svima koji nam ukazu
ukaZu na greske
gre5ke koje bismo otklo-
narednom izdanju
nili u narednom izdanju knjige.
Autori
PREDGOVOR TRECEM IZDANJU

PREDGOVOR
prethodnog izdanja sa novim zadacima.

Ovo izdanje se razlikuje od prethodnog njemu su
zadacima. U njemu su
meduvremenu uodene ii dopunjeno
greske koje su u meduvremenu
stamparske gre5ke
uklonjene neke Stamparske dopunjeno sa zadaci-
ma sa ispita zakljudno sa
ma 2002. godinom.
sa2002.
Autori
SADRZAJ
SADRZAJ
1
UVOD
GRANICNE VREDNOSTI 10
Granitne vrednosti nizova
Graniine 10
Ko5ijevi nizovi ........
Ko"sijevi 25
Graniinevrednostifunkcija
Granitne vrednosti funkcija "".'"':" 28
Neprekidnost funkcije 33
DIFERENCIJALNI RAUN
RAEUN 35
Osobine izvoda 37
I zv o d slole
Izvod ne funkeije
slotene funlccii e 37
Logaritamski izvod
Logaritamski 38
IIzvod inverzne
zv o d inv funkcijee
e rzne funkcii 39
Izvodfunkcije zad.ate
Izvodfunkciie obliku
parametarskom obliku
zadate u parametarskom """""'""""" 40
funkcii e zadate implicitno
od. funkcije
Izvod
Izv imPlicitno 40
Lopitalovo pravilo .. .. . .. .
Lopitalovo 4l
41
ISPITIVANJE FUNKCIJA ............

ISPITIVANJE 46
Asiruptote funkcije ....... .
Asimptote 46
46
Monotonost i ekstremne vrednosti 46
tadkama gde ne postoii
Tangenta funkcije au tackama
Tangentafunkciie pmiizvod
postoji prvi izvod 47
47
konkavnost i prevojne
Konveksnost, konksvnost taile
prevoine tacke ..--..' ' ' 48
Neprekidnost i diferencijabilnost funkcije 72
DIFERENCIJALNOG RACUNA
TEOREME DIFERENCIJALNOG
OSNOVNE TEOREME
OSNOVNE 77
Rolova teorema 77
Lagraniova teorema 78
18
Kosijeva torema 78
INTEGRALNI RACUN RAEUN 80

Neodredeni integral 80
80
p omo 6u smene 81
I nte grac ii a pomoéu
integracija srne ne
P ar c ii alna iintegracija
Parcijalna nt e gr acii a 83
Integrali sa kvadratnim
kvadralnim trinomom 86
racionalnih funkcija
nte grali racionalnih
IIntegrali funkcii a 88
irac ionalnih funkcija
I nte groli iracionalnih
Integrali funkc ii a 92
I nte grali trigonometrijskih
Integrali funkcijaa
trig o n ometrij s kih funkcii L02
102
e ks pone nciialne funkcije
I nte grali eksponencijalne
Integrali funkciie 107
Odredeni integral 108
Povrsina
Povriina ruvnih
ravnih likova
Duilina
ttz
112
Duzina luka krive
116
116
Zapremina obrtnih tela
teta
118
Povriina omotaca
Povrsina omotaia obrtnih tela
tzt
121
FUNKCIJE VISE
FUNKCIJE VIgE PROMENLJIVIH
125
125
Ekstremne
Ekstremne vrednosti
vrednosti
130
130
Uslovni
U slovni (vezani)
( v e zani) ekstrem
e kstre m
134
DIFERENCIJALNE JEDNACINE
DIFERENCIJALNE JEDNAINE 138
Diferencijalne jednaiine prvog
Diferencijalne jednaCine prvog reda 138
138
Jednacina
J e dnaiina sa razdvojenim
razdvoje nim promenljivima
prome nljivima 138
Homogena jednacinajednaiina
139
Jednacine
Jednaiine koje se svode na homogenu
142
142
Lineama jednaiina
Linearnajednacina 145
14s
Bernulijeva jednaiina
Bernulijeva jednacina 146
146
IJednacina
ednaiina totalnog diferencijala
difure ncijata
148
148
IIntegracioni
nt e g r ac i o ni m n olite lj
mnozitelj
jednaiina 149
149
Klero-ova
Klero-ova jednacina
paramelara
Uvotlenje parametara 153
Uvoctenje
Lagranlovajednaiina 154
154
Lagranzovajednacina
155
Diferencijalne jednaiine viseg
Diferencijalne jednacine viseg reda 157
157
S niinvanje reda diferencijalne
Snizavanje jednaiine
diferencijalne jednacine 157
Homogena
H omogena linearna diferencijalna jednadina
diferencijalna jednacina 159
I e dnaiina sa konstantnim
Jednacina konstantnim koeficijentima
koeficije ntima 164
164
Metod j e d nakih ko
M eto d jednakih koeficijenata
eftcij e nota
165
Metod
M e to d varijacije
v arij ac ij e ko
konstanti
nstanti
168
Ojlerova difu re nc ij alna jjednacina
Ojle rov a diferencijalna e dnaiina
169
169
Neke
N e ke metode re i avanja diferencijalnih
metode resavanja jednaiina
difu re ncijalnih jednacina
172
172
ZADACI
ZADACT SA PISMENIH
PISMENIH ISPITA
183
LITERATURA
375
375
Realna
Realna funkcija jedne realne
funkcija jedne realm promenljive
promenljive 1
UVOD
Ako su A ii BB neprazni
neprazni skupovi je svakom
skupovi ii ako je svakom xxe
eAA
po izvesnom
dodeljen, po zakonu, tacno
izvesnom zakonu, jedan element
tadno jedan
yeB,
ye /3, tada kaZemo da je
tada ka2emo je na skupu AA definisana funkcija
f
(preslikavanje) / sa
(preslikavanje) vrednostima uu skupu B.
sa vrednostima B. Simbolièki
Simbolidki
zapisano:
L. (b'x
1. A) (3
(Yxee A) (lyeB) (x,y)e
ye B) (x, f,
y) Ë f ,
2. (b'x
2. (Yxee A)
A) (V(V y1,
yt, y2 e
tze B)
(x,y1)ef
(x, y1) ef r (x,
A f
y2 ) e +yt=yz.
(x,y2)ef y1 =y2.
Umesto (x,y)e f
(x, y) E / pisemo
piSemo y=f(x).
Skup
Skup A A nazivamo oblast definisanosti
nazivamo oblast (ili domen)
definisanosti (ili funkcije f,f, aa skup
domen) funkcije
ff (A)={f A} e B
(*) :, xe A}c
(A) = {f(x) B skup vrednosti (ili kodomen) funkcijel
kodomen) funkcije f. Promenljivu rx zovemo
nezavisna promenljiva (argument, original), a yy zavisna promenljiva (vrednost
(vrednost funkcije ili
slika). je AAcR
slika). Ako je e R ii BcR
B e R tadazafunkciju
tada za funkciju f :A-+B keemokalemo da jeje realna
realnafuni<cija
funkcija
jedne realne promenljive.
"funkcijaf data saf(x)=?" kraée

Napomena: Umesto "funkcija/datasaf(x)=?"
Napomena: kraie pi5emo
pisemo samo funkcija
funkcijay=f(x).
y=f(x).
Funkcija moze
moZe biti zadata:
zadata:
1.
1. Analiti6ki:
Analiticki:
o f(x),
Eksplicitno yy=f(x),
Eksplicitno
o Implicitno F(x,y)=0,
Implicitno F(x,y)=Q,
o parametarski f(t), x=g(t).
Parametarski yy1flrl,
2.
2. Grafidki,
Graficki,
3.
3. Tabelarno.
Tabelarno.
Funkcija moze biti zadata

Funkcija moZe pomoiu dve ili vige
zadataii pomocu viSe formula
sinx
lsin x , x<0
f(x)=),l- xx ,0<x<l
I
f(x)= ,
[{, , x>1x>l
,
Za preslikavanje f : A --s B kazemo kaZemo da je:

. Injektivno ("1 ("L -* 1")
razliditim originalima odgovaraju razliCite
razlicitim razlilite slike, tj. x2* ff(xt)*
tj. xt * x2 f (xz),
(x1) * f(x2 ) ,
. Sirjektivno ("na")
za svako ye BB postoji
postoji x.:u ee A takvo da je
je f(x)=y, tj. ff ((A)
f(x)=y, tj. A) =
=BB,,
. Bijektivno ("1 -- 1" L" ii "na").
Oblast definisanosti
definisanosti
Oblast
Oblast definisanosti je naj5iri
definisanosti je najsiri podskup skupa R gde
podskup skupa su izvodljive
gde su izvodljive sve operacije date
sve operacije
funkcijom.
Ll
2 Realna funkcija iedne realm
funkciia jedne promenliive
realne promenljive
o Racionalnafunkcija
Racionalna t=#r,
funkcija y = P"(x) Q() # 0
e.@)+o , m
Qm (x)
x-J
x-3 x-2*0
x-2#0 D:xeR\{2}.
" =-.
,,
Y
x-2'
x-2 x#2 =
x*2
D: xe R\{Z}.
. y=dg*1
Y="f(x)
n=2keN,
n=2ke N, f(x)>_0
f(x)>-O
nn=2k+ N,(-. nema
= 2k + le
1E N , ogranicenja za f(x)
nemaogranidenjazaf(x)
x'x2o
rx,x>_0
J?=l| *l=l
-x2=lxl=' jl x<0
|.-*,x<0.
,{'.\ e *2 -t)0<+ *2 >te J7..[ o lxl>r+xe(--,*7]u[r,-1.
x2>yl<=> xl>_I xe(-00,-
x2-1rx2-1?Oax2>-It [1, co) .
Nule funkcije
funkcijee y == ff(x)
Nula funkcij ( x) je vrednost promenljive koju je y=0.
promenljive x.r za koju
Parnost ii neparnost funkcije:

Ako je oblast definisanosti
definisanosti D funkcije simetrican skup (skup D je simetriean
f (x) simetridan
funkcije y == f(x) simetridan ako
za svako sledi da ii -x
XE D siedi
svakoxeD je D))
-xeE D tada:
L. za funkciju /f kazemo
1. kaZemo da je parna
parna ako jeje ff (-x) = f(x)
f (x) za sve vrednosti
vrednosti xE D,
xe D,
2. f
funkciju kazemo da je neparna ako je f (-x)=-f
2. za funkciju/kaZemo f -f
(-x) = (x)(x),, za sve vrednosti
vrednostixeD.
XE D.
neparna.
Funkcija ne mora da bude ni parna ni neparna.
Periodicnost
Periodiinost
Funkcija je periodicna
periodidna ako postoji broj daie
, takav da
broj <o +0 ,takav (x+a)=
je f (x f f (x) za
+ w) = f(x) za svako
svako.r'eD.
XE D.
Broj ro
w nazivamo period. btoj a,
pozitivan broj
period. Najmanji pozitivan w , ako postoji, period
postoji, zove se osnovni period
funkcije.
Monotonost funkcije
f
Za funkciju f :: D +
-> R kaze se da je nad intervalom 11c
R kaZe cD:
r monotono rastuia,
rastuéa, ako
akozasvake talke xj
za svake dve tacke , x2 E I ,, xl
x1,x2e x1 <1xz
x2 ) f (xt) < ff (x2)
f(x1) (xz) ,,
. monotono opadajuia
opadajuéa,, ako
ako za svake dve tacke
tadke 1,xi,
x x2 e
E I ,
,
xrlxz) f(xt)>f(xz),
x< <x2 .f(xi)>f(x2),
. monotono nerastuca,
nerastuia, ako
akoza tadke xl,
za svake dve tacke x2e
xr, x2 E I ,,
1 x2* f(xt)>
xi <x2
xt f
(xi )?f(x2),
f(xz),
. neopadajuia, ako za svake dve take
monotono neopadajuca, € I ,,
x1, x2 e
tadke xl,
xt 1 x2 > f(xt)S f(x2)
xi<x2 f(xz) .
U svakom od navedenih slucajeva se kaze
sludajeva se monotona nad intervalom I.1.
kaZe da je funkcija monotona
Realm funkciia jedne
Realna funkcija promenliive
realne promenljive
iedne reame 3
Konveksnost ii konkavnost
Konveksnost ii konkavnost
Konveksnost e D ec R.
konkavnost funkcije se posmatra nad intervalom 1I c
S(x) - sedica
(xr,flx))
Ako za svake dve tacke

Ako tadke xi e II,, xl
x 1, x2 E
, x2 ii x Ee (Xi,
x 1 < x2 (x1, x2)
X2) sledi:
. f(x)<S(x) intervaloml,I,
je konveksna nad intervalom
funkcijaje
f(x)< S(x) funkcija
. f(x) >> S(x)
S(r) funkcija je konkavna
funkcijaje konkavnanad nad intervalom/.
intervalom I.
Ogranicenost
Ogranitenost
Za funkciju y--f(x)
y=f(x) kazemo ogranidena sa donje strane
kaiemo da je ogranicena btoj MI
strane ako postoji broj M,,, takav da
je za svako xe
za svako x E D, f (x) ? M/ Funkcija
D,f(x)>M7. Funkcija/je
. f je ogranicena gornje strane ako postoji broj
sa gornje
ogranidena sa
takav da
M2,takav
M2, jeza
da je D, f (x) M2. Funkcija
svako xxeE D,f(x)
za svako <Mr.
<- je
Funkcija ogranidena ako je
ogranicena je ogranicena
ogranidena ii sa
donje ii sa
donje strane, tj.
gornje strane,
sa gornje ako postoje
tj. ako M, ii M2,
brojevi M1
postoje brojevi M2, takvi
takvi da je za
da je za svako
xeD,M1<f(x)<M2,ili
X E D, Mi <_ f(x)5_ M2 , ili ako postoji pozitivan brojbroj K, takav da je
K, takav f(x)1K za svako
ie lftx)l<K
I
xeD.
x D.
Konstantna Y=
funkcija y
Konstantnafunkcija = ff (x)
(x)== cc
- D:
D;xeR,
XE R,
-
- monotono
monotono nerastuia ii monotono
nerastuda ne
c opadajuca,
opadajuia,
- nije
nlje ni konveksna ni konkavna.
x
44 Realna funkcija jedne realize
Realnafunkcija promenl.iive
realne promenljive
Parabola y = ax2 +bx+c,

!=ax2 + bx + C , a#0
a*0
- D:xe
D: XE R.
U zavisnosti od znaka diskriminante D D (D = b2 -
= b2 re5enja (nule) funkcije se dobija:
4ac) za resenja
-4ac)
o D>0
D>0 -- resenja
re5enja su realna ii razliCita,
razlidita,
o D=0
D=0 -- resenja
reSenja su realna i jednaka,
c D<0
D<0 -- nema realnih nula (re5enja konjugovano-kompleksna).
(re§enja su konjugovano-kompleksna).
Eksponencijalna funkcija y
Eksponencijatna funkcija ax, aa>> 0,
! == ax 0, a#.1
a* 7
,
opada
monotono oPada monotono raste
- D: xe R,
- funkcija nema nula,
(-specijalan sludaj za a=e (y

specijalan sluìraj = e` )
(y=e'' ) ili l =eé-.f'`
,y == (j). .
e)
Realna funkcija
funkciia jedne
iedne reame promenliive
realne promenljive 5
funkcija yI =
Logaritamska funkcija
Logaritamska = ff (x)
@) == log ax, aa>> 00, aa #* I
log ax , , 1
D:xeR+.
D:xER+.
Simetricna je u
Simetridna je u odnosu
odnosu na y=r sa
pravu y=x
na pravu funkcijom y! == aa''` .. Logaritamska
sa funkcijom Logaritamska funkcija je
funkcije y! == ax
inverzna funkcija funkcije a* . .
A
Y
Y
0 <a <1
a>I
monotono opada
opacla monotono raste
- x=l je nula funkcije,

x=1
- a=e=2,71828...
a=e=2,71828... y=lnx,
l=btx,
- a=10 y=logx.
!=logx'
y=sinx
!=sinx
v
tnD
-fi,n
-31tD -r\ 0 tD
'l\
-1
- D: xe R,
- skup [-I,1],
vrednosti [-f,l],
skupvrednostl
- funkcija je periodicna:
periodidna: osnovni period je aa == 271.
period je 2n , ,
- sin(-x)
sirt(-x) == -- sin x - funkcija
sin x- funkcija je neparna,
- x=kn,
x=kn, keZ nule funkcije.
k e Z --nule
6
6 Réalna funkcija jedne realne
Realnafunkcija promenliive
realne promenljive
y=arcsinx
t=arcstnx
Funkcija !=sinx
Funkcija y=sinx obostrano jednoznadno (zbog
obostrano jednoznacno
monotonosti) interval
preslikava interval
monotonosti) preslikava l-+,+1,
22'2)
na
L
C- 2
interval Zato je
Ft, t). Zato
interval [-I,1]. moguie definisati
je moguce
sa domenom
inverznu funkciju sa
inverznu [-l,l]] ii skupom
domenom [-1,1
- .t-I--.n
vrednosti
vrednostr
g n1
2' -1.
I 2'2)
.
C- 2
funkcije f(x)
Restrikcija funkcije = sinx nad
f(x)=sinx nad intervalom
fnnl
[71" 71
ima inverznu
ima funkciju, koja
inverznu funkciju, koja se
-2' ;)
L-;'
oznacava
oznadava sa arcsin x. Simetrièna
sa y -= arcsinx. Simetridna je u
u odnosu
y=.t sa
na pravu y=x y=sinx.
Sa !=sinx.
- D: xel-t,t|,
D: XE [-1,1],
[ftzl
vrednosti | -3 :
- skup vrednosti t
L 2,2'2)'
2],
- y = aresin( -x) = -
y-arcsin(-x)=-arcsinx-
aresin x- funkcija
funkcija je
neparna,
- monotono raste.
funkcija monotono
y=cosx
v
I
\ -,r 42,/ \nl2 t /

-3rEl2 u 3itl2 2n i
-t
- D:
D:xeR,
XE R,
- skup vrednosti [-l,f],
[-I,1],
- funkcija
funkcija je periodicna:
periodidna: osnovni period je u;a = 2g
period je 2x ,,
- cos(-x) == cos x - funkcija
funkcija je parna,
Parna,
,=1*
- x=
2+
2
h, keZ
kn, k e Z --nulefunkcije.
nule funkcije.
funkciia jedne
Realna funkcija iedne realne promenliive
reame promenljive 7
y=arccosx
Funkcija y=cosx
Funkcija obostrano jednoznadno (zbog
!=cosx obostrano
monotonosti) preslikava
monotonosti) interval [0,7r]
preslikava interval lO,") na
interval [-/,/[
interval l-l,ll.
. Zato
Zato je
je moguie
moguée definisati
definisati
kJ]
domenom [-l,l] ii skupom
inverznu funkciju sa domenom
vrednosti [0,
vrednosti [0, ic]. Restrikcija
Restrikcija funkcije
f "1.
intervalom [0,7d
cos x nad intervalom ima inverznu
lO,r) ima
f (x) ==cosx
oznacava sa
funkciju, koja se oznadava say-arccosx.
y=arccosx.
- D: xel-t,tl,
D: xe
- Skup ol,
lO, rd,
vrednosti [0,
Skupvrednosti
- Funkcija monotono opada.
Funkcija
y=tgx
l=tgx
Ay
-3W2 a 3ac/2 x
- svako x #
definisana za svako *!+2
Z,,
+ lm., k e Z
- skup vrednosti funkcije je

vrednosti funkcije je (--,-),
- je periodidna: osnovni period
funkcija periodicna: period je wa == n ,,
- tg(-x) == -tg(x)
-tg(x) -- funkcija
funkcija je neparna,
- funkcija je monotono rastuia rastuca na svim intervalima oblika
/2k
((
2k+11)
),
'22! 7r.(2k!
2 (
3)
r)
g),, ke Zz
- x= kn kkeZ
x=lcn, e Z --nulefunkcije.
, nule funkcije.
8 Realna funkcija
Realna iedne realm
funkciia jedne realne promenljive
oromenliive
y=arctgx
y y=rg,r obostrano
Funkcija y=tgx
Funkcija jednoznadno (zbog
obostrano jednozna6no (zbog
37c/2
interval
preslikava interval
monotonosti) preslikava (,-!,
2
n
' 2' L1
,
2'
na
-g) na
2
interval (--,*). Zato
interval je moguce
Zato je moguie definisati
definisati
inverznu funkciju
inverznu sa oblaséu
funkciju sa obla5iu definisanosti
(--,-) i
(-00,00) i skupom vrednosti
skupom vrednosti
n n (-- -)
,-i,i, .
2 2
Restrikcija funkcije
Restrikcija y=tgx nad
funkcije y=tgx nad intervalom
inteivalom
1t 1t
X* (-;,;)
(-2,2) ima ima inverznu
inverznu funkciju,
funkciju, koja
ju , koja a se
sa yy=arctgx.
ozna(,avaso = arctgx
-7T/2
D: xe R,
Z)
vrednosti
Skup vrednosti (--
;L,2 ,
E
V),
2
,
-37c/2
Monotono raste,
arctg( x)) == -arct
arctgF)c 8( x ) -- neparna.
arctg(x)
y=ctgx
Y=ctgx
svako x * lm,
definisana za svako kn , k Ee Z,
skup vrednosti
vrednosti funkcije je (*,-),
funkcija je periodicna:
funkcija period je orr,
periodidna: osnovni period cc/t,
ctg(x) == ctg(x)
ctg(-x) -ctg( x) -
- funkcija
funkcija je neparna,
funkcija monotono opadaopada na svim intervalima oblika (kn,(k
oblika (kif, (k + 1)7c),
I )n), k E
eZZ
*=I*kn,
- x= 2+ kn kkeZ
E Z --nulefunkcije.
, nule funkcije.
Realna funkc.ija
Realna funkcija jedne realm promenljive
je dne realne promenljive 9
y--atcctgx
y=arcctgx
i/
Funkcija y=ctgx obostrano jednoznadno

y=ctgx obostrano jednozna6no (zbog
monotonosti) preslikava
monotonosti) preslikava interval (0,n) na
interval (0,70 na
interval (*,-). Zato
interval (-00,4 je moguEé
Zato je moguCe definisati
inverznu funkciju sa
inverznu funkciju
skupom vrednosti
skupom
sa domenom (-)
domenom (*,-) ii
(0,n). Restrikcija
vrednosti (0,n). Restrikcija funkcije
y=ctgx nad
y=ctgx intervalom an)
nad intervalom (0,r) ima
ima inverznu
funkciju, koja se oznacava
oznadava sa
sa y =
= arcctgx .
- D;r€
D: xe R,
- skup vrednosti
vrednosti (0,7t)
(0,n) ,,
- monotono
monotono opada.
10 Granicne
Graniine vrednosti
vrednosti nizova
2. GRANICE VNNDNOSTI
GRANIENB VREDNOSTI
Granicne
Graniine vrednosti nizova
preslikavanje aa:N+R
Proizvoljno preslikavanje
Proizvoljno : N ->R zovemo
zovemo realni dok njegovu
niz, dok
realni niz, njegovu vrednost
a opti ili
a(n) == an nazivamo op5ti ili n-ti (lan niza.
n-ti elan niza.
broj G,
Ako postoji realan broj takav da je
G, takav je a,SG,a
5G, za svako nne
za svako N, onda se
E N, G naziva
se G
gornja granica (gornje
gornja granica (gornje ogranieenje) njza {{a,},
ogranidenje) niza a
}, ii za taj niz
za taj niz kafemo
kaZemo da je ograniden
da je ogranieen sa
gornje strane.
Ako postoji
Ako broj gg takav
realan broj
postoji realan takav da je an
da je a,>-g,
>_ g, za svako nneN,
za svako E N, onda se gg naziva
onda se
(donje ogranieenje)
donja granica (donje a,; }, i za taj niz kazemo da je ogranieen
ogranidenje) niza {{a,l,izatajnizkaLemo sa donje
ograniden sa
strane.
strane.Ako je gg1a,
Ako je 1G, zasvako
<a, 5G, za svako nneN, niz kazemo da
zanizkaLemo
E N, za je ogranieen.
dajeograniden.
Ako je
Ako je niz
niz {a,}
{ a ograniden sa
} ogranieen gornje strane
sa gornje tada postoji
strane tada postoji najmanje
najmanje gornje
ogranieenje M niza
ogranidenje M niza {a,
{ a
}} koje supremum niza
zovemo supremum
koje zovemo (M=s;up {{a,}).
niza (M=sup a
}). Ako jeje niz
niz {{a,,}} a
ogranieen sa donje
ograniden sa donje strane
strane tada
tada postoji donje ogranieenje
najveie donje
postoji najvece ogranidenje mru niza
niza {{a, }} koje a
zovemo infimum niza (m=inf a
(m=inf {{ a,, }).
}).
Za niz
Za a kalemo da
niz {{a,,}} kafemo granidnu vrednost aa (konvergira ka
da ima granienu a), ako
ka broju a), ako za
svaki unapred dati pozitivan broj broj no
broj e postoji prirodan broj ns(e) j" o, -a
(e) takav da je I an - o l.< e ,,
I I
za nn2? no
za no(e) pisemo da je
(e) iipi5emo je lim d, = e.To
an = znadi da
a To znaei
. se izvan svake ee okoline
da se (a-- e,a+
okoline (a e, a + e)
konaeno mnogo dlanova

nalazi samo konadno elanova niza.
tadku ace
Za taeku E R kazemo da je tadka
R kaZemo nagomilavanja niza
taeka nagomilavanja niza {{an}an } ako ii samo ako se u
ako se
svakoj eokolini beskonaeno mnogo clanova
eokolini broja a nalazi beskonadno dlanova niza,
niza,tj.tj. ako postoji beskonaean
beskonadan
podskup N,
podskup No c NN koji niz {{ a, okolinu taeke
an }} preslika u eeokolinu talke a.
mofe imati jednu ili vi5e
Jedan niz moZe nagomilavanj a, a mofe
taeaka nagomilavanja,
vise tadaka se desiti da nema
moLe se
ni jednu tadku nagomilavanja. Graniena
taeku nagomilavanja. vrednost niza je uvek taeka
Granidna vrednost nagomilavanja niza,
tadka nagomilavanja niza,
dok obrnuto nenevaii.
vazi.
a
Za realni niz {{ a, }} kafemo
kaZemo da je:
a)
a) monotono rastuci, svako nr e
rastuii, ako za svako vai an
N , vaLi
E N, an <a1,
l an*1 ,
b) monotono opadajuii,
b) svako n Ee NN,, vali
opadajuci, ako za svako dn )> a+
vaLi an anql ;,
c) monotono neopadajuii,
c) neopadajuci, ako za svako nneE N, N, vafi an <- a+]
vaLi a,3a,*1,
d) nerastuci, ako
d) monotono nerastuii, ako za svako n e N, vai
E N, vali and, )>_ e,+1.
a+1 .
monotono rastuii
Svaki monotono
Svaki rastuci (neopadajuci) niz koji
(neopadajuii) niz je ogranieen
koji je ograniden sa gornje strane
sa gornje
svom supremumu.
konvergira svom opadajuci (nerastuii) niz
supremumu. Svaki monotono opadajuii (nerastuei) niz ogranieen
ograniden sa
strane konvergira svom infimumu.
donje strane
donie
Ako je k fiksan prirodan broj, tada ako
ako je a
je lim ==aa ,, sledi takode da je ii lim an+k == a .
,!j!*on lila,*r,
n->«,
.
Uzadacimagdepostoji
U zadacima gde postoji lim a = a ii f(x) jeneprekidnafunkcijautadki,r=a
!r*",=a
,->-
je neprekidna funkcija u taeki x = a (definicija
funkcije data je kasnije) koristiiemo
neprekidnosti funkcije dinjenicu da je
koristicemo einjenicu
Graniine vrednosti
Granicne vrednosti nizova 11
11
lim f(an)= ff ( Hm an) = f(a).

(o,)= ( (a). Ukoliko ne da koristimo predhodnu cinjenicu,
moZemo da
ne mozemo dinjenicu, to
!i:*f
.l"->00 !iy,*o,)= f
.C-).0
ie biti napomenuto.
ce
graniinih vrednosti nizova
osobine granicnih
Neke osobine
je jigo,
Ako je /im an = aa ii ji$b,=b,
lim bn = b , tada
tadaje:
je:
r) n-4.0
1)
!i*(",!bn)=
z) 1i3",
n
lim(an±bn)= lim an Hm bn =a±b,
li*b, =alb,
!iy_o,! n->.*
.b, -- liman limb=ab,
limanbn=
2)
n li*o, li*b, = a,b ,
n->0. n-->00
.e,
3) limcan=climan=ca,
!i*", = c.a
3) .
li*, = c n->.0 t
liman
4)
4) Za bn*o ii bbtto
Zab fim!=W-=l=
0 limá=" >°°
na- bbn lim b bb
ligb,
je an za n>t lim a = a ii lim b =b tada
5) a,3bn n?_k iiako !i$b,=b tadaie aa3b.
5) Ako je <_ bn za ako je i" n->e.
ji12o,=a je 5 b.
n->
6) Akosunizovi
6) Ako su nizovi {{o,}, b } ii {{c,}
an } , {{0,} cn } tatvi daje
takvi da a, <_1bn
je an za nn2k
cn za
bn <_3cn >_ k ii
= a, tadaie i limbn=a.
liman== limc=a,tadajei li* bn = o.
ko,
n->li*rn
n-ac.
(
r +alnr-tk-t+...+a lo,m>k m>k
o him ant
limaon^+atn^'.+"'+ak -=),b.' k=m
a ,
,
bm +btitm-t + ...+ bn
+ b,n*-' +...+bn
n-+* bofim
->°° been bo
" I bp
ft-' k>m (+a ako
k > m (+0. akoieao>0,-qako
je ao > 0, jear<0)
ako je ae <0) -.
. hmlli=I,
limna=1, a>o a>0 o n-)..
lim4li=t
limnn=1
n->.o
o limq'=11,
limgn= 1, q=1
0,
l q I<1
lo'
Q=l ' l''
,+€
n->e.
l,
I
q>l
L-' q>1
q=-l niz
Za q=-1
Za dve take
niz ima dve -l
nagomilavanja -1
tadke nagomilavanja i i +1
+1, pa
, pa je divergentan. Za qq<-l
je divergentan.Za < -1
parni 61anovi teZe ka
dlanovi teze rc ,, & neparni
a oeporni ka *
--00 .
o limlogn-ologn
o n-> ná
tim{=o.6xe
lim R.a>l
=0, ae R, a>1
n-)@
n->= n , n-+- an An
nl
o a=0 -, a> -I1
lim án =0
lim o lim(l+!-f =s'
lim(1+1)"=e.
n-0
i-- nt
n! n-->@ n
Osnovne jednakosti
n(n+1)
r+2+...+n=n(n+l)
1+2+...+n= a
z2
2+4+6+...+2n=n(n+l)
2+4+6+...+2n=n(n+1) 1+3+5+...+ (2n-t)=n2
1+3+5+...+(2n-1)=n2
_n(n+1)(2n+1)
n(n + 16(2n + 1) 3(2n +
2n(n + I)
12 +22
+ 22 +...+n2
+... + n2 = 22 +
+42 +... + (2n)2 =
42 +...+(2n)2 -2n(n+l)(2n+l)
63
+32 +...+(2n+l)2
12 +32 +...+(2n+1)2
.(n+ I)(2n+1)(2n + 3)
t2 '3=(n+1)(2n!^l)(2n+3)
3
.
12 Granicne vrednosti
Graniine vre dnosti nizova
ni zova
1. Ispitati:
1. ogranitenost,
ograni6enost, supremum, infimum, odrediti take
infimum, odrediti tatke nagomilavanja i grani6nu
i graniinu
vrednost (ukoliko postoji) za
zaniz
niz {an élanom a,, =
opstim ilanom
{ an } sa opStim
3n- I
a' =y.
5n+I
5n+1
t or=77,
1 5s 1I tl a5=13,...
11
,o=Tl' 7
,t=E'
o,=
al j'3'
a2
o.r=7'
11, a; 2, a4 21'
a n+1 >) d,
dt,+t an € aa,*1
<=> n+l -
-an e 3#:26-#>
a >) o a 3n+2 3n-1 > 0o <=>
<+
(3n+2)(5n+1)-(3n-1)(5n+6)
o
n
5n +6 5n +1 W, (Sn+6)(5n+1)
O
+t3n+2-(15n2 +l3n-6)>0
15n2+13n+2-(15n2+13n-6)>0
l5n2 a 8>0
Siedi,
Sledi, niz {a,1je
{an } je monotono rastudi.
rastuii.
lt a < 1,/ broj I je jedno gornje ogranidenje,
j3 < o,
<_ , 1 broj
ograni6enje, broj
;3
jedno donje ograni6enje.
je jedno ogranidenje.
I
inf an }} =;
inf {{ a, = (Rrvi elan
lan niza).
dlan
3
3n -1I
3n- .t
llm an
hm
3n- I
3n-1
lim -;---7- = lim
a == ltm lim =iln .== tim
3--
J--
lim --4n
x+6 " n-s* 5n*
n-> 5n+1I "-- n->. 5n*
Sn+1I n->.
n-)@ - I
J+-
5+-1
n n
3 -;n "!X"
-1 lim (3 -1)
-n
Kako
n
/im (3 --I ) = 3 ii hm1s
je lim(3-L1=j
Kakoje
n_)6 n
I
)= 5 , toje,,^t
+!1=5,
lim (5+-1 to je lim
n)6
n-4°. n
n n--5+11.
n...>
5+-
nll
- > .i,'
fim(5+!1
lim
n--+*
1
nn
.
Dalje,sobzirom
Dalje, s obzirom da
daje
je lim 3=3,, n->00
3=3 =-1 =0 ii lim
lim =!-=0 5=5 , to je
lim5=5,toje
n-)@
n-)02 nn-)* n n->«,
lim (3
13 - Inll ) n+@
-!1 lim 3- lim !
3 - lim
n-)@ 1 ),
n+*
n-> _ n-> n _ 3
n
lim(5+-)
lim(5+1)
I _. II
lim:-
lim 5+ lim
lim 5Ji'
n-->
t11a nll n-+* n-)*
n->0. n
3l
vrednost niza
Granidna vrednost
Grani6na niza {{a,}
an } je 5, ,uem niza {{a,}
nagomilavanja niza
taeka nagomilavanja je
an } je I
f ,
5
I
an }1=:
sup {{ an
sup = (pije
(nije elan
dlan niza).
J
S
Napomena:
Ubuduie,
Ubudude, kada budemo trazili granidnu vrednost
traLili grani6nu proizvoda ii kolidnika
vrednost zbira, proizvoda koliènika dva ili vige
vi5e
nizova
nizova (dve ili vige
(dve ili iemo primeniti pravila
funkcija) odmah demo
vi5e funkcija) pravila za
za ra6unske
radunske operacije
operacije sa
grani6nim vrednostima - pretpostavljajuCi
granidnim vrednostima da svaka
pretpostavljajudi da svaka pojedina6na granidna vrednost
pojedinadna grani6na
postoji. Ukoliko ne mozemo
moZemo da koristimo ta pravila, to de
Ce biti posebno napomenuto.
Granii ne vre
Grani(ne dnos ti ni
vrednosti nizova
zov a n
13
2,
24 Za prethodni primer odrediti potev
poiev od kog elana se svi naredni nalaze u
Clana se
e-okolini granitne vrednosti as za
graniine g
77 e =0,1.
=011.
an -al<e
la,,-al<e
3n-1 I5n-5 -I5n-3 'll<-
l5n-5-15n-3
ly-+l<o,tel
5n+l 5'
' 5n+1
l<0,1
g
3
5(5n+1)
5(5n+
5 tlo 1)
1
10
88t
-=-4:
5(5n+1)
5(5n+
< 1 1e 16<5n+
l) 10
l0
16 < 5n+ I q 5n> 15 * n>3
= 5n>15 n> 3 hoa4
no =1'4 '
Izratunati
Izraeunati sledede granitne vrednosti:
sledeée graniine
(n-l)(n-l+l)
(n-1)(n-1+1)
n-1 ) 1+2+...+n-1 ) =
3. !gbL#)= k
1 2 2
lim (-7 + +...+ lim
3.
!:*,#.**...*t:,!t=
n->°° n n n
2
him (
11-).* n
2
n
2
" -rn=lim 1,-l n=l1

n2-n
=limn
= lim - n4@
n+* 2nz n-00
lim n =
2n222 2
s'*t111"*t+11 (3)n+1
, Et'+t 5n+1((3)n+1
a,t+t +Sn+l
311+1 (1f.' +1
*l
4.
4. lim "
lim -" = n-+o----1-
= lim
lim 5 == lim
lim 5.)-=-5
5 5 - 5. .
,r+6
n-+. 3" -5" -5" n-. S,llf
5n((3)n _tl
-1) n-+@ (3)" -1
n-'° (f5 _t
5
E lim 1.2+2.3+...+ n(n+1) ,. l(l+l)+2(2+l)+...+n(n+l)
,, 1.2+2.3+...+n(n+1) 1(1+1)+2(2+1)+...+n(n+1)-
5.
f,. aarta-=.aua-= = lim
n-)@
n-->m n3
n- n-+@
n-400 nnt3
, . n(n+1)(2n+1)n(n+1)
n(n+l)(2n+l)*n(n+l)
= lim
l' +2'^+...+ n' + I +2+...+ n=
12+22+...+n2+1+2+...+n ,:__-
lim 6
6 2 _
-
= n' n->«,
n--).0 n n'
n(2n2 + 3n+ t)+ 3(n2 +n) ,. 2n'
,. n(2n2+3n+1)+3(n2+n) 2n3 +6n
2
+4n- 22 It
nn-)6
=-aLrtr--aLtra-
lhm - lim
6nt
6?1n?
+6n2
;;i
n-> 6n3
6ri3 66 33'
6. nd7; n2+1I -3 n3+n-n+n)=

6. tim
him
n-)00
n2+1-yn3+n)
n( -4["' + ") == 1:*rd
him n(
n-)w "\ -Llr- a n na n1= -
= tr^
= lim n(
n->..
n(Jfr
n2 +1-n)- tim
-n)- n-+ n3 +n -n))=
41!Tn-n11=
lim n(3
t-,
n+ 1+ n (n3 +n)2 +nln3 .2n2
+,n ++n
=
n)6"n( n2 + lr -d!-!::!y-
tim n(Jnz
= 1im n)
nz+t+n
n2 +l-n-
l +n
,l 11171-27-1
*l-n2 ' +n-nt

" ri(3 n3 ++n-n)
fimndlni
lim
n--l@
n n)
n3 +
(n3 +n)2 +n3 n3

n3 +n +n2
-
n-...
-= ,;:'*"
lim n
,,w A
n2+1-n2
n-
n *t
Jr, *n
+1+n
2
lhm n
n
,r*
;::" ',.-
(n
{f;s
n'
nt
-rf
+n)
+n-n-
n3+n-n3
3:
*n.{7l,*n,
+n' n +n+n
=
2 2
22
"
=-t,-him
u'*,t n2+1
I
+n
n2 +l +n
nfl
-t;,-him
"(n3+n)2+n;
'.- {1n3 +n)2 +n.l,l nt *n+n2
n3+n+n2
1
iln
1
=-
lll 1- 1
= lim lim =---=-
=
nj
1
2233 66
t+\+t
1+-T+1 (1+ z)2+;Il+ñ +1
n
7
t4
14 Granicne
Graniine vrednosti nizova
7. --1- (2n+3)2 = lim(2n+1+2)2n lim(1+ 2 2)2n = lim(1+

Iiml+-L)2n
)2n = lim,2n+l+2 rz'= liml+
)2n
7. um(zn+i
lim
i-*' 2n+1
21a1' 2n+1 '
;;:' 2n+l 2n+l')2'= n->°°
;;:'' ' 2n+1 ;;;'' ' 2n+l'
1
2n+1
=
=
2
2'!l
= lim (1 +
t ) 2 .=2
2n+t
2n+1
,.2,
2n+1
2
2
2n
n-+°° ,r*1)
liy(t+ 2n+ 1
2
, 2n+t
2n+I
)
Kakoje
Kako je tim (1 +
1
) 2 =="e ii li*fu-2n=2,toie
2 lim 2n = 2 to je ,
,lim(l+7nU)
n-,- 2n+1 n-+°° 2n+1
2
4n
( 2n+1
. 'n*t'z'2n+t 22-.2n
2n +I
, ( ,,*,\fr
2n+I
+;+ ) z
1 2
tim(t
lim (1 + +I = tim (1+
2 2n 2n
17-40* 2n +1t1 =
:,*lU+r/;7lT
n->.* 2n +I ) I
=12.
2[2)
2 2
Napomena:
Napomena:
Ako trazimo
Ako traZimo grani'nu vrednost niza
granidnu vrednost ((I+Lft,1bt,,
niza ((1 + pri demu
)° )b" , pri je lim
'emu je limlt+Ly,
(1 + =e
= e ii 1
an
Cln ,-+@
n-40°
-r"
an
Qn
lim b = a
,liybu=o
!]--°°
(a e R aa mole
(aeR, , bude ii +*,
da bude
mol.e da +co , odnosno
odnosno *),), tada pigemo
tada da je
pi5emo da je
1 !im b
lim ((1 +-)°, )b
tim111+Ly,, rt',, = e =-"u.
-"kb" en m
,r-+6 an
Q,,
(n- 1)!+(n + 1)! = tim (n-1)!+(n+1)n(n-1)!-- tim l+!' +n =1t

I+n2+n
8.,r*(n-1)!+(n+1)!
8. him -,r*(n-t)!+(n+t).n(n-t)! -_ li* = .
,r-)6
->°° (n+1)!
(n+1)! °°
,-+6
)10. (n+1)n(n-1)!
(n+l).n(n-l)! °° 2
n-+@ 11-"° +nn
nn" +
r,[7li * nt' rff*tf -4.

II
(Vn2+n+n)2
1+-1+1)2
W
(
(ÿn2 + n + n)2 nn
2
2
n
9. lim
n->°° 3
n +1
= lim
n->c. {v;
;In6 +1
2
== lim
n)e
"-).0 3 1+ n6
=4.
n
n2
-n-7)) n+7+1n-,n
,lr+J n+ ,-Ji - lim n+7-(n-J)
,. n*Ji -1r-Jit
10. u^fJn*Ji
ro. him (1n+ -,{n-{n
n+-
,ln+J, +rln-Jn
+ n- ''* ln+Ji
"'° n+,T71++,1"-.[i
,, 27
- - 2J; 2
T
ffiT
= lim
2J; -=ti-
lim -= lim 2
=1.
=1.
n-,*
"-°°1n+ +Vn-;
r!r+Ji +Jr-Ji n-,*
"->°° Jn+I+ n-7
rln+Ji *Jr-Ji n->s.1'1+ +'ll-
VT/
3
.. zJi
ll. timfn3
11. lim
+2 " =
( Sn 3 2 )fi =
3
tim(t*J=16
hm (1
),r == lim (1 + I ) 5n 2
2 sn; +? tim(t-+,***
lim
2.%n
= e" a°° 5n? = e =1

="/377 =eo =1.
n+@
->°° 5n
)
5n"
,-+@
n-a°= 5n n-»`' 5n- 5n" r-+-
+2
Granicne vre dnos ti nizova
Graniine vrednosti 15
12. lim
12. sin2n,[7;o
tim sin2g 2 n = timlrin(rJ7li-nE+nn1)2=
= lim [sin(g n2 + n7r+ ng) 12=
n .
n-
22
=
= n->a,
u m l, n o (r J7i
lim[s1n7r(yn2+n-n)Cosng+
II
- n ) c o s n n +,cos o 61-n'
o, g( - n ) s i n n ttl
n2+n-71 *, =
rr
n-!.
-nd
= liml(-1)n sin9r( n2+n-27 = lim(sin2lr(
n-x.
n2+n-n))=
" trd n2+n

lim(sin27r(
=,!,,I(rin'
=
(sin2 4-l
lim(sin2
= ,r-+-
= 11m
gn
n\, -n)
- ", fu)
n'+n+n
n2+n+n
tim(sin2 4l
= tim(sin2
)=
it'
).
,rl "lim(sin2
fim(sinz
= n)@
.
g(n2+n-n2)
ffll
tln'+n+n
n2+n+n
)==
n,,1n2+n+n
+n+n 1+1 +1
lt*L*l
n
je,|g+ g
Kako je
Kako lim
n-,111+1
=L iikuko
= kako je funkcija
funkcija y! = sin2x neprekidna za svako
sin2 x neprekidnaza svako x, to
+1 2
lt+-+t
n
g n
je lim sin2( ) = sin2 lim
I
= sin =1.
1 2
+ 1 +1 1 + +1
VV n rI n
13. lim sing n

/17-----F = him sing( n2 +n -n+ n)=
"l-*6*otJ7;: n-->
n->02
-n)COSrig+
= lim [sing(Vn2 + n -;,,osntr coslr(J-n\
+ cos g( n2 +nn -n)sinn7d=
- ntsinnxf =
n
= lim((-l)'
= rrnr(J n2
lim((-1)" sing( n\,+n -- n)) == lim((-l)' rrno(Jfr
lim((-1)" sing( n2 +n - il) ==
- n))
n+n+n))= g(n2+n-n2)))=
= lim ((-1 )" sin (g ( n 2+n-n)
F2-
2+ n+ n
lim((-1)" sin
In2 + n+ n
n)6
je lim
sn#)
tim((4)n sin
= lim((-1)"
=
,ln2 +n+n
It 712
g n
) -= n-»*
lim((-l)'
n-)@
= 2k -1, kteN
sin$-|.g
lim((-1)" sin
7
,lt+tf+l+1
1
).
Kako je lim(*l)'=l za n=2k,

(-1)" =1 za n = 2k, k e N ii lim
teN (-1)" ==-l
lim(-l)n za nn=2k-1,
-1 za E N siedi da
sledida
n->.0
niz ((-l)'
niz granidnu vrednost, tj. nije konvergentan.
-1)" nema grani6nu konvergentan.
je ttm sin#=sin
g
- g - to tim (-1)" sin
= sin =1, to ,in*- g
Kako je him sin
n-)@
+1 +1
j
tim
sin lim
n- #-=rirr=,/,
"--J, +!+t
+1 +1 ' -,
tt--
:t:LFtl' I1
+!+t
I
+1 +1
2 n
1
lt*!*t V
¡1
n J,Yr n n
postoji.
ne postoji.
I6
16 Granicne
Graniine vrednosti
vrednosti nizova
Napomena:
Ovde nismo
nismo mogli za n-)@
lim(-t)'sin4 z
Ovde mogli da za lim (-1)" sin
t+1
primenimo pravilo
primenimo da je
pravilo da
1 *!-*t
+1
l,n
YY
n
a b == lim
lim an'b, lim ar. lim a bn jer lim (-l)'
jer (-1)" ne postoji.
n->oo
ri--
n2 +1 +n
14. u*
L4. tim
11->0.
rinoJn-\t
sink n2+1 lim((-1)" sin( Jn2
lim((-t)'.sinn(
= ni** +t -n)'
n2+1 -D.#+n
,lnz + I +n
n2+1
)_
)=
2
I -n22 ))
lim((-t)n
== lim
n)@ r'rn(n2-+
((-1 )" . sin ,- tim((-t)'.sin$1.
)= lim ((-1)" sin
n-'6
>r
)
n
,Jn2 +t
n2+1 +n n-+w rln'+l+n
n2+1 +n
Kako je lim sin
Kako je sin$ sin lim +
= sin 0 =0
sin}
= sin
= = 0 ,, to je
n+6 tl n'+l+n
n n2 +1 +n n-+-rtnz+l+n
n2 +1 +n
lim(-t)'.sin]-=g.
lim
n-,@( -1)" sin =0 .
"->°° n
"Jn2 +t
+1 +n
Napomena:
Napomena:
OvdenismomoglidazalimFtrsinffprimenimopraviloda
Ovde nismo mogli da za lim (-1)" sin primenimo pravilo da je
7r
,'l n'+l+n
n2 + 1 + n
lim a
lim an .b,
bn = a, . um
= lim an lim b jer
b, lim (-1)'
ier n->ao (-1)" ne postoji.
t5. lim (2n2 + 1)(ln(n3

15.
n-->
liyr,_(zn'z
-- 6n2 ++4n-
4n - 1) Inn -- 2ln(n
1)--tnn 2ln(n--2))=
2)) =
n-i - 6n2 + 4n-1 2n2+1 n3 -,6n2 +4n-1

tr^m1t-6fu!!-l
lim
2+6
ln( -htimln'.
) r2n2+t = In lim ( ;6n2 !4n-I12n2+t
_4n,
)
2n2+1
-
=
n(n_2)"
n(n-2)2 n->°° u-r@ n3
n, -4n2 +4n
. ,3-4r2+4n.
n3-4n2 +4n -(2n2+1)
-(2n2!t) .(2r2+t)
=1n lim(I
= ln lim +
(1 +
- 2n
;-2n .- 1
-
I )2n2+1 h lim
fn2+t =- In lim(t(1 +
-2n2 1 ) -(2n2+1) n';-4n2+4n (2
+-.-4!-)-1;3i-,'1-4ttt+4n
2
n +1)
n* i--+* n3 =
"->°° n' -4n' +4n
n" -4n`
3
+4n n-»* n" -4n'+4n
4n2 4n -
,. -(2n2 + I)2
lim -(2n2+1)2
.-
ltm-+ -t4n4+4n2+lt
lim -(4n4+4n2+1)
hr,i!*;rJ7;;
= ln
=
-4n2 +4n = e"
iil e't-
= ln '''
+4' == -oo
n3 -4n2+4n
-4'z .*
Napomena:
Napomena:
Kako
.. -4n4
itn
e"°°
4nt -4n2
lim ---i-=--4n2 -t
n'; -4n2 +4n
eil-,'-4r2*4,, _+0
0 Ina -ì -
ii lnu_-;.*,kada
-
, kada z_+0,tadaje
u 0, tada je
,.
iim
hm
é'°° "
-4n4
lneu-*n-t-412+4,
In =
-4n2 -l
4n1 -zn2-1
-;- -4n +4n
_*-oo
Granitne vre
Graniine vrednosti
dnosti nizova
nizova 17
L7
16. U zavisnosti od
16. U od realnog parametra aa diskutovati granicnu
realnog parametra graniinu vrednost
vrednost niza
niza sa
sa opstim
op5tim
n2 -n+2
n2
clanom a = - 2n + 1)
ilanom o,r=t#r#', a2
+(a-1)n-I
n -n+2
n2-n+2
n2 -n+2 n2-n+2
n2 -n+z
, 2 ^ -
lima,,=
lim timlt-2n+!);7.*')'-'
= lim(n2-2n+
1)an2+(a-1)n-1
= 1i*rn2 -f +2-n-l );7.*-',*'
lim(n2-n+2-n-I)an2+(a-1)n-1
= n-°°
,r+6
noo n-i
r_s* ll.
n2 _-n+2
n+ 2 n_r@ nn. -n+2
_ n+ 2
=
-.'l''6(
n2-n+2 n+1 n2-n+2 n+/
, -" n*' {+t ), !2 -n+z 1im
= lim (t+--;-)
= (1 +
1 v+1 n2-n+2
n' -n+2 un' +(a-l)n'l
an2 +(a-/)n-1 en-+..an2+(a-l)n-1
+(q-l)n-l
n+6 = ett+-dn'
/7-400 nz
n2 -n+2
- n+ 2'
- ,*t
n+1
n+1
- '+l - !im
l',
je a=0+
Ako je lim an =e ,)a-n+t =
a= 0 jig",=e e. Ako je
=e.Ako a*0+ liga,=e0
je a#0 liman =e0 =1.
n
17. Opti
17. opsti ilan
clan niza je a =11112
je ,,, = JJG+.in --n+ L odrediti
n+ 1. Odrediti realan parametar
parametar x,takoda
A. tako da bude
lim a = 0 ,, a zatim
zatim odrediti pocev
poCev od kog ilana svi naredni nalaze na
Clam niza se svi
ko"
n-)0.0
rastojanju manjem od 0.05 od ove granitne
graniine vrednosti.
r;-
lim an=
n->oo
a n(
limbln2
= lim 2
n +.1n -(n- 1 )) Jn2 +An +(n -1) =- n-)@
+)n-(n-111."1n'+)n+(n-l)
+ (n -1)
+ ),n +(n
112 +An
,,1 n2
lim
n2 +An-
,'* n2 (n2 -2n
+)n-1n2 +1)
-2n+l)
- 1) nom°° -sin2 +An + (n 1)
-Tm.,,-)
-
().+ 2)n- I
(2+2)n-1 l+z-!
I
2+2--
n 2+2 =0
= .i=-2.
= ==lim n ),=-2.
= n-).0
lim lim
JTlt*,-t ''* li-lt*L*r-!
n2 + An + n -1 n--»* 1++1-1n 2
Ynnn
l,tr'z
I - 2n
yn2 -r, -(n-1)-0 l<o.os
-(n-I)-o l< 0.05
l r[r'
I n2-2n-(n-1)
1
-r, -(n-t) I<0.05
l<o.os n2-2n<n2-2n+1=(n-1)2II,
(n2 -zn<n2 -2n+ I =(n-l)2, n> I n>1=
-r[r' -zr*n-t<0.05
-VIIn2-2n+n-1 <0.05 1r<n-1,n22=Ji
l-r[r'n2 -2n 4r- (r-D.0)
<n-1,n>_2 Vn2-2n-(n-1)<0
-rt"' -r, <<1.05-n
-IIn2-2n t.o5 -n
,[r\, > n- 1.05 l' o
Vn2-2n>n-1.05 2
n2-2n>n2-2.1n+(1.05)2
n2 -2n> n' -2.1r+(1.05)2 t.> e 0.1n> (1.05)2
n> 10(1.05)2
l0(1.05)z =11.025
= 11.025 + =12
no = 12 .
18. Dat je
18. Dat je niz
niz sa ctanom on=o(J7m-J"+rl.
opstim clanom
sa opstim a
= n(V n3 + An2 + n - n2 + 1) . Za
Za koju
koju vrednost
parametra rtA ée
parametra de dati niz divergirati,
divergirati, a za koju konvergirati?
n
a, =
lim an ti^ n(n'
= lim
''n-».
afil -rf-rz
,111,' +í1n2 +n - n2 a1
+1 -n+n)=
-nan1=
n(Vn;+íln2+n-n)-
= lim n6,l
=
n-).>
n3 + )n2 + n - n)- lim ,1r[r'-
n( n2+1-n)=
a 1 - 11=
» -a00
18 Granitne vrednos ti nizova
Granii ne vrednosti
= Uni
3rln3
n(43 ++)n2 n - n) V(ri3+a,i12+n2)2+n
2n2 ++n-n)'
WW*n's,f]frfi*nz
n3+An2+n+n2
??,,
1n3 +)n2 +n)2 +nyn3+Ali2+n+n2

(n3+iÛ12+n)2 +r.t^l nt +)n2 +n+n2
- lim ,[n'*t*n
n2+1+n lim
n( ,tnz*1_r|t\ilJn=6o,
n(n3
n1n3 + )n2 ++ n- n3 ))
+ An2
lim n( n2 + 1 n) =
;:i,ft;fr;*
I(n3+2+n)2
J}i
n2 +* n +n?? n+4n2+n+n2
+n.l,ln'
3 + )n2 +n + n2
+ l-n2 )
n(n2 +1-n2) )n3 +n2
An3 + n2
- lim n(n2 -
ffi;
n2+1+n
lim
+lnz +n)2 +n'41n3 +)n2 +n+n2
(n3+An2+n)2+nn3+2n2+n+n2
'-,*41{n3
..n
-- ;i,::
lUn-=
lim
n
= lltll
lim
)n33 + nn22
r1 _!)
J n? + t + n-
4,771+ ;;L n3+2n2+n)2 +n
n "-'°°il( 4lAG;7
41n3+íín2+n+n2
* n.;[n' + )n, +n+n2 2
Ako je ), * 0 + niz divergira.

je
1111
Ako je
Ako je 2=0
)" =0 + niz konvergira: =---
/im an =
konvergira: lim --/6I .
3322
19. Dat
19. je niz sa
je ilanom on== no--1-
op5tim clanom
sa opstim t-r[po'G a
V pn2 + qn ,t p,
P,Qe R,, pP20.
qe R U zavisnosti
>_ 0 . U zavisnosti od
parametara pi qodrediti
parametara q odrediti kada ovaj niz divergira, aa kada konvergira
konvergira ka:
a) nuli,
a)
b) broju razlieitom
b) razliCitomod
od nule.
- t 2, tltr n-l*rt Or- *q, = lim
n-1+pn2+qn
-. )' ---ff n2-2n+1-pn2-qn
-ln+t-pn -qn
iiiii --------'---':-
lint n - I - i pn- r+gn)
lim(n-1-Vpn
1 = n-@
-,,.^^ft-
"-°° n-l+11 pn'+qn "-°° n-1+pn2+qn
n-1+11pn2+gn n-I+lpn" +qn
= lim
=
1-
"-P°° ;W
#0 > za
l - p *0
(t-p)n2
(1-p)n2-(2+q)n+1
n-1+11 pn2+qn
-(2+q)n+l
* I iiza
za p *1 svako gq niz divergira.
za svako
Za p=1 niz konvergira.
+ q1+ !1
-(2+q)+
-(2
.. -(2+q)n+1
-(2+q)n+l -(2+q)
-(2+q) , e
,Lffi
n
n->«,
a =
lim an
"
lrm-
n'* n-l+ln2 +qn =
him
"-'°°n-I+V"2+gn n1-+1+4
lim
him =-=-1--
22
2 2
nYn
n YYYYYY
n
a)
a) lim an=- I -2 =0a
e 2 = -1 !=-t)q=-2.
q= 2 .
l,*o^=4-1=0
b)
b)
liAo, =-l-1=k;
lima =-1-5-=k; k*0
2
q*-2.
k#0,, q#-2.
20. podnizovi {{*rnl,
20. Ako podnizovi x2n }, {{rr,-,
x2-1 }, { x3 }
}, {rr, niza {{xn }} konvergiraju, pokazati da ii
} realnog niza x
Dokazati da
niz konvergira. Dokazati
niz da ako podnizovi {*r,},
ako podnizovi { xq } realnog
x2+1 }, {ro*}
{ x2n }, {{xzo*r}, realnog niza
{x,,
{ x
}} konvergiraju, da to ne mora i niz{x,
niz { }.
}.1Naei x
(Naéi kontra primer).
Ako niz {{ c,
Ako niz a, tada
konvergira ka a,
an}} konvergira svaki podniz lo,r
tadaii svaki { an?, } niza {{ a,
} niza an}} konvergira
konvergira ka a.
a.
lim x2n =a
x2n = a lim x2n-1
x2n_) = b lim xjn=c
lim x3n =C
n->00 n-»* n->o.
xz,xq,xb,xg,...
x2,x4 ,16,x8 ,.. Xx,.x3,x5,x7.x9....
! ,lJ 'IS ,xZ 'xg -.. x3 ,x6,x9,...
Granicne
Graniine vrednosti
vre dnos ti nizova 19
L9
Niz x6 }} je podniz niza

Niz {{xn, niza {{xr,
x2, konvergirakaa.
}} ii konvergira ka a.
.\6 ,.r l2
x6,-T12
Niz x6 }} je podniz niza

Niz {{x0,, x; }} i konvergira
niza {{4, konvergirakac.
ka c.
Konvergentan niz ima jedinstvenu
jedinstvenu granidnu vrednost ) aq =
granicnu vrednost = cs.
. (1)
Niz { x_; } je podniz niza { x2n_1 } i konvergira ka b
-'3-"9,"15,"2/-
b = c.
Niz { x,_; } je podniz i niza { x3 } i konvergira ka c
Iz(l)i(2)> a=b=c.
Iz(1)i(2)
svake s-
Izvan svake e- okoline
okoline take
talke q
a imamo konaan broj clanova
konadan broj x2, } ii konaan
niza {{*2,}
dlanova niza konadan
broj dlanova
broj niza {{*r,-,}.
clanova niza x2n_t }. Znai,
Znadi, izvan svake ee -- okoline
izvan svake okoline tacke
tadke aa se
se nalazi
nalazi samo
Siedi him x =
konaéan x }}. Sledi li*r, = a ,, tj.tj. niz {{ x
x, }} je
konadan broj dlanova
clanova niza {{.r, .
ie konvergentan.
konvergentan.
n->00
uzmemo x _
Akouzmemor,
Ako (-l)' ,, n?.
= (-1) , imamo him x2n =1,
n2,11 ,imamo M
him *rr+t=-l
=-1 ii ji$ror=1.
him x4 =1
li*rrr=1, n->Lx2+/ n->c.
.
Niz nije konvergentan

konvergentan jer konvergentan niz ima samo jednu tacku
konvergentan niz tadku nagomilavanja.
Neka je sa aat1 = 1I ii aen+r

2a + 1
21. Neka
21. je niz jan
J niz l{a,,}} dat
aat sa +l==r.'"'l:
3
aa,t+4
+4
e N.
nne N.Pokazati je niz
Pokazati da je niz {{a,,
an }}
konvergentan ii nati
naii njegovu granicnu
graniinu vrednost.
I
9
't9
9 -t
. a2
aClr=1,1, Qt=-,
9
a; =3
Qt=5.
-2a.+l
2a2+1 25+1
- 18+5 69
=3^,18+5=
/ 5 "
5' a2+4 =--=J-=-....
a2+4 2+q9+4 9+20 29'.
9+20 29'
55
Oeigledno je da je niz
Odigledno niz fan}} niz pozitivnih brojeva,
{a, ti. aa, > 00 , za
brojeva, tj. svako ne N .
za svako , .
Pokazimo
PokaZimo da je niz
niz { a, } monotono rastuti.
{ an } rastuii.
Za nn=
Za = 1
1 treba pokazati
pokazati da je
je at
a, < a2.
.9
al== 1l<<=a2
at,5 -=at
pretpostavimo da vai
Za n= k/e pretpostavimo vaLi ao_,
ak_t <<a1,.
ak .
Za
Za n=n = kk++ I1 treba
fteba pokazati da je q <1ak*t
je ak ak+t ..
arlak+teapal-ar>0
ak < ak+l <=> a k+t - ak >0
2ak + I1 + 1-
2ak_ t+ I _ 3. (2a k + 1)(ak_t 4)- (2ak_1 + 1)(ak
l)(ar_t ++4)-(2a*_t l)(a*++ 4)
4) _
3.2or* _ J.2ao-, 3 r.(2ar+
ao 14
ak +4 a_/+4
ao_, +4 + 4)(a* +4)
(ao_, +4)(ak
(ak_t + 4)
_ 3. .2otgt-t
= + 8ak *+ ak_
2akak_t *8ap - (2akak_ + 8ak_I + akak + 4)4) _
a1,_1 + 4 -(2aoap1*8a1,_1
lrk-")rakl-")
(ak +4)(ak_t +4)
= j3 .
7ak -7ao-,
7ar -7ak -t - 21(ak a*-t) >0.
21(ar --ak_I)
,0.
(ao + 4)(ao_,
(ak + 4) (ak
4)(ak_/ +4) 4)(ak_t +4)
(a1, + 4)(a1,4 + 4)
Na osnovu principa matematidke

matematieke indukcije mozemo je niz
moZemo tvrditi da je niz {{ a, a } monotono
}monotono
a/ 1a,,
) ar 5 zasvako
rastuti
rastuii za a
svako ne N..
ne N
,
20 Granitne
Graniine i'rednosti
vrednost i nizova
PokaZimo da je niz
Poka2imo niz {{ an ograniden sa gornje strane.
a, }} ogranicen
2x+1!.
Kako jednacina
Kako * = 3s.2'|
jednadina x= ima pozitivno
ima
x+44
x+
re5enje x=3
regenje x =3 ii kako
kako je niz {{4,}
ie niz an } monotono
monotono
rastuii, to
rastudi, to ako
ako jeje konvergentan
konvergentan tada je
tada
je
sto je uu nagem
lim an = sup{ an }= a, gto
_
!:!*o^=sup{an }=''
nasem slucaju
sludaju
21
aa=3. jednadina
= 3. Kako jednacina f(x) = 6 x+4 iû
x=f(x)=6-J!-
x= ima
re5enje xx=3
jedno pozitivno regenje (vidi sliku),
=3 (vidi sliku), to da
smo uzeli:
1. broj iz
a1 bilo koji broj
za a/
za iz intervala (0,3) dobili bi monotono rastudi
intervala (0,3) koji konvergira
rastuii niz koji
ka supremumu, sup{a"} =- 3 ,,
)
2. zz a1=3
za a/ =3 dobili konstantan niz sa op5tim
dobili bi konstantan clanom an
opgtim dlanom an = 3 ,,
3.
3. za ot>3
za a/ > 3 dobili bi monotono opadajudi niz koji konvergira ka infimumu, inf {a"
dobilibimonotonoopadajuiinizkojikonvergirakainfimumu, } = 3.
la,]=3.
Za n= I1 treba pokazati da je a/
Za a, <3 . .
at=l<3
a/=1<3
Za n=t
Za n= k pretpostavimo da vati
pretpostavimodavali < 3.'
ao<3
ak
n =,tk + 1/ treba pokazati da
Za n=
Za da je a1,*1 <3
je aA+/ < 3 ..
ak <3 +qr=3-e,
oo<3 aA =3-e, e>0
2a +II =3" 2(3-€)+t

, 2ao+ ,6-2e+l
2(3-e)+1 -3J--:-= 7-2e <3.
6-2e+1 =3J" 7-2e .
a+/
Uk+l = i
= J.----= -
J,-
ak+4 3-e+4
+4
ak 3-e+4 =
7-e
7-e 7-e
\--,"
matematicke indukcije mozemo

Na osnovu principa matematidke -
moZemo tvrditi je niz
da je niz {{ an
a, }} ogranicen
ograniden
sa gornje strane, tj. an <3 ,, za svako nne
tj. an E N .
.
Niz {an}
Niz {a, } je ogranicen
ograniden i monoton + Niz Ian}
{o.l jei" konvergent liman== AA..
an, tj. liman
konvergentan,ti.
2a n + 1
_ j.2a'
lz aan*1
Iz n+l = 3 '+ ! siedi
qn+1
+4
iledi
an
2liman*l
2 lim an +1
liman+/
liman*1
n)* "-'
=3 11'
=3 ;1* : ' <=> 2A+1
A+4
e
A=32A+l <=>
(+ A=3 A2
A2 +4A=6A+3 ge AZ-2A-3=0.
A2 -2A-3=0.
n-o.0 a, +4
lim an
2± 4+ 12 2± 4
Regenjja p
Resenja j jjednaine
poslednje
poslednje A7,2 ='*P
jednadine su: Ala
A
22 =214, odnosno
odnosno A/ -l ii A2
At == -1 A, == 3.
3.
> 0 * lim
an>0
Zbog an lim an20
an + A20 + lim an
lim an =
= 3 ..
Napomena:
U problem
U problem da da li niz {{a,
li niz an 1, dat rekurzivno sd
}, dat sa an+/ =Pan), a/areR,
a61=f(an), E R, gde je f
jelneprekidna
neprekidna
granicnu vrednost ili
funkcija, ima graniEnu ili ne, upu5tati, Ovde iemo
se upugtati.
nedemo se
ne, neiemo uvek posmatrati
demo uvek
nizove koje postoji
za koje
nizove za postoji granidna Napomenimo ovde
vrednost. Napomenimo
granicna vrednost. ovde da postoji granidna
ako postoji
da ako granicna
vrednost a^}1 da
niza {{ an
vrednost niza da niz mora da konvergira ka
da konvergira prave yy=x
tadki prave
presednoj tadki
ka presecnoj = x ii krive
Graniéne
Graniine vrednosti
v rednosti nizova 21
2T
f(x) , tj.tj. da
y=f(x),
y = da za
za grani6nu vrednost a=
granidnu vrednost lima,
a= lim
n--)m
an vai
vali da je a=f(a)
da je a= f(a) (vidi prethodni
(vidi
!* rn = aa* aa== f(a).

primer). lim an+1 = lim an
primer).
n-0
!i!*onn, n--0
Napomenimo ovde da niz
Napomenimo an }} nije konvergentan (nema
niz {{a, (nema grani6nu vrednost) ako prava
graniEnu vrednost)
y=
! = x
x ikriva
i kriva y=
y = f(x) nemaju
nemaju zajedni6kih
zajednidkih ta6aka.
tadaka.
22. Neka
22. je
je niz a }, nneN,
niz {{o,}, E N, definisan
definisan na
na sledeii nadin a
sledeci nain c, =l@,-r**r,
=1(ai_1 +
2
9
a-1
), a
ao=1,
=1 .
Pokazati da je niz konvergentan ii naéi

Pokazati yrednost.
granidnu vrednost.
nadi njegovu graniénu
O6igledno je da je niz
Odigledno niz { an {a,}} niz
nizpozitivnih a>> 00 za svako nr €E N
tj. an
pozitivnih brojeva, tj. ..
9 1 9 2
a -- an-1
en =
ann-t =
añ_I +9
4r;*-,g
2an-1
- o
an-1
^-, -
= 4r#
a-1 + 9 - 2añ-1
2a-1
_9 - a-1
-=
+!
2an-1
='
i' (a n-2
4 "';:,:,,*'
-
2an-1
)
=
-(a2
1
9--*ro',-, 81
ta + *t
1 j!-,
81
*,t * -2-- 1 81
- ta * *t
2 2 2
+18+-r--)
+ --(an_2 +18+ - 36)
tut --(4 an_2 -18+ )
_g 4
an-2 _ _-itol-,
4 an-2 _-lrr',-, an-2 _
2,n t
2an-1 2on-t
2an-1 2on-,
2a-1
--It.
- - (an-z
9
9 )2,
_ *
_ on_2
an -2 a!
<<Q
2an-,
2an-1
Sledi da je niz
Siedi niz {{an
an }} monotono
monotono nerastuci.
nerastuii.
Kako jeje niz
niz {{an nerastuci ii ograni6en
an }} monotono nerastuii ograniden sa donje strane
sa donje strane + an } j"
niz {{o^}
niz je
konvergentan,tj.
konvergentan, tj. lim an = A.
n->o=
a=
, aan =;@nt t.
=-1 (an_1 + - sledi /im9 .. t *L) 99
lz
Iz
Z
+ 9 )) siedi
An_l
a, ==!-((ñlim
/rn an m a,_t
an-1
n+- 2Z n-+- + lim a n-1 )
lllfi On_1
e
n /
a
2
+9
a A=1(A+9)_A
<<=>
2,
2 A, 2A o
A-!ro*2t-A2+9
A
2A2 =A2 +9
2A2=A2+9 e
<=> A2=9.
A2 =9.
Resenja poslednje
Re$enja poslednje jednadine
jedna6ine su Ai = 3 ii A2
At=3 Az=-3.
= -3
Zbog an>0
Zbog an >0 za N
svako nzeE N
zasvako a_)
= A=3.
n-J.
23. je niz
23. Dat je niz {a*},{ ar =1ll ,, a
an }, a1=45 a, _=|\M, n)7. Pokazati da niz
+ 3a_1 , n>1. .3sI2 niz konvergira i naéi
naii i
graniinu
grani6nu vrednost.
PokaIimo niz fan}
PokaZimo da je niz { a, } ograni6en.
ograniden.
Za n=1
Za n=,1 treba pokazati da jeje 0 <qt 42
< al <2 ..
0<a1 =tJ| .Z
0 <a, =312<2
Za n==k-
Za n /<-11 pretpostavimo da vati 0 <<a1,_1
davaZi <2.
ar_1 <2 .
Za n=
Za n=k t treba pokazati da je
je 0 <<ar <2.
ak <2 .
< ap =42+3ar_1
0 <ak = qtz + sr*, 42+3.2 3Ji 2
.t^l z + s- z =j
= 8 =2
=
22 Granicne
Graniine vrednosti
vrednosti nizova
je 00 <a,,
moZemo tvrditi da je
Na osnovu principa matematidke indukcije mozemo 12 za
1a, <2 za svako
neN.
nEN.
a> a,-t o
en ) ai_1 trp+ S*, >) an-1
<=> V2+3an_1 e 2+
a,-t <=> 3an-, >) a3
2+3an_1 Q -an_1
a3,-, <=> + 3a,-t +2
-a]-, +3ai_1 + 2> a
> 0 <=>
a -(ai_1
<=> -(an-r -- 2)(a,2i_1 2a,-1 + l)>
D(a?,-t + 2a-1 e (2- a_1)(an-1
1) > 00 <=> an-1)@n-r + t 1)2
l)2 >> 00
Ovo je tadno
tacno jer je je ai_1
an-t <2 svako nne
<2 za svako E N N. Niz
Niz {{r,a }} jej" monotono rastudi.
. rastuii. Kako je
niz la
niz {a,, }} monoton ii ogranicen, niz 1a
sledi, niz
ograniden, siedi, j" konvergentan,
{r, }} je konvergentan, tj. 'm a = A
tj. ñlima,,=4.17
A. Iz
aa, ==1pl1ij stedi:

V2+ 3an_1 siedi:
lima = tf2rt li*
lim a, ==2+3 r,-
lt mai_1 A=1[frse o
a A=V2+3A
<=> = < >
,+6 V n+-
qe
= A' 2+3Aa
{'r -= Aj -3A-2=0
2VV+3A <=> A; (A-2)(A+1)2 =0.
-3A-2 =0 a(A-2)(A+t)2 <
=0 -
Relenja poslednje jednadine
Resenja su: A1=2
jednacine su: , i A2
A, = 2 ,i A3 =
A2 = A3 -l .
= -1 .
Kako je
Kako a>
je en)0,zasvako
0 , za svako nneN,sledi A=2.
E N , siedi A =2 .
a2
24. Neka
24. { a }} definisan na slededi
niz {a,,
je niz naiin a+
sledeci Iman
2
+ 2 , or=},
a,*1 ==tr*?, = , CE
2
R*.. Pokazati
ce R+ a
rastudi. Dokazati da je niz konvergentan ako
da je niz monotono rastuéi. ako c ee (0,1f
ako ii samo ako (0,1] ii
graniinu vrednost.
naci njegovu granicnu
nadi
Poka2imo da je
PokaZimo je niz a}} monotono rastudi.
niz {{ a, rastuii.
Za n = / treba pokazati da je
Za n=1 pokazati je a,
a2 --a1
ar > 00 ..
al222 C
cC Ar c C
2
a2=2+
A1=-+-J-
'2 =2-+-+
2
2 2 8
2
-=->0
2
a2-al=+
a.-a,-' *" -'
228288 2
={ro
8
Za n=
Za pretpostavimo da vali
k pretpostavimo
n = /c vaZi ak - ak_! >0
ap-a*-t
Za n=t+/
Za n= k+ 1 treba pokazati da
trebapokazatidaje je ao*1 -
ak+1 ak >0
-at,>0. .
a a-1 a -2a,-1 = !wy,

(ak -ak-1)(ak + ak-1) >0
t- * -,i. !,a >0)-0 +
C C
ak+1-ak=2+2-(2+
ak+t - dk = = o
2
pretpostavke zbog
zbog pretpostavke zasvako
zbog a,, > zaii E N.
svako nne N .
je niz
mo2emo tvrditi da je
matematicke indukcije moZemo
Na osnovu principa matematidke niz {{ an
a, }} monotono
rastudi a al
rastuii a,<a,
<_ za a
svako nneN.
zasvako E N .
1) Niz
1) Nizjekonvergentan ( him an = A) ) ce(0,1)
je konvergentan (!ig1o,=A) c E (0,1]
n->
2
Iz a+1=- = +-n- siedi:

i+1 =1+&-
a.-,, sledi:
22
2
2
,,-* "-' -+-

c 1
a+1, ==L*! lim
lim a.., a2^ a
lim añ =L +`9 e
A=9*A' <=>A2- =0..
2A +c =0
A2 -2A*c
22 2r-*
2 " nn-4.. 22 2
Granicne vrednosti nizova
Graniine 23
L3
t + /4-4c
=!ff=^lZ|i) =11+J1-r.
2±
i Re5enja poslednje jednadine
Resenja jednaeine su:
su: A1,2
Ai,2 = ± 1- c . Da bi
bi ova resenja
re5enja bila
i realna vaZiti: 1l-c>0=c<l ii cceE R+

mora vaziti:
realnamora R+ > cce(0,11
E (0,1]
, 2)
2) ce (0,1) > niz je konvergentan
E (0,1] konvergentan
PokaZimo niz fan}
Pokazimo da je niz ograniden sa gornje strane.
{ a, } ogranicen
I Za n=l
Za n=1 trebapokazatidaje
treba pokazati da je al qt<1.
<1.
' a1=2
=L<l<
a' t 1
22
' Za n=k
Za n= k pretpostavimo da vai ak
pretpostavimodavali a*<1.
<1 .
Za nn== k/c 1/
Za + treba pokazati
pokazati da je I.
ao*, < 1.
ak+1
tro?.ta?.tl 2 2
= -+-L <1+ax
ak+l=c+ak
Ctt., r < <1+1
< =II
22 22 -+i
22 22 -*-=
2222
, N, moZemo tvrditi da je
matematieke indukcije mozemo
Na osnovu principa matematidke je a, < 1,
I , za svako
svako n Ee N . a .
je niz
Kako je an }} monoton
niz {{a, ogranieen sledi,
monoton ii ograniden niz la}
siedi, niz {o,} jej" konvergentan,
konvergentan,tj.tj. lim a == A.
lim d,
, '-*
Moguie granidne vrednosti su:
Mogude graniene su: Jt1-- cc > 1I ii A2
A2 =1-
A1 =1
A,, =I+= 1 - Jl1-
- gc a< 1.
1.
I Zbog toga sto je a, <<l1 za
TbogtogaStoje a
svako nne
zasvako , siedi 1=1-
N,sledi
E N A = / r[1-r.
| je aa>b>0
25. Neka je
25. > b > 0 ii neka
neka su dati nizovi
su dati b } definisani
nizovi {{a,r}} ii {{t,,} a
definisani sa sa al=a,
ar=a, bi=b,
b1=b,
i a**,=%!,
a+1 = a" b"
2
, b+1 = ab
. Dokazati da jeniz
bu+r=J;,4.Dokazatida je niz {{a,, }} opadajudi,
opadajudi,aniz a b }} rastudi
a niz {{0,, rastudi
i niza konvergiraju ka istom broju.

ii da oba
Primenom matematidke indukcije pokazademo
Primenom matematieke pokazaiemo da je je an > b
b, > 0 . a
I Zan=l
Za n=1 treba pokazati da je 00<b1
trebapokazatidaje < al.
< b1 <a1.
: 01bt<at (slediiz
0<b1 < al (sledi at=a>b=bt)
iz a1 =a>b=b1)
i
Za n=tk pretpostaviiemo
Za n= pretpostavidemo da vai 0<br<a1,.
davaZi 0< bk < ak .
Za nn== kk++ II treba

Za pokazati daje
trebapokazati da je 0 <1b1,*1
bk+1 1
< ak+1.
a1a1.
. J;obo.**
ak+bk
Il' o arbrl*+t=d!#M
akbk <
(ak+bk)e -ake+2akbk+bA2
2
- 4
2
= akbk <
4
+2akbk (or
-bk)2
br)'
+ 2aobr +bke 4akbk
+ b*2 _4a*bt (ak -
0o .ao2
< ake
4444 4
- 4
ak +
i o J;rbr.**
akbk < bk (nejednakost
(nejednakost aritmetieke
aritmetidke i geometrijske
i geometrijske sredine,
sredine, znak jednakosti
zrakjednakosti
2
vai je ak
vaZi samo ako je ar == bk
br).
).
osnovu principa matematicke
Na osnovu
Na tvrditi da
moZemo tvrditi
matematidke indukcije mozemo da su clanovi nizova
svi dlanovi
su svi
fa}
{o,,} i
i b
{{b, } pozitivniidaje
} pozitivni i da je b
an)b,
an> svako
zasvako
za neN.
n E N .
ann I b.- n + a.-

an 2a-
2a .
an-1-1=
a.- n
222"
2
a.- n
2
n
=a 2
,
niz { an } je monotono opadajudi a1 >_ , a
svako nneE N
za svako .
{
F
1
24
74 Granii ne vrednosti
Granidne vre dnos ti nizova
nizo,v a
, bnbn ==$n 1 b} je monotono rastuEi )

"[ifi Jffi
b,*1 = anbn >
b+1 bn niz
niz {{bh}'iemonotono rastuCi b/ bn , za svako nne
bt S3bn,zasvako N ..
E N
Moglo je ii ovako
ovako -
an + bn bn -an
dn+t-dn=o'ib'
an+1 -an = an -
-rr=*.0 <
2
bn+1 anbn - bn
- b, = J,r,4
b,*t -bn u, = J4 (G
bn ( an - Jq l,
bn ) > 0o
Iz a>
lz a, > bn
D, ,za svako nze
, za svako E N an } ii {{ bn
nizova {{orlr
monotonosti nizova
N ii monotonosti sledi: al
b, }},, siedi: r12> an bn ?
an > bn >bt
bl
Kako su nizovi {{a,}
su nizovi b }} monotoni i ograniceni
an } ii {{U, sledi da
ograniieni siedi da su konvergentni,
konvergentni, tj.
lma=A
!i*o, = A ii ji{b, = B.lz an+1-a"2b"
lmbn=B.Iz o,*, =M siedi
"l"di
Mb,)
lim an+1 =1( lim an + lim
ko,*,=1,1,*o,+
n-a 2 n-> n-40.
o A=
bn ) g A=ry
A B
÷
2
be 2A
2A=A+B
= A+ B ge A=
A*8.
B.
Kohjevi nizovi 25
KOSUEVI NIZOVI
KOSIJEVI
zaniz
Za niz {{a^} a je Kogijev
kazemo da je
} ka2emo Kosijev ako za svako
ako za se R+
svako EE R+,, postoji no(e)€N
postoji no (e) E N takav
takav da je
a
a, - < e , za
lao,-anl<e,
I
svako m,
za svako
I > no
rn,nn >_ no(e),
(e) , odnosno,
odnosno, ako svako EE
za svako
ako za R* postoji
ee R+ postoji no (E) E N ,,
no(e)e
takav da je
takavda an+ p- a I< e
lrn*o-o,lce ,usvako
za svako n Zns(e) ii pe
n..>.no(E) p E N.
N
konvergentan niz je Kogijev.
Svaki konvergentan Ko5ijev. U metridkom
metriekom prostoru
prostoru RR vati: niz {{an
vaZi: niz an }} je Kosijev ako
ii samo ako
ako je konvergentan.
1.
1. Ko5ijevi realni nizovi {{ a, }} ii {{ a, }.
Dati su Kos"ijevi }. a b
a)Ako
a) Ako je aoe a
= R\ { 1 }, ispitati da li je niz
R, =n\t/),ispitatidalije
E R1 niz {{an }} konvergentan a
i) u prostoruR
i) prostoru R
ii) u prostoru R1
ii) RI (Posmatrati riiz dat sa
niz {{ an }} aat a
,=L-
--n
I +- +- I
1 1 1
n2 -,
an +
je niz
b) Da liIi je
-
,[.?.Lt"a
+1+7772+
a b1
niz {a,.b,l{
+2n2 Jn'+n1
_In2
i)
i) konvergentan,
ii)
ii) Kogijev?
Ko5ijev?
a)
i)
i) a
je Kogijev
Niz {{an }}iefoSilev + j"konvergentanuprostoruR.
an } je
Niz {{o,} konvergentan u prostoru R.
a=
ii)
-=:---
lllttln ++...++n -:-:--::
nn
n
n'+ t ,l n+2
n+1
,tl
lllttln
n'+2
-=:-:--::-:--:,'ln'+Z
,lnz+l
n2+1
n
a=++
n2+2
+<+
V7
n' 471
,,1
,,ln'+,
,'*n
n+n
,,1
n2+1 ,,ln'+t
n2+n ,,ln'+t n2+1 yn2+1
.,1
r
¡¡"
,,ln'*t In
Jr2+t
n'*n
n+n
+I
+...+
,,1 n+n
n,
1
+n Jn,
=
n+n*n
<an \F
\ur <
,ln'+n
n2+n ,,ln'+l
n2+1
fim{=n - tim#=l
lim
nt*Jn2+n
n2
lim
n-'',1 n2
n -1 + lim
nj*n
a =1 R1.Rt.
liman=le
+n ,2+l
{ an lu prostoru R,
Niz.{a,
Niz }uprostoru R1 nije konvergentan.
b)
b) Nizovi {a i {a,b,, } susuKo5ijevi
{o,Ii } Kogijevi =+ Nizovi
{ } an }}ilk}
Nizovi {o, i {a, } su
sukonvergentniu
konvergentni u
{
prostoruR
prostoru R ( lim b = b ).
an= a,
!i*o,=at !!gybn=b).
ri--000 n--0
lim
0
i)
li*(o,'bn)= lim an 7im b = a b :+Niz {{on.bn}
lim (an b,,)= liman'
!i:!b,=a'b
an b } je konvergentan.
lekonvergentan.
ii)
ii) Po5to je konvergentan
Pogto konvergentan onda je i Kogijev.
KoSijev.
26 Koiijevi nizori
Kosijevi nizot'i
2.
2. Datisunizovi
Dati su nizovi an }} ii {{a,
{a,
{ bn }i sa
saopltimClanovima o,=t*i*...**,
opstim clanovima an =1 +-2-+... +
n
i
b= t +1
= 1+
L.,r2n ! +...+ ! -In
+ ... * 1 - tn n. Pokazati da je niz
Pokazatida niz { a,
an }divergentan,
} divergentan, a
{ niz {{ b}
a niz 0,, }
2 n
konvergentan.
Pokazademo da
Pokazaiemo niz {{ a,
da niz an } nije
} Ko5ijev, odnosno da postoji
nije Kogijev, e > 0 takvo da
postoji e>0 za svako
da za
n6e
no E N postoji nn>ns(e)
N postoji > no (e) ii pe
pe N takoda
N tako da vai an+P - an > e
va?ila,*o-o,lrt. ( I .
lo,*o-o,l=l'-i.2 n
.+.#.#. 1
.*-t'*l*"*!tl=
an+p -anl= 1+-1 +...+1 + n+1 + n+2 +...+ n+p 2-
1
(1+- +...+-1 )
n
1
1
= l+
I * I +...+ /,
1> I +* I +...+ I
1=
*...*n+p
*...* n+P- n+p
P
= n+1 n*2
n+l n+2 n+P n+P
n+p n+p n+Pn+p
p
n+P
1
Za p=r -. n n= 1
Za p= n dobija
dobija se
se a2n -an I>
la2n-o^lrh=*=+
I
n+n 2n 2
a, }} nije Kogijev
niz {{ an
Kako niz sledi da nije ni konvergentan.
Ko5ijev siedi
Za niz
Za iemo pokazati da je monotono
a, } demo
niz {11>,,} opadajuii i ogranicen.
monotono opadajudi ograniden.
n il _=
h(n + t) - t t +* 1 +...+1-1nn)
bn*t
bn+1 -bn i2 +...+1*.
= t + +....
- bn =1+-1 #+ 1 - ln(n+1)-(1
n n+1 t*...*
2 n l-
=
;fi
1
n+1 -W j7
r + t ) + tn n = 1 - (ln(n+1)-1nn)=
ln(n+1)+[nn=
n+1 t,nt n + I ) - tn n) = 1
n+1 n * -,r# 1t a !1 < o ier
lnn+1 == 1 - ln(1+1)<0jer
n+1 W n
logaritmovanjem nejednakosti
logaritmovanjem (l +!y
nejednakosti (1 +1)" <e <<(l **f.'
(1+-I )"
n
4-I
dobija se
dobija
n
a n+1l-'4t*!1'!.
<141+-1)<-I
nhll+!1<t<(n+l)tn(t*!)o n<
nin(1+1)<1<(n.+1)in(1+1)a n<J 1 , <n+l
<n+1 <=> 1
n+l nn
n
n n
n
h(t+!1
Ln(1 + 1)
n
n
Treba jog
rz
pokazati da
jo5 pokazati
tn(t*!).1
Iz ln(1 + ñ)< ñ siedi
je niz
daje
s"ai ln 2< 1,
ogranicen sa donje strane.
nu ograniEen
<,
t*).1,
h2<1, In-3 ln(1 tut+!1a!.
+ n)<
Sabiranjem nejednakosti dobija

dobija se
3n* I <1+1 +...+1 ,, ln(n+1)<1+1
n+1
in2
2
.t+!+...*I
2"" ntx '2"'-
h2.7....
""- 2 nn
h(n+ t).t +!+...+!-
<=>
22
+...+1
nn
tl.t*1*...*!
inn<in(n+1)<1+1+...+1
lnncln(n+ <+ l+{+...
<=>1+-1 +!-lnn>0
+...+1-lnn>0
22n2nn 2 n
bn }} je konvergentan
Niz {{ b, :+ =b
lim bn = b (poznata Ojlerova konstanta).
li*b^
3.
3. su opti
Dati su ilanovi nizova
opSti clanovi
sinl sin2 sinn 1I I1 1I
+...+ -:: ii bo=Tnz* =-+-+...+
sinl sin2 sinn
a -
o,=7+;+...+ + b .
" - 2 22 2" " 1n2 1n3 tns*"'+ Innkn'
Pomodu Ko"sijevog kriterijuma pokazati da je niz:
Pomodu Ko5ijevog
a)
a) an 1} konvergentan
{{a, konvergentan b)
b) { bn 1} divergentan.
{a, aivergentan.
Kosijevi
Koli.jevi nizovi 27
27
a) Pokazacemo
a) Pokazaiemodajeniz
da je niz a }} Ko"sijev!
{a,
{ t<oSilevt
r
an+p -an I=
lan*p-a,l=f
r I sinl
sin(n + I)
sinl+...+
r 2
sinn
2"
+
sin(n+ l)
*...*7*T+...+j-'(-'-+...+7,1=
sinn sin(n+1)
2n
+1
sin(n + 2)
+...+
sin(n* o) .sinl
sin(n+p)
2 +p (
sin]
sin(n + p)
+...+
sinn
sinn
)
sin(n+1)I sin(n+2)
I
sin(n+ p)
2n+2
+ "'+ + 2n+2
+ ... + 2n+p
2n+1 2+1
<
n+l + n+2
"' + 2n+
n+ +
< 2n+ l + 2n+2 +"' + 2n+
n+ + 2n+
n+ +1
+ "'
2 2 2
= 2,+l (1 +2+ +...+ 2ñ +-1-+...)<---1--

11
=
2"
<
1-2
L.,
-I a 2,, > ! a
€ nrr2 > n! e= n r''lE no=
<=>nln2>lnl
ln2 > nn"=l '41.,
€
In -1
2"
2" e ln 2 e
In 2
4 >
l,*r)
Niz {a,
{ aje Kosijev
}};efoSiiev
= {o,} Niz
Niz { an } j"konvergentan.
je konvergentan.
b) Pokazacemo niz {{ b
Pokazaiemo da niz b, }} nije Kosijev.
Ko5ijev.
"'r -b" |= | Inln2

|bn+p 2
+...+
1
I
lnn
+ 1
l)
ln(n+1)
Inn ln(n+
1
+...+
ln(n+p)
( 1 +...+ 1)=
ln(n+ p) ' ln2
ln2 lnn lnn'
1
lttttt
1
-= ln(n+1) +
1
+...+
1
>
1
+
1
+...+
1
=
=
ln(n+ l) In(n+2)
ln(n+,2) In(n+p) ln(n+ p) ln(n+p) ln(n+ p1
ln(n+ p) ln(n+p) ln(n++ p)
ln(n p)
=
p-p
-+-+...+-
ln(n+p)
ln(n+ p) n+ n+pp -+-+...+-
n
bn+p - b
1
p=nn =, lb,*o-
p= 4>#=l
I> = b }} nije Kosijev
Niz {{a,
= Niz n+ n 2
Ko5ijev :+ Niz b }} fije
Niz {{b, nije
konvergentan.
konvergentan.
cosl! cos2! cosn!
4. Proventi da liti je
Proveriti niz auu-
je niz
11.2
2 + 22. 3
a
3
* ...* ".otn!=, Kosijev.
= "9-t'^! *'9^t1' +...+
n(n+1)
n(n+ 1)
cos(n + 1)! cos(n + 2)! cos(n + p)!

an+p -an =
(n+1)(n+2) + (n+2)(n+3) + + (n+ p)(n+ p+1)
I
cos(n+t)t
.l (n+1)(n+2)
cos(n + 1). cos(n+2)!
l*l(ncos(n + 2)!
*...*l
+ ... +
cos(n + p)!
"t(n+ l. ilt
l(n + t)(n+ 2)l l(n++ 2)(n
2)(n++ 3) l(n+ p)(n+ p+ l)l
(n+p)(n+p+1)
<-
1
+
1
+. ..+
I
1
(n+ I )(n+ 2) (n+2)(n+3)
(n+1)(n+2) (n+ 2)(n+ 3) (n+ p)(n+ p+ l)
(n+p)(n+p+1)
tttt
1
_=-^--+---+...+--
+
1 1 1
+.. .+
1111 1 1 1lll
<_<_
<
1
<
I
n+l n+2
n+1 n+2
n+2 n+2 n+3 n+p n+p+l n+l n+p+l n+l n
n+p n+p+l n+1 n+p+1 n+1
!.rorr!-ro=l
1-1<ern> " !l*t+1
rrn+3
np=LE1 { an } je Kosijev.
Niz {a,}iet<osiiev.
n € Le.l = -=
28 G r a ni i ne vrednosti
Granicne v r e dno s ti funkcija
funkc ij a
funkcija
Graniine vrednosti funkcija
Granicne
Neka je
Neka je f :X ) R, f: X-
R, XX ccR jedne realm
realna funkcija jedne
R realna promenljive ii neka
realne promenljive je aa taeka
neka je tadka
nagomilavanja za
nagomilavanja za definicioni
definicioni skup X. Za
skup X. Za funkciju y=f(x)
funkciju y= f(x) se da ima
kaZe da
se kaze granicnu
ima granidnu
vrednost A
vrednost A u tacki
utadki a
à akozasvako
ako za svako e>0
e>0 postoji
postoji 6(e)>0
8(e)>0 takvodazasvako
takvo da za svako xeX\{a}
X\{ a} x
ako je
ako x -a < S(e) siedi
je l*-"1<6(e)
I f(x) -AAl.t.Tadapi5emo
steoi l/(x)-
I l< E . Tada pisemo limI f(x)=A
lim..f(x)=A.
.C->Q
.
graniinih vrednosti funkcija

Osnovne osobine granicnih funkcija
je lim
Ako je f(x)=1i
tim f( g(x)=B,tadaje,poduslovom
lim g(x)
x) = A i lim daje
= B, tada je, pod uslovom da xo taeka
je xo nagomilavanja
tadkanagomilavanja
,rr,r0
-C-1.cp .r-9.I0
.Y-9.c0
funkcija f(x)
preseka definicionih skupova funkcija s(x) ,,
f (x) ii g(x) -_
1) lim
1) (f (x)+ g(x))= lim
lim (.f(x)±g(x))= (x)+ lim
lim ff(x)± g(x)= A!8,
lim g(x)=A±B,
.t-+.t0
.c-9.c0 ,r--'-r0
x-9xp .e-4s0
-t-+.t0
2) lim f(
2) lim f(x)'g(x)= lim ff(x)'
x ) g(x) = lim (x) g(x)=A'},
B, lim g(x) = A
lim .
.I-).to X-9-V0 .Y-).ro

x-9xo .r-+-to
X-4X0
3) lim c
3) lim c'f(x)=c'lim lim f(x)=cA,
f(x)=c -C-4x0 f(x)=c'A,
.t-+-t0-C-4.Y0 -r-)-t0
f(x)'-A lim
lim
4)
4)' Um
/im
J(x) -r-+.r(,"'
f(x)= c->c" zap(x)*yiB*0.
=A za g(x)*0 i B*O.
g(x) lim
.'-+.rn g(x)
-e-9-ep S(x) B
lim g(x)
X-9X0
Akoutadkix17";;;,imadesnuilevugranidnuvrednostondaonautojtadkiima
Ako u tacki xo funkcija ima desnu i levu granicnu vrednost onda ona u toj tacki ima
granicnu vrednost
granidnu granidna vrednost jednake.
vrednost ako su leva ii desna graniena
sin x
o lim(t*.r)'t=, t lim -1
-->o
-+0
.r
lim(1+x)r =e .'-'!r;='
.->o x
log, (x +1)
o lim
limlog,(x+1) =logoe
= lo gu e
l+0
-4o
X f
x
Sve napomene koje

Sve pri traZenju
smo dali pri
koje smo granicnih vrednosti nizova primenjuju
trazenju granidnih se ii za
primenjuju se
trazenje vrednosti funkcija.
graniènih vrednosti
tr ai,enje granidnih funkcij a.
r.
1. /im
aarra-
x-9l
=
ya
x-+t x4
x3 -3x+2
x3 -3x+2=
-4x+3
-4x+J
.. (x-l)(x+2)
lim
(x-1)(x2 +x-2)
(x-l)(xz
(x-l)(x''
(x-1)(x+2) = lim ,. x+2
-----------------
lim
..
+x-2) = lim
.r-+/
A-il
.r'+ 2
=
3
3
,. x2
I1
x3
*'+x-2
+x-2 =
- a.rr.--..,,.--'-;-------i-
(x-1)(x3 +x'+x-31
+x2 +x-3) +x2 +x-3
-t-+/;s''+x'+x--i -
-
,-t
t t t"
1x-l)(x2 +2x+3) t-91 sz

i1(x-1)(x2+2x+3) .r-st +2x+3
x2+2x+3 6
6 2 'tt" -
--
2.
L. /im
alrta
6-1
Al* -l t4 -1 -. (t-t)(t3
= lim -l = lim
- aatrl-
+t2 +t+t) /im
(t-1)(t3+.t2+t+1)_ + t2 +t+l
- .. ,'it3+t2+t+1 44
.
x-> x -1 ;;if -1 i;i (t-tXtz+t+l) -
*'-1{y-1 -1 -1
4 (t -1)(t +1+1) t-
-,trra-"--'^-- 2
/1
r-+t
-..,,.-------
t'+t+l
t +t+l
2
3
Smena:
Smena:
-
t{i =t -) I =
=t - x=t12, xx-41 t-31.
t -+ l.
Granicne dnosti funkcija
vrednosti
Granii ne vre funkciia 29
29
3. lim#
/im
,[-*15
x'->2
x-2
J
x2 +5 -ïlx3
2
-1[; +x2
x' -5x+6
*; *15
+15
/im
s-+2
-1.,"-
x-42
-Jx?
J7;
x2 -it-\-\ts
+5 +x2 +15 -3+3
-3+3 =
x'-5x+6
2
-5x+6
X - 5x + 6 X
=limJX2+5-3
- ..rrt--
.. {r\-\ts -3- .t,,,-;-
.. ,[*s -s limJX3+x2+15-3_lim
ttttt----------
. Ji.s
x2+5-3 ,[r\s +s
-s Jx2+5+3
x-s?;z-5,r'+6
.C2 -5x+6 .r2 l+2 X2 x'-5x+6
-5x+6 x-+2yz-5x+6
.Y2 x2 -5x+6 Jx2
,l x2+S+3
+5 +3
.. ilx;
- x->2 {rl.+n-s
x/2
+x2 +15 -3 J(x3
..,..-----------
lim
+1512 +3Jx'
1x3 +x2 +15)2 +3llxi +x2
+*2 +15 +9
+g =
-r-+2 x2 x' -5x+6
- 5X + 6 V((xj
x3 +x2 +15)2 + x2 +15 +9
+3Vx3 +x2
+15)2 +
. +5-9
X2+5-9
x2
-= .'.\h,*z
lim
6)(x2 +s
j.r++ ox"fi
x-a2
(x2 -
_ 5x + 5 ++s)
3)
_r.* *'+*'+15-27
x;+x2+IS-27;' .. *2 -4
llmT-.x2-4
=lim
-lim
';:, = .r+2
x2(x2-5x+6)((x;+x2+15)2 a j.1[*1, *2 115 as
i' -rr* 6xi[@' * rl * ts)' +3Ix=+x2+15+9 y'-5x+6
x+6
t!,t-L-,.*
him 1 lim
*3-+*'-12
x'
:
+ x -12
2
.ri-t
him
I
1 -
;l
x-2 Jx2+5+3
*2 +5 +i x2-5x+6
-5x+6 -r-i2(x?+x2+15)2+3Jx?+x2+15+9
''.2
il(x3 +x2 +15)2 +-i.{x'' +x2 +15 +9
''-t2,,! x->2
'r-+2 vz
+ 3x + 6) .!=+.!+
(x- 2)(x 2 +3x+6)
=
(x-2)(x+2) .!-_
1i*(x-2)(x+2)
= lim
x-2(x-2)(x-3)
1
ti^(x-2)(x2
lim
sJz
66 x-42 (x-2)(x-3)
(x-2)(x-3)
1
27
27
1
6
6
1
27
2
to +=-4.
27
=-l-+16-=--.
''-1(x-2)(x-3)
,[*' * -3+
x2 +5 ** -2-V
- +J x+2
s
;I27
-z-*l x2 + tu s
*' +121+5 +
4.
.. x2+5+
/im "[l
*s *J.+, -'Jfutrl = lim
x+Z-Jx2+121
-
,:* x-2
l-
x-+z JSx-Z
x->2 3x-2-J3x+2
-ll3x+Z x-+2
x-42 37-2-2-3 3x+2+2
^l3x-2 -2-ll3x+2+2
x-2
x-2
x2+5-3+lim
+5_-3 * x+2-22 _rr*{xz +121-5
,,*tlx2
lim
x-2 x->2 li*J**2=
;-;z x-2 ';; *-Z
x-Z limJx2+121-5
X- 2
-r';i X-
=- x->2
..
2 x->2
,. {ii3x+2 -2
lim
3x-2
JTx-2 -2- lim
-2
t,ni '....------:- -z3
tilti -------------=-
x-2
X-Z .r--+2 x-2
x-Z
-r+2
x->2 x->2
Kako je
t-;-- ^=um-477-.5
Y,lt#= %,,- ffi=':*#
lim
x--02
JX2+5-3
,. .l;,
X- 2
x+2 -2
x2
-2 lim
17; -s
X-
x+2 -2
2
-3 Jfr
-z G*
V
x2+5+3+3= lim
+3
x+2 +2 1im
xx->2
x2 -4 1t = It ,,
,,... x2-4
x-2 1=
,,... x-2
x- 2 6
t - 1I
- 6 x--02
4
lim(x+2)=-,
t=i1':,t.+4=a6'6
1:!rT 1i!, r ffi2=

lim
x-42 x-2 =
,,...J*+z
x-42 x-2 -
7+2+2 1'E,s--32x-2*-z 4' v=v'
4
- F':-
{7*tu-s = llm.-----;-, llr' * tu * s{-t'* n!* zs =
.. llx'+121-5 JX2+121+5Vx2+121+25
limJx2+121-5=1im.Jx2+121-5
lim
x-2
.r-+2 x-2
x*2 l+2
x-42 x-2
X-Z x2 +l2t+st/r2
VX2 +121 +5Jx2 +121+25 +t2t+25
=!!,#
2
=1m
x-2 *=*!E(x+2)=L,
75 75lt'm(x+2)= S,
lim
3x-2 -2 lim
3x-2 -2 3x-2 +2 lim 3x-6 1
=3 i
x->2 x-2 .c2 x-2 3x-2+2 x2 x-2 4 4
30 G r ani i ne vre
Granicne vrednosti
dno s ti funkcija
funkc i i a
ì
,. '{s*+1-z ,. {s*+1-z
3x+2 -2
3x+2 -2 = lim
iTri -""-----'--=- =,,7,
lim
3
Iti*a2 -2lliva2,ra
V3x+2 ,. 3x-6
-23 3x+2 +4 lim
:,[jyaj -23 3x+2+4
3x-6 1I 3
='.'!, *-z ' 1212= 12'
,-+z x-2
r
r-).2 .r-i
x->2 x-2
x*2 V3x+2 aa .r->2 x-2 -2ffi
;;/I
4414
1 4
sledidaje:
sledi da je: lim
x2+5+ 6' 4 75
x+2-Vx2+121 =_ -r_--
,2+5+J*+2-11x2+121 6+4 75 _259
.r-42
-r-+2 -'3x-22 --ll3x+2
[37=2 3x + 23
3 33
3 150'
150
Z-n
4 12
5.
!:,(#)i7
lim(2x2
-3)x2-4
x
= l m(x+3+2+3 ygff)i;
x-6).r2-4 =
= lmrt
m(1 +2x
2
6)r2-4
x
*ff)i- x
=
=
x->2 x+3
^
lim(l+{5'12-r'-.r-6
lim(1
.r-+2
x->2
+
o .-z-x-6)zx2-.r-6
2x
2
-.
x+3
X+ 3
-+1.? -
x+3 .2'r2
+3
2x2-.r-6
-*-6 . .tx
.r +-?
.r +3 .r'-4
x2-4
'C
=e'tZt
y.
lim
=es-i2x-!-.+3 x+2 x2-4
+i x->2 1z-4
lim
2x2-x-6
,'r2x2:'t-6 2.lim
2
.
=e5 x->2
l'm
(x-2x2't+3)
(x-2)(2x+3)
(.r-2)(.r+2)
=95 "2(x-2[x+2)
27
2 7 77 _
_rii4 =ern
=e5 _"fr =,4",
=10e7
6. lim
xe
lnx-I
.. lnx-1
tim- ..
= lim
=
x-ge xe
x)e x-
lnx-t--
lnx-lne
1iryJ= = lim
x- e x->e
-Y)e x-e
lnxx
ln -x
e= lim
fim---.Z-=
x- e xe
-r)?x-e
limln(!)fi
-r-)e ee
t
in(-)x-e =1n hm(-))Q
=tnlim(x
x)( ee
.r->e
t
r-e
1
x =
=
tettir!lt
1 e 1
lim 1 1
=lnlim(1+-1)'è
=lnlim(l*I-t)Q
xe
.r-+?e-\-)?ee
e
=lnlim(1+x-e)r-e
=lnlim(l+*-"
xe --pjl*" =lnee
1;; e=lnex'e -!-.
=lnei =1.
e e
.lW
7.
7- lim(1-x)tg-=lim(1-x)
x1
!,!,(, - *)E +2 = .r-)1
umr t - 2=1im 1-x limsin
x->1
nm sn$ =
7r x-,1 2
=lim
x-)1
sin-21X
xf!$ =,:f,4.
cos-
cos-7&C
cosT
cos - u1*^
1-x
stn(---)sin(
7i 7ïx
It
2 2)
=
.. 1-
lim--
= lim
l-x--
x
=
1 -2a L
-'t sat-(1- = lim =-!
x->1
x-->1
,inltt-x) T6
'r-+/
sinl(t-x)
sin 2 (1- x) Ic
.n
2
Z(1- x)
|tt**t
I1 I
8. lryrtts"lffi
8. lLm (tgx)1+i1+ui2x y= 1,r"t@ > lnh y=
, = (tgx)1+?
1+1n2 x
y=
1
;#,h(tgx)
1+i11+In2x
ln(tgx)
.. 1I sin x
sinx .. lnln sin
sin x-lncosx
x - lncos x
lim '
titil in
tri yv = lim
,,f/i-.tti-=
r01+31+1n2x
In
cosx
tim---:-=
= lim
co
x;0 -
'r+0
r0 x-)0
1+ilt+ln2x cos x t+'trl l+ln2x
1+11+1n2x
;;''
.. ln sin x
lnsinx lncos x
.. I$$n''cosx .. sin x
ln sin
ln
=
-
Um
t!.!t=-------'-
*'+0
Ilm
.r-+01+yI+
- *-0,1+V/
lim
..',.-
r->01+ -
1.,,.
-
1*'1lt*tn'*
-r01+V 1 +ln2 x
x'-+0
t+4lt+tn2 x
ln2 x 1+1n2x
+ln2 x
. sin
ln-
ln
sinxx
xx ln
sinx
sin
ln-+ x+ ln x
lnx In
sinxx
ln-sin
lim ----L= x - lim
r,'-, 4 t;- 4t x ti.-
+ lim
hxx
In
1
-,i-,
= x -= lim
'r"+0
1*1lt*n'x
-r-401+V1+1n2x 't)0 1+1n2xx
t+4lt+h2
x->OI+V *'0
x--)o +V
- t+1lr+h2
1 ÷1n2 x
*'0
x -r01+4/1+1712
t+{t+h22 x
Granicne vrednosti.funkci.ia
GraniCne vrednosti funkcija 3l
31
lnxx
ln
.. lnx lnx
inx = I1 =-..
lllll:= = lim
lllfl =-=...€.
== lim
1*11 t*m, *
.r-+0
"x-'ol+ill+1n2x .xO
x--to 1t-.EL 1 1 00-
lnx'
lnx \ In3 pj x,' lnx
lim
.r-it"' '
.x-o
limyy =
lim lnln,ty = ln lim
.iJo' =-@ = x+o-
.x-+o
lim
.x->o
y = e-°° =1-
timy=e-* -
=4=O=0 .
ee*
.
Primetimo da tadki x =0
granidna vrednost uu tacki
da ovde ne postoji leva granicna ier funkcija fije
=0 ,, jer nije
definisana za xx<0
za < O.
0 .
1+ tgx --@ 1+ sinx . J,.,*.J,-'*

1+ tgx + 1+ sinx
e. x->o
9. n*JGw
lim
x-+o x'
x3 1+ tgx +,I1 + sinx
"ll+tgx+41+sinx x
sin x
sin
sinx
1i^'
= lim
1+tgx-l-
.. l+tsx-l-sinx
''o-' i sin
--"-'x .lim
lim lim cosx
- .t-)0
-rr*cosx, 1 .!-==
x-)0
.x-+o x; l\b,trt+t*
.x-+o + 1+
1 + tgx +.17 ti"*x -Y-÷o
+ sin --slnx
x'
x3 . 2
sin x(1--cosx)
-I2 .t-+o cos x) 1
lf* sin li* 1-cos
tintx . lim 1-c9sxx . lim J-= =
1
=
=!- li*sinx(l
lim =!2.x-+0
lim 6*
2.1() xt2 x-+0 xx .r-)0
cos x
x co.Sx :+0 xx' x-ì0 COS x
x40 cos 2
. 2 sin2
I rrî"'x2)2=4.
! sinl
sin á ,
=1lm
=!-. l. li*"o"' ? .,1-1
2';;o *'
x2
= . llm(
4 x-+o' x
4
z
f =1.
4
2
4.-
4
42
4 2
2 lim sin2 x lim sin x-1
2
1
(sin .x 1)sin2x x->n :+;;n
x+x1-sin2.c
10.timlim(sinx)tsz'
10. (sinx)`g x=
rr
= lim (1 + sin x - 1)
lim(l+rinr-t)#rsinx-t)gl -rll3''n"
ff
si"x-1 cos .x 2 2
-
=
,-L
X-i-
-222 -r-L
X->-
2
-e x-Z
=e
lim -t
I.l. !im
,-1(l-sin-r)(l+sin.r)
,
l-sin x)
-(1-sinx)
ar(1-sinx)(1+sinx)
=e '
..
_-l,m-
/im
I
1
x-Al+sinx
,-11+sin-r
12
="- 2-
=e t =T
4e
1
-. 1t
m
J ' cns2 1E(' 1-
-"2 m) 1 cost
,
I
1
2 T'(;'t' -x-+l
"o'29
2
rt. x-+1 -) (x -1)3

= ltm (1- cos 2)
-cos (.x_1)
*
=e
(-x -1)3
11. lim (sin 2
tim,(sin2
TrG
2 !i!,(t-ror'Tr-"'iT,--' '-!':';rt =
,2
sin Z l -.x)
sin21L-!1
sin2(2-
2 ,ir2\tt-t)
sin2 2(1-x) --,,^l'E::!'rr,
lim
811-*12 | 'r-t
1
--1;a----J-J- - lim ) x-NI 2(1-x)1

-tim--Z:--
(x-1) =e '+tlL2'
lim 'ttJ
=
x/ (.r-!)'
(x-I)3
=
-e')l
e
(x-l)z(-1-l)=€
x-8l (X-1)2
=
="t-,
e
-_4,,,J-
i
t"oa x_)f
2
l.o kada
-rx-t ==l (0 x-91+
=e
-o -
a !)tx-l
4
l- x+l-.
kada x--1-.
t kada
I1
granicna vrednost
Dakle, granidna vrednost cm(sin2 ()G ne postoji.
tim.1sin2 )(x-1); postoji'
.r-+,1 2
,i
32
32 yrednosti funkcija
Graniine vrednosti
Granicne funkciia
-1 =',':i,# - ho'a 1 tna'

ax Ina I
12.
"' !'!,+
lim
x
x-+o ln(t+1) =',%ffi=
= lim
ln(t+l)
r-ao
n't
Ina
Ylih
r-o
= lim
ln(t+1) *= a
r-,O
t = lim = ln
Me
=1n .
lna
Ina t
a`-1=t, ln(t+1)
Smena: a*
Smena: -l =t, a*
ax =t+ l, x=
=t+15 x-!!!:J), , x->0t-.>0.
x +0 > t ->0.
Ina
lna
Proventi da li postoje sledede

Proveriti sledece graniCne
granicne vrednosti
x
13. lim X
13. tim
x+2x-2
x-+2x-2
1)ry J-=*, x
x
lim =00, lim
lim x -=-00.
oo,
.r-t2*
x-42+ x-2
X-2 x-2
.r-+2- X-2
.r-)2-
Funkcija nema
Funkcija nema granienu jer sa
granidnu vrednost jer sa jedne tezi
strane teli
jedne strane +*,, aa sa druge *.
sa druge
Napomenimo ne te2i ni +.
funkcijaneteLini
Napomenimo da funkcija ni *
+-,, ni kada x + 22 .
-00 kada .
,
14. tin-41
14. lion
x-+0
I+ex
1+ ex
lim l1 !r=g.
lim =0 lim l,=1.
lim , =1 1
.r-r0+ I
x-40+ *-o- !-
l+e.t
1+ex l+e-t
I+e-r
Funkcija nema granicnu vrednost u tadki
granidnu vrednost = 0 jer
taeki x =0 jer su leva ii desna granicna
granidna vrednost
razli6ite.
razlidite.
15. lim
15. ltttt-
x-I
-- x-1
*-r Ix-l)
lx - tl
x--+t
lim x-1
= li^
x-I:== lim
x-1
l=1, x-1
lim x-1
lim ix-li= lim lim 1=1, lim
-' x-/I-
lim ix-lr= lim-l=-1.
'-t = lim-1=-1.
-tx-t) =x-1
= lim
.r--+t+ x-l
x-1 .,-.t- ,-l- ix-li xI
--i -(x-1)
/
.,;:;
7
Ix-!I x->1+
x-+I+ fx-,11
.r-+r+ x-)1+
I+ lx-11
Funkcija nema graniìrnu vrednost u taCki
granidnu vrednost = I jer
tadki x =1 jer su leva i desna granicna
granidna vrednost
razlicite.
razlidite.
16.
16. lim isinxi
n*ltin*l
x-+0 xX
x-a0
Isinxl
,r*lti'll sin x
sinx
;*W=(sinxl -sinx
-sinx =--r.
lim
.r-+0+ XX
x-+0+
= fim
= lim
X
=r,
=1
.r-->0+
.r-+O+
X
lim
X
,
x-+0-
x-a0 X
fim
lim
x-+0- XX
x-+0
1
.
Funkcija nema granidnu

granienu vrednost uu tadki = 0 jer
tacki x =0 jer su
su leva ii desna granicna
graniEna vrednost
razli[ite.
razlidite.
Neprekidnost
Neprekidnost funkcije 33
Neprekidnost funkcije
Neprekidnost
ff::D-+R
Zafunkciju
Za funkciju
postoji SE
postoji d'e R+
ka2emo da jeneprekidnautadki
D -4 R kaZemoda
takvodasvako
R+ takvo D va2i
da svako xxeE D x- xo I< =lff (x)
vaLil*-rol.a I
x6eD
je neprekidna u taeki xo
S
ako za svako ereR*
E D akozasvako
t*)-ft*;l<e.
-f(x0)1< e.
E R+
Da bi funkcija bila neprekidna taeki

neprekidna u tadki x,2 treba da va2i:
xo vaZi:
v
1.
1. xse
X0 E D,
D , tj. funkcijaje definisanautadki
funkcija je definisana u taeki xo
x,,,,
2.
2. ako je xo
ako je x6 taka
tadka nagomilavanja za D,
nagomilavanja za D, tada
tada
f(m) + e
postoji X-0lim
postoji lim f(x)
f(x) vali jednakost
ii va2i
fln) -r -+.YO
X0
fln)'e lim
lam f(x)-f(Xn),
f(x)= f(xo),
-+.r0
.r->.rp
.t
3.
3. je xo
Ako je E D
xs e tadka tada je furftcija
D izolovana taèka furRkcija
neprekidna toj tadki.
neprekidna u toj taeki.
n-b
xo- a m
xo m+6
x0+6 x
Ako funkcija nije neprekidna u taèki

tadki xaa
x6,, onda kaZemo
ka2emo da je funkcija f prekidna uu taki
je funkcija/prekidna tadki
.lr0, funkcija f ima prekid u tadki
xo , odnosno da funkcija/ima taeki x,7.
xo .
Za
Za funkciju
funkciju f:
f : D +R kaZemo da je
-> R ka2emo je neprekidna tadki .r6e
neprekidna uu taeki E DD sa leve (desne) strane
sa leve xaa
ako svako ereE R+

za svako
ako za R* tako da za
postoji SdeE R+
R+ postoji svako xxe
za svako E (X0 - S, X01 f(x)
(x6-6,xol=lf {il--ff (x0)i<
t*il1<ee
(xelxo,
(X x,, +
E LXO , Xo 6))
S))
je lim
Ako je lim_ f
f (x) = ff (xo) funkcija je neprekidna
(x0) funkcija leve strane.
neprekidna sa leve
-9xo
x -9-tp
.t
je lim
Ako je f ( x) == ff (x0)
lim_ f(x) ( x0 ) funkcija neprekidna sa desne strane.
funkcija je neprekidna
.r-r-rd
Funkcija fje neprekidna
Funkcija/je neprekidna u taeki xo ako ii samo ako je neprekidna
tadki ,r0 neprekidna uu taeki x, sa
tadki xo sa leve ii sa
desne strane.
desne
Neka funkcijaf
funkcija/ u taeki je xo
xo ima prekid ii neka je
tadki xs x, taeka
tadka nagomilavanja za za oblast
definisanosti
definisanosti DD. .
1. Ako postoji
1. lim ff (x)
postoji lim (x),, onda kaZemo
ka2emo da funkcijaf
funkcija/uu taeki x,2 ima prividan (otklonjiv)
tadki xo
,r-r,r00
V
prekid lim f(x)

prekid (( lim f(xo ))
f(x)*# f(xo))
-r-+,[0
2.
2. Ako postoji
postoji lim_f (x) ii lim
lim f(x) (x),pri
lim_ff(x) je lim
demu je
, pri eemu (x)*
lim_ff(X) lim*ff (x)
# lim (x),onda
, onda ka2emo
kaZemo
.r-+.rp
.r->xp ..-+..fi
-r-i.rp .r-+-rl
-r->.rp .t-+-r0
da funkcijaf
funkcija/uu taeki .r, ima skok.
tadki xo
Prekid
Prekid prve vrste (prividan
prve vrste (prividan prekid ili ili skok). druge vrste
Prekid druge
skok). Prekid (ako nije
vrste (ako prekid prve
nije prekid
vrste).
34 Neprekidnost
Neprekidnost funkcije
funkciie
+x)'l",
+ xfi'u
1.
1. Data je funkcija l*l 1e
f(x)={(e
={ ' x>_0
x20
sinx+A
fsiz.r+A, , x10.
x<0.
Odrediti A tako da funkcija bude neprekidna.
Odrediti
f(0) (sinx+
f (0) == lim (sin x + A)
.r-)n-
-r-+0-
(sinx+ A)= A, ff(0)=1
lim (sinx+A)=A,
lini (0)= I s A= I
A=1
.r+(.,-
IL
l@+ 2).ex , x 1o
(x+2)ez,x<0 :
2.
2. Data je funkcija f(x) _ f(x1=l A ,x=0
A, x =0
tl^. 1 ,x>0.
[: u*
l- 1+lnx 'x)u'
Odrediti A tako da funkcija bude neprekidna.
Odrediti
l-,
lim
lim (x+2).e't =0,
(x+2)e-C =0, fim
lim :-1, =0
=g
-1 :
rn
.t-+o- I ln x
t--+o* I1+lnx
.r-40'
t
-1 21=g
f(0)= (x+2) ex
lim(x+2)'e;
f(o)= .r-+o-
lim 1;*
" ==.L-,o'
lim
1+lnx
;;';'l+lnx ,,! A=O- i
3.
3. Data je funkcija fft*l
rx) =
arctg(1 +* ll )
=fonWt'
s ,
' x*0
:
I A
A x=0.
,, x=0.
se moie
Da liIi se taiki xx == 00..
mole odrediti konstanta A tako da funkcija bude neprekidna uu tacki
him
Irln:
arctg(l +:) =4
lim arctg(1
.r-+o+x2.r-+o--xZ
=+)
2
lim
.rn
arctg(t +
him arctg(1 Ll =
* 1)=
x
-
-42
postoj i lim
granidna vrednost nisu iste pa ne postoji
Leva ii desna granicna lim^ f ((x)
x-40
f Znali,ne
x) .. ZnaCi, postoji
ne postoji .
konstanta A takva da
daje funkcija f(x)
je funkcija tadki xx == 0 .
f(x) neprekidna u tai=ki .
l
raun
Diferencijalni raiun 35
DIFERENCIJALNI RACUN
DTFERENCIJALNI RAeUN
Posmatrajmo grafik neprekidne funkcije y == f(x)

neprekidne funkcije f (x) nad intervalom (a,
(a,b).
b) .
B(x.+ Lx,y+ Ly)
lim f
ay (x+ dx) f(x)
(x)
Ako postoji granicna ln
vrednost lim
granidna vrednost 4= = ,r* f (x + 4)-- f , x, x+
, x, x+ dx (a,D/,
e (a,
Axe b) onda se
,
dr-->0
4r-->0 fis
dx ;tY+O
ar-40 dx
AX
granidna vrednost, koja se oznacava
ta granicna f'(x)
sa f'(
oznadava sa ili y'
x) ili y' zove
zove izvod funkcije
funkcij e f(x)
f(x) u tacki
tadki x.
(x+ Ax)- f(x)
(x)
Dakle. f'(x)=
Dakle, ,'* ff(x+LW- f .
f'(x)= lim
Ar+0
ar->o dx
AX
Prava AB, gde su A ii B B tadke grafika, naziva se sedica
tacke grafika, tackama A ii B.
secica te krive, odredena tadkama
Pustimo da se tacka
tadka B kreie po krivoj ii da tezi
B krece teLi da se poklopi sa sa tackom Sedica AB pri
tadkom A. Secica
tom menja svoj (nagib). Ukoliko postoji granicni
polozaj (nagib).
svoj poloZaj poloZaj te
granidni polozaj sedice kada tadka
te seaice tacka B
teLika
tezi ka tacki A, tada se
tadki A, se prava koja
koja zauzima tajtaj polozaj naziva tangenta krive
poloZaj naziva f(x) u
krive yy==f(x)
tadki A.
tacki A. \
Pretpostavimo ugao o
Pretpostavimo da je ugao a koji tangenta zaklapa
zaklapa sa sa pozitivnim smerom x-ose razlicit
razlidit od
2?," *|1. ie ßp ugao koji zaklapa secica

, (a # Ako
euo je delom x-ose, to je
sedica AB sa pozitivnim delom
2).
--D ly f(x+
tgR==
'dr )-f(x)
f(x+Ax)-f(x)
ax ax
pa je koeficijent
koeficijent pravca tga tangente kroz tacku
pravca tga tadku A dat
dat izrazom
izrazom
tga=
tga tim f (x+ al)-
f(x+dx)- f(x)
f (x)
" = drat->o
lim = f'(x).
-W Ax
da-
Neka jeje funkcija (x) diferencijabilna nad

funkcija y == ff(x) nad intervalom (a,b)
intervalom (a, f(x) funkcije
Imod /'(x)
b) . Izvod .
f (x) je funkcija nezavisne promenljive

f(x) promenljive x,x , definisana nad intervalom
intervalom (a, b) . Ako je ona
(a,D) .
diferencijabilna u nekoj tacki

tadki x.rr e (a,b) ,, onda
onda se njen izvod
((f'(x))'
f'(x))' naziva
naziva drugim izvodom
izvodom ili ili izvodom
izvodom drugog funkcije f(x)
reda funkcije
drugog reda tadki xx,, koji
f(x) u tacki
iemo oznaavati
demo y' == f"(x)
sa y"
oznadavati sa f'(x) . .
Ako je
Ako je definisan (n-l)
izvod (n
definisan izvod rcda, nn>2,
-1) reda, >_ 2 , tada je nn-- titi izvod
tada je izvod ili ili izvod - tog reda
izvod nn-tog
ft"-"(x)
funkcije,y == 7{'-t
definisan kao izvod funkcije =f
t' . (f("--1)(x))'= )
)
1 x1,, tj. f{n-t
)
1 1 x) .
f('(") ((x)
.
"D'
36 Diferenciialni raiun
Diferencijalni racun
Tablica izvoda
Funkcija f(x)
/(x) Iztod f'(x)
Izvod Vai
YaZiza
za
1.
1 cc=const
= const 00 xxeR
R
2.
2. x 1 I xxeR
E R
x"
.f nx"-I
nx
n-l reN,xeR
nE N, xE R
a) a=pEQ,
a) o=!-. Q, qe
qENN
qq
3J. d a-l
occa_/ neparan broj,, x*0
neparan broj x=0
x (D(
b) a=L>>1,l,
b) a=-P
qq
q neparan
a neparan broi, xe
broj, XE R
xa
x
d pa-1
&o-l R, x>0
xe R,
xE
4. a'
a
t
Ina
ax lna
a'" a>0, a=l,
a>0, a* I, xe
x R
5.
5. e
e.r.t
e xeR
xE R
6. logo x
log, 1
I a>0, a*1,
a>0, a#1, x>0
xlna
7. tnl xxl
lnI 1! x*0,
x=0,
x
.t'
8.
8. sin
sln x cos
cos x xreR
E R
9.
9. cosx
cos x -sinx
-stnx ;re R
XE
tgx
I
-*'7- x*!+kn,keZ
x * + kc k E Z
10. IZ
,
cos
COs x 2
I x*ktt,
11.
11 ctgx - -----;-
2x x= lot ke
kE Z ,
sin'x
sin
1
t2.
12. aresinx
arcsan x
1- x2
l,l.i
IxI<1
13. qrccos
arccos x
1 -x
1
I
,l.l1
x<
arctgx
I
-------7
14.
T4, ,re R
XE
l+x'
1+x1 2
15. arcctgx
arcctgx _-; 1I 2 xeR
xE R
l+x"
1+x
Diferencijalni racun 37
Osobine izvoda
Osobine
funkcije uu=u(x)
Ako funkcije = u(x) ii v=v(x) izvod u tatki
v=v(x) imaju izvod tadki x, tada i funkcije uu!.v,uv,Liru,
x,tadai ± v , uy, u i cu,
v
e R,
cc€ R, imaju izvode u toj tadki
tacki ( u pod pretpostavkom
11 v(x)*0
ie v(x)
pretpostavkom da je * 0 u datoj tacki x). Pri
datoj tadki
tom je:
a)
a) [u(x)±v(x)j =ú(x)±v'(x),
lu(x)i=v(il| = u'(x)!v'(x) ,
b)
b) x)'
[u(x)
lu( v(ilt = u'(x)
v(x)f u'(x)' v(x)+
v(x) + u(x)' v'(x),,
u(x) v'(x)
c)
c)
u(x) ú
u' (x) v(x)
1 x1. v1 xS -- u(x) v' ( x)
u( x). v'(x)
l#1= l,(il1' '

1
V(X)
[v(x)] 2
d) (c
d) u(x))' == cc'u'(x)
(c'u(x))' konstanta).
ú(x) ( cc je konstanta). t
slozene funkcije
Izvod sloiene funkciie
Neka je data slo2ena funkcija y == f(u),
sloZena funkcija f(u), u=
u = g(x) Ako g(x)
g(x).. Ako tadki xx,, aa
g(x) ima izvod uu tacki f(u)
izvod u tacki u,
izvodutadki a,tadaje
tada je
(f
(f o" g)'(x)
g)'(x)== f'(u) g(x) ((f
f'(u).g'(x) il@)== f(g(x))).
((f °" g)(x) f (S(x))).
1.
1. funkcije y! == x2
Nadi izvod funkcije
Nati podefiniciji.
x2 po definiciji.
Ay=
Ly = ff(x+Ox)-
( x + Lx) - ff(x)=(x+Ax)2 - x2 = Lx(2x + Lx)
= x2 + 2x' Lx + ( Lx12 - *2 =Ox(2x+Ax)
( x) = ( x + Lx)2 - *2 =x2+2xAx+(0x)2-x2
Lt
Ay =-2r+L*
2x + Ax
Ar'
Ax
y'= D-=
y'= lim -Ay 1i*(2x+Lx)=)y.
= lim (2x+ Ax) = 2x .
' limAx-0 Ax
Ar-+o llr de-)0
At-+o'
2.
2. Nati = (x2 - 3x + 3)5
izvod funkcije y =(x2'3x+
Nadiizvodfunkcije i)s .-
u=x2-3x+3y=u5
u=*2 -3"+3=y=ut
-3x++ 3)T Sua' (2x -3) 5( x2 -3x+3)4 ( 2 x -3).
y' == yú u', =
y', . ué (us 1iu. (x2
= (u5)ú 1 x2 - 3 x
= 5u4
3 )', = - 3 ) = 5(x2 - 3 x + 3 )a' (2x - 3).
1+ sinx
3.
3. Nati izvod funkcije y,=hryJti!*
Nadiizvodfunkcije = ln +2arcgJffi
+ 2arctg sinx '
.
1-
I - tl sinx
sinx
t - Jfi; . (1+ * ffi si*r I - - ^m
l, + 2.-+.
y,=1- sinx).+2 t sinx
.117,-.7.x
",,, = l+.lsinx
1+ sinx 1-
/ l-lsinx
sinx 1+
1
l+(Vsinx)"
( sinx)2
(6tsinx)'=1-
1+ sinx
1+,lstn)c
I - f t + !ffi
sinx)-(1+ sinx)(1- tin * |
ru' J sinx)'+2
t t + J sinx1(1-
(1+ ti" * f f t - ^[ti"i +''z. . L-. (sin x)'=
x), =
l+sinx -L
1
(t-T
(I -.47,7-ix )2 I+sinx 2zJsnx
sinx
38 Diferencijalni raun
1
(sinx)'(1- sinx)-(1 + sinx)(- 1 )(sinx)'
2 sinx 2Jsinx .t1 1 1
cosx =
( 1 + ",1 sin0(1-
(1 sin x )(1 -.1 sinx)
sin x ) t+smx
1 +sinx vr-sinx
Jsinx
1I,
cos x' ( t - Jil ) + ( t + Jiili
.#'sinx
= llstnx
_ 2-..1T
cosx(1- sinx)+(1+ sinx)). -!.1
22Jsinr
sinx
cos x
cosx
cosxx
cos
1-sinx
I - sinx (l + sin
(1+ x) sinx
sinx).,Gtr*
-
w'G,
cosx(I sinx+l+ sinx) L
_-cosx.(t-Jsinx+l+Jstnx)
2(1- sin x) sinx
_2cosx.(l+sinx)+2cosx.(l-sinx)
+
cosx
cosx
(1+ sin x) sinx
= 2cosx(1+ sin x)+2cosx(1- sin x) = _
=
2ror* =,.. _
2cosx
-
2
2(1- .,1;t,*
sin x)(1+ sin x) sinx
2.(1-sinx)(t+sinx) (l-sin2 il..1;;-
(1-sin2x) sinx COS x sinx
x
4. funkcije y == Z*
Naii izvod funkcije
Nati 2 //ix .
.r.r 1 lnx-x
t.lnx- x.!1 x.y r
y'=2i"x
y'--2i;.h2.ln2 .; x=2il ln2 lnx-1
x =21"-r .h2.lnxr-l .
ln' x
ln2 x ln"
1n2 xx
5. Nati izvod funkcije

Nadi á +(1f
funkcije yt ==(:)o
( )h( x +fif
)a
+(- )x .
y'=+.b.xb't +b" .F;i)*Gf
ñ bxb-1+bG (- a f)+(a)xlná
.k;.
a x b b
s a a
6. y=aa
!=ao'+a'o +roo +o'o.
+ax +xG +aa .
A a
y' =au' lnaar
[I
y'=aG .lna+a," .lna.a.
.lnq. a* Ina+ar lnaaxG-+aG -',
*oo -I.
xo-t +ao . xG
Logaritamski izvod
Po ovom
Po ovom pravilu moZemo
mozemo da tralimo izvod
da traZimo samo uu tackama
funkcije samo
izvod funkcije tadkama gde je funkcija
gde je
pozitivna.
7. *, .
. II - x2
7. Naéi =4lj
Nadi izvod funkcije Iy = x2
Il+x'
+x
sinsx.cos2x
sin3x coszx .
Iny=ln(x;
lny = 14*7 +1-x sini xcos2 x1=?6 ** rn(l - x)-ln(l + xz 1+ 3 lnsinx*2lncos
sin x+2ln cos x
l+x' sin'xcos2x)=?lnx+ln(1-x)-ln(1+x2)+3ln
1+x2 3
I
Y'=?1+
!.r'=4 !-.+.g1-J-.2x+3.4.ror**2.
( 1) 2x+3 cosx+2
1 t .tsinx)
( sinx)
y 3J x
x 1-xl-x l+x'
1+x2 sinx
sinx cosx
1 1
, .22 -I -:::-+3ctgx-2tgx)
2x
"y'=y(- + 3ctgx - 2tgx)
1
''3x - l-x
3x 1- l+x
x 1+x'
y,-;x2 1-x ror2 *.,*-*-fr
y' =d7 -!:+.sin r 1 2x
.
xcos2x(2
sin3 x. * r,,r* - 2tgx).
+3ctgx-2tgx).
1+x2 3x 1-x 1+x 2
Diferencijalni redan 39
8.
8. Nadi funkcij€ Yy ==.r'
Nad drugi izvod funkcije xx .
lny=xInx
lnY=16'1n*
Lr'=r.rnx**.L=lnx+l
1yxy'=1 Inx+x 1 =lnx+1 y'=(xx)'(lnx+1)+x'` (ln x + l)l
y' = 1 x, )' . (ln x + I ) + x'' .(Inx+1)'
Y X
X
y'= x'* (lnx+ l)

y'=x-(Inx+1) ÿy'=x*(lnx+D'-+.
=xx(Inx+1)2+x
.
g.
9. funkcije y=(*)"
Nadi izvod funkcije
Naci y=( )x +lnx.
+ lnx
1+ x
x
je y,
Ako je =(*)*
y, = ( sledi y' =
)x sledi =y', +(lnx)'
ÿ, + (In x)'
1+x
xx
lnlnv, x.ln1+x
yi = x ln
l+x
r +-t-'l+x
I y; =lnln --
1.11', 1+x 1+x-x
' , x
t+J-.r; =l1-i--
=1n x+ 1
I
= '"l+x'"+x,
y,''
Y 1+x¡' x
x (l+x)z
(I+x)2 l+x
1+x l+x
1+x
vi=(*)'l^*.*]
'
Yi-(1+x)
x
`Cln x
!
1+x 1+x
(In x+
y' = 1-Lf .1m-J-a-J-1a!-.
X
'y'=( l+x
1+x l+)c xx
I+x 1+x
!+x
IIzvod inv e rzne funkcije
zv o d inverzne funkcii e
monotona funkcija definisana nadnad intervalom (a,b), a
intervalom (a,b),
Neka je f (x) neprekidna
je f(x) neprekidna strogo monotona
f funkcij a f(x)
(t) njena inverzna funkcija. Ako funkcija
f'' (x) izvod f(x)
f (x) ima izvod f'(r) u tadki
tacki x ee (a, pti
b) ,, pri
(a,b)
demu je f'(x)
emu je * 0 , tada
f,(x)*g, funkcija f-i(x)
tada funkcija f-'(*) ima izvod uu tadki
ima izvod y=f(x)
tacki y= f(x) ii vai
vaLi
,
(.f)'(Y)=f(
( f-t I o ) = ri. Yy', =
tJ
h, x )' x
*.r.
. r
Y
x.
*== --#
x.
,i = * =*,i,
Yx
dYX
dx
-(- y
1 ==*,i, dx xy
, dy xy
)
dx (xy)
2
xy
.
+='#
% (x2 '
.. ,
_ dd ,_ xY
_dy'. ,l ,.!L=-xi(x'r)3
,i ,,= dd ,_ xy xy(xy) -x'r.'3(x'r)x',
- . 1t- =-
, N ,.
l*=6=a*r-,*f)=dy|-W''dx---
,,. dY xY3(xY)xY
dyX
YX- dx dx(-(xÿ))=dy(-(x)) ,',
xÿ (*,r)u
. z * .. . x'y
s( x'r)z -x
_ 3(xY)
= liY x,Y ,, itd.
, s i16.
(r;),
(x) Y
10.
10. Naci y'za
Naii y' za yY=tg(x+il-
= tg(x + y) .
=x+
qrctgY =
arctgy arctgy -y
* y! :3 xI == arctgY -Y
,
xy=1+
' l+y'
1
1=!+
-r,*=--!--,
2 =-J-.
2
l+y'
y2
xy yY- =-4-t
2-1
, !
YX=h,
1+y 2
]'.=+=-'*!'
_- 2
1
i
Y Y Y Y
= (y',)',.Y.',
y.I =(Yx)y sy' -1)tt;(-r!-yy--1)=n = 4,-*-,)
yi = t-\-
y Y' z
í
Y'
=-+-Z
2 (- -1)=- - 2
Y' Y'r
'
Y. Y
s
Y y_
.
4O
40
. Diferenci.iatni racun
Diferencijalni raiun
Izvodfunkcije
Izvodfunkeije zadate u parametarskom
Neka su nad intervalom lcR
Nekasunadintervalom I c R definisane dve realm funkcije x=eft)
definisanedverealnefunkcije x = v(t) ii y=ty(t),
y=w(t), te telI ii
neka za
neka za funkciju gft) postoji
funkciju rp(t) postoji inverzna r=g-t(il.
funkcija I=
inverzna funkcija (0-1(x) . Tada
Tada jeje slo2ena
sloZena funkcija
-i (x))= (x),
y==v(g-t
yr(rp (x)) = f(x),
f definisana
definisana nadnad skupom vrednosti {{ tp(t)
skupom vrednosti E II }} funkcije
pG):: tte funkcije tp(t)
e(t). .
Kazemoda
Kazemo da jesa
je sa x=x(t), y=y(t),
x = x(t) , y= tel,funkcija
y(t) , te f(x) zadata
I , funkcija f(x) zadatauparametarskomobliku
u parametarskom obliku
pri demu
emu demoiemo pomodnu
pomoinu promenijivu
promenljivu t nazvati parametrom.
parametrom.
Neka je
Neka data funkcija yy=f(x)
jedatafunkcija = f(x) uparametarskomobliku
u parametarskom obliku xx=eft), = rp(t) , yy=v(t),
= yr(t), tte (a,b).Ako
e (a, b) . Ako
neprekidne v(t) ii w(t)
funkcije p(t)
neprekidne funkcije ty(t) imaju izvode u tadki
tadki te (a,b),i
t E (a, ukoliko je
b) , i ukoliko je tp (t) # 0 , tada
Q,ft)*0,tada
f (x) ima izvod u tadki t ivaLi
funkcija y == f(x)
funkcija y,r*,
i va2i f(x)=E:(11 ,,i. =4;
tj. yyIr = =ffi ,
..
,i=*=#
Y "` d *=0'-)i dYY
,'.=ry
dt =(YY),tT=(Y;)'
4
dYr
dt -dx
(', # d (Yr)=d (Y).dt =Yrx,-Y,x

. _dYr
YC =
dx
=
= dyC
dx ri, *,1i, *
*, =
x;dx
dt == (Yr
=
dt x,
g$-,
ry *#)(4)2
1
*
x,'
_Y,xr-Y,x
=
(4)3
# #
ym = (Y
,- = 0?i t, ==-Y-
dx
=
dt *dx' ), tr
x,
ir6.
)' itd.
.
,
Nadi y' za
11. Nadi
11. za xx=lnt
= lnt ii y=t*|.'
y=1+-1
t2
t2 -1
-l
,
lr=l--=
Y,=1-12=
II t2-l
t2-1
a
t' t't ') xi
, I
, 1
=7,t
^, -
,
Y.r-X
/-t
_Y,
n, =!l, _=
x,t ,
-I=
-
-r =t-Ì
=-=r-- t2
1
t2-1
t2
tt
t
1
t
tt2
2
+t
+1
.,.,
,
ijth
(YC)
,
=l*7=-
=I+r2
I t2+l
1 t +1 2
. " = t2 t2+1
=t+1
1
t' = 12t'
(Yr)i
Y.r
J,Y = t 11 = .
xtrtt
x'
t
t
Izvod
I zv od funkcije
funkcrt e zadate
zadafe implicitno
implicitno
12. Nadi
12. Naéi y' arctg y = ln
za arctg!-\a
!' za x
x22++yy2
x2 .
y'x-y= 1t
I yx-y 1I
ffi
1
(2x+2yÿ )
'(2x+2w')
-/,
t *\
I+ x' ,l*' *Y'
y2 x2
x2+y2 2,x2+y2
xX2
y'x-y
yx-y x*W'
x+yy'
x2+y2
*' +y' x
, = x2+y2
x2 +v2
a^
x'
x2
y'x-y = x*!!' ) yX-yÿ
y'x-y=x+yy' x*! - y'(x-y)=x+y
y'x-w'==x+y y'(x-y)= x*! ÿ=
y=+X*Y
, x+Y
x-y
x-y
Diferencijalni raiun
Diferenciialni racun 4t
41
. _ ((1+ÿ x - y ) - ( x + y )( I - y' ) _ xx-y+xÿ

I + y' )()(x-y)-(x+y)(1-y') - y + ry' --yy'-(x-xy'+y-yy') 2xÿ --2y
w' - (x - ry' + y - w' ) _ 2ry' 2y _
Y -
(x-
(x-y)2
y)2 (*-y)2
(x-y)2 (x-y)2
(x-y)2
r+y
x+y ^
^
2x
=-=- ,-y-'y
x-y
-zx'(x-y)22y -zi *2^y-2ry*2y'--2(x2
2x2+2xy-2xy+2y2 2(x2+y2)
+y2 )
(x-y)2 (x-y)3 (x-y)3 (x-y)3
13. Pokazati da funkcija y =

13. zadovoljava jednaCinu y"-
c2'sinix zadovo[iavajednaCinu
= e2rsin5x y' -4y' + 29y
4y'+ 0.
=6.
29y =
y' == 2e2'
y' sin 55x
2e2x sin x + 5e2x cos 5x
5e2* cos
y'=4e2*
y" = 4e2x sin Sx + 10e2x cos
sinSx+10e2* cos5x+
5x + 10e2í
I0e2'' cos 5x - 25e2x sin
cos5x-25e2'* sinSx=
5x =
= -21
= sin 55x
e2x sin
-21e2* x + 20e2-x x
cos 55x
20e2'* cos
* sin
-- 21e2-r x +20e
sin 55x
2x
+ 2a e2* cos 5x --44
co1fu .- (2e2í sin 55x
2e2'r sin cos 55x)
e2'* cos
x + 55e2x 29e2x sin
x ) + 29e2* sin 5x
5x =
I
2 ez 1 =0.
Y
#
J
Y
Lopitalovo pravilo
Lopitalovo
Oartt.t --..
aa-
_..1-0
0*
Kolidnik f
KoliCnik
(x)
gx ima neodredeni oblik "*9'"
neodredeni oblik kada xx16t,
kada ako vagi
-> a , ako da je
vaZi da
x
s(x) 0
lim f(x)
f (x)== lim
.x-4a
.t-+4
lim g(x)=0,
g(x) = 0 , odnosno
x->a
r)a
neodredeni oblik
odnosno neodredeni oblik "- "
"3"
00
ako -i ±oo
f(x)-+t-
ako f(x) i g(x)
i g(x)+t*
--> t0.0
kada xx+a.
kada ->a.
Za
Za nalagenje granicne vrednosti neodredenog oblika ""!" " ii ""3
nalafuenje graniine
°C'
treba proventi
""-treba da lili
proveriti da
-0€
granicna vrednost
granidna vrednost /im f(x) postoji ili ne.
postoji ili Za nalagenje
ne. Za granidne vrednosti
nalaZenje graniCne vrednosti üm f(x)
1i*M,
t::"#g(x)
x->a x-aa g(x)
x"+a g(x)
ìresto
desto se pokazuju pravila.
pokazuju korisnim tzv. Lopitalova pravila.
Neka su funkcije f ::(a,b)+R
Nekasufunkcije (a, b) f
R ii g:(a,b)+R - diferencijabilnenadotvorenimintervalom
g : (a, b) -> R diferencijabilne nad otvorenim intervalom
(a,b)
(a, tom je
b) ii pri tom {(*l*0
ie g'(x) (a,b)
* 0 ,, xxee (a, neka je
b) iineka
lim f(x)
lim f(x)= = lim g(x)=0
lim g(x) = 0 (( lim lim f(x)
f(x)== lim g(x)=Q).
lim g(x) = 0) .
x-a+
.a-)o* x->a+
-r)o* .t-+6-
x-ab x+b-
x->b-
1i* f(x)
postoii lim f'.(x) =A ( f(x)
lim f'.(x) =B)
postoji ii hm f(x) (r lim
1i* f(x) f(x)t iivazi
lrm f(x))
Ako postoji
Ako =A(x->b- g'(x) -B) tada
lim tadaoosroii vagi
.xa+
.r->u* g g'(x)
(x) r+f g (x) ' x--+a+ 8(x) 'r-+r
.*-o* g(x) g(x)'
x-+b- g(x)
1,^ fff(x) 7i* ff'.(x)=A

(x) = lim lim ff(x)= 1i* fl'.(x)_r,
..
jednakost = = A (('x--+f
"iednakostx-a+
hm
g(x) .x->a+
-.+o* g(x) g'(x)
*--+o* g'(x)
lim (x) = lim
x+t' ex)
g(x) x->b-
x-+b- g(x) g'(x)
= B)
Ono I!*l
f(x) tada ii 11-Q-> kada xx+a*
Ako -)t-,
s'(x)
g (x)
, kada xx-+a*
kada (kada xx+b-),
-> a+ (kada -+ b- ), tada -> ry+t-,
s(x)
g(x)
, kada a+ (kada
x-+b-).
x->b-).
42 Diferencijalni raiun
Difcrenciialni racun
eig.x
e's'
!gx .6-l)-2
.-+-r-'r'
1
) 2
1
L4. lim
14. liln
etg*
etgx --e-tg* - 2x
e-tgx -2x ,t---@-
= lim cOS2 X COS2 X
x-j0
x-+0 2x
2xs
2x3 .r-+o
x-)0 6x2
tl
e,g.x
ets., .,. rgx
_e-tg* (__i;_)_2.
) 2 2 12
cos x(- sin x)
2cosx(_sinx)
etgx +e-tgr
e'gx + e-'gx -2cos2 x 1I
-2 cos2 x= .. cos'
2
cos x-\ cos'
COS x:t
=
= lim ----;--=--__..IIL ltm
=-6-r+o
lim
.r+0
x->o 6x'cos'x
6x2 cOS2 x 6.x-,0 2x
I - 4 sin x cos3 x_ -l + 4 sin x cos x_
=1
_. e'gx e-'xx
ets'Y.ie-tg's +4sinx.ror3,
+ .. e'g.x
-1 lim - e-'gx +4sinx,rrs3
e'g't -e-tg'r x
=-, ltm
lim )
12.r--+0
12 x->() COS2 x
xx'cos' x 12 .x-,0
12 't-+o X
é'gx
l, -12
cos4 xx-12sin2 +4 x cos2 xx
sin2 x.cos2
e'g'x -e-ts*.-++4cos4
12
=-I
12
llm
lim
.. "tr-r.COS
co.s .r
X COS x
cos _
=
=-. x-w
l2 .r-+o
12 I
1
=1 lim( e"'r''= *
rr^,
!gx
e
-1gx
vv! *l=L(l+
x-12sin' *.ror' l +4)=L= 1.
6= l
-=-!-.
12 .i':b'ror,
"'r-l *4rosa
+ +4cos4x-12sin2xcoS2x)=1(1+1+4)=
'' 1212"'''''- t2- 22'
.x->n
12 COS'*'
X x'
cos22 X
COS 12
,t
15. Nad
15. lim:-,
Naii lim á'x a>0, n>0.
__>*
n)0. ,
x-9°°
r eeax
,. nx
n-1 n-1
x (n-l)xn-2 n(n-1) ,. xx'-2

n-2 n-2
x
n
,. xx' n.)cn-l nn ,. xxn-t nn ,. (n-1)x n(n-l)
uni-=
llm ux = tifti-=-.
lim
x- = tirti-=-.
llm =- L,na
lim
a.x =-
= 2 .im-=
hm -
€o'\ x-)* a
-r--+,* e -
ax
a, eeox a x--s* eat
ax
gat ax
a x-)* aa.. ee* a'
a2 ax
.** eeo''
= _-
=.....=
I =0.
lL.ti* -=0.
n.r
n lim ea.x
an 'raa 2
A .x-aoo
ot
I
1
-1on -ro1 -9x *

-99
*' ,r*{ ri^*-"lo =lim-100x
- :;; =50limx | =50
7i^-1.00'x-t,t =50.timx lim -98x
-- xo
=s0.li^-?8'* -=
-'" 2\ 2, "" --
16. lim ex100
16. x2 =1imx
;:b *roo =- x-NI
x,0 fit +22 x-)0 -x- J-
:;'i :':;i
- -,7 t
1
e7 e7 (--) t4t e7 rlt
2
ex2 (-?)
-
2
ex e-x
xx
x x
22
-96
x l. x, 50! lim
---96.--2-il
50!.timt,
= 50!
-2
, x"
?
50! !im e x2 ==0.
==50!'limeS
= 50 49 lim
=50.49.trm* ==.....=
lx--+0
lim
x-)0 I
=50!.lim Iax-10 2
0 .
x)0
x-40
z
e.r2
e,x
.r-+0
x-4
z
er2
ex -I
ex .(-?)
,r',t-41
x-00
-r''
I1
cosxln(x-a) In( x-a)
ln(x-a)
r*cosx'ln(x-a) =cosa lim =cosa lim x_a
=cosa.ti* x-r.o rr*
-17. ;;;
17. tim
ln(ex -e°))
-"a ln@'
=cosa. *Ju ln(ex
x-)a ln(e'' -e°) x-)a
.x-oa ex =
-eo -eo ) e'\
x a
ee't -e
- eu
e'x -ea
.. e'' ex -e°
cosa ., e''
-eu ==-cosa cosa ,, ,x cosa
cosa cosa u
= ---- hm-
cosa
=COSA. him llm-=- -eo-
lim Um ee =
lim =-.e e° = cos a
=COSA ..
;:;e''(x-a)
x->a e.x(x-a) eo
e° i-o
x-4a x-a
x-a ea
ea r-)a
.x-sa ea
eo
xx+stnx
+ sinx
18.
18. rm
Um
r-+€ X x
Neka jeje f(x)
f(x)=x*sinx,a g(x)=x.
= x + sin x , a g(x) modemo da
= x . Ovde ne moZemo da primenimo Lopitalovo
Lopitalovo pravilo
jer lim f'(x)
ier lim f'(x)== !i11(1+cosx)
+
lim (1 cos x) ne postoji.
raiun
Diferenciialni racun
Diferencijalni 43
43
tin' ti' x-0

*
u* x+sinx=
tim
J-+-
lim(l +sinx) =/, jer je /im
lim(1+sinx)=l,jerje
"+ I = x-40.
,t-+- x-4c°
-r-)6
li* sin =0.
X
X X ,f,
L
I ostali neodredeni izrazi oblika " 00.*"," 00 ","-0 "'r i"1-
--o ",","" 0°
00 ", " 00 - se odredivati
i ",1- " mogu se ",".°
zadovoljeni uslovi za njegovu primenu).
koristedi Lopitalova pravila (ukoliko su zadovoljeni
a)
a) «0.00
"0.*"
i
je lim f(x)=0 ii g(x) +t*
Ako je -> a, tada je
kada xx)Q,tada
-> ±00 kada
!ly,f(x)=0
-4a
.0
lim
xa f
f(x)
(x)'8(x)= lim
xu
(x)
g(x) = ,:gry, -f , iztazoblika*l',iti
neodredeni izraz
a to je neodredeni oblika " ", ili
g(x)
8,j,.)
lim f(x)
!h,f
x-->a
*). g(x)
( = lim 1f( )
s( x) =
I:!,ffi,x
xa , a to je neodredeni izraz oblika
neodredeni izraz oblika " -a
oo
".
".
1I
x-1
In(x-1) x1n2x*
liruln(x-
lim rnx=rimA.:l)=fi^
in(x - I) Mx = Iim - lim 4 = = =-rim'U
19.
xsI .r-+/ I1 x/
.r-+t -1
-l 1I .r-sl x-1
x-)1 x-l
=
x->1 .C->1
1". m;
!nx ln2 x x
1n2x+x21nx 1
lnz x+ x.2tnx'!
x = lim(In2x+21nx)=0.
=-lm
=-lim
<+l
=- lim(lnz x+2lnx)=Q .
r-)1/
-r+
b) «00
E-€
_0
( f (x) -> t- kada
(f(x)+ ±
kada xx+a g(x) -> t*
-> a ii g(x)+ ±00 kada xx->a)
kada -> a)
tim[ f -
[ f ((x) g(x) (.,
= lim f(x)[1 g(x).]
lim x ) - sr * ) ]l=
f(x) -
X-)a xa
!,f,f l, **,)
lim tI g(x)
je ti*l s!,*),.l -00 slucaj
slueaj se svodi na prethodni.
.._+,1_- f(x) ) -=
Ako je
" xa[
I - g(x) -> ± kada x +aa.
Akoje
Ako J'e lim
I::,1, #,1*r,,o
.C-)a f(x) f(x) - g(x)
*0 ,to f(x)- g(x)->t*,kada , -
r ll
20. lim(x-x2ln(l+
20. lim(x-x2ln7+ly
.r-+6
tr* x[1-xIn(1+1)J
1)) == lim rlt-*tn1t+!1] .r-+- L
x-°. JJ
X-)0. X
X X
1l (---=)
1) 1
h(I
ln(1+1)
+!-1 1+!- x
1+1
.v-->m
I
c lim xln(1+1)=
xln(l+!-|=
i-'* I x=-;:L
lim#=
hm
x x-)- x'- lim*-=
lim x
I ;;;.-x
1
11
m \=t=1'
= ltlim-a=
I x - 1
xx22
1+-
xx
I1
I -(tn(t*L)**-1.e\tt
-(ln(1+x)+x
x ( 2))
1-xln(1+-) t+LX
1+- xx"
u*t-*tn:t*;)x=- r* x
ll
lim *lt-xtn(t*/rl=
u* 4i_x In(1 + 1)J = lim
x-
x+el x-
X).r-)@
X .r-)@ 1I
l.- --=
I
jX
! x'
X2
I
I PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
t
44 raiun
Diferenciialni racun
Diferencijalni
1 1 -1
= lim
= lim
h(t +!1-
ln(1+1)
t
x-
x x*l
x+1 -= 1im
lim
1
' 1+1
x
(
x
z) (x+1) 2
. -T;tr
-
=!A-=
= lim
-x(x+1)+x2
x(x+ l)+ x2
x2(x+1)2
.r-+E
.r-)oo 1/
x
x
2
r-+-
x-400
-7
x
2
3
x-,.. 2
--x`.r-
4 22
xx- II
= lim
X
= IN ;x ;= x->2(x2+2x+1)
r)@2x.(x+r)1,*G
x-a°'2x2(x+1)2
lir,
= lim =-.
=
+2*+t) 2
21.
21. ,w@-,) x[x2
lim(1+x21n
x->o° VVV x+1
ex
x) = lim
x-÷-
1+In ex
x+l
Il =*
JJ
.. tt . *ex
+ ln = lim 1 + In lim
1 ex
=.17-1e= =1
a
!'*17**
lim
Coo x2 r*l
x+1 =1 x-oox2 x->o'x+1
I , 22 .x+l
1 e(x+l)-ex.
x+1 e(x+1)-ex)
1
, ex
, 2
1+ ln ex
z..l)+6:l-' *t exex (x+1)2
x3 (x+t)2
* = lini = lim lx" x+l
x2 x+1
x -4o0
!x
1
x
x-*oo I1
-7
-t
X2
x(), 22. +_) ee

x-(_ 2
_,W
x2
x'
xi+ex(x+1))_
ex.(x+ !)' 1t.. 2
2 *2 I1
= lim
= =-- lim(--+
hm(--+--)=-= )= .
x-)- xX x+
-2.1 1+ ln ex 2Z-t-+* X'+Xx
C-i=o 2Z
x2 x+1
C) ..
C) "1
"; *"0°
16,,.
*. aa* *0
g0 », e
0 »;s
..
Neka je Ø(x)
Neka je = f(x)x(x) , f(x)>O
0(x)=f(t)t('), (u nekoj
f(x) > 0 (u nekoj okolini tadke aa).
okolini take je /im
Ako je
). Ako timflxlsE)
f(X)g(X)
.r-4a
neodreden izraz
neodreden 00 "
izraz oblika ""0° " ( lim ff(x)
( x) =
= lim x->a
-t-)a .r-4a
.(1a
g(x)=0),
g( " -0 " f
x) = 0 ), "00(1" x)+
f (x) *
-4 00 (( ( kada x -> a
kada a
a ii
lim
.C-ìa -t)a
-41
f
ili"l*"(limf(x)=I
g(x) = 0) ili " 1°6 " ( lim (x) =1 ii g(x) ->
limg(x)=0) ±
kada xx+a),tadaje
s(x)+t-
kada --> a), tada je
X.
lim In
hm 0(x)
ln S( = lim g(x)
x) = lnl(x)
g( x ) In f(x) neodreden izt.az oblika "0.00"i"
neodreden izraz " 0' " i " 00 0 ". * *'
.l->a x-1a
.C-*a
-/I
-1
+ x) x
22. tim(g!-A);
zz. lim ( (1 )x
x)0
x-40 e
-11 t
* lny=1t 1n(1+x)x = rl ln(1+x)-1J

lny- .rn(l+x)*
1
,=,(t+x)''
y-((1+x)x
e
e
);
)x
x ee
=L.f!.h(t+x)-t1
xxlxx J
I
1
timtny=
lim u^!.1!.h(t+x)-t1=
in y- = hm 1
¡
-x 1im
L-.1n(1+ x) -1 1 = 6^tn(I+I)-x
lim 6^
= x->0
t+r-l
1+x
1
-' ln(1 + x)
x-0
.r-+0 x0 I l1x
.r-+0 x ) .r+0
s-40 x2
x" x-+0 2x2X
t
'- raeun
DifererrciialnirizCun
Diferencijalni 45
45
I
' 1-1-x
:-
,_
I
--1 hm
1i^ l+x
2.r-+0
2 x-0
1+
x x
x-
=_Llm1
x-o x(1
x -=_!fi^ 1=
lim
)x-+oa.(1q16)
2
I =_l
x
2*+olqa
2x-0 1+x 2
+ x)
1 lim
1
2
',
' li*lny=-!*lnlimr=-1
liminy=-1lnlimy=-1 limy=e 2.
+limn=r-l .
i.r-+0-2.r-+0'2x+0'
x-+o 2 x-->n 2 x-+o
Yi 3
' Zl. 1i- *4+tax
23. lim x°+Inx
t x-o+
r-+o+
'.?
..:t
3
3
li9 x4+1"x
l=Y4+lnx In y= In x
=lny 4+lnx
4+Inx
.I
-; 1
3.
?._
3l'*
31nx '-$-=
, lny=
lim In
lim li* q+nx=
y= lim = 1iv1 = 3j
*--i*"'' x-o+
x-,o+ -'-i* !
.r-'i* 4+lnx x-o+
i,.x x
lim iny=31n
lim lny=3=ln lim y=3* tim y=e3.
lim y=3 !=ei.
: x+f '
x-o+ x-+o*'
x->0+ x+o+"
x-*0+
,l
.- 24. /im
24. lim (ctgx)h'
(ctgx)u`x
x-o+
r-+o*
,t,
y = (ctgx)tu hfttgx)
y=(ctgx)1nx
= ¡ny
lny =
= *.
In x
In(ctgx)
t,
I .r- 1I
1 ,
t
, lny=
lim ln
lim y = 1;^
lim
ln(?tgx)
In(ctgx)
1i^
=x-o+
lim
ctgx
ctgx (2
sin *t
-rinz nm L= x
x) = 1ip2
=x-o+ -
,r--ro+
x->o+ ' .r-0* lnx
x-o+ In x .r+o+ 1
! coff,sin2
t-o* cos x 2
sin xx
E xI sinx
sin x
-1
= hm -x = lim
-fim-x-umlt--t
sinx x
slnx
- -1
x4)+
x-q0+ sin x4+ sin
x x-.)0+
7x x
lim inlny=-l+ln
Um y= lim yv=-,1
' -1 In x-)0+
lim = -1 :+ lim y=e-t.
= e-t .
I x+o+
x->0+ x+o*' r.4)*-
x-40+
I
t
Y
r
46 Ispitivanje
Ispitivanie funkcija
funkciia
ISPITIVANJE FUNKCUA
ISPITIVANJE FUNKCIJA
r Asimptote funkcije
Neka je funkcija f(x)

/(x) definisana nad intervalom (a,*) ((-w,q)) , ae
intervalom (a,00)((-00,a)), 0(x) je
R. Funkcija 0(x)
a E R.
asimptota
asimptotafunkcije/(x) kada xx-+*
funkcije f(x) kada je limV(il-Q(il1=0.
->0.0 ako je lim [f (x) -Ø(x)]=0 Analogno,funkcija
Analogno, funkcija Q(x)
. 0(x)
x->o.
je asimptota funkcije/(xJ
funkcije f(x) kada * ,, ako je
--) -0.
kada x -> je lim [f (x)
x->-
- 0(x)] = 0 .KaLe
t*l-0(ill=0 Kate se, takode,
. takocle, da
da
,!y2lf
se funkcijaf(x)
funkcija/(x) asimptotski pona5a kao
asimptotiki ponaga kao 0(x)
Q(x) i pige
pi5e se ff(x)
se (x) - 0(x) kada.rx -)
Q(x) kada -> +@ (odnosno
-> -04). Geometrijski smisao
xx-+4 smisao asimptote je je sledeii:
sledeci: postoji
postoji realan broj b,
realan broj D, takav da je
takav da
razlika ordinata krivih
ruzlikaordinata y = f(x)
krivih y= f (x) i
i y =0(x)
=Q(x) proizvoljno mala svako
malazasvako
za x > bb (x <b). Kriva
y=f(x)
y= f(x) se priblizava svojoj asimptoti yy=Q(x)
sepribliZavasvojoj kada xx+@
= 0(x) kada -> (analognoikada
(analogno i kada x x-+-*).
-> -00 ).
Ako je asimptota
asimptota prava, znaei
znaEi 0(x)
Q(x) = nlx n ; ne R, kaze
mx + n; kaZe se da kriva f (x) ima:
kriva yy== f(x) ima:
1) Za
1) Za m*0 kosu asimptotu 0(x)=rnx+n,
m # 0 kosuasimptotu 0(x) = mx + n ,
f(x)
definiciji je (uzmimo
Po definiciji (uzmimo da
da x-+ *) X m[f (x) - (mx + n.)] = 0 ili,ti tnl@-6*!1):0,
x -400) /im (m l 0,
!:*VG)-(na+n)l=o x
ppaje m= 1;* f(x) ,, nn=

a J em=limf(x) = limUtrl-**1.
lim [f(x)-mx].
x.rJE x
X x->-
,+-
m i n, kriva y=
Ako postoje brojevi min, y = f(x) asimptotu y! == mx ++n,
f ( x ) ima za asimptotu kada x.r -+
n, kada -> +00
+@ .
Analogno se kada x.r ->
sludaj kada
se posmatra slueaj -) -0 funkcije ne
-6 .. Asimptote funkcije biti iste
moraju biti
ne moraju
kada x ->
kada F, , odnosno,r
9 +00 odnosno x -+ .*. .
-> -00
2) Za
2) m=0 horizontalnu asimptotu
Za m=0 asimptottt 0(x)=n.
S(x)= n.
Ako postoji
Ako postoji lim f(x)
f(x) (,lim
( lim f vidimo da
f(x)),, vidimo
(x)) da jeje prava
prava 0(x)=n
0(x)=n== lim f(x)!iy_f(*)
(0(x) (x)) horizontalna
@(x) == lim ff(x)) f (x) kada
horizontalna asimptota funkcije f(x) kada.rx -) +@ ( x ->
-+ ).
1.
,lim -
3) Funkcija
3) y=f(x)
Funkcija y= f(x) ima vertikalnu
ima asimptotu u
vertikalnu asimptotu tadki xx--a
u taeki =a ako ne postoji
ako ne postoji okolina
take
tadke aa nad kojom je
nad kojom funkcija f(x)
je funkcija f(x) ograniilena. Za
ogranieena. pravu xx=4
Za pravu =a ka2emo
kaZemo dada je
vertikalna asimptota krive f
krive f (x) . .
r Monotonost ii ekstremne
ekstremne vrednosti funkcije
funkcija f(x)
Neka funkcija f(x) ima prvi izvod nad intervalom I.1. Ako je
izvod nad je f'(x)>
f'(x) >0,
0, funkcija (x) je
funkcija ff(x)
rastuia nad intervalom I,d aa ako je
monotono rastuca je f(x)
f'(x) <0 ,, funkcija je monotono opadajuia
opadajuca
nad intervalom I./.
Ako jeje realna
realna funkcija /(x) definisana uu nekoj
funkcija f(x) nekoj okolini take ac€R,
okolini tadke R, tada
tada ka2emo
kaZemo dada
funkcija taEki c
f(x) nu taeki
funkcija f(x) a ima
ima minimum (maksimum) ako
minimum (maksimum) postoji 5>0,
ako postoji 6>0, takvo
takvo da
da za
za
xxe (a-6, a) u (a, a+6)+
E (a-5, a)v(a, a + 8) f(x)f (x)>> f(a)
f (a) f
(f (x)<
( (x) < f (a)).
f(a)). Ako
Ako funkcija
funkcija u tadki a ima
u taèki a ima
minimum ili
minimum ili maksimum ka2emo da
maksimum kaZemo tadki aa funkcija
da uu taeki ima ekstremnu
funkcija ima ekstremnu vrednost.
vrednost. Ako
funkcija f(x)
funkcija f(x) ima
ima u
u taeki
tadki a
a ekstremnu
ekstremnu vrednost
vrednost i
i ako
ako postoji
postoji f(a)
f'(o) tada je f(a).
je f'(a)=0. 0 .
TaEke u kojima je
Take je f'(x) == 00 zovemo stacionarnim taekama.
tadkama. Jedna od
od mogucnosti
moguinosti da
da se
I.cn itivanie, funkcija
Ispitivanje funkc i i a 47
da li
ispita da ima ekstremnu vrednost
u tadki a funkcija ima
li u vrednost ili je da
ili ne je da ispitamo znak prvog
izvoda.
Ako je
Ako je funkcija
funkcija uu tadki neprekidna ii ako
tadki aa neprekidna ako postoji d>0 takvo
postoji 8>0 takvo dadaza
za XE (a - S, a) je
xe(a-6,a)
f'(x) > 0 , ((f'(x)<0),aza
f'(x)>0, f'(x) < 0) , a za xxe(a,a+6)
E (a, a +8) je f(x)<0 (f'(x)>0)
je f'(x)<0 onda funkcija uu tadki aa
( f'(x) > 0) onda
ima ekstremnu vrednost ii to maksimum (minimum).

Nekaje f'(a) = f"(a) _... = f ("-1)(a) = 0 ii f(n)(a)*0,
Neka je f'(a)=f'(a)=...=f(n-')(o)=0 f(a)
* 0, nn>2.Ako jeaparanbroj,funkcija
? 2 . Ako je n paran broj, funkcija
f(x) ima
f(x) tadki aa ekstremnu
ima uu tadki vrednost ii to:
ekstremnu vrednost maksimum ako
to: maksimum ako je f(a)
i" f(')(o)<0< 0 odnosno
minimum ako
minimum ako je
je fh)(o)>0. f(a) Ako je
> 0 . Ako je n broj, funkcija f(x)
neparan broj,
n neparan nema ekstremnu
f(x) nema
je f
vrednost u tadki a. U tom sludaju ako je f@ 0 funkcija je uu tadki a rastuda
(o) > 0
(")(a) rastuia aa ako je
f(a)
fo) (o)<< 0 tunkcijaa je u tadki a opadajuda.
0 funkcij opadajuia
o tackama gde ne postoji prvi izvod

Tangenta funkcije u tatkama
Tangenta
Neka je x, taEka
je xo kojoj ne postoji prvi izvod.
tadka u kojoj izvod.
1)
1) Ako je f'(x)== A| ii lim . f(x) = f(x0+
lim f'(x)
je lim (xo+)) tada f
tada jednadina desne tangente (ako je
x--txg+
x-4x0+ x)xg+
x-,x0+
f(x0) = f(x0+ )) u tadki

f(xo)=f(xl*D (x0 , f (x0 )) ie
tadki (xo,f(xil) - f(x0) = A(x - xo ) , odnosno neprave desne
je yy-f(xil=A(x-xo),
tangente (funkcija nije definisana u tadki x6 ili je
tadki x0 f (xil * ff (x0+))
je f(x0) G0* D u tadki (x0,ff (x0+))
tadki (x0, (x0* ))
f
y- (xo+ ) = A(x -x0).
ie y-f(xo*)=A(x-xo).
je
Z) Ako jeje lim
2) f'(x) = A ii
lim_f'(x1=tr lim f(x) = f (x0-) tada jednadina
lim_f(x)=f(xo-) jednadina leve tangente (ako je
leve tangente
xxp- x-x0
x->X0-
f(x0) = f (x0- )) u
f(xo)=f(xo-D (x0 f (x0 )) ie
tadki (xo,f(xil)
u taEki , je y-
y-f(xil=A(x-xo),
f(x0) = A(x -x0), odnosno
odnosno neprave
neprave leve
je f(x0)
ili je
x6 ili
tadki x0
tangente (funkcija nije definisana u tadki f (xo) * f(x0-))
f (xo- D u tadki (xs,ff(x0-))
taEki (x0, (xe- ))
je y-f(x0-)=A(x-x0).
ie Y-f(xo-)=A(x-xo).
3)
3) Ako je
Ako = ±.
-f'(x)=!o
lim f'(x)
je lim ii 1im f(x) = f (x0+)
lim.I(x)=f(x'*) jednadina vertikalne
tada jednadina
tada vertikalne desne
t)r6+
x-,xo+ r-):g+
.r->X0+
je f(x)
(ako je
tangente (ako
tailgente f (x) = f
(xo* )) u tadki
= f (x0+)) (xo,f (x0
tadki (xo, f
$il))) ,, odnosno neprave vertikalne desne
tangente (funkcija nije definisana u tadki x0
tangente(funkcijanijedefinisanautadki ilije
x6 ili je f(x0) * f(x0+)) uutadki
f(xil*f(xl+D (xo,f(xo*))
tadki (x0, f(x0+))
je x=xo.
je x=xo
4)
4) Ako jeje lim =±0. ii lam
f'(x) =t*
tim_f'(x) tim_ff(x)
(x)== ff(x0-) leve tangente
(xs- ) tada jednadina vertikalne leve
x-rxo x-)xo
x->X0-
f (xil== f(xo'))
je f(x0)
(ako je f (xo, f(xo )) , odnosno neprave vertikalne leve tangente
tadki (xo,.f(xo)),
(x0-) ) u tadki
(funkcija. nije
(funkcija definisana u
nije definisana u tadki xp ili
tadki x0 je f(x0)
ili je f
* (x0-)) uu tadki
f(xil*f(x6-D tadki (x0, f
(xo'f(xo-il
(x0-)) je
ie
x=x0.
x=xo.
48 Ispitivanje
funkciia
o Konveksnost, konkavnost
konkavnost ii prevojne tatke
tacke
Ako je f"(x)
Ako je > 0 ((f'(x)<0)
f'(x)>0 f"(x) < 0) nad intervalom
intervalom I, I,tada
tada je funkcija f(x) konveksna (konkavna)
funkcija/(x)
nad
nad intervalom LL Ako
Ako postoji f'(x) nad
postoji f"(x) nad intervalom 11ii ako je funkcija/(.r/
je funkcija f(x) konveksna
(konkavna) nad
nad1,
I, tada je
je f'(x)
f'(x)20
>_ 0 ((f'(x) S0)
x)5.. 0) nad intervaloml.
intervalom I.
Ako
Ako je P(a,ff (a))
je P(a, (a)) prevojna
prevojna tadka funkcije f(x)
tacka funkcije postoji t(a),
f (x) ii ako postoji f'(a) , tada je
je f'(a)
f'(o)=0
= o ..
Za taku
Za ta(ku P(a,
P(a,f(a))
f(a)) se kaZe da
se ka2e da jeje prevojna taka funkcije f(x)
prevojna tadka ako postoji
f(x) ako postoji okolina
(a - 8, a + S) taCke
(a-5,a+6) tadke a,a, takva da je
takva da je funkcija f(x)
flx) nad
nad intervalom
intervalom (a -
(a-6,a)
S, a) konkavna
konkavna
(konveksna), a nad intervalom (a,a+
(konveksna), 6) konveksna (konkavna).
(a, a + S) (konkavna).
- (x 2)3
1.
1. (x -2)3
Detaljno ispitati ii nacrtati grafik funkcije y = .11(x
Detaljno -
xr
x
Domen
(*-2)'
(x-2)3 >o l++++++ (x-2f
b-21
>0
)i
x*0
x#0 ++++++++++ x
V
++++++
o2
0 2
++++++ a4
x
D: xe R\I q2)
D:xER\[0,2)
Nule funkcije
(x-2)'1
I(X-2); (x-2); =0t=:.(x-2)3
v-
y= =o e(x-2)3 =o e (x-2)3 =oax-2=0x=2
=0 e x-2=0+ x=2
x x
Asimptote
G4
(x-2f - 3
lim
-r--+0- 1;=* = prava x=0
prava ie vertikalna
x = 0 je asimptota funkcije.
vertikalnaasimptotafunkcije.
lim F,-rr
(x-2)' =
=- =
i
funkcija nema horizontalnu asimptotu.
.r-+t- 1--;-
x
m = hm f(x)
X
- x->
hm
X
-
1 (x-2)2 (x-2) - am (x-21
x
Jx_2
X
= lim
r->w
x-2 x-2 =1
X
lii(x-2)3
nr
n1 lim [f (il-
= lim[f
= -
x] = tt*(
(x) *l= lim (
I(x 2);
x) = lim x(.11(
(x 2)?
1) - lim x3
1
-t+ .->
rJ6 x x->°° x
x
Ispitivanjefunkcija
!;gtitivanje funkcija 49
l.r-ro
=lim
= m
.-r-3
(x-2)2
('-')2 -l
x _1
=lim
= lim
)
2 x
i
*2
x
ezf
1.(____x-2) . x-(x-2)
x-(x -2)
*-'l iI
==-s'!Er;)2=-3
2
3 lim(x-2)2 =-3
=
x 1,l .t*
-1 r-c. x
i-7x-).3
x x2
= prava yl x-33 je kosa asimptota funkcije kada

lt == x- kada x + -
mz= tim
m2 = lim
.(_+..
f(x) =
x =x-^°
x-4-ô .f
lim
x x-2
u*l*-21,8-=
-r_+* xX I xX
2-x Tx
.r--^^ x
I
jy 2
= -1
I
nz = lim [f(x)+x]=
n2 V( x)
.,lim
xl= tim + j:*l r@
-,*LV
.r->-
(x-2); +x = lim (1x1
YxX '.J= .Y-
. YY
(x-2); +x)=
X
* x)=
3?
(x-2)z
t -f:lsl
lim (-x
x-)- (-x
== lim ((_)-'+x)=
x-2
VVV
x
)
3
um x(l-
+ x) = lim x(1
x--*--
- ( x-2
x
) -
3
=x-o-r.
lim
lim x.t
1I
-3
-2
-J
;X
prava lz
prava = -x + 33 je kosa asimptota funkcije kada xJ-)-o9.
y2 =-x* -->-...
=
Monotonost ii ekstremne
Monotonost ekstremne vrednosti
=
1 3(x-2)2 x-(x-2)3 - (x-2)2(3x-x+2) 2(x+1) (x-2)4
21I(x-2)3 X2 2I(x-2)3 x4 2Jx3(x-2)3
yy
X x
=(x+qx-2
=(x+ l)
y'>0 (-1,0)wp,-)
x E (-1,0)u
>0 za xe [2,00) funkcija raste
y'<0 x E (<,- I1
<0 za xe 1) funkcija opada
Napomena:
Napomena:
Kada pisemo
pi5emo da
da funkcija raste za xxe(-t,Uwtz,*),
(opada) za
raste (opada) E (-1,0)u [2, co), to
to znadi
znaci da funkcija raste
da funkcija
intervalom ((-1,0)
(opada) nad intervalom -1,0) i da funkcija raste (opada) nad intervalom [2, °).
[2,-).
-1-2)3
Funkcija ima minimum 27 za x = -1 (y(-1)= Ai (
-1 =.li
= 27 ).
).
tga=
tg a = y'
y'(2+) =,'3
2+ ) = =
=0o -- koeficijent pravca tangente
1
E8
a=0
d = 0 -- ugao izmedu tangente i pozitivnog
izmeclu tangente pozitivnog dela x-ose.
x-ose.
50
Konveksnost,
Ex-2
,'
1 x3
(1+
Konveksnost, konkavnost ii prevojne tacke
x-2 +(x +1 )
2.
2.ix3
*'-2x+(x+l)(3-x)
x2 -2x+(x+1)(3-x)
x(x-2)
tadke
x-2
x
x3
- x-2
x3
-(x-2)3xZ ,I x-2
r;t
.x2
t-
1,,
xb
-2x+3x-x2 +3-x = 3
x2 -2x+3x-x2
x(x-2)
++++++
-Y x3
'Ifr-2
- 2) 1,,
x(x -2)
x(x3
x
x -2
x3
Ispitivanje funkcija
(x+1)(x-3x+6)
2(x-2)) X a )_
x
V
t-
++ + + ++ (x_2)
(x-2)
++++++l ++++++
+ + + + ++
x(x-2)
2
y'>0
y' >0 (a,0)u(2,*;)
za xxee (-cc.,
za 0) u (2, funkcija je konveksna.
funkcija konveksna.
Funkcija nema prevojnih tadaka.
Funkcija tacaka.
Napomena:
za xe(-*,0)w(2,*),
(konkavna) za
pi5emo da je funkcija konveksna (konkavna)
Kada pii;emo x E (-00,0) znaEi da je
, to znaci
konveksna (konkavna)
funkcija konveksna
funkcija nad intervalom
(konkavna) nad 0) ii da
intervalom (<,@) da jeje funkcija
funkcija konveksna
(konkavna) nad intervalom (2,*)..
(konkavna)
Grafik funkcije
Grafik
Ispitivanje funkcija 51
2.
2. Detaljno ispitati ii nacrtati grafik funkcije y,
Detaljno s x2
-=F.., .
x+1
Domen
xx+l1o
+1 *0
xx*-l
* -1
Asimptote
Asimptote
+D,xeR\{-/}
D:xeR \ { -1}
Nule funkcije
,=i/#
y=
x
i
x+1
-
f 22
=oHh=oa
=0a x =0 ax=0.
x+1
x=o '
22
f,x 2 f z,
fim
lim llL=*, = -00 lim
lim ?
x = 00 g
ll-!-=e prava
prava x=-1 jeje vertikalna
x=-1 vertikalna asimptota
x+1I
.,->-t- | x* .--i* Y x+,1
x-)---)+ x+1
funkcije.
t,x2
ly-lhx+1 ==!e ]
lim funkcija nema horizontalnu asimptotu.
,F X2
*=.!kW=l^ffi,=]K-h=o
m= lim x+1 =
.r-± x'(x+1) -rt°° x(x+1)
C-0t X
3
x
z
V
1
=0
+ funkcija nema kosu asimptotu.
Monotonost i ekstremne vrednosti

Monotonost
=1*)1x2
,y,=7r-x----
+1)
; i,-#=! r!fi ##-!u1
2x(x+1)-x2
(x+1)2 3
1 (x+1)i x(x+2)
x2 (x+1)2
x(x+2)
3(x+1)2
(x+1)2
x4
++++++ x+2
2 0
--------i i++++++ X
-'" i \i i++++++
++++++i --" -.,
-20
-2
Za x == -/
Za -1 funkcija nema ekstremnu vrednost jer jer -1
-l e D.
D.
y'>> 00 za
y' za xe (-*,-21v(0,*)
x e (-00, -2)u(0,...) funkcija raste
y'<0
y' <0 za X (-2,-
za xe t)w(-t,0) funkcijaopada
(-2,-1)u(-1,0) funkcija opada
Funkcija
Funkcijaimamaksimum
ima maksimum - ;fi- 4 za
za x=-2
x = -2 (y(-2)=fil.Funkcijaimaminimum
( y(-2) =41e1). Funkcija ima minimum 0
0 za
x=0 ((y(0)=o).
x=0 y(0) = 0 ).
Prvi izvod nije definisan za x=0.
I
tga= lim y'= lim
x+2 ? (x l) z
/1.
.r-+o+ _r->o+ 3(x+I)2
(
52 Ispitivanje funkcija
Ispitivanje funkciia
,r0=,rg_y'=** = --
.
ttg/3 = hm y
.r-90-
P=-r.
,ß
2
.
Konveksnost, konkavnost i prevojne tacke

Konveksnost, tatke
,(x+l)2 -(x+2)
- 3I ((x+1)2
t=:jr@'ll
-.,
Y'=
-(*+2).2!rll)r@l)'
2(x+1) (x+1)2 **2 1((x+1)2
- x+2
-6t,-i t ,(x+I)2 ,4 2(x+t)x-(x+1)2
2(x+1)x-(x+1)2 ,- .-v
(x+1)4 4 y ,
x (x+1)2
Y 3 x ---r-t-x2
.1 x+1-2x-4 i(x+1)2
x+2 x2 2x-x-1
)_
3( (x+1)3 x 3(x+1) (x:+1)4 x2
(-x-3 ;I(x+1)2 +(x+2)(x-1) 3

x2
3( (x..1.1)3 y x 3x2(x+1) (x+1)4
1 ?i(x+1)2 -x-3 +(x+2)(x-1) x )=1 (x+1)2 -3x(x+3)+(x+2)(x-1)
,W=#W
3 x (x+1) 3x2(x+1) (x+1)2 3 yY x 3x(x+1);
-3x2 -9x+x2
x2 +2x-x-2
+2x- x-2 ; I(x+1)2 _(-2x2 +8x-2) , (X +1)2
---3x2 -9x+
_
9x(x+1);
9x( x + 1l' y x 9(x+1); x4
x2
X +4x+l=olxr=-2-Jj
+4x+1= 0 xi =-2-1-3- i
i x2 =-Z*Ji
x2=-247.3
2x' 8x2
-2 -zNj
-2
I
#fr+r/ +t++++ ++ (x+1f

i-'ii
ii;
+++++ i--"'-'-i+t---"--"- rr
Y"
-z4i
-2-Y -1
-1 -2+,/a
-2+'17
y' > 00 za
y" -
(-x, - 2 -1173
za x eE (-00, - Jj )L.) z+6)
Ft, -2+4
) u (-1, - funkcija je konveksna
73) funkcija
<0 za
y' <0
y" za xe (-2 - 47, -1)
x E (*2-J7,- . ( -2
l)w( + 47, 0) v (0, .)
-2+J1,Uu(0,*) funkcija je konkavna.
funkcija
Take - Na, y(-2 - 47)), Fz+Ji

Q*J7,yF2*Jil,
Tadke (-2 (-2+ AG,,yF2*$y(-2+ ))ll su prevojne take
suprevojnetadke
* J7 ) *. 0,46 ).).
y1-z 473)
bF2 - J7 ) = 1,72, Y(-2
Ispitivanie funkciia 53
Grafik funkcije
funkcije
yA
0,46
-2-f
-2 -2 +f
-1,58
1,72
3.
3. Detaljno ispitati i nacrtati grafik 1)3 (x
funkcije y == (x + 1)3
grafik funkciie l)i3 .-
(x'-1)
Domen Nule funkcije
Nule
22
D:xeR
D:XER y-(x+1)3(x-l)i =0
y=(x+1)3(x-1); a x=-1
=0 <=> x=-l ii x=1.
x=l-
za y=1.
x=0 za
Asimptote
Asimptote
nema vertikalnu
Funkcija nema vertikalnu asimptotu.
!im
.r-4tf (x)- t- 3 funkcija nema horizontalnu asimptotu.
lim f(x)=±0.
'r+t-
l3
m= rim fI(x)
(x) - r* (x+t)j(t-lt?
(x + 1)3 (x -1)2
=0. nema kosu asimptotu.
m = nm = um
.r-Jt- Jr -r-+t- X
X
=a = funkcija
funkcijanemakosuasimptotu.

2
tf ? +H
1
+2(x+1)3
ÿ =3(x+1)2(x-1)3t1 +(x+1)3
* (r * -Jt-
3
-
(x-1) st *+ t t' ÿ(x-1)2
tt-|3 =-- 3(x+1)2 d1 * - t 1'
33 x-1
=
--
(x+1)2 (x+!)2(llx-7)
(x+l)2(11x-z)
=ffi,r(x-
-
x-1
33
(9(x-1)+2(x+1))=
t)+2(x+ t)1=
r
t
54
54 Ispitivanjefunkcija
++++++++++++ 11x-7
7
Ìl
+++++
- -lT- x-I
x-1
ÿy'>a
> 0 za x {*,fi)vtt,*)
*ee (-00,11) v (1, co) funkcija raste
v -------
-/--.'fi
++++++i--- i _---
--i+++++ ffi,l funkcija opada.
<0 za x*.e (11,1)
y'<0
y
Z7 1
Ti
11
Funkcija uu tacki -./ nema ekstremnu vrednost jer prvi izvod ne11menja
tadki x = -1 ne menja znak u toj
toj
za t=i
7 ( 7 \
tadki. Funkcija
tacki. ima maksimum
Funkcija ima XLI
maksimum y(11)
-.11. 2,23J . Funkcija ima
Funkcija
za x 11 [rf7t=2,23).
(y(11)
minimum 0 za x=1.
minimum0za x =1.
Prvi izvod zt x=
izvod nije definisan za I.
x = 1.
lim (x+1)2(Ilx-7)
(x+ t)'z-(Itx-7)
tga=
tga=
" lim lim !'=
= lim =-
=*4, q=L
..-+,t*'
.r-+1+ .r-+t+ 3
x-)l+ 3.{x-t
x-1 ? 2
tgß= limÿy'=-*=
t1g = tim =-0,0
.r-+/-
Ct
ß=-n
fl =-1
Z
2
Konveksnost, konkavnost ii prevojne tatke

tacke
,)
-.r-l 1[I 11(x+1)2 2( t t x - )( x + I ) ]|

+2(11x-7)(x+1)
t t( x + t )2 + 7 [t]'i
7-1 -(11x-7)(x+1)2
*
- 1 x+I
11 '4r,-,t -ls
- 7 )( )2
3(x-1)
'3
v
Y" _
--' 3 (x- t)2
,¡fix-1)2
x+1
=
= +ffi (x + t x - I ) + 6( I I x - 7 )( x - t ) - ( t t x - 7 )( x + I 1f=
[33(x+1)(x-1)+6(11x-7)(x-1)-(11x-7)(x+1)]=
gtrkx
941(x-1)4
- tf 11
x+1 [33x2 s *' -33+66x2

= -+ll - s s * 66 x2 --66x-42x+42-11x2
66 x - 42 x + 42 - r r x2 - -11x+7x+7]=
t t x + 7 x + zf=
o't1x-t1a'
941(x-1)4
8(x+1)(11x2 -14x+2)
_8(x+l)(11x2 -t4x+2)
s'G4
9V(x-1)4
11x2-14x+2=0
ttx2 -t4x+2=o* x1-7-3j 7+3
-,-r-frJ7 ii *r-# 11
----- +++++++++++++++++
+ + + + + + + + + + + + + ++
x+1
i-L
li
i
+++ 11x2-14x+2
7-3/3- 7-0 \/-3.--
11 i1
++++
v'
-1 *Tr
7 -3v
7-3'/i +3
77+3J7
--77
y"
Ispitivanje funl<ciia 55
7-35 7+315
'>00 za
yy' > za xe
ffp11 ) V (,+11 °°)
x e (-t1 ,
( '
@) funkcija ie konveksna
funkcija je
y'<0 za xe (<,-
y"<0 t1e,4,r,w(1,+)
-1)v(7-3./5,1)v(1,7+35
11 11
) funkcija je konkavna
funkcijaje konkavna
Take (-1,0),
radke (-1,0),
y(7-3)) t tff
tff11 ,tt#,,
(7-3.5 (7+315
y(7+3)) suprevojnetaCke
,ttfflsu prevojne tadke
I1 11 11
funkcije (y(-t) =0 ,
( y(-1) =0, r,#)
y(7-3511
= t,3e, rtffl
y(7+315)-204).
= 2g4 ).
11
Grafik funkcije
Z=39 t Zt39
IT tt 1I
4.
4. Detaljno ispitati i nacrtati grafik
Detaljno =4[M
funkcije yt =
grafik funkcije ,il(x2 + 2x)2 ..
Domen Nule funkcije
D:xeR =0 e xz +2x=0 a x(x+2)=0 a x=0 ii x=-2.

yy=0rax2+2x=0c=>x(x+2)=0.=.x=0 x =-2.
Asimptote
Funkcija nema vertikalnu asimptotu
vertikalnu asimptotu
e
oe e
*!**= ltd.T
lim =41(x2 +2x)2 == funkcija nema horizontalnu asimptotu.
(x2
V(x2 + 2x)2 +2x)2 =
lim f(x)
,r- f (x) = ,r*
-_ lim - lim =t- i funkcija
funkcijanemakosu
nema kosu
.t-+l-
x->"±'' ,x -y+!. x;
asimptotu.
Ispitivanie funkciia
Monotonost ii ekstremne vrednosti

vrednosti
I
4(x+1)
y' =1( x2 + 2xll; (2x+2)=
y'=(x2+2x)
" 3' . (2x + 2)
=-lfu
3'ilx(x+2)
3 x(x + 2)
++++ x+2x
l+2x
-2 0
+++++++++ x+1
-1
++++ y>
-2 -1 0
v'
y'>
y'> 00 za
za xxeE(-2, 1) u(0, .) funkcija raste
(-2,-l)w(0,*)
<0
y' < (4r2)v(-1,0)
za xxeE (-00,-2)
0 za u(-1, 0) funkcija opada
Funkcija ima
Funkcija ima minimum
minimum 0 0 za x=0 ((y(0)=0).
za x=0 ima minimum
y(0) = 0 ). Funkcija ima minimum 0 za xx=-2
0 za = -2
(y(*l)=,1).
( y(-1)= I). Funkcija ima maksimum,l zd x =-l
maksimum 1 za = -1 (y(-2)
(y(-2)==0).
0 ).
definisan u tadkama
Prvi izvod nije definisan = 0 ii x=
tackama x =0 -2 .
x = -2 .
4-(x+l)
lim 4(x+1) tg/= lim y'=e- F=L
tga=
tga=
" x->2- y'= lim
lim !'=
lim
.v-2- 3.tr1x(x+2)
=+ 3 a=-L2 tgQ=rm
.+2-- .,-+2- 3 Vx(x+2) + y1=0ß= 2
.r--+2+ 2
tgy= Um
tgy= y'=*)y=-+
lim y'= y=
22
tg8= y'=*1[=L
lim y'=00
ry6= lim 5=5
x-+o'
x->o' .r+o+-
x->0+ 2
Konveksnost, konkavnost i prevojne tacke

Konveksnost, taike
2
4.3Vx2+2x-4(x+1)3.3(x2+2x) ; 2(x+1)-12(x2+2x)-8(x+1)2
y==
y" _
9 V(x2 + 2x)2 9V(x2 +2x)4
4(3x2 +6x-2x2 -4x-2)
_4(3x2 -4x-2) _ 4(x2 +2x-2)
s{u+uf
9V(x2 +2x)4 9 V(x2 +2x)4 s1tr7w
x2 +2x*2=o=xt=-1*Ji
x2+2x-2=O i x2=-1+1r.i
i xr=4+J7
++++++
+ + + + tj;- ----- -:---:l
++++++
++++
),
..
y
1- -1+1T
y'
y" > 00 za
za xe (*,- - 1t --J7 )w Fl + ^8,4 funkcija jeje konveksna
x E (-00,
y'
y" < 0 E (-1-
za xX e
0 za Ji) funkcija
(-l - J7,--1t +* 15) funkcija je konkavna
konkavna
Tacke (-1-
Tadke (-I -Ji
.17.3,,yFl -Ji I)) ii (-1
y(-1-1,173 Ft ++.t-j,y1l ))
,y(-1 ++J1)) su prevojne tacke
radke funkcije
(y(-t-r[il
(y(-1- 3)=1,58, y(-1+,1il == 1,58
= 1,58, y(-1+11.T 1,58).
).
Ispitivanje 57
Grafik funkcije
5.
5. arc4*.
Detaljno ispitati i nacrtati grafik funkcije y == arctg 2x
X -I
Domen Nule funkcije
'l
'- -t*o
x2-1#0
*2 2x
, f= D: xe Rt{-l,l}
R\{-1,1} y=qrctg;it-Qsy=Q.
y=arctg 2x =0<=>x=0.
x2#lx#±1
x'+l= x*+l) X -1
Neparnost ii parnost funkcije
f -f
(x) + funkcija je neparna. Kako je funkcija neparna (simetridna uu odnosu
f (-x) == -f (x)
na koordinatni
koordinatni podetak), dovoljno
dovoljno je posmatrati funkciju samo za
za x >2 00 .
Asimptote
Asimptote
.. 2x
2x
Itm.arCtgT=Arctga=-
lim arctg = arctg. =
n I
TC
'r-+/-
r/+ )t' -
x2 -1 I I
funkcija nema vertikalnu asimptotu.

.. 2x ' -l
2
nl-'-
=
lim arctg 2x = qYgts(*) = --'r,
arctg(-00) = -n
.!'!!-""'s;17=
x2 -1 2
.. arctgf
2x
arctg0 =0 + prava y=0
y =0 je horizontalna asimptota
lim arctg x22x =
.r-+6
x-000 x' -1I
= arct?0 =0 asimptota funkcije.
-
Funkcija nema kosu asimptotu.
Monotonost ii ekstremne vrednosti
ekstremne vrednosti
n,
. _ I1 2(x2 -1)-2x2x
.2(x2 -l)-2x.2x _ I1 2x2 -2-4x2 _
.2x2
Y
= 2x 2 (*r-t)2 (x2-t)2+4x2 (x2 -1)2 -
(*2-l)2
1l+( ?x )f
+('xr_t' -1)2 = (x2 -1)2 +4x2
x -1
(x2
- F_tF-
-1)2
(x2
-2-2x2
-2-2x2 -2(1+x2)) _ -2
- x4 -2x2 +1+ 4x2
--2(l+x2
xa-2x2+l+4x2 (t+x2)2
(1 +x2)2 l+x2
1-4-X2
y'<0
y' <0 za
zasvako xe D
svako xe D funkcija opada.
funkcijaopada.
.Funkcija nema ekstremnih
Funkcija ekstremnih vrednosti.
Ispitivanje
-22 (y=-2x)
tgp=y'(0)=-2 (y=-2x)
lim 4=4 =-1 (y=-x)
(Y=-,r)
.r-+t/!'= s->±1
rya= lim = lim
tgca= lim
x-)t1 t-++l 1+
tgß=y'(0)=-2
l+x"x
take
konkavnost ii prevojne taCke
Konveksnost, konkavnost
, 2'2x
2.2x
tY -----T--;-
4x
' (l+x2)2
(1+x2)2 (1+x2)2
1l+x212
y" > 0
y' za x e (0,
0 za l)wu (1,a) funkcija
(0,1) funkcija je konveksna
Tacka (0,0) je prevojna
Tadka prevojna ta6ka
tadka funkcije.
Grafik funkcije
2x
6.
6. Detaljno ispitati ii nacrtati grafik funkcije
Detaljno arcsin#
funkcije y == x + arcsin
1 +x2
Domen
Domen funkcije
Nule funkciie
2x 2x
-1.3=<t <_1 D:xeR
-1< D:xeR y=x+arcsin#=oQx=0.
y=x+aresin e
1+ x'
1+x2 1+x
Parnost i neparnost funkcije
(-x) == -f
ff (-x) -f (x) * funkcija je neparna. Kako je funkcija neparna (simetritna
(simetridna u odnosu
na koordinatni je posmatrati
pocetak) dovoljno posmatrati
koordinatni podetak) funkciju samo za
za x>) 0 ..
Asimptote
Asimptote
Funkcija nema vertikalnu
vertikalnu asimptotu.
x + arcsrn 2x , ))-
lim ((x+aresin
lim =±
t- 3 funkcija nema horizontalnu asimptotu.
.r++6
r-++°° I +'*x'
1+x-
.2x2x
aresin
nr== lim
ml
f(x) == lim
rim f(x) u*1t*Y
(1 + t**'-r=,
1 + x2
)=1
-r-+€ XI .C
-t-+- xX
Ispitivanje 59
nj - x] = .r->.
n,== lim [f (x)
ligV(r)-r)=
r +
lim rrrrfnfr=arcsinl=0
U^ aresin 2x = aresin 0 =0
1-1-x2
t prava yy=x
prava jekosaasimptota.
= x je kosa asimptota.
i Monotonost i ekstremne
ekstremne vrednosti
, 1 1 2(1+x2)-2x2x
2(1+*2 1-2*.2, 2(1-x2) 1I
-\ y =1+
Y'=l+
l, , 2x 2x ,2
llt -1---------;))2
(1+x2)2
11+x212
=1+ (x2+1)2-4x2
@=-
(1+x2)2
I 1+x2 l+x' (1+x2)2
2(1-x2)
211-x21 _t, 2(t-x2)
2(1-x2)
=1+
=l+ -'-
-1+
11**'1*1
(r**')'f,##
(1+x2)2II(
x2 -1)2
+1)2
(1+x2 x2
11
II
(x2
l.1+ 22 ,
xelo,t) ÿ>
y'>a za xxel0,1)v11,*1
E [0,1) v 0,00)
, lr**' 'f
y =1-
, XE [0,1) 0 za funkcija raste
funkcijaraste
y'= j 1 2x2 Funkcija nema ekstremnih vrednosti.
Funkcijanemaekstremnihvrednosti.
xe(t'a)
['-#1+ x2 '
1 xE (1,00),
Prvi izvod
izvod nije definisan za =1.
zd x = I.
tga= lim.!'=
tga= lim
x--+l+
x- >1+
lim.1t--2
y'= lim
x-,t+
(1-
.r-r/+ l+x'
2
1+ x
2)-0a=0
-1=Q1q=0 (y=0)
2
tg\=
tgß= lim y' = lim(t+!1=2
lim!'= lim (1+---T)- 2 (y=2x)
(y =2x)
.r-+/-
r >> .Y-+/-
.r->>- l+x'
I+ x
Konveksnost, konkavnost ii prevojne take
tadke
f- o*=
4x
I (1+x2)2= *elo,t)
xEOM
u, =z
(l+x2f
' I 4*
4x
--/r-t
xe(t'*)
l@ (1+x2)2 ' xE
y'>0
y" >0 za xe(1,*)
za XE (1, 00) funkcijaa je konveksna
funkcij
y'<a
y' za XE
< 0 za xe[o,l)
[0,/) funkcija je konkavna
funkcija
Take (0,0) ii
Tadke @,0) (1,
1t, t*ll ) su
1+- y(l)=t*2).).
prevojne take funkcije ( y(0)=0 , y(I)=1+-
suprevojnetaEkefunkcije(y(0)=0,
:
60
60 Ispltivanje funkcija
Ispitivanje funkxije
,1,
Grafik funkcije
7. Detaljno ispitati
7. ispitati i nacrtati grafik
grafik funkcije
t
'il'-'i
=]rr1i1*,
funkcije yt =
x>0
logl x + I
I
x <0,
t tt"c"
xloge
Domen
x>a
x>0 x<0
log(-x) + 1I
losFx)+
lJt-.
1-x ,0<x<1
,o<xst '
y
x log e
xloge
,=1ffi
y= x-1
l; ' x>1
x
x>t
D:xeR\{0}
D: xE R\{0}
Nule funkcije
x>0 x<0
y=Oax=1.
Y=0ex=1. !y =0
= 0 = log(-x) I = 0 + log(-x) == -l
log(-x) + 1= -1
-x=.t0-1 =L*r=-L
-x=10_f= 1
I0
10
x=-j-10t0
fitnkriin
Ienithnnio funkcija
Ispitivanje 61
61'
Asimptote
x>0
ti* G1-x x == € :+ prava
lim vertikalna asimptota funkcije.
0 je vertikalna
prava x.r = 0 funkcije'
x--+o+ X
x->o*
u^ffi
lim x -1 = O + prava horizontalna asimptota kada xx->-'
0 jejehoraontalnaasimptotakada
prava y ==0 -->
xw xX =0
.r-+e
x<0
log(-x) + 1I
,r* log(:x)
lim = e :) prava funkcije'
prava x-r = 00 je vertikalna asimptota funkcije.
x-+o- xx log
x->o- logee
I
1
.,_,,
| -'
-x) + 1 - lim
log(-x)+l 1i* -xln10
-xl4l0 (1) =0
r, log(
lim
x--r*
x->-° loge =x-»^
x loge r-+€ loge
log e
_0 + prava
prava yy=0 jehorizontalnaasimptota
= 0 je horizontalna asimptota
kada -->
funkcije kada x --* €
-oo .

asimPtotu.
ekstremne vrednosti
Monotonost ii ekstremne
x>0
x
----L-^lt*1-x
, 22Jl-x
l_-----j-_
1-x -x-2(l- x)
-x-2(1-x) x-2
x
X2 2x'.lI-x
2x2 1- x 1- x
2x'41-x
2x2
(
'G ' --t
o<x<t
0< x<1 y'>0
> 0 za xxe (1,2)
E(1, 2) funkcija raste
.,,=)#
t I o)_- n --- y'<0
y' (0,I)w(2,*)
xe (0,1)
< 0 za XE v(2, ..) funkcija opada
oPada
I x>1
t>_f
lz*'J-*- t
minimum
Funkcija ima minimu
Funkcija m 00 zax
za x =,1. Funkcija ima maksimum
=1. Funkcija
!2 zazu*x = Z'
2.
2-x -a=?tlt x-2 ---_Zt

..
,ro=:y.ffi-*+d=Z
tga= lim
2x2 x-1
x->i* 2
tgig= ry-#=+*
,sP= him P=-,
x-> l- 2x2 17-77x 2
x<0
-t
-1
gg e - ((tog('x
loge
x lo log
log(-x)) + t1))' to ge
Lte
,,, :_:#
-x r' e-
b e log(-x)-
¡og
- s - !og(-x
) - 1I log(- IOx*))
=toe(: 0
y=
Y
10 -
X2 log2 e bg,
*2 loge
x2
'2
log'e
x2 log
y'=0
=0 a uet-hl=0 e -t=tax---fi
e
10x
10e
e
=1 t=>x=-10
vy'
e
lo
62
62 Isoitivaqie.funkci.ia
y'y'>0 za XxeF*,q
> 0 za E (- ÌO 0) funkcija
funkcijaraste
, raste
10
y' za xe
< 0 za
Y'<0 1*,- l-))
X E (-00,-1Ó
10'
funkcija
funkciia opada
( e 10\¡
(y(--e
Funkcijaimaminimu^
Funkcija ima minimum -110 ,u x*=-a
-10 za = -10 )=--10
e
e rc \ttrt=-;y
Konveksnost, konkavnost take
konkavnost ii prevojne taCke
x>0
-1
y,l
a
x2,tf,v
X2 -1*-2 2xJTi+x2
1-x-(x-2)L2x 1-x+X -L
22Jt-x
1-x 2x2 1t - x1- 1x - zlltxl t - *l - *21
2x2(1-x)-(x-2)[4x(1-x)-x2,
'2
Y ==-
2 xalt-x1 4x4(1-x) 127-.
- 2x3 --4x2
2x2 -2x3 +8x+
4x2 + 5x3 -10x2
8x+.i.r'1 - lox2 3x2 -12x
3x2 +8
-t2x+8
qxa(t-ilJt-x
4x4(1 -x) 1 -7 qx3 (t
4x3(1 - ilJ-t
-x) -x
1 -7x
I
t-
s*'-r2x+8
3x2-12x+8 0<x<I
0<x<1
y== )t*t1t-xyl1-*'
y' 4x3 (1 -x)-$11- x
It- 3x2
3*'-l2x+8
-12x+8
3x2-t2x+B=o
3x2-12x+8=0 = x*,=4,
/= 3 ,
6-2
6+2 *r=#
3X2z
x>l
x>1
1*- t)J;
4x3(x-1)
lt*t x-1 '
++++++ ix 12x+8
-- o 66-ffi
O -2F 6+2g
a+z'lV
"ti-t2x+B
3jj 3
y"> (0,x2)w(x,,*)
y'> 00 xxeE (0, x2) u (xi,.) funkcij
funkcijaa je konveksna
y'<0
y' <0 XE (x2,1)w(1,x1)
xe (X2,1) U (1, x1) funkcija je konkavna
funkcija konkavna
Take
Tadke (xt,y(xtD
(x1, y(x1)) ii (x2,y(x2) su prevojne take funkcije ( y(x1) = 0,46 , y(x2)
(x 2, y(x2 )) suprevojnetadkefunkcije(y(xt)=0,46, y(x2)=0,46).
0,46).
x<0
loge -- 2 - 100x2
100x2
Il- -loge x - Ttog e -- log(-x)
x2 -(loge log( -x) - log I10)
- log 2x log
0 ). 2x tog----7-
ee
'yy -- loge x4
x3 log,
*3 loge
3-3
=0rß 100x2 =1 €.'=*o *=-*

100x2 e2
!'=oebsry=o(+
y =
e ry=t
e
x =
100 p x 10
?
2 e3
Otlog
y'
_xeM
10
0
10
.% 2
xe (*,-fu-)
y'<0 za XE (-00; funkcija je konkavna
funkcija konkavna
?/
-/2
y'>00 za
ÿ> xxeE (-fi,0)
(-
10 0)
, funkcija je konveksna
funkcija
Ispitivanjefunkcija
%%
radka
TaCka efi10 ,re7))
(- 'y( ÌO))
je prevojna taka funkcije (y(- 10 )-3,34
tacka runr<cije[rf- (, =.,tr).
Grafik funkcije
Y
z
0,46 _.._.
6-2Y 1 2 3 6+24-
3 3
-3
10
e
e3
10
I
8.
S. Detaljno funkcije y! ==xx'eEfil
Detaljno ispitati ii nacrtati grafik funkcije eint x .
Domen Nule funkcije

Nule
tnlxl*0= x+tl
Ir]xl#0 x#t1 I
x0
x*A x.e44 =0
y= xei"ixt =0 za x=0
x =0 e D.
R \ {-1,0,1
D: xe R {-/,0,/ }} Funkcija nema nula.
yy=lnl xl
=tnlxl
y
{t ,
, xe (0,1)v(1,00)
xE (0,1)w(1,.*)
y= I xe-C
y=1 ast,*
t
xe r"t-x)
lxetn(-'t ,, xxe
e (-03,-1) u (-1,0)
(a,-l)w(-1,0)
x
Ispitivanie funkciia
Parnost i neparnost funkcije

ff (-x) == -f
-f (x) = funkcija je neparna. Kako je funkcija neparna (simetriena
(simetridna u odnosu
na koordinatni
koordinatni poCetak),
podetak), dovoljno
dovoljno je posmatrati
posmatrati funkciju samo za x > 0 ..
samo za
Asimptote
Asimptote
iltt t t
lim x.effi
lim x e =0 lim x.eR
=0 ,, lim x e i"-C =0 ,, lim, x.eR
lim =o
x el" = C
g prava je vertikalna
prava xx==1I je
-r-+0+
x-0+ .r-+/-
x->t- x->l+
.r-+/+
asimptota funkcije.
asimptota
I
ljg*.r* e
lim x e I"x ==00
-100
:e funkcija nema
nema horizontalnu asimptotu.
f
*,==
m
!!**=
x x!y,* =t
hm (x) - lim e"-r =1
iI
f t I I r 1 * eh'*(--4-r-,
x = h^''"!'''+
t e In rr 1
ni=[imIIII("xer"x-x1=limxei".Y
nt' = fiml x.etn., -rl= fimxlst,., -1 -tl= hn'"''r-'
=limez".C-1=lim - lip xx:lnt
1n2x)=limx'eñ.r
xL
.*--L I ,* x-wo [
L .r-+6 I
]I x-).0 .r-16 _ I
x-)... 1 .*--r* 1n2
x-°° lnz x
(
1
=
xxx2 x2
= lim 4x --
= nm !
= lim
ZlllX
x-s* ln' S .r-+* 2
1
ln x
= | ti*
lim *x =
1
ln x =1
2 x-4.0 lllX
Z.r-+-
lim
Z x-> l
2
li^ x* == *
|2Z.r-+*
1
trm 4 = 1 lim
1
-r--+* 1
xx
x x
> kada rx ->
nema kosu asimptotu kada
funkcija nema *.
Monotonost vrednosti
y'=eñx **.r* e-11=r*1r-11="*

y,=r* +xeitx .(- )=er"x(1-
1 )=eix h'{-t
x-1 1 1n2
ln' x
xx. ln2x ln' x
ln2x ln' x
ln2x
1n2x-1= x - lne). (ln xx-lnl)
ln2 x - 1 - (ln x-Ine) - n!1
!'=0 t
=0 a 1n2x-1=0 <
ln2 x-l=0 € x=l
1n2x=1
ln2
ee
< lnx=t/
A lnx=±1 <+xt=é =1 , x2=et
xt=e-lt =!, *r="1 =e
=" t e
++ +++ ++ ++
0
!nz-ln -1
0
e
t-i
9i
e
--i--.-------:+++
+++
lru-lnc
lnx-lne
o
----- i
----- 'i---- e
+++++i---------
+++++ i+++
+++
+ + /
3'
0I
0 1
e
ée
y'>> 0 za
y' p,!1w
za x Ee (0,1)
e
.)
v (e,1e,*) funkcija raste
*.1!,11r,r,",
y'<0 za XE (-,1)0(1,e) opada
funkcija opada
e
----'e
Ispitivanje 65
Funkcija ima minimum

minimum y(e) za x=e
y(e) za (y(e)*7,3g).Funkcija
x = e (y(e) y(-)
maksimum y1!1
= 7,39 ). Funkcija ima maksimum 1 za
e
t1(y(' 0,14).
r =: (y(1)=0,14).
x=1 e e
)=
l1
' rya= lim. ÿ=

tga= lim !' = lim
x-->o+ x-40
x-)0 .r-+o+
2)=1a=45°
st" 11-:+)=
lim. e1"r(1- l* a=450 (y=x)
ln' x
In
:1
'
tg?=
tgß= hm y'= lim
lim !'=
!
Irt-G* 1
et'*(l-t't 2 )=
lim ei"C(1- )- lim
Um e"C-
!
e/nx
=0 ß=0
1i*:.--0+p=g
rtn'r - lim
1
.t-+/-
x-,1- .u-+l-
x-41- In ,r-+/-
ln' xx x-g- x-a/- ln' x
.r-+F ln
' Konveksnost, konkavnost i prevojne taCke

, t t J- ) -e/1+r -(1n2 x-1)+21nx
y"=einx .( -t
,,t=oln-r,tZ-t.ll- t= tteln.r.Lzalnt.-
)+e/nx
- 2 -(ln2x-t)+2tnx
xIn;xx -
) (1
' -12
lnz x' '
1 -
i x. In- In2 x'
lnz x.ln3 xln4x
x.ln4 x
I
, elnx
elnt
=
= -"-"--'--:- '(-lnz2
( ln x+21nx+1)
x+ 2lnx+ 1)
xln
x.ln44 xx
I
, x+2lnx+l=0,
-In2x+2lnx+1=0,
-rn2 lnx=t, -t2
Inx=t, -t2+2t+1=0 tt,z=ltJi q
+2t+l=0 a t1,2=1±15 a x1=
xt=/*0
e1+43. , xz=/-fi
et--.47
I - --- ++++++
,i
rytnxJw'
+ + ++ ++ + ++ ++
Ó
i++++++'
ffi-lnzx+2lu+t
y' > 0
y" za x e (x2,
0 za ( x2, 1) v (/,xr)
I )w (1, x1) funkcija je konveksna
y'<a
y" <0 za
za XE (0,x2)w(x,,*)
xe (0, x2 ) v (x1, 00) je konkavna
funkcij a je
funkcija konkavna
(e1+45,y(e1 + .5))
r
Tadke ("'*fi,y(rt*O
Tacke ll i, (e1- ,y(e1 -12-)) ,u
1st-J7,y1et-f)/ prevojne tadke
su prevojne tacke funkcije (y(x,)=17,
funkcije (y(xi)=17,
t y(x2)
y(x2) = 0,06).
:
I
I
I
,/
I
Grafik funkcije
)
t7,u)
_*, 1l
t:
9.
9. Detaljno ispitati ii nacrtati grafike funkcija
Detaljno
x
g(x) = 3 ex -x
s(x)=3.e" -x.e" fln=#i
ex -3 ii f(x) = (bez nalaienja
@eznalaZerfa fIlx)\.
"(x) ).
ex -I
. g(x)=3ex-xex-3
g(x)=3.e'* -x.e'' -3
Domen Nule funkcije

D:xe
D:xeRR g(x)=3eY-xex-3=0
g(x)=3.e'' -x'e'' -3=0) x=0
Odigledno da
Odigledno ima jednu nulu
da funkcija ima za xx=0.Da
nulu za li funkcija
= 0 . Da li funkcija ima jo5 neku
ima jo§ neku nulu
zakljudidemo
zakljudiiemo na osnovu daljeg ispitivanja
ispitivanja funkcije.
Asimptote
Asimptote
nema vertikalnu asimptotu.
Funkcija nema
lim g(x)= lim(3ex-xex-3)=
hm
-r+6
lim(3.e'' -x'"'-3)= lim
-rJ6
lim e'"(3-x)-3=*
ex(3-x)-3=-00
nema horizontalnu
funkcija nema asimptotu kada
horizontalnu asimptotu +-.
kada x -4
= .
- xex - 3) = 3 lik
hm g(x) = lim (3ex -xe'-3)=3 lim ex'' -- lim -3 =- .r->-ao
hm 3 - lim ex -3
!gs(*t=.!iy*(3r''
.rte .r-,-eo x-4-oo _!y*-s=-
.r-3-** e 1,:"__l-s=
e
= -3
.tiy_r. -3=-3
-) .*
:> prava y == -3
-3 je horizontalna asimptota funkcije kad
kad x --> -co ..
mt = lim
ml = 33.e''
e
Y
-x e-3
-x.e* -3 =C
-e* -xex)=
ex -ex
lim(3.e*
lim(3
= x,r-r@ lime*(2-x)=*
-x.e*)= lim ex(2-x)=-.
r-+e X x-9.
J-ro
+ funkcija nema kosu asimptotu
asimptotu kada + -. .
kada xx -4
Monotonost
Monotonost i ekstremne
ekstremne vrednosti
wednosti
g'()c)=3'e*
g(x)=3ex -ex -e* -xex
-x.et =ex(2-x)
=e*(2-x)
g'(x)
8'( x) > 0
0 za
za xxe
E (*,2)
(-00, 2) funkcija raste
g'(x)<0
g'(x) za xxe(2,*)
< 0 za E (2, .)
funkcijaopada
funkcija opada
Funkcija ima maksimum
maksimum g(2) g(2) za x =
=22 ( g(2)
Se) == 4,39).
Konkavnost, konveksnost i prevojne take
Konkavnost, konveksnost taike
g'( x) =
g''( = e"`(2 - x 1+ e-' (-l ) == ex
e-' 12 -x)+ex(-1) e* (1-
(I
- x)
g'( x) > 0
g''( 0 za (*,+l) funkcija
za Xx Ee (-00,+1) funkcija je konveksna
g'(x)
g''( x) <0
< 0 za (,1,*)
za xxeE (1, funkcija je konkavna
00) funkcija konkavna
Taka
Tadka (l,(l,S(I))
g(1)) je prevojna tacka
tadka funkcije
funkcij e ( S(l) 2,44).
g(1) = 2,44 ).
Grafik funkcije
Sa grafika funkcije se vidi da funkcija

funkcija g(x) joi jednu nulu .r
g(x,) ima jog x == A
A (broj A se mole
moZe
numeri6ki odrediti).
numeridki
68 Ispitivanjefunkcija
x
. f(x)=
f(x)=;_
\e -I
Domen
Domen
e'-l*0ee'*l<=+x+0
ex- 1 #Ot=e'` #1e=>x #0
\ {0})
xe RRUo
D: xE
Asimptote
I : 3 (ex -1)2
.
x
hmL= lim
1
-
=lim
lim =0
lim
ex -1
x--,ot
x-+ot ?
,-' -
= lim
*-.,tlr 1t (ex
x-÷ot ?I x-)ot
x'+o* ex
-t) 3t '"*
ex
Jt 1
-1)
1{"'
'
vertikalnu asimptotu.
nema vertikalnu
funkcija nema
=
33(ex-1) ^l s'e''
?ex
r". aV = lim
3.il(ex_1)2 --l)
fimL=0-0 2
tim4= r,*t'
I.
- lim
;; Ver / .r+€ e'*
- r.*3'1@*
.t-)d
x-w3 ee''
= lim
x"
'-- {e'' - /
3
x'41;7-1
- ex
:+ prava jehorizontalna
= 0 je
prava y =0 +*'...
kada x -,
horizontalna asimptota kada
nm kada x -) .*
/im -:I= - e ? funkcija nema horizontalnu asimptotu kada '
c'-3ex-I
''* 4lr* - I
x.f
m.= lim
m2t = lim
f(x)
f(x) -
= lim,r* {74 -
3
e
x_
lim 1 - 1
1-*--co .t
X --»
.,.t-+* x X ex -1
-. 1l+(e''
+ (e -l)a
1) i I ,4
_1(e._1)
-*k.
3 -l) 3e.r
3e.'
a
n.= timF++il--
n2 = lim (
' x-->-o0
X
..-* 1lr, _I
3 ex
-1 .rr-*x11+51=
lim x(1
+ x) = lim
x-- +
.lle*
ex
1
_l
) = lim
Y- 3 !y---=
;
1 :9---=
rh -7
x2
1
--x2
=:= fi*
x2ex
::::-ffi]-i
lim
-L=!
x-i- 3-;'(ex _1)4
lim *'r'=1
- 3 A-1-.0
u^
,':*" '
x2ex - 3
1 ,,*
= 1 lim
;3L
*'r=t-
x2
e-'
e-x
nm 2x
=`33 iL
lim
x-)--0. x
2lr=-4
=
2
ti* -J-=l
--e-' 3x-s--=_e-
e-x
=2 lim
x.* e'=0
tim ex
3 ,-'-e-' 3r x-+--
=0 1
prava = -x je kosa asimptota funkcije kada

prava y! = kada 'rx + € '
=
vrednosti
Monotonost
ex-1-x3
ttu
3
1
-t +. -, (e(e'' -1)t)2 x1 2
ex
= 3ex -3-xex
3
*) =
- -3e'' -3-xe't =- g(x)
f,(x)-
f'(
3y(ex -1)4
V(ex _1)2 3.4[te'-tf
3'41(ex -1)4
f'(x)
f'(x)>> 00 za
za xxeE (0, A) funkcija raste
funkcija
f(x)<0
f'(x) <0 zaza xxe (*,0)w
E (-co, (A,*)
0) v (A, 0.0) funkcija opada
f (x) ima
Funkcija f(x) maksimum f(A)
imamaksimum za xx=A.
f(A) za =A .
Prvi izvod nije definisan u tacki

tadki .rx == O.
0.
Ispitivaniefunkcija
tga=
g f .(x)=
lim f'(x)=
lim li*
lim
-3-xe`
-3-x.e*
3ee
3e"r
lim
= lim
e'"(2-xr)
e`(2-x) =+
=+* ) a=-
Q--
E
ir
.r-+0+
.r-+0+ -r+0-
_C->0+
á
4
3 (ex -1);
+o+
.x->0+
.r f
!- 2
3.(e* -1f . 4(er - 11s ,''
4(e'` -1);e`
tgß= lim
tBF= f'(*)=< 3 ,2
lim f'(x)=-...
r-)0-
-r-+0-
ß=-
B=-L
2
-=
Grafik funkcije
In x + 1
10. Detaljno
10. Detaljno ispitati ii nacrtati grafik
grafik funkcije
funkcije f(x) = In n.l=mlffil
In x -1
Domen
tnlxl-t*o
xl-1 0
In) € lnItnlxl*1
t=> xi* 1 tnlxl+t*0
in! x1+1 0 e lnltnlxl*-I
<=> xl *-1 x)e *00
xl#e e x#-±e
l*l*" :'t*s
<=> Ixl*é a x*!e-t ±e -1
l*l+"-t 1 <=>
D j R\-e,-1
D: R\{-e,- 0, e,1-}
:,r,
e ",:} e)JJ)
Parnost ii neparnost funkcije

ff(-x) == f(x)
f (x) = funkcija je parna. Kako je funkcija parna (simetridna
(simetri6na uu odnosu
odnosu na y-
osu) dovoljno je posmatrati
posmatrati funkciju samo za
za x >
> 0
0 .
.
Nule funkcije
funkci.ie
(x)=,,|*l=r*l#l=,
f (x)- In
ln x + 1
ln x-1
=0t=>
ln x+1
ln x-1
1) lnx+l _,
lnx+1
Z\ lr*tl __l
lnx+1-
i ' lnx-1
lnx-l ' Inx-1
lnx-l
L*
Fr lnx+l=lnx*l <=>
lnx+1=lnx-1 e 1=-1
I=-l a 21nx=0
lnx+1=-lnx*l t=>
Inx+1=-Inx+1 e x=1
2lnx-0 <=> x-l
r Asimptote
t lim hl
trm in !!i:!l=
lnx+1
h tn x + t
lnx+1
= ln lim l=
um I ht=o
=1n1=0
lnx-l
.r-+o+ | ln
x-0+ x-1 1,.-+a*llnx-l
ln x-1
.. ->0+ I
70 Ispitivanie funkcija
Ispitivanje .funkcija
!n x +
lnl+41 1
! i"vertikalna
* prava .rx=-/
lnx-1 = = '
lim. -00 = je vertikalna asimptota funkcije.
ee'
*-!* llnx-ll
lnx+1
uminnlryl
.-"t lnx-1 = - =
lim = = e je vertikalna asimptota funkcije.
prava .rx =e
e-e-
+
llnx-ll
In x+1!-l=
li* Inlzl!!'.+
lim
lnx-1
r+@ llnx-ll
=o =0 jejehorizontalna
= prava yy =0 horizontalna asimptota funkcije.
funkcije.

lnx+1
f(x)=ln
lnx-1
+++++++++++ tnx+l
o
b
+ ++ ++
lm-l1
]nx
0il
o
++++++i---------i+++++
++++++ +++++ b*+1
lnx+1
0le
0 1e tnxJ-
]nx-1
e
tnx+l xe (0,- -)U(e,
f-nlnx+l I
lln-? , xe(0
lnx-1
I tnx-t '
=)w(e,
1 *1
00)
e
f (x)=
(x)=1
Ilnln-lnx+1
tnx+t, I e)
(-,e)
xe (-/ ,
I L-lnx
I
1-lnx e

Monotonost vrednosti
,
xee (0,
X :)w(e,
(0, 1) v (e, -)
00)
e
lgn*-l)-(lnx+l).!
x-1 x(Inx-1)-(lnx+1) -2
. . lnx-l xx -22
z _--_- 2
fI^,.
(x)=
(x)
In
lnx+1
tnx+ I (ln xx-1)2 x-l)
x(ln2 x-1) x(l-lnz
x(1- x)
ln 2 x)
- t)2 x(ln 2
+++++++++++ lnx+1
0
Ei
++++++++++++ i-------- 1l-lu
-lnx
o
f'(x)
o0 /Ie
e
I
f'(x) <<0 za xe
0 za (0,1) v (e,00)
x e (0,L)w1e,-1 funkcija opada
opada
ee
ekstremnih vrednosti.
Funkcija nema ekstremnih
tg a= lim
tga= lim --a-=2
2?-t-2
= 2 lim
hm x
x-1-- -2 lim
=2 lim -x
-.x -1
-' -2 ; = ltm
nm _-
z=
-1
.rn+
.r-+tt+ x(l - ln2 x)
x(1 -ln' x) .Y->n+ 1-
.r-+0+ l-ln'In' xx .Y->n+
.r--+0+ -21n x- t -Y->+
*-o+ ln x
-21n* x
Ispitivanjefunkcija
Ispitivanje funkcija 7l
71
=
-. -x - 2 = lim
-x
hlfl :=
= lim
-. II
llm --=-00 3 a=--
d=--
tt
-- =<
r+o+ 1I
x-)0+ .r-+o+ xx
x->(l+ 2
;x
1
(l,e)
xe(-,e)
XE
e
I
1t -tn*1+(lnx+ t)'!
, 1-lnx x'(1-lnx)+(lnx+1)
frrr.r=I-lnx.x' x=- 2
fr (x)
''Y' hx+l (t-lnx)z
(1-lnx)2 x(1-ln2x)
x(t-ln2 x)
I
f'(x)
f'(x)>> 00 za (:, e)e/ funkcija raste. Funkcija nema ekstremnih
xe (1,
za XE ekstremnih vrednosti.
e
Konveksnost, konkavnost i prevojne take
taike
r-
-2[1-1n2
L
x+x1-ztnx1'!]
-zlt-m' x+x(-2lnx)
' 1xx)J
?,, \_ 20n2x+2lnx-l)
2(ln2 x+21nx-1)
rJt^r--
.f"(x)
'"' _ x)2
*'1l-lr2*12
x2(1-1n2 x)2 x2(1-1n2
*2 1l-ln2*1'
x+2lnx-1=0,
ln2 x+ ln x = t, t2+2t-1=0
2 ln x - I =0, lnx=t, t2 + 2t - I =0 e tt.z = -l lJ|, x1 =e-1-
x1
2,
s-t-J', x2 =e-1+.7
x2
= =
"-t+Ji
+++++++++++++ lnx-lnx,
+ ++ ++
1nx-lnx,
x2
x,
f"(x)
f'(x)>0 za xxe
> 0 za (0, x/ ) u (x2, e) u (e, .)
E (0,x1)w(x2,e)v(e,*) funkcija je konveksna
funkcijajekonveksna
ff'(x)<0
"
za X
(x) <0 za xe (r,,!)v(!,"r)
(xl,-)1 u(-1 x2)
eee e
, funkcija je konkavna
funkcijajekonkavna
Tacke (xi,
Tadke f(xl )) ii (x2,
(xt,f(xrD f (x2 )) su
(x2,f(x2l prevojne take funkcije ( f (xl ) _ -0,88, f
suprevojnetadkefunkcije(f(xt)=4,88, (x2)--. 0,87 ).
f(xz)=0,87).
Grafik funkcije
funkcije
72
72 Diferencijabilnost
Diferencijabilnost funkcije
funkcije
Diferencijabilnost
Diferencij abilnost funkcije
f
Funkcija / je diferencijabilna nad otvorenim skupom D ako postoji izvod
nad otvorenim za svako xe
izvodza x E D ..
Ako je funkcija diferencijabilna
diferencijabilna u taEki D) onda je ii neprekidna
tacki (nad skupom D) neprekidna u toj tadki
tacki
(nad skupom D). Obrnuto
(nad Obrnuto nije uvek tadno.
tacno.
lxx+x2cos-
' I , xx*o0
+ x'cos-
x
-+x 3 cos- ,x#0
l.1. Date su funkcije
funkcije f(9
f(x) = l-2 x ' rr@)-[,o*rtros'!-,x*o
g(x) = 2 x
I a ,x=o I rB ,x=0.
i
A ,x=0 ,x=0,
a) Odrediti A i B tako da funkcije
a) Odrediti J budu neprekidne
P ii pokazati
P je I@)
da Jje f('0)=g(o)=2
' = l
= S'tOl ',
|.
b)
b) Pokazati da jeje g'(x)
g'(x) neprekidna funkcija, a dada f(x) ima prekid za za x = O.
0.
c) Da
c) Da lili postoje
postoje okoline taike x ==00 u
okoline tacke kojima su
u kojima su funkcij f(x) ii g(x)
funkcijee f(x) g(x) monotone?
I1 ). !
(Posmatrati nizove {o,}i
(Posmatratinizove an } i {a,}aate
{ saan=--f-
{ b.} date sa an =
-+2nr
1 '"=Tl2ro)'
ibb.- 37t
-+2n7r
i '
i+2nz
2 2
a)
a)
' A=Ic o(2+x2cos)=0, B=
A= lim(4+x'ror!)=0,
x--+0' 2
tim(1*rt ror!)=0
B=smc(2+xjcosX)=0
x' x-+0' 2 X
f'(x) ==|+ 2*ror!+

7!x1 2+
2x cos-1
os sin +
1, za x#
rin!,za x *0, {(*) =l+
0, g'(x) = 3x os x+ xrrin!,za
s*'2 COS-1
ror!+ sin-1 , za x #*00
2+
I
ó f'(x)
ltnf'Gl
X
ne jer ne
ne postoji, jer ne postoji
postoji l!!6sin1*,
msinl, pa
pa. zato po definiciji trazimo
zato po traZimo izvod u
tacki r=o'
tadki x = 0 .
,+nrrorJ--o
dx
+ dx cos- 0
f(0)=áTmof(
r'(o) = j::,W-f( I!,#
0+ dx 0 )=dimo
= 2
2
dx
1
= jj\,ri * d*
=limo(l+dxcos-)=!1
"o'ft = |
g'(0)
g'(o)=
= tim s'G)== llim(!+3x',or!**r;
m g(x)
I' I
xx-+o ó(! + 3x2 cos -1-+
x-to'2 ,
+ x sin ) =
'n;)=12
X
b) Kakoje
b) Kako = l
je g'(0) = g(x)
tr^^{t*1,
ó to je funkcija g'(x) neprekidna za
funkcija g'(x)
, za x =0 ..
f
!lyof'@= X->o (12
xo tim + 2x cos 1 + sin 1)
lim (x) = t,*^(l+zr*r!+rn!-7
x x
ne postoji, jer
ne jer ne postoji
ne postoji lim. sin 1, + funkcija
!:{bt,r*, funkcija '
f'(x)
f'(x) nije neprekidna
nijeneprekidna za
za xx=0.
=0 .
l
c)
c) g'(x) jeieneprekidna
Funkcija g(x) za xx=0
neprekidna za =0 i g'(0)=
i 2 >0 pa postoji okolina tacke
g'(0)=lrO,papostojiokolina , tadke xx=0
=0
u kojoj je
je g(x)
S'@>0,ti. kojojfunkcija
> 0 , tj. okolina uu kojoj g(x) monotono raste.
funkcija g(x) raste.
Ocigledno je da
Odigledno je da su svi clanovi
su svi dlanovi nizova
nizova {
{o,I
an ii {{O^}
}bn pozitivni ii da
pozitivni
} je
da je liman=6
lim an =0 i
i
=0.
k4
limb
n.«. =o '
f'( q
f(an)=-1--+
= + 2an
*2
ro, L + sin--
2, n cos- rind = -
=1 +
i2 2 -+
sin(! + 2n7t)
2no) + sin(
cos( a 2n7r) 2 nr) =
3
= > 0o . - l,
an an r,*cos(L2
U +_ 2n7í 2 2
22
Diferencijabilnost funkcije 73
f'(b
f'(b, )) =1
l+
2
2b cos
= + za,
bn bn
-
:.2 t;rortL
+ 2nn 2
sin( 3n + 2nn) _= -1
rin{ == 1 + 3n 2 cos( 3n +* 2nn) + rt4lLa
ror{*+ sin-
2
-*.
2
< 0o ..
2
u svakoj okolini tacke
U x=0 postoje
tadke x=0 posroje take je I'(x)>0
tadke uu kojima je f'(x) > 0 ii tadke je
tacke u kojima je
f(x)<O, pa ne
f'(x)<O, pa ne postoji
postoji nijedna okolina take
nijedna okolina x=0 uu kojoj
tadke x=0 kojoj jeje funkcija
funkcija f(x)
/(x)
monotona.
monotona.
Ax+B ,, x<-0
I Ax+B x30
2.
2. Funkcija f
Funkcija/iedatasa ftx)=ll+*rrfo!
je data sa f(x) = x 2 I
sin7x x)0.
,, x>0.
13
3+x 7x
Odrediti AA ii BB tako
tako dada funkcija bude diferencijabilna zaza svako
svako X.r. Da je funkcija
Da lili je
taCki x == 0O?? Da li je funkcija monotona
rastuca uu taCki
rastuia monotona u nekoj okolini tacke
taCke x = = 00??
Da bi
Da bi funkcija bila diferencijabilna, mora
funkcija bila biti neprekidna uu taCki
mora biti x = 0 ii mora
tadki x=0
t(0).
postojati f'(0).
tim (!+ *2 ,in!1= Ip)
Ym (3+x2sinx)=f(0)
.r-+o*'3 7x
(l+ *' ,ro{1=0, f(0)=B
lim (x+x2sinl)=0, f (0)= B = B=O
B =0
.r+o'' 3J
.Y-40' 7 x'
7x
I e
A ,x<o
,x<0
f(x)
f'( x) =
I 1 +2xsin
l+
L;
3
z* 1
rin!*
7x+x2cos
7x
11(-
ror],.!c41,
*r ---
7x 7'
7x 7
Z) x2
x
, x>0
x>o
I e
A ,x3o
,x<-0
f'(*) = 1!*
f'(x)= z*rirl _!"orL . x>0
1 +2xsinl--cos
[J7x77x
3 7x
x>o
7
17x ,
f(0)=
f'(o) = A
ff'(x)= tim (l+Z*rir!-lrrrl)
1 1 1
lim
lim
-r-+o+
.Y->o+
'(x)= lim (-+2xsin---cos-)
33
,t+o+
.Y-)o+ 7x 7
7x 7x 7
1
7x
lim
.rly;,,
->n+
f'(x)
f'(x) ne postoji, jer ne
ne ne postoji
postoji tim
/im
.Y-40+
cos-
cosl, pa
7x
pa zato
zatodesni
, tacki xx=0
desni izvod uu tadki =O
trazimo po definiciji
traZimo
+(dx) sine
dx
f(0* + al)-f(o* ) fim tin* 2 1
f'(0+ ))=
f,(0* lim f(0++dx)-f(0)
= lim =*-o*
lim
= *+t*1.'?
3
-
At--+o+
dY->0+ Ax
QX dY->O+ Ax
=
= lim (l +axsin II )_-
lim (-+dxsin )=l A=l 1
Ar+0*'3 7dx
dY-,o' 3 7Ax' 33 = 3
. f'(0) =1
f'(0)=Lr0 + funkcija je rastuca u tacki xr=0
funkcijajerastucautaEki =0
3
. XE
.r'€ (-E,0]
(-e,ol+ r(x)=- 1
y'1x1=!>o
'3 >0 3
. xE e)= f'(x)=
-,'€ (0, e)
7x
1
=l+z*rn!-!ror!>!-2,
f'(x) 1 +2xsin - I cos
7x 77 7x
1
7x 33
-! 4
-1 -2e-1 =L-2r,
77 21
21
-2E>00 za
za svako
dovoljnomaloe>o3.
dovoljno malo E > 03.
74 Diferencijabilnostfunkcije
D ifere ncii abilnost funkr i i e
Dakle, u svakoj dovoljno maloj okolini take

taEke x.r == 00 funkcija
funkcija/je rastuca jer
je monotono rastuia f
je f/(x)>0
je f'(x)>0 za
za xe(-e,e).
I L**trin| ,, x>0
x)o
3.
14x'
jefunkcija
3. Data je l@=1 ,",
funkcija f(x)_ ,, x=0
g*ril'+ax+B,x1o.
It (1+ex)x +Ax+B , x<0.
a) Odrediti konstante
a) konstante A, B iC tatki x == 0
funkcija bude diferencijabilna u taCki
i C tako da funkcija ..
b) Pokazati
b) /(x) nije monotona
da funkcija f(x)
Pokazati da nije monotona u
u okolini
okolini take
taCke x = ,, koristeci
= 0 koristedj nizove
I .- I
%=Wr4=@.
a" 2ng b" (2n + 1)7c
1
a)
a) Dabifunkcijabiladiferencijabilnautadki = 0 , mora biti neprekidna u taki xx=0
Da bi funkcija bila diferencijabilna u taki xr=0,morabitineprekidnautadki = 0 ii
mora postoj ati PO).
postojati f'(0) .
C= liml (l+e*
C = Urn
I
(1+e; )r +Ax+B
+ Ax+81 =
I
=,,*[
..-0.[
x-)o 44
LL
+x;sin
liml I*
1 1
r' r,r4'l J..

xx" )
rr
i l
-
.r-+o-
Y->o +
[
1/r z
-t11lx2
!!! ! =e,lim,,. !*e!lir =ex-.o,,*e
x
! 1.",,,
1 !
ll.r
ri^'"' .-r,-o-"-tt'-
tt.* lim
/Ix.11x
1/x
lim
lim (l+e'' )* = lim (1+ex)e
(1+ex)x ( l+e., )" =
=e'4-'* =g'-i-r-"''ll-r2X2 -
r-r0- -r-+0-
.. eNx
llt
- lim
enA
= .r-o0
=e 't'0 =e" =l
I t-L r +x;sin
l=r*r, *--+o*l4)+ t,i,\f=o
1 1
timl
Um
,t-r0- |
x->o
L
(t+e* )'' +Ax+B =1+B, ri*-l
(1+ex)x+Ax+B lim
I
2x 1=0
x->o L 4
C=1+B=0C=0
C=l+B=0+C=0 ii B=-l
B=-1
x<0
II
1 !
Nekaje f(x)=g(x)+Ax+B,gdeje
Nekaje f(x)= g(x)+ Ax+8, gde ie g(x)= +el )x
(1+ex
e(x)=(1 Tada je f'(x)=g'(x)+A.
)i ..Tadaje f'(*)= 8'(x)+ A.
Izvod funkcije g(x) se trai
funkcije g(x) traZi korigcenjem logaritamskog izvoda.
kori5ienjem logaritamskog
!
ln(l+e't
In(1 + e-C ))
g(x) ==:_-j-
lng(x)
In
x x
1 1
l!,t ex (- 2)x-In(l+ex- )
1
t'"-'F+)'x-ln(l+e*) !
1
!
1
-!-.g'(-r)=*=--_"
g(x)
x)
g( x
1
x_
-S(x) = j-ry
*r(t+";)
1+er
x
x2
=
ex
x;(1+ex)
1
ln(1+ex- )
x2
^
| ex! 1
ln(1+ex)
ln( I +-e' )
1l
1
S(x)
s'x) =
( -st*).1 -4
_ -S(x) 1
*
+ 2 |
t.xl X
lx'11+ e* 1
x(1+e`) I
D ifere ncij abilnost funkcije
Diferencijabilnost fankcii e 75
I L1
1l
1
. f'(x) g'(*)++ A=-g(x).1'.,

f'(*)== g'(x) A = -g(x) *ln(t
e r +-e'
In(1 Ze'` )l* o
)+A
l*t1t*r;1
x;(1+eY) ' X2
l
ftll 1 1
f'(0-) = r,*l-
f'(0- )= lim - g(x)(
r-'o-L11*11 ". . *tn(l+rej
ex
e ln(1 ZeC ))+A
xx"
1+ el.
)
.
rt; 1t + 1
x(1+eC) l
"tr
i!t
ex
1 j,
li* tr*1=ex
, = .r4)-X'' = fi*
x -3x
11* -3,x-4 = lim4=4
x-2 -1*-' ==
lim -2x-;
xo 2.."i 1t = xo
lim_ lim_ lim_ x-; == lim_ =-33 x-0
lim_ x-2 =-3 lim
.r--+0-
x''(l+s*)
q
x (1+ ex )
--
x? *-;11-
x-a0 1
J
ee-t
x
x0
.r4g- =
J
xZ
e,*a
I -r-+O- 1
J
ex
e-r
x-0
.r-+0- J 1I
,*+
e-r
1
x x2
=6
=6 rim
Jim x4=a
-I
- trm -f =-6
=6 lim
x-+0-t.r-*'Jlx+0-
x-ao-
e.\
e
x-o- *:;1
-C e
=4 x-)0-
Jim ex =O.
rim
"I =0. -
-2 2 /
e x x2
:'!, 1
!1 ---T'e-
1 1
eC( F3)
xz) !
1
!*a?=ls#=-l!*-?=o
lim
xo-
- In(1+e-
x2
r
)
lim 1+e.r
x-->e- 2x
= 1 lim e-? = 0.
2 x--0- x
Sledi je
Siedi da je f'(0-)
f'(0- ) = A . .
x>0
f'(*)=!* 2+xcos
sx2 srn\+
4vxx4x'x
2 )=4+3x2sin
*' ."or\.{-41--4*
f'(x)=4+3x2sin r*2 ,in)-zror\
-2cos (-
Jim f'(x) ne postoji, jer ne postoji
ne postoji Um cos-T, pa
pa zato
zato po definiciji tralimo
traZimo desni
r
.,ly;*f'(x)
x->o+ :g,rî,x
.r.--)o+
izvodutadkix=o'
izvod u tadki x = O.
ax+(z1x);
...?sin. t
f,(o*)=]3_W=|:1,#=
f'(0+) = lim .f(o+
dr-40+
+`dx)-.f(0+) = lim
dr -*0+
12
dx
=4v-+0
= lim(1
lim t4+tdrl'zrin
+6%1,02 sin
l r1=!1
ar-+o+ 4
4 Ax' ) = 4
Lk
12
1
f'(0-) f'(0* )* O=*
f'(0- )== f'(0+ A=
b)
b) Odigledno je
Odigledno je da
da su dlanovi nizova
svi Clanovi
su svi nizova {o,} i {U,} pozitivni ii da
bn } pozitivni
n
je lim
da je liman=g
an =0 ii
=0
n-
lim
!i*b, =0. bn .
f' ) = ! + 3an ! - 2 =-
1 3 7
f(an)=-
( an
2
rin \ -2
so', sin
4+ - zcos
ro,\
1 1
=
1
i*
4+ *
t,n 2nî
sin 2nx - 2cos2nî-
2 cos2rr = =--2
4
1
.0
= -Z <0
n an
F
76 Dif'erencijabilnost
D ifere nc i i ab i I nos t funkcije
funkc i i e
1 -2cos =1I +* 3 sin(2n+

1 3 I +2
f'(bn)=-+
!f'(b-)=!+sul rinl-2"orj^=
'\ 't' 44 3b2"" sin t)n-2cosQn+ l)n= 1 +2=-9
sin(2n+1)7t-2cos(2n+1)7t=
4 =94
u0
>0
br^ bñ
bñ hr^ 44 Qn+l)n
(2n + 1)1t 4
tadke x =0
svakoj okolini taeke
Ovim smo pokazali da uu svakoj = 0 ima tacaka je f(x)<0
tadaka u kojima je f'(x) <0 ii
je
tacaka u kojima je
tadaka f'(x)
f'(x)>> 00 pa f (x) nije monotona u okolini tacke
funkcija f(x)
pafunkcija .r =0
tadke x =0. .
4. (x -1)sin
2x2 {' z
- l)sin! + x t x #* 0
o'
4. funkcija f(x)
Data je funkcija
Data 1t1={2*'
=
I 0
x=0.
'x=o'
,
daie
Pokazati da
Pokazati je f(x)
l@) diferencijabilna za xe R.
svako xE
za svako Da lili postoji
R. Da postoji okolina tacke x=0
okolina taike x=0 u
kojoj je funkcija f(x)

flx) monotona (posmatrati nizove o^=*
nizove an =
21 ii b^=
bn
(2n+1)n)?
,fu)?
Za xx*0
Za je f(x)=2(3x2
# 0 je f'(x)=2(3x2 -2x) sin 1 -2(x -1) cos -1 + 1.
-2x).stn!-2(x-l)'rrr!*/. ovaj izraz
Ovaj izraz postoji za
za svako
xx
x x
/
x #0.
* 0 . Kako /im cos-
Kako trm cos! ne postoji
-
to
to f'(0)
f'(0) moramo nati
naii primenom
primenom definicije
x-tO
x-ao xX
Î () - Î
f,(o)=I\,ryg=i:r,%=
f'(0)= (o) =
2(dx)2 (dx -1) sin + dx
ámo dx áx mo dx
= lztim
= (2Ax(Lr -1)
m. o(2dx(dx sin4++ l)I)==
- t ). sin t.
I.
Ax--+0' AX
Kako ii f'(0) postoji
f'(0) postoji + ff(x)
(x) je diferencijabilna
diferencijabilna za svako xe
xE R ..
= 0 u kojoj ie
tadke x =0
Da bi ispitali da li postoji okolina tacke (x) monotona
je ff(x) monotona posmatramo
1 I
nizove sa opstim clanovima an
op5tim dlanovima o^ ==;l
" i U,
n=@'Znfi
2nr
(2n+1)r
tadke .r=0
lim an =0 , lim bn =0 , pa u svakoj okolini tacke x =0 se
se nalazi beskonacno
beskonadno mnogo
!i!*o.=O,
n->00 !!!*bn=O,p2
n->0.
dlanova ova dva niza.
61anova
f'(an) r(#-!)r,nrr,
3
f'(an) == 2(4n2r2
1
-zffi--1)cos2n2r+1=
n)sin2nr -2(2nr 3 -+>>0
Ucos2nn + I = 3-
1
n 0 za svako
svako ne
nE N
1
..
2
f (bn ) = -1 + (2n + 1)7r <0
,
, za svako n E N .
U svakoj
svakoj okolini taEke x=0
take x= ima beskonadno
0 ima mnogo taeaka
beskonacno mnogo je f(x)
tadaka uu kojima je > 0 ii
f'(x)>O
beskonacno mnogo tacaka
beskonadno tadaka uu kojima je pa ne postoji okolina take
ie f'(x) <<00 ,, pa =0 u
tadke x =0
kojoj je f(x)
kojojje /(x) monotona.
Osnovne teoreme diferencijalnog
di.ferenciialnog raiuna
raduna 77
TEOREME DIFERENCIJALNOG
OSNOVNE TEOREME RAEUNA
DIFERENCIJALNOG RACUNA
Rolova
Rol.ova teorema
Ako je funkcija f ::la,bl+ zatvorenim intervalom [a,

neprekidna nad zatvorenim
R neprekidna
[a, b] -> R A], ima izvod nad
[4, 14,
otvorenim intervalom (a,
otvorenimintervalom (a,b)
b) iiako je
ako je f(a)= f (b) tada postoji bar jedna
f(a)=f(b),tadapostojibarjednalalka
, tacka 6e(a,b),
E (a, b) ,
je f'()=0
takva da je f'(€)=0..
1.
1. je
Neka je
Neka f/ .'R +R puta diferencijabilna
dva puta
:R->R
dva funkcija, sa
diferencijabilna funkcija, sa osobinom
osobinom da da je
f(a)= f'(b)=0 ii f(x)#0
f(a)--f(b)=o lk)*o zaza xe
xe(a,b)-
(a,b).
a)
a) Dokazati
Dokazati da funkcija / ima f najvi5e jednu nulu uu intervalu
najvise intervalu (a, b) Dokazati da je
(a,b). .
f
funkcija / monotono rastuda ili monotono
monotono rastuéa opadajuéa nad intervalom [a,
monotono opadajuda b].
fa,bl.
b) jednatina l'@)
b) Dokazati da jednacina f
=0
"(x) = resenje u intervalu
0 ima bar jedno re5enje intervalu (a, D)
b) ' .
a) Pretpostaviiemo
a) Pretpostavidemo suprotno suplotno da da funkcija f
funkcija / ima ima dve dve nule intervalu (a,b),
nule uu intervalu ti- da
(a, b) , tj.
postoje c,de
postoje (a,D/
c, d e (a, b) tako da je
tako da f(c) = f(d)=0 .
ie f(c)=f(d)=0. Tada
Tada na
na osnovu
osnovu Rolove
Rolove teoreme
(c,d)
postoji 6 eE (c, d)
postoji c (a,b)
(a, b) tako da je f'()= "sto je kontradikcija sa
ie f'(€) = 0 ,, sto sa uslovom zadatka
f(x)
f'( x) *0
* 0 za Daklq funkcija
(a, b) . Dakle,
za x Ee (a,b) . f
funkcija f mozemoLe da ima najviknajvi5e jednu nulu uu intervalu
(a, b) .Daklq
(a,b) intervalu (a,b)
. Dakle, u intervalu ie f'(x)
(a, b) je ili f'(x) < 0,, tj. prvi izvod ne
f'(x)>> 00 ili 0 ne menja znak,
f
pa je funkcija / monotono rastuia pokaZemo da
opadajuia. Ostaje da pokazemo
rastuda ili monotono opadajuéa.
vali ii na krajevima intervala. Uzmimo slucaj
to vaZi sludaj da je funkcija /
funkcija f monotono rastuda,
rastuia,
tj. f'(x)
tj. f'(x)>0 > 0 za svako xxee (a,
zasvako b) . Pretpostavimo da
(a,b).Pretpostavimo daie f f svako xxe(a,b)-
(a) >_ (x) za svako
je f(a)>f(x) E (a, b) .
Ako je je f(a).
(a)= f (x)
f f
(x) onda, na osnovu Rolove teoreme, postoji
otda, na (o,x)
postoji €ee (a, x) takvo da je
f'()=0
f'(€) =0 ,, sto nemoguie. Ako je
5ro je nemogude. (a) > f
je ff(a)> (x) tada,
f (x) funkcije f/ ,,
tada, zbog neprekidnosti funkcije
svako t?,
za svako
za 17, f(a)>
f(a)>t:.>I(x) postoji (e(a,x)
Ij > f(x) postoji takvo da
e (a, x) takvo je f()=
da je tl Dakle
f(€)=rl'Dakle
.
f()> f(x) za
f(€)>f(x) za (<r,Sto je nemogude jer
< x , sto jenemoguie jerjefunkcija f
je funkcija / rastuiauintervalu (a,
rastuda u intervalu (a,bl.
b) .
mora biti ff(a)<

Znadimorabiti
Znaci (a) < ff (x) svako xxe
(x) za svako (a,b).
E (a, Slidno se dokazuje ii za drugu krajnju
b) Slicno
.
tadku intervala
taéku interv ala la,b):
[a, b]
:
f (b)< f(x)
f(b) <_
f (x) za svako xx Ee (a,
zasvako (a,b)
b)
f(x)= postoji €e(x,b)
f (b)== f(x)
f(b) E (x, b) takvo da je f'()=
daie f'(€) =0' sto je nemoguce.
0 , Sto nemoguie'
< f(x)
f(b)<f(x)*
f(b) za svako
za takvo da
svako i)? takvo je f(b)<q<
daie f(b)<0<f(x) f (x) postoji
postoji (x, b) takvo da je
€e(x,b) je
f'()= rl , tj. f()<
f'(€)=rl,ri. fG)<f(x) f(x) za
za 6>x Sto jenemoguie'
> x sto je nemogude.
funkcija f je monotona
Sledi, funkcija/je
Siedi, monotona nad intervalom [a, [a, b]
D]..
b) f'(a)
b) f'(b) ii /'
f'(a) == f'(b) f
f' je diferencijabilna (funkcija / je dva puta diferencijabilna), pa ako
primenimo Rolovu
primenimo teoremu na
Rolovu teoremu funkciju f'(x)
na funkciju postoji 6e(a,b)
/'(.r),, postoji da je
takvo da
(a, b) takvo
fW) -0
f'G)=a. .
78
78 Osnovne teoreme diferencijalnog raiuna
di.ferenci.ialnog racuna
2.
2. Pokazati
Pokazati dada jednaiina a,rcosnx+ a,r-rcos(n- 7)x+...+ arcosx =0 ima
jednacina acosnx+a_Icos(n-1)x+...+alcosx=0 ima bar
bar jedno
intervalu (0,
resenje u intervalu
re5enje r) .
(0,r).
Funkcija F(x)
Funkcija = ñ
F(x) =larinw+fu1sin(n-
sinnx+ñ_1sin(n-17 I )x+...+ apiruc zadovoljava
zadovoljava uslove
uslove Rolove
teoreme (funkcija
teoreme (funkcij a F(x) je neprekidna nad
F(x) je nad intervalom
intervalom [Ot ], diferencijabilna nad
[ 0,7r ],
intervalom (0,n)
intervalom (0,7G) ii F(0)=F(n)=0)
F(0) = F(la) = 0 ) odakle
odakle siedi postoji
da postoji €e(0,r)
sledi da (O,10 za koje je
za koje
F'g)
F' ( = 0,
€) = 0 , tj. acost4 ++ an_
tj. a,cosnf icos(n -1g
a r_,cos(n I
- ){ +...
+ ... + aico4
a pos( =0
=0, ,sto
ito je trebalo i
i dokazati.
Lagraniova teorema
Lagranzova teorerna
Ako je funkcija ff ::[a,bl+

je funkcija [a, b] -> R
R neprekidna nad intervalom [a,
nad zatvorenim intervalom b] i iima
la,U] ima izvod
nad otvorenim
nad otvorenim intervalom
intervalom (a, (a,b), tada postoji
b) , tada postoji bar jedna tacka
bar jedna tadka €e(a,b) takva da
(a, b) takva da je:
-f
f(b) (a)
ruffL=r,r€t.
b-a =f,()
3.
3. jednaCin a 2rror!+
Pokazati da jednaCina 2xcos + sin
1
sin!-,=1611jx
16J' -9
=t -g ima
x
ima bar
bar jedno resenje
x*
re5enje uu intervalu
2ir
3344
(-,-) .
(-1-)
7fE
n n
F(x) = *'
Funkcija F(x)=
Funkcija ,or!
os 1 je neprekidna
x2 COS-1 neprekidna
- nad interv *^l!_,!'1,
intervalom a diferencijabilna nad
xx Lxg rtr)
,-]
[-e-
,
intervalom (-3 ,-4 ) pa

intervalom
4,11 pa zadovoljava uslove
uslove Lagranlove
Lagranlove teoreme, tj. postoji
tj. postoji (.E (-3
f7,a
.E ,-4)I
lfn ltr.
ir r lt
a'
je
takvo da je
takvo rfll-
F(-1)- r1!1= r'GX!-3
F(-)=F'()(-4 --3 ).
n 7I t.
- - --_
n1tftltfi n
ptlt-
4
F(-
'7t'
ir
F( -) =-
3
)- rrlt
tr =
16
cos -
v 9
ir \,o,1-+,o,+
tr' 44 jr2
ir2 /---3 3
--
cos- = +9
fi'2
jr2 2 n2 2ír2
-9 p'(€).!1
--+t2 - t6J-2 :s
ir 16 NE 9 1 16Nri
=F()-
=
r22nfi 2712
16j -9 =lrr,,,
;l -*n = z€cos [
16 .5 -9
# 2n2
=[2 cos
i
1
*,,,
+ sin
1 1
2 cos
1
+,in[
+
1
sin =_
#
Koiijeva
Kosijeva teorema
Ako su funkcije ff(x) (x) ii g(x)

g(x,) neprekidne nad zatvorenim intervalom
intervalom [a, D],, imaju izvode
[a, b]
nadotvorenimintervalom
nad otvorenim intervalom (a, (a,b),izasvako
b) , i za svako xxe(a,b) je g'(x)+0,tadapostojibar
E (a, b) je g'(x) # 0 , tada postoji bar jedna
tadka ( e
tacka E (a,b),
(a, b) , takva aa je
takva da ie
-
!!)- f(a! = .ft)
f(b) f(a) f!€) .
" g(b)
g(b)-- g(a)
s(a) c'(6)'
8W)
difere nc i i alno g, raiuna
te oreme diferencijalnog
O snov ne teoreme
Osnovne raduna 79
x
2e
4.
4. funkcije
Date su funkcije /f ii gg sa f(x)=x+arcror#i
sa f(x) = x + arccos e2x g(x)== x --!++ 2arctgex
ii g(x) zarcfge' . Naéi
Nadi sve
.
+1 2
realne brojeve x za koje vaii
realm f(x)== g(x).
vaili f(x) g(x) .
x (ezr
-t
-1 + 1) - 2ex 2e2_r
2e*(e2'*+l)-2e'.2e2'
2e _1_ 2e''(e2'' -1)
2ex(e2'r -l)
f'(x) =1 +
f'(x)=1+ (e2r+I)2 -' ' _1I(e2.Y+1)
f . k\,
2ex 2 1e2'* + 112
lrr*-tlt"2. +t)
!'-( ( e2x
""
*lt)
-l>0e"" >I
e2x-1>0t=>e2i>1 a 2xlne>In1=0 e
=> 2xlne>lnl=0 2x>0+x>0
=> 2x>0 x>0
"2''
2eY _(e`+1)2
l,*
1+ ?"' =(r'=*t)' .rro
x>0
f'(x)=\,"A=ry-,..0
f'(x) =2ex -
e2_r
+1
(ex -1)2
e2_Y
1
e2i+1 e2r+1 x <0
s'(x)=t*2.fi."'=ff{
S(x)=1+212r
1+e
e.Y=(e2.+1)2
+1 e
svako x>0
Zasvako
Za vafii f'(x)
x >0 vati f'(*)=g'(x).Kakosufunkcije f(pl ii g(Ft)
= g'(x) . Kako su funkcije f(u) g(p) neprekidne za svako
neprekidnezasvako
e [0, x] ,, ii prvi
pefO,xf
,u prvi izvod postoji za
ovih funkcija postoji
izvod ovih svako /LE
za svako (0,x), to
pe (0,x), to one
one ispunjavaju
uslove KoSijeve
uslove teoreme, pa
Kogijeve teoreme, pa za svako xx>0
za svako postoji 6e(0,x)
>0 postoji (0, x) takvo da vai
takvo da vaZi
f(x)-- f(o) - fl6)

f(x) fV
- g(0) 8g)
s@-c@'7@
g(x)
f (0) = arccos l =0
l(0)=arccosl=0
| + 2arctst = -|
( 0)) =
gBe =0 - + zf, = o
f'(€)= s'G)+#=,
g
g) =1
f)
f(x) =1 f(x) = g(x) za svako x2o.
g(x)
=l=f(x)=g(x) zasvako x >_ 0 .
c(x)
Da bi
Da pokazali da
bi pokazali da je
je ff(x) S(x) za
(x) *# g(x) svako x <0 posmatramo
za svako posmatramo funkciju
F(x) = ff (x)-
F(x)= (x) - s(x). je F(0)
Ocigledno je
g(x) . Odigledno F(0)=0. bi postojala tadka
Ako bi
=0. Ako <0 za
taCka a <0 koju je
za koju
F(a)=0, na
F(a)*O, ia osnovu postoji (e(a,0),
teoreme postoji
Rolove teoreme
osnovu Rolove takvo da
e (a, 0) , takvo je F'(t)=O.
da je FW) =0.
Meilutim, ovo je nemoguie,
Medutim, obzirom da je
nemoguce, ss obzirom
l)2--(e* + l)2 -4e` <0
F'(x1= f'(x)- g'(x)-k' -
F'(x)=f7x)-S(x)=(e`-1)2_(e.r+1)2 =e2i+1
,!".+l1.0 za svako
svako x<0.
x<0. Dakle,
+l
e2x+1
"'''
f(x)*# g(x)
f(x) zasvako
g(x) za x < 0 "2''
svako x<0. .
:
80 inteorol
Neodredeni integral
INTEGRALNI
INTEGRALNI RAeUN
RACUN
Neodredeni integral
Neodredeni
Ako za
za funkciju
funkciju ff :I-+R,
: I -> R
, xefI , postoji
XE
, postoji funkcija : 1- R ,
funkcija FF:l+R,
koja ima
koja ima izvod
F'(x) nad
F'(x) intervalom /I ii pri tom
nad intervalom vai F'(x)
tom vaZi = f (x) , XE
F'(x1=f(x), xe.I,
I , onda
onda kaZemo
ka"zemo da je F(x)
da je
primitivna f (x) nad intervalom I.I
funkcije f(x)
primitivna funkcija funkcije
Skup svih primitivnih

Skup funkcija funkcije
primitivnih funkcija l(x) nad
funkcije f(x) nad nekim intervalom / naziva se
1
neodredeni ( x) ii oznacava
neodretleni integral funkcije ff(x) sa !J ff (x)dx
oznaEava se sa { x)dx .
U ovoj
U ovoj definiciji f(x) se
definiciji f(x) se naziva
nazivapodintegralna f (x)dx podintegralni
funkcija, f(x)dx
podintegralna funkcija,
iztaz,!znakintegrala,apostupaknalaZenjaneodreCIenogintegralanazivaseintegracija.
izraz, J znak integrala, a postupak nalgenja neodredenog integrala naziva se integracija.
Ako jeje F(x) jedna primitivna funkcija

F(x) jedna (x) nad
funkcije ff(x)
funkcija funkcije nad nekim
nekim intervalom,
onda je
onda je skup svih primitivnih
skup svih primitivnih funkcija,
funkcija, tj. f(x)dx nad
tj. Jlf(ila* tim intervalom
nad tim intervalom oblika
F(x)+cc..ce
{{f1x1+ :cE RR}, sto kraie pisemo
}, Sto krade f(x)dx = F(x)+c .
piSemo J! f(ila*
Ako jeje funkcija

funkcija f : I -+R neprekidna
neprekidna nadnad intervalom I/ tada
tada postoji primitivna
primitivna
funkcija F :: I ->
funkcija -->RR nad
nad intervalom I,I tj.
tj. postoji
postoji neodredeni funkcije f(x)
integral funkcije
neodredeni integral f(x) nad
nad
datim intervalom.
neodredenog integrala
Osobine neodredenog integrala
1. (fflff*Mxf=f(x),
1. f(x)dx)' = f (x) , :
2. Jf'(x)dx=f(x)+c,
2. If'(4a*=f(x)+c, .
3. al|tilax=f(x)dx,
3. dJf(x)dx=f(x)dx, .
4.
4. J a f(x)dx
la. f (x)dx = a f ff (x)dx
= a.! (x)dx, a=const,
d=const,
,
-5.
5. J(fi(x)+
I f ,t il + f2(x)+
{ f2{ x) +.....+ f(x))dx
+ f,( x))dx == J[ fft(x)dx+ fr( x)dx +.....++ J[ f(x)dx,
,{ ila* + J! f2(x)dx+ f,( ila*,
integral
Tablica integrala
x+c J,dxlxlx
dx
arctgx+c=-1
* c = -- arcctg:+ a#0
Jdx=x+c
ldx= l+
'x'+a'
x2 +az a
a
1
= -arctg:
a
a q
a
arcctgx+c1,
a 1,
a *0 c
n +l
n+l 2dx x-a +c, a*o
I xndx='
Jxndx=
'
x
n+l
n+1
*"
+c Ih=*,,|:**ol*,,
J
x -a 2a
ln
x+a
a#0 1
Jdx=lnl
*l*,
x+c dx 1 a+x +c, a#0
[4 = kl
x #h=**lxl,.,,a*o
J
-x2 2a a-x
a2
=
dx =ln x+ x2±a2 +c, a#0

te'dx=e't +c
Je`dx=e`+c J
11 x2
+a2
Ia'dx=
Ja`dx= á`
o' *,
+c J
dx
= arcsin! + c=-arccosx+cl,
-aresinx ct ) 0
c = -orrror! + c 1, a>0
' lnaa
ln Va2 - x2 a a
J sin xdx= -cos x+c

!sinxdx=-cosx+c I#=ml,s;1.,
J dx
sin x=
ln tgx +c
2
Jcosxdx=sinx+c
[cosxdx=sinx+c J
dx
cos x
tg(x+)4 +c
I*=ml,rr|*il*,
=1n
2
.dx dx
I COS, X -tgx+c
cos x
Ja2-x2dx=2 L7 +(*,,n!+
I {,' -.' a, =;J a2-x2+ 2
arc sin á+c,c, a>0
a>o
2
,dxdx
l-:-r
J
sln x
sin
ctgx+cc
= -ctgx+
2
I "[-'*ea-=] J7. A -+ml,*J-;
Jx2+Adx=xx2+A+Aln * el*,
x+ x2+A +c
2 2
Podrazumeva
Podrazumeva se da date
se da jednakosti vaie
date jednakosti vaZe nad onim intervalima
nad onim nad kojima
intervalima nad kojima su
podintegralne funkcije neprekidne.
podintegralne
Integracija pomoiu smene

I nte gracij a pomoéu srne ne
Neka sirjekcija
sirjekcija g (tz :: 11 + I ec RR ima neprekidan
I, -->1 razliilt od
izvod razlicit
neprekidan izvod od nule intervalom 1, ii
nule nad intervalom
neka za funkciju f
neka za funkciju : I -+ R postoji
:1--->R postoji neodredeni nad intervalom
integral nad
neodredeni integral Tada vai
intervalom I.1. Tada vaLi
If (*)a*
J f(x)dx = J f (rp(t))rp (t)dt
= I f {rO{t))O'ft)dt , , (pri
(pri tom
tom se podrazumeva da
se da se
se posle
posle integracije
integracije desne
desne strane
nad intervalom I,
1, stavi
stavi t == rPe-l (x)
( )c) ).
).
I#-
ffi
x-
r. J7xz-8
dx
=
1
i7Jx2-(
t
dx
1,2)
=1
=
+,
1 1
h.l#*|.,
ln
x17-+
+c== 1 ln
xj--sr§ +c
fyl#1*
7 2 88
21156
7 V7 x7
l'
82 Neodredeni integral
intesral
Napomena:
Napomena:
Prilikom tra2enja neodredenog integrala skoncentrisacemo
tra1enja neodredenog se na
skoncentrisaiemo se na metode
metode trazenja
traZenja datog
podrazumevajuii da se
integrala podrazumevajuci trali nad
integral tra2i
se integral nad nekim
nekim intervalom gde
gde susu konkretne
metode Na primer,
izvodljive. Na
metode izvodljive. ako uvodimo
primer, ako uvodimo smenu 2 =t toto znai
smenu tgry1=t da smo
znadi da se, ako
smo se, ako u
z
zadatku nije drugacije
drugadije napomenuto, interval (-n,n) -- pod uslovom da je nad
ogranidili na interval
napomenuto, ogranicili
intervalom
tim intervalom podintegralna funkcija definisana. Kada se trai odredeni integral o svim
traZi odretleni
cinjenicama ce
dinjenicama ie se voditi raduna, tj. o intervalima gde su odgovarajuée
odgovarajuie metode primenljive.
x
xx arctg 2=
arctg= - tI
z t#*=ili*
2. f
4+x2
arctg
=-J dx= 2 dx
arctg
4
2 1
1
dx=2dt 2 4 4
1 x
=-Jtdt=-+c=-(arctg-)
t2
2
2
+c
(x)2 x 2
2 \1+(2)
i
3
3. *# x- arctg2x
1 +4x2
o. = f xdx _
dx
1+4x !# t@ arctg2x
1 +(2x)2
dx =
1+4X2 =I
*
=1,xdx = 1 dt ;::' !;,
8
dx
=1dt t
#.=T.)=
1+4x2
arctg2x = tt
= j at -1 Jt; 0,,
=1
tt*-*t,!
8 t
dtt =
2
I
=t,a,Fi
1 lnl t 1-1
8 2
t+*,
3
3.3
2
+c ==lmlt
8
+*'l-!ro,,,rr*,)
1 InI1 +4x2) *, -
-1(arctg2x)2 +c.
3
3
4. tW*=!#*.rs#a*+!f.=
4. J e""ggx+xln(1+x2)+1 dx = J e°"'K dx + J x
1+x2 1+x2 1+x2
dx + J
1+x2
dx
=
=l
=
( arctgx == tt
dx
o,
'H ln(l+
In(' + x2
x21 = 1,\
) = tt \
1dt +arctgx+c=
=Je'dt+2Jttdtl+Jldx2=e'+t4
***orctsx+c=
2
lu t
1+x2
=
xdx
1+x2
='r;i,)=vo'*l!',0',.1#=''
=
2 ti
= em" *lUrrr,
= eards' + * x2
(ln(1 + x2 ) slz
1 +arctgx+c..
2 +arctgx+c
4
(ln(x+
Jln(x+J1+x2) 1+x2)=t I tz 2rr 3
s.
5. JI
1+x2
dx= dx =Jt2dt=-3 +c =3LIn(x+ 1+x 2 )12+c
1 + x2 2
1+x [[i=i=
=t) x=t2
x=r')= +t-t dt=
t+t; dt=2J t+1-1+t3 +1-1
6.
6. J
l+ a*=(G
I 1+Jx dx= dx=2tdt J
dx=2tdt I
,g!:\,-rrt+t-t+t3
) ' l+t
J=2J 1+t ' l+t
=2Jdt-4J
= 2l at - dt
4*.
1+t
qt{i%,
±2J(t+1)(t2-t+1)dt=2t-41n1
1+1 - -l*+t)+c=
t l+ 2 rl -t?
t+11+2.(t; o*, = = 2t 4 tnl t +
3 2
=2J-41nI
=zJ, -qmlJi *tll,]d;f -x+zJi +c.
J+1I+()?-x+2+c.
Neodrefuni integral
Neodrecteni 83
7.
7. t-
J
x
%. =l*
lnx1+lnx=t
1 + lnx
dx=
1+lnx=t2
-4]r',),*.=
dx=2tdt
i
t2-1
"J =Jlloo,
x
2tdt=2Jt2dt-2Jdt= = = 2!t2 dt - z! at =
^t3
2i-3
-2t+c= 2.-
^ +, = !-11+ (1+lnx)
tnx).JlTlil
1+lnx-2 2"lR
t + t,u +, = ATLQy
131nx (lnx-2)+c.
=-2
=
3
zt -zJ 1+Inx+c= x -2)+c .
g. J1-3xdx-J d' 3J x' dx-J d' 3 1 J2x+3-3dx-

1l-3x o* =: dx
=
, ddx
x
)
3,
3
2Jdx+2
-3t
'3+2x '3+2x '3+2x '3+2x
3+2x 3+2x 3+2x
9g, ddx
x
3+2*- 21ax+
-J3+2x
ar=r dx
tt, ddx
11 x 3s
,2x+3-3 4*=
3+2x -3.122' 3+2x
(s+2x=t=2dx=dt\
3+ 2x =
,lTz*=Vl-3ax--2r=l
3+2x 3+2x 2x 2
2dx = dt\
a-=iat
dx=2dt
t 1
/)=
dt_3t x _11 lnl trl-1r*
1t 'dt
_11
=ZlT-rr=4,
4 J t 2
'ltnl
4
3
,l-2x+c = 3+2x
11
2 r=lltnl3+2*l-!x+c.
4,lnl ,2
l-2x+c
3
.
Parcijalna
P ar c ij alna integracija
i nt e g rac ij a
u(x) ii v(x)
su u(x)
Neka su v(x) diferencijabilne funkcije ii neka postoji primitivna funkcija funkcije
u'7x1v1x1.. Tada
u'(x)v(x) postoji primitivna funkcija
Tada postoji funkcija funkcije
funkcije u(x)v'(x) pri tom vai
u(x)v'(x) ii pri vaZi jednakost
jednakost
tudu = uv - lvdu .
Judv=uv-Jvdu.
1.1=1*rl7-+uuJ-*'-1a*
1. 1=Jx x2+lln x2-1 dx
u=ln q 1du=
u = pr[-*'
x2-1 fly = + 1 +2xdx
2(771.1 2xdx== 4x dx
1 a.,
*2-t
-1
,t x2 x2-l
x2 -1
2,,1 x'-l
x2 -1
3
/ x2+1 =t
*\
1 3
x2+Idxv=Jx
'3
du =,,!,4
dv=x v = 1,J x2+1dx=
t a, =f =2Jt2dt=2 *, * t 1)
=3(x2+1)2
1 dx
= :,.::;:,)=
1
1,,i o, = +
xdx= 2 dt ' 1 =
+,
\xax=jat) i
r =+,ld
1=41 +D' 1nkJT
(x2+1)3 x2-1-3J4(x2+1)3 t -!hla'G ** 2x
x -1
dx
x(x2 +1)3 (x2 +1 = t21 l4dt (r2 )2 -22 +4

dt= Jo +2)dt+4J dr =
2
dx=l = J _2= =J
J
x2 -I t xdx=tdt t -2 t -2
= t
3
$ +2t+4 242 ln t-/
1
i
1+112
+c -1 (x2 +1)2 +2(x2 +1)2 +ln
3
x2 +1
+c
1=17(x 2+1) x2+Ilnx2-1-1(x2+1)

9
x2+1-?3 x2+1 ln
3
+c
intepral
2.
2. aresinx lnx dx
Jtarcsinxlnx
u=aresinx
u = arcsinx du=7f7dx,
= du= 1 dx, dv=lnxdx
dv = lnxdx
1-x2
dx
='n:=
/u1 =1n o', =+)=
x dut = \
v=
y =ltnxdx=1u.,
J ln xdx = x =xlnx-Jxdx =xlnx-x
x*
xtnx- x *rnr-lr*=
dvt = dx =
[drr=dx+v,=y )
v1 x
x(lnx-1)dx
larcsinx [ffi-
lnx dx = x(lnx
Jaresinxlnxdx - l)arcsinx- J
x(Inx-1)aresinx
1-x2
u=tnx-t=du=!,
u=lnx-1 du=d,
x
au=ffia*
dv= x dx
1-x2
t
(1-x2=t \ =_1,,0,
(t-*'=t t z
Jc xdx
)ffi=
xdx=
' = 1_x2 xdx=--dt= -t*)=
Jdt =_1 Jt Zdt=-1
-z!i = -rt'{ o' = -i t = -J;7
=- 1-x2
[,a, 2 i
2
z
2 2
t I1
Jx(lnx-1)dx=- 1x2
lW=-dlri16,-tt*1&,,
-(Inx-1)+J 1-x
2
x
1-x2
t+, 1-x2=t2xdx=
J x
r
1-x2 dx= -
=(' 4fi 4fi
: :;='*)= -JI-t2
=-l
x2=1-t2
-tdt t
*, =
tdt=-
J1 -t2
t2
dt=
o, = J1fj!
t2-1+1 dt=
t2-1
a, =
= !* =,.t+-lnt^lfl+, *' 1,,1ffi.,

= Jdt+J
I at + t2
dt
-1
=
1
2 t+1 = ^! - . 2 ln 1-x2 -1 +c
It-1 +c = 11-x z -F-
1-x2 +1
dx=1-x 2
(I nx-1)+
1
1-x +-ln 1-x2 -1 +c
2
Jx(lnx-1)
I 2
y1-x2 1-x2+1
1 1 -x2 -1 +c.
Jaresinxlnxdx=x(lnx-1)aresinx+ 1-x2(lnx-2) 2
In
1 -X2 +1
-x2 =t u=t2 du=2tdt 2,
_- 1 2, 1
3. Jx5e-x 2 dx= ft e dt= =--2 (t e -2Jte , dt)=
[*s,-,,d*=l*r::rr,)=_+,u,,0,=(:;:'";:,1=,_",)=_t,t2e,_2[te,dt1=
xdx=-1 dt
\xdx=-Z2 ,
2 2 dv=e'dtv=e'
(ut =t dut=dt
= _!t2,,
=- 1 2 ,
=(:i,:
dt = _iu,
1 2
+ te, -Jer
t e +te
r
_ r
dt==
dvt :;
t e +Jter
+ ! rc, dt ! dt e,
2
",)=
:::::=
= e'dt vt = e' 2
4
=-ff +tet -e'

=-Ztze'+te' (l**'*$)*r
--r-'"`2(1+x2+
-et =-e
"'
2 )+c.-
Neodredeniintegral
dx
/u = arctg x2 -1 du =
4. Jltt'
4. 1)'arctg
(xz ++ 1) arctg xz -1 dx =
xVx2 -1
dv=(x2+1)dx v= +x
3
3
= (!* *+x)arctgx -1--J -itffi-=t** * *1o,,,gJ7a -*tffi-=
x2+ dx=(-x +x)arctgx
3 - x2-1+4 1
=(-x
3
1 3z
t 1
")o,,e,[F - 3 xz I
1
3
3 z
1
3J
dx
7-- ."17
= r! * + *1. o,,tgJ x2 1t
=(3x?+x)arctg I -*tffi-
-1 3J
x z 21+4dx=
x
=
- 4 - + *1. orrry,l-*'
=(3x;+x)arctg x2-1-JVx2-Idx
yx
I
- !1,[* ra- - 3j /dx ltp 1
=
=(13 x3 +x)arctglix2-1 -13 (x2 x2-1 -Iln

2
x+-1x72--71 )-1- ln x+
3
x2 -1 +c =
=(x;+x)arctgx2-1-6x x2-1-61nx+yx2-1 +c.

¡¡
-
5' ? dx
dx l,a2+*2-*2
1 a2 +x2 -x2 .
- Il,2 J 2 dx
ax=7)7} dx 1¡
I r xr ,
- aslJ (x z +a z ) z xdx =
a 2= a 22lJ
5. J2I dx
@\ar)r=
(x2 2 2z (x2 2 2
(*2 +o2)2
)
2
a x +a 2
u4or*a*=
I 1I arctg
1 xx ll, xx
-
a"-aaat'ctg-aa - --; | ----
-'a2 e''(x'+a")"
a2 (x2+a2)2
xdx
tcdx
xdx
y=
u=x s) du=dx, d
dvu=
=
*ory
(x2 +a2)2
1*,
a2 t
x+**,='l=4
--t12 .7;7
2 z
I t 1t
,=ldv=!:p!r==(r
v= Jdv=J
(x'+a')'z
=
xdx 1 dt
t$=!1rra,=-*,-, =-;
= Jt- dt=--t- _
1 2
(x2 +a2)2 xdx= 1 dt 2 t2 2 2 x2 +a2

l*a*=to,
2 i)- ''#=t1r'a'=-i''
x
xdx =_-
xx 1l' dx = 1I arctg xx
dx x
'[--j--rd'r==--
+c
(x2 +a')',f,r',+Zl;fi=
(x' +a2)2 2(x2 +a2)2 J
x2 +a2 zarct8-----------*c
2a a 2(x2
+a2)
I
I
I
, dx 1,1
dx =-arctt--7(t"'"'%.
1I .x
6\d ), a a a2 2a a tr7*o.
J(x2+a2)2
x r_,;+c=
arctg 1( 1 arctg - 2(x2+a2)
x )+c =
) za'
l;arag4+_+.
2a
arctg + x
aa 2a2(x2+a2)
2a. (x- +a" )
+c 1
( dX
r6. 6. JI
" cos2(lnx)dx =l
cosz
cos2 (ln
= cos2
= u=
cos(ln x)'(-
x1= du == 22cos(ln
(ln x) x) (-sin(ln x))
sin(tn x))
+l \ _=
t dv=dx v=x
dv=dx + v=x )/
I
= xcos2
= *cos2 (ln x)+2J
(ln x) + 2l cos(ln x)sin(Inx)dx
cosan x) sin(ln x)dx = xcos2
* rot2 (In x)++ !Jsin(2lnx)dx
(ln t) sin(2 ln x) dx
(( uu= sin(2lnx) dv
= sin(2ln x) dv=dx\
= dx
x)-
sin(2 rn xx)) dx =lau
JI sin(21n =
- -X
2
*)a* v" == *x )== x sin(2
du = z rolr(z tn x)dx
ln x)
sin(2 rn - 2l
25 cos(2 rn xx)dx
cos(21n =
)dx =
t
(/ ,,
u/ =cos(2lnx)
= cos(21nx) dv, =
dv1 dx`
=66\
=lOu, xsin(2lnx)-2xcos(2lnx)-4[sin(2lnx) dx
r, ==x* =xsin(21nx)-2xcos(21nx)-4Jsin(21nx)dx
-sin(2 ln x)2dx vi
du' == -sin(21n4@
t
X i
)=
I
l-
86 Neodreileni inteeral
Neodrecteni integral
!J sifl2ln
sin(2 In x) dx ==
t(.v
S
(x
x)
sin(ln x)
sin(ln --2.rcos(2lnx))+
2x cos(2 ln x)) + c
x)-
1
!f cos lnxldx = *xcos2
cos22(lnx)dx t, x) + (x
( ror2 (In x)+
t ( x sin(2 tn x)
sin( 2 ln - 2x cos(2
( cos( 2 ln x))
x )) + c
Integrali sa kvadratnim trinomom
mx + n
I Integrali oblika J
Integrali l#?r*dx
,
ax2 +bx+c
((aa * 00,, b2
b2 -- 4ac
4ac<<0)
0 ) re§avaju sledeéi nain.
se na sledeii
re5avaju se nadin.
a m =0
m=0
+bx+c=al(x+k)'*tl
ax2 +bx
axe +c= a[(x +k)2 +11 ,, k,l=const
k,l =const
tl
e
l.,.'.'.....,,'..............-
Jt rl
.
4a-__
dx - nflt l_ dx
da
e*'+bx*c-"' at
ax2+bx+c lx+k)2 +l
a (X+02 +1
. m#0
m*0
rnb
r ,1x*,
m
(2ax +b) +n-
+n
JI ----;-
mx
u^ _= J|
dx 2a ,fiGo*+u)*'-#
2a dx
q^
'ax'+bx+c
axe +bx +c ' ax'*b-r*c
axe +bx +c
r't t JI =l
dx
, dx
dxdx r+1 =
_[.r+.t=r) , dt
---;-
dt = 1l_-t I
arctg t+ c= 1 arctg
=-arctg-+c--arctl-+c x+t1+ c
x+ t_
-+z-*s (*+r)\r=[
x2+2x+5 J
(x+1)2+4 dx=dt) J
a, =dt )=1,4y
t2+22 2 2 2 2
2(2x-4)-2+6
2. ,x2 3x-2
2. 'x'-4x+5 O*-ur1,'*--0,-'*u dx
-3x-2 dx=
J
3
=![
d* =-J
2x-4 dx+41
=2*-4
2 x'-4x+5
dr+41 J
dx
=
-4x+5 x'-4x+5
x2 -4x+5 2t x2 -4x+5 ' ,\17+s=
x2 -4x+5
=J3, 2x-4 dx+4J dx

2x-4
3 I
2' x`'-4x+S
--r-
x'-4x+5
dx
'(x-2)t +t
(x-2)`'+1
)-- t nl
-I
(x2
x2-4x+5=t x-2=r,) -
-4.r+5=t x-2=t1
(2x-4)dx=dt dx=dtr
dx=dtt )
, l-
2 \(2x-41dx=dt
-it *.
=
Jdt+4Jtd+1 I
4 l+ 4arugt 1 *, =
h
r
7,nl*' - t x + sl+ 4arcts( x - 2 ) + c
= nl ttl+4arctgtr+c=lnlx2-4x+SI+4arctg(x-2)+c.
=2lnl --r
.
mx + n
II Integrali oblika J dx ( a #0 , b2 - 4ac <0) re"avaju se na slican nain
[IntegralioblikaIffid,x(a+0,b2_4ac<0)re5avajusenaslidannadin
+bx+c
kao integrali oblika I.
III Integrali
III Integrali oblika !J (*r*OJM 'I dx (m*0, aa*0
dx (m#0, b2 -
# 0 , b2 4ac <<00 )) se pomoéu
-4ac pomoiu ,
(mx+ n)Vax2 +bx+ c

smene mx
smene mx++ n=1--
I
n = I svode na integrale oblika IL
II.
t
Neodredeni integral
Neodrecteni 87
3.i
3.
dx
t'
I x+l=!=dx--
-/x+1=
-l
1
t dx = 1z
t'
t
-t! dt
'')=11 tt'
\- 2
40,
dt
1
l) x2 +2x 1I I =-1-t
= 1 -1=
t-t (1-t)z
(l-t)2 +211
1 ¡¡¡
(x+
(x+1)Vx2
\rt xx='-l
t t / -rt-t t
tt2t
z
dtr dt = aresin 1 +c
=-l
= -1 =-l-L=-orrrinJ--=+,
1-tz
'Jt-r' x+t
x+1
..
(t-t)2 +2t-2t2
tlI (1-t)2+2t-2t2
)
1 t'
t2
ry Integrali
IV y ax2 +.b.."
oblika fIJtf
Integrali oblika dx (a*0
bx + c dx (a ,, b2 -
-4ac se na integrale oblika
4ac <<00 )) svode se
f[,' -7
Ilia2-x2 a*
dx i x2+Ae dx.
i 1!J*\ a*.
¡ 1
=(x- x2 =-(x z -x+4)+4=4-(x-
x-x z dx=1 1 ' I 1I , 12)
1-)2)= 1Y4-(x
l,z z
dx=
dx
4. 1 V-(x-7)
i 1 \ 1I
=
x-2=t +$orrrrnl+, =
=j (2)2-t2dt=24-t2+2aresinl+c=
dx=dt e; 2
2x41t xx2
=2*4 J;-rl
- +$arcsin(2x-t)+c.
+8aresin(2x-1)+c.
i
-jt*t=3(x2 -!*{t*,-iZ=)_
3x2-x+1=3(x2-3)+1=3(x2-3+36)+1-
(sr'-r+t=3(x2
s'
5.
. dxdx
_ llE,.r
3x2-x+1
=L
_
=3(x-1)2+-12
=s(*-*),
2=\
*fi=slr--[r.fi)
3. [(x-1)2+36]
)
I
1
==4r
1 t66 arctg xx-66 +c=-arctg
dx
=-- 22 6x-l
6x-1
,-+c
+c =:frarctcT+c
1
..
3 (x_1)z+(
J' r
l.z .,.lll11)z,z rlll
1 3 11 Jtt
11 11 11
(*-;6;) +l-;-)
6 6
6.
6. !#*
(x-1)2 j!Ho,
-2x+1 j!L##
+3x+4-Sx-3
dx== x2
o. dx== x2 ar =! a* - j
dx=jdx !j!)-d*
5x+3 dx= =
1
+3x+4
x2 x2 +3x+4 x2 +3x+4 x2+3x+4
5(2x+3)+3-15
1z 2x+3
2x+3 dx+9j
ar+21 d* :
=,.._ ,1''**st+s-f dx=x-5j
=x_j2 dx
lffi s*-= x*-5
2 dx
x z
_
-2 lpTfro*
+3x+4
- 2I
2 x +3x+4 Z
;W
(x+2 3
)
2
+( 2 )2
=
=x-Z * s * * +l*
InIx2+3x+4I+
= * - 1,,1*'
9
o,,,sff *,
fr arctg2x+3+c r
/2+3x-2x2 =-2(x2 -2 x)+2=-2(x2 ----3-x+-2-)+2+ 8=\
dx
7. j =
4 2+3x-2x2 =-2(x-4)2+28 2[16-(x 4)21
88
I1 r dx I
=aresin44x-3
S 3+c.
=77arcsm--7-+c.
Jz (4)2 3)z
3x-6 dx 3
t&dr=3t-L *' -4x+ 5=r)=.,3 tL=!.r!
8. 2x-4 a*=( x2-4x+5=t dt 3 t2
8.
' IjVx2-4x+5
V
2',[i 2,
\(2x-n)ax=at) 2.
,l*'-4x+s 2jx2-4x+5 -((2x-4)dx=dt)=-1-,--
2'J*'-4x+5 1 -=
+
2
j,ljlf,fi
= 3Vx2- 4x +5 a,.
+c.
!tt
/x=1t=1\ - dt
e.j
9. I
dx = dt dt
xJx2 +x-I
+x-1 dx=-IZ dt 1¡ 2 +1 it lt+t-t2
l+t-tZ l+t-t2
1
t jl t t jVf
t-
t2
=(t*t-t, =-02
=(i-Ft-t2 = -t+)+1-4
+ r, -!f)=
=-(t-+)2+4 = 4-(t-12-)2 I=
_2__
dt
+ c = -aresin x
)_-
_=_j
_J = aresin -aresin 2 -x + c
+c ==-arcsinffi*,
45 45 x45
,+,'-G-r)'
)2 1
I nt e g ali rracionalnih
Integrali ac io nalnih funkcija
funkc ij a
Svaku nepravu racionalnu funkciju R(

Svaku neprivu R(x) ,rr"O"n polinoma P(x)
= P(x) (stepen
x) = P(x) jeieveii
veci ili jednak
ffi
Q(x)
P(x)
od stepena polinoma
od polinoma Q(x)
Q(x))) mozemo obtiku
mozemo napisati uu obliku -T (x)+ Rt(x) gdegde jeie T(x)
H=rol*W,
Q(x) Q(x) '
polinom,
polinom, a
o!1.!
R
1(x) racionalna
racionalna funkcija je stepen
funkcija kod kod koje
koje je stepen polinoma
polinoma Rr(x/
Ri(x) manji
manji od
^ Q(x)
stepena polinoma Q(x)
stepena polinoma OO) ( (#Rt(x) se naziva pravi razlomak
razlomak ili prava racionalna funkcija).
Q(x)
Neka je je P(x) polinom stepena
P(x) polinom manjeg od
stepena manjeg od n,n, aa Q(x) polinom oblika
e(x) polinom
Q(x)
Q( x)= c (x
= c, (x - a
- adr' ...(x
)k' ...1 x -- aapo )k
)t"" (x2 btxx + c,
( x2 + b ct )', ...(x2 + byx
)t' ...( brx + c, )t,,, gde je
cg )t°
1
k,+kr+...+ko+2(lt+lr+...+lr)=il,
1
"'
k/ + k2 +...+ kp + 2(l1 + 12 +... + lq ) = n , flje n je stepen polinoma Q(x)
stepen polinoma e(x),, ai, b, ii c1
ai , b1 c, su
su realni
reami
zakojevai:i
brojevi za koje bj - 4ci < 0 , !=1,2,...,p,
b2r-4rj.0, i =1, 2,..., p , j
j=1,2...,q (svakipolinom
=1, 2...,q (svaki polinom Q(x)
e(x) sesemoZe
mo"ze
napisati u tom obliku).
Tada se R(x)=1!
se R(x) = Qx moze
*or"napisati
napisati u obliku
x
Q(x)
x-a1
x-dt
A"
R(x)=( A u +...+
R(x)=( *... '
(x-ad
(x_at)",
t)
At,
*...*1-Ao'-+...+
)+...+( Yt +...+
x-a
x_dp
t
(x-ae)"
(x_ar1^r'
)+
A A
''
A00,,.,,.
Neodredeni inte*ral
integral 89
89
Br d+Ctt
B;;x+C,1 Brtt,x*Ctr, Brqtx*cqt
Byix+Cyl By;yx+Cyiy
+1
+(
. 2 +...+ Bll,x+C¡¡ - +...+1
+...q "' 'r'x2 +byx+cy
+...+( +...+ lqtux+cqt,
+...+ .
'X +b,x+c1 (r'+btx+c)tt

xz +bix+cl (x2 +bix+c)1' *brx*c, (r2 +byx+cy)`y
(x2 +brx+cr)tu
Koeficijente A;
Koeficijente B; ii Cd
Ai,, B,j Cu dobijamo metodom (nepoznatih) koeficijenata.
neodredenih (nepoznatih)
metodom neodredenih koeficijenata.
, Ova
Ova metoda se sastoji uu sledeEem:
se sastoji sledeCem: za
za datu
datu funkciju R(r) pretpostavi
funkciju R(x) pretpostavi se da vai
se da vaZi data
i jednakost uu kojoj
kojoj su
su A; Bii ii C,
A;i,, B; neodredeni koeficijenti. Mno2enjem
C; neodreileni MnoZenjem tete jednakosti sa
' Q(x/, se na
Q(x), dobijaju se levoj ii desnoj
na levoj polinomi; kako
strani polinomi;
desnoj strani kako su dva polinoma
su dva polinoma identidki
identicki
,' jednaka ako ii samo
jednaka ako samo ako
ako su su im jednaki koeficijenti
im jednaki uz iste
koeficijenti uz iste stepene
stepene odod x, x, te te sese
izjednacavanjem
izjednadavanjem ovih koeficijenata jednaina za odredivanje
koeficijenata dobija sistem jednadina odredivanje A Bij ii C;
Aij ,, B; Cij ..
,
Razlomci oblika
A Bx+C
nazivaju se prosti ili parcijalni razlomci.
,*-lomcioblika#,ffinazivajuseprostiiliparcijalnirazlomci.
(x- a)" (xZ+bx+c)t
-
r
1.
.
t- x2dx
J
j (x2
(x2 -3x+2)2
-3x+2)2
x2-3x+2=(x-1)(x-2)
x2 -3x+2=(x-l)(x-2)
x'ABCD
x2
2
- A B C D
(1)
(x-1)2(x-2)2 x-1 + (x- x-2 + 1
t 12 =A(x-1)(x2
x2 =A(x-I)(x2 -4x+4)+B(x2
-4x+41+B(x2 -4x+4)+C(x2 -2x+t)(x-2)+D(x2 -2x+1)
-4x+4)+C(x2 -2x+1)(x-2)+D(x2 -2x+t)
I =Ax3 -4Ax2 +4Ax-Ax2 +4Ax-4A+Bxz -4Bx+48+Cx3 -2Cx2 +Cx-
x2 =Ax';-4Ax2+4Ax-Ax2+4Ax-4A+Bx2-4Bx+4B+Cx;-2Cx2+Cx-
x2
- 2Cx2 + 4Cx -- 2C + Dx2 -2Dx+D

-2Cx2 - 2Dx+ D
*2 - t + c )xj ++(-5A+B-4C+D)x2
x2 =(A+C)x3
( (-5 + (8A- 48 + 5C - 2D)x + (4A+ 48 - 2C + D )
A+ B - 4C + D)x2 +(8A-4B+5C-2D)x+(-4A+4B-2C+D)
, A*C=0, -5A+B-4C+D=1,
A+C=O, -5A+B-4C+D=1, 8A-48+5C-2D=0, 4A+48*2C+D=0.
8A-4B+5C-2D=0, -4A+4B-2C+D=0.
Pomno2imo (t) sa
jednadinu (1)
PomnoZimo jednacinu sa (x-1)2
(x
- l)2 . .
I
x
2
=B+A(x-1)+( C + D
'-r=B+A(x-t1+69-a D:;)(*-l)2
.' (x-2f
(x-2) x-2
x-2 (x-2)'2)(x-1)2
(x-2)
', Zz x ==1l, dobija se
Za se B=1.
.B =,1
, .
PomnoZimo jednainu
Pomno/imo jednadinu (1) sa (x-2)2.
(1)sa (x-2)2 .
t2 x
2
A B A B
-J-==D+(=D+( :+ + .)(r-2)2 +c(x-2)
2)(x-2)2+C(x-2)
t ()i-
(x-1)lf x-1
x- t2
(x- l)'
(x-1)
. Za x=2,
Za D=4.
se D=
dobijase
x = 2 , dobija 4.Dalje iz sistema jednadinadobija
Dalje se izsistema A=4
jednacina dobija A = 4 ii C =
=4.
-4 .
'
j;
,
f
x
(x- -3x+2)
(x3
*' 2
Idx= j(
l/-+-+-+
-3x+2)2*^-t'*-l'
,. 4+
4
i-lf 2+-4
x-1 (x-1)
1 -4 +
' --2'
x-2
t 4
G-2f'*
(x-2)
2)dx=
:)dtt-
i
.
=4j
=
---------dl-=
ot:i.!#-\L+q#=(i]r==',i!i!0,,)=
x-1
,dxdx
(x- Ir
4j
dx
x-2
+4j
da x-1=tdx=dt
(x-2)2 -(x-2=tt dx=dtt
a -i
dx =
:
= ot!.!;'zat-4!!t+tlt,-2dt,
=4jdt+
t
jt-2dt-4fdtt
ti
+4jtt-2dtt =4ln1
-I -4ln1 tt 1+4t1
=qhltF4-o*lt,l++!t!+c=
-1
+c= tl+
I
i
lx-ll
x-1 l-- 1I 4 II +c=ln(x-1)4 x-l d 5x-6 +c.
s - ln(-l'
= 4In
J !4r
x-2 x-1
lr-21 -4-+
x-l x-2 x-2 'x-2'
x-2 --*c. x'-3x+2
x2-3x+2
-
z. x2+lx-I -rr-rx2+x+!+2x-2-o*=[
xz+3x-1 x2+x+1+2x-2dx-J *'+,r+1 .d.**
x2+x+1
J,
2 dx dx+
' (x-1)(x2+x+1)1
(x-l)(x' +x+1)'' (x-l)(x' +x+l)"'
(x-1)(x2+x+1)2 (x-l)(x' +x+1)2
(x-1)(x2 +xll)"
+21^r x-l
x-1 dx=J dx
+2J
+21
dx
dx
'(x-l)( x'+x*l)2
(x-1)(x2 +x+1)2 (y: l)(x2 +x+1)
(x-1)(x2 + x+l) (x2 +x+1)2
+ x+ l)2
Koreni jednaine
Koreni x2 +x+l
jednadine x2 + x + 1=
=0 kompleksni jer
sukompleksni
0 su je D<
jer je D<0.0 .
I1 = A + Bx+C
A Bx+C
(--tX.- +x+1)
(x-1)(x2 +*t)- x-1
x-t-- x2 +x+t
x- +x+1
1=A(x2+x+1)+(Bx+C)(x-1)
I = A( x2 + x + l)+ (Bx+ C)(x - t)
1= B)x2 +(A-B+C)x+(A-C)
(A+B)x2
I =(A+ +(A-B+C)x+(A-C)
A+B=0, A-B+C=O,
A+B=O, A-B+C=0, A-C=1 A-C=l
Za x =1
Za =1 dobija se A={.
se A = Outl" se iz
Dalje izsistemajednadina dobija B=--1
sistema jednaina dobija -3
n =-4ii C ==-4
J"33
. .
3
r dx
dx =1lcdx
dx Ilt
dx= x+2 , Ilrdx
x+2 dx lt2xtl+3.
1 J2x+1+3dx=
J
(xqxx, +x+1)
(x-1)(x2 *t-
3 x-1
+x+t)=il 3l#*=
3 x2 +x+1 3 x-t- 6617;#'=
3l x-1 x2 +x+1
=J
=
dx
1
* iffi.
2x+1
2 zf;
1
I x-1 - * tJ x2+x+1 dx - *t
3 t 6
x
x2+x+1
=(x2 *+x+1=(x+-)
=(*' x * t = 1' * . 31
tr +-J=
1
1)=
4J
J
1
2
2
(*-,=t=dx=dt
x-1=tdx=dt I
-1l, dx
dx Il, 2x+l
2x+1 1l. dx
- 3JJ.t-t 6Jx2+x+l
=-l---l---l
.1 =l r'
= x2 +x+1= t 1 > (2x
+ x* I = tt (2x+1)dx = dtl
+ l)dx = Or,
l=
x2+x+1 2J
2
G+:f2
(x+2)
1
.,+,'
+(2)
VS 2
x+1 =t2dx=dt2
=t2)dx=dtz
[r.12 )
=
1
!3 t
dt 1 dt
i - t6J +' - :2J ;:E;
t r 1
I
dt2
=
1 1
tl-ólnl tt I-Z
*,,1' t- t,,1,, t-
=3lnl
1
arctg=
;+
1
",,,,ft
2t2
t t
+(;f
ti +(-)
1 t2
2
;2
, -|
=3lnx-l1-bi
=!hd*-tl-!ml*2. -,,1 t actg-'r**il
tx+tl-f,7actc--J-
x2+x+1-
2(x+1)
J o''t'. 1
V3
,r+-I
I
d. dx
2(x+1)
,I arctg2(x+)+ x+ 2
2f = -'----=-
= { ----7- +
u4?x=t
'! (x2 +x+1)2
((x+
1
11**)t'*r*f
2) +( )
2
2f 2 2 ^.{J .,
2(1'
z(V)'
Ql-C t
{J 3[(x+1 )2 +()2 1
)
*1,..1r.,*r
4 2x+l 2x+l
=
34
= -----uiarctg
JJJ
tt!<------- T
2x+1
+ ------;-
JJ
2x+1
3(x'+x+l)
3(x2+x+1)
JI
x2 +3x-1
--4-:#-?-
'(x-l)(x'+x+l)t
(x-1)(x2+x+1)2
2
dx=-Inl
6'
6
x tllplx2
=1,,1.,-
'
1
I- -ln(x
6
6
+x+1)- 1
JS
arctg"
2x+1
+x+ t1-larctsU#.+o,,ry4!!*
+
J; Jvr
8
arctg
2x+1
vr
+
2
, , 3, ,
Neodredeni integral
Neodrecteni 91
Ik
4x+2 *+c=6
4x+2 1t. (x-l)2 4x+2
(x-1)2 ----:- 55
4x+2 * ---7 2x+t
2x+1
arctg -----7- +c.
*c.
+ ltt -**
C = = 112x2+x+1+3(x2+x+1)+3arctg
--:
3(x +x+1)
3(xt+x+l) 6 x'+.r+,1 3(x'+x+l) J{J {J
^ x3 -1 .
,xj-l dx =-J dx=-J
1 4x' -4
lr4xt-4-x+x-4 1 4x' -x+x-4 dx=-Jdx+-J
l r4x; 1 1
ax=)[ax*f,! x-4 dx=
J.
3. tJl-dX -x =-l-ci"f,=
4xt -x
4x 44t 4x' -x
4xt -x
7l----:4x'
4
4 4xj?-xx
a
4x3
-
4 4 of!,
x(4x 2- 1),,d,=
=1 ILx-4
_-l-x+
I_
1 x-4
I_-_-------------
= _ti
44 4'x(2x-l)(2;+l)
4 x(2x-1)(2x+1)
x-4-4 ==-+-+- A+ B
A B
+
C
x(2x-1)(2x+1)
)(2x+1)
x(2x -- 1)(2 x
x 2x-l
2x-1 2x+l
2x+1
x-4
x - 4= A(2x-1)(2x+1)+Bx(2x+1)+Cx(2x-1)
= A(2x - I )(2x + I ) + Bx(2x + 1) + Cx(2x - I )
Za xx=0
Za = 0 dobijase
dobija se A 4. Za xx=!
A== 4.Za =1 dobija se B=
aoAiiuse Za xr=-:
-l.Z^
B=--7 = -1 . r"
dobija se C=-|.
-2-.
C =
2
2 2 2
( 1
-1 = t dx=2dt
r x-4
l;p;: x-4 , = 4l;-zl
,rdx dx
dx77t dx 9g1 dx
dx
=f'--l=t)a*=tat
2x
l=
11p;f;x
Jx(2x-1)(2x+1)dx=4J x 2*- 1-71
2J2x-1 2-+ t=[rr*
2J2x+1 2x+1t = tti ) dx 1
a_ = -dt2 = t =
la,,)i
= 4 tnl
=41n1 xt-it*-il+=
xl-L Jdt_9 Jdt
4 t 4 ti
+ml xl-f,nl,l-1*lt
xl-lnl
4
ti-1n)
4
ti tl= ahl.l-1*l2x
I=41n1 xl-lni2x-1I-9n12x+1I
4 - tl-Jmlz,
4
+ tl
x'-1 dx=lx+lnlxl-
= ! x + *l,l- L 1nI2x-1I-
9
!#-
4x' -x 4 *,,lzx
16 16
lnl2x+ll+c.
- t l- *^t2x + t l+ c -
3
x +1
4. Jt =*t*1
4.
=d*
(x" -4x+
' (x2 -4x+5)'
5) 2
jednadine x2
Koreni jednacine - 4x + 5 =0 sukompleksni
*'-4*+5=0 su kompleksni jer je D<0.
jer je D <0 .
x3 +l Ax+B + Cx+D
x'+1
T?:7;+-;f
(x2 -4x+5)2
Ax+B
=7:;+s*6;7
x2 -4x+5 (x2 -4x+5)2
x' + 1= (Ax+ B)(x2 -4x+

x3 +l=(Ax+B)(x2 -4x+5)2 +Cx+D
5)2 +Cx +D
3
xxj +1=
+ I = Ax3 -5A- 4B
4A)x2 + ((5A
B - 4A)x
Axj + ((B
2
48 + C)x SB + D
C )x + 58 -
A=1, B-4A=0,
B-4A=0, 5A-4B+C=0,
5A-48+C=0, 58+D=l
SB+D=1
Resavanjem jednadinadobijase
sistema jednacina
ReSavanjemsistema l, B=4, CC=ll,
dobija se AA==1, =11, D=-I9.
D=-19.
, x''+l
x3+1 . x+4x+4 dx+J Ilx-19 dx = Il,2x-4+12.
L ,l------4.r
ttx-19 2x-4+12dx+
Jtl---=------------4_\'=
(r'-4x+5)z
dx tl--dJ t = - l-----------d.tf
22'x'-4x+5
x2 -4x+5
(x2 -4x+5)2 x'-4x+5
x2 -4x+5 (x2 -4x+5)2
(x/ -4x+5)z
11(2x-4)+3
+lJ.2
+J
.4rr*-4)+3 dx=ix2-4x+5=x2-4x+4+1=(x-2)2+1)=+l)=
- --- "dx=(r'-lr*5=x2 -4x+4+l=1x-212
'(x'-4x+5)'
(x2 -4x+5)2
=itiSkax+ol--i!.
= 2x-4 dx+6J
1
2f -4x+5 J
dx
(x-2)2 +1
a,*ttfftrr*.
dx+11 2x-4 dx+3J
-4x+5)2
tt
*#,+1)2r
dx
((x-2)2 2 (x2
=
!-h(
== 1
11 il 3x-6
ln(x2
"' --4x+5)+6arctg(x-2)-
4x + 5 ) + 6arctg( x - 2) - +3 arctg(x-2)+ =
2 x2 -4x+S)
2(x2
2( -4x+5) 22 21x2 -4x+5)
2(x2 -4x +5)
l:, PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor
I
Neodredeni
=lml*'
= -4x+ 51+ 2 arctg(x-u+ffi*,
2lnix2 -tx+sl+f
arctg(x-2)+ 3x-17 +c ..
2(x2 -4x+5)
s. -6x3 +12x2 +6 _ x(x3 -6_xz
x4_-6x3_+12x2
o, = frx(xi +12x-8)+8x+6 dx
-6x2 +l_2x-8)+8x+6
= fllxdx+t
8**6.
8x+6
5. f',*a dx dx= xdx + Jf d,
dx
x3-6x2+12x-8
xt -6x" + I2x-8 ' x'' -6xt + l2x-8
x3-6x2+12x-8 (x-2)3
(x -2)''
8x+6ABC
8x+6 A
+
B C
(x-2)2 ' (x-2)3
+
(x-2)''
(x-2)3 x-2 x-2' (*-2)2
=-I-f
8x +6
+6= A(x
= A( x -- 2)2 ++B(x-2)+C
B( x - 2) + C
-
8x+6 +(4A+ B)x+4A-28+C

8x+6 == Ax2 +(-4A+B)x+4A-2B+C
A=0,
A=O, 4A+B=8,
-4A+B=8, 4A-28+C=6
4A-2B+C=6
Resavanjem sistema
Re5avanjem jednaina dobija
sistema jednadina dobija se A=0,
se A B = I ii C
=0, B=8 C== 22.
!ff
8x+6;
dx=8f
o.
(x-2) = (x-2)
rt
dx
+
+225
#
22!
dx
(x-2)- -L,
=Cx-2=t1=
=(; :;,')=
dx=dt JII
88 tt
11
2
x-2 - (x-2)2
=8ft-2dt+22ft-3dt=-8-22t---
=8!r2dt+22!t3at=-1-rr1=-
-- 2
tt 2 x-2 =
*2 8I
x4-6x3+12x2+6-x2
,x4-6xJ+r2x2+6 tt +
11
,r--- 6x2
6x,+l2x_g
+12x-8 22 x_2
x-2 --TL.
(x_2),
(x-2)2
IIntegrali
nte grali iracionalnih
iracionalnih funkcija
I
I oblikaf1nl
Integral oblika R x,( p++ g)'' ,..., px + gp
*,f!I!b-)" pfly'f o,
dx .
L px+q px+q JI
Posmatrajmo integral
Posmatrajmo integral kod je podintegralna
kod koga je funkcija racionalna
podintegralna funkcija od x.r ii od
funkcija od
racionalna funkcija
ax+.b,
ax + b pri
pri demu je aq
razlicitih stepena
razliditih irr^ru
stepena izraza emu je aq-bp*O
-bp #0 (inace
(inade se
se izraz
izraz svodi
svodi na
px+qq
px+
konstantu). je ss najmanji zajednidki
konstantu). Neka je zajedniCki sadrzalac imenilaca eksponenata
sadrZalac imenilaca eksponenata \,\,...,\,.
ax+b =t`. ax+b y' ,r.
Uvedimo smenu
uvedimo smenu ,.iax+b
,@--t=o**b -t'. Tada jje
Tada e (1ax*b )r' =r"i
= t za svako
za
.
I px+q
px+q px+q
px+q px+q
ii =1, 2, ..., k , pri demu
= 1,2,...,/c, je, ss obzirom da se imenilac svakog broja
cemu je, broja r,r, sadrzi s, sri
sadrZi uu s, s4 ceo broj.
broj.
gts
-b
Takode ie x*=L!,
Takoele je =
a-pt5
a- pt-
, pa se
pa dati integral
se dati na integral
svodi na
integral svodi integral racionalne funkcije nove
racionalne funkcije
promenljive t.r.
6x1 =t t2-l+ldt=
f(x+1)2
dx
- x+1 dx=6t5dt,
x+1= t6
- f 6t5 dt=ó f
t4 -t3 t-1
-65(t-1)(t+1)+Idt=6f(t+1)dt+6f
= ult#P,
t-1
( = 6! t + t )at + ul dt
*t-1 =6t.
= |
a
2
+6t+6lnit-11+c=
a -{
+ 6t + mlp +c=
= jl,f x+1
=33 ,n64lx+
;.,r 1 +66 +AmlEl;i
x+1t +6lnó x+1 -1
-tl*r.
+c.
integral
Neodrecteni intesral
Neodreiteni 93
2.
jl-
1+3 x+1
x+ldx= x+1=t6 = ,i-t
1
3
+t2
6t5dt= 6jt=8 5
t2 +1
dx = 6t5dt
\ i
=-6 j(tó -t° -13 +t2 +t-1+-t+1)dt =-6t' +6t5 +6t°
t2+1 7 5
-6t3
4
-6t2 +6t+
3 2
t' .t,'*|t -zf

2tdt
*lffi-e
+6
tdt
+1
J
dt = 6
!*=-lt
+1
t2
61 2t3 -3t2
t2
6t + 6
-3f +ot+o'!
7
++.6t5 +31,4_
6arctgt
ff-o*"tgt+c=
it +15 2
+
1
2
+ c=
': =-9t *9sr *2,' -zf -3t2 +6t+3tnli' +tl-oor"tgt*"=-16l**tl'

=-6t'+6t5+3t°-2t3-3t2+6t+31nit2+ll-6arctgt+c=-6(ó +ft{Frl'
x+i)'+6(ó x+1)5++
7 5 2 7 5
+ I 1{;1' - zGI* + t)' -x{ * + t)' + 6(Vx + t) + ln

+(óx+1)°-2(óx+1)3-3(óx+1)2+6(óx+1)+31nI r + rl - 6arcry\lii + c'
x+1+1I-6arctgóx+l+c.
2' lG+
II
II Integrali binomnog diferencijala
Integralibinomnogdiferencijala
, Integral binomnog diferencijala je
binomnog diferencijala je integral oblika jxm
integral oblika [x*(a+bx"1Pdx, gde xt
(a + bx" )'dx , gde m, nn
su m, ip
i
. racionalni n, p *0),ao
racionalni brojevi ((n,p nule. Integral
razli6iti od nule.
0 ), a a ii b realni brojevi razliditi
I/
, (a + bx" )'dx , se
[x*1a+bx")Pdx, pre svega,
mo2e, pre
se moZe, smenom x"
transformisati smenom
svega, transformisati xn ==t,
t , odakle
odakle jeie xx=tn,
= t" ,
, !-t_I 1
t m+1 -t
^*l -I
dr = 1 t" dt pa
dr=!.,;-'0,, pa se , na 1!1,?-'1o+bt)pdt=llU,r+bt)pdt,
svodi na
se integral svodi it " (a + bt)' dt = 1 jty (a + bt)'dt , gde
gde smo
n n n
-. m+l
m+1
stavili ::'' - 1-
I=e (takocle racionalan broj).
q (takode
tn n
Ruzmotrimo tri slu'aja:

Razmotrimo sluEaja:
, r r
' o pp jeje ceo broj, qs =-

ceo broj, =,J .Tada je jt{is (a+
Tada je 1a + bt)'dt
otf at == jR(t,
.
s
)dt,, tj.
IRG,;t )dt dobija se
tj. dobija se integral
I razmotren ranije, a on se smenom

razmotren smenom ,t = zs integral racionalne funkcije od z.z.
z' svodi na integral
|
;
. q je ceob-j,
je ceo broj, p == I (racionalan). Tada se dobija integral
lracionalan). Tada integral
J
'L! smenom aa+bt-z' svodi na
, jt4 (a+ bt) s dt = jR(t,
Jf @+bt)'dt= (a + bt) s )dt , koji
!ryt,@+br)')dt, se smenom
koji se + bt = zs svodi na integral
racionalne funkcije od z.
' . p = r ). Tada je
je ceo broj (neka je p=L).Tadaje
p+qieceobroj(nekaje
p+q
s
a + bt p a+ bt s 'emu se poslednji integral

priEemuseposlednjiintegral
, jt9
I
(a + bt)' dt = jt'+q
tq(a+bt)pdt= jR(t, (
dt = !R1t,1'.!
lto+t10+-bt lpdt= ): )d,,, pri
a + bt
r smenom
smenom -z'zs svodi na integral racionalne funkcije od z.z.
94 Neodrecteni integral
3.
,dx
l-
'll*t
J
dx
= llr 14(1+x6)-ldx=
= Jx
1t * ** )-'ar
-t,
-fJ; = r'-x ='o')= J(tb)
tb
o{t+t1-t6tsdt=
[{to) 4(1+t)-l6tsdt=
3
u*[li)
4x3(1+bx) dr=ótsdt )
\dr=6Pdt
(
=61,11t +t)-t dt =(';:'rro,)=
=6Jt2(1+t)-ldt=l D[z(t + 221'tzdz = n!*dz =t2ldz- t2l-!L
t=z2 =12Jz(1+z2)-lzdz=12Jz2+1-Idz=l2jdz-12J dz
=
dt = 2zdz z2 + 1 z2 + 1
lttl
1 1 1 !
= l2z
12z - 12arctgz -
l2arctgz + c = l2ti
12t 2 - l2arcrytl2
-12arctgt l2xD
+ cc == 12x 12 -- l2arctgxd
12arctgx 12 +c.
+C.
(t
a-tdx t-
"
4. tJ
dx
x'1*1t(4 --3Ji)) = Jx
t
_!
*7 ;tdr== | xr
2(4-x3)-1dr
1x-vg- x3 -t,
ldr ==
dr 3t2dt
3t2
t
!
= t, x = tr l=
)
-i
=3Jt 2(4-t)-lt2dt
H - t)-t t2dt ==
!
x-t
dt
\
tl
3
3
= 1,*
f
j ft-2(4-t)-ldt=l
=3 g - t |-t dt =(i,=="r
1=z
r
6 zG - z2 l-tzdz = a
=6Jz(4-z2)"lzdz=6J
[
z
2
4-z2
dz-
a, = -o6 1fi
2
i1$,-4+4dz-
2
=
dt=2zdz
ror)= z2-4
= 4 Jdz-24J
=-6 dz
laz - z+ z2-22 Ih = 4z - 24 1*^l#*
2 2
ln
z-2 +c =-6t2 -6u^lH.
z+2 "
= -a,* -
-2 +c=
"
= l +2
=-6G -61n bx-2 +c.

bx+2
(?
( 2 3
1\
2 !t
2
lx3 =1,y=12 1 . I3
x3 =t,x=t2 t !t
-txdxl:= xdx
5. = Jx(1 + x 3
(1+t) 2t2dt=
5. J [x(l+x3)2dx=1, 1 ) 2 dx = = 3 Jt2
l=iF2(t+t) 2t2dt =
t)
=)tzat
dr=3t2dt '
)
2dt
\
lax 2
32l
"l'*tJi ! (1+1=Z
=2
=)1,'tt+t)
Jt2(1+t) 2 dr =(::;:r,)=s[o2 -t)',!'a'=slk4
3J(z1-1)2-zdz=3J(z -2z +l)dz=1"s -2z
-222 +1)dz=-z -2" +3z+c=
*32*c=
1 4 2 3
dt = 2zdz z 5
el 3 I . 3 |
=ag+t)2 _2( t+r)' +3(1+t)2
= -3 (1 +t)z -2(1+2 +3(l+r;'+c=31t+
+c = 5 (1+ 1lx'1i
x2 )2 -2(1+ +l(t+ trl*')i +r..
-5 -rrt*Vx')I +3(1+;
-
4/x2 )2 -x2 )z +c 3
1+dx= Jx ?3(I+x3)2dX=
!! (t 1 -) ! t
! t
6. J tt *" )i d*=|
* *'
x3
!*1 =t,
= t, x=t
x = tr s!;, 1t + t1i,zo, s *,1i 7,
-3Jt-2(1+t)2t2dt=3J(1+t)2dt=
!
3
l=
!
= [(t
!
=
3 T2
dx =
ldx 3t2dt
= 3t2dt )
_JJ 3
1+t=z2
dt = 2zdz [z2az = 6.? +c=2(
6Jz2dz=6z-;
6 t + r f =2(1+yx)2
+ c = 2. d 1+7)3
3
*,
= 2 - (t +tJi )i +c
(/ l)
1N
,
3
t' x = t2 =
3 I
7. dx =
= [x-21t + x2 1 2dr=
Jx-2(1+x2) z 4,
=l*'
x2 xt t2 -t
l=+rr,,,*,,i,-to, =
=2 Jf-1(1+t) 2 t 2dt=
J
x(1 + x)
1 2 3 tr+tz
dx =- t-22dr
1
ld*='t dt I
\\2) 2 i
Neodrefuni integral
Neodredeni intesral 95
1 '2(1+t)-;2dt=2Jt
1 ;2 ?2. (1+t) 2 1 1+t ;2dt= -=z
1+t
t
2
, t=
z2-1
1 \
=--it dt=2Jt-' ( t )
2z
t2 dt = - -1)2 dz
(z2 -1)i
-_t )'' 1+t t
t z,t3 *,
= _1(r2
=-J
z
(r2-t)2
dz=-J-dz=-z--+c=-
z2 1I
= _1r'
: o, - -, -L*,
1
=-
1+t
+c=
(z 2
-1) ' z'
z z t
x2
C.
X2 1+x z
(!-
i t\
tI f
t I x2 =t
=t. x=t2 ,l i !t _!
1
S.
8.
/f
1{i-sa*
JV3x-x3dx =!x713-x
=
,
Jxi(3-x2)idx=
), d*=l , t
_r
1
=-Jt6(3-t)7it
2
2dt=
=il,o(3-t)tt 2dt=
ldx='t
dx=1t 2dt
2dt
.
\2 2 i
(3-t =z' ; ,t= 3
,ll,
4.! t zj ++It
z'
? lslF
J(3-t;dt-
1 ft-
' o,=ldt.'= 1r,,,
A-- (3-t)3
=rl, 3'1s(3-t)3dt=
=1 -t)s at =)[t =lrrl,=
2-
o,1= -1
i
Jt 2
t 2 t 9z
dz
ti
lat=ftaz
(z'
(z3 + 1)
2
i
=-!j** 9
2
z
3
(zi +1)2
dz
(zi+1=t
3Jt2 = -7;
2
v=Jdv= 1 dt t
u=z * du= dz, dv=
du=dz, y=
3t/ *$
ro" =l'r'r)r'_ Jl=
1 1
tt =z dv =
#++1)
(z3
dz
3t
z2dz 3(zi+1)
, 2dz=-,'t +1 J dz z l, dz
l,r1tyo'=-
J
(z' +1) 3(t\t)* r\t+1
3(z' +1) 33l z'
,z
1llABz+C 1 A Bz+C
= =
-;- +
;..+t
z' +1 (z+l)(z2 -z+1) z+1 z2 _*,
r -z+1
A( z2 --z+1)+(Bz+C)(z+1)
I = A(z2
1= ( A+ B)z2
= (A+
z + I ) + ( Bz + C )(z + I ) = + (-A+ B + C )z + ( A+ C )
B)22 +(-A+B+C)z+(A+C)
A+B=0, -A+B+C=O,
A+B=O, A+C=l
-A+B+C=0, A+C=1 )
Za
Za z ==-.1 L. Dalje se izsistemajednadina
r" Aa ==4.
-1 dobija se iz sistema jednaina dobija n =--1
dobija B = -! ilL=-
C=-2 .
3 - --J- -J' 3 3
d, _t1dz
t dz 1
=
dz _1,
1 z-2 1., l_!_.!r2z--l-3dr=
z-2 dz=llnlz+ll I 1 J2z-1-3dz=
r z+1
+l
z3i z+l 3l
3 3 ,,
3r z+1 _;d'=7lnlz+-t
z2-z+1 3 3 22r z2-z+1
3 zl -z+l
dz
=3lnIz+1I-lnz2-z+1I+2rJ
J I
(z--
,2
-+- 2Jj.,-=31nIz+1I-InIz2-z+1I+
=Lml,+\-!,,1; - z+ tl+
2
)2 3 6
Y.
I
z--I I
* -21
+
* *,'rff
# arctg --
= lniz + -61n2 -z
! ml, + tl-t ^lr -, ++ lItl+
+
fr o,,ts
arctg
2z-l
Js
21
i1-Z
22
: 9 z 1 1 1 2z-1
JI 3x-x dx= -3(z;+1)+3(31nIz+II-ólnz1z2 -z+1+arctg
1
_
(3 -x2 ); 3-x2
2i
3 x2 1 ,I3-x2 113
=
2 3-x2 +1
In
ïr x2 +1 +I4 In arctg
2
+c
2 1J(3-X)2
2 ; x2
X2
III
III Integrali oblika JjR(.r,
R(x, ax2 + bx + c )dx .
je dat
Neka je dat integral JR(
1n1*,Jrr\U**, )dx (a*0
x, ax2 + bx + c )dx ( a # 0 ), gde je R
), gde R racionalna funkcija
funkcija od ,tl
x i
J*'+b-+r. ovaj integral se
y ax2 + bx + c Ovaj se svodi na integral racionalne
. racionalne funkcije primenom jedne od
Ojlerovih smena.
Akojea)a,uvodiseSmenaJm=t!,xJi(prvaojlerovasmena).Tadaje
Ako je a > 0 , uvodi se smena V axe + bx + c = t± xlc; (prva Ojlerova smena). Tada je
(uzmimodajeJm=t+xJi,znakminusispredanemenjanadin
(uzmimo da je Jax2 + bx + c = t + x,17 , znak minus ispred a ne menja natin
1) ax2
izvoelenja)
izvodenja) ax2+bx+c=t2+2xtJ-a+ax2, je x=
odakle je
2 , odakle
[2-C
x ,"-'=. +ax " b-2t
b-2tJa
Znadi da
Znaci je.rx
da je
racionalna funkcija
racionalna od
funkcija od rt (takotle
(takode jeje ii dx racionalan izraz
dx racionalan od tt ii dt),
izraz od dt), a
,lo*'*bx*c
Jax2 = t ± xJlr=t+f,_
+ bx + c =t+ = t+ t
-c,
t'-c x, I
2
',,1a,t1ti.i. ii y,lr-46-a, ,l
ax2 + bx + c je racionalan
racionalanizraz
, izraz od t.t.
b-2t
Prema
Prema tome, dati integral se transformise
transformi5e u integral racionalne funkcije od t.
. je .c > 0 ,, mo2e
Ako je se uvesti smena ax2 + bx + c = xt+Ji
moZe se Jj+b+,
xt ±1,1-5 (druga Ojlerova smena).
Tada je (uzmimo ispred korena znak plus)
Tada
ax +bx+c=x2t2
ax22 + +2xtJi+c,odakle
bx + c = x2 t2 + + c , odakle je 2xt
i" x*=&.
=
2t-4: b
- t2
aa-t'
Prema tome, xr je
Prema je racionalna
racionalna funkcija od /,
funkcija od t, aa kako
kako se d* ii yGG;
se dr ax2 + bx + c izra2avaju
izrazavaju
takode racionalno
racionalno preko r, t, dati integral se svodi na integral racionalne funkcije od t.L
Ako kvadratni
Ako trinom ax2 ++bx+c
kvadratni trinom bx + c ima
ima realne
realne razlitite korene xt
razlidite korene x1 i
i x2, moie
x2, moZe se
staviti yJ;t\
staviti ax2 + bx -,c == (x -- xtx 1).) tt (treiaOjlerova
bt + (treta Ojlerova smena).
Kako je ax2 ++bx+c =a(x-xt)(x-x2),

bx + c = a( x - x t )( x - x2 ), to je a(x-xt)(x-x2)=(x-x1)2t2
a( x - x )( x - x2 ) = x - x )2 t2, aa odatle je
1 1 1
,
,)
,-oxz-xl'
X== ax2 2ít2 .dx ii ax2
.6t .,[ ; a6*a,
+bx+c takode zavise od r.
zavise od je racionalna
Prema tome, rx je
t. Prema
a-t/
a-t
funkcija od /, dx ii ,l*'
t, a kako se 6t ax2 a+ 6* a, izreavaju
bx+c racionalno preko t,r, dati integral
izraZavajuracionalno
se svodi na integral racionalne funkcije od l.t.
9. r
tdx dx
t*+ 4,!tlal,;
(x+l)yx2
J +x+l
je
Kako je a > 0
0 koristimo prvu Ojlerovu smenu.
t2 -1
J-'-t-1 =t-x xz
3./x2+x+1 =t-x= x2+x+1
+x+1 =t2 -2tx+rz ) x=
=t2 -2tx+x2 *="1+2t
l+2t
2t(2t+1)-2(t2-1)
-t) 2(t2 +t+1)
d_\_2t(2t+t)-2(!2
dx= dt=dx_2(t2 +t+_t) o,
dtdx= dt
(2r + l)'
(2t+1)2 (2t + l)"
(2t+1)2
,-r=t
i-l = t2+t+1
t-x=t t2-1 t2+t+l x+
.-f ,=-f
f-l i-t+2t+t
t2-1 +1= t2-1+2t+1
l1-=- =
2
tt2+2t
+2t
l+2t 2t+1
1+2t 2t+l ,
2t+ I +
2t+1 2t+l
2t+1 2t+ I
2t+1
2(t2 +t+l)
+t+1)
(2t+1)2
J
dx
=
t2
dt=2j dt =2J dt =(t2+2t=(t+1)2-12)=
(x+1)yx2 +x+1 t2 +2t +t+1 t(t+2) t2 +2t
2t+1 2t+1
=r!#J=,
dx -2 1ln t+1-1 =In ,*J7;;i +c
x+yx2+x+1
dt
***t (t+1) -IZ l*ffi=^l,;l,=^l
=In c
$*tr[.] +x+1
(x+1)yx2
/Idx
t+1+1 t+2 *a l.'
*a2ar[; +x+1
x+2+Vx2 2 a 1
n.
10. l+
J
1+x-x'
yl+x-x2
tl
dx
je c >0
Kako je
Kako > 0 koristimo drugu Ojlerovu smenu.
2t+l
2t+1
=xt-1 1+ x - x2 =*2t2
+x-x2 =xt-l=l+x-*2 -2xt+.It
= x2t2 -2*t+'I x=
"lt----' ,, U
t2+1
2(t2 +t-l)
+t:t) dt. *, _l_+t
2
+ll-2t(-2t+t)
2(t +1)-2t(2t + I) 2t2+t t2+t-1
t2+1 _tz !t-t
_
Or_2(t2
dx 4,=-2(t
dt = (t2 dt xt-1=
_rt_t =2,1. ,
(12 +1)2
(t2+l)2 (t2+t)2
+1)2 tz+l = t2+1
t/+l t2+1
t2+1 t2+l
2(t2+t-1)
_2(t2 +t - t)
dx (t2+1)2
(t2 + I)2 dt l+ y l+ x- x2
IV] J at = -21f,,
dt=-2J t2 +1 = -2arctgt
= -2arctgt + c=-
* c = -2arctg
2arctg +C
+ --h2 t2 +t-1
+t-l x
t2 +l
l
i
{
t
98
intesral
dx
11. J
-2x2
-2x2 +5x-2
_) + J.t z ) xt ---5± sxJ-x -la =-
25-16
- -5Ji
5±3 x1=2,2, 1
-r. =!
- z.\- +5x-2=0x12=
-2x + l-, =
2
- =o " -4 -4 x2=2
Kako kvadratni trinom ima r"a*li razlieite
i*u realm #"n" koristimo
razlidite korene koristimo,r"ui
trecu Ojlerovu
Ofl"rovu smenu.
r------;-
-2x2+5x-2 = t( x - 2) * -2x2 + s x - 2 = t2 x - 2)2
,l - z*' + s x - 2 =t(x-2)-2x2+5x-2=t2(x-2)2 (
I i t(* -) -2x+1=t2x-2t2 ) -') x 2t2 2r2+l

+1
-2(x-2)(x-
-2(x - 2)(x -11 1)=t2(x-2)2
=
2'
2
-2)2 > -2x * I = t2 x -2t" - x= =# tz +2
t2
dx=
dx -_w-
4t(t2 +2)-2t(2t2 +t)
_4t(t2+2)-2t(2t2+1)-
(t2+2)2
=- ótdt
6tdt
(t2+2)2
1t2 +212
''
-
t(x-2)=t(2t2+1
Lt^-.t-.t-.1---r--=-
2t2+4 -3t
2t2+l 2t2+4)-
t'+2 t2+2
t2+2 t'+2 t2+2
-3t
t'+2
¡
dx
dx
s.-,
y-2x2 +5x-2
"[-h\
=
=I
2
6t
t +2)2
%-3t dt =-2
= *21J
+()2 = -J-2,,,ry#
dt
frTV
t2
=arctg +
j +,c==
t2+2
t2 +2
-2x2 + 5x-2
=-arctg2x2+Sx-2
= -Jlarctg +c.
c.
(x-ilJl
(x - 2)-5
x+1 dx
12. J
Jx2 +x+1
Kako je
je a > 0
0 koristimo prvu Ojlerovu smenu.
r- +x+1-l-)i)x2
,l11x2+x+1
*2
) +x+l=t2
- ) -2tx+x2;,x=ffi
=t-xx2+x+1=t2-2tx+x2 - 't x= t2t--l -1
2t+1
. 2t(2t+l)-2(t2
2t(2t+1)-2(t2-1)
d_r-_:-------:
dx= -lt dt=
_'---- 2(t2 +t+il
2(t2+t+1)
ct--4dt -x=t- t2-1
t2 -l
dt,- tr-_r-=t--
it2+t+1
_=-
+t+l
(2t+t)'z
(2t+1)2 (2t+t)z
(21+1)2 2t+l
2t+1 2t+l
2t+1
t2 +2t
(2
x+1
Jf-Ldx=l dx=J ?,*t
2(t2 +t+-t)
2t+1 .2(t2 +t+1) dt=2J t2
41=21
+2t dt= 1 J 4t2 +4t+1
t2 +2t +4t+t+4t-l
+4t-1dt=
'Jx2+*+l
li x2 +x+1 't'+t+l
t2 +t+1 (2t+l)'
(2t+1)2 '4t'+4t+l
4t2 +4t+1 2 4t2 +4t+t
+4t+1
2t+l
2t+1
l,1
=-Jdt+-J l,1 4t-1
4t-l dt= -II t + l,4t-l
1
J|
4t-1
'- -=dt
-:ldta:f
2'
2 2
--:-:-dt=:-t+-
2'+1,*lf 2
2 2'12t+tS'
2 (2t+1)2
dt
4(t+ L)2
4t-IABA(2t+1)+B2AI+A+B
4t-1 A B A(2t+1)+B = 2At+A+B
=-+-=--+=-
(2t+t)2 2t+1
+
2t+l' (2t
(2t+l)2
=
(2t+l)2
(2t+1)2 (2t+1)2
(2t+1)2 + 1)2
4t-l=2At+A+8,
4t-1=2At+A+B, 2A=4, A+B=-1
sistema jednadina
Resenja sistema
Re5enja jednaeina su = 22
su A = ii B=-3.
B = -3 .
4t-12
|'(2t+l)' dt- d'
4'-l=rr,=l dt 3 dt
dt _11n2t+1
+3 I
1
(2t+1) '2t+l -3t

J2t+1 2J(2t+1)2==!nlrr+rl+3.
2i ' 44 2t+l
2'(2t+!)z 2' 2t+1 I
Neodrecteni integral
Neodredeni 99
99
x+l
;-!:J-4*=l r*l2 tnlzt+tl*
dx=t+lnl2t+1I+ 3 =
'J*2+x+l
J
x +x+1 2 r I 4et+l)
4( 2t+1 )
1/I +x+1 +x)+-In2yx
*.t*!rml, ,[j-a
=ldZ...t 1 ll
33
@
2 2
+x+1 azx+ tl+
*a +2x+1+
I
1 rr +c..
+c
2 2 II
4L2(Vx2 +x+1 +x)+11
13.t---L
13. J
't*Jl-2x-x2
dx
1+J1-2x-x2
Kako je
Kako je c > 0 koristimo drugu Ojlerovu
0 koristimo Ojlerovu smenu.
1-2x-x
.l t -r-- -' =xt-11-2x-x
2t-2 -2t2+1
t-1
t=-l
= xt - l + l -2x-x' =x -2xt+ l= x=t2+1
r=':-'
2 2 2 2
t -2xt+1
= *'t2 =2-t2+l
t2+l
t2+1-2t(t-I) 2 t2-2t-1 t2-t t2+1 = it2 -2t-1
a., = 2t\;2t!J.:J)-=-2,'
dx=2 - (tt+l)2
d, .rt - r- = r=-+
- . xt-1=2
;2, -rt dt, -t2+l - - 2t - t
1t2+l1z
(t2 +1)2 (t2 +1) 2 t2 + 1 t2+l
t2 + 1 t2+l
t2 +1
t2 -2t-1
-2t-l t2 -2t-1
-2t-l dt
-"-dt
dx (t2 ++l)"
I)2 _
(t'+l)'
2
+l)2
., (t2 +I)2 -2t-1 dt
t'-2t-l
,I -----------;-r,
t2
= 2J (t2 ;-+1)2 =-2J
-- 't ------T- - - "t(t-l)(t'+l)
l+ I-2x-x2
1+111-2x-x2 . t2t-'-2t-l
l*--
1+
-2t-1 2(t'-tl
2(t"
2(t2 --t)t) t(t-l)(t2 +1)
t(t-1)02 +t)
+l
t2 +1 -dl t2
t2 +l
+1
t2 . B
-2t-1 AA +t-1
-2t-l B , Ct+D _A(t-tXt2 +t)+Bt(t2 +1)+t(t-t)(Ct+D)
= A(t-1)(t2+1)+Bt(t2+1)+t(t-1)(Ct+D)
t(t-lxtz +l) tt t-l + (2+1
t(t-1)(t2+1) tz +l +l)
t(t-txt2 +1)
41-1)02
t2 -2t - I = A(t - t)(t2 + l)+ Bt(t2 + 1)+ t(t - t)(Ct + D)
Za t=0
Za t= 0 dobijamo A=l.Za
dobijamo A=1. t=/ dobijamo B=-1.
Za t=1 B=-l.Daljeje C=0
Dalje je C= 0 ii D=
D=2.
2.
dt dxdt
J
t+Jt-2x-x2
1+JI-2x-x2
-l**
t t*-4*=
t-1 t +1
t I+ Mit -II-
25 2dt = -hltl+tnlt
= 2arctgt + c==
-tl-2arctgt*c 1nI
t-1 l+ l-2x-x2
=,,1+l-rarctst+c
= ln 2arctgt +c t=1+y1-2x-x2
gde je r=
gdeje
t x
Ojlerove smene uu veiini

Ojlerove smene vedini slucajeva dovode do
sludajeva dovode do integrala prilidno glomaznih racionalnih
integrala prilicno racionalnih
funkcija, pa
funkcija, se preporucuje da
pa se preporuduje da se one koriste
se one samo uu slucajevima
koriste samo sludajevima kada
kada nema
nema drugih
moguinosti integracije.
mogudnosti integracije. Razmotridemo
Razmotriiemo zbog toga neke
zbog toga neke specijalne
specijalne sluCajeve
sludajeve integrala
*,J..\ +bx+c)dx
JR(x,ax2
!ru U* *, )dx za koje postoje metodi resavanja
zakoje re5avanja pogodniji od Ojierovih
Ojlerovih smena.
(x)
a)IntegraloblikaI#dx,a*0,gdejeP,(x)polinom,?.togStepenaodx
a) Integral oblika J P" dx , a =0 , gde je P (x) polinom n-tog stepena od x
ax2 +bx+c
(n2l),
( n1), resava
re5ava se primenom identiteta
>_
P(x) dx
dx - Q_t(x)yax2 +bx+c +.11
1p-=g,,-,1*1J*\bur +l!---r . je Q_1(x)
¡¡
J gde je
, gde e,-t(x) polinom ,
ax'+bx+c
Jax2 +bx+c
,,1
ax +bx+c
tl ax'+bx+c
2
stepena n-1
stepena n*l sa neodredenim (nepoznatim)
sa neodredenim koeficijentima, aa IA neodredena
(nepoznatim) koeficijentima,
(nepoznata)
(nepoznata) konstanta.
konstanta. Nademo izvod leve i desne strane
izvod leve i desne jednakosti ii
poslednje jednakosti
strane poslednje
sredivanjem po stepenima
sreclivanjem po stepenima od
od x,
x, odreduju
odrerluju se e,_,(x) ii Rl,
polinoma Q_/(x)
koeficijenti polinoma
se koeficijenti ,
resavanjem
re5avanjem sistema od n+1I nepoznatih.
od n+
3J
x
u. !fux . 4#
* Bx*qr[t+2.- r' +J
Jt+r---'z /
14. J dx =(Ax2+Bx+C)Jl+2x = (Ax2 x2
r,
J1+2x-x2
''11- - ,' J1+2x-x2
-3
l-x
+ (Axz + n.r + c )4 1-x
X3 I
+ *' +(Ax2+Bx+C)
- (2A.r + ilrft + L, - x2
=(2Ax+B)J1+2x +
Jt+2*-*2
JI+2x-x2 'Jl+2x-x2 J1+2x-x2
J1+2x-x2 l+2x-x2
I
yi
X3 = (2Ax+
= B)(l +2x-
(2Ax + B)(1 + 2x x' + (Ax2 + Bx
x2 )1+1A*' -
+ C)(1-
Bx+C)(l x)++ .î),
- x)
x; ==-3Ax?+(5A-2B)x2+(2A+3B-C)x+(B+C+)
x3 -3 Ax3 + ( 5 A - 2B)x2 + (2A + 38 - C )x + ( B + C + ),)
-3A=1,
-3A=1, 5A-2B=0, 2A+38-C=0,
5A-28=0, 2A+3B-C=O, B+C+1=0
B+C+.1=O
Resavanjem
ReSavanjemsistema jednadinadobijase
sistema jednacina dobija se A= -3 Ba=-!,
A = -1, = --5 CC=-+
= -16-9 i 2=4
)'=4 , ,
3', 6'
.
6
x; dx
dx
J
dx=(-1x2_5x-9)J1+2x-x2 +4J
JI+2x-x2 3 6 6 J1+2x-x2
dx dx -Cx -I=t)
/2-(x-1)2 dx=dt
JJ1+2x-x2 =5
dt = aresin t +c =
L=orrrinl+,
Jz =orrrin4+,
_Jf aresin +c
= r
' J(v L )2 -,'
,lrJif - t2 'lz
x-1
x;
dx=- 2x2 +5x+19 J1+2x-x
JI+r*'aorssinL-I
2
+c.
J
J1+2x-x2 6
+aresin
E*''
z 2 +1 dx
15. J dx = (Ax +B)Jx2 +x+1 ++ 1,1
Jx2 +x+1 Jx2 +x+1
x2+l
x +1
2
- AJx2 +x+1 +(Ax+B)
+(Ax+ B)
2x+l .l
I2x+1
x2 +x+l
Jx2+x+1 2J-'+*rt
231x2+x+1 x2 +x+l
Jx2+x+1
2x2+2=2A(x2+x+1)+2Ax2+2Bx+Ax+B+2.7.
2x2 + 2 = 2A( x2 + x + 1) + 2Ax2 + 2Bx+ Ax + B + 2),
2x2 +22 == 4Ax2 +(3A+2B)x+2A+B+2.Î,
2x2 + + (3A+ 2B)x + 2A+ B + 2X,
4A=2, 3A+2B=0,, 2A+B+22=2
3A+28=0 2A+ B+21,=2
Re5avanjem sistema jednaina
Resavanjem jednadina dobija se
3.^ = 7
," A == 11 . BS==--4
-- iI .A=- ,2' .
48 8
,
'J*'+r+l
J
x2+l
x
Jx2 +x+1
z
l:r'--l--- +1 .x J
dx=(x-3)11x2+x+1+7J
'2 2 4
.lt
8
dx
II.
JJ,) 2
I ..t + (-r
(x++-)' Z
2' +( 22
2)
x-r -l
3 77l I
-r 2-7
2
-r+*+ ,tr' + -- t +c.
+-Ii-rl x+1+Jx2+x+1
+x+1+81n
=(2-4)Jx 8l 2 1..
integral
Neodredeni intesral '101
101
+x+l
x22+x+1 x(x+ l)+ I
x(x+1)+1 x+1
+.=rL+'tL dx
16. J
xyx2-x+1
dx
;Jx'? - x+ t
xVx2-x+1
dx_
Jx2-x+1 dx+J
I
,,1 x'-x+l xlx'-x+l
xx2-x+1
lpx=AJ.,\*+t+4#/
x+1 dx=AVx2-x+1+AJ
x'-x+l
-x+1
,rl
Yx2
x+l
x+1
xt -x+1
-x*t'
2Ax-A
2Ax-A
+
Jx2-x+1
A
,,1
x2
dx
/
,,1*' -**l
Vx2-x+1 Ztlx2
21x1 2-x+1 -x+l rl*2 -*+t
* 2 = 2Ax - A+ il"
2x+2=2Ax-A+2.1
2x * A=1, 2),= Z+ l- 1=1
A= 1, 2A=2+A A=2
I+a*=,ts
J
x+1 dx=Vx2-x+1+3
- x+ l
x' -x+1
,tl x2
11
-*a1al1 2
dx
(x --)2
=1X 2 -x+1+ln x-2+x2-x+1I

(*=!
x=-
=
) 1r,dt dt dt
'm-la*=-La,a-'7ffi
dx 1 1
=J
-x+1
=
x2 =- z -t+1-- t t2
t2
J
-t+1
= Jr
o-lf .,*r
+42
\\ r' ) ;\--7- dx dt 1
t
2 (I-1-) 2
t t2 - 2 2
= - ln t- 2 +1t2 -t+1 = -ln ---+

1 1 1 -1+1
x 2 x2 x
x+1 - ln 1-1+1x2 -1+ +c.

J dx=1,x2-x+1+3ln X--1
-2+yx2-x+1
+11X2
x x
Vx2 -x+1 2
2
dx
b)Integraloblikat-_+,neN,a*0,svodise.naintegral
b) Integral oblika J neN a#0, svodi se na , , integral
(x-a)"tl
(x- ax2+bx+c
axn +bx+c
prethodnog tipa uvodenjem smene -a = 1 . Tada
smene xx-d=1. fuau j"
je
t"
,
*=-2,
dx=- dt
dt
t
122 +bx+c = a( 01 +1 ) 2 +b
z
yax
\tax- , =l*7,2
zavise od a, b, c ii a .
/I
t
at+1 +c
+b.a!t
.
t
1
pt 2 +qt+r , gde
+, =fi.rlo,'+qt+r
Y
p, qq ii r
gde p, =- t 1
,
dx
/ x+1=-t2dt x=Ì-1=1tt \
t7.
17. JI =
t**u'J*\x
(x+1)3yx2+2x
II
x2+2x=(1-t)2+2-2t=1-2t+t2+2t-2t2 =1-t2
/
\ t2 t t2 t2
7
i
I
I
102
102 Neodrecleni integral
Neodredeni intesral
_t r,
dt
I+ -!#
1
=
j t2 _f -t2 dt=jl-t2-ldt=f
1{at = I#a1 ¡¡t2dt
1-t2dt-fI#
=S,IG = = at -
dt
=
I ll-t'
1-t2
1 tll-t"
VI-t2 tll-t' 1-t2 1-t2 1-12
1I
7,1-;r-
t; Y 12
= -24
! rI
rf1-t2 +* 1 oaresint-aresint+c=
r * rm - o r c sin t * c =
t2 ffi
1
2(x+1)
J-+ aresin
u - t * ;fi
x2+2x-1 x+1
+c.
r
2
rr in 1 + .
IIntegrali trigonometrij skih funkcija

nte grali trigonometrijskih
II oblika Isin(u)cos(fu)dx,
Integrali oblika sin(ar)sin(ßx)dx , jIcos(w)cos(fu)dx,
j sin(ar)cos(ßx)dx , jlsin(ac)sin(fu)dx, su a
cos(ar)cos( fEx)dx , gde su
p proizvoljne konstante, resavaju
ii ß trigonometrijskih identiteta:
re5avaju se primenom trigonometrijskih
sin( ax)
sin( cos(ßx)
m ) cos( = [sin(a-ß)x+sin(a+ß)x]
+ sin(a + B )xl
lbirf - B )x
Ftc I = o
2
sin(ax N ==
sin( fix)
sin(m )) sin{
lbor@
2
)x - cos(a+
[cos(a-- Bß)x ß)x]
coda + B )xl
cos(ui) cos(fix)
cos(ax)cos( [cos(a -
fuI == ![cos1a - ß)x cos(a + ß)x]
+ cos(a+
B )x + p )xl
2
1.
1. flsintxcoslxdx
sìn6xcos7xdx ==
|2 j[sin(-x)
Ib,r,-*)++ sin t1341x
3xp:c = 1r,nt-*l* +*,13xdx
=!2 jsin(-x)dx fsin I 3xdx =
2 lsin
=
2
l11
cos
226 26
cosl3x+c..
=-cosx--coslJx+c
7
2. fsinlOxsinlsxdx
!
=l f[cos5x-
sinl bxstnt 5 *a* = s, - cos
cos 25 -1
xldx = L
25x]dx=
2lJ[cos
-1 sin 5x
$50 sin 2x +c.
5x -
10
srn z x+c .
-2x) -1
t
3.
3. jsin3xcos5xdx =I2.j[sin(-
. 2x) sin aid Lcos(
rlsin3xcossxdx =!tlr,n,-r*)+sin8xld=! - cos x * =
4cos(-2x) -*cos
2
+ 8 =
4 16
88x + cc =
-cos
=
44t6
l
=!"os2*-
I cos8x+c.
16
cosSx+c.
4. flcosxcos2xcors*,h
4. = fcos x[cos
cosxcos2xcos3xdx =l *fro, *x + cos
cos5x] =
dx =
Sxldx
2 !ro,
! lrrr' fcosxcos5xdx=
* + |2 lcos x cos xdx = f[1 +
=
=
2
cosx cosro,xdx+
I4 !t, +cos2x]dx+
cos 2xldx +
5
+ ! fffro,
+I [cos4x+ 6 xfdx = !-
I * + cos 6x]dx= * Il sin2x+1
-1 *x +
COS sin x + L sin6x+c
ri, 2x + L sin4x+1 sin x + c 4 6 ..
4J'
4 4
4 8
8 t6
16 24
II Integrali oblika
II oblika jt R(sinx,
Rlsinx, cosx)dx
cosx)dx
Posmatrajmo kod koga je
Posmatrajmo integral kod je podintegralna funkcija racionalna
racionalna funkcija
funkcija od sin xx ii
od sir
cos x. Svaki
cosx. integral mote
Svaki ovakav integral moZe se na integral
svesti na
se svesti racionalne funkcije po
integral racionalne po novo]
novoj
Neodreiteni integral
promenljivoj, smenom ,=rSi.

promenljivoj, smenom t = tg2 . Koristedi
Koristeii se
se poznatim trigonometrijskim obrascima
poznatim trigonometrijskim
da je sin *='nu'
imamodaje
imamo x=
?tuL
2tg 2--=,2t,,
-.,
- 2t
, cosx=
cos =
1- u 2- 1-
t-rr2!
tg2 . t2)
? =1.-' r .
t+U2| t+t'
I+t8 2X 1+t2 I+t8 2 X t+t'
t+W2| 1+t2
ts
2dt
Ako je (2k+
e ((2k -1)g, (2k
je xxe((2k*l)n, t)r), kE
+1)7c), ke Z,tadaje = 2arctgt + 2kur , pa je
Z , tada je xx=2arctgt+2kx,pa dx=#
je dx =
I + t2
Siedi da je
Sledi da
yx J),fr
21 1- t1
2
2dt -J je R1
!J R1 sin x,cos
R(sin x, cos x)dx
x =
= !J R(
nf ,
1+t2 1+12 1+t2 !# R t( t )dt,, gde je
= R1(t)dt R, nova racionalna funkcija.
funkcija.
2t
s. 'l+sinx+cosx
5.
tin'
sinx tgx
d* =(,rL= r) = tf,tC1+t
tI+sinx+cosx dx- - .J=a,
2 dt=
=
2
J
\-22 - tJJ) 't+_2t_*!1"_
2t +1-t2 l*r"
1+t2
l+t" 1+t2
1+t2 l+t'
tt dt
dt
- 'ttt tdt
tdt 4Ls,- 2t
=,t
= 't
(t+t2)2 2(t+txt+i) '1t+t11t2 +11-"
l+t2 +2t+t-t2 (1+12)2 4J2(t+1)(1+t2)-J(t+1)(t2+1)dt=
45 1+t2+21+1-12
l+r
1+12
_rt2t2++2t+t
=
2t+1-(1
' (t+1)(t2
J
+t2))
_(t+t2
(t+])(tz ++1)
1)
(t+1)2 -(t2 +1)
dt_[G+l)2
dt =J
' (t(t+l)(tz
+ 1)(t2 +l)
+l)dt=l
+ 1)
dt = J
t+1
t=+l
't"t2 +1
+l
dt J-
d, =
dt
dt_l't+l =,
1
t+1 22't'+l
L,,21
t2 +1
o,*+
dt
. t dt - J-=-lnit X X
x
dt
tl+ arct gt - hilt -+1 +--lntg-+1
h *
1 1
;. |2 - ml,r ;.,1.,
2 2
+J I t+1 = 2 + +11+arctgt- tnlt+ll+c=-lntg
+ tl+c = U tl,. +c.
t2 +1 I ^1,' *2 ^1, 2 2
22 22
6.
dx
dx = .^x_.)_r
_( tgx -J t+t22
1+t dt_ 1+t 2
dt=1,.r.11t.2^
J dt=
J
cosx+2sinx+3 2 1-t2 4t4t t 1-t2 ^rat=
l-t2 +4t+3+3t2
+41+3+312
i----:-r-ji-a 2
l+tz
1+t2 l+t2
1+t2 l+t2
I+t2
2dt dt =arctg(t+1)+c=arctg(tgX+1)+c.
= t=# ^ = JI#
'2(t'+2t+2)
2( +2t+2) '(t+l)'+l
(t+1)2+1
= arcts(t + l)+ c = arcts(ts)+ 1l+ c'
2
Data smena desto dovodi do integrala

integrala glomaznih racionalnih funkcija, pa je preporudljivo
izbegavati je onda kada je to mogude. Naveliemo neke od specijalnih sludajeva integrala
moguie. Navegdemo
od sin xx ii cos
racionalne funkcije od kojima je pogodnije uvesti
cos xx,, u kojima uvesti neku drugu smenu.
Ir
I1 Ako jeje uu
Ako integralu oblika IJR(sinx,cosx)dx
integralu oblika funkcija RR takva
Rginx,cos x)dx funkcija da je
takva da
R(sin x,- = -R(sin
cos x) =
x,*cos -R(sin x, cos x)
x,cos smena sin x == tt (cos xdx =
x),, uvodi se smena = dt) . .
12
IZ Ako
Ako je je u oblika JR(cosx,sinx)dx
integralu oblika
u integralu funkcija RR takva
!R(cosx,sinx)dx funkcija da
takva da je
R(-sin
R(- sin x,cos = -R(sin x,cos x),
x, cos x) = -R(sin x, cos x) uvodi
, se smena
smena cos x=t
x = t (-sin xdx dt).
= dt)
= .
104
104 Neodreileni integral
Neodredeni intesral
13
I3 Ako je u
Ako je integralu oblika
u integralu funkcija R
t R(sinx,cos x)dx funkcija
oblika JR(sinx,cosx)dx R takva da je
takva da
R(- x,- cos x) = R(sin x,
R(- sin x,-cos x,cos je R(*cos
cos x) ,, to je R(- cos xtgx,-
xtgx,-cos = R(cos
cos x) = R(cos xtgx, cos x) . Dakle
xtgx,cos .
dt
uvodi se smena tgx = t (d.=#).
tgx-*t (dx =
I+ t
(tor=t
- cosx = arctgt
'tgx = t, xr=nrrtol\ "'-'o'| "t-l
t-1 dt t-l
=jt
sinx-cosx
sinx
1. Jrsinx+2cosx**
7. , =!6dx=lo-=*
=ftgr-td*=l'"'"o*
dt
-1
dx=j-dx= tgx
=j
dt t-1 dt
sinx+2cosx tgx+2 dx= t+2 T7=l
L+t2 1nru,, u,d'
(t+2)(t2+1)
12 i)=l-t+2
t-l
t-1 A
A Bt+C At2 +A+Bt2 +Ct+2Bt+2C
At2+A+Bt2+Ct+2Bt+2C
(t+2)(t+i)
(t+2)(1+t2) t+2 t+2'/a1
=-f-=
t2+1 (t+2)(t2 +1)
(t+2)(t2+1)
tt-1 + l)+ Bt +C Xt + 2)
- I +T A(t2 +1)+(Bt+C)(t+2) (
A+B=0,
A+B=O, 2B+C=1 28+C=1, A+2C=-l
A+2C=-1
-
,
3
Za = -2 dobija se
Za t =-2 A=-j.
se A =- O"f:" se iz
Dalje sistema dobija B =1,
izsistemadobija,. =
S
-S
=-.!i.
i C= .
c sinx - cosx x=--l33, dtdt +-Jdt=--J

sinx-cosx
Jl---'------------dx=--j
l,3t-l
3t -1 -
l-=--4t=--l dt +-j
33, dt 1 2t dt 1LJ
33 , 2t
l--d[--l-= dt
=
'sinx+2cosx
sinx+2cosx 55't+2
t+2 5't'+t
5 t2 +1 55't+2 lOu t'+l
t+2 10 t2 +1 5St t2 +l
tz +1
=-Slnl + z j!tnl,'t2+I-arctgt+c=-lnitgx+2l-101nI
= -i,rlt t+2+IOln . ,l-!arctst +c = -l,rltgx+21-*,^lts2x
tg2x+II-x+c.
+t l-1r*. .
t* *
sin5x !!t*
(sin2 x)2 (1- cos2)2 sin xdx =
=(::,:;,
=t
8. J
q
cos x
dx =
= IJ q
cos x
sin xdx = ft
sin
cos x ## - sin xdx == dto,)=
(1 -t2)2 tq -2t2 +1t
+
j -?!2 dt -jtdt=-t--+-+c=
2
=-1(t -t2 l2 o,
g 2
1
=-J dt==-yto r, =-!at+z!12at-!radt=-t-?*4*,
dt=-Jdt+2jt- =
tg tg t 313
=- cos x 2t
=-cosx*-
2
+--+c,
+
1
+c.
cosx
cos x 3cos" 3
3 cos x
n
t--
d.x
dx t_-
dx
dx . cosxdr 1l.
t_-_t_-lcos xdx
cosxdx
cos xdx (sinx=t
si n x = t \t-
99. Jsinx j
t j
r sin2x - 2sin2 xcosx
sinxsinZx t
xcosx -J 2sin2 *ror2 x* 2 sin2
2t
2tin2 xcos2 sinz x(1-sin2 x) \cosxdx=dt)
x(l-sin2 x) cos xdx = dt
=
=
1
t2(1 -t2) !
it2 7fa=
dt
= J
2 t2(1-t2)
dr== -jr-
1
ffi,
1-t2 +t2
l!2 r' dr+-j-
o, * I
2 1-t
1 2
!1
*dt
=
=
*^l _h
-*Zt +* -ln 1+t
# _c==
1-t I..
_- 11 +Iln
=--+-lnl-l+c.
t.l1+sinxl
1+sinxl+c.
2sinx 4 ll-sinxl
2sinx 4 I -sinx
dt dt dt
/tgx = t, dx =
10.
dx =
1+t2
I
-j 1+t2 I+t2 =
Jl+sin2x sin x= t cosx= t2 1+2t2
¡¡
1+
y1+t2 1+t2 j
= lih=itj;l=t'Ji
j
1+d2t2 2J
dt
=
2
1
11
'
o,,rytJl
arctg t+c =
+, =fiarcts(ts*Ji)*,
arctg(tgx)+c
1+t2 1+t2
''.lE)
t2+I)2
Neodredeni integral
Neodretleni 105
III Integrali
III Integrali oblika f6inw)^(cosfuf dx,
oblika J(sinox)m(cosfóx)"dx m,neN
, m,ne re§avaju se
N resavaju pomoiu ojlerovih
se pomocu Ojlerovih
formula ,rn*="T
sin ax =
esci
,, cos-e'
cosfu=rao
fix =
^l-*'
e¡t' +=r-N
e
/eri
2i2
2i 2
11.
11. If== [sin3xcos23xdx
fsin3xcos23xdx
. = (,€*i -e-xi +3e-*i -e-3x;

jr'ri +3e-.ci
e.d eóxi
j,.r x cos 2 3x i ehi +C
-e-''i ,-r,e3''i hi ,, ehi -3exi
+"-3''i - +2+e4*i
-r-'1*i e6''i +2+e-6x;
ri;i
sin' âv;--^=rTr2i )` rTi=7.-- = "i'ti =
( 2 ) -8i 4 4
e9x1
_e9xi +2e3xi
+ 2e3xi 3e-hi
+3e-3xi
+ - _6eii - _3e-5i
3e7x, óex` 3e-5xi +
-3e7xi -
+3esxi +6e-n +3e-7n
3e5x; +6e-x; + 3e-7'd _fxi
edx, _2e-3ri _e-gxi
-
2e-hi e-9x; _
-32i
- 32i -
_ --
r e9.ci 7.ri e-7xi
e7xi . Sri
e5s; Sx; 1, .lri . exi.ri e.citl
1t e
-e + J e -e
-9.ri --9ti " -7.ri -S.ri
5 e- -e-. -"?riI ehi
e' -Chi
-e-". o
=-G--T*
16
-e-9x1
2i ra
16 a
2i
- 16T-
16 2i r6--*E--T=
16 2i
+
16 2i
e'- -e"' _
=--1 I sin ^x + 33._ 3._ JJ 1t sin3+

sin7x-3sin5x- sm J + 6 sinx
6
= ---- stn 9x+
y
16161616-16
16 -16
san / x -
-s'rn
16
-- 16 -16
sln x
tI== -L1 'lsingxax+!

- 16
16 r
sin 9xdx+ 31lsinT
16 r
sin7xdx- 31616 fsin5xdx-1
xdx -a - -L16
lsinSxdx
r- -
Jsin3xdx+
16 r
61616 'sin
lsin3xdx+L lsinxdx=
xdx =
r---'-''
1
16
=
t^3_3_1^3
- 144 cos 9x-
9 x-
3
cosT x + _cos.5r
cos7x+3 + _ cos x _ = cos x+c.
cos 5x+1cos3x-3 x+c 3
r44
- il2
112
- 80
80 48
48 88
.
12. 1I=lsin22xcosixdx
12. = Jsin22xcos3xdx
.e-ri *r"
2xi
2x1 _r-2-ri -xi
, Yi
(e' +e-.d 3.
sinz 2xcos3
sin2 *=,*)r.{"
2xcosi x=(e
2ie
-2x1 )2
2e )., =
-v-:=_2*r4.ri ,3.ti
e4i' -2+e-4xi
"4:i
e7x1
4i2
e3x1
*j".ri
+3ex' ++3e-.n
3e3x1 *r-ri -
*3"i.ri exi
8
+e-3x;
3e xi +e-3n
2e3.a _6"-ri -
óex' _6r-ti -
óe-si _2r-3.ri
e-.d
-2e-34 *r-.ri *3r-jn + 3e 7x' _
_r7"ui *3r5.ri
+ 3e5x' + -2dn 3e-5x/ *r"-z.ti
*3r-5.ri
+ 3e-3x/ +
-32
e-7xi 3 e5x; e3xi e-3xi 5 e.ri e-xi
1
e7.r; *"-7'ri _3.eS'ri +e5"
+e-S'n _1.e3''i+e-3''i
1
=_1.r7'ri
t6
16 2
2 -t6
16 22 -16'
16 22
*t6'-T-=
-s.{+e-*i
+16 2
_
1
-fi
cosz x - 16 cos5x-
= 16 cos7x-
fi sx-
"os
6fi cos *
,rr s, + ,o,
cos3x+
fi16
= - L Jcos7xdx-16
t1=-1
16'
16
I cos z xdx - ![
3Jcos5xdx-1 L fI cos3xdx+
16' s xax - 16
cos L JI cos
16.cos3 xdx + 16
16'
xdx=
cos xdx = S
I sin7x 3 sin
.- -80 1.sin
- -18
sinjr- ^ +-6
5
=--sin7;-
112
112 80
5x
18sin3x+:sinx+c.
3x
16
sin x+ c.
IV
IV Integral oblika [(Pntgr*"osfu
Integral J (P(x)earcosfx +Qm(x)e`tsin/x)dx
+e^@)e8sinfu)dx.
Posmatrajmo J (Pn(x)e cos fix
integral ltrlilr*
Posmatrajmo integral + Qm (x)e"r sin
fu+Q,(x)eft gde je
fix) dx ,, gde
sin Bx)dx je P P,(x)
(x) polinom n-tog
n -tog
stepena, Qm(x)
stepena, Q,(x) polinom m -tog stepena,
rn-tog stepena, aa a i p ai
proavoljne konstante. Ovaj
,B proizvoljne Ovaj integral se
resava primenom identiteta
re5ava
J(P (x)e`x
I { f,{ * )"^ cos
cos ßx +Q,(x)e`
Bx + Q,( x )e* sin
sin fix) dx = Rr(x)e
px ) dx= fu +T,k(x)e
R*( x )e^ sin fix + Tp( x)ee cos Bx +c,
cos fix + c,
t06
106 integral
Neodredeni intesral
gde
gde su
su RA (x) ii
Rr(x) Tr (x) polinomi
T1,(x) t-tog stepena
polinomi k-tog stepena sasa neodredenim
neodredenim (nepoznatim)
(nepoznatim)
koeficijentima, a
koeficijentima, a k== max{m,n}.
max{ m, n} Diferenciranjem leve leve ii desne strane, izjednadavanjem
desne strane, izjednacavanjem
koeficijenata uz odgovarajuce
koeficijenata stepene od x ii resavanjem
odgovarajuie stepene re5avanjem sistema od od 2k + 22 jednaina
jednadina sa
2k 22 nepoznatih, dobijaju se koeficijenti
+ polinoma
koeficijenti polinoma Rk (x) ii TA
R1,(x) Tr(x)
(x) . .
13. j(x+
13. 1).e2'cosxdx
I (x + 1) e2x cosxdx
1). e2* cos

J(x+1)e2e
!(x+ cos xdx - (Ax* B). "2* sin
xdx=(Ax+B)e2r x+(Cx+D)e2i
sinx+ (Cx+ D).
"2*
co, x
COS
r/ x/
((x+1)e2i
*
x + t r' COS
. ro, *x=Ae2x sin x+(Ax+B)e2'e(2
A. e2'' sin sin x+
x + ( Ax + B e2'' 2 sin
. cos x)+Ce2i
x + co;s cos x+
x) + C . e2'' COS x+
) = 1' 1
+(Cx+D) e2i(2
+ (Cx + D 1. e2'r 12 cos x-- sin x)
cos x
(x+1)cosx
(x =[(2A-C)x+A+2B-D
+ l)cos x =lpe-C)x+ [sin x+[(A+2C)x+B+C+2D
A+ 28 - Dlsinx+l(e+ZC)x+ ]cosxx
B +C + 2Dfcos
2A-C=0, A+28-D=0, A+2C=1,
2A-C=O, A+2B-D=O, B+C+2D=l
A+2C=1, B+C+2D=1
= 1 B=- ir,D=-.
2
Resavanjem
Re5avanjem sistema r" AA=*,,
dobija se
sistemadobija =*,, C=-
=1 , =*. ,
5 25 5 25
x + t 1. e2'' cos
j(x+1)e2"r
!(
xdx =r!.
cos xdx=(Sx+2S)e2'C
* l.
|"2*
rin - * ttr *
sin x+(Sx+25)e2"r
"
cos x.
e2'' cos x.
*1.
u.
14. j[xe2xcosx+(x2 -2)e2xsinxi
!lxe2"cosx+(x2 -21e2*sinx) dx
lf *"'* ror, + 1x2 -2)e2xsinxdx=

J[xe2xcosx+(x2 *'
* Bx + c )J r'*
- 2 1e2' sin*fd* =f[Ax2 +Bx+C ri, * *lo*' +Ex+F
e2x sinx+[Dx2 * e* * r le2x ro, * * r
7"" cos x+c/,
r/
*r2' cos
xe2x rn,x+(x2-2)e2x x =l 2ex + B lez' sinx *l
sin x=[2Ax+B]e2xsinx+[Ax2+Bx+C]
* + ( x2 - 21e2* sin *'
+ Bx + c e2x(2sinlx+
12 rin * l r"
cosx)+
cos x)+ *
+[2Dx+E
+fzox + E ]e2x fr" COS x +fo*' * Ex + F)"'*
cos x+[Dx2+Ex+F cos x-- sin x)=
je2i(212ror, x) =
rin x*lzo**
= e2i sin
=
"2''
B + 2Ax2 + 2Bx + 2C - Dx2 -
[2Ax+B+2Ax2+2Bx+2C-Dx2 -* - rl+
Ex -F i+
+e2x
+ ro, x*le*'
cos [Ax2 +Bx+C+2Dx+E+2Dx2
* Bx+ C + 2Dx+ E +2Dx2 +2Ex+2F
+ 2Ex+ 2F ]= l=
"2*
= +18 +2D + 2E)x+C + E +2Ff]
[(A+2D)x2 +(B+2D+2E)x+C+E+2F
=l1e+zo1x2 ," cos
e2"Y
**
ro, x+
*l1ze- D)x2 + (2A

+[(2A-D)x2 + 2B -- E)x
(2A+28 B+2c
E)x++ B Fll e2"r
+ 2C --F r''' rin*
sin
A+2D=0, B+2D+2E=1,
A+2D=0, B+2D+2E=1, C+E+2F C+E+2F=0, =0, 2A-D=1,
2A+28-E=0, B+2C-F=-2
2A+2B-E=0,
Resavanjem
Resavanjemsistemadobija A =? , B=-
sistema dobija se ,q=4,
' "" 55' -,C=-
o=-!-,1
25
25 ' C=-L, 16
o=-1,
D=-
125' 55' 25
125
1
e=*
E=
18 p=2,111.
i
25 125F=
213
t25
6)e2x 18 213)e2xr
rr" ror, + x2 -2)e2xsinx}lx
llf[xe2xco9x+(x2 1 t]5 r' - *,
- 2 1e2' sinxh, ==(? x2
25
1
-
*rr2'
125
sinx+(-1
5
f * #,.
sin * + p!- x2
25 #)e2
125
cosx+c
cosx + c
u== sin 5x
(u 5x du=5 cos 5xdx
du =Scos5xdx\
15. II exsin5xdx
15. e* sinSxdx =
'
=ldv=exdx = =ex
I=
= ex
'
5 x- 5l e'' cos 5xdx
sin 5x-5Jex
e-' sin =
5 t:dx =
[dv=c'dx)y=st )
(ut =
"u1 cos 5x
= cos dui1 =-
5 x + du 5 sin 5xdx
= -5sinSridx)
= = ex 5x -
sin 5x
e" sin 5x -
5e'' cos 5x
- 5ex 251j exsin5xdx
- 25 e* sinSxdx =
=
e'* dx ) vt
[rr, = exdx s'r
y, = ex )=
Neodredeni integral
Neodredeni 107
L07
sinlxdx
e* si = 26
n5xdx = r* sin 5x
:L (ex 5e* cos
5 x - 5ex cos5x)
5 x) + c .. -
'I
Jex 26'
1
oblika
Integrali oblika JP (x) sin,ßxdx , jP
!f;*lstnpxax, (x) cos fixdx , JP
lP,1xlcosftdx, (x) ea'dx resavaju
lP,1x1'"*dr se parcijalnom
re5avaju se
integracijom.
integracijom.
I nte grali eksponencijalne

Integrali e kspone ncij alne funkcije
funkcij e
oblika JI n1e*
Integral oblika yx,, gde
R(ex )dx od ex
R racionalna funkcija od
gde je R e' ,, resava se smenom
re5ava se e' == t ..
smenom ex
je exdx
Tada je
Tada e'dx=dr, i" dx = dc
= dt , odakle je = r^ je
, pa je J!n1e.yx=lR(il+,Sto *=#=*,d
znadi da
R(ex )dx = J R(t) , sto znaci da se
se d
e t t
racionalne funkcije od t.
na integral racionalne
integral svodi na
xx
((: x '\
rc. J arctge2
dx ==1"'
e2 =t,x=2lnt
= t' x = 2k'l: 2rlih
arctgt dt
4! =
arctgt
z!*..1!%, dt =
16. !-ylge'z dx = 21 =
-2t dt
,211+e,) lo-=1*
e2(1+ex) dx =
)
i
Jt(1+t2) t t2(1+t2)
(u=orrrrr+du=4
-'-'o-
dt
I
l- t+tz
1+ t 2
l_
=
l
\
r, = J--:+ = !m,+1)
dt
t'1t'+11
t2(t2 +1)
- y 1 + t2
t2(t2
t
2
dt = Jlidt
t2dt -J
- I* t2
dt
+1
=
t
o,,,r,)
-+1 - arctgt
/
= 2(--
2(-lorrtst
arctgt - arctg2lffi*
dtt2
arctg2tt *+ J !ffir,1
1+ tt
-
dt)
t( 1 )+ J
dt
2J dt 1+t2-t2 dt- j
# dt t
i
#.
0+1u, #= +#' *-J1+t2
1
tJ 2= =I - I 2 = t
dt -InItnl'tI-21n11+t2
= l- *"1 t +
) t(1 + t ) t(1 + t ) I
(arctgt=z\
arctgt = z 2) I
arctgt arctg z t
tl+tz
to"'s!^
1+t2
a,=l
=
| "";=dzl'
dt
=dz
J zdz - z
l=lrar=f,=arcts't
=
2
2
,i2
2
2
\'l+r'
1+t )i
-r
X
-'o",' r' - 2arcts2

2 2arctgt
I #g:*
Jarctge
r
dx = 2arctg2tt + 2 tnl t |I-
2ln) - np
lnll + fl+ orrtg,
+ t21+ +,c ==
arctg2tt +
e2(1+ex)
,z1l+e.r)
.r
2arctpei
2arctge 2 ,*x +ln- e'*
ex
+c.'
-arctP-e'+ln-+C
arctg2e2
' l+e't
1+ ex
z
Jx-
e
"; \
r* + rffi,
i
e
X
=t, x = ln t
-t dt=Jt21dt-Jt Z1-2dt- 2
t#a.
3x x 3 2
u.
17. e2x+1 =(";.
dx=-
=' 2
=Jt-
= 2
+1 t
=
= t?!,
t +1
=
t +1
{=,,'li t
= dt -
= [J at -2Z[fi,
J dt -
2arctgt ++ c == e'
= t - 2arctgt
= ex -- 2arctgex
2arctge' + c . .
t2 +1
108 Odredeni intepral
integral
Odredeni integral
Odretleni
Uoéimo zatvoren interval
Uodimo interval [a, b] e R. KonaCan
la,blcR. Konadan skup tacaka
tadaka P P={x11,x1,...,x,}, x
= {xo, xj,..., }, takav da je
aa=x0<x1<-...1xn=b,zovemo
= x0 < x1 < ... < x
= b, zovemo podelaintervala
podela intervala [a, b] . Sa
[o,a] Sa dx; = x; --xi-t,
Ax,=x1 x;_ j , ii=1,2,.,.,n
. =1,2,...,n
oznaCimo duZinu intervala
oznadimo duzinu intervala l*,-,,*,). Pod parametrom
[x;_ j, x; ]. Pod podele PP podrazumevamo
parametrom podele
max dx; = 2(P) (maksimalna
= A(P) (maksimalna du2ina intervala podele P).
duZina intervala
ft?{,h,
/55;5_n
intervalu [x;_
Na svakom intervalu
Na ovaj nain
j, x; ] , ii=1,2,...,n
l*,-t,*,), izaberimo f, ii neka je
=1,2,..., n izaberimo _ (j, ..., )E R
ie €=(€t,h,...,€,)eR'. R.
nadin dobija se podela intervala
intervala [a, b] sa
la,bl izabranom taCkom
saizabranom tadkom koju oznacavamo
oznadavamo sa
(P'6t
(P) '
je ff :[a,b)-+
Neka je : [a, b] R ii neka je
R (P,() podela
je (P4) podela sa izabranom tackom
sa izabranom intervala [a,
tadkom intervala Zair
b] . Zbir
la,U].
n
I(ff ,P,€)=LfGi)bi
I( ,P4). (;; )dx; se f ili Rimanova
naziva integralna ili
se naziva suma (integralni ili
Rimanova suma ili Rimanov
i=l
i=i
funkcijee f(x)
zbir) funkcij f ( x) za datu podelu (P ,€ ) ,
a=xo x, x x x, x b=x
,
x
broj II kazemo
Za broj kaZemo da je je limes (granidna suma 1(f,P,)
(grani6na vrednost) integralnih suma /(/,^p,f) funkcije
f
f :[a,bl-+R,za X(P)-+0
: [a, b] -> R , za .i(P) --> 0 iipi5em"
pisemo lim I( e>00 postoji
ako za svako e>
.i(P)->0
postoji Sd>0,
>0 ,
takvo da
takvo da za
za svaku podelu P
svaku podelu ^liF\',(f,P,€),akozasvako
P ii svaku
svaku izabranu tgku
izabranu E (P) , kada
talku (e((P), ),(p)<6,
kada 2(P)< vaLi
S , va2i
nejednakost
nejednakost lttf P, - II < e . Ako
1/(f ,p,€l-ll.t. , )
Ako postoji
postoji lim I( ,P,€)=/,I , onda se kaze
onda se f
da je
kaZe da
^.Ury Î(f
,t(P)-)o
funkcija f(x) integrabilna
funkcija f(x) integrabitna u Rimanovom rrntrif)n1'o
smislu nad intervalom
intervalom [a, nrol IÎ se
b] . Broj
[a,a]. se naziva
naziva
Rimanov ili odredeni f (x) nad

funkcije f(x)
odreeteni integral funkcije nadintervalom
intervalom [a, b] iipi5e
[a,U] se I=
pige se f f (x)dx
t =1f f *U*.
a
se aa
Pri tom se i bb nazivaju
i donja odnosno gornja granica integrala, respektivno.
nazivajudonja respektivno.
integral
Odredeni intesral 109
Darbuove sume
U uskoj
U uskoj vezivezi sa sa integralnom
integralnom surnom stoje Darbuove
sumom stoje sume. Neka
Darbuove sume. Neka jeje funkcija
funkcija f(x)
/(x,)
definisana ii ograni6ena
definisana ograniEena nad la,Ul i neka
intervalom [a,b]
nad intervalom i neka je
je p
P={xo,xl,...,xn}
={xs,x1,...,;rn} podela
podela tog
intervala.
intervala. Uvedimo sledeie sledece oznake:
tni=
m;' = inf
inf (x),
f(x),
f m=
m= inf
inf f(x), Mi == sup
I(x), M; sup f(x), M == sup sup f(x).
f (x).
..e[..,-1,.r,]
XE[ .C¡_¡,.C¡ xefu,bl
.CE[a,b] ..e[..;-1,r;]
,Xi [a,b]
-rela,bl
n n
Sume s( f
= s(
Sume ss = =im,lx;
, P) =
f ,P) S(f ,P)=
E m; dx; ii SS== S(/,P) =iU,l*,, , nazivamo donja i gornj
gornjaa
i=l i=l
Darbuova suma funkcije f (x) nad intervalom
funkcij s f(x) intervalom [a, b] , respektivno.
fa,b),respektivno.
Njutn - Lajbnicova formula
je funkcija
Ako je
Ako f(x) integrabilna
funkcija f(x) zatvorenim intervalom
nad zatvorenim
integrabilna nad intervalom [a, b] , ii ako
[a,D], f(x) ima
ako f(x) ima
b
F(x) nad
primitivnu funkciju F(x) nad intervalom je JI f (x)dx
[a, b] , tada je
intervalom fa,Ol,tada f
F(b)-- F(a)
(*M* == F(b) F(q) ..
Smena promenljive
Neka je funkcija ff ::la,bl+R

neprekidna, aa funkcija
[a, b] -> R : [ao, ßd-> [a, b] ima neprekidan
funkcija rpA:ldy,P;+la,b) neprekidan
izvod.
izvod. Ako je aefao,Bol,
Ako je ß E [ao,ßo], a=
aE [ae,ßn], fr.lao,Fo1, a=g(a),
v(a) , bb=g(P),
= rp(ß) , onda
onda vaZi jednakost
t0
b fi
(*M"== Jtff(v(t)kó
!J ff(x)dx (t)dt
tettt))d{t@t.
u a
Parcijalna integracija
funkcije u(x)
Neka funkcije
Neka u(x) ii v(x)
v(x) imaju neprekidne izvode
imaju neprekidne nad intervalom
izvode nad intervalom [a,
fa,bl. Tada vai
b] . Tada vaZi
bb bb
b b
jednakost IJ u(x)dv(x)
u( x )dv( x ) = u( x )v( il1.--fv(x)du(x).
u(x)v(x) (
I v( x )du( x ) .
a a a
b bbbb b
Formula se kraie obliku Jludv
pi$e u obliku
krace pise udv = uvl -J
= uv vdu..
- lvdu E
4
a 4
a a
Osobine odretlenog
Osobine odredenog integrala
integrala
a
1.
1. Ako je funkcija f(x)
Akoje u taCki a
definisanautadki
/(x) definisana ondajei
a onda f(x)dx =0 .
je J f(*M*=0.
oo
b
b b
b a
J f(x)dx
2. < b ii If(*M*
2. Ako je aa<b postoji,ondaje f(x)dx = -J f (x)dx .
postoji, onda je JIfltV*=-lftx)dx.
a a b
bbb
b b b
3.
3. J( f(x)
!lft*lx f g(x))dx
st*Ddx= = J
I f(x)dx
f(x)dxxt t
J g(x)dx
s(x)dx,,
a a a
bb b
4.
4. a ff(x)dx=d[f(x)dx.
Jla. (x)dx = aJ f( x)dx
a a
110 Odredeniintegral
Odrefuni intepral
5. Neka take
Neka a,b ii ce
tadke a,b ceRR predstavljaju krajeve tri zatvorena
za tri
krajeve za zatvorena intervala. Ako je
intervala. Ako
(x) integrabilna na najvecem
funkcija ff(x) najveiem od ovih intervala, onda je ona integrabilna ii
vai jednakost
tom vaZi
na ostala dva. Pri tom
bbcb r b
f r*u* = j.f(x)dx+
fI f(x)dx I f {ilax + JI f(x)dx
f (x)dx .
a a C
2
1. IzraCunati po definiciji
Izraeunati definiciji jx2dx
l*'a*.
-I
Interval [-1, Z] podelimo

Interval [-1,2] na n
poOelimo na jednakih delova
n jednakih
(ekvidistantna
(ekvidistantna podela).
.3 xi-t ==--
3
Lt; = x;
dx; xi -- x1_1 nn
S
Sn -,f(x
n
i=1
Xi --EH +i.3n )
i=1
2 3
n
n
=--E(1
n
-6i+
;=1 n
Z9 i2)=3(n-6
n n n
n
1=1
9 n
i+-,-,
n
L,,, i2 )_
i=1
n(n+l) n(n+1)(2n+1)
3 6
=ñ(nñ +n2
9
)=39 n2 +n +29 2n2 +3n+1
n2 =
=3 +- 18n2 -18n+ 18n2 + 27n + 9 = 3+9(n+ 1)

2n2 2n2
2
*' d* == lim S
iJ x2dx n-)6
S, = lim +WJ)1
1s +
trm (3
n-+6
z 1) ) = 3 9(n j
_t n n->.* 2n
2n"
I
2. Koristeci integralnu sumu izraCunati
Koristedi izraeunati tf axdx
a" dx .
o
0
lnterval [o,r]
Interval delimo tadkama
[0,1]. oetimo x; =1,
taekama ,, =]-, i =0,...,n
=0,...,n. . Donja
Donja Darbuova suma je
suma je
n
ii n-l
n_I
n-tt
n-11 , ! Z
2 1
l a-1or-l
s,,=fl
= E-an .ri =-(I+a" +a" +.,.+a , )=
=!.1t+an +an )=l .
i='fl
;=on n
n , -
n
oi_l
a" -1
(L)
/ 1
lI . a-1
ar-l q.-l a-1
a-1
'lo''d*=
1
jaxdx
'n
lim
= lim
,*n
n->==n
- !' = lim - .
liml 1
n-+6n LI _=o-l
= n-+°n
lna
Ina n
1*#=",1a
jer je lim
lj",:"
a" -1 = ln
l.;)
1
D
a" -I
an -l an -1
a" -l n ,
1/n
4n
l!*o.a ako je
3. odrediti
Odrediti lim je a =
on = * n+1 *+ fr +
n
*...*
...+
n
n°° n2 n2 22
+
#
n2 + n2
a=
,, n2+1 n
=I( n
l )=1E
n
+22+,..+ n2+n2
+ + I +...+
n2 +r n2 n- *n. nn 1+-22
n2+22 ,*J_*p*,.*3,-i?o
1+ i ''
,2 r'
1 I+n2 n;=1 1+(i)2
t+1LY
n '*7n2 n n
n
Odredeni integral
intesral 111
aa, jeje gornja funkcijee y == +

Darbuova suma funkcij
gornjaDarbuova
l+x'
1+x2
1
u intervalu
intervalu [0,1]
[0,/]. .
lim a =1 * == arctgx
dx arctst -
o"'s*l!' = arctgl arctg0 =-
- arctgo L
ko'
-4°°
=
lfi
01+x2
1 I1
°o=
=
4
4. odrediti
Odrediti 2 m a ako je a I +? +...+ n2
rr****.-*#.
-
4. .
nll*o,akoje 2
I
1 2
2 n 1l.l 1 2
n 2 .n.
n 11S,i
a, =-a+a +...+-t =-(-*--r ...+:)- -n1=1n
a =-F+-7-+...+-1-=-(-+-+...+-)=- L-
nn n
n nn' nn nn nn n
n lli=1ll
funkcijea y == x u intervalu
a, je gornja Darbuova suma funkcij
an intervalu (0,1)
(0, '1l
2
=1 1
\
t\ i+
1
ri* 2++ *...*)t

lim( =l ** = 2°
... + Z)=jxdx=x =+ +(
n-+*ll'
-'°° n nn' nn- O
o Z O 2Z
- xx -I fr*-t.x>0
x >0 l*'-1,
xx -1, x>0
5.
5. Datesufunkcijenr=t-
Date su funkcije Ííx) =
0 ,x=0,
Q x=0
8(r)=t
>
g(x)
, 1Lx-_0.
, x=0.
Da lili funkcije
Da f(x) ii g(x)
funkcije 16) g(x) imaju
imaju primitivnu funkciju zaza xx20? Da lili su
0 ? Da >_ f(x) ii
funkcije I@)
su funkcije
g(x) integrabilne nad
g(x) intervalom [a,
nad intervalom b], aa20?
la,bf, >_ 0 ? Ako integrabilne, da
su integrabilne,
Ako su da lili imaju
imaju isti
[a, b],
odredeni integral nad intervalom [4, a >_ 0 ?
bl, a>-0
)=.tr't *lnY=xlnx
y=xx lny=xlnx
L1
lim
.r-if
x->0+
lnv=
lim ln lim xxlnx=
y = lim
' .t-o*
x->0+
lim
ln x = lim
x--+0+
x->0+ I
1
lim 4=
=x->0+
fim x
-*-+0+-l1
-=
lntx
in x
lim -x
= lim -x=0
x-40+
=0
-r-+0+
x2
x*2
x
xt =eo = I
lim xx=e°=1
lim
x->o+
-r+0'
lim
lim (x*
(xC-1)= lim xx-1=0
-t)= lim x'' -l=0
.r-+0+
x->o+ x-,°+
-r-+0+
f(x) je neprekidna za
Funkcija f(x)
Funkcija za xx20, pa ima
>- 0 , pa Funkcija g(x)
funkciju' Funkcija
ima primitivnu funkciju. 8(x) za
x==0 nema primitivnu funkciju.
0 ima prekid prve vrste pa nema
Obe su integrabilne; funkcija f (x) jer
funkcija f(x) ier je neprekidna, a funkcija g(x) jer
funkcija g(x) konacno
ier ima konadno
za xx20
radaka prekida za
mnogo taCaka Funkcije f
>_ 0 .. Funkcije (x) ii g(x)
f (x) g(x) imaju isti odredeni integral jer
odreileni integral
konaCno mnogo tgaka.
se razlikuju u konadno tadaka.
tele
6.
e 1 e
jlnxdx= = = = +)= u=lnx
hx du=
o"
-( x tn x - * 11,.+
+(xlnx-x)I
1
e
[l tnx lax= -- jlnxdx+

x =-(xlnx-x)I
[ tn xdx + [ tn xax =l'
6. Jllnxldx= * tn * - ill: 1
=
, 1 i 1 i 1
dv=dx v=x )
\av=ax=v=x :e
.
' 1
:'
e P
I I e e
=-xlnxi ' +xl .^ 4: -xi4:I =-(0+1)+1-1
*lr*+xlnxi -10 *L1* t -!+,+e-0-e+1=2-?.
-o - e* t = z -?e .
,* 1 1 ,- ,=1 e e
112 Odredeni integral
Povrsina
Povr{ina ravnih likova
o Pravougli
Pravougli koordinatni
koordinatni sistem
Neka je funkcija f(x)
/(x) neprekidna nad zatvorenim intervalom [a,
zatvorenim intervalom [a, b].
b
b b c
P=Jf(x)dx P=
=-[ f
-J f (x)dx P=
P =lf
J f(x)dx -J f(x)dx
(x)dx-lf (*M*
a a ab
a b
x
fix)
s6)
bbh
b h
bbb
b b
P f 1x)dx -J
r == JI f (x)dx
b
- I g(x)dx f
(x) - g(x))dx
= ltJ ( f {x)-
s( x)dx = s{ il)ax
rP = -J
-! g(
g(x)dx + J[ f
x)dx + f (x)dx(
= [ (f
x)dx =1( x) -
f (x) {s{ il)ax
- g(x))dx
{
aaao a a
aauo a a
l.1. IzraCUnati
Izralunati povr§iriu
povr5irtu ograniCenu krivom
ograni6enu = 2arctg(x -1) -x, njenom
krivom yy=2arctg(x-l)-x, qienom kosom
asimptotom i pravama
pravama x = 2n , x == 0.
=-27r,
a'
y=2arctg(x-1)-
Asimpfote:
Asimptbte:
y=-x+ir,
y=-x+lt, x-a00
J-+6 c
y=-x-n,
y=-x-1t, x-4-ea
J-)€
y=-x-n
-n
x=0
0 0 0
= J[2arctg(x-1)-x+x+n]dx=2
P ='ifzarcts(
e x - I ) - x + x + n)ax = z Jarctg(x-1)dx+nyx + n Jdx
I orrts( * - t I ax
-2n
-2a -2n
-2a -27t
-2x,
Odrecteni integral 113
() (x-l=r\ ( dt)
x-1= t u= arctgt, du = dt
4
o
j arctg(x
_j1rc,s
-2n
_t * =
r x -1)dx = )
l; :ii )
dx = dt
= !j *,,
= r* =l:
arctgtdt =
::,::,:,=
v=
R
1+ t2 m,, ry, _ !
= tarctgt
.
tdt
=
-
dv = dt, t )=
0 0
= tarctgt
= tarctst -*^V *tl=(x-
Inll + t)arctg(r-o
t2I = (x -1)arctg(x --Ink + (x -1)2I
-1) ir_-*ult*r*-
I
tfllor*== I
-2n -2a
== -arctg(-1) 2n)arctg(-1-
( t + 2n)arct
-arct s( -t ) + (1 s( -t - 2n)
27c) - -2! lnn 2z +-
lnlt znfl==
. Ink + (1t + 2702I
{
=!-
= - 7t(1 + 2n)arctg(1 + 2tt)
2n)arctg( t + -2 ln 2 +L
2nl -lnz *!np
Inh + (1 znfl2I
U + 21)
4
00 0
ldx=xl =zn
jdx=x
-2a
=2n I
-2a
-2tt -2t
P= 2 -2(1+2ir)arctg(1+2rc)-In2+
r =|-zf t + 2n)arctg(t +2tc)- ln2 + hlt
!nil +{t + zx)rl+ 22
+(1+27021+ zr2
2,
2. IzraCunati povr5inu ograniCenu
Izracunati povr"sinu krulnicom x2 ++y'=g
ograniZenu kru2nicom y2 =8 i
i parabolamt y2
parabolama y2 = 7x ii
=7x
"2
y=x -x.
Y=x2
2
Ta6ka
Tadka AA je presedna
preseìrna tacka kruZnice x2
tadka kruznice +y2
*2 + y2 =
= 86
parabole y2 =7
ii parabole x.
=7x.
Tadka B je preseCna
Ta6ka presedna taCka kruZni ce x2
tadka krulnice * y2
*2 + y2 =
=8
iiparabole
parabole y = x2 -x
y=x2-x. .
I l-t2-z_!l / 2-22
P=j
e=l..tzxax-[t*2
7xdx-j(x2-x)dx+j
-*)ax+!rlt-*'a*-lt*,
8-x2dx-j(x2-x)dx= x2dx+j 8-x2dx-jx2dx+jxdx=
-x)dx=J71*ra**iJa-*ra*-i*ra*+i*rt*=
L
000t10t00 0 1 1 0 / o 0
.l3
I
=47 x3 I+(
= J7, (,* r;Jq
2
2
1
0
. 8 aresin -r- -1 s
X 8- x2 +
:*,,i,fr)l',-
2
x31 + 1 * i,=
!3 i,. | x21 = 1
2
1
2
0 2
2
2
I
2
2{ 42
1-8+2= !
=2+2+4aresin - 1-4aresin
- o o,,,,,# - I3 *, =
t
* z * 4 arcsin 1
L
=
3 2112 !J7
2 +2 + 3 + n - t o,,,ini=
+3 - -+4+7L-4aresin 2112
(
i
3.
3. Izracunati povr5inu ograniienu
IzraCunati povr"sinu krivom yy=Jitn2x
ogranicenu krivom = If;tn2x i pravama xx=a
i pravama =a (0<a<1),
(0 < a < 1) ,
! =0 tazatim nadi li\P

x=11 ii y=O,azatimnaci
x= Um P..
a->0*
. (u=ln2
/u=ln2 x=du=Ztn*L\
du=2lnxdx\
=l t ) , ' l=
x
p =iJ-* tn' *a,
P=JAFIc1n2xdx= I
'
a x2dx=r=1*7
dv=x2dxv=x2
[dv=
2 ;
/)
3 / I I
=3"1
x2 1n2 xI - ,n**==
Jx2 lnxdx
^' 4i,,-1ll
=
3u a
f dx
u1 =1n x dui =
_(u,=lnx+au,=*
-[rr, I x
3
x=a 1
X
=*I*=vt=3-,)-
dvl=x2dx vi =-3 x
3
3
-2^tI II3 3 I 3 2 1
n'o-$r!*i,n*l'
=-221n2a-4(?x21nxl
=-Zol -ll'za* t=-!"1 rn'o*$oi
Jx2dx)=-?a2ln2a+Sa2lna+8X = =
3 3 3 a
3a 3 9 9 3
^..g$ti
z'
2
I
i I2
3
=--|o;,
= 2- a2(31na-41na)+
r,nz a - 4 tn a) +
2 -, )
#,,(1-a2
66lna
ln a 4
=--2
u*
lim P =-? lim
3ln2
31n2 a-41na
a-4lna +*E=16
' =
16
u* '3 ? --4*L
16
-? u,-+o+
lim
2
+-27 a->n*
,,*
lim
a a- 16 8 31na-2
3lna- 2
=
a-+o+
a->o* 9 a-*0*
3
.t
27 27
27 27 99 a)o*
_lri 27
27 u+o+
s _l
_3
u-+o+
a-2-- --a- 2
aq2
3. -=
-_---
3
_+-
3
16
=!e *L
'
8
t,*
lim ; 16
a = =!e
=
16
-ta timL=
lim
16 16
ai =-
tim a2
_!!- _!! lim
16
=!!-
1
27 27 ;;;. 27 272z a0* -3 27 27

"i:i- ao-1 27 u--+0' 27
27 a->o*
27
tr-i 27
a--0* 3 -S
--a 2
2
. Polarni koordinatni
koordinatni sistem
Neka je data kriva
kriva P= p@),
p = P((0), aa3g3 fi,
<_ß -a 2z ,upolarnom
F,l9-ql32x
(c) <_u polarnom koordinatnom sistemu,
I
I
<_ ,
gde je p(O neprekidna

p== p(9)
je p OAB, ogranicenu
neprekidna funkcija. Geometrijsku figuru OAB, ogranidenu polupravama
polupravama
g=d e== p
y9 = a,, tp krivom p=
ß iikrivom p(O nazvaiemo
p = p(v) krivolinijski trougao.
nazvacemo krivolinijski
Povr5ina P
Povrsina krivolinijskog trougla iznosi
P tog krivolinijskog
1fr-
Q 1
J p2(0drp.
PP ==11o'(@de.
2
Odrecteni integral
Odredeni 115
4.
4. Izracunati povr5inu
Izraiunati ogranicenu kardioidom p == a(l+
povrsinu ograniienu cosg),
a(1 + cos a > 00..
9) , a>
P = 2Pt = JJa2(1+
P=2P1 a2 I + cos cp)2dcp=
cp)2 dg =
1
0
lt
= o' 4(1+
= 2coscp+cos2
[ (t + 2 gldp ==
cos g + cosz cp)dcp
0
n x 2
drp + zo'! rorrpp * 2 J(1+cos2cp)dcp=
=
=a2 Jdcp+2a2
a2l
O
f cosc/xlcp+
0 {! 0 t t + coszg)dq =
a r a2 s 2 X
r'ef+2a2sincpl
=a2rp)
= +-cp +-si
zo' ,noin+4oio+!rinzof =
o*
o 0 2 0 4 o=
0
=a 2
r+-22
, q2rt
a2n 33 2.t
= 4-E +- -a ltr
_ -A-
=
2 2
5.
5. Nati povr5inu
Nadi povrsinu ograniCenu asin39 , aaeE R.
ogranicenu krivom p == asin3g, R.
(0t=-lf
sin39=0>
sin39=0 91
Qt =0, 92 =
3
ltE
,P=31
=r o' rrn2 3@e = 3a2
a2sin23
2rt!
fo
3
2
nElt
;1-cosócpd
11-
a2
= +iryU,
ir
n 2 -=
3az J o2sinócplJ = a22r
3a2
=-T91+-8
v
o2fi ?
=-(Dl +-SmOOl
4"08"o4 =- .
o o
o Parametarski oblik
je funkcija yy=f(x)
Ako jefunkcija = f(x) data u parametarskom obliku x=eG),
datauparametarskomobliku = w(t) , ttefa,Bl,pri
x = cp(t) , yy=V/(t), E [a, fi], pri
cemu
demu funkcije gft ) ii yr(t)
funkcij e cp(t) ry(t) zadovoljavaju
zadovoljavaju uslove:
a) funkcija
a) gft) ima
funkcija cp(t) neprekidan prvi izvod nad zatvorenim
imaneprekidan intervalom [a,,8],
zatvorenim intervalom 1o,91,
b) funkcija
b) funkcija cp(t)
AG) je ie monotono rastuCarastuda nad zatvorenim intervalom [a,)6],
zatvorenim intervalom la, fr),
c) funkcija
c) funkcija yr(t)
d) yr(t)
d) ?
Vft)>0
Tada je
0
a
VG ) je
za
Q
svako
svako
B-p
je Pr == JlyG)d(t)dt
i
ie neprekidna
t ela,frl.
E [a, ß] .
fi
yr(t)cp'(t)dt ,, P == flt.
a
xi dt .
y x; .
intervalo m [a,ß],
zatvorenim intervalom
neprekidna nad zatvorenim [q, 91 ,
6.
6. Nati povr"sinu ogranicenu jednim lukom cikloide xx=a(t-sint),
Nadipovr5inuograniienujednimlukomcikloide -
= a(1 cost) , aaeR,
= a(t sint) , y!=a(I-cost), E R. -
t1:x=0,
tt: x=0, y=OY=0+tt=0 t1=0
t2 :i x=2ar,
t2 y=0=tz=21t
x=2att, y=0 t2 =2r
xx'(t)-a(l-cost)
(t) = a(1- cos t)
1t6
116 integral
Odredeni intesral
Odrecteni
zta
27t 2tE
2i[ 2ta
2n 21t
2n 2tr
27t
P= (1 -2 cos t + cos2 t)dt = a2 f!dt-2a2
f a2(1- COS t)2dt=a2 fl(t-2cost*cos't)dt=a2
r=1a211-cost)2tlt=q2 dt-2a2 flcostdt+az fcos2tdt=
cos tdt+ae lcoszttlt=
0o0000 0 0 0 0
2tr
2r 2tt
2r 2 2tt
-2 27 2 2r
-2 2 '
= a e tf dt-2a2
=o' dt*2a2 f!cosut+\-
2
dt+á
cos tdt+á ftdt+l cos 2tdt=2ae1r+a216=3a2r.
fItotztat--2a2tc+a2tr= 3a27t.
71
o00 o 0 2 0
7.
7. Nati
Nadipovr5inuograniCenukrivom = a(2cost - cos2t) , l=a(2sint-sin2t)
povrsinu ograniCenu krivom xx=a(zcost-cos2t), y = a(2sint - sin2t) 03t<2n,
<_ t <_ 2zt ,
a>0.
xi =
x, -2 sin t + 2 sin 2t)
a( -2
= a( 2t ) = -
-2a( sin t - sin
= -2a(sin sin 2t)
2t )
t=2n
t=n t=0 y(t). 4
y(t) xi == -2a2 (sintt - sin
-2a2 (sin sintt - sin
2t)(2 sin
sin2t)(2 2t) =
sin2t1=
= -2a2 (2 sin2 t - sin
= -zaz sin 2t -2
sintt sin2t - 2 sin sinz 2t)
sin 2t + sin
sintt sin2t 2t)
2
2°I-cos2t 2° 2°1-cos4t
r = -ar2l!:'9t21,
P=-8a f
2
dt+12a
,t-fr8
-+;l#t
sin 2tdt-4a
rintt srnzdt
+ tza2tf sin f
2 if
=
lt it ft R
=4a2
= f dt-4a2
q o'T cos2tdt-24a2
at - + a2lf cos 2tdt - z+ a2if sin2 ttcostdt+2a2
cos tdt + 2azl
f cos at =4 a2 Tt + 2a2N = 6 a2 n .
cos I4tdt=4a2r+2a2n=6a2n.
o o o o
Duzina
DuIina luka krive
r Pravougli koordinatni
Pravougli koordinatni sistem
jeuravnidefinisanakrivaA,Bsa
Pretpostavimo da je
Pretpostavimoda (x) , a<x<b,gdefunkcija
u ravni definisana kriva AB sa y= f(x), a <_ x <_ b , gde funkcija f f(x)
izttod f(x)
neprekidan prvi izvod
ima neprekidan f'(x) nad zatvorenim
intervalom [a,b].
fa,bl.
b
DuZina krive y == ff(x)
Duzina luka krive intervalo m [a,
( x ) nad zatvorenim i" lt =1,[
b] je
fa,bl n 1 7" (x))dx
= f 41+(f2 1 * 11a*
a
o
2
1. duCinu luka krive y2 --2lny-4x=0
Nadiduiinulukakrive
1. Nati 2lny - 4x =0 od ,=!
od dox,=4-+.
x = do = -2 .
442
4 4
x=4YI 11l,
-t=-v z-21ny, xJ,=-y--
, 2I1 I
4' --tn\,
2' =-v--
2- 2y
2, 2
*=4,y'-2lry=l=y=1,
x=4,Y2-2lny=1y=1,
4'"
x=-
-=?-i,
-2, y2 -2lny=12 -2)y=e
y2-2lny=e2-2y=e
l,I dx=x'dy,
y, ==-=
i'
t rt
dx= xcly, 1+(ÿ)2dx=
l + (y')2 dx = 1+ 2 x'dy=
1 1+(x)2dy
J
4y2 +y4
z2y2+Idy= J(Y2+zdy=
l=f111+(x')2dy= f 1+(y2-1)dy=
2y
1 I 4Y 1 (2Y)
=i,*,
e)e+1
=f-1y=2
2y
= li,w,
ledy_1 2P +21nyI
le * !i,*
fydy+2 f--4Y
= n
* !
n t1i, =4(e
=
f, "' -1)+2(1-0)=
-
1
+
; t- )=
Y
e2+1
4 1",*
1
1 e
1
1
r
2
t)
1
( 0
+
2 2 2
2.
2. Nati
Nadi dulinu astroide *1
duzinu astroide ol ,, or
* y,13== a-3-
x 3+ a> 0.
0.
integral
Odredeni intepral
Odredeni tt7
117
^l^l I i
!*-7 qz=y-7y'=g
J '+3yJ' ;y'=0
3x
-!3/ 'Y'= -x-! 1
y_''= -r s
Y '?
a x _!_?2 1 2 2
xJ-t-.rt2-x3-)J
y--r-
=--T-(y ) =-=-
(ÿ)2=x-_z =y2
y '
YJ y3
y xj
x;
)
2 2
+
2
;2
t. t
1 1 t x 1u
1
2
3 a !2
1 2
l=4 J 1+y2dx=4J
t=4.1
° JX3
zy dx=4j. °
dx=4a? jx 3sar-4ri
=4o7i* dx=4a3 +i ( =6a;a;
=6o3ot ==6a.
6a,
01
o op o oto 2
x-
3 x3 °
1
33
o Polarm koordinatni sistem
Polarni koordinatni
Ako je
je p= p(9), pela,Fl,
p = p@), (pE [a,ß], jednaina
jednadina krive AB u polarnom koordinatnom sistemu,
sistemu, gde
funkcija p=p@)
funkcija p= p((p) ima neprekidan prvi
ima neprekidan izvod nad
prvi izvod intervalom [",0]
nad intervalom tada je
[a, ß] tada
B-/pz
t ='[rlp'
1= 1
+ p'2 de
+pizd .
av
3.
3. ladi
Naéi duiinu kardioi de p == a(1+
auZinu luka kardioide a(1+ cos(p) a) 0 .
cosg) ,, a> .
p'=-asing)
P' = -a sincP
(0)2
pz +(p')2
p2 + ( p')2 = a2 (1 + cos
=o2(l+cosg12 (p = a2(1 + 2 cos 9+cos2 9+sin2 (p) =
+a2 sin2
sinl
e=a2(l+2cosg+cot'g+tin'g1 =
1+?sQ(p =4a2cos2 IcP
=2a2(1+cos(0)=4a21+cos =4o2 cor2
=2a2(l+costp)=4oz
22
9E (0,tr)- rot$>O
ge (0,2T) COS9 >_O
r1=21
= zj
2
r^\arp
4a cos 2
= 2!,2r ro,po = a o rn
d(p=2j2acosd(p=8asinil
lf2 ,==8a(sin-sin0)=8a.
sint -
a a( sin 0 ) q
o @ 2 o 2 0
=
2
6 .
4.
4. Nadi duiinu
Naéi duZinu luka
tuka logaritamske
logaritamske spirale
spirale = e" (a>
pp=eoe @>0) od koordinatnog paetka
0) od poCetka do
do
take
taike A(p=1,(p=0).
A(p=l,rp=0).
p=0
P=0+ (p=-00
Q=q
p2
p'=ae°
p'=aeoe p2 +()2=p2ay+a2e2ar=(1+a2)e2oG,
P = p,o, +o,"2o, =(l+a2 )e2oe, {W
+(p')2 ="ot^lG
)2=e°`° 1+ a2
1+a2 1+a2
r=
l= rim'lr,r,{1*1or=W
a-t-'aW
1+a2d(p=111+az
lim je°`°
aO
e,ef
tim e°vi0=
lim
co-+*
0-7.7 '.
-"11,.; lim
aCl w-4.0
to-+*
eualr-eur)-..tt,.n
fim e°`°(1-eaß')=
CO
aA
118 Odrefuni integral
Odredeni intesral
. Parametarski oblik
Parametarski
Ako je kriva f(x) data

kriva y ==f(x) u parametarskom obliku xx=e0),
datauparametarskomobliku = 9(t), yy=Vft),
= yr(t) , ttela,Bl gdeza
E [a, 13] gde za
funkcije p,la,fl+R,ty:lo,f1-R
funkcije cp : [a, )31-> R, y, : [a, ß] R vaki: q>(t) ii yr(t)
vaLi: p0) ry(t) imaju
imaju neprekidne
neprekidne izvode
izvode nad
zatvorenim intervalom lo,Fl ii pri
[a,,ß] pri tome q1(t)
tome p'(t)>0.
>0. Tada
Tada je
ie
= 1+ 2 t cP (t)dt
fi
= 11,19.2(t)+ y/2(t)dt
a
tj. t=l
B
l= J1142
a
/12dt
xi2 + yi2 at .
5.
5. Nadiduiinuluka
Nati dukinu luka krivekrive y- y = a(sint-tcost), t 5 2n, a>0.
x = a(cost + tsint) , 0 5St32tu,
a(sint -tcost), x=a(cost+tsint),0 a> 0 .
4xi == a(-
a( - sin sin t +
sin t + sin cos tt)=
+tt cos at cos
) = at cos t
y; a(cost -cost
li == a(cost sintt)=
- cos t + t sin sintt
) = at sin
(xi)2 +(yi)'=o't'
(4)2 +(y,' )2 a2 t2
2t-22-2r
2r a
2r- 2r
t= s! rta2iat=aIdt=1.r'|
l= a2t2dt=a f tdt=-t2 =2ott2.
=2a7r2.
00
0 0 2 0
6.
6. Nati
Naii dukinu
duZinu luka cikloide x = = a(t -
-sint), a(1- cost)
sint) , !y == d(7- cost),, a>
a > 0 ..
4xi =a(1-cost),
=a(l -cost), y;
yi ==asint
a sin t
(*i)2
(x; +(yi)2
)2 +(y,' )2 = a2(1- cos t)2 ++a2
=a211-cost12 t = a2 -2a2
a2 sin2 t=a2 sinz tt+a21sin2
-2a2 sing t+cos2 t)=
+ a2(sin2 t+cos2 t1=
I -lt' =4a2sin2
= 2a2 (l - cost) = 4r'
=2a2(1-cost)=4a21-cost |
22 = 4a2 sin2
t
& stn-
A1(4)2+(yr)2 =2asin2= /,a
2
2n
2R t. .2n
21r
l= | 2a lnldt = 4acosll =
1 = 12asin-dt=-4acos-I
to 4a(-t - t) = 8a.
=-4a(-1-1)=8a.
22 20
2'o
Zapremina obrtnih
obnnih tela
o Pravougli koordinatni sistem
Pravougli
Neka
Neka je je funkcija
funkcija f ::[a,b]-> R neprekidna
[a,b] -> R neprekidna nad
intervalom
intervalom [a,b]. ato sese krivolinijski
[o,a]. Ako krivolinijski trapez,
trapez, cije
dije
stranice su interval [a,
stranicesuinterval [a,b],delovipravih = a ii xx=b
b], delovi pravih xx=a = b ii
kriva
kriva y = f
y=f(x),
(x) , aSxSb
a <- x <- b obrieoko
obrte oko x-ose,dobijase
x -ose , dobija se
obrtno telo.
Zapremina tela dobijenog obrtanjem
tela dobijenog obrtanjem krive y=f(x)
krive y= f(x)
oko
oko xr-ose nad zatvorenim
-ose nad intervalom [a,
zatvorenim intervalom b] je
lo,U)
b
v =7[j
V = rl
f2 (")d*.
f2(x)dx.
a
Odredeni integral
intesral 1t9
119
1.
1. Nadi zapreminu
Naéi zapreminu tela koje nastaje
tela koje nastaje obrtanjem oko x-ose
obrtanjem oko povr5i izmedu
.r -ose povr§i krivih
izmedu krivih
f(x)= 3-x2 ++zr[24
f(x)=i-x2 g@)=3-t'-2rl;]
2V2- x2 ii g(x)=3-x2-2112-x2 ..
D: 2-x2>_0
D: xel-A,A1
2-x2 2o= xE[-
g(x)=0+ 3-x2 =2
g(x)=0
+*o =8-4x2
9-6x2 +x4
V[,yG]
=rJr-*'
2-x2 /
/ '
2
*'-2*'+l=o
x4-2x2+1=0
(x' -1)2
(x2 - 1)' =0
= ±1
x =*1
X
-o 1
-,12- to11
1 f(0)=3+215, g(0)=3-212-
f (0) = 3 + 2Ji,'sQ ) = 3 - 2J-2
J'
v, =7t J
V1=ri- f2(x)dx, Vr=1,
V2= 1t fI g2(x)dx
s'(r)a*
_J1
-5 -5
-J'
Ji, , {z
v =Vj = r JI Lf2(x)-g2(x)]
-vz =r lf2 (*)- s' (ilj dst = tt J[f(x)-g(x)][.f(x)+g(x)]dx=
[[ft*l- strl)Vt*l* g(x)ldx =
(
V =vt -V2
-J'
-,5 -5
-J'
{4.
=It
-
= off oJ,
41,2-1,x2
-J,
1o - zx21dx = zo{t'
- -' (6-2x2)dx=2rt -r' (3 - x2 )
8 2-x2(3-x2)
J alz
o
o
2-x2 dx=
*=
,lz-*'
2-x
= ruof
=16tt
b Jz-*'
J
2-x2
Q
&g*
(, - r' xt - r' ) -5x2+6dx
(2-x2)(3-x2)dx=1ótt
= ruotJ
i ,lz-*'
2-x2
*
0
x4
Jx4
I#!".=1A*,
I-Sx
2
+6dx=(Ax;+Bx2+Cx+D)
+Bx2 +cx+oy[z-*, *4#2-x2
2-x2+.,J
dx
,
V2-x2
x4 -5x2
*4 -s*2 +6 +zo*+c1Jfi
=(3Ax2+2Bx+C)
=13Ax2 + Bx2 +Cx+ol#-#
2-x2 +(Ax3 +Bx2 +Cx+ D) -2x
,l;*,
112-x2 2 2-x2
*o -5x2
x4 -5*2 a6=(3Ax2 +2Bx+C)(2 - x2) - x(Ax' +Bx2 +Cx+D)+1"
+6 =(3Ax2 +2Bx+C)(2-*2)-*(A*3 +Cx+D)+ A.
*o -5x2
x4 6 = -4Ax4 -
-5*2 ++6--4Axa + (6A - 2C)x2 ++(48-D)x+2c+1"
3Bx3 +(6A-2c)x2
-38x3 (4B- D)x+ 2C+.ì.
-4A=1A=-4,
-4A=l+e=-!,4' -3B=OB=0,
-38=0*B=0, 6A-2C=-5C=,
6A-2C=-5=) C=Z-
4'
L
4B-D=OD=0, 2C+.=62,=
4B-D=0+ D =0, 2C + l=A- X=*
l-
I
ÌfLx4-5
0
*o -s"
JZ-*,
2-x2
+o*=F!*,
x2+6
4
1 +7+-x)V2-x
dx=(--x ,Jll?f
4'-
2+-
'o
5
.lti &=lorrr;n
2iJz-r,
4 y2-x2 2
7
4
x
*f
- aresin-I
0 2
J
o
dx 5
2 ,12'oo
=
=
I
=
5
= larcsin
5
aresin I1- orrrinT -5
aresin 0 =
Sfi 5
2224 2 4
I
57r
vV =16tt -=201r
= 16n.Sfr = 2on2 .
2
4
I
I
r20
intesral
o Polarm koordinatni
Polarni koordinatni sistem
Posmatrajmo figuru F
Posmatrajmo figuru F u polarnom
polarnom koordinatnom
koordinatnom sistemu. je funkcija
sistemu. Neka je funkcija p == p@)
p(v)
nenegativna ii neka ima neprekidan prvi izvod intervalom [a,
izvod nad zatvorenim fl] e [0,7r].
la,flcfO,xl.
Treba naii zapreminu tela
Treba nadi tela nastalog obrtanjem figure
nastalog obrtanjem figure FF oko
oko polarne
polarne ose.
ose. Zapremina
tela je
obrtnog teta je vV ==
3 a ot tg)
!P!
J p;(tp)sinrpdrp.
sin g dg .
2.
2. Nadi zapreminu
Naéi zapreminu tellnastalog obrtanjem kardioide
tela nastalog obrtaqiem kardioide oko polarne ose.
2 ; 2 (1 + cos rp)4 8a ;n
v =?o1r''1+coso)3 sinrdo--2 *(t+cosQ)a
' f -=8oto .
3bo 3
V=3rJa'(1+cosrp)'sinlrp=-3na 44 'o
0
( 33
r Parametarski oblik
Ako se kriva obliku xx=e0),

kriva y == f(x) data u parametarskom obliku = y=V(t),
, y = w(t) , ttefa,p),gd,eza
E [a, ß] , gde za
funkcije v(t) ii yr(t)
funkcije (qft) vale iste
.tlft) vaZe kao ii kada
iste osobine kao povrSinu ravnih likova,
definisali povrginu
smo definisali
kada smo
p-
fl
oko x.r -- ose tada je zapremina
obrie oko
obrce zapremina V dobijenog
dobijenog tela data obrascem =z
obrascem V = xlr{'(t)g'1t1dt
J yi2 (t)rp (t) dt ,,
B
fl
tj. V=>t
tj. x'[f
V = J y2 .xi
4 dt.
dt .
a
3. Nuei1"O"..inu
3. Naci zapreminu torusa obrtaqiem kruga
nastalog obrtanjem
torusa nastalog = a + rcost yy=b+rsint
kruga xx=a+rcost oko xx--
= b + rsint oko
ose.
4xi =-rsint
y2 . 4
y2 xi _(b
= ft + r sin t)2 (-r sin
sint)2 sint)
. t)
,r
IC
^ 2tt
27r
V =-;rJ(b+r sin t)2(-r
= -n I ( b + r sin sin tt)dt-Or
t )2 ( -r sin b + r sin
)dt - ( /, JI ((b+ t )2 (-r
sin t)2 ( sin t)dt)
-r sin t )dt 1 =
=
o0n
t.2x
IC 211.
=RYJ(b2+2br
=tu[(b2 +2brsint+12 sin2 t)sintdt+rnlJ (b2
sin t+r2sin2t)sintdt+r7t +2brsint+12
{a2 + tlsintdt=
sin2 t)sin
2br sin t + r2 sin2 t dt =
0x
o
L, 2 27r
1-COS2t 2
=ni(u2
=7crJ(b t+2br
sint+2br.l-cgs2t
sin +r (1-cos
*1211-cos2 2
t)sint)dt+rt[J(b 2
+2br sin t+r 2 sin
t)sint)dt+flt'fp'*2brsint+12 2
sin2 tlsintdt=
,,2
O 2
Odretteni integral
Odredeni t2t
121
an ,ti*&sin2tl"
n n br27r n nr3 n 2n
*
27c
=-7Crb2costl +b7tr2tl
= -nrb2 costl + + -nri COS
Sin2tl -1tY3 rorrf ]j,rori tItf -7trb2
tI +-cose -n u2COS ,J1"+
tI +b7Lr2tI
co,/1"+an +
oooao'03'onf
n 2 0 0 3 o n n
* br'J sin
+b2n
?
2
ri, 2tI
2E
- *r cost
2r'1" -7tr3
2'o,n3--tn
is
ro,
2n
,,1"
l
E
+
* t
3 2a
_nrb2 ( _t _ I 1 + bn2r2 _ t3 _t _ t +
rorr,l" ==-nrb2(-1-1)+btt2r2-7tr3(-1-1)+
cos3tl
?
n
?
1 1
*+
!,3 -, - t ) - nrb2 ( t + t + bn212 -
(-1-1)-ttrb2(1+1)+btt2r2- (1+1)+n
* r, * t, *, t = 2bre212 .
(1+1)=2b7t2r2.
1
{,, $
Povrsina omotaca
Povriina omotaia obrtnih tela
o Pravougli koordinatni
Pravougli koordinatni sistem
yÌ Defini5imo povr5inu
Definisimo povrsinu "omotada" obrtnog tela,
"omotada" obrtnog tela, koje
koje se
se
=flX)
yv=fix) dobija obrtanjem krivolinijskog
dobija krivolinijskog trapeza, dije stranice
Eapeza, dije stranice su
interval [a,
interval pravih xx=a
aetovi pravih
b] , delovi
[o,al, = a ii xx=b= b ii kriva
y= f
= f (x) ,, aa1<_ x1b oko x.r -- ose.
x <_ b ,, oko ose. Funkcija f (x) je
Funkcija f(x)
nenegativna ii imaima neprekidan prvi izvod izvod nad
nad zatvorenim
zatvorenim
intervalom [a,b].
intervalom [a,b].
a b x
obrtnog tela
Povrsina M omotada obrrnog p=
tela je P = 2xf y 1 +lyf
21iy,[t + (y')2 dx ..
a
1.. IzraCunati
1. Izradunati povrAinu
povr5inu omotaCa
omota& parabolidnog
parabotiCnog ogledala dubine preCnika D == 2Ji m.
lm, prednika m.
A(t,Jr)
A(1,12-)
z
yY2 =ax
=ax
(15)2=aa=2y2=2x
d7)'=a)a=2=y2 =2s,
Y =*,lt
y=t 2x
,,21 2 1
V=:=:
' 2J2x
Y
2 2x Jzr
2x
1
=
2x +1
1 +(y')2 I1+
1 2x Nrix
2x + 1= t\
M=2nj li wr
u = z tl 2x 2x+1=27tJ z * + t a* =(';:'1
= zo! l 2x+Idx=
;)= n !,[t at = ?i !
27c
3
-3
=2(2x+1)2I
=
3
z * * t ti
n 2x o dx=2dt/
; 3 3
r
f, =
=
=-
^-l
3" --+=2"J7
<z
3
3 =2,-23
-+=!6J7
= (3,-1)
-tt m2.
^,
3
2.
2. Figura krivom yy=+
ogranicena krivom
Figura ograniiena ' = 1+xZ
1 ii svojom asimptotom obrce x-ose. Nad
oko x-ose.
se oko
obrde se Nadi
I+xt
zapreminu tako
zapreminu nastalog tela.
tako nastalog
um
lim4 1
,-+- 1+ x"
-C->°°1+x2 =0
=
= y!== 00 horizontalna asimptota
I * ffi) =,
x w n2
j a, r, wio*
arctgxl+ I) = 2n x-».
lim (1 arctgco+ -
vV == 2n i,,?,-i
2TE tlim
A->°° o
1
#V,r.
(1t + x2 )2
dx = 2n
zn lim
tim (
t2 0ffif
2(x2 + 1) ,t ^
t arc t +
!2 sa 2(w2 + 1)
)
2
3.
3. Nadi povr$inu
Nad povrsinu torusa nastalog rotacijom
torusa nastalog krulnice x2
rotacijom kruinice x2 + (y - b)2 =
+(y-b)2 =a2 oko xx
a2 oko '
- ose
ose
(b>a).
(b> a).
(y-
(y-b)2
b)2 ==a2
a2 --x2
x2
..t-
y-D==na
y-b=+ -x
a2-x2
y=b± I-2
y=D=\4 -x
a2-x2
2
x (y,)2 x
r-,'r2'- X2
ÿ-!==L^ a -x
a2-x2
,,lat-x'
a2-x2
duor =
YI+(ÿ)2
4+,* ! X
2
-=+ a
ct
a2 -x2
-x !a'-x'
a2 -x2
a a
M=2.2nJ(b+ya2-x2) dx+2 Z1cJ(b- a2-x2) dx=
0 a2-X2 a2-x2
!
uj
= 4nJ(t
--"to'
= L ab +a)dx+4nJ( 4 ab
"'L'J/_*,
+ ddx + 4nol ( - a)dx
a )dx = . -L,toz
8nabJ
= Stwbi + dx = 8nabaresin
6ns6 qv6sin x f == IG
,[d+
V
I
a2 0Va2 -x2 a2 -x2 -*z aa'o -x2 o
= 8nab(aresin
= I * arcsin
Sttab(arcsin 1- arcsinA) = 4abn2
0) = .
. sistem
koordinatni sistem
Polarni koordinatni
p== p(rp)
kriva p
se kriva
Ako se p((p),, ep[a, ß] e [0, r] obrce
qla,01.lO,rl polarne ose, tada je povrsina
oko polarne
oA*eoko povrSina P omotaa
P omotada
funkcija p=
pretpostavkama da funkcija
obrtnog tela, pod pretpostavkama p = p(op) ima neprekidan prvi izvod nad
p(P) ima
zatvorenim la, ß]
intervalom [a, B) data obrascem
aataobrascem
n-
Q
( ril sin
P= 2r JI p(
= 27r exl p' kpl * p'2 (yo)
p(v)11p2(v)+ sin rp dg .
g dq)
a
Odretteni integral
Odredeni 123
L23
4.
4. Nati
Naii povrsinu polupreinika R.
povr5inu lopte poluprecnika
p=
=RR je
ie jednadina
jednatina kruznice u polarnom
kruZnice u polarnom koordinatnom
koordinatnom sistemu, je povrgina
pa je
sistemu, pa povr5ina lopte
t--t
P =2rlR2 singdg=-2n R2 cosgl
P=2nJR2sinrpdrp=-2irR2cosrpl =42tR2.
=4n R2 .
n
r Parametarski oblik
Parametarski
kriva y == f(x) data u parametarskom
Ako se kriva obliku xx=gft),
parametarskom obliku = v(t) , yy = yr(t) , ttefa,B),
=V0), e [a, fil, obrie
obrte
oko x-r -- ose, tada
oko tada je povr5ina
povrgina P omotata
omotada obrtnog tela pod pretpostavkama:
pretpostavkama:
a) funkcija
a) funkcija g(t)v(t) ima neprekidan pozitivan
imaneprekidan pozitivan prvi izvod nad zatvorenim intervalom [a,
zatvorenim intervalom fl,,
la, 13]
b)
b) funkcija yr(t)VG) je nenegativna i
i ima neprekidan prvi
prvi izvod nad zatvorenim
intervalonr
1o,01,
[a, t6[
fiB-
data obrascem p 21r J yr(t).j p 2 (t) + V2 (t)
P == zo:lvltild'(t)+rtr'2 dt ..
$) at
a
5.
5. Naii
Nati povr5inu
povr §inu tela nastalog
nastalog obrtanjem oko x - ose.
obrtanjem jednog svoda cikloide oko
x= a(t- sin t), x;
x=a(t-sint), xi =(1- =a(1--cost),
cost), y! =a(l
=(l-cost), yi =a
cost) , y; sin t
=asint
(ri)2
(4)2 +(y;
+(yi)2 = a2(1 -2 cos t +cos2 t)+a2
)2 =o'(l-2rost+cosz t = 2a2(1 -cost) = 4a2 sin2
t)+ a2 sin2 t=2a2(l-cost)=4a2 sin? !_
22
&
31(x;)2 +(y,')2 =2orirl, jer je
= 2asin2, jer sin!>o
je sin 2> za tE
0 za tefo,zr).
[0,2,r].
Povrsina omotaìra
Povr5ina omotada nastalog tela je
21.2x,.2x
27t 2a t 2rz
p to'n'fJ
P == 4a2rt (t -cost)sin!-dt
(1- cos t)sin2t dt = 8o'n'fJ sin3
= 8a2 --tl J(1-cos2
,int dt =8a2it !-rlr,n!-a,
-cos2 2)sin2dt
t
=
=
t
o la, "!lt
t
'n" |2'f'n = -t6o2n(-1 - t ) + !!q2n(-t - l) =9 ozn.
cOS3
2Ir
= -t6o2nror!-1n
=-16a2ncost
,,,,+
2(1
16a2n"""'
3 21=-16a2n(-1-1)+16a2n(-1-1)=64a2tt.
1+16a2n
3 3
n
dx 3n
6. Nati
6. Naii I/ == J!#
cosx+2
nadintervato*
nad intervalom fO,*).
(O, .
2
x = 1-
2
2 =t
smenu tgrri=
Uvedimo smenu r, cos
cosx,
#,+ t
1
2
, a*
dx =ffd
1+12
Za XE
Za (0n) je
xe (0,7r)
2dt
[# #= 4* - fr
x
tc;-
2 arctg?
dx 2
*,, =?
t+ct tg
2
,, =
= =
= Jt 1 2t = 2 J zdt = o,,,sfr
arctg =77arctsl7+c,+cl '
.
cosx+2 1-t
-----T+ z
t +3 Ng
l+t'
I+t2
-x tg
Slidno za
SliCno 3 ieje Ir=l#=fr*r,r'$*rr.
zaXExefr,!t Or, = )
cos x+2
2
- arctg? +c2.
12 J 2
L24
Odredeni'i*e sral
I
(il=-4
Kako je funkcija ff(x) = 1 neprekidna
neprekidna za svako x to za
zaivako nju postoji neodredeni
zanju neodrecteni
cosx+
cos)i+ 2z
integral nad zadatim intervalom.
Dakle, liml=
Dakle, lim 1= lim
lim I,== lim.12.
lim 12.
-r-+tr X-->7l
.Y-411- J)t- .r-,tt'
Kako je
Kako
tc;- x
lim II1=
lim
x-)t
-)71 S-)ñ
2
-3
x--+x-{J
2 tg
lJ
,r
lim #arctgfi+c1=fr+c1
I = lim
{J
zx
? tg;
tg
2 g,,
Ir=
lim 12=
lim lim arctg
lim +c2 =- +cZ,
*arctg++c2--fr*c2,
Y11-+ '
-*-o* xll+ ,l 3
.t-n* 11- " J:
/¡-2
1-l ' ll-
.l S
je
sledi da je
71.
-
- + c2 odnosno da je c2c2 ==#*r,.

+ c] ==-fr+rr,
7C
+c]
,
2 .
#*r,
43 .43 43
Dakle,
-
2arctg tgt8;
xx
+c xxcE (0,n-)
(0,1r),
f,7qrct877+c
E 'x=lt
J=
1=
+c
{3
-Lt
_re
x
x =71
n t8=
tg--1 .-
z)att
Tarctgt'*7*c,
alJ
arctg
4J 1lJ
++c, xe
xE (,3
.3n ).
(r,V). L
vile promenljivih
F unkci ie vise
Funkcije oromenliivih t25
125
FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH

FUNKCIJE PROMENLJIVIH
dati osnove realnih funkcija dve realm
iemo dati
Ovde demo Slidne osnove
realne promenljive. Slidne vaLe ii za
osnove va2e
realm vise realnih promenljivih.
realne funkcije vi5e
Broj AA je granidna vrednost funkcije
Broj funkcije z= f(x,y) kada tadka
z = f(x,y) M(x,y) teZi
tadka M(x,y) te2i tadki Mc(xc,y0)
M11(xo,lo)
bilo koji nadin (du2
na bilo putanje), ako
(duZ neke proizvoljne putanje), svako e > 00 postoji
ako za svako postoji Sd > 00 takvo
da
da iz dd(M,M,)<6
iz (M, M0 ) < S sledi lfIf
siedi (x,il-el<e
(x, y) - AI < e ,
, Sto
sto se
se pi5e
pise uu obliku
fi=
A = lim f (x,
lim (x,y)=
(.r,y)--+(.r6,tx)
f (x,y).
lim f (x,
y) = lim y) . f
(x,y)->(xo Yo ) x->xn
;]i,
)'-9}b
Funkcija (x,y) je neprekidna
Funkcija zz == ff(x,y) neprekidna u tadki Mo(xo,y0) ako je
tadki Mo(xo,yo)
lim ff(x,
lim y) = ff (x0,
(x,y)= (xo,yo), ye ) je tadka nagomilavanja definicionog skupa.
(xo,yo)
y0 ) , (xo,
,r -i -t6
_-)X0
Y->Yo
-y-+-Yo
je (x0,ye
Ako je definisanosti funkcija je u njoj neprekidna.
( xo,yo )) izolovana tadka oblasti definisanosti neprekidna.
funkcije zz== ff (x,y)
Totalni prirastaj funkcije
Totalniprira5taj dz = ff (x
je lz=
(x, y) ie (x+Ax,y+ly)-
+ dx, y + dy) f (x,-f
(x'y).
y) .
Funkcija z == ff (x,y)
Funkcija (x, y) je neprekidna
neprekidna u tadki M(x,M(x,y) y) ako je
hm dz==
limoAz lim[f(x+dx,y+dy)-f(x,y)]=o.
( x + Ax,y + Ay ) - f ( x,y )7= 0 .
dv-40 |i*ol f
dv-0
A1,-+0
dv->0 Ay10
dy-40
Parcijalni funkcije z= ff(x,y)

prirastaj funkcije
Parcijalniprira5taj popromenljivojx
(x, y) po promenljivoj x je 4z = f(x+Lr,y)-
je 7.7= f
(x+ dx, y) f(x,y),
(x, y) , -f
promenljivoj y je d,.z
a po promenljivoj Arz == f (x,y f
ty)- f (x,
(x, y + dy) -f
(x,y)
y) ..
z = ff (x,
funkcijee z=
izvod funkcij
Parcijalni izvod (x,y)
y) po promenljivoj x je
dz
az A,Z= lim
,, =`z f (x+ Lr,y)- f (x,Y)
,, f(x+dx,Y)-.Î(x,Y)
ax
= um
ai- ii\o - ilJo
tx dv->0
dv--W dx ax
dx '
promenljivoj y je
a po promenljivoj
dz=
az Arz lim
,, dyz (x,y + ty)- f (x,y)
,, f.f(x,Y+dY)-f(x,y)
=
lim
Ey
ay 4-30
ay->o Ay
dY ay--+o
dy-a0 Ay
dy
Funkcija zz == ff (x,
Funkcija (x,y)
y) je diferencijabilna u taEki M(x,y)
tadki M(x, y) ako se njen totalni priragtaj
prira5taj u ovoj
moze napisati u obliku:
tadki moZe
suA
dy) dy , gde su
= A dx + B dy + a(dx, dy) dx + ß(dx, Ay).Ay,gde
Az=A.Ax+8.ly+a(Ax,Ay).Ax+F(Lr,
dz A iB neki brojevi
i B neki brojevi nezavisni od
Ax ii dy
dx Ay ii a(dx, dy) ii ß(dx,
a(Ax,Ay) FU*, dy) nuli kad Ax i Ay
telenulikad
Ay) te2e dx i dy te2e nuli.
teZenuli.
a(dx, dy) dx+ ß(dx, dy) dy ox). +(Ay)2
a(dx, dy) dx + ß(dx, dy) dy =
dx2 +dy2
= w J(dx)2 (dy)2
(Ax)2 + (Ay)2 gde je
, gde
, ,{@r + (4)2 rastojanje
je 1/(4x)2 rastojanje izmedu (x+Ax,y+Ay)
tadaka (x
izmettu taEaka + dx, y + dy) ii
(x,y)-
(x, Y) -
dz
Az = A dx + B.Ay
A. Ax+ a.l@
B dy + w 11(4x)2 + (dy)2 lim @
Ar)0
dr-)0
w== 0 * funkcija je diferencijabilna.
funkcija
Ay+0
dy--o0
126 Funkcije vise promenljivih
a)
a) Ako je funkcija zz= = f (x, f
y) diferencijabilna u tali
(x,y) M(x,y),
tadki M(x, y) , tada je ii neprekidna uu toj
tadki.
tacki.
b) Ako je funkcija
b) funkcija zz=f(x,y) f
= (x, y) diferencijabilna uu tacki M(x,y),
c)
izvodi
c) Ako
a
dx Dy
áz
izvodi !, i Luu toj
dy
toi tadki
funkcija zz=f(x,y)
Ako funkcija
tacki iivazi
f
= (x, y) ima
vazi
{=
ax
= A,
áz
*=
y
A,
=B.
talr<r M(x,
B.
ima parcijalne izvode
y) , tada
tada postoje
postoje parcijalni
reda uu nekoj
prvog reda
izvode prvog nekoj okolini
okolini tacke
tadke
M(x, y) ii ako
M(x,y) ako su
su oni neprekidni u
oni neprekidni tadki M(x,y),
u tacki M(x, y) , tada
tada jeje funkcija
funkcija uu toj
toj taki
tadki
diferencijabilna.
Totalnidiferencijalprvogredafunkcije z = f (x, y) u
Totalni diferencijal prvog reda funkcije z=f(x,y) utadki M(x,y) az=lax**or.
tacki M(x, je dz
y) ie = dx + dy
dx
x ydy' .
Ako postoji parcijalni iruoo

izvod --(--)(M)
$f$ a )(M) njega
dxi ax;
axi dxi
njegazovemo
zovemo drugim parcijalnim izvodom
izvodom ili
parcijalnim izvodom
parcijalnim drugog reda funkcije f
izvodom drugog / uu taki
tadki M, po promenljivima
M, po x,, x
promenljivima x; x, (tim ,
a f 2
redom) kojeg
redom) kojeg oznacavamo
oznadavamo sasa $,*,
ax;axi
dx,dx,
ili fr
(M) ili xi.(M). U
f*,,.rj(M). u sludaju
' kada je
slucaju kada je i= j
a2 f
odgovarajuii parcijalni
odgovarajuci parcijalni izvod
izvod oznadavamo
oznacavamo sa je
Ako je
(M). Ako i*j,
i* j , parcijalni izvod
parcijalni
"u fft*,.
aaxt
zovemo mesovitim.
me5ovitim.
u
U opstem sludaju, a 2f a2
slucaju, mesoviti parcijalni izvodi, (M) ii (M), ako postoje, mogu
imati razlidite
razlieite vrednosti.
vrednosti.
ffi,",
ax;axi ffiul,
axJax;
a2 a2
Ako postoje drugi mesoviti parcijalni izvodi
izvodi (M) it (M) uu nekoj
nekoj okolini
take
tatke M(x,y)
ffi,",
ax;axi ffirul
axJ
.ax;
M(x, y) ii ako su oni neprekidni u datoj

datoj tacki
ta(ki M, onda su taki,
su oni i jednaki uu ovoj tadki,
a2 a2
to jest va2i
vazi jednako
jednakost 31- (M)
1* ) =
= ax; u ).
(M)
", ax;ax
dxidx j =d'!
dx ax;
rdx,
( .
Totalni
Totalni diferencijal drugog reda
d2z=d(dz)=d(azdx+azd az+azd (az . or,o,

u* - r{ * +azd
d2 z
= d ( dz ) = a r a- +
ff
o,y)t =
ax ff
ay *
_ ax (ax
t a, +
* !,ay ayy )dx+
f,
ay ax
d
*ay y) y ==
=á 2
=d"= o*, *,
dx2+2
320*r.#0, =tla-*$dy)2r.
2 2
dx' áxaydxdy+Zdy2=(áxdx+áydy)2z.
DxE;
1.
1. Za = x2 - 2xy2 +ys
funkciju zz=*'*2ry2
Zafunkciju naiiparcijalneizvodeprvogidrugogreda,kaoitotalni
+ y3 naci parcijalne izvode prvog i drugog reda, kao i totalni
diferencijal prvog
prvog i drugog reda.
az
-az -2x-2y2,'
*=z*-zy', --J
+=4xy+3y2
xy + -J
3y 2
dx
ax " dy
2
atz a z_-ax+6y,
Z= á(-4y+3y2)=-4y
2
fr=r, #={er*3y, )=4y a

ax2 #=4x+6r,
ay2 ayax ax
Fqnkci.ie vile
Funkcije promentiivih
vife promenljivih t27
127
a, =
dz =!a**!dy
dx + dy = (2x - 2y2 1dx+13y2
=(2x-2y2 )dx + (3y2 -4xy)dy
dx
z ay
dY
d2zá 2 2
d*' *z!'! a*an*a2',2 dy2
d'r=d"= dx2+2áXdxdy+á
dx2- a.ra) ' dy' y
avz =
=2d.x2
2
2dx --Sydxdy+(6y'4x)dy2
8ydxdy + (6y -4x)dy2
2
2
..
x2
X2
= I ee-i
Z. Za funkciju
2. IG, g
funkciju f(x, y) = ! . Y
naci kao ii totalni
nadi parcijalne izvode prvog ii drugog reda, kao
yv
diferencijal prvog i drugog reda.
+1 __
-r2
-.2
--2x af--
n
x=e --ll x-y
x' -- x' - y .r2
.C2 .C2 *2
.C2 -r2
.C2
2
e-y , {=-4.";
2
g=1, 1,
af=-37. 22Y .62x).!=-4.r-;
,-T (-2x)1 -ÿ +!-.,-;
y '-7=e
''i Y
dxyYy-
e
y
y2
y2
y;
y' dyy'Y
ay y2 y v-
x2
^ --"
X2
2
2 -'t'
df =-3.e
df=-22 d*++.e
e Ydx+ X y e Ydy
Ydy
v-l
y
C2
y-
C2 C2
a2 2 --Y+**-*
- Y(--))
2x 2(2X2 -y)
r-Ln-^zt-il
#=-ft,;i "-i
Y
Xe = e
(e 3
aX2 y
2
y y
.C2
a2
f --2x(- e"-i 2 2
_x2
+
--
*L e;o
.C2 2
x2)=-22 e
x2
*' 24 e
(-2y+x2)= )-!'ii (2y-x2)
1zr- r t
#=-ro-i Y Y
i,=-?,-*,-rr+
Y Y
axay y y Y. y y
O2
arf _y3_3yz(x2- 'r2 *2 ,a__
-y?-3y2(x2-y) e +e x2' x2 -y=
g=---f-;
a2 == 7;=
y2
y
Y
(2
y6
-e-ÿ
=e
-3x2y±3y2+x4 -x2y )- +
)=e'T- y
x4
xa -4x2y+2y2
-4x2y+2yz
Y5 y5
x`
'tl
d2
x2
'tl
;-y) .r-j2"
2xe -f, *'-q*'y+zy'
x4 -4xsy+2y2
-
Y
2c2
42,
y
a*, *2.2*'r' .(2y-x2;dxdy+e
-2(2xz--y) e dx2+2.
=2(2x (2y-x2)dxdy+e dy' .
dy2. Y
" Yy''
t
yy" yv-
3. da je
Dokazati da je za funkciju zz=arctgL,
za funkciju = u + v , y = u -v zadovoljena jednaéina
= arctg x , xx=tt+vt jednaCina !=tt'tt
y
dz az
az u -v
au
-dz
+ =
dv u2 +u2'
du' av + v2
=!L_
Y=Yy-y4=J- I := I '-L' != =t =-
az =Dz ax azay
du Ea 1+
1 1
1+
1
=(
x' y"
x
) 1- X2
y
+y' X2
x y-x
+y2 X2 y2
x'+y'
=* x'+y' ==+
au ax
2 '*7
dxdu
'"7
au + aEy
y au
2 , x2x' y! , . x2
1+
x" +y2
y y
dz-ozdx*?rdy=
az_aZax azay x y+x
l,**,
v
Ev xáv+ayv
Exdv dyEv y'+x'!
y2
y
=r'
y2+x2
1
=.!.r*
y
,t'
y2
y'+x'
1+y2+x2
,.e4X-tl=
(
y2)(
y'
1)-X2+y2
x'+Y'
Zz az
az dz y-x v-.r .r+Y
x+y 2Y
2y 2(u-v)
2(u-v) u-v
tt-v
u+ dv x'+y' x'+y' X2+y2
du áv=x2+y2+X2+y2
--T-_.--:---=--;-
2(u'+v') u2+v2
x'+y' 2(u2+v2) u'+v'
-'
128 Funkcije vige promenljivih
4-
4. Pokazatidafunkcija
Pokazati da funkcija z(x,y) implicitno xr+y+z
definisanaimplicitno
z(x, y) definisana + y + z =ln(xz
= ln(x2 +y2
+ y2 +z 2)
+221
zadovoljava jednatinu (y
zadovoljava jednacinu O- -z)Aff++ e-
(z -x) áz = x -y .
az f *= -! .
x+y+z =ln(x2 +y2 +z2)/

,r+y+ z=ln(x2 +rl-) x
/
t+ff=7fur**r,fft
.dz
1+á =
I Az
x2+y2+z2 (2x+2záh)
x2+y2+z2+(x2+y2+z2 =2x+2z az
x2 +y2 + z2 +(x2 +y2 + r' )-=2x+2z- ,*=zx+zz!
ax ax
az
dz 2x - (x2 +y2 +22)
_2x-(x2 + z2 )
Ex
ax x2+y2+z2-2z
x2 +y2 + 12 -2,
J+y+ z=ln(x2 +y'+r')

x+y+z=ln(x2+y2+z2)
r/,
az
1+-==-4------
t +L
1 az
(zy- + zzlt ?' 2Y
: (,2-+
az 2y-(x2+y2+ZZ)
v2- + 12 )
dy
ay
+y z +z 2(2y+2z-)-=
xx'+y'+z''
z
ay aJ- xx2+y2+r2_2,
ay'= ay z
+y z +z 2 -2z
az 2xy-y(x2+y2+z2)-2xz+z(x2
az
+y2-+22 )-2xz+z(x2 +y2+z2)
+y2 +22 )
o-rl!+rr-*l!-2xy-y(x2
(y-z)ax+(z
' ' dx
-2 *T
x)ay
'dy - x2+y2+z2-2z
x2 +y2 +r2 -2, +
+ZZ) 2xy+x(x +y2 +221
2yZ-Z(XZ +y2 +121-2ty+x1x2 f *-ylb' +y2 +z2
+z2) (x-y)[x2 +22 -zz
-zzf
-2yz-z(x2 -x
=.t-) y..
x'+y'+zz
x2 - 2z
+ y2 +z2 -22 +y'+22
*2 +y2
x2 +z2 -2z
-22
xy
cos , (x, y) (0,0)
5. Data je funkcija z(x, y) = Al x2
x2 +y2
(x, y) = (0,0)
l 0
a) Ispitati
a) y) uatatki
Ispitati neprekidnost funkcije z(x, y) (0,0).
tacki (0, 0).
b) Naci
b) Naei (0,0) i
i
az
ffto,ot frto,ot.
y
c) Pokazati da funkcija z(x,
c) z(x,y)
y) nije
nijedlfeiencijabitna
diferencijabilna u tacki (e0)..
tacki (0,0)
a)
a) Da bi funkcija z(x,y) neprekidna u taki
z(x, y) bila neprekidna (0,0) mora
tadki (0,0) je
da je
morada
tim=J:c,.oL=o.
lim xy cos =0. 1
i.l|,l*'*v'
r-,0
,,401x+y ,,lr'*y'
x+y
2 2 2 2
Ay ay
cos 1 0 cos
Ix2 x2
+y2 Jx2 +y2 x2 +y2 +y
X
I
y <e=5 funkcija z(x, y) je neprekidna.
1x2+y2
Funkciie vik promenljivih
Funkcije viie promenliivih r29
129
Ax.Ocos
dx0 I1
b) !e,o)=
b) (0,0)= lim,,*
-!Zz(dx, 0) - z(0,0)
Ax,0)- z(z(0, 0)
= ,,^
= lim
,knf
(dx)2 J(nf
(dx)
lim -=
fim
= dr->0
=
o 0
=o
2 D
dx
ax dr->0ar--+o Ax
dx At-+O
Ar->0 Ax
AX Ax
Ar-+0 ZU
0o:4
dy
-^" 1t
cos
z(0, dY) - z(0, 0) =
y* z(o'tY)-z(o'o) ,r*W'""W
4(492 hm o =0
az
!,0.r,=
dy
ay
(0, 0) = lim
ay--+O
dy->n Ay
dy
= Ay-0
Um
ay-+o ty
dy
(dY)2
=dy-+n
= lim
Ay
-o ay--+0
c)
c) dz == z(z(xx *+ Lr,
Az dx, y + dy)
Ay ) - z(x,
z( x, y)
y)=-
= dx+*
*o- a,
dy + 4(dx)2
* r,rrl 1 d* 1' + t t,
* (dy)2 l'
az *ayz
/z(0,0 ) = z( Ax, Ay ) - z(0,0 ) = +
dz(0,0)=z(dx,dy)-z(0,0)= dx dy
cos+ cos
I
l(Axr +(ayf
11002 V(dx)2
+(Ay)2 l(axr ++(ayr
(dY)2
Kako je
Kako je (0, 0) = 0 i ifiro,o)=O>
áz (0, 0) = 0 az(0,0)=rJ(Ld\(4,f
dz(0, 0) = u(dx)2 + (dy)2 .
frro,ot=o Y
ax
4002
,tt,ail'-,bf
- =$c^+)
dx dy
cos
1
+(ay)2 ,ltt
(dx)2 +(Ay)2
J(ax)2 V(dx)2 +(ay)z Y +(dy)2
co
Ax.Ay
dxdy cos I
1
V0)2 +(dy)2
(Ax)z +(dy)2
(dx)2 +(zry)2"""
lM@F
lim a)=
A|.AV
da dy
him ------:------;cos-
1 aY=k'at
lrm cd= htn cos 1 =
dv-40 (A-)2 +(dy)2 _/(-)2 +(dY)2
i;:?, i;:$(/x)'+(ay)'
ar-->o
dy-a0 dy-o v,ltt t, +(ay)2
=ti*
= him
arn
Ar-+0 (1+
k
()Xlxf-.rcsL=
k'(4)2
(t + *t
k2)(dx)2
2
cos 1
+*2 Xl*f k2
V(1+k2)(dx)2
- =k k
ft/ +1
timcosL.
lim cos
z.r-+o (1
I ! dr->0 ,ltt +k2)0x)2
+ t2 Xh),
1
a ne
w tai 00 kada
neteLi
Jtt
á - funkcija
kada i;:fl ; z(x,y)
funkcija z(x, diferencijabilna u tadki
nijediferencijabilnautadki
y) nije (0,0/.
(0,0).
6. Neka
6. je
Neka je funkcija z=z(x,y)
funkcija data sa
z = z(x, y) data sa ,=p*;
z = v_Jx2 +
y2
+ +Jl-r'+W.
l - x2 + Ispitati
neprekidnost i diferencijabilnost u taCki (4
diferencijabilnost date funkcije utaCki (0, 0).
Funkcija z je definisana za I xx15.1,

definisan a za I
< lI ii uu toj
< I , I y |SI
toj oblasti je neprekidna.
I I neprekidna.
z(dx 0) - z(0 +1_2

ffo,ot=j::,%-=*r,W
az
ax
(0, 0)
ttl*
ár m n dx
,
'0) =
álmn
(dx)2 +
01)2
dx
((402
Jt'rtrl' - t = y*,l
Idxl+l-(dx)2-1= bl ( Ailz It1 , dx-a0+
ax->o+
,,* l
lim
dr-o
Ar-+0 dx
AX
lim(I ikI -
Ar-+0' dx
dr-)0 /Lt 4
d1-(z)2
74rlt-1nf +1)
+t1
)=1
1=
{-1
L-/ , dx0
,
Ax +0-
,
az AY I+ J1-( AY)2
dx -> 0+ -1 1
Slicno -(0,0)= lim I
,
ay As->0 dx { -1 , dx -* 0- .
Dakle, z(x,y)
funkcija z(x,
Dakle, funkcija nije diferencijabilna, jer ne
y) nije ne postoje parcijalni izvodi
postoje parcijalni izvodi uu tacki
tadki
(0,0).
130 Funkcije promenliivih
viie promenljivih
F unkciie vise
arctg x , y #*a0 az az
7.
7. Ako je z- =
-larc4L,y
"-i yY pokazati aa je
da ie -(0,0)=-(0,0)=
=ffto,ol = 0 .. Pokazati funkcija
Pokaztti da funkcija
g
0
,y=o
'!=o {@,ol
ax ay
(0,0).Da
Da lili su
dz.dz
az az
taCki (0,0).
zz nije diferencijabilna u taCki su oba izvoda
Dr
ax y neprekidna
Ey
neprekidna uu taCki
taCki
(0,0)?
@,a)?
dzn2lvdzn2xx y
az y2
,,,,,,,_1L-=L
1- az y2 x_=-- X
x2 +y2 (' y2
.
Dx x2
c3x +y2 yy
*2 +y2 dx
+y2'' -=L
x2 +y2 x = *2 + y2 y") x2
*2
y2
+y'
az z(4x,0)- z(0,0)
,,* z(a'0) li*
- z(0'0) ==aY-40 0-0
o-o = 0
!e,01=
dx
ax
= um
4r-+0
-40 AT dx
lim
A.r->0 /bt
dx:
=o
az
!O,0,=
dy _
ay (O.0) 1i*im0
at'-->o
z(0, dy) - z(0,0)
z(0,ty).'z(o,o)
Ay = um
alimo
arctg0 -0
arctg9-0
ar'+o tY Ay
-=00
Pokazademo da funkcija nije neprekidna.
Pokazaiemo
'l
lim arctg-
lim arcrg!':-
x-+0V.(+041
e-40 y
Y_x
XY )='r
= lim
lim arctgl
x-, arctgl =
4
-
=L
7r
I
y--+0 '
y->0 L* funkcija nije
funkcija neprekidna, pa
nije neprekidna, nije ni
pa nije
.. )=--. .. ol - diferencijabilna.
lim
.r-+0
x-40
x.r y---Y
arctg- =
Itm arctg-
yv
= lim
-Y-+0
x-)0
arctg -1=
ltm arctg- --
7c
I = --l
44l
y-+o
y->0 )
Kada bi
Kada oba parcijalna
bi oba izvoda bila
parcijalna izvoda neprekidna u
bila neprekidna u tacki funkcija bi
(0,0) funkcija
tadki (0,0) bi bila
diferencijabilna u toj
diferencijabilna toj tacki, pokazali da nije tadno, prema tome oba parcijalna
sto smo pokazali
tadki, Sto
neprekidnautaiki
izvoda ne mogu biti neprekidna u tadki (0,0).
(0,0) .
Ekstremne vrednosti
Ekstrernne vrednosfi
Neka je funkcija z == f(x,y) nekoj oblasti D

f (x,y) diferencijabilna u nekoj Mo(xs,y6) je
tacka Mo(xo,y0)
D ii tadka
unutragnja
unutra5nja tadka iz
iz te oblasti.
Ako postoji brojbroj e>

e > 0 ,, takav da za svako dx lx ii Ay
dy koji zadovoljavaju
zadovoljavaju uslov
ul.
Idxl<E,
I e, IdYI <e, (Ax,
I 4 l< e,
(dx, ay) (0,0) siedi
dy) #* (0,0) stedi
df
Af (xo yo )= f(xo
(xo,yo)=, Lr, yo
f (xo++ dx, ty)-- ff(x0
!o++ dy) (xo,to)<0 funkcij a z= f(x,
, y0 )< 0 tada funkcija tadki Mo(xo,yo)
y) uu tacki
f(x,y) Mo (x0 y0 ) ,
ima lokalni
ima maksimum, aa ako
lokalni maksimum, ako za za svako dx < e iillyl<e,
svako lUl.eI
I
(Lr,Ay)*(0,0)
dy < e , (dx,
I
dy) * (0,0) sledi
I
(x0 , y0 ) = f (xo + dx, yo

Af(xo,yo)=f(xo+Ax,
tif + dy) -f
yo+Ay)-f(xs,til>0 funkcija u tacki Mo
tadafunkcijautadki
(xo , y0 ) > 0 tada Mo(xo,yo) imalokalni
(xo , yo ) ima lokalni
minimum.
Drugim redima, u tacki
Drugim tadki M0(x0, Jo) funkcija
Mo(xo,yo) funkcija z= f(x,y) f
ima lokalni maksimum ili lokalni
(x, y) ima
minimum ako
minimum ako postoji
postoji ea-okolina
-okolina take
tadke Mo(xo,yo) takva
Mo(xe,yo) takva da da u
u svim
svim tadkama
M(x,y)*
M(x, Mr(xo,y6)
y) # Mo okoline 4
(xo , y0 ) iz ove okoline 4f == ff (x,
(x,y)- -f
(xo , yo ) je istog znaka.
y) f (xo,yo)
Funkcije
Funkciie vire promenliivih
viie promenljivih 131
131
uslov za ekstrem:
Potreban uslov
funkcij a z=
Ako funkcija z=f (x,y)
f (x, y) ima ekstrem u ta6ki (xo , yo ) , tada uu toj
M6(xs,lo),
tadki Mo toj tacki
tadki parcijalni izvodi
izvodi
dz . dz .-.
- ii -Dz
-az
Er ay
ax Ey
- iliili su jednaki ili ne postoje.
iednaki nuli ili
Tadke u
Ta6ke kojima su
u kojima su parcijalni izvodi
parcijalni izvodi
y"
az
, -az jednaki
jednaki nuli ili ne
nuli ili postoje nazivaju
ne postoje nazivaju se
ax *,
ay
kritidne tacke
kritiene funkcije z=
tadke funkcije f (x, y) Tacke
z=f(x,y). Tadke uu kojima i"
kojima je =0 i
i = 0 nazivaju
nazivaju se
*=O
ax *=O
z
Y
stacionarne ta6ke.
taEke.
Dovoljan uslov za ekstrem:

je tatka
Neka je talka Mo (x y ) stacionarna taCka
Mo(xo,)0) , tadka funkcije f
(x, y) , tj. neka je
funkcije zz--= f(x,y), (x« ,y0 ) = o
ie ff{*o,to)=0
ax
i ukljudujuCi ii tu
i á (x,y)
z Ako u
(xo, yo ) = 0 Ako
fif*o,lo)=0.
Y
. u nekoj okolini tacke
nekoj okolini talke Mo
Ms(x6,yr,),
(xo , yo ) , ukljuìrujuEi
funkcija zz == ff (x,
tu tadku,
tadku, funkcija
z=f
z= parcijalne izvode drugog reda, tada funkcija
neprekidne parcijalne
f (x, y) ima neprekidne (x,y)
y) u tacki
tadki
Mo(xu,y6):
Mo(xo,Yo)
. ako je
ako d2z>0
je d2z >0 zaza (dx,dy)*(0,0) funkcija z= ff (x,
(dx, dy) # (0,0) funkcija y) uu tacki
(x,y) tadki Mo
Mo(xo,yo)
(xo , yo ) ima
ima
minimum,
. je d2z
ako je
ako d2z<0
<0 za (dx,dy)*(0,0)
za (dx, funkcija z=
dy) # (0,0) funkcija f(x, y) uu taCki
z=f(x,y) tadki Mo
Mo(xo,yo)
(xo yo ) ima ,
maksimum,
maksimum,
. ako ddzz
ako 2 z menja (dx,dy)*@,A)
znak za (dx,
menjaznakza funkcija z=f(x,y)
dy) # (0,0) funkcija f
z = (x, y) u tadki Mo (xo yo ) nema
taìrki Mo(x6,y6) nema
,
ekstrem.
Ovaj kriterijum vaZi za bilo koju funkciju n-

kriterijum vai n - promenljivih.
Za funkciju dve
Za funkciju promenljive vai
dve promenljive vaZi ii sledeii
sledeci dovoljan
dovoljan uslov za ispitivanje
uslov za ispitivanje ekstremne
vrednosti:
vrednosti:
1) maksimum ako je
imamaksimum
1) ima je rt - s2 >0
rt-s2 >0 ii rr<0 (ilit<0),
<0 (ili t < 0) ,
2) ima
2) imaminimum
minimum ako je rt -*s2
ako je >0 ii r>0
s2 >0 r > 0 (ili tt>0),
> 0) ,
3) nema
3) nema ekstrem ako ie je rtrt -- s2 <0 , ,
4) potrebna
4) potrebna su dalja
dalja ispitivanja ako ako je rt -s2 =0,,
-s2 =0
r= d2zt=:--; O2z
a2z
2 2
d2z
gde je r=-,
gdele t I J=-.
,
dx' dY'
ay axay
dxdY
y
l.1. Naii ekstremne vrednosti funkcije

Naci ln(y -
funkcije z = ln(l 2xy)++ xy -- x
- 2xy) .
y=-J-
az
(-2y)+yt--l1=0
(-2y)+ b 4+y-l
=0 o =0 a 2+2ry-y-2x+
+y-1=0 2+2xy-y-2x+1=0
I =0
3x- Yy-2xy'"'"
ax -2 xY 2x-l
2x-1
y=+(t
az I
x=o a !* *=o= *=-!
(1 2x)+x=Ot=>I+x=Ox=-1
Ev y-2xy -2x)+
ay = v-2ry vY v Y
132
132 Funkcije vise promentjivih
viie promentjivih
2+2ry-y-2x+l=0
2+2xy-y-2x+1=0 e -y+?+1=0
<=>-y+2+l=0 a y2-y-2=0
y2 -y-2=0
<=>
v
Y
jednadine su
Resenja poslednje jednacine
Re5enja su yi -1 ii
)r == -l y2=2. Zaxx koordinatu dobija se
yz=2. Za .r1=/
se x1 =1 ii
=-L. Dakle, stacionarne take
=-*.
,z
'22
X2 tadke su A(1,-t) ii B(--1
su A(1,-1) ,2).
Of -4,21.
ad2z a 2
2
,=*=+(;--+y-l) 4
ax2ax(2x-1+y-1)
r dx' dx 2x-l 2
ex_l)"
(2x-1)
d2z aa.t1 X)=- 1I s=-=:_(-l=-(-+
t=-=-(-+x)=--
t=-;a2z a2z addz
a2z az aAl 1
dy'
ay2
=:-(:-r
dy y
ay
Y y'; s= _-(-)=-(-+x)=1.
dxdy ax
axay dx aydy ax dx y
x)=1.
TaCkaA
Tacka A TaikaBB
Tacka
';-i!;-"')ljo
r=-4, t=-1, s=1
rt-s2 =4-1=3>0
r=-1, t=--,
r=-1,,=-!,,-1
1
s=1
4
r<0 rt-s2 =!-t=-1'o
i,il[",:" z(x,y)
Funkcija z(x,y) ima
imamaksimum ttatkiA. rt-s2=1
-2 u taCki A.
maksimum -2 4
-1=-3<0
4
Funkcija nema ekstrem u tacki
Funkcija tadki B.
2.
2. Naii
Nati ekstremne
ekstremne vrednosti funkcije ,' + y4
funkcije z,== x4 - "2 -- 2xy
yo -x2 2*y - y'
- y2 ..
* = qrt -2x-2y=0 e 2x
3
-a--1-=4x - 2x - 2y = 0 <=> * -y = 0 e x* y = )yj3
2lt3 --x-y=04:=>x+y=2x
ax
dx
-2x-2y=0 e 2y' - *-y =0 € x*! =2y' er-' =y

*=qy' ;-2x-2y=0<2y3-x-y=0<x+y=2y3<x;
áz=4y
dy
=y''3 ) x=y
x=!
Y
2x3-2x=0ax(x2-1)=0<=>x1=0,
2x3 -2x=0ex(x2 -l)=0(+ xt=0, x2=-1, x3=1 yr=l
!t=0, !z=-1,
Y1=0, Ys=l
Y2=-1, Y3=1
Stacionarne take A(-1, -1)
tadke su A(-1, -l) ,
, B(l,l)
B(1,1) i
i C(0,0)
C(0,0). .
r-a t2z z=12xz-2,

,="r=12x2-2. t=d
t2z
z=12y2-2,
t=a 1=12y2-2- ,=d2
;2
s= z==-22
dx'
ax2 ay'
ay2 axay
a.ra)
Tacka
Taika A
r=10, t=10, s=-2 + rt-s2 =100-4=96>0 (r>0)
rt-s2=100-4=96>0
Funkcija z(x,y)
Funkcija minimum -2
imaminimum
z(x,y) ima u tacki A.
-2 utadkiA.
Tacka B
Taika
r=10, t=10, s=-2)
s=-2 rt-s2=100-4=96>0
rt-s2 =100-4=9d>0 (r>0)
Funkcija z(x,y) ima
Funkcija z(x,y) imaminimum u tacki B.
minimum -2 utadkiB.
Tacka
Taika C
rr=-2,
= -2, t=-2,
t = -2, ss=-2
= -2 - s2 ==4-4=0
> rtrt-s2 4-4 = 0 =potrebnasudaljaispitivanja.
potrebna su dalja ispitivanja.
Treba proveriti da li je d2zz stalnog
je d2 stalnog znaka
znaka za svako dovoljno
dovoljno malo (dx,dy) #* (0,0) . Za
malo (dx,dy)
i" atz
tadku C je
tacku a2z =a2z
*=*=!'?.
dx' dy'
axe ay2 axe
dz'
=-z
Funkcije viie promenljivih
F unkci ie vise oromenliivih 133
IJJ
d z z= ax 2
dx2
dxz
!'!aÿ dxdy
o' r =d"^ d*' +* 2z á
dxdy a*ay +
0y,
á 2
4dxdy - 2dy2
-2dx2 -- 4dxdy
' at Z2l dyarz == -2dx 2dy2 =
=
dxz +2dxdy+dy2)
_= -2(dx2 + 2dxdy + dy' ) _ *2(dx + dy )2
= -2(dx+dy)2
-2(
Zbog
Zbog toga je d2
sto je
togailto d2zz =- 00 za
za dx == -dy potrebna su dalja ispitivanja,
-dy potrebna ispitivanja, pa imamo:
. za y=
za -x
! =--r (ly=*Lr) je
(dy=-dx)je
dz 7y I -
Ax,0 + dy)
z( 0 + dx,0 z( 0 g ) _
004
= ( Ail4 + (Ay)4
( Ay )a - ( Ailz -
- (4x)2 2 AxAy -
- 2dxdy - (dy
Az = z(0 - z(0,0) ( Ay )2
)2 =
(dx)4 +
==(Ax)4 +FAi4
(-404 -(/x)2 2dx(-dx) - (-dx)2 ==2(Ax)4
- (dx)2 --2Ax(-Ax)-(-Ail2 2(dx)4 >>0,
o,
. (Ay=/x)je
y=x (dy=dx)je
za !=x
za
dz +(Ail4
= (404 +
Az=(Lr)a (41.x)4 - (402 --2(Ail2
-(Ailz - 0x)2 ==2(Ax)2((^x)2
2(dx)2 -(Ail'? 20x)2 ((dx)2 --Z)<0 zadovoljnomalo
2) < 0 za /x.
dovoljno malo dx .
Kako prirataj znaka u okolini tacke

prira5taj nije stalnog znaka C(0,0),
tadke C(o, funkcija z(x,
0) , to funkcija z(x,y)
y) nema
rrema
ekstremnu vrednost u tacki
ekstremnu vrednost tadki C.
3.
3. ekstremne vrednosti funkcije
Odrediti ekstremne
Odrediti
r' ++2y2
u = x2 2y2 +2z2 +2xy+2yz+4x+6y+6z.
+ 222 + 2xy + 2yz+ 4x + 6y + 62.
-=
au
*?x
ax
= 2x+2y+4 a.r+y+
Z* + 2y + 4 =0 c=, x+y+22 =0=0 > xx=-y-2
= -! -2
au
!0y = 4 + 2x + 2z + 6 = a 2y+x+z+3=0
=00 <=> 2y + x+ z + 3 = 0
ay
au 3
*=u+2y+6=o e 2z+y+3=o+ z=-Yl3
=4z+2y+6=0t2z+y+3=0z=-y2
dz2
2y-y-2-y23+3=0 y-y!3 *t=0 e 2y-y-3+2=0y=1
2y-y-2-y1J+3 =0 a y-y23+1=0 2y-y-3+2=0=y=!
.4=> <=>
2"2
Stacionarna tacka
Stacionarna je A(-3,1,-2)
tadka je
d'u
a2u d'u
a2u d'!
a2u d2u
a2u d'u
a2u d'u
a2u
=,
''
"'--';-2.---'i-? -o'
ay2 ' =o-
' ' a.ray=r-
-' dxd, =o- ii' ayaz =2.
dx2= 2, ay,= 4' áz2
ax2 '
dz2= 4' axay = 2' axaz dydz
a2U a2U
a2U a2U
onz *d'! ---2 *z?'!
a214 a2u
ddru=d'!
2
u = dx 2 *d2u
drz
-'- + -'"
dy
2
+ z dzor, + -2 a*av+z!2!
dxdy +2 a.rar*23'!
dxdz +2 4r4r==
dydz
dx2 adt2
y dz2 dxdy
axay dxdz
axaz dydz "
ayaz
= 2dx2 +4dy2
=2dx? +4d22
+ 4dy 2 + +2(dy+dz)2
+ 4dxdy + 4dydz = 2(dx + dy)2 +
4dz 2 +4dxdy+4dydz=2(dx+dy)2 2(dy + dz)2 + 2dz2 >>0
+2d22
u(-3,1,-2)=-9.
u(-3,1,-2)=-9. Dakle, funkcija u(x,
u(x,y,z)
y, z) minimum -9
ima minimum tadki A(-3,1,-2).
-9 u tacki A(-3,1,-2) .
134
134 Funkcje
Funkciie vire prome nl i ivih
viie promenijivih
Uslovni (vezani)
U slovni (ve zani) ekstremi
Neka je je data
data funkcija f
funkcija f ::D+R
D definisana na
R definisana skupu DcR2
na skupu D c R2 ii neka je data
neka je data funkcija
skup B == {1
Oznacimo sa B skup
rp : D -+ R . Oznadimo { (x,
x,yy)) e g( x,yy))=
E D :: tp(x, = 0 }. Pretpostavimo da je
1. Pretpostavimo je B #* 0.
A.
Kazemo da je skup
KaZemo B odreden
skup.B vezom rp(x,
odreclen uslovom ili vezom y) =
e(x,y) =0 0 .
.
KaZemo
Kazemo da da funkcija z= f (x, y) uu tacki
funkcija z=f(x,y) tadki A(x,y)eB ima uslovni
A(x, y) E B ima (vezani) lokalni
uslovni (vezani)
maksimum (uslovni (vezani) lokalni
(uslovni (vezani) minimum) pri
lokalni minimum) pri uslovu gk,il
uslovu rp(x, = 0 ,, ako
y) = postoji broj
ako postoji
€>> 0,takav
E dazasvako
0 , takav da XeE (B
za svako X \I A }}) nnL(A,e)
(Bt{a vaii
L(A, E) vazi
f(X) < f(A) (f(x)
f(X)<f(A) (f(X)>> f(A)), € > 0)
tj. (postoji E>0)
f(A)),tj.(postoji
svako XE
(za svako B a(L(A,s)\iA b ftn
Xe Bn(L(A,e)\{A})) f(X)<< f(A) (f(X) > f(A)).
f(A) (f(X)>
Uslovni lokalni
lokalni maksimum
maksimum odnosno
odnosno uslovni jednim imenom
lokalni minimum jednim
uslovni lokalni imenom zovemo
Jednaina p(
uslovni ili vezani ekstremi. Jednadina v(x,
x,yy)) =
=0 0 zove se jednadina veze.
Ako je
Ako je jednaina
jednadina krive v(x, y) =- 0 ,, tada
krive L :: g(x,y) tada se
problem nalazenja
problem uslovnih ekstrema
nalaZenja uslovnih ekstrema funkcije
f(x, y) na
= f(x,y)
zz= krivoj L
na krivoj L moze formulisati na
mo1e formulisati na slededi
sledeii
nain: naii ekstrem
nadin: nadi ekstrem funkcije z= f (x, y) u
funkcije z=f(x,y) u DD pod
uslovom dadaje
je rp(x, y) =0 .
g(x,y)-*0 .
Dakle, u nalazenju uslovnog ekstrema funkcije zz=f(x,y)

Dakle,unalaZenjuuslovnogekstremafunkcije = f(x,y) promenljive
promenljivexiysenemogu
x i y se ne mogu
viSe smatrati kao
vige kao nezavisno promenljive. One One su povezane relacijom rp(x,
povezane relacijom y) =0
p(x,y) = 0 ,, koja se,
zove jednadina
zove jednaeina veze. Da bi
veze. Da bi prona5li tadke koje
pronagli tacke biti uslovni
mogu biti
koje mogu uslovni ekstremi
ekstremi funkcije
z= (x,y)
z = ff(x, y) pod uslovom
pod uslovom da da jeje rp(x, y) =0
e(x,y)=0 formiramo LagranZovu funkciju
formiramo Lagran2ovu
y, 2) = f (x, y) +.iv(x,
dF, aF
aF
Ii aFfunkcije
AF ' aF '
F(x,y,).)=
F(x, f (x,y)+ y) ii izjednacimo
),rp(x,y) izuod"
izjednadimo prve parcijalne izvode lunl(crJe
E:'
ax ay
Y ;7
DA
F(x,y,l.)
F(x, y, 2) sa nulom. Dobijamo sistem od tri jednacine
nulom. Dobijamo jednadine
"aF
f,f r,t)+ 1q",(x,y)=Q,
fY(x,y)+.ívC(x,y) = 0,
ff=
ax =
aF
av = f,f *tI+ Lpn(x,y)=o,
fy(x,Y)+4y(x,Y)=0, (*)
(*)
{=
ar
aF
Q(x'l)=0,
-= =wx,y)=0,
pomoiu kojih odredujemo
pomodu odreilujemo vrednosti A ,t ii koordinate moguiih taaka
koordinate xr i y mogudih tadaka ekstrema.
Pitanje postojanja ii prirode
prirode uslovnih
uslovnih ekstrema se re5ava pomoiu
se regava pomodu znaka
znaka drugog totalnog
diferencijala Lagranzove
Lagr aniov e funkcije
dzF(x,Y)
J2 F1 x,y 1 = a
z
=d-'IF dxz
dx'
axz
d*' +2
z
a !F dxdy+
* z 9^'
dxdY
axay
F
a*ay +d^'
dy'
aye
z
a l, dyz
7rz, ,
promenl.iivih
vile promenljivih
Funkci.ie vise
Funkcije 135
za skup
za vrednosti xo,!0,1
skup vrednosti xo yo A dobijenih iz
dobijenih iz
, , (*) pod
( *)pod uslovom
uslovom
dx
ax
dx +
dy
=0 ,
^Ya**{ay=0,
ay
aY
a
YO**YOr=0
dx a
dx +
Dy
Y
dy = 0 (dx, dy) * (0, 0) . Ako
(dx,dy)*(0,0). je d2F(x,
je d2F1xo,yo)<0, (xo,yo) funkcija
tadki (xo,y0)
yo ) < 0 , tada u Weld
ff (x,y) je d2F(xo,
ako je
maksimum, a ako
(x, y) ima uslovni maksimum, y0) > 00 uslovni minimum.
dzFlxo,yol minimum'
Slicno, ako
Slidno, = f(x1,x2,...,x) pod
zelimo da nademo ekstreme funkcije z7=f(x1,x2,...,"v,)
akoZelimodanademoekstremefunkcije uslovom da je
poduslovomda
t
(pl (xi ,x2,...,xn) =
lr,(*,,xr,...,xn) = oO
xr,...,xn)
92(x1, x2
]Ort*,,
,..., xn ) =
=0 0 , I3mS
, LagranZovu funkciju
n,, formiramo Lagran2ovu
1 <_ m <- n
t..................
I
(Pm (Xp XZ ,..., Xn ) = 0
o
lQ*(*1'xr,...,x,)
(xt,x2,...,x,)+ l,rP,(x,,xr,...,x,)+...+ ),r9*(x,,x2,"',xn)'
F,(x,,xr,...,xn,),t,12,...,X*) = fÎ(x,X2,...,X)+íî(Q(X,XZ,...,X)+...+Am(Pm(X1,X2,...,Xn).
4.
4. Naii ekstreme
Naéi funkcije zz=
ekstremefunkcije y2 -X2
= y2 5 pod uslovom y + 2x -16
-x2 ++5 - 16 =0'
=0 .
F( x,y, ),) = y2 - x2 + 5 + )"(y + 2x' 16)

F(x,y,A)=y2-x2+5+2(y+2x-16)
áF2
do =-2x+2.i=0
aF
ax
d,r
dF
Ev
a
aF
Y
il"'
=-r**2),=0ca.x=X
=2n+),=oeY =-,
g x=.î
)'
b i|-i2=O
+2x-16=0(+ -L+il,-tA=0 a
-y+2x-16=0t-2+22-16=0
'i =, 2
3A-32=0 * )r=4
=-3
J
Stacionarna je A(
tadka je
Stacionarna tacka ni,-*,
32 , ) .
a'r=-2.94=2.
a2F
--2 a2F -2 a2F -0
=o !'!
Dx'
ax2 dv'
aye axay
dxdY
Diferenciranjem se dy + 2dx =0
uslova dobija se
Diferenciranjem uslova = -2dx
= 0 ,, odnosno dy = -24* '
.
=-
=-2dx2 +2dy2 =-2dx2 +8dx2 =6dx2
d2F=-2dx2+2dy2
d2F >0.
241
Funkcija z(x,y)
Funkcija z(x, y) ima uslovni minimum
imauslovni minimum -
-4 u tacki A.
3 "tadkiA'
5.
5. Od
Od svih zapremine V ==27
paralelopipeda zapremine
svih pravouglih paralelopipeda 27 n#i
naci onaj koji ima
onaj koji ima najmanju
prostornu dijagonalu.
dijagonalu.
paralelopipeda oznacimo
Ako stranice paralelopipeda oznadimo sa ,Y,y ii zz onda je
sa x,y je V == xx'y'
y zz .'
lt.1
D=1/x2+y2+z2 , x)0,
D=ll*'+y'+z' x>0, y>0, z>0
h-
F(x,y,
F( x,y,z, _ 11x2
z, ).) = rl 12 +y2 r' + A(xyz-
+ y2 + z2 27))
)"( xyz - 27
136 Funkcije vise promenljivih
2
dF
ax
x
jx2+y2+Z2
+îyz=0/x Vx2+y2+z2
x
+a.xyz=0
l
DF y2
ay
Y
Ix2+y2+Z2
+íixz=0/y Y
Ix2+y2+z2
+íixyz=0
y v
2
aF z
az vx2+y2+z2
+Ayx=O/z z
.,Ix2+y2+z2
+íîxyz=0
Odavdesledi
Odavdesledi x2
.rr2 =
=y2 =z2.Zbog
y2 =12.Zbog x>0, y>0, z>0 > x=y=z.
!>0, z>0 x=y=2.
LF -xyz-27=0
#,=
DA ^rr-r7 =o
a
<=> x;
x3 -27 =o a x=
-27=0 x=33
tacka je
Stacionarna tadka
9A=- 3
27
je A(3,
r-:---;---;
A( 3, 3, 3)
,_-
3 ) ..
3,57
1
7
27 = 313
3.27
_ 27
11,1.2
,l x'+u2 +22 -.r-L
x
I t ) )
X
t=
27-
!Z/---:
g
9
Vx2+y2+z2
d'F
a2F lx' + y- + z' 2
-=-L=2Ji 2,5 a2F a2F 27
JZZ 27-9
27 -9
,- ++v- +r- 3.J 27 27 =a'F =a'F
ax2
dx2
-= x2 -27
v2 + z2 27427
22J27 31,127 27 dy2- az2
ay2 dz2
I 1
-
a2, ,l*'+y'+r'
x+y2+z2 o Ji 3Jj 45_4Jj a2F
a2p a2F
I
a2p
-= xY x2 +y 2+Z2
aray=
axay
11
+Az--1-35_
+nz=- a2p
z? =--=M=E].
,?- 27
27 27 axaz ayaz
Diferenciranjem uslova dobija se
Diferenciranjem se yzdx
yzdx++ xzdy
xzdy++ xydz
rydz=0. je xx=y
=0 Kako je =y= sledi da je
=zz siedi .
dx+dy+dz
dx + dy + dz =0
=0,, odnosno dz=-dx-dy.
dz = -dx -dy .
227
$,0;(dx 2 ++ dydy2 + dz
dd22 F == dz2 1-
) -8
dydz) _
*,**(dxdy + dxdz + dydz)
2 2
=
=
2
= & (2dx2
ror, + 2dy2
{2dy2 + 2dxdy)l --
* ro*r, dxdy -
$ (dxdy dx2 -dxdy
- dx2
8- dxdy - dy2
- dxdy -dxdy( dy2 )=
)=
12f ra*' + dy2 + dxdy)

-12j(dx2+dy2+dxdy)=49
= 27
L(dx+ =.
+l1ax+$), +l J>0
r o minimum
*,n,,nu*
Zy)2+3Qy2 J
FunkcijaD
Funkcija minimum .tr6
D ima uslovni minimum 315- u tadkiA.
taCki A.
Najmanju prostornu dijagonalu
dijagonalu ima kocka sa stranicama x = = z=
=y= z = 33 .
6.
6. Proveriti da li
Proveriti da funkcija un=
li funkcija xy+yz
= xy+ A(l,t,I) ima
taiki A(1,1,1)
yz uu tacki ima uslovni
uslovni ekstrem
ekstrem ako je
ako je
*'+!'=2
x2+y2 =2 ii y+z=2.
l*z=2,
F ( x, y, z, ).,, 22 ) = xy + yz + ),, ( x2 + y2 21 + X,2e + z 2)
F(x,Y,z,21>22)=xy+yz+d1(x2+y2-2)+22(Y+z-2) - -
aFS=, +2).1x=0, ay =x+z+2.îly+.i2
=Y+22ix=0,
#=**
z+2X.1y+4=0,=0, -Y+ =0,
ff=t+L=0,
az
aFa.
aF aF
AF
ai=t'*Y'-2=0, =y+z-2=0
z-2 =0
+
Dai {4-t
a22
ax
ulkcije vik
!Funkcije vile promenljivih 137
Date jednadinesuzadovoljene za x=!=z;,t

jednacine su zadovoljene za je 2, = --2 ii
x = y = z =1 ako je L=-l
22 = .
^,=-l
2
a2F
*=2).,=-1,
dx'
z+=2).1
=22¡=-1, =22=-1, a2F
ay' - =-1, *=o
-t
ay
a2F
dz'
az
2 -
a2r
aZF a2Fa2r ^ a2F
a2p
6='' ffi=0, w='
axay =1' axaz = °' ayaz
. Diferenciranjem uslova y!*+ s=2

Diferenciranjemuslova z =2 dobija
dobijase dy+
se dy =0 , odnosno dz ==-dy.
dz=O,odnosno
+ dz -dy .
uslova x2
Diferenciranjem uslova
Diferenciranjem x2+y2 =2 dobija
+ y2 =2 dobija se 2xdx+2y4=0,
se 2xdx + 2ydy =0 , odnosno
odnosno dx + dy =0
d.x+dy=Q,
' je dx == -dy
Odavde je ..
. d 2 F =-dxz
d2 = -dx2 - dy2 +2dxdy+2dydz=-(dx-dy)2
-dyz + 2dxdy + 2dydz = -(dx - dy)2 + 2dydz = -(2dy) 2 -
+2dydz=-(Zdy)2 -2dt,
2dy2 =
=
, <aY2 -2dy2
=-4dy2 -2dY2 =-ódy2
= =4dY2 <o
<0
tunkcija u(x,y,z)
Funkcija u(x, y, z) imauslovnimaksimum
ima uslovni maksimum 22 uutadkiA.
tacki A.
.
7.
7. Odrediti najvedu ii najmaqiu
Odrediti najvecu najmanju vrednost funkcije zz="'+y'-12x+16y
vrednost funkcije u oblasti
= x2 + y2 -12x+ 16y u
,a
x-+y'<25.
x 2 + y2 <<-25
' Funkcija z(x,y)
Funkcija je neprekidna na
z(x,y) je zatvorenoj oblasti
na zatvorenoj +y2 <-<25,
*2 +y2
oblasti x2 25, pa
pa mora dostizati
L najveiu ii najmanju
svoju najvecu najmanju vrednost.
Unutar oblasti
Unutar < 25 treimo
oblasti x2 + y2 <25 obiian ekstrem.
fia1imo obican
' dz
az ^ '2=o+ x=6,
=z)t-[. x=6, áz=2y+16=0y=-8
*=2y+ta=o=y=-8
=2y+16 =Ll=y=-E
ax-2x-12=0
a, 0yY
, +(-8)2
62 + (-8)2 ==36+64=100>25
36 +64 = 100 > 25 >talka (6,-8) ne
tacka (6,-8) pripada oblasti.
nepripadaoblasti.
Za
Za x2 +y2
xz + = 25 treimo
y2 =25 tralimouslovniekstrem.
uslovni ekstrem.
' F(x,y,l)=x2
F(x,y,2)=x2+y2-12x+16y+2(x2+y2-25).
+y2 -l2x+I6y+11x2 +y2 -2s1.
DF
2x - 12 + 2)st =o
#ax ==2x-12+22x=0 = x-6+2x=0
x-6+ lx =o =,x== 6A
*l+.X.
' F 6y=0=y=+
, +áYdt=2y+16+2Ay=0y+8+Ay=0y-
'
=2y+16+21y=0=y+8+
l+x"
1+
t aF)
#.=*'+Y'-25=o
a2 =x2+y2-25=0
36
36 64
_-__.------TT__-_--_.J 25 =0
_U
(t+
(1+2)2 ).f (t+ ).f
(1+2)2
100-25(1+2)2
100 -25(1 + 1,12 =0 = 0 a (1+2)2
(t + 1)2 =4
=4
1+2=2
l+ ),=2* )", ==1t , 1+2=-2
, l+ ),=-2* 22=-3
A"=-j
Stacionarne tadke
taCke su j,-4) za
A(3,-4)
su A( A1=1
za X,, = I ii B(-3,4)
B(-3, 4) za )2 =- -3
za 22 -3 .
.
z( 3, - 4 ) = 25 -
z(3,-4)= 36 -64
- - = -75
64 = -75 minimum -
- najmanja vrednost
z(-3,4)== 25 + 36+64
z(-3,4) 36 + 64 ==125 maksimum -- najveCa
125 maksimum najveda vrednost.
138 Dif'erencijalne pn'o I reda
i e dnai ine pnwg
D iJ'e re nc' iialne jednaeine re da
DIFERENCIJALNE
DIFERENCIJALNE JEDNACINE
JEDNAEINE
jednatine prvog reda

Diferencijalne jednacine
Diferencijalne
Jednacina promenliive
razdvaja promenljive
J ednaiina koja razdvaja
To je jednacina F(x,y) cija

oblika y'y'== F(x,y)
jednadina oblika se desna strana mofe
dija se kao proizvod dve
moZe napisati kao
neprekidne funkcije
neprekidne od kojih
funkcije od jedna zavisi
kojih jedna samo od
zavisi samo x, aa druga
od x, druga samo od yy,, ti.
samo od tj.
y'= f(x)'g(y).
Y/=f(x)g(Y)
dy
ff= fUt. r0 *
r =f(x)g(Y)
a #=
g -f(x)dx,
Y)
*0 + I#= ffIf(ila,
e(v) #0
f(x)' dx, g(Y) - (x)dr g(Y)
1.
1. opte resenje
Naéi op5te
Nadi jednadine y(x2
diferencijalne jednacine
relenje diferencijalne y(x2 --1)y'
t)y' = -x(y2
-4y2 - 1) .
dy dr
Y(x2-1)dr--x(y2-1)/ (x -1)(y -1)
y
-!av=-
y'-l
y2-1dy
r* d,
x'-I
x2-1dr
!-*0,
1
Y
y2 -1
dy = 4**dx *
x-1
1
Zx
i2 tfu,
jy -1<=>
1
Y =
1
-12 tfi*
2x
Jx2 -1
dr
nlt'-tl=-rl
1nI *'-tl+"
y2-1I =-1nI x2-11+c
mlf
1nI -rl+n1,'z -rl="
y2-lI+1nIx2-II=c
mlf
1nI y2-1x2-1I=c
- tfl*' - tl= "
lr'
I
-,ll-'x2-1l-ec-c!
y2-III - ,l= "" =,,.
Napomena:
Kada kazemo "Naii opite
kaZemo "Nadi resenje diferencijalne
ops"te relenje jednadine", podrazumevamo da
diferencijalne jednacine", se trafi
da se traZi
re5enje, uu skladu
opSte resenje,
opgte skladu sasa definicijom
definicijom opsteg intervalom uu kojem
nad intervalom
re5enja nad
op5teg resenja kojem su su
odgovarajuiih teorema u vezi egzistencije
zadovoljeni uslovi odgovarajucih
zidovoljeni jedinstvenosti resenja.
egzistencije i jedinstvenosti reSenja. To,
proveriti uu svakom
treba proveriti
medutim, treba
medutim, svakom konkretnom kada se
primeru kada
konkretnom primeru trai partikularno
se traZi partikularno
re5enje (dat je pocetni
resenje uslov zadate diferencijalne
podetni uslov jednadine).
diferencijalne jednacine).
Konkretno u
Konkretno na5em primeru
u nasem smo opte
dobili smo
primeru dobili op5te resenje dato u
reSenje dato implicitnom obliku
u implicitnom
-' ll x2-1I
y2-1II
lr' -' l==c¡', za
'u
1. (x,y)e
1.
" G1C, ={{x,l)e
(x,y)E R2 :0<x
={(x,y)E RZ < d,--. }. -1},
: 0 <.r <00,-00<y<-1},
2. (x,y)e
2. c, =={(x,l)e
(x,y)E G2 {(x,y)E R2 : o < x <*,- l. y . /},
R2 :0<x<00,-1<y<1},
3. (x,y)e
3. G, ={(x,y)E
(x,y)E G3 ={Q,l)e R2 :0 < x 1@,1. y . -}, itd.
R2 :0<x<00,1<y<00},itd.
Dakle -r
Dakle pripada nekom otvorenom intervalu gde je
x pripadanekomoWorenomintervalugde je x2 -1 # 0 , a yy nekom otvorenom
-1*0,a
intervalu gde je
intervalugde je y2 -1
-I*0.
#0 .
D ifere nci i alne jedna'ine
Diferencijalne o p re
prvog
i e dnaCinc prv reda
da 139
2.
2. Uvodenjem
Uvodenjem smene
smene rcosv,
xx == rco$g t y == rsing
rsinot resiti diferencijalnu jednatinu
resiti diferencijalnu jednainu
fx2+y2 -x
..,, 1t -*
y--r[7* yv
J --.
Ev
ay ay
3v
d sinsintpdr+rcosede
:-dr+:"-d(p
dr+
, dy
dy dr av
Dr pdr+r cos tpdp
,y- dxdx- árdr+áxdp - cosQ
, dro
cos pdr-r sin?pdp
dr - r sin dQ
*or*!a,p
dr dq
L
x2+y2
,l *' *y' =r2cos2CP+r2sin2Cp
il N
- lrz cosz g+12 sinz tp =r
=y
sin pdr+r cos pdtp
sintPdr+rcosrPdt|
=Wrsinrp
r-r cos rp
cos pdr-r sin pdp
cosgdr-rsingdg r sin p
sinz vdr+rsinpcosydp=
sin2 g dr + r singcos g drp = cos
cos (p dr-- rsinpdrp+cos2
cp dr r sing dg+ cos2 pdr+rsinpcoscpdp
p dr + r singcos g dg
rp+
(sin2 g P - cos
+ cos2 g cos p)dr- -r sin
g)dr == -r e dp
sing) de
dr=--sint|d@
dr sintpdp dr
, dr t sin@
sin (0
rr )r
1l-cose
-cos p
-=4-l-=-l-dA ll-cosg
J1- cos cpd
sintp d9_rl- cos cp=t --rdt
Inl rI =_j
tnlrl= -|ffid,
1-cos0 =(";;;:r1-'0,)=-
sincpdp = dtll laf = hlrl=
rI= -In' tl+Inc
-tnlrl+
1
tnc
t
Mir
lnl r I+ lnl I1-
l+ lnI cos vi=
- cos cpl= lo,
ln c > lnIlnl r(r(1- cp)1= ln ct
cos rp)l=
t - cos
r(1-
r(l-cosg)=6,
cos çp) = c , cos v-
COSO=-=- , xx x
=
rr x2+y2
x
,l*, *y,
*r'tr- , il=c)=C a(+ ,[*\y'
Gx2+y2(1- x2+y2 -*=".
-X=C
Jx2+ tl*'+y'
y
2
-" | 'l -xy

3.
3. Nad op5te resenje
Naii opste diferencijalne jednaine
re5enje diferencijalne !' = -x
jednaCine y'
yy+xy
+ xy
.
-x(l+y) xx 1+y
,, -x(l+y) l+y
' =-=--
Y
y(l+x) 1+x
y(1+x) l+x y
- y
I dv=- x* dr* j1dy=-jl-dx
y
l+y " 1+xdx
l+x lLan=4 x* d*
1+ydy 'l+y' 'l+x
I#,
Jyl+yldy = -J i7;' * - Jdy-Jyd+l
4.xl+xldx ! o, - = -Jdx+Jl
-l d. * I# [*
, - tnlty+11=-x+lnll+xl+c.
y-lnl + t l= -a a 1rf r + x l+c .
jednaiina
Homogena jednacina
Homogena
je jednaina
To je jednadina koja se moze
koja se moZe svesti na oblik
svesti na y'-r(i),gde
oblik y' = f( Z) , gde je
je I f/ neprekidna
neprekidna funkcija.
funkcija.
Smenom uu=L
Smenom =2- ,,gde je uu funkcija od
gde je od xx,, homogena jednadina svodi
homogena jednacina se na jednainu
svodi se jednadinu koja
,t
razdvaja
razdvaja promenljive.
t40
140 Diferencijalne
Dife re nci i alne jednacine oryo p reda
i e dnai ine prvog re da
1.
1. Nadi opte re5enje
Nati opSte resenje diferencijalne jednaiine (x - y)ydx
diferencijalne jednacine x'dy == 0 ..
y)ydx - x2dy - -
2z
x2dy=(x),
*2 dy = ( ry - y2 )d.* ) dy=
-y2)dx dy = *6
xY
2y dx
x
dy =1L-/-)2 )dx
xxxx
x
e y'=L-(l
)'
dy=(y-(y)2)dx<=>y'=-(y)2
x x x
!-=u)
?r =uy=xuy'=u+xú
! = x.u+ y'- u+ x.tt'
,)lduldudxndu,dx
I{+,\'It =u-u
u+xu
, 1
=U-U-+
du 2 1
u2
lt' -=
dx =--=...:=--3
dx x uz
x
du
u =
dx
xx 2 =-j-
du
l-=-l-
Jtnz
u'x
dx
x
-1
-'rttl
u
xI+c=-lnixcll,
--,nlrl+c=
=-lnI c=-lnc1
-lnlx.c1l, c=-Inc1
L=hl*.ril,r=fr;1.
-x =Mix c1I, y=
y lnix cII .
2.
2. Pokazati da da se jednaiina 2x4
se diferencijalna jednacina 2xa yÿ
yy'++ y4 /16 smenom
ya == 4x6 smenom yJ = z^ , gde
- zm, je zz
gde je
funkcija
funkcija odod x, svodi na homogenu jednaCinu i nati
diferencijalnu jednacinu
homogenu diferencijalnu naii njeno op5te
opste reienje.
resenje.
Zm y' =
Y = zt ,, Y' = mzm-1 2
mz*-l 'z'
2x4
2X4Zm z' . me-1
mz^-t .z'
Z'++ Z4m 4x6 )
24' == 4X6 2*4 r2m-l
2X4Z2m-1 mZ = 4X6 -- Z4m
,mz'=4x6 24^
-22
z2m+1
,,
=
,2
X2 ,2m+l
m
M ,2m-l
Z2m-1 2mx4
2m- I =2)
2m-1=2 3
2m+l=4)
2m+1=4
m=-J2
>) m=_
4 xz z
4
4 x 2 l z a
z' =
i5 - 3(Z) --3(x)
t,*f homo g ena diferenci
(homogena J alna Jjednadina)
diferencijalna ednacina )
3 z2 *3x4 = 1,I,'
L=t*z=xt,
Z =t z=xt, Zz'=t*Xt'
=t+xt'
x
t+xt
,
=---t
44 I1 4
3t' 33
312
, 4 / t 1-=-
tt,=2---t-4--
,+-t'i, =----=--I'a= XI' =----f
3t2 33
3t/ -
dt
x-=
dx
dx
4-t6-3tj
dt 4-t6 -3t3
3tz
312
dx t",
, 3t2 - I.X
dx 3",
r x _Jt6+3t3-4
3t2
-d'-
x t6+ dt
dt
= -ld'=f r . d,
dt
X 3t3-4
t6 +3t3 -4 t6 +3t3 -4''
i+ ln c== f!#-312
- lnitnlx l+,n,
1
=(':,;;
dt =
t= r
t*
= r dr =* *rdrl - * I*r+dr4 -
r J
t6+3t3-4 " 3t2dt=dr
_
= o,)=
t
1 ;=
r2+3r-4 =
1
t =
on1 r-1
r - t i-lnl
=
tS (lni l- rnl r+41)
r + a l) =
= ln
ts r+4 "l#
51n r+4
+lnixi=lnclns r+4+Inx=lnclnx5 r+4 =lnc
Diferencijalne jednaiine
Diferencijalne jednacine pn'og reda
pn,og reda 141
141
Z3
_1
lr-t
r-I =c x5-lft3 -1
xx'\!u4-c+x -t 3
=cx Z3-X3
ilrt3 +4 =c:x'
X3 =c
5 x
r+4 Z Z3 +4Xj
X3
,1
Z3-y2x
=!'
wy -X
2
z' =x'sr!* 5
y2 + 4X3
=c.
C.
3. op5te re"enje
NNad opste
Nadi jednacine y,
diferencijalnejednaiine
re5enje diferencijalne '=w'
1'-
-y
2xy
2 2
2y
2v
-
y' = --trx jednadina)
diferencijalna jednacina)
(homogena diferencijalna
-
t-l)2 x
Uvodimosmenu
Uvodimo smenu ! =u, = x' u, y' =u+xú
- u, yy=xu, Y
=tt* x' tt' ..
x
u+xú ,=.a.2u
2u
xu,,==--w=-2u
2u
u- u+r3
u+u3
j
Ua^.U = -a I.e 2
l-u'
1-u l-u'
1-u l-u'
1-u
l-u2 du=
1-u2
u(l+u')
u(1 +u )
2
dx ,17ttu=
X
l-u?
1-u
j u(1 + u )
x -< 'u(l+u")
,dx
1-
'xX
u-
2
I-u2 -AA *Bu+C

1-u2
+
Bu+C A(1+u2)+Bu2+Cu
-A(l+u2)+Bt!2
+Cu
-uu=-
u(l+u2)
u(1 + u2 ) u l+u2
1+142
U u(I+uz)
u(1 + u2 )
l-u2 =(A+B).u2 +Cu+A

1-u2=(A+B)u2+Cu+A
A+B=-1, C=0, A=1B=-2
A+B=-1, C=O, A=1+B=-2
r,1
!,*-#,ou= nlul-tlt+u2l='u,lxl+c + 1+u2 x ci,c=lnci
jXx
+ lnlul-lnl1+u2I=1nIxl+c
u 1+u2)du= I+ #=x'ct, c=tnc1
vv
Y y
- ci,*fix2 +y2 -x
x' ct cx2y2
= x' ct *
t= =*
-xx'ctciX2+y2 = ct'
31+y2 -x.1
x'
x2 x'
x2
4. je rastojanje
familiju krivih kod kojih Je
Nadi familiju
Nad rastojanJe izmedu tacki dodira
izmetlu tadki tangente ii preseka
dodira tangente
duiini odseika
sa y -osom jednako duZini
tangente sa na y
odsecka koje na -osi odreduje tangenata.
Neka je tunkcija y=f(x).

je nepoznata funkcija y = (x) . Jednaina f
tangente uu nekoj
Jednadila tangente nekoj tacki T(x,y) ie
taEki T(x,y) je
- yo = (x -x0). Odsecak
y!-!o=y'1x-x). na y-osi
Odsedak na je (x0=0)
y - osi je (xr=fl,; yo = y -xÿ Rastojanje
lo=!-xf'. Rastojanje izmedu .
taEke dodira
tacke T(x,y) ii preseka
tangente T(x,y)
dodira tangente preseka tangente sa y -
tangente sa )-osom (tacka
osom (l'yil) jeie
(tadka (0,y0))
V(x-o)2 +(y-y+xy')2 =Vx2 +(xy')2
,[W
Ix2+(xy)2 =1
y-xy'I/2 *
=lt-xt'l/' x2 +(xy')2 - y2 -2xvv'+(ry')2
x2+(xy')2=y2-2xyy,+(X3')2
142
142 Diferencijalne jednaiine prvog reda
Diferenci.ialne jednacine
.Y)
2 (y)2-1
2xyÿ == v'
2xvv' y2 -- *2
x2
- t' =
=t-t- x =5+
y
= x
2
diferencijalna jednadina)
jednacina)
2xy- 2.y z.-
x
t,=u,
:-=
Y
lt. t y=xu, y'=u+xú
! = Xil, y' U+ Xll'
=
x
..,,_-,==
u+xu
'--=i-
,2-l
u2-1
x-=
2, ='
2u
du
u=
d*=-r;-'=
dx 2u
u2-l
du u2-1 u2-l-2u2 u2+1
u2-1-2u2 u2+l
2u -=-; 2u
2u
du = - dx *
2u
4-n"=-+
u2+1 X
mlu2
InI u2 +tl=-61,l+c=
+ 11= -lnI x I+ c =1n
1
-c1
,rl+.r, ,, c=tnl
x
c=lnlcll
c
c y 2 +1= c
u2 +l =9,
u2+1 =
= 1*
xxzr
X
1
x
I =L
x
1
+ x2+y2=c1x.
*2 +y2 =ct.x
Jednacine
lednaiine koje se svode
svode na homogenu
Diferencijalna jednacina oblika y' = f( aix + b1y + c1 gde su a1, a2 b1, b2 c1 i c1 realm
Diferencijalnajednadinaoblikaf=rrffi/gdesua,,a2,b1,b2,c1ic,realni , ,
a2x+b2y+c2
f
brojevi, aa / neprekidna funkcija,
funkcija,mole
mofe se svesti na diferencijalnu jednadinu koja
diferencijalnu jednacinu koja razdvaja
razdvaja
promenljive ili na homogenu.
promenljive ili
u,'l=0.
a) o=lo-'
a) D = a1 b1 = 0 . U tom
tom slucaju
sludaju smenom a1x
--- --J- smenom a,x+b1y*c,=1 arx+b2y+c2=,
+ b1y + c1 = t iliili a2x v2t +t L2
+ b2y c2 = data
-' t u4
dara
a2 b2
lo, bzl
jednadina se
diferencijalna jednaina
diferencijalna se svodi
svodi nana diferencijalnu jednadinu koja
diferencijalnu jednainu koja razdvaja
promenljive
promenljive.
b) D*0.
b) D * 0 Uvodimo smenu xx=X+d,
Uvodimo smenu
. = X + a , y!=Y+p,
= Y + fi, gde se aa ii B
gde se ß odreduju
odrecluju iz iz sistema
ap+b,B+c,
a1a+ b1ß + c1 =0,
=0, a2a+
a2a+brp+cr=0
b2ß + c2 = (a,g
a, ß su 0(
jednoznadno odredeni).
su jednoznano odrecleni). Tada
Tada je
( \
+b/
Y
a1X
Y
''
,_ f ='(ffi)= rl#l=4*1,
a1X + b1Y
f
a2X+b2Y- a2+b2X/
=Y g 1 , X*0
CX)
x *0., aa to je homogena
to je homogena direrencijarna
diferencijalna i
jednaina.
jednadina.
1.
1. Nadi opste re5enje
Naci op5te resenje diferencijalne
diferencijalne jednaCine
1-3x
I 3t
jednacine y' == ; ÿ' -3y
- 3y .
1+x+y
1+x+ y
l-- 3t --i".1=-J+J=0
I
Kakoje D=l
Kako je D = =-3+3=0 uvodimosmenu
uvodimo smenu 1l+x+y=1
lt," t
+ x +y = t
l+y'=tl
1+y'=t't=> y'=t'-l
e y'=t'-1
t'-1= t
I1-3x-3y=1-3(x+y)=1-3(t-1)=1-3t+3=4-3t
- 3x - 3y = I - 3(x +y) = I - 3(t - l) = I - 3t + 3 =4- 3t
4-3t , = 4-3t
{ - t =t:-,,
j4t= jdx)
t
-4-3t t
+1= 4-2t
a 1 =4-}t +
t
o p=[ax
t
4-2t =dx
V\at = ax -at
I;*,=!d, -ttffi,=!ax*-11,,-
-2j44?2t4dt=jdx-2 j(1 442t)dt= jdx
4-2t
Diferencijalne jednacine prvog reda 143
-i,2 * li*2dt
1 =x+c
=x+c - -1-1,t-InI4-2tl=x+c
2
-mP - zl= x+c
t,
- 1 + x + v ) - tnl4 - 2 - 2x - 2vl= * *,
-2(1+x+y)-1nI4-2-2x-2yl=x+c
r(
o --2x-2y-1nI-2(x+y-1)I
<=> =c+2
)' - tt - ml- zt * + v - t )l=' *
:
- !, - L y-1nI(x+y-1)I=c+2+1n2
-2x-21 n - lnl(x + y - I )l= c + | + h 2 =
2--2'/'t2
=c1.
c, .
2.
2. opte resenje
Naéi opste
Nadi rdenje diferencijalne jednacine (2x-
diferencijalne jednacine (2x - y + 4)dy + (x -2y
4)dy +(x S)dx =0
- 2y + 5)dx = 0 ..
(2x - y + 4)dy =-(x-2y+5)dx

(2x-y+4)dy = -(x - 2Y + S)dx
dy x-2y+5 y,, -x+2y-5
dy x-2y+5 -x+2Y-5
2x-y+4 " 2x-y+4
dx 2x-y+4
dx
,=l
je D=
-I 2
=1-4=-3 O,uvodimosmenu x=x+a'!=Y
x=X+a, + p ii ÿy'=y''
y=Y+ß =Y'.
Kakoje
Kako
" ',1=r-o=-3+0,uvodimosmenu
^' -rl
12
1,, -X -a+2Y-2ß-5
Y'- -X-a+2Y+28-5
' 2X+2a-Y
2X+2a-Y-ß+4- P+a
-a+2ß-5=0,
-a+2P-5=0, 2a-ß+4=0
2a- B+4=0
Resavanjem se a
sistema dobija se
Re5avanjem sistema -l ii Bß == 2.
d== -1
*';
-1+2Y
-tt')!-
,' = -X+2Y
--7*'r! =-' Y' jednadina)
2X-Y
= 2X -Y = YX
2--
,_+
(homogena
X
L=t=Y
Y
=tY=XlY'=t+Xt'
=Xt*Y'=t+Xt'
x
X
t= -1+2t-2t+t2
-1+2t _r_-l tz-l
+2t-2t+t2_=-t2-1
t+xt,=-l+2t
t+Xt' X't==-!+2t
= -1+2t *xf
2-t 2-t 2-t 2-t
-1
t X t2-1 Jtt_
2-t d_dX
?a,=ff-4*-*t;?,=l+
2
t
dt 1
2J
2t J dX
X
1
2.!trv:ll-!mlt
'z"'lt+tl
2 2lnl 'l In X+c -'
lnIt2-11=
t+1 2"'"1" -tl=tnx+c
Init+ll
ml'-trl-,n1t2
lt+tl
-111 =lnXc1,
ln(t2-1)2 =hx-c1, c=Inc]
c--htc1
t-1 Y -1 t2z
ln -1nXcl X -c1X/
=r,.x /
(t+1) t2-1 (+1) (X)2-1
Y- 12
tV-,,
(XY ,,2 Y
-1
L-L-s
=_ V-' --,
(
*-'l )
X (Y-X)XZ
-x)x2 =c Y-X
Y -X
-c
= ' Xa =
= Ct)L- ----= = r'2
(f+1)2[()2
r!*
x n l&t,
t1 (X--
*+1]
l,* 1,* rI- u'
1)? (Y+X);
E +X)i 2 (Y +X)'
(Y+X); 2
Y=y-2, X=x+1
y-2-x-1 -c
y-x-3
-c
(y-2+x+1)' 2 (y+x-1); 2
144 Diferencijalne,jednacine prvo_g reda
3.
3. Naii op5te re"enje
Naéi op"te diferencijalne jednaiine
reSenje diferencijalne = x -y
jednacine y,'=6!t!)2 -l
2x-2y+1
)2..
je D= 1 -1
Kako je o =ll-'^l=-r*r=
" =-2 + 2 = 0,
0 , uvodimo smenu2x-
uvodimo smenu 2x-2y+ I =tt .
2y + 1=
2 -2
12-21
t-1 t-1-2 t-3
2(x-y)=t-1
2(x-y) =t- I * -t ==4, .f,x-y-1=
= x-y
t-1
2-1=
r-1-2
-y -, =1-, = 2 =t-3
- 2 =+ =+
t-3
f =14y,
,,=17 =(_t__3 )2
y'=(__2_)2
2t t
2-2ÿ
2-2y,-=t'ÿ
1,)y,=+
=2-t'
2
2-/
2-t' 1t-3)2
(t-3)2
-7-=-iT= /'-i ^ ,,=4_{_z_(r-1),
2-t'_ (t-3)2 (t - 3)2 4t2 -1t2 -6t+9)
4t2 -(t2 -6t+g)
2 4t2
=
2t,
2t2 2t2
2t2
--T- 212
212
) 22 .3t2 +61-9-6t+9
3t2+6t-9-6t+9dt=dx
a r'"
3t'+6t-9
dt=dx
or=dx dt=dx
3t2+6t-9 33 3f +6t-9
3t2+6t-9
Jdt-2J
3t*
3 -
2t-3rti#,
3t2+6t-9
dt-= Jdx + 2t 2 6t+6-15dt=x+c
[dx i,3 3 312+6t-9 = x+c -it#ffi,
10 dt
t-3lnI3t2+6t+9I+
-
i' i^l3i + 6t + rl,, I I
)2-( 2 =x+c
=x+c
3 ffi t+1-2
t+1 2
3t-- I 33 f-,)
+ 6t + gl*!! -1
2 t+t - z
3i +6t+91+-10
t+1+2 =,*"
1,
-2
33"lI
- 1 1n1312 In =x +c I
3 2.2-'lt+t+21
2.2
2x -2y
t3 e, - 2y + 1)t --3J lnI
-2 (2x-2y+ 1s1z, -
hl 3(2x - zy
2y + t1)2 6( x -
)2 + 6(2x - 2y+ t ) +,
2y + 1)+91++61n
2
l.. * ^lffil *.
=x +c
2x -2y +4 =,
4.
4. Naci opte re5enje
Nadi op5te re§enje diferencijalne
diferenc[ialnejednaCine
jednacine =
f- 4x-y+
=41*-
!*7
2x+y-I
2x+y-1
7
.
je D=
4-1
Kako je o=11-,'l=o*r=6*0.
" = 4+2 = 6*0 , uvodimo
uvodimosmenu
smenu x=X+a, y=Y+fi, y'=Y'.
!=y * F, y, =y, .
21
l2tl
4a- p+7 =0 ,,
4a-,ß+7=0 2a+11-1=0
2a+ B-l=0
Re5avanjemsistemadobija
Re3avanjem sistema dobija se d=-l
se a Q = j.
=-I ii B= 3.
x=X-1 X=x+1,
x=X-l:+X= y=y +3*y =!_3, y'=Y'
x+1, y=Y+3Y=y-3, y, =y,
,Y Y
y' _4X-Y
lH 4-
Y' =* E (homogena diferencijalna jednadina).
^ ÿY
= (homogena diferencijalna jednacina).
2X+Y
2X +Y z+_
2+- x
X
Uvodimo smenu { =
Uvodimo uu, Y = X. y, Y'
=X-u, y' == uu++ X.u'
X ú.
x =
, .
X
ú = 4-u -x4=1-u
,rary.u'-!J!
u+X
2+u
2+u
du 4-u
dX 2+u
dX 2+u
X-=
--
u= 4-u-2u-u2 4-3u-u2 *-u2
-u-4-u-2u-u2 2+u -4-3u-u2
2+u 2+u
2+u
u2+3u-4
+3u-4
2+u
2+u
2+u
____utt=__ il(
du=--dX
u' + 3u-4
u2+3u-4 X
Di.ferencijalne jednacine
Diferencijalne prvog reda
jednaiine prvog reda ,, 145
145
2+u
2+u 2+u
2+u A
A
- u-1
= +
B
- Au+4A+Bu-B
Au+4A+ Bu- B
u'+3u-4 (u-l)(u+4)
u2+3u-4 (u-1)(u+4) u-l u+4 (u+4)(u- l)
(u+4)(u-1)
A+B=1, 4A-B=2
A+B=1,
Re5avanjem sistema dobija r"
Resavanjem =1
se A =
5
r, =1.
i B=-2 .
3,
3 du
du 22, du
du ,dX
dX
5J-1+5Ju+4
5'u-l 5'u+4
-l-r-l-=-l-
u J' X
!ilniu-11+1lniu+41=-IniXl+c
nl u - t n u + 4 l= - tnl x l+ c = - tnl x
l+ tn c 1 =
= lnk?X,. c= ln cit
c = tn c
1 ^t
64[,t1' *+In(u+4)2
lnV(u-1); h{AW
= h+
k{tu+q'z ==lniku-1)?(u+4)2 =ln
X
il(u-1)3(u+4)2 ==!J-
X
) (._J)3
tf;-tt,.tf,+$
(X+4)2 ==#,cz=cl
c2 =c¡
XS
,
.q +qxf
(Y-X);J(Y+4X)2
tY -xl3
Xs =+Xs
XS
> (YE -_x)3
X)3(Y +4x)2
(y + 4X)2 =c2
=6,
"z
Y-X=y-3-x-1=y-x-4,
Y - X = y - 3 * x - I =! - x -4, YY+4X=y-3+4x+4=y+4x+1
+ 4X = y - 3 + 4x a( =y + 4x + I
(y-* x-4)3
(y * - 4)' .(4x+y+1)2
(4x + y + l)2 =c2.
= cz.
Lineama jednaiina
Linearnajednacina
je jednaina
To je jednadina koja se
se mofe na oblik
svesti na
moZe svesti y'+/(x)y=g(x),
oblik y'+ f(x)y= g(x) gde
gde su f i gg neprekidne
su/i neprekidne ,
funkcije.
a)
a) Resenje jednaine
jednadine dato je obrascem y = = e-!n'ta*lc é
f ("Y)dr [c -J
1
f (x)d`dx ] .
g(x)e!I(''xL'ax7
- ! g(x)el .
b)
b) Re5enje je
Resenje oblika !y ==uv,
je oblika uv , gde su u ii v
su u funkcije od
v funkcije od xx.lz
.Iz y'=tt'v*nv'
= u'v+ uv' sledi da je
siedi da
uy' + f(x)uv
u'v + uv' f (x)uv =
= g(x),
g(x) , odnosno
odnosno da
da je
je vu'+
vu' + (v'+
(v' + f(x)v)u
f(x)v)u = = g(x).
g(x) . Nepoznatu
funkciju
funkciju y
v traZimo iz uslova
trazimo uslova v'+ f (x)v = 0 .
v'+f(x)v=0. d = -f (x)dx *
L=-71ry" dv
= -J f (x)dx Pri
I+=-!f{ilax.Vn
J .
trazenju neodredenog integrala ovde se

traZenju neodre(lenog se ne uzima uu obzir
ne uzima obzir konstanta, jer se
konstanta, jer se ona
ona uu
traZenju resenja skrati.
daljem trazenju skrati. u4= g(x) du = g(x) dx
g(x)+du=8(x)
v du = *+ Jdu = J g(x) dx
[au=18(') d*.
"dxvttv dx r v
2
l.1. Naii opste
Naci op5te resenje diferencijalne jednacine
re5enje diferencijalnejednatine t' -*, 1)3, x *
= (x + 1)3, # -1.
-1.
x+1 y =@+
Uvodimo smenu y! == uu-v,
v , y' =
= u'v
- tt'v + uv'
4v' .
u', + ur' --UV

u'v+uv = ( x + I )'? )
-4yy uv=(x+1); VLL +(v
vy' + 1r' --Z-vpv)u=(x+1);
= x + I )3 (
x+l x+l
x+1
V
J+/
x+1
2
,'' --J-r=0 v=0) dvd'u =J+l
2
? dxlnlvl=21nlx+ll
lnlt,l=2lnlx+/l* r,= (x+t)2
x+1,dx = t
v l
v=(x+i)2
1)2 .u' - 1x+ 113 > du=(x+1)dx

(x+1)2u'=(x+1); u=!t'
(x+ du- (x+ l)dx - u=x2+x+c
2
+ x+c
!'2
y = u. vv = *' (** t)2 +x(x+1)2
= |x2(x+1)2 + x( x+ +c(x+1)2.
t )2 + c(x + l)2 .
2
146
146 Diferencijalne jednacine prvog reda
Di.ferencijalne.iedrwiine
3
*
2.
2. Nadi resenje diferencijalne jednacine dy = x +
opste re5enjediferencijalnejednaiine
Naéi op5te =* x !y dx
d*
'dxx'r
dx
r' +*IJy
y' == += x2 -
* y' --!y=
1
r' (lin"rrna
y = x2 diferencijalna jednadina)
(linearna diferencijalna jednacina)
smenu !y=uv,
Uvodimosmenu
Uvodimo !' = tt' v+v'u.
= u' v , y'=ú 'v + v' 'tt .
,rl
vu'+uv'- 1 uv=x2
v. u + u. v --n.
xx
r = *' > v.
X
vúy' +(v --X OU= x2X2
+ (v' -!vy=
2
. I
v-Iv=O
v'--v=0
xxvx -=;
v x
d=
- ) dv dxlnvl=lnlxlv=x
., r -r
) lnlvl=lnlx l= v=,r
r
xu'=x2=x
xt'= du= xdx ) u=x
x2 9 y'= x * du=xdx r=t*, +c
2
I
x'
yy=-+cx.
x'
'2= +cx.
2
B e rirulii ev a jednacina
Berizulijeva .i e dnaiina
To je jednadina y'+ f(x)y=

oblika y'+
jednacina oblika g(x) ya,, gde je
f(x)y = g(x).yo je ae R , aa/ii gg su neprekidne
de R, f
neprekidne funkcije.
Za a=0
Za a=0 iliili a=1
a=,l onajelinearna
ona je linearna (za a=l
(za a =1 ona je i jednaeina koja razdvaja promenljive
onajeijednadinakojarazdvajapromenljive
je uu tom
jer je tom slucaju
sludaju y' = y(g(x) - f(x) )). Da bi
y'=y(g(x)-f(x))). je sveli
bi je na linearnu
sveli na za proizvoljno a,
linearnu iizaproizvoljno a
uvodimo
uvodimo smenu =y
-a ,
z(x)=yt-a,
smenu z(x) z'(x)=11-a)y-o.!',
(x) = (1- a)y-a , pa jednacina
pa í
jednadina postaje
z'(x)
--U
(t -d).yy-a*^
(1-a). f(x)'y-s(x)'y' =0/(1-a)y-a
*+.Î(x)Y-g(x)ya =0
/'(1-a)'y
/
"
í (x)+.Î(x)(1-
z'(x)+ a) y y-a
f(x)(l-d).y.y-" -(1-a)g(x) Ya .y-o
-(l-a)s(x)'yo Y-a =0
z`(x)+(I-a) f(x)z(x)-(1-a)g(x)=0.
z'( x)+ ( I - a). f( x). z( x)- ( I - a). g( x) = Q .
1. Nati funkciju koja prolazi kroz tacku (-1,-1) sa osobinom da je odsecak tangente
1.NadifunkcijukojaproIazikroztaiku(_1'_1)saosobinomdajeodsecaktangentena na
-
x-osi
x osi uu svakoj
svakoj tacki jednak kolicniku
taiki jednak koliCniku kvadrata
kvadrata apscise
apscise ii kvadrata
kvadrata ordinate
ordinate tacke
tatke
dodira.
Neka je
je nepoznata
nepoznata funkcija = f (x) Jednadina
funkcija yy=f(x). tangente u
Jednacina tangente nekoj taeki
u nekoj.tall<r T(x, y) je
T(x,y)
y - yo = y'(x -x0).
!-!o=y'(x-xo). Odsecak na
Odsedak -osi je
na x.r-osi je (yo =0) xo=*-4.
=0) x0 = x -y
uslovu zadatka je
. Po uslovu
yv
x-
y"r x22
^ y'-= y''
,-
.
x-7 , Z *2 xy2
x2 - x2 _ yv + --I _ xY2
*2-*2 *2-*2- x2 1
--= 4 ------3- -
Y
.\ --- = --- -------
vy'y'vvy'
Y y y Y y
Y
2
,,ltr*2,llt
I x x'
x' = 1, x' == !)---1 b -1x + 11, x2x' == 00 (Bernulijeva diferencijalna jednacina a == 22 ))
diferencijalna jednalina
y'yy'yy' <+ x' -1
X
Y Y y' Y y'
Diferencijalne j e dna i ine prvog
D ife re ncij alne jednacine pn o g reda
re da 147
Uvodimo smenu
Uvodimosmenu z =X
= x_t' - zI x''
z -t ,Z=-1.X.
z'= ,
I
.
X2
*'-!**4*,
x'-I
yx+1x2
y'Y
=o + 4-!
=0
z
-I !*4=
x'yx
x2
+1=0o + -z
Yj y'
--z+-T=u
-r,-!r+4=o
y y" Y x yj Y Yj
+!r-+
,'z'+I z --7- =
=00 (linearna diferencijalna
diferencijalna jednadina),
jednacina),
ly' y
Y
z=uv,
z =u.v , z'=úv+uv'
z' =lr'v +l.lv'
,
uv+uv
. 1
+-uv==413 +
u,v+uv, +!u,
y yr Y
, , 1
+!r,)u=L
u,t,+(t, +-v)u=
uv+(v Y
y'
1
y3 Y
3
v
Y
v'+-v =0=+=
u, +l-r, =0 dv =-I
ydylr'yydy y dv =-dY
-!-r, =L= * lnt, = -lny= v=
-d, lnv=-lny r, -
1/
dul
du 1= I
ayy
Y
Z
=- ) du==-7dy
dy Y yy"
-!-
I
y-
y
3 v
dy , u=-I
I
u=--+c +c
y
6111 ,
Y Y
It. 1I cy-l
cy-1 1t y'
y2
y
Y y
Y y' x(Y)=-=
z(y)
z(y) cY cy--1I
,
Y2
Uslov da kriva prolazi kroz tadku (-1,-l

tacku (-1, 1)) daje
daje -1=
- I=+
-cl- I
+ c =0
=0 ..
-c-I
Tako da je tra2ena
Tako traZena funkcija -y2,, tj.
funkcija x = -y2 =-11:.X ..
tj. y =
-l:;
2.
2. Nati krive kod
Nadi krive kojihje
kod kojih je u
u svakoj tacki odsecak
svakoj taCki tangente na
odsetak tangente - osi proporcionalan
na yJ-osi proporcionalan
kvadratu ordinate
ordinate tacke
taike dodira.
Odsecak tangente y- y'1x -x0) je yo
na y- osi je = y -xÿ
- xy'.. Prema uslovu zadatka
.
Odsedak tangente lo == y'(x
! - yo - x6) na yp =
j"
je y-
y-*y'-
xÿ = ky2.
tq2 .OvojeBernulijevadiferencijalna sa a
jednadina sa
Ovo je Bernulijeva diferencijalna jednacina d=2.
= 2 Uvodimo smenu .
,_l .r_ y''

t=-,t=- 1 ,
'
yy' Y
t.
y
k 1 1
--T
-1-!.!=t t +!t=!
t=k (linearna diferencijalna jednadina).
diferencijalna jednacina).
y'
y x y Xx =
xy xX Xx 1[n"urrra
lrv,, t' == u'v ++141/

Uvodimo smenu t == uv uv'
+ !u, =t
, , k , k
uv+uv
u'r, + uv' +-uv1 =- xxxxxx = uv+u(v
u'v
,
+ u1r'
1
+-v)=-
+!r)
x
=
x
v'+I
x
=, -=--
=00 +
u, +!-,v = -:v *=
dx x
* -=-- !!=-+
dv
v
dx
v I= -lnl x * vr=1
- + lnItnltl=-/rlrl
x
=1 l
xx
X
I
,l =kk ú, =k u=kx+c
úll'.-=-+u'=k+u=l<x+c
X
lc
1 c
t=k+C = !=k+9
t=k+9 I=k+c
xxyxyxyx
y x
1-c=k I
+ -' =* * L-L= t
y x y x
k=A,-k=B
1 AB1.
!=e.-9=B+A*B=1.
kkyx Y
148 D ifere nci i alne jednacine
Diferencijalne i e drwiine prvog reda
prv o s re da
3.
3. opte resenje
Naii op5te
Naéi re5enje diferencijalne
diferencijalnejednaCine ylny -x)ÿ = yy..
(2x2ylny-x)y'=
jednacine (2x2
,
yY ----14 Yy
2x2 ylny-x
2x'y lny -
x---,-lY'
x-
,
-
I
Y,
2x2 ylny-x
-2xzYlnY-x
Y
Y
l^
+ 1 x -21n
x'x'+! 2
yx =
-2lnyxz =0 diferencijalna jednadinasa
0 (Bernulijeva diferencijalna a =2).
jednacina sa a= 2\.
v
Y
Uvodimo smenu '" -!.

smenu z,== x_a =
"t-o
-x''í,'=-4
1
x
, = -z
*2x
'
--Z
4 -y !*
x' -Lyx
+ 2lny = 0 + r' -y
-!,y z++2ln y= 0 (linearna
2lny=0 diferencijalna jednadina)
(linearna diferencijalna jednacina)
Uvodimo smenusmenu z= u v, í=
z--u-v, ú v+ u v'
z'=lt'.v*u.v' .
vu'+uv'- lu.uv=-21ny
u' + u. r' - 1 v = -2 lny + y.
l u). u
1 1v' - 1 v)u=-2lny
vuy''+(v'-
v. = -2 lny
vy
Y Y
v'-1
Y
=o- =! - Idyl=
,' -i,v=0dv=dY hlvl= tnlyl> v=Y
*
v y
v=y
yu'=-21nydu=-2lnydy
yu' = -2 lny - - uu=-InZy+c
du = -2!"Y-a, = -ln2 y + c
v
Y
z-u
z=,.v=c.y-yln2.y x-1 . 1
v-c y-y1nZy 3,,['=!= 1=
zz Y(c
y(c-ln'y)'
-InZY)
Jednacina totalnog
I e dnaiina totalno g diferencijala
dlfere ncij ala
P(x, y)dx +Q(x, y)dy =0

Jednacina P(x,y)dx+Q(x,y)dy
Jednadina jednacina totalnog diferencijala ako postoji funkcija
=0 jejejednadina
F(x,y) je
F(x,y) takva da leva strana jednacine totalni diferencijal funkcije
jednadine F(x,y),, tj. da je
funkcije F(x,y)
i)
1) dF(x,Y) = P(x,Y)dx + Q(x,Y)dY
dF(x,Y)
2) aF
2) {=p(*.yt
dr -
ax
P(x.Y), -=
DF
+=
dy
Y
e(x,y).
Q(x,Y)
Ako takva F(x,y) postoji,

funkcija F(x,y)
takva funkcija tadaiz
postoji, tada iz dF(x,y)=0, sledi da
dF(x, y) = 0 , sledi je.F(x,y/=c.
da je F(x, y) = c Da
Da bi .
P(x,y)dx + Q(x,y)dy =0
P(x,y)dtt+Q(x,y)dy = O bila
bila jednacina totalnog diferencijala u
jednadina totalnog otvorenoj jednostruko
u otvorenoj
oblasti G
povezanoj oblasti je ii dovoljno da
G potrebno je da bude -,r,=fff
bude áÿ (x, y) , Q(x,
*,11,
y) = áQ (x, y0 ) # 0
Q(x,,.yo)*0 ,,
fff
(x,y)eG,(xo,yo)eG.
(x,Y)EG, (x0,Y0)eG.
x*
l. Naéi opte resenje diferencijalne jednacine (( IY )2dx+(
)2dr+( x+y )'dt=0.
1. Nadiop5tere5enjediferencijalnejednaiine )2 dy = 0
x+y
.
x+y
xx
P(x,Y)=( Y )Z,
P(x,y)=( Y
x+y
x+y QG,g=(
)2, Q(x.Y)=(
x+y )2
x+y
)Z
reda
prvog reda
Diferencijalne jednacine prvog
Diferencijatne.iednaCine 149
AP-2^ yy x+y-y
DP x+y-y 2xy I
2xy
Dy x+_y
ay x+y (x+y)'
_--__;-l
(x+y)'f DP aQ
(x+y)2 (x+y)3
_-.
a8^x.r+y-.r2xYlbEx
aQ=2 x x+y-x 2xy =9i
ay
=W-.
ax
:-t 24i
Ex
ax x+y (x+y)2
x+y (x+y)' (x+y)3
(x+y)')
postoji funkcija
jednadina totalnog diferencijala postoji
Kako je ovo jednacina F(x,y)
funkcija F(x, y) takva da je
aF(x,Y)dx+aF(x,y)d
dFU,t) +dFQe ,y) 4y -0.
o.
ax Y =
dx
ax ay
dy
x,Y)
aFLx,Y)
DF( aF(x,Y) -( xx )2
! )2)2,W)=(
dx
ax
=(xx+Y
+y
Y
dY xx+Y
ay +y
)2
YP=(fr,,
2
aF(x,Y) _(
ax x+y
)2
= y)= j( Y)2dx-
F(x,y)=lrfif
F(x
x +y
a-=-fi*ttrt
Y2
x+y +S(Y)
aF(x,Y)
aFLx,y) 2Y(x+Y)-Y2 +S,(y)
- *2y(x+y)-y2 -2-y22 +S(Y)
' =-Z*y-1'
+S(Y)= +5,(y)
dy
ay (*+y)'
(x+y) 2
(x+y)'
(x+y)
X2 -2xy-y2+s'(Y), +y2 +3ry
+s'(.v). S'(Y)=x2+y2+2xy=(x+y)2
s'(-v) -x2 =l'x!y)2-=t
-L=-2*y-yr'
(x+y)z
(x+Y)2 (x+y)'
(x+Y)2 (x+y)"
(x+y)2 (x+Y)'
(x+y)2
dS(y) =1
jdS(Y)= Jdy, S(y)=y+c1
S(Y)=Y+c1
ry=t*!as1y1=[dy,
dy
2 -y 2
,22 y i ct = xv+v2-v2 xy
+cl,
xy
=C.
Ftx,y j = ->+ +y+cl
F(x,y)=- Y
=
Y
x+y
+c1
c1==-i
x+y 1
c :
x+y
x+y
x+y x+y
-=L.
Integracioni m n oZite li
I nt e gr ac i o ni mnozitelj
-*
Ako nije
Ako uslov
ispunjen uslov
nije ispunjen
aP(x, Y) = aQ(x, Y) pa
pa diferencijalna jednadina
diferencijalna jednacina
ry=ry,
ax aY
,
p(x,y)dx+Q(x,y)dy jednadina totalnog diferencijala, postavlja

postavlja se moZe lili
se pitanje mo"ze
P(x, =0 nije jednacina
y)dx + Q(x, y)dy =
se ona
se funkcij a h(
udiniti takvom, odnosno, da lili postoji funkcija
ona uciniti h(x, nule takva da
tazlidita od nule
x, yy)) ,, razlicita
h(x, y) P(x, y)dx + h(x, y) Q(x, y)dy = 0 bude
jednadina h(x,y).P(x,y)dx+h(x,y).Q(x,y)dy=0
jednaina jednadina totalnog
bude jednacina totalnog diferencijala.
diferencijala.
Funkcija h(x, y) (ukoliko postoji)
Funkcija h(x,y) postoji) naziva se
naziva se integracioni mnozitelj.
mnoZitelj. Potreban
Potreban ii dovoljan
h( x' vy) P(x,

dl h(x' h( x' y)
dl h(x,
a[ Q(x,
x' vy)I ]I
dat je sa
a[ )' P( x' y)
v ) ]]
- v l' Q(
uslov za njenu egzistenciju dat sa
ay at ax
dx
.
P(x,Y)
ah(x,Y)
p( x,y)'0,+.'.t'
adv
Y
* h(x,Y)
+ h( x,y)
aay
dy ry
aP(x,Y)
= Q(x,Y)'
ah(x,Y)
o(*,y).ry+
ax +
h(x,y) aQ(x,Y)
h(x,Y)
ry
ax
1
#ilru
h(x,Y)[
x' t t
P(x,Y)
ah(x,y)
ff - Q(x,Y)
ah(x, y))
o( *', )'ah*t
ax )=as*Y
aQ(x, y)t aP(x,y)
ax
-ry ay
izr aza se odreduje nepoznata funkcija
poslednje g izraza
Iz poslednjeg funkcij a h(x,
h( x, yy)) .
I50
150 Di.ferenci.ialne.iednaiirw
Diferencijalne n*vog reda
jednacine prvog
5 3 4
1.
1. Pokazati da
Pokazati diferencijalna jednacin
da diferencijalna jednacina (x3 3x )dx+(xz
(4+t)d.x+(x2 Vn=o
*i'1- )dy
+ =0 ima
^ y"yyt'
y Y
33
integracioni mnozitelj
integracioni mnoZitelj oblika
oblika y h(-
hq)) i naci
nadi ono resenje koje sae r-osu u taCki x=1.
seCe x-osu x=.f.
Ako pomnoZimo
pomnozimo datu diferencijalnu jednadinu
jednainu sa integracionim mnoziteljem
mnoZite ljem yy.n1L1
h(Z)
dobiiemo y+ X x 3x )dx + y nflXr'

W\4*!,**r.
dobidemo yr. h(
X
Y
5
h(-)( xz +*$,0, =0.. Da
3 )dy =0 Dabi
y
3
ovo bila
bi ovo bila jednacina
jednadina
x
2
Y
4
totalnog diferencijala mora

totalnog diferencijala vaziti aP = aQ
mora vaziti , gde je Pr == h(nllyl+
gde je y Xx2 + 3x3
3x31, a
5
#=X,
ay ax x y
,
h(y )(xzY + 3x)

g=1r1!-y*2y*3*o
Q=
xy
x y
-!x -,,
y
x
- t, h=h(t) ah(t) dh .dt
h=h(t) dh(t)
dx
ax
-dh
dtdx
dt
dt
dx
(--),
*r"
x2
ah(t) dh dt
=1{.1-)=1.dnft)
ay
ay
=4.at
dtdy
dt dy
I
=h,.L
x
, y
o r4t, y+ t1 n. exy +d)

aP ah x5 -2xs
#a =X,i
3x4 aQ ah 12x3
+ )+h( ?
=*,.2, 2
Y a(z+3x'
Y Y
3x3 1 +
), #
ax ax y)+h(2xy+ Y)
y
?
a +
n1
h'
*,i-
x
n. a2!' t n'. F4)(*',
+3x3)+h(-2x5)=h'(-
3x'' 1+
xz
*{1+ n.exy+41
)(x2Y+3x4)+h(2xy+12x3)
y3
=
yz Y Y
n7{*s*'+y2
h'(x2 *?*t )'
+3x21=h(2ry*12*' +2x5
+3xz+yz+3xz)=h(2xy+12x?
v-rf'
Y Y y
2xy4 +l2x3y2
2xya +12x3y2 +2xs
+2x5
3
h' y3
v' 2x(x4+6x2y2 +y4)
_zxtx1+oxlyl +y1) x
=2.*Yy =2t
h x4+6x2y2
xa +6x2y2 +y4
+ya ylxa +ya 1
+6x2yz +y4)
y(x4+6x2y2
y2
Y2
Y
dh_2dt jdh_2Jdtlnlhl=lnIt2
= o= t h=y
2
#=1"
h t I+=,
h ff>,,lh1=mlt'l h=t2 -n=$.
x t
l
2
.
Na ovaj nain jednainu totalnog diferencijala

nadin dobili smo jednadinu
+ 3ry2 ldx+ (yi + 3x2y)dy =0
1x3 +3xyz)dx+(y3
(x3 =0..
dF(x,y)
aF(x, y) , z aF(x,
.?*J,t) dF(_x,y)=v.,+jx2v
3xyz r - y) = y3 + 3x2y
a, =x
ax
x3 +
ay
dy
dF(x,y)
aF(x,Y) r . y 2 F(x,y)=!(x3
=x3+3x
ar-=.tr + rLy-
- ax = F ( x, Y)
2
+ 3xy )x
x4
23 x z y z ++s(y)
+3ry21dx=I.*f12
d =
4+ S(y)
?
*#
aF (xay, Y) -= 3xzy S(y) = y3 +
3x2y + S'(Y) S(y) =t*+ r,
+ 3x2y+ S(39= ct
4
3xzy
4
4 4 4 4
F(x,y)=**|rf
F(x,Y)=x *t*,,
+3xzyz+y
4 2
**=c
+c¡x+-3xzyz+y =C 4 - +.irr'
4 2 4
Diferencijalne omog, reda
jednacine prvog
Di.ferenciialne.iednaiine reda 151
151
U tadki (1,0)
U tacki (1,0) je C= Re§enje koje sae
je C=+.Re5enje x - osu u
sede .r-osu u tacki x=1,, dato uu implicitnom
tadki x=1
y4
obliku, je
je x4 +6x2y'
xa +6x2y2 *ro =1.
=I.
2.
2. Pokazati da
Pokazati jednadna xdx + ydy + xdy -- ydx
diferencijalna jednaCina
da diferencijalna = 0 ima
ldx =0 ima integracioni
h= h(x2 + y2 )) iinadi
mnoZitelj oblika h=h(x2
mnoiitelj nad njeno opste reienje.
op5te re"senje.
pomnoZimo datu diferencijalnu

Ako pomnozimo jednadinu sa
diferencijalnu jednacinu dobiiemo
+y2,) dobicemo
sa h(x2 +y2)
h(x-y)dx+h(x+y)dy =0, h=h(x2+y2).

h(x-y)dx+h(x+y)dy=0, h=h1x2 +y2 1 '
Da bi
Da bi ovo jednadina totalnog
bila jednacina
ovo bila diferencijala mora
totalnog diferencijala valiti * == g.
mora vaZiti , gde je
gde
dy aQ
ay dx
P=h(x-y),a
P =h(x-J),a Q=h(x+y).
2=h(x+y).
ah dh dt ah dh dt
+y2 =t , h=h(t),
*2x2+y2=1, h= h(t) , -=h'-2x,
o'.r. , 2y..
h''2y
*=#.*=
ax dt dx *=#
ay #=dt dy = h'
áÿ (x-y)-h=2y(x-y)h'-h,
*dy== *,,
áP dy
- y ) - h = 2y(x - y )h' - h, Q
# =*, - + + h =2x(x+y)h'+h
= áÿ (x+y)+h = 2x( x + )h' + h
v) v
2y(x-y)h'-h=2x(x+y)h'.+h
2y(x-y).h'-h= 2x(x+ y)'h'.+ h
2h'(xy-y2-x2-ay)=2h
2h'(xy-y2 -*2 -E)=2h> -h'(x'*y')=h) h'(x2
-h'(x2+y2)=h +y2 )=-h>
h'(x2 +YZ)=-h
h'll 1
h' 1
-=--=--
h x2+y2
x2+y2 t
t#"=1+ a nlhl=-/nl
r-v
h
h I=-InI tl* h=!
j h'(t ) dt =-J
x-y 2dx+ x+y
dt
t
.[+Y
h=-1
1nI
= h=*f
t
x2+y2 I t
1
--;----;ctx*-;+dY
X +y'
2
x" +y xr'+Y-
+y
Zdy=O
=0
aF= .r-y
aF x-y aF aF_ x+y
r+y
ax
-=- ,2 +y2 '' -=+
dr x2+y2 ay
h *'+y2
x2+y2
aF x-
af ,t'-v ) F= x
dx rl# 2=
!
ln(x + y)-
= !-h(*'
! x
ax==fr y
ar x2+y2
= l+d"-
F j
x2+y x+y
x2 2
t2 - y-arctg-+
v'!arctg!+ S(y)
YJ 2
C1
S(v)
2
2 2
)
Y Y
ar
F t +t 2y.v'E'J'.,--'tr-
- x( 2 )+s'(YJ =
Zv-4.*F1)+S'(il=4- ,+t';+S'(y)=
+s'(Y) _ x+y2 +s'(Y)
,, *y, -,,, *2l*J;+S'(.v,r
+
=
6=2' .45
"y
2
'J, *, ++y2
1x2
+y, +
+y,
2 2
Y 1+- 2
y Y
Yv'
x+y +S'(y)= I,*', s'(Y)=0
* S'(y)= x+y s(Y)=c
{*Y,
x'+y"
X2+y2 x2 +y2 =
x'+y'
S'(y)=0 - S(Y)=c
hrl*\y'
In - arctg x= C.
x2 + y2 -arctg!=g.
v
Y
152
152
, Di.ferenci.ialne.iednaiine
Diferencijalne jednacine prvog reda
reda
3.
3. Pokazati dadiferencijalna jednaiina
da diferencijalna jednaina (sx2 +
(5x2 +2xy+3yj
2xy + 3y3 )dx
)dx+3(x2 +xy2
+ 3(x2 + +2y31dy=0
xy2 + ima
2y3 )dy = 0 ima
integracioni mnoiitetj
integracioni oblika h == h(x
mnozitelj oblika nadi njeno opte
h(x + y) i nací op$te resenje.
re5enje.
. h(x+y).(5x2 +2ry+3y3 )dx+3h(x+y).(x, *ry, +2y3 )dy=g
h(x+y)(5x2+2xy+3y3)dx+3h(x+y)(x2+xy2+2y3)dy=0
ah(x+y) (5x2
!P, t *' +2xy+3y3)+h(x+y)(2x+9y2)=
+ 2*y + 3yi 1 + h( x + y )(2x + 9y, ) =
ay
dy
=3ah(x+y)(x2+xy2+2y3)+3h(x+y)(2x+y2)
jdh(*+,) {x2 + ty2 +2yj 1+3h1x+y)(2x+y2 )
= "E;t4
ax
ah(t) ah(t)
-h,hi', ti
Y= t* = 4
,
= t, h=h(t),
, ,
x+y=t,
,{*v h= h(il, = ni,
=
ry
aY
h, hi.
ax =h,
.r h,
+2xy+3y2
hi(5x2 +
h;(Sx2 -
2ry + 3y2 - 3x2 - 3ry'
3x2 -3xy2 -6y' ) = h(t)(6x+ 3y2 -2x-9y2)
-6y3)=h(t)(6x+3y2 -2r -9y, 1
h'(2x2
ti1Zx2 ++ 2xy
2ry + 3ry' - 3y3
+ 3xy2 3yt ) = h(t)(4x-
h(t)(4x- 6y2)= zh(tx2* -
6y' ) = 2h(t)(2x 3y' )
- 3y2
nilzxl
h; x + yy) -
[2x(x - 3y2
1 * ++ y)]
sy2 (x y1f =
1 )(2x - 3y2
2h(t)(2x
= 2h(t 3y2 ))
h, 2 =2
-
h;(2x-3y2
h;(2x )(x+y)=2h(t)(2x-3y2)
3y2 )( x + y ) = 2h(t )(2x 3y2 ) - = =
h=
h(t) *
x +y +t
dh(t) dt dh(t) dt
=,' + lnI t2 > h(x+
Wh(t) *t ##= h(t)
=4
+t
mlnlt
h(t)I1l=
= 21nI
2 tnl t
l= h(t)
I h( t ) = t2 _ (x+
h( x + yy)) = ( x + y)2
y )2
7x+y1215x2 +2ry+3yi 1dx+3(x+y)2(x2 +ry2 +2yi 1dy=g

(x+y)2(5x2+2xy+3y3)dx+3(x+y)2(x2+xy2+2y3)dy=0
*ax -=,t'
(x2 +2xy+y2)(5x2 + 2ty + 3y3 1 =
+ 2ry + y2 )(5x2 +2xy+3y3)
= 5x2
= + 2x3 y+
5x2 +2x3y +3x2y3
3x2y-' +10x3y + 4x'y' +6xy2
+ l0x3y +4x2y2 +6ry' +5x2y2 + 2xyj +3y5
+ Sx2y2 +2xy3 + 3ys
aF y)2(x2
+ry2 +2yi
y)2(x2 +xy2 =(3x2 +6ry+3y,
+2y3)1=(3x2 +6xy+3y2)(x2 +2y, )=
+ry2 +2y3)
Xr, +xy2 =
$=r,r*
Dy
=3x4 +3*ty'+6x2yj
= 3x4 +3x3y2 +6x2y3 +6x3y+6x2y3 +12xy4
+12rya +3x2y2 +3xy4
+3rya +6y5
+6ys
F(x,y)=!{5x4
F(x,y)= J(5x4 +2x3y+3x2y3 +10x3y+4x2y2
+l0x3y+4x2y2 +6xy4
+6rya +5x2y2 *2ry, ++3ys
+Sx2y, +2xy3 3y5 )dx
1dx==
1 4 37 +2x 5.4 4 3 2
=x5+2x 'y+x y-' *lroy*lt3y2 *1*'y'+*'y,
5 3 2
=tt *1*oy+r''y''
2 y+3x y +3x y +3x
2 4
+3x2ya
2--' 3--, ,.,2 yr 3 +3xy
Jy +x +3^ts5 +S(y)=
+s(y)=
3.-
= x5 +3x4y+*''yt
=xs +3x4y+x3y3 +3xsy2 +3x2y4 +*,yt
+3x3y2 +3x2ya +3rys +S(y)
+x2y3 +3xy5 +S(y)
aF(x,y)
9!++=3x43x4 +3x3y2 +6x3y+12x2y3 +t5rya +5,7y)=
+6x3y+t2x2y3 +3x2y2 +15xy4 +s'(y)=
ay
dy
=3x4+3x3
=3x4 +3x3y22+6x2 3+6x3
Y +6x3y+6x2yi
Y +6x2y3 Y +6x2 Y ;+12
+12rya4+3x2 2+3
Y +3ryr
xY +3x2y2 xY 4+6
+6ys
Y 5S'
> S,(y)=6ys
= 6y
(Y) 5
S(y)=y6
S(Y) +ct
= Y6 +c1
3 3
+3xay+r'ty''
X5 +
x5 3x4y + x y +3xiy2
+ 3x3y2 +3x2ya +*,yt
+ 3x2y4 + x2y3 +3rys *y66
=C
+ 3xy5 +
*21*j +3x2y+3ry2 +y3)+y3(x3
x2(x3 +3x2y+3xy2 +yi 1+y''1*i +312y+3ry2 +yi )=c
+3x2y+3xy2 +y3) =C
+y3)(x+y)3 =C.
7x2 +y311x+y)3
(x2
Difere ncij alne jjednacine
Diferencijalne e dnaiine prvog
pm o g reda
re da 153
' Klero-ova jednaiina

Klero-ova jednacina
je jednadina
To je jednacina oblika y == ry' ( y') .. Neka je y' = p,
xÿ + ff(y') p , pri emu je p funkcija od
pidemu od xr . .
' y=xp+f(p),
y=xp+f(p), y'=p*xp'+f'(p)'p',
y' = p+ xp' + f'( p) p' , p'(x+f'(p))=0. Odavde je ili
sledi da je
Odavde siedi ili p'=0
p'=0 ili
ili
- x+
x+ f(p)=60
f'(p)=g
. p'=Op=cy=cx+f(c)
p'=0+ p=c)!=cx+f(c)
x+ f'(
x+ f'(p)=0*
p) = x = -f'( p)
x=-f'(p)+ pp== g(x)ay=x. g(x)+
g(x) y = x g(x) fl1(il]
+ f[g(x)] (singularnorelenje).
(singularno res"enje).
,
- 1.
1. Resiti
Re5iti diferencijalnu jednainu y == xy'
diferencijalnu jednaCinu - lnÿ .
xÿ -lny'
y'= p, p= p(x)
P+ P=P(x)
- y=xp-lnp
y=x'p-lnp
, y'=p*x.p;-!.p')
=P+xp --1pp p(x-I)=0
p'(x-!)=O
P P
i . p'=O p=c y=cx+lnc
p'=0-p=c)y=c.x+lnc
-llt . x- I= 0 p=-1
x-z=0+ y =1- In-1 =1 + In x
p =4,3 !=l-lni-=l+lnx (singularnore$enje).
(singularno resenje).
p x x
-Pxx
2.
2. Uvodedismenu I,
Uvodeci smenu yJ=l
= resiti jednatinu (ÿ
re5iti jednainu (y')3
)3 --lo(l+ry')=0.
y° (y + xy) = 0 .
- y=z,y=-
1
z-Z
2i,z#0
,
y_!,y,=_4r,,2*o
-(z)?
{-Lr!-4.r')=0,
z6r4zz-
zb z4 z
x
z2
1
í)=0,1
.
(-í)3-z+
(-z')3 -z+ xí
xz' =0
=o
zz =
= xz'
- - (íz')3
( (Kleroova diferencijalna
)3 (Kleroova diferencijalna jednadina)
jednaCina)
. íz'=p,
=p, z=pdx
. z= xp- p3 ) 7'=
z=xp-p3 p+(x-3p2 )p' > p-
z'=p+(x-3p2)p' p=p+(x-3p2)p'
p+(x-3p2 )p'
(*-3p2 )p'=0
(x-3p2 )p'=0 p'=0 ili x-3p2 =0.
p' =o ili
. = =Q .
. p'=0 = p=c
p=s- z=xc-c3 =!=*c-c'' y=# 1
1 =xc-c3 = y=
. y xc - c'
x-3p2 =0t+p=tfi
p=m" >z=!.x.8-,r8,
±x
z
3 -(t 3
)3
,tGr
= ±x
x
+qy
1
+(
x
) ;
(singularno re"enje).
resenje).
, ;=*rt/i
3 Y
"
I
I
154
154 Diferencijalne jednaiine
Diferencijalne jednacine prvog reda
3.
3. Resiti diferencijalnu
Re$iti jednaiinu yI =-- xÿ
jednacinu
á, a=const.
xy' + 4, c=const.
v
y
Smenom y'y'== pp jednacina
Smenom jednadina se svodi na xp++ ..
na yy == xp+ á
, a ,
= p* rp' -* p'
y' =p+xp
p- = p'
,
p(x- p a
p2)=0
p'(x -3)
,
=0 * pp' =0
p
p
=0 iliili * -4p- =0
=O
. p'=0
p'=0)p-c)y=cx+!
p=c y=cx+á
c
. x- a-a)"li x=Z=
p2 =Ox=
x--=0= p2 p2=áp=±
=-x= O=*{;
P-
x x
á=±
y=±xT- +
F ax± ax=±2 ax.
Uvodenje parametra
Uvotlenje parannetra
U nekim slucajevima
sludajevima mo2e
moZe se se odrediti resenje jednaEine F(x,y,y')=0,
re3enje jednacine F(x, y, y') = 0 , aa da se
se ne odredi
od xx ii y .. Postupak se sastoji u uvodenju
y' kao funkcija od uvodenju parametra
parametra i posebno valanza
posebno je vazan za
jednadinakojesenemogureSitipo Dakle, uzmimo da je parametar pp=y'.
sludajeve jednacina koje se ne mogu resiti po y'.Dakle,uzmimoda
slucajeve .. jeparametar = .
jednadine F(x,y,
Tako dobijamo dve jednacine p) = 0 ii dy == pdx
F(x,y,p)=0 je F
pdx.. Ako je F diferencijabilna, imamo
Lo**Lor*L1o=s.
aF
dx + dy + áp dp = 0O.
Dx
ax dy'dp'
áÿ
jednadina mote
Ova jednacina
Ova moZe se pisati uu jednom
se pisati od oblika
jednom od oblika
(áx
+páÿ )dx +
,*.0*,*+ffae=o
áF
dp = 0 ili
ili
.
AF+ p AF + p AF dp = 0
(?+p?)dy+p?dp=0. Sada, ukoliko je
Sada, ukoliko . je to
to moguce,
mogude, iziz F(x,y,il=O
F(x, y, p) = 0 ii jedne
jedne od
( áx
dx dy
áF)dy
Y áF
dp
p
se rx == x(
jednadine odredi se
poslednje dve jednacine x(p) ili y == y(p)
p) ili y( p).. Ako smo x( p) tada
odredili x == x(p)
smo odredili tada
odredil i y = je x(p)
p) tada je {P ) ap
=1Iv'Y (p) dp *,
je y(p)
ie y( = [j px'(p)dp+c
p)= px'( o)dn +c .. Ako smo odredili y(p)
= y( x( p) = +c ..
1.
1. Re5iti diferencijalnu
Re"siti jednaiinu (y'13
diferencijalnu jednacinu (303 -- 4xyÿ
4xyy' + 8y2 =O.
8y2 = 0.
y'= p, dy=pdx
y'=p, dy= pdx
pi -4xyp+8y2 =0 > 4ypx
p3 -4xyp+8y2 pi +8y2
4ypx== p;
p; 8y'- {*rr-,
pt-!+8y2 2y
*= = p2
= p * o, y + o
4yp
4yp ' 4y p'
4y p
Posle diferenciranja imamo
t!p
2
dx=(
a* = -4Mp + 7t=*
-22)dp+(- Z)ar, dx=
PZ +?)dy, Ldy
d* = 1 dy
zYp'4y'pp
2y 4y p p
p
D ife re nci i alne jednacine
Diferencijalne i e dnaCine prvog reda
prv o p re da 155
15s
lay=r!-4up*(-{p,
1 dy=(p
zY-22)dP+(?- p)dY
P
P 2y p'
p pP4y'
4y
dp=(p2+-)dy=P -lr'
3 2
pt,-41'
P
a,=t4-Z*lpy=rt -4y z
z o,
dy
2vp'
2yp 4v'
4y PP
P p 4y 2p
4v'p
pt -4y' dp-
p3-4y2 p3-4y2
dp _pt -4y' .dy
dy dp=dy dy-2dp
_ dp
pp =e_=-dy
=.rdp
2yp
2yp p
p 2w 2y'
2yp2y 2y T-'
y p
jdy =2jdp
='t t ? !y=cip2
p2ciI, cc=lnc]
=2lnl t l+' = nl n''',1,
* = hl tyIl= tnl pl+c=lnl
lnI 2 = tn
= rP2
* c c
I
= 4-1 +2c i p=
*x==-t-*2''p'2c1 p2 =**2c1p =c21.cqp, je c2
c2 + c3 p, gde je rz =*,
= , cj = 2c2
c3 =2c2.
.
4ctp'p4ct-4cz
rP 2+
4 p2 p 4c1 4c2
p= 1
, =L1*(x-c2)
-rz)
c7
c3
> yy==\1x-c2)'
ci
c3
(x-c2)2 = ro(*-rr)',oc4 ==4.
=c4(x-c2)2
ci
.
C3
c2 ii c4
Konstante c2 konstante c, tako da jednacina
c4 mogu se predstaviti preko konstante jednadina u regenju
reSenju
prakticno samo jednu konstantu.
praktidno ima samo
Lagranzova jednacina
Lagranlovajednaiina
Toje
To jednacina oblika y=xf(y')+g(y').Nekaje
je jednadinaoblika y = xf (y') + g(ÿ ) . Neka je y' y'=p
= p pri'emu
pridemu je je pp funkcijaod
funkcija od .r.
x .
y= xf(p)+
= xf( S( il ) dy=
p)+ g(p) f(p)dx+x
dy = f( f'( p)dp+ g'(
p)dx+ x. f'(p)dp+ g'( p)dp
pdx -f
pdx- f((P)dx (x f(P)
p)dx = (x. f'(p)++ 8 (P))dP e (P
S'(p))dp ( p- a
- .ff((P))dx
p))dx = (x(x f(P)
f'( p)++ 8 p))dp
g'((P))dP
. p- f(p) *0
P-.f(P)*0
dx Î'(P)
f't
!dp= * * gr'((p)
P'l ' x+ !) , (linearna jednadina)
(linearna diferencijalna
dP p- p-f(p)
f(p) P-f(p)
P-.f(P) '
. p-f(p)=Op=pi,tadaje
p-f(p)=0= p=pl,tadaje
xf(pl)+g(pl)
= xf(pt)+
y= g(pr) singularno resenje jednadine.
diferencijalne jednacine.
reSenje date diferencijalne
l.
1. jednaiinu y ==ipr+
Re5iti diferencijalnu jednacinu
Resiti l).
(2x + y').
, I . ,.2)
y=-xY"-2(Y")2
) = -,t-l -
,{l
Smenom y'=p
Y' =P dobijamo
dobijarro
J y= -rp-lp'.
Y=- xP-2P
2
dy=-pdx-xdp-
dy -
= -pdx xdp pdp
pdp - > pdx
pdx=-pdx-(x+ p)dp t
= -pdx - (x + p)dp =-(x+ p)dp
2pdx=-(x+
2pdx
p*0
p#0
dx _1--
dx
--=- xx I
--I 9 y'1- +-I I x == --I1...(linearna
2p -L22'
(linearna diferencijalna jednadina).
diferencijalna jednacina).
dp 2p 2
dp 2p 2 2p
x== ulr. vv, x=u'v+uv'
, x' = lr'v + l,r.v'
u'v+uv'+ I uv
u'v+uv'+ 1
2p22p'2
2p
=---1 vu' +(v' v )u=
uv=-!)vu'+(v'+u
2 2p
-I
lr=-l
2
1s6€
156 jefuuiine prvog reda
Diferencijalne
, vv ^ dv
v+2-p=0ap=-2p
dv vv
l' +- =g=-=--=,-3--a
2p dp 2p vv
dv
dv tdo
=-2
2p
dp
=
,dv
ov
dv l,do
--2Jp
l-=--l:
2'p
dp
I I 2
t
.tlnlvl=-lhl
I
)lnvl=-2lnlpv=P
1
Jv
ol) u= o
-!
-Z 1 1
"'
2
PZÚ
-+,_-1t du=-1t pz+)
p ,u'=-,) du t +.
du=-7pzdp=u=--p!+
du=-1 p2dpu=-1 p2+c
+c
t
2 TO=-Z?,
dp 2 2 3
1 s ,-l 1
-!t'1
x = y. v = p, (-p2+c)=-3p+cp
x=uv=p-2 t-i p, + c) = -! n+ cn,2
,-l
2)-3,t! =-3 p2-cp2
1 1
y=-p(-3 p+cp 2,-io'=-!p2-cp2

y=-pF:p+cp 2
:
p=0 > !'=0*

y' = 0 y=0 je singularnore5enje.
singularno regenje.
2.
2. diferencijatnu jednainu
Re5iti diferencijalnu
Re§iti jednaCinu y = 2xÿ +(y')1..
= 2xy'+(!')2
y'=p,
ÿ =P, dy=pdx
dy=Pdx
yy=2xp+pz
= 2xp+ pz
4dx p + 2x$ + pP
= 2p+2xcbc+2p
dx dx - dy=2pdx+2(x+P)dP
ay = 2 pdx + 2(x + p)dp
z 2
dx
pdx = pdx + 2(x + p)dp ) -pdx
= 22pdx 2(x + p)dp
-pdx == 2(x
p0
p*0
dx2(x+p)_
dx 2(x+ p) 2 ^
...._=--=--^-L 2x 2
dppp
dp p p
)
x'+?
x' +ax= = -2
-2 (linearna diferencijalna jednadina)
diferencijalna jednaCina)
p
P
x=uv, =ú v+uv'
x=u.v, xx'=lr'.v+u,y'
pp = -2 ) vu' + +
u'u + ru' + Zuv
u'v+uv'+? uv =-2 vú +(v'+?
(v' Zv)u
v)u =-2
= -2
P P
,'
4.1v
+2, =0 =
*=
dv=-2dp
r? = I+' -4+=ln)hlvl=
v1=-21n1
-ztnlp v=p
p1I =+, = p-22..
-) , =-2^ dU ^ ) . ^ 't - r, 2 t
^? ) . ) u=-3p;+c.
p-2u'=-,
p-zú =-2p2 du=-2pzdp
= ff--2p2
duP
jdu=-2Jpzdp
=du=-2p2dp=!au=-2lp2dp u=-|o'*r.
.2.
x=uv=(--p 2 1I
+,).T=-
x = tw =(-j O' +c)
22
p*F
=-3p+P2
v cc
3 P2
y = r-1 p+4).
y=(-3P+
3' pz'p2)2P+p2=-43 p
3 pc+p2= p-
p 3
p
2p+ o' = -02^' +*2' * o' =z' - P!^
2
3 2
p=0,
p = 0, y' =
= 0 > !=
y = 0
0 je singularno resenje.
re5enje.
Diferencijalne jednacine viseg reda 157
Diferencijalne jednaiine
Diferencijalne viseg reda
jednacine viSeg
diferenciialne jednacine
Sniinvanj e reda diferencijalne
Snizavanje i ednaiine
a)
a) y@G) f(x) (direktna integracija).
= /(r)
y(" ) (x) = integracija).
1. Nati
1. Naii resenje jednaCine y"sin4x
reienje diferencijalne = sin2x .'
y'sin4 x =
sin _
22x x x
* gfux
cos x sin x = t
,'~ ==':,#
Y
sin x
=
2 sin
#? sin X
=,
ffi
sin` x
y = ! yy'd*
y'
-
"dx =
= 22!
sin; xJ
=(,::T;:
(cos xdx = dtr,)=
= il 4 = 2J-
=2Jd = -)
2lt t t-t dt =- * r, =-
2 +CI = -J"- * r,
+CI
't''I3 sinz xtt' sin'x
y= y'dx = j4
y = !Jy'dx= J d2 * +cif
c ctgx + cc ix
I dx == ctgx+ tx + c2
cz . .
sin x
b) F(x,
b) y(k), y(k+1), y("))
F(x,yG),y(k*'),..,!(") )=0 , j
7 <k<n(diferencijalna jednacina koja ne sadrIi
< k < n (diferencijalna jednadina sadrZiy)
y)
smena: y(k)
smena: Y(k) =z,
=2, z=z(x).
2.
2. reSenje diferencijalne
Nati resenje
Nadi jednaCine xy"
diferencijalne jednacine ry' = ÿrn yx .'
y'l,i
, p ,
y=z,
Y'=2, yY'=z'
=z
= zzln13
xz' = ln?
xxx
i= ln z (homogena diferencijalna
7'=1mL
x
diferencijatna jednadina)
x
jednacina)
?L=u) z= xu, i
=uz=xu, =u+xu
z'=lt+ xu'
*ordx
X
u*xtt'=ulnu
u+xu'=ulnu '-
dx
x
= *4=u(lnu-l):)
=u(lnu-1)
u(lnu-l)
u(lnu-1)
du
xx
Jd
tx )
du I, c=lnlctl
J| u(lnu-
,d' l),, =llL
u(lnu-1)
hllnu-ll=tnlx l+cc== lnixci
1nI ln u -11= lni x i+
-=-
lnpccll, c=1nI C1 I
lnu- lnu=ctx+ l.) u=e1+c,x

lnu-1I -= ctx 4 lnu=clx+1 tt="1+c1'x
l+c x
I+Cr .x
z=xu=xe
z = xu= x,e
,
( du=dx )
= xr =) du=dx
uu=
y,=z=xe1+'. Jy-dx= Jxei+c1xdX=
= rt+ct'x4r= vv== Lrru''
1x y = Iy'd* = [ x. el*'t'' d,x =[a, =
!' = z = *. "l+ct"r = dv-e1+c1xdx
CI
)=
_
=
1L 1 ¡el+c i xdx=-xe I+c1x
1+c1s _L1r,*",.*O*=Lr.rt+c1.x
x*.rt+c1.t
e
1
-2
- e
1+c1x
=,tx--*,.
* c2 =(
+c2 2) eel'"r'* +C2
1 1+c1x
+ cz
C1
CI Ctu
CI C1
CI J fir,*",*
CI C1 C1
158
158 Diferenci.ialne.iednaiine
Diferencijalne jednacine viseg
viieg reda
3.
3. Naiire5enjediferencijalnejednaCine
Naéi resenje diferencijalne jednaCine x= ey y,,
e! + y".
y'=p+y'=ty'dx=lN"
y"=p y'=Jy"dx=Jpdx
x =eu"dx
x=e°+p+p
dx
= ii= et, +l + dx=(t+ep
dp
dx=(1+e°)dp
)dp
du= dt
u=pP] du=dp
y'
y'=Jp(1+eP)dp=
= ! o(t + ep ldp = f! pdp+f
Nn+ pePdp=
nepdo =(u,.=[
dv=ePdp v=eP-l=+r,
=42 ++peP-e°+cl
pep -ep +c 1
\dv=ePdp=v=eP ) 22
y= fy'dx== f(2
!fdx lfln'p2+peP-e°+c
* pep -sP +ct)(t * e°)dp=
ep )dp =
= J(Z
!(ro'
p2 + -sP +tn'ro
* peP -e° * pe2P
+ p2e° + 2
-e2P +c, +c
pe2c -e2p fe°)dp
+c,ep 1dp +c
t
f p 2 e P =(u =p2du=2pdp
*='oo!)=
2 p
Ip'r,
' 1u,= ,:
dv=e°dp v=eP )
e -21
= pp2ep tr-pe dp
-2!pepdr=
2
r e- ° -2pep
--r = pp2ep +2st
2-rpe P + 2e P
[dr=ePdp=v=eP
y=-16 p3 *peP
,=*o + pe° -e°
-sP -eP +tn'ru
-r, +1 p2eP --pro +eP +1
pe° +"0 peep --e
+1n",, -lrro2P -1
-|rr,
e2° +clp+cleP
+ctp+c1ep +c2.
2 2 4
Re5enje je dato u parametarskom
Resenje parametarskom obliku
2
y=
x=p+e°, t=f!-lol.rr,
p*ep , y=(p-3)e2P+(p*(+-t+ct)."0 *f6 p3+cip+c2.
-1+ci)eP+1
2 4 2
nt +clp+c2.
4.
4. Naci
Nadi resenje diferencijalne jednaCine
re5enje diferencijalne jednaCine !, = x2 ..
ry'+ y"=
,,,=Z,l y .. =Z
!y =z, =z,
xz'+ *'
xí + z == x2 a ,'+!-z
+-z ==;ux (linearna
(linearna diferencijalna jednadina)
z=uv,, z'=úv+uv'
z=tt.v z'=lr'v+uv'
vú
ur' + uu' + ! uv=x
+uv'+1 uy = I :) vu' +(v'+
vú v)u=x
+ (v' +!1u =x
xXX x
v' +! = o
v'+v= = !! -+ > hlvl=
-dv =-dx
= -tnl* l+,v=1
=1
xv
x v x x
!u'u, =,
-1 =x 4 u'=x2
y' = x2 s du= *2d* *1*
x2dx u=X;+c
xr3 = u= r,
3
=UV =-+- =z=-+-

X2
z=yv=t*L*
z et yyr= ,=t *r,cix2
33x3x
x 3 x
2
tl
! y'dx = IJ(3+)dx=
;
y'=
y' = fy"dx= * Sr-,a* = * , , tnl xI+c2
{9+clnl x l+ c,
y=
= fly'dx = f(
y'dx = 9+cIc,tnlxl+c2)dx
I,+* 36 +cy(xlnl xi-
={+c1{xtnl
lnI x +c2)dx =
I
xl-x)+c2x+c3
x)+c2x+cq ..
c) F(y,
c) F(!, yy',, ..., y(n) )) =
.., , y(n) )
= 0 ,, n > I (diferencijalna
(diferencijalna jednaina
jednadina koja ne saddi
sadrzi x)
, .
dz
dx=1.+=4.r,
yy' =z,
= z, z=z(y),
z = z(y), y"=
y, ' =d! =
= = 2,.z,
.y =z z,
dx dydx
dy
y dx dy
y
Diferencijalne vileg reda
iednaiine viseg red.a 159
159
,._dy'_dy' dy_d(iz)
d_ =- dy' . dy ,_ z z,,. + ,2 1. z = zz2.
_ d( z'.' ) y,
y-(zz+(z))z=zz+z(z),itd.
z 2)2, itd.
' - dx
yn, = = z, + z.
. ( . z, 12 ( z,
dx dydx
1
dy dx dy
dY
5.
5. diferencijalne jednaiine
resenje diferencijalne
Nad re5enje
Nadi jednacine y' y'-- /7 = y ' y'.
y' .
z* t =y. z. z' * 4= y.#-

.dz
dyzfia,
z-I
dy
y - t!=
=L y
t+*
rdy=f
z-I
dz
z z
lnlyl=j
rnltl= !$ a, = !#
z a, = ! a, + !4
dz=jz-1dz=fdz+j dz =z+lnlz-II+c1
= z + tnl z - I l+ c 1
z-1 z
z-l l+c,'=cZ(z-l).e',z , c2=e
z+Inl z-Ili
y=e
!=e
z+lnl
=c2(z-1)e C|=ectc¡
dY
dy
=z dx = 1 dy = 1 c2
I (ez + zeZ - eZ idz = c2eZdz
'v=Lrr'le'+re'-"'far=czezdz
,a=z)clx=-dr
dx z z2.. `
,=ldx=
x = jdx = c2ez *cs
c2eZ +c3
obliku xx== c2eZ
Re5enje je dato u parametarskom
Resenje c2€' + c j,, y
* c3 cz(z-
! == c2 l)e'
(z -1)e` .
zameniti u izraz
od.rx pa zameniti
Ovde smo mogli izraziti zz kao funkciju od izrazzay
za y
x-c3 x-ç?
eZ=
c2
z=ln
s, -x--ca-=r=mlx-ci-|,,, c2eZ = x - C3
"r"" =x-c3
C2 lr,C2 I
-
v=(hlTl-,x*-,,,.
y = (In
X
1)(x -c3).
C2
C3
6.
6. Nad reSenje
Nadi re5enje diferencijalne jednaCine 3yy'
diferencijalne jednacine 3yy' - 5(y)2 =0
51y'12 = 6 ..
, ,. ,
=z, y =zz
yY'=zrY'=zz'
3yzí-5z2=0 3yz' - 5z=0 )

3yzz' - 5zz = 0 + 3yí-5z=0 í=3z
r' =*
3y
'- z'
i=**
z3y =
5 dz
+=*-l+=it?
z = ÿ
5d
z = 3 j ÿ =
5
zI= lnl y I+c +
3
dz
hlzl=]*lrl+c 5 d
lnl z= c1 ysc=In' cl
'=''df "=tnl'tl
,
I
T-:
s s
t y'=z=cili*y3dy=cix
y'=z=c1y3 dy=cldx
j^2
jy -i;i 3 =c1x+c2
3dy=cljdx -Zy
J y'iay=c,!ax= =ctx*cz - i1[/p,*+cr1=-1'
y2(c1x+c2)=-2.
I
Homogena
H linearna
omo ge na line dife rencii alna ijednacina
arna difereneijalna e dnaiina
I
Homogena diferencijalna jednacina

Homogena diferencijalna jednacina oblika
jednadina je jednadina
' on(x)y(')
an( +a,-,(xy(n-tl +...+a1(x)
x)Y("'+an-1(x)Y{"-11 +...+a/x)y'+as(x)y=0,
+ao(x)Y=O, gde gde susu ao(x),a1(x),...,an(x)
ar(x),a,(x),"',ar(x) neke
i neprekidne funkcije ii an(x)
n"prekidne an(x)*0# 0 ..
y Ako
Ako je je poznato jedno partikularno regenje
poznato jedno partikularno lilx) homogenog
re5enje y1(x) homogenog dela dela jednacine
jednadine
y" + a 1(x)y' + a0 (x)y = f
y"+a1(x)y'+ao(x)y= f(x), smenom !=z'!t,
se smenom
tada se
(x) , tada y = z y1, gde je z=z(x),
gde je snaava red
z = z(x) , sniZava
jednadine.
diferencijalne
I
I
160
160 Diferenci.ialne.iedrnCine
Diferencijalne jednacine vikg
vile& reda
Ako
Ako znamo dva
znamo dva partikularna re"senja
partikularna re5enja y1(x)
r/x) i
i yr(*)
y2(x) jednadine
jednacine
y"+a1(x)y'+a0(x)y= (x), tada
y'+a,(x)y'+ao(x)y = ff(x), tada je funkcija y3(x)=Y2(x)-y,(x)
je funkcija jedno partikularno
rs(x)=yz(x)-ylx) jedno
resenje homogenog
regenje homogenog deladela jednadine, pa se
jednacine, pa taj deo
se taj jednadine
deo jednacine regava
relava smenom
smenom yh ln=!sz
= y3z
opste resenje
Opte polazne nehomogene
regenje polazne jednadine je
nehomogene jednaCine je y(x)=yh(x)+y1(x)
y( x) = y{x) + y
/x) ili
y(x)=yo(x)+yr(x)
y(x) = yh (x)+ y2(x) .
1.
1. Nadi op§te
Naci relenje diferencijalne
op5te re§enje diferencijalne jednaCine
jednaCine y"+ 2 ÿ- xy = 0, ako
xx,y'+2.y'-ry=0, je yr=t
ako je
partikularno re"senje.
partikularno re5enje.
-- e''
y=z-,
ex
y=z';, yJ =z
,, e*
,, =2.;*,
ex x.e''-eI
-+z -T=e"(=+z í x-1
,-z'
-el =ex(-+z x-l
x ex
)
x x x x2 2
, " -)
x-1)+er(zx-z x--^l xrz2 -2x(x-1))=
*2, x-1+z -2*(*- ll
="-*(1++zr.f,1+e*1LL
-
y,
y"=ex(z
xX x,
x2
x.
xz x2
*,--''-i-)=
xa
,. ,'" z'+í1
+( I ,. z(
,,1--)+ ,2 1/ ).l =
" L !*r.t!--l
r
-="-l ;-''
x
1---)+;-;'*''(;-?)+
x
-2)+Z-
x x x x x
z'(7-7)
x x )=
Z2
(=exz1
eY I z'+2.(t-l ).2'+(t-Z*41
=".x[L=-z"+2(I-1)z'+(1-?+
x xx 2)zi
*'rr'-)
x x
,1
I ,.*z.rt-!t.2,+(t-2*4t.11.r.,
[z_+2.(l_i-)zF+o_._+_y).z].ex
*z 1!*,
+2.(i+z ,!_\y
(1 - 2)) er-zer=0
e, _2.e., =0
L x J *''-l xr'-'* x x,2""
,'z"+(2-?+?)í
+ p -Z a ?). z' +
xxXxrxx,
X X
t -? * 4 * ?-4 -1)z=0
+(1-?+-+-2
x x2 x x2 -, l. =0
( z t z"+2z=0
z. + 22, = a -?
, " .
z'=u,
z =u, z'=lr'
z =u
u'+2u=0 du = -2u du = -2dx

ú + 2u = 0 + *=-ru*4!=-2dx u = -2x +c ) uu=s-2'r+c
tnlul=-2x1c = e-z.T+c ==ct.e-2*
e-2x , ct=€c
= e`
\
dxu
dx = 1nI u
I
z=u=c1 e -2.0
z'=u=ct.e-2* z=c1 je -2.T dx=-2
CI
- 7=6,,!e-2rdx=-7,e-2* e
-2.Y
+c2 =c
+c2 e
-2x
=c.t.e-2.r *c2, c;c-t _-
+c2, =_Z
c1
e''
y=z-=c;
e
y=2.-=c.l e
-.l
e-x
-+C2
l'
.-*c2._.
xx-x
X
ee*
X
-
X
C
.
|
2.
2. Naii
Naci op5te resenje diferencijalne
opgte re5enje diferencijalne jednaCine l)y' + (4x -- 2)y'
jednaCine (2x + 1)1+ 2)y, -8y
- gy =0
= 0 ako se
se zna da
je njeno partikularno re§enje
reSeqie oblika e^' == const)
obtika emx (m const) .
"
y1=e mx ,y1=mew", ,
y1
2 mx
=me
(2x+1)m2emx +(4x-2)memn -8em =0
2m2 x + m2 + 4mx - 2m - I = 0 + 2mx(m+ 2)+
2m2x+m2+4mx-2m-8=0 2) + (m + 2)(m -4)=
- 4) = 0
(m + 2)(2mx + m -4)= m = -2 za svako x y1=e-2x
,
y=z
y=z,e-2r e
-2.Y
=ze. -2x -2ze-2*
y,=zre-2*
,, y
-2.0
2x =(z
.
-2z)e-2.Y
=(zr_22)e-2.r
s'"-2* -
!'y" = z"e-2x - 2z' e-2* -
2z'e-2x - 22,
2z'e-2x zx z, - 4z'
4 ze-2* = (z'
e-2t + 4ze - 42, + 4z)e-2x
4 z )e-2-,1
((2x+1)(z"-4z
2 x + I )( z' - 4z' +4z)é 2x
2.Y
+ 4 )e-2' +
z+(4x-2)(z'-2z)é
4 x - Z )( z, - Zz 1e-2-, -8zé
( 2x =0
- g ze-2* =0
Diferencijalne
Difere iednaiiru vikg
nciialne jednaéine viie p reda 161
(2x + l)z' + (-8 x - 4 + 4x - 2)z' + (8x + 4 -- 8x + 4 -- 8)z =

(2x+1)z"+(-8x-4+4x-2)í =00
(2x+ l)z'-(4x+6)z'=0
(2x+1)z"-(4x+6)í =0 ) ,'-!Nr'=g,
z"_4x+6í =0, z'=p, z'= p, z'=
z"=p',
p' ,
2x+ I
2x+1
P
4x+6
p,=!x+6
' 2x+l'
2x+1
) @-=#*-l+=[ffi*
p
p
dp 4x+6
2x+1 p 2x+1
-j4x+ódx
I
j4x+6dx= j2(2x+1)+4dx=2jdx+2j 2dx =2x+21nl2x+11+c
nlol= I# a* 1ffi*
1nlpl=
2x+1 2x+1 = 4ffi
2x+1
t = z[ a* + -- 2x + 2 tnl 2x + l+ c
p=e
e2x+21nI 2:+ll+c
2.r+2lnl 2.c+1 1+r ,,) ?t
C1(2x + 1)2 e2x c j= e`
c
=cl2x+l)2e2*,c,=s' ,
z'=p=cr(2x+l)2"2*
z' = p = c1(2x + 1)2e2x
(u = (2x + 1)2 du = *,,)=
4(2x+1)\
z=jz'dx=clj(2x+1)2e2idx=
: :: :r:: I ":,.
*
7 = ! z, dx = c t ! ( 2 x + t 12 e2 dx =1"; =
2r 1
?
\dv=e2xdxv=2e /
a
u1 =2x+1 dui =2
1 -,
= c r ( Q * + t )2 e2 -2j(2x+1)e2xdx)=
=c1(2(2x+1)2e2x
!
*
- 2! { z x + I ) e2 dx ) =l;:
dv ::;:: 1
2x -
:1,,.)=
v1=-1
/ 1 2
!.
=
= 2\ (2x+1)2e2i
{zx - zc, {tQx )e2' - je2xdx) = 2
-2cj(2(2x+1)e2x
+ t )2 e2'' +I (2x+1)2e2x -cl(2x+1)e2x
} tzx -
!e2' dx1 -- +cle2x +c, ==
*cp2x +c2 + t l2 e2* c 1 1 2x + I 1e2.'
t
= (4x2
=|{l*'
2 +4x+1-4x-2+2)e2i
4x+ -4x-2+21e2* +c2
+ 1 2 (4x2 +1)e2x +c2c,
+cr ==}H*' + 11e2'' +
cr.é
y=ze-2i
y= =C (4x2+1)+C2
2x
I
" =L14r2
z. e-2.r
2',
e-2'
+ I S+ .
I
3.
3. Nati
Nadi op5te resenje diferencijalne
opste re5enje y'+Lr'-!t=0
jednaCine-y"+
diferencijalne jednaine x 1 y -0 ako zna da je
se zna
ako se
l-xx
7-x'
1- x 1-
I
partikularno resenje
njeno partikularno e'..
oblika ex
reSenje oblika
I y=zex,, ÿy'=(z'+z)et
y=z,ex =(z'+z )er ,, y"=(í +z+z"+í)ex
y'=(z'+z+z'+z'1et
(z"+ 2í + z)ex +1,LTz'+z)e'-
(z'+22'+ry"'' x (z+ )ex - 1
I z,.e''
ex =0
l-x'
1-x |-x
1-x
z'+e+fi)z'+(1.*-*)z=0
)z=0 > z"+(2+
z"+(2+--2.--)z' + (1 + z
1-x 1-x 1-x
x)í =0,
1-x =0,
r' +Q+fi)z' 1 z'
Z =u, z"=u'
=u, z' =u'
, .^ xx )u=- 2-2x+xu=-
2-2x+x 2-x u=
2-x l+l-x u=(
1+1-x 1I
u (-- - 1)u
l-x = -- 1-x
uu' =-(2+
1-x - -- 1-x
l-x = --1-x
,
- -( 2 +
' ---)y u u I
x-l )u
I-x = x-1
l-x'
=,* - 1)dxj
*uu=(xl1 rfi - 1)dx
* t$uu=j(xl1
I )dx =t I )dx
lnl ul=lnl x-1l-x+cu=e,-x+tnlx-j=cl(x-1)é

lnlul=lnlx-l l-,r+c e14=sct-x+tnl*-tl =ct(x-l)'e-*x,, c1=e`
ct =€c
í =u=c1(x-1)e-x
z' = u = c ,( x - l ). e-''
u=x dv dv=e xdxl-

= e-''dtt\
z=jz'dx=clj(x-1)e-xdx
7 = ! z'dx = c t!(x- l).e-'dx =cif xe-xdx-cjje-xdx=1
= c t!xe-*dx-c le ^:ldu=d*
1[e-'d"tt := ', v=
=(du=dx
,=-r-''
-e )
= cc jt(-xe-t dxl++ cc,e-t
(-xe-x + j[ ee-* dx)
"` = cl
je-x = (-xe-x
c r(-xe-* -- e-x
e-' )+ c,e-'' +C2
) + cle-x + c,
162
1.62 Diferencijalne
D i e dnaiine viseg
ifere nci i alne jednacine vi ie s reda
re da
e-.0 )
= -c t(x.
= -c i (x e-'r +e-
e-_` + e-'tx - e-'' )++ c, -clxe-.`
c2 = -c txe-x ++c2
c2
y=ze.r
y z. e'( - (-c e-'* ++c2)ex
cr). e'' ==-cix+c2e`.
= fi .
-c tx* cze'' .
4.
4. Naii opte
Nad op5te reienje + x) y"+ 2y' - 6xy = 4 - 12x2 ako
jednaCine (3x3 +x).y'+2y'-6xy=4-12x2
re"senje jednadine su lr=ax*b
ako su y, = ax + b ii
lz == Ax2 + Bx
y2 Bx+C partikularna re§enja.
+ C njena dva partikularna re5enja.
=ax+b, yi
!t =ax*b,
y1 yi =0
y¡ =a, y7=0
2a-- 6x(ax+
2a 6x(ax + b)= 12x2 > -6ax2
b) = 4 - 12x2 -
-6bx+ 2a == 4 - 12x2
6ax2 -6bx+ l2x2 - -
4a=*12,
-6a=-12, 4b=0,
-6b=0, 2a=4
Iz sistema jednadinadobijase
Izsistema a= 2 ii b=0
jednacina dobija se a= b =0 * lt=2x
= 2x
!z
y2 = Ax2 + Bx
= , y;
Bx*C
+C
y2 =2Ax+ B, li
= 2Ax + B, =2A
yz =2e
,
+x)2A+4Ax+2B-6x(Ax2+Bx+C)=4-12x2
(3x3 + x).2A+4Ax+28-6x.(Axz + Bx+C)=4 l2x2
-- 6Bx2 + (6A- 6C
6C)). x+
x + 28 = 4 -12x2
2B = - l2x2
48=-12,6A-6C=0,
-6B=-12, 6A-6C=0, 28=4
2B=4
Iz
Izsistema A=C=l
se dobija B=2 ii A=C=I
jednadinasedobija
sistema jedna6ina ) y2=x2
y2 = x2 +2x+l
+2x +1
ls + I je partikularno relenje
= lz - ! t = x22 +1
Y3=Y2-Y1=x jednaine.
resenje homogenog dela jednadine.
yh =z(x2+1),
lh=z'(x2 +t), yÿy'n=z'.(x2
=z'(x2+1)+2xz
+1)+2xz
yf,
yh = z' ( x2 + l ) + 2 xz' +2z+2xí
=z"(x2+1)+2xí =(x2+1)z"+4xí
+ 2 2 + 2 xz' = x2 + 1 ). 2' + 4 xz' +2z
+ 22
1
( 3 x3 +x)(x2
(3x3 + I )z' + ( 3 x3 +x)4xz'+2(3x;
+ x)( x2 +1)z"+(3x3 + x)4xz' + 2( 3 x3 + x)z+2(x2
x)z + 2( x2 + 1)z'
I )z' + 4xz - 6x(
6x( x2 + I1)z
)z =
=0 -
x(3x2+1)(x2+1)z"+(12x4+6x2+2)z'=0
x.(3x2 +t)(x2 +l).2'+(12x4 +6x2 *2).2'=0
í p, z'=
z'==p, z"=pp',, p=p(x)
p= p(x)
+l)-p'+(l2xa
(3x2 +1)(x2 +1)
xx.(3x2 + 6x2 +2).p=Q
p'+(12x4 +6x2 +2) p = 0
l2xa +6x2 +2 rtr=_).3xa +4x2 +l-x2 +3xa ,,_
__ 12x4+6x2+2
dx- 2 3x4+4x2+1-x2+3x4dx-
dp
dp
pP x.(3xa +4xz +l)
x(3x4+4x2+1) x.(3xa +4x2 +l)
x(3x4+4x2+1)
dx L^
^ dx+2 x-
x-3x3
3x3 dx 2x-6x3
- 2^ dx+ 2x-6xj dx a e^
xx 3x* ++4x'+l
3x4 4x2 +1 xx (x'+l)(3x'+l) - -.'
(x2 +1)(3x2 +1) -
----------;-
2x-6x3
2x-6x; Ax+B+ Cx+D ) A=-4,
Ax+B
A=4. B=D=O
B=D=Q ii C=6
---;-----=-=:+#
(x'
(x2 +1)(3.x`
,
+l)(3x' ++l)1) x'+l
x2 +1 3x' +l
3x2 +1
dp =
Q=-z.d* dx 2x
dr* 6.* d*
6x --
xx
-2. ?*
x'+l
dx+
P
p x2 +1 3x'+l
3x2 +1
tnlp
lnI pl=-2tnlxl-r^lx2
I=-2 lnI x I- 2 ln1 x2 +11+11113x2
+tl+mlsx2 ++tl+c
1 I+ c p=r,ffi,
= p=
cl 3x2 + 1
x (x +1) z
c=
c =tnlcll
In cil
7' - p ) z = f[ p
z'=pz= = r,!ffi+
= r,1$ffi*x=c !-#.
dx=c dx r 2dx
pdx f cr,1 .
=
(x +1)2 2 2 / 1 (x2
¡ X +1)2
=cif
='' 1 z3 -'' 4\
dx
x
Cif!
dx
+2cif
* r z
x +1 " (x +1)
dx 1
x
c prctgx * 2c 1
#
1
== -cct - ciarctgx+2ci-arctgx+2ci
2
r* !
* 2' -
z
x
2(x +1)
+c2z
-i-.,,+' !"" t
, Diferencijalne jednacine
Diferenciialne viseg reda
jednqiine viieg reda 163
163
't
r=rt.#
z= cl + c2 ) yh = z (x2 +l)=X*rr.(x2
ln=2.(x2 +1)=Lc + c2 (x2 +1) je regenje
+11 je re3enje homogenog
homogenog dela
- x(x z +l)*c2
+ 1) x
, jednaine, pa je y ==ln*!t
jednadine, yh +y, = + c2 (x2 +1)+2x
=X*rr.(x2 + 1)+2x regenje
re5enje polazne jednaine.
polazne jednadine.
x
' 5.
5. Nati opgte re"senje jednaCine (1-x2)y'+2y=2
Nadiop5tereSenjejednatine (1- x2 )y"+ 2y= 2 ako
akosu Jl = I
su y1=1 i lz=x2
i y2= x2 njena
njenadva
dva
" partikularna
partikularna regenja.
re5enja.
y2 -
ys = lz
y3 - I je partikularno
x2 -1
-!tyi = *2 partikularno re5enje
regenje homogenog dela
,
!n = z(x2 -
yh = , x2 1)
1)l), yiy¡, == z'(z'(x2 - l)++ 2xz
' ri=r'(*2
yh = z"(x2 1)+2xí +2z+2xí = (x2 1)í
-l)+2xz'+22+2xz'=1x2 +4xí +2z
-l1z'+4xz'+22
(1x2)
(t - x2 )'f{ *' - 1)z"
[(x2 r)r' *+ 4xz' +
+2z1+ x2 1)z=0
2z)+ 2(x2 - 1)z = 0 z1
' -l)2r'+4x1x2 -l1z'+21x2 1x2

(x2 1)2z"+4x(x2
(x2 1)z'+2(x2 +l)z=0
-l-x2 +1)z =0
: (*2 -l1r'+4*r'-o ) z'+{z'=0;
(x2-1)z"+4xz'=0 +
4x
X2 -1
z'=0; í =u, z"=ú
z'=u, z'=u'
,
u'=- 4x
4x
lt'=---a-U du
-_-
du 4x
4x
dx
,du
J-=
du
l-=-21- ^t 2xdx
2J
u
xt-l 1 uu x2 -1 x2 = ' u
=, -=----;-dX
xt-l u x2 -I
'x'-l
uI=-2lnl
tnlul= x2II+c=ln cl
= r, c, +,u°=fu C1
1nI -2tnlx2-r l+c = (x2 -1)2 "1fu|,' , c=1nI c I 2
í=u= I# x = n, x 2-1x dx== -',

[4*1)2 c J dx !**',+c I#
z' = tt =
7:F
(x2
cl
= z=
z=
(x 2
e1
1) (x2 -1
x2 -1)2 (x2
==
1
=(u=x du=dx, dv=(xsdl)2 -1 ) -
2
+ ijI
tl#l Jx +1l xI *,,
=,,, e! x+l il+, x
=ci(Zln i)=c1(-1-x-1
=,',
.
i,4*l-
l2
x2 I+2 x+1 - ). *,4#|
d 1) x+1 2ln 2(x2 I 4
) +c2 =
=
=-+ ^l#l x+c =,,(,,lil;|.

x-1 x-1
;( x+1 *)
cl 2x
I 2, c, =-- cI
x+1 + 4-*,, -X
c- ln
=
4 1 1 )+c2,
2 x2
2 c ln +
X2
2
c C3 =
4
x-1
ytnl#|. 2x )+c2(x2
yn
Yh - t ). z = c.1 x2 1)(ln
== (x2 -1)z=c3(x2 -I x+1 *1
x2 I + cr1x2 -1)
11 -
! = ! n * ! t =c3(x2-1)(ln
Y=Yh+ = c s( x2 - t xhl#|. 1)+c2(x2
x+1 + *)
x2x + c2(x2 -1)+1.
-t +t ) .
' 6.
6. Nati
Naii opgte
op5te regenje
re5enje diferencijalne jednadine (x2
diferencijalne jednaCine - 11y' + 4x1+
1x2 -1)y"+ 4xy' + 2y = 6x ako
= 6x su y,
ako su - x ii
y, =x
+x+1 x2
y, ==*
Y2 njena dva partikularna
partikularna regenja.
resenja.
x+1
,s=tz'tt == x2+x+l x2+x+1-r2-, 1I

x2+x+1 x2+x+1-x2-x
r'=--*-ll-=;7
Y3=Y2
*+t - x=
x+1 x+1 x+1
:
t
I
164 iednaiine vikg
Diferencijalne jednacine vile s reda
v,=
J
zz , í(x+1)-z r' _ ,z
n x+ 1 "'n,_z'(x+l)-z=
í
(x+ 1)2 x+1
(x+1)2
Yn=x+1'Yn= x+ l (x+ l)2
(x+1)2
z"(x+l)-z _z'(x+l)2
,," =_z'(x+l)-z'
rh
Yti
í
(x+1)2 -2z(x+1)
-22(x+l) _ z" z' _ 2z'
22' * 2z
'
2,
(x+ t)2
(x+1r)2 (x+ l)a
(x+1)4 x+ I (x+1)2
x+1 (x+ t)2 (x+1)3
(x+ l)3
(x-l)(x+l)l+
(x-1)(x+1)I
It-)z')2
(
y* * i
2z
"
1
- x+1
'
#. ffi,). 4'(h - ffi)
+ (x+1)2 )
+4x( 'L
(x+1),)+z--=0
x+1
+ 2 =o
"
2(x-1)+
(-t-l)z'+,-2(x-!) 4"=)r'*(2(r-l)
* 4x )z,+(2(x-1) 4* 2(x+1))z=0
4x
(x-1)z"+(
.r+ I
x+1 x+l' '(x+l)z
x+1 - (x+I)z
(x+1)2 (x+1)
,*2(*+]!p=0
2+ (x+l)z'
(x+1)
(A -1)z + -2x+2+4xz+
1t-t1Z
2x-2-4x*2x*2z=0^
. ,. , -2x+2+4x Z,, a-'-------";-Z=v
2x-2-4x+2x+2
x+1I
x+ (x+ l)/2
(x+1)2
(x-l)z'+22'=0-
1)z"+2z'=0 z"+ 2 í =0,
r'*J-z'=0,
x-l
x-1
=u, z'=u'
z'=u, z"=ú
u'* 22 u=0
ú+ u-Q 2 du -- 2
=- x-L
jdu --2j dx
a, = l@=-21
2 a,
fu
x-1
x-l u
u x-1 = t ,tu t x-1
x-l
lnI uI =-2lnl x-1 +c
lnlul=-2lnlx-t l+c, = u=u=#,C2 c1ct=lnc2
=lnc2
,'=u=
Z =u= '2
C2
(x- l)'=
(x-1)2
2 ) z=
2=lz'dx=l
jídx=j
r r (x-'2
C2 2=d*=--9-16,
1)'
(x-1)2 x- I
x-1
+c;
dr= ---c1-+---c1-+c3
Ir, =-fi*;fr'
C7 C7 C7
Y=Yn+Y1-=-;-*;;j*r,
C C3 C7
Yn=x2-11 x+1' !=ln*Y, x2? 1+x+1Y1
Jednacina
J e dnadina sa konstantnim
konstantnim koeftcije
koeficijentima
ntima
Jednaina sa konstantnim koeficijentima

Jednadina jednadina oblika
koeficijentima je jednacina
an.y(')
an +an_1 y(n-1) +...+a1
y(n) *en-t.y(n-t) .y'+ao.y=l(x),gdesu
+...+a1 y'+ao y= f(x), gde su ai (i=0,1,...,n)konstante
a, (i =0,1,...,n ) konstante
Opste re5enje
Op5te regenje jednadine je y == yh
jednacine je * ! p..
ln +yp
Jednacina ar'r'
Jednadina ar-1 .r'-t
an r" + an_1 r"-1 + ...* a1 .rr +
... + at * ao =00 se zove karakteristicna
e1, = jednadina, a
karakteristidna jednacina,
(resenja) karakteristicne
r 1, t2,...,tn su koreni (re5enja) jednadine.
karakteristidne jednacine.
1)
1) Koreni karakteristicne
Koreni jednadine su realm
karakteristidne jednacine realni ii razliciti
razliditi
n
ln -
lc,c1e's'''* r¡.x
Yn= .
i=l
i=1
2) je 4.
2) Ako je ri realan karakteristidne jednaine
koren karakteristicne
realan koren jednadine visestrukosti
vi5estrukosti m m>1 ), tada
m ( m>.1), tada uu
fundamentalni skup re3enja regenja ulaze sledeiih
sledecih mlz funkcija
er'x . g'i*
x2er¡.x
g'i* xm-1er;.x
e'it ,, Xx er¡.x ,, s2 ...,
, ,,,, xm-l e'i-Y .
,
3) Neka je
3) Neka je koren
koren rirj == daij *+ Fi.ii koren karakteristicne
kompleksan koren
kompleksan karakteristidne jednadine
jednacine
(imaginarni deo deo je razlieit
razliiit od nule).
Tada je je !yii == s'i ''
er' '"x resenje
re5enje date diferencijalne jednadine.
Diferenciialne jednacine
Diferencijalne viles reda 165
165
" iednaiine viseg reda
r-x ax+Qxi ax
= r'i't' e'
a._c
y=e'
!i = g'i''t =e'
- '
"ai"r+pi't'i
=e' fl..ci =e'
r0i'x'i - goi''(cosßx+ISlnßix)
lcos Bix+i sin Brx)
. .
' interesuju realna resenja,

Nas interesuju pa zbog toga u fundamentalni skup resenja
re5enja, pa re5enja ulaze
' R"{r, }=e

Re{y,.
a .e
' 'cos fl
}= eoj"' jx ii Im yi
F ix l,{yi}==e a ' .x 'sin
sin ßix.
B,x '
"ot'*
. 4) Ako
4) Ako jeje rirj=dj* Fi.ii koren
= ai + ßi koren visestrukosti
vi5estrukosti m m ((m> tada uu fundamentalni
171>1I ),), tada fundamentalni skup
skup
diferencijalne jednaine
re5enja date diferencijalne
resenja sledeie funkcije
jednadine ulaze sledeée
ax a x .cos pp,
xe' m-1 a.x .cos
e' cos ß.x
_ e .cos
"oi"r
Fjx, x,edi'x cos ßx,...,
cos ß.x, ..., xx*-l"oi"' Brx
ax slnßx, xe
eroi'''.sinFjx,
'
a.s
' sinßx,...,
x.edi'*.sinBrx,...,
m-1
e '
a.rsin ßix.
xx^-ledi''.sinprx.
,
* Metod jednakih koeficijenata
Metod koeficiienata
- Ako je ie f(x)= je a,
eat [ Pm( x)cos fix +Qn(x)sinfix]] gde je
f(x)=e*lP,(x)cospx+Qn(x)sinfu a,Be P,(x) ii Q(x)
R,aa Pm(x)
fie R, Q,,(x) polinomi
_ m i n, jednadina
step ena min,
stepena jedna6ina ima ima jedno re5enje oblika
jedno partikularno resenje
!y 1t = xr 'e'[ Tk (x) cos ßx
.e^fTolxlcos fu+ + Rk(x)sin
Ro(x)si, ßx j, gde su
fu),gde su Tk (x) ii RA
Tp(x) Rp(x) nepoznati polinomi stepena
(x) nepoznati
max(m, n) ,, a r je visestrukost
k = max(m,n) jednadine.
karakteristidne jednaeine.
vi5estrukost korena karakteristióne
- Ako a+ ß
Ako Bii nije resenje karakteristióne jednaóine,
nijere5enjekarakteristidne uzima se r=
jednadine,uzimase r=0.
O.
- 1.
1. Nadi opte
Naci op$te resenje y' + y"
diferencijalne jednacine y"
re5enje diferencijalnejednaCine y' == x2 1+ 3xex
x2 + 7+ .
: . y'+y'=0*rt+r'=0)12(r+l)=Qart=r2=0,r,=-1
y'ff+y"=0 r;+r2=0 r2(r+1)=0 r1=r2=0,
x
- =c1+c2x+c3e
Yh=ct*c2x*cze-''
yy
. y'+y'= x2 + l
y'+y"=x2+1
I
+l
ea`[Pm(x)cos fix +Qn(x)sinßx]=x2+1
e^lP^1x1cosfu+Q^(x)sinfu7=x2 * a=0, ß=0, P^(x)=x2 +1,
0=0, Pm(x)=x2
' a+ßi=0r=2
k=m=2, a+ Bi=0=r=2
i yi,1
Y,,, =x2
=*''(Ax2 +Bx+c)=Ax4 +Bx3 +cxz
(Ax2+Bx+C)=Ax4+Bx;+Cx2
: =4A*'+38x2 +2Cx,li,
!'r, =4Ax;+3Bx2+2Cx, +6Bx+2g,lir
= 12Ax2 +6Bx+
yl,1 =l2Ax2 2C y,i =24Ax+6B
=24Ax+68 ,
, +l
+6Bx+2C = x2 +1
24Ax + 6B + 12Ax2 +6Bx+2C=x2
24Ax+68+l2Ax2
12Ax2 ++ (24A+
l2Ax2 6B)x + 68
(24A + 6B)x 6B + 2C == x2 +1I
X2 +
12A=1,
12A=1, 24A+68=0,
24A+6B=0, 6B+2C=l
6B+2C=1
3.
i Resenja sistema jednaóina su A=+,
pe5enjasistemajednadinasu A= 1,
t2 n=-4
12
B=-1 i c=1.
3
3
C= i
2
t I1 rT-}-
I12x 4t -3x +23JX
V- =-}
"Pt =-x
12 --f 3
3
2
22
.
. y'+y'w +y"=3xex
y" = 3xe''
t ea`[Pm(x)cosßx+Qn(x)sin Al= 3xex * a=l ß=0, Pm(X)=3x,
a=1,, F=0, P^(x)=3x,
"*lP.1x1cospx+Q,(x)sinFx)=3xe'
r a+ßi=lr=0
k=m=1, d+ Bi=l*r=0
166
166 jednaiine viseg
Di.ferencijalne jednacine
Diferencijalne viieg reda
!p, =(Ax+B)'e'' , 42=

yp1 =(Ax+B)ex, !'u, =Ar* B) e' ,,
+(Ax+B)'et
Ae' +(Ax+
!'p,
yPZ ==Aex+Aex+(Ax+B)ex, li, = 2Ae*
Ae'' + Ae* + ( Ax + B )' e'', y/72= 2Aex ++Ae"+(Ax+B)e"
Ae' + ( Ax + B ). e'
(3A+ Ax+
Ax+ B) e' + (2A+
B). ex (2A+ Ax+ e' == 3xe*
B). ex
Ax + B) 3xex
2Ax+5A+28=3x,
2Ax+SA+2B=3x, 2A=3, 24=3, SA+2B=0
5A+28 =0
Re5enja jednaina su
Resenja sistema jednadina e=1
su A =
2
ii B=-14
A
24 =-4 .
.
3 t5
3 15
rn, =(|x'1,'r.
yp1=(2x-4) e Y
.
I a I z 3 c 33 4)ex 15
!p=!pt *lpz= n* -jr' +-x- +(-x-T)'""
yp=yp,+yP2=12x4-x+x2+(Zx-
y=yh+yp=cl+c2x+c3 é x+Ix4-1
! = ln t ! p =ct * c2x * r,"-. +fro
12
-!r'
3
*ir' +t)t-frc.
x'+3x2+(3x-154
)ex.
2 2
.
, /
2. Nati ono
Nadi re§enje y(r)
ono re5enje y'- y"+ 2y'+ 2y =e
jednaiine y".-
y(x) jednaine
-!,
zx
2. 2 koje zadovoljava
koje zadovoljava uslov
2rl'+2y'+2y=e
y(0)=1,
lQ)= y(x)=0.
11 lim Y(x)=Q.
'y--Zy'+2y'+2y=o
y'-y"+2y'+2y=0
22' = r'-r2+2r+2=0
r3 -Lr'*2r*2=o
2
,l^1
(r-2)'(r+:)=0
(r-2) (r+-2)=0 = rl=r2=2,
2
rt=12=2, r.,=-V r=-
I
yh =Cle2.,
y h -- + crxe2* +c;e
c F2* +c2xe2i + c $' 22x .
-7,
"y---y-+2y'*2y=e
y'-2y"+2y'+2y=e2
2"
-+.,
2 ^
t
1
e,-1*
2C - e*fP^1x1cos fu+e,(x)sin p*l) o=-f,
=e[P,,,(x)cos,ßx+Q(x)sin,ßx] a=--2-,, ,ß=0, p,(x) = I
F = 0, Pm(x)=1
k=m=0, a+ßi=-Zr=1
d+Bi=-:+r=l
lI
--.e 1 1
--x
yp=Axe
!o = h6s-1'*
2 ,,Y=A(1-2)e
!'o = tr11 -4)r- '''
2
2'
Z.-A(3-x)e1
y; = AF:-)*t,;i'2=A(x-1)e
y"-A(-1-1+x)e - o(; tt,-l-
2C,, yi
y =A(1-x+1)e
= = A|-;k-:'
p 2 2 4
1
4 4 8 2
1
4 8
I
"i-;-:1,-:'
l 1
A(3-k)e r. - Z, e$ - t,,-1.
od - k- 2Y-?A(x-1)e 2x+2A(1-x)e 2X+2Axe
* 2 A( t - re-;'' 2t=e
+ 2 A*"-I'' =,-i'
2,
4 ;8 2 4 2
t-!-Z
(-8-gA+2A-A)x+(++2)A=1
' 8 8e+ 2A- A)x + ',4 t =!
r7*Z* 2)A = r = A=2S
2 25
I
44 --x
1
-;-,
lp=Vxe'
yl, xe 2 .
iednaiinc vikg
Diferenciialne vile s reda 167
1- 'l''
1
)t +c2xe2x ' xe --x
I
--x 4
CIe2x
y=cqt''
y= +c3e 2+
+c2xezx lcrg 2-'+Lxe 2'
2
25
. y(0)=ct*cr=l3c.l
y(0) = c1 +c3 =1 c; ==1l, , lim
limy(x)=0*ct=c2=0
y(x) = 0 = c2 = 0
- , _!.,
' '2s l)e
yy=(25x+1)e
=1|x+ 2
Zx.
' 3. opte resenje

Nad op5te
3. Naii diferencijalne jednadine
reSenje diferencijalne y' -- 2y"
jednacine yM xsin2x + x + 2 .
2y' == xsin2x
. y'-2y'=0
y"-2y"=0 ) r'? -2r2 =0 - r2(r-2)=0
,t -2r'=0 ,'1r-21=0 - r1rt =r2
=t2=0,=0, r3rr=2
=2
;
yh =C1 +C2x+c3e2x
Yh=ctlc2x*c7e2x
, . D^,
y'-2y"=x
y- -2y- = xsin2x
sin 2x
x sin2x = e*lPr(x)cos px+ Q,(x)sin px), a=0,
xsin2x=e`xx[Pm(x)cosßx+Q(x)sinßx], d = 0, ß=2, Q,(x) = x, P,(x)
F = 2, Q(x)=x, Pm( x)=0
=Q
I
a+ßi=2ir=0,
a+ Pi=2i+r=0, k=m=l k=m=1
' yu, = (Ax+B)cos2x+(Cx+D)sin2x
y =(Ax+B)cos2x+(Cx+D)sin2x
i )'p, == A cos 2x - 2(Ax + B)
Acos2x-2(Ax+ B)sin2x+C sin 2x + 2(Cx + D)cos2x=
sin 2x + C sin2x+2(Cx+ D) cos 2x =
(2Cx+A+2D)cos2x+(-2Ax-2B+C)sin2x
= (2Cx
= + A+ 2D ) cos 2x + (-2 Ax - 28 + C ) sin 2x
' =2Ccos2x-2(2Cx+A+2D)sin2x-2Asin2x+2(-2Ax-2B+C)cos2x=
ri,=2Ccos2x-2(2Cx+A+2D)sin2x-2Asin2x+2(-2Ax-28+C)cos2x=
I ;= (4Ax-48+4C)cos2x+(4Cx*4D-4A)sin2x
(-4 Ax - 4B + 4C )cos 2x + (-4Cx -4D- 4A) sin 2x
- y't = (-4A-8Cx-8D-8A)cos2x+(-4C+8Ax+8B-8C)sin2x
ympi =(4A-BCx-8D-8A)cos2x+(4C+8Ax+88-8C)sin2x
, (-l2A-8Cx-8D)cos2x+(-l2C+8Ax+88)sin2x+(8Ax+88-8C)cos2x+
(-12A-8Cx-8D)cos2x+(-12C+8Ax+8B)sin2x+(8Ax+8B-8C )cos 2x+
+(8Cx
+( 8Cx + 8D
8 D + 8A) sin 2x =
8 A) sin = x sin 2x
t [-tzA-8D+88-8c +(8A-8c)x]cos2x+ltzc +88+8D+8A+(8A+8c)xlsin2x == xxsin2x
[-12A-8D+8B-8C+(8A-8C)x]cos2x+[-12C+8B+8D+8A+(8A+8C)x]sin2x sin 2x
i -l2A-8D+88-8C=0, 8A-8C=0, -12C+8B+8D+8A=0,

-12A-8D+8B-8C=0, 8A-8C=0, -l2C+88+8D+8A=0, 8A+8C=1
. Resavanjem sistema dobija se AA==
Re5avanjemsistemadobijase 1fi, n=*,,r=fii
16
,3 =1
B=
32
, C
16
i D=-*.
D=
16
t' = .1( x+
Yrt =V(t
yP, )cos2x+ 16 (x-1)sin2x
',*lrrorzr+Ltr-l)sin2x
2. i6.
! | D^'
y" x*2
-2y- ==x+2
y"--2y
t'
x* 2 = e^[P^1x1cos Bx+ Qn(x)sin ful
x+2=e`xx[P,,,(x)cosßx+Q(x)sinfix] > a=0,
d=0, Fß=0, P,(x)= x+2
=0, Pn,(x)=x+2
a+13i=0r=2,
a+ Bi=0>r=2, k=m=l k=m=1
I yp,
y pz=x2(Ax+B)=Axj +8x2, 42
=x2(Ax+B)=Ax3+Bx2, =3Ax2+2Bx,
!'rr=3A*2 y;,2 =6Ax+2B, yir=6A
+2Bx,lir=6Ax+28, yn2 = 6A
t 6A- t2Ax-48 = x*2
6A-12Ax-4B=x+2
i l2A=1, 6A-4B=2
-12A=1 6A-48=2 ,
r"128
Resavanjem
ReSavanjem sistema dobija se
se A = -l ii B == -8
= -12 -+ ..
1I 55z
s-8x 2
rvp2=-12x
3
I yp2 =--I' --tr

g'- t2'-
I
168
168 jednaiine vileg reda
Diferencijalne jednaine
Diferencijalne
! = ! n * ! p, * ! p, ==CI
Y=Yh+y1,1+yPZ c1*+c2x+c?e2i+1(x+3)cos2x+
c 2x + c ?e2'r +
1lt,
16
+
]l2 ro, Z* + fi16 (x-1)sin2x-1
{ * - I ) sin 2x -
*1
12
*t - }8 ;
x'-3x2.
Metod v arij acij e konstanti
M e tod varijaeije kon stanti
Ako je
Ako je poznat
poznat funadamentalni skup re5enja
funadamentalni skup regenja yl, y2, ,y homogene
1t,12,.......,1- homogene diferencijalne
jednadine
jedna6ine tada se
tada se partikularno
partikularno reSenje moZe
resenje moze naii po
nati po formuli
yP=C1(x)y1+C2(x)y2+ +C(x)y,gdesufunkcije
to=C/x)'y1+C2(x)'yr*......*Cn(x)'yn,gdesufunkcije C(x),
Ci(x),i=1,2,......,n
i=1,2, ,n odredene
jednadina
iz sistema jedna6ina
Ci( x).y, + Ci(x1.y, +.......++C(x)y
Cl(x)y1+C(x)y2+ C',(x).yn =0
=a
+c(x)Y'
Ci( x).yi + C)1x1. y', + .......+
C,(x)Yi+C'z(x)y2+ Ci(x). yi =0
=0
i
C(x) + CZ yf-t)) == f(x)

ci( x). Yin-11 (x) yy-')
y(,'-t) +c)1x). Yi-l' ++.......++ Cc',(x).
(x) Ynn-1 f(r)
'
Ako se pri tralenju

traZenju funkcija
funkcija Ci(x)
Ci (x) ,, i = 2, , n iz
- 1,1,2,......,n g(x) kod neodredenog integrala
Ci = g(x)
iz C; integrala
C; (x) = JC(x)dx
C;(x) =
ICi(x@x = I J g(x)dx
g(x)dx ne uzme konstanta tada se dobija partikularno relenje.
resenje.
opte re5enje
Prema tome op3te regenje je oblika y! = = ! n * yP
yh + ! p. .
x
4.
4. Naii opte re5enje
Nati op5te diferencijalne jednaiine
resenje diferencijalne f - 2y'
jednacine y"- 2y' + y = t .
= -e.
x
. y'-2y'+)=0 12 *2r+l=0 * (r-1)2
y"-2y'+y=0 > r2-2r+1=0 (r-l)2 =0 ) 11 =r2=1
=t2=l
lh=cI'e't +c2'x'e''
Yh=C1ex+C2xex
' y =cl(x)ex+c2(x)xex
!p=ct(x)'e' +c2(x)'x'e''
Re"savajudi
ReSavajuii sistem
c'1(x)e'r+c'2(x)xex =00
c'1( x)' e' + c)( x). x. e* =
x
e€'*
Cl
c'1(x). ex
(x) e* ++ c2c'r((x)
x). (x
( x + 1) e* =
t ). ex =
xX
dobidemo da je
dobiiemo
c2(x)_ ! = c2(x)=Jc'2(x)dx=J
c)1 x 1 = -I = !c)1x4dx = 1L =lnl
c21 x 1 xl
= nl xI
cl(x)=-xc2(x)=-x
ci1xl = -x. c)1x1=-r.1 = -t * cl(x)=
1 =-1 /x) = Jcl(x)dx=-Jdx=-x
lci(x)dx - -!dx = -x
c
xl
p = -xe* + xe- 'lnl x
!yP=-xer+xexIn'
!Y = Yh * YP
!n + !p= c F' *
= Clex c2xex -- xex
+ c2xe* xe* + xer lnl xxl.
xe*' lnI ( .
1
5. Nadi opte
Nati op5te resenje
re5enje diferencijalne jednaCine y"+3ÿ
diferencijalne jednacine y' + 3y' + 2y == .
=+
1+ex
7+ex
a y'+3y'+2y=g
y"+3y'+2y=0
12 +3r+2=0 * (r+1)(r+2)=0
r2+3r+2=0 (r+t)(r+2)=Q 1rt=-l
r1 =-1,, r2 =-2
12=-2
*x 1c2e_)*
lh=ct€
Yh '''
= C/e + c2e-2x
D ifere nci i alne jednacine
Diferencijalne .i e dnaiine viseg
viie g, reda
re dn t69
169
a 2a
!p= C t( x)e-'r + C 2( x)e-2'
I ,i(il"-* 2x
+c)(x1e-2'' =0
CI(X)e-x +C'2(x)é =o
x _2C2(x)é 2.r 1
, -C'1(x)é
-ci1x1e-*-2ci(x)e-2'= :l e''
i
+
11+ex
z.Y
e
I jednaina dobijamo
Sabiranjem jednaEina
Sabiranjem dobijamo --Ci(x)e-2'
C; (x)e- ==L 1 r e C2
Ci(x)=*
(x) =
1+e'
1+e'' 1+ ex
L
f ,! .t,r -r, .r
W*1+e'`
-r
**
c 11 x 1 = ! c'r( xM* = -1 e--dx=-jeC(l+e`)-eYdX=_je'`dx+j
C2(x)=JC'2(x)dx=-J = -1
1+ex
= -! e* dx + !
#.
ex
1+e`
dx-=
I. = -e'' +ln(e't +l)
=-ex+In(ex+1)
t ci(il"'* =
C(x)e-x =# 1 > CI(x)= ex
cilx)=!cl(x)dx=!i7!*=tn(e*
jC'1(x)dx=J +1)
dx_ln(e'Y+1)
1+e' 1+e'
' yp=ln(ex+1)e .Y+(ln(ex+1)-e'`)é2x
y p=ln(e* +1)e-* +(tn(e'' +l)-ex)e-2x
' y=yh+yp
) =ln*!p=cF-*
= +c2é 2i+é
+c2e-2t 2x
ln(e'' +I)+(ln(e'+1)-e'r )e'2x
+e--*xln(ex+1)+(ln(ex+1)_e.Y)é .
Ojlerova
Oj I e ro v a diferencijalna j e dnaiina
dife r e nc ij alna jednacina
(ax+bf ,(nt + An-1(ax+brn-tr(n-I) +...+ Ar(ax+b)y'+hy

(ax+b)"y(")+An_1(ax+b)n-1y'"-1)+...+AI(ax+b)ÿ +Aoy=f(x)
= f(x)
,
a,b,Ao,A1
a,b, Ar- t -- konstante
..... An_1
A6, A1,...,
' Ako je axax+b>0, *0 , smenom ax

+ b > 0, aat0,smenom ax*b=e')t=ln(ax+b),odnosno
+ b= e' t = In(ax + b) , odnosno
t q
,, dy dt
dy dt a , - ae -t,\.- y
i
,
'Yv =:,-=-
dt dx
dt
dy'
y', = 3-.
dt
dx ax
dt
dy' dt
-r-
dx
dt dx
ax+b
y,=4e
+ b 'y'
. -, . -, ,
= a(e-, yi -e
=a(e y,
dy'. dt o2z (-2e-2'
-
--
e. yi
""l. 4
y,)
a
a
at+b
ax+b
-a 2, .
2t -t,-
é
= o2 r-2, (y, -
,
(yi -y,).
yi ),
v' -'-1 - dy' 2,

:- = (-2é (y,
,.
(yi -
.
)+ é
-yiy, J+
2, w
- y,.)) ae
Oi-yiil.
e-2' (y,
-,
o"-t -a -3, (yi-
- a33 ee-it
w
(y, - 3y,
.
3yi +
,
, itd.
2yi )1,itd.
+ 2y,
t'dtdxyw dt da -a
jednaina se svodi na jednainu
data jednadina jednadinu sa konstantnim koeficijentima.
+ b < 0 , a*0
ax+b10,
Za ax ax + b = -e' ..
uvodi se smena ax+b=-et
a * 0 uvodisesmena
r Za aa=0,
Za b*00 dobija
=0 , b* dobija se
se nehomogena jednaina Ciji
linearna jednadina
nehomogena linearna je homogeni
Eiji je homogeni deodeo sa
konstantnim
konstantnim koeficijentima. Za a=0
koeficijentima. Za a=0 ii b=0 b=0 dobija se Ao
dobija se h.y=l(x),
y = f (x) , a
a to
to nije
I diferencijalna jednaina.
diferencijalna jednadina.
r
6,
6. diferencijalnu jednaiinu
ReSiti diferencijalnu
Re3iti (I+r)3
jednainu (1+ x)3 yw+ (1 + x)ÿ -y = (1 + x)2 za
y'+(1+x)y'-y=(1+x)2 x>-1.
za x > -1.
lt
I+x=e' +t=ln(l+x)
1+x=e' t=ln(1+x)
-, i -2, i -7,
' y =e
,, yi y=(y,
=e-,!1,
N
-y, 1e-21 , y.
y, =(yi-yi)e-2, =bi-3yi+2yi).e-jt
yw =13'7- 3y, +2y,) e
t es'
ear e 3' (y, - 3y, +2y,) +e e-
.r-3'(yi-3yi+2yi1+et y,-y =ez,
."''yi-y=12'
170
170 Diferencijalne jednacine
Diferenciialne vilegs redq
iednaiine vile reckt
Dlr-r2t
y7- 3y; + 3y; -y=
e21
Ir-Jlr+Jyt-y=e
+3y'r-y=0 ) ,3
yi-3yi+3yi-y=0
y7-3y7 -3r2 +3r-l=Q a (r*t)i
r3-3r2+3r-1=0 =Q a 11=t2=rr-
(r-1)3=0 =r2=r3=1l
yh = cte' + c2te' + c3t2e'
lh=cFt+crte'+crt2et
D-r-r2l
+3y¡-y=e21
!,-Jl,+5yt-y-e
e*lP^g)cos p t +QnG)sinF t)>
=e°7[Pm(t)cosßt+Q(t)sinfit]
e2' =
e2' ai2,
a=2, Fß=0, P,,,(t)=1t
=0, P.(t)=
pi=2 r=0, k=m=0
a+ ßi=2 k=m=0
=
!p=A.s2' yp =2Ae?',,li=4A."2"
yp =Ae2i,, !p=2A.e2.' yp =4Ae2', yp =8Ae2t
yi=.8A.e2'
(8A* 12A+ 6A- A)e2t =
(8A-12A+6A-A)e21 12' > A=
=e2r A=1.
I.
2r
2t
yp = e
lp=€
yy= c F' + c2te'
c rte' + c3t2e'
+e2'
= Cle' c.tt2et + e2'
y == c1 x) + c2
c t((1I + x) I + x).
c2((1 ln( I + x)+
x) In(l x) + cc3j((1t + x) x)++ (1
ln2 ( I + x)
x). 1n2(1 ( I +x)2
+ x)2 ..
7. Naiiop5tere5enjejednadine x2/ + 2xy'-2y=x2

Naéi opte resenje jednaCine x2y'+ 2xÿ -2y = x2 +7 za x>0.
+ I za x > 0.
= e'
xs1=pt )t=lnx
t
y' = e-' yi, y' 2,(Y,-Y,)
y'=e-'Y,, y'=e- = e-2' 0i - yi)
,2' . e-2t (y,-
e21
"-2'
yi 1 + 2e' .ey¡-2y,
{ti - Yr)+2e' 12' + I
=e2i+1
e-' yi - 2y, = *
c=> y¡+y¡-2y, r'' + I
yi + yi - 2yt ==e2'+1
vi-yi-2y,=o
3'1-y1-23'1=0
rz +r-2=0 ) (r-1)(r+2)=0
r2+r-2=0 (r-l)(r+2)=0 ) rt=1, yr=-)
11 =l, r2=-2
2'
= cie' + c2é
!h=cft+c2e-2'
Yh
yi+yi-2!,=l
Y,+Y,-2y, =1
1t = e*lP^0)cos
=e°1 B t+Q,(t)sin B tl) a=0,
[Pn,(t)cosßt+Q(t)sinßt] d=0, ß=0, P,(t)= l
F =0, Pm(t)=1
a+ßi=0r=0,
a+ pi=0=r=0, k=m=0
k--m=O
!p,=A,!'0,=li,=o
ypi =A, yp, = =0
--2A= L=-L2
2A =1t > A=-1
I
1
lp, =-V
YPI
,. t ^ =e2r 2,
yt+yt-zyt=e
Y,+Y,-2yr
,2' =eG°[Pm(t)cosß7+Q(t)sin
e2' ="*fP,(t)cosPt+OnltlstnBtf ) a=2,
e=2, ß=0,
f =0, P,(t)=i
P^(r)=l
a+ßi=2r=0,
a+ Bi=2*r=0, k=m=0
y! p2
o2 = Ae2t ,
y'p, =
Ae2i , yp2 = 2Ae2t liz = 4Ae2r
2Ae2t ,, yö2 4Ae2'
(4A+2A-2A)e2i 4A= I + A= L
s2' a 4A=1
(4A+ 2A-2A)e2' =- e2' A=44
Diferenci.ialne vileg
.iednaCine viie s reda t71
171
1I 21
't,
=4e
I oz =
yp2
7e''
= yh + y +!p,
!y =ln*!pr + yf,z =c,e'
=
clef + e2,
Ctx + 2--
c2e-21 -*-1U' =r,**?-*.*f
+cre-2t x2 ..
8.
8. Nati
Nadi oplte
opAte resenje jednafiine (2x
reieqie jednaiine (2x+I)2 y'+(4x+2)y'-4!=x2
+1)2 y' + (4x + 2)y' -4y = x2 za 2x + I> O.
za 2x+7>0.
2x*l=e' +t=ln(2x+l)
2x+1=e' t=ln(2x+1)
2x=e'-1x=e
2x=e, -t = x=+=21
x2=4ezr-2e'+4
r, =lrr, -r" .l
,dydt2,^-,,
dy dt 2 , _, ,
y-dtdx-2x+1
'1' =:.._=_.V.=2.e
dt dx 2x+l
y, =2 e- y,
''
.V'.
Jt
,' =d
'dtdx y
= +. -=2é'2(-e-ry,+e
dt + dx
yi ) = q . r-2'21(y,-y;)
= 2 . e-' . 2(-e-' . yi + r-'1y,)=4é . ( yi
- yi )
I 4e2,e
4. e2' . e'2t 1yi yi 1+ ne' . é
2J(y,-y)+4e'
- e-' yi
, I z, I ,,l+-
,yJ-4y,=e2,-e'+4
-41. =-e
424--e
t
I
4yi -4y, =*r''
4y,-4y,=41 e
2,
-2e -1
-t, +4 1 , 1
4y; --4y,
4yi =0
4y, =g
I
,2
r2 - I =0 :)
-1=0 11 =1, r2=-1
= I , f2 =-l
F
yh = cle' + c2é '
!h=cF'+c2e-'
I 4yi -4y,
4y,-4y, =4e
='Or''
1 2,
F
=ecr[Pm(t)cosßt+Q(t)sinßt] = 2, ß=0, Pm(t)=
*"'' = e'lP^1t lcos B t + Qnft)sin F i> aa=2, F=0, P,1t1=!
: a+ßi=2r=0,
a+ Bi=2=r=0, k=m=0
I yp1
! p, ==Ae2',
A' 92' , !'p, = 2A'e2' t yP,
yp, =2Ae2t, = 4A'e2'
!'0, =4Ae2,
: (t6A-4A)e2'
(16A-4A)e2r =1 e2' > 12A=-1-
=*r',' 12A=f,= A=*
A= -L
4 4 48
t- 112,2,
yp,
Yo, =d, e
: 1 ,
4y,-4y,=-2e
4yi -4y, =-lr'
t
= e*lP,1t1cos B t + e,ft)sin B fl t a
t
, -*"' =e`"[Pm(t)cosßt+Qn(t)sinßt]
-Ze' = t, ß=0,
a=1, f =0, Prttl=-) Pm(t)=2
i
I a+ßi=lr=1,
a+ pi=l+r=1, k=rn=0
k=m=0
t
!p,
yp2 =Ate'
= At. el,, !'p, = A(1 + t).et, yi,
yp2 =A(1+t)e', )1;2= t) e' =A(2+t)e'
I +t).
A(t + 1+
= A(1 = A(2+t).et
t
t
!
(8A+ 4At -4At1. e' =-Ze'
(8A+4At-4At)é = -!r' + 8A
22168A=-2A=-16
=-1= e= -L
172 Diferenciialne jednacine
Diferencijalne .iednaiine vile g reda
=--t,te,
I
yn2 r,
= -6t'e
1I
t {yl -(y,
4yß -4y, =a
=44
r*lr,(,)cos B t +Qn(t)sin P ls a=0,
=elP,(1)cos/3t+Q(t)sin/it] 0 =0, P,(t)=
a =0, /3=0, P^0)=*
I=
d+ pi=0*r=0,
a+/3i=Or=0, k=m=0
!p.r=A'!'pr=!'rr=0
yp,=Aÿr,=yp3=0
-4A= 1 6=-
-4A=!=
4416
A=-1I 16
I 1
r P-t 16
t6
\=c,e'*cn€-t+ I
y=
J"481616
cle + c2e-'
+ 48 e2,
-Lr."'
"2' -16 t e
-L16
= c t(2x + t ) * c2 +1(2x+1)2
ty =ci(2x+1)+ 2x+1 *ex
48 *. fitz*
16
* t ). tn(2x + |
+ t)2 --1(2x+1)ln(2x+1)--1
16
. -fi
resavanja diferencijalnih
eke metode relavanja
Neke
N jednacina
diferencijalnih iednaiina
1.
1. U diferencijalnoj
U diferencijalnoj jednaiini y"+?
jednadni y'+Zy'+ y' + yy=0
=0 uvesti smenu = a(x) z, ((a(x)*0)
smenu y!=a(x)'zt a(x) * 0 ) tako
x
se anulira koeficijent uz
da se í
re§iti datu diferencijalnu
uz z' ,, a zatim reliti jedna[inu.
diferencijalnu jednadnu.
! = az, y'=az+az
y=az, ÿ ==a"z+az
y' = a'z + qz',, y' +áz'+ai
q' z + a' z' + a' z' + az' =ci
= a' z+2áz+az"
z + 24' z + az'
23p'+1o'*2o
+ (2a' qZ
2á
z,a
e,z + 2a, z, +az"+?(az+az)+az=0
a"z+2az Z (o'r
+ az, +1_ azr s) + az = o ) az'
(a, z + or' az"+(2cí +2a)z +(a"+-+a)z=0
+o1r=o
x
x xx
x x
2a.+-=o
2a
2a
2o'*-=0 x
da
da
-_-- -_--
);=-;=;
dx
a
a
a
=-; - x
da
da dx
dx
x
j=-j-
,da
da
l; =-J;
a
,dx
dx
x
tnlal=-trl*l)
lnlal= -lnlxl a=-,ci=-
a=1,
xx'x'
x
Z,
o'=-4,
x
o'=4
a"=
x
2
lí
-z-
.2 2 I )z=0
I . +(-7--7+-1
+(+-+1=)z=0
xx'x'x x
z"+z=0 * r2+1=0
z'+z=0 12 +l=0)12 r2=-1 1=i, r2=-i
=-larr=i, 12=-i
y = o, = I =
z
x :) y=az=
1
z=cl
Z = I cos x * c2 sin x
CoSx+c2 = L (cicos
r, cos x+c2sinx).
x + c2 sin x)
( .
C
xx
x x
2,
2. diferencijalnoj jednaCini
U diferencijalnoj 2x1+
= 00 uvesti
jednatini 2xy'+ y'++ 2y = x(t) birajud
smenu x == x(t)
uvesti smenu birajudi funkciju
g(t) tako
9(t) "dt o,
da se anulira koeficijent
takoda uz +dt ,, ta zatim naci opte
zatimnadi re§enje za
op5te re$enje za x > 0O.-
" "
,y,,\,,u ,rl I
y
/
yrr xt'!r
x, y,
y" = y: ! -=-*-
=+, y" =
(i)2 (ilt
"i"
x, (x)2 (xi)?
reda
Diferencijalne jednacine vileg reda
Dikrenci.ialne.iglnaiine
173
173
2x(,#-#1*\*zy,=o
,r y'2 e
x',y?)+y;+2y,=0e
(x;)- (x,)- x,
2x
(x,)
,'l-#
(.4)3 y+
y,2x'x,' 1, y;+2y,=0
vi*+'vi+2v,=s
x,
#
. (x' )2 - 2x
y,+ 2y,=0 ) (x,)
. x'
# ,r.W.yi+2y,=o
2x
(x/);
,
y,+
.
(xi)z -2x x,=0
-2x'xi=s '
2
x¡=p(x),
xi = p(x), x, p'p'.
*i ==PPX
p?-2xP.rP=0
p2 -2x'p'.rp=0 * p-2x
p-2x'p'.r=0 z*1=pt'+=+
P.r =0 - 2.:11-2-=
dxPx Pp 2dp
dx
I!7= 4Q-p * hl xI=21nI

f áx2jdp
= xl= znl nl ? xx=p2
lnl =P
1 1 t2
* = ( *i)2
x=(x,')2 * x;=
xi = *I - r* = dt >
x 2dx=dt
11 21;=t * =*
zG =, = x= 4
x=t=2 +
"=l=
.22
44
t=2Jx 2yi +2y,
2y7 =0 ) Yi+Y, =0
y,+y,
r2+1=
r2 +I =-i, e"=
=i,r2=-i,
=0* r, =i,r2 cost +i sin t, RQ{é'
ei' =cost+isint, R"{ei' }=cost, I^{'" }=sint
l=,o", Im{e" }='i'r
y=
! = ct
c1 cost * c2
cost + c2 sin t, y=
sint, ct cos
! = c1 cos2'ti c2 sin2Ji'
+c2
21.;:. + sin 2,,r; .
3. UU
3. jednadinu x2
diferencijalnu jednaCinu
diferencijalnu x2 y' I++2x(x + 2)y' + 2(2x
2x(x+ +!n
2(2x++ 1t +
2 )y = 0O
= uvesti smenu
uvesti
y! = xau, je a takvo da se
xo u, gde je dob[ie jednaCina
se dobije konstantnim koeficijentima, a zatim
jednalina sa konstantnim
re§iti difencijalnu jednaCinu.
re5iti datu difencijalnu JednaCinu.
t' tt + xo tt',, y'=«(a- * *a-I u' +xaú
I ) xd-z u + md- ; +axa-1ú + xo lt'
I
= @co- u+xau
y'=aXa-1
y' y' = q( a - 1)xa-2u+Q'xa-1u
[a(a
*'fo{
x2 o -1)xa-ZU
2
u + xo u'l+ (2x2
2ara-1t u'
- l ) *'- u + 2ar!- Q x' + xa+
)W"4 u + xau
* 4x)[axa-1 *
g x + 2 + x2 )xau
l+ (4x
x" u'l+ =0
) xa u =
* t l t
tt' + x'*2 u' + 2M'* u + 46o u + 2 x'* u' +
a(a-1)xau+2axa+lu+xa+2uff+2axa+Iu+4axau+2xaú
q( a - l ) x" u + 2&o +
(4ro*' + 2xa
4 xo*l u' + (4xa+1
+ 4xa+1u,+ xd*2 1u =
2xo + xa+2 =0o
xa+2u+[2axa+1
xo*2,.+b*o*, +4xo*t +2sxo*t +4axa
u,+fa1a-t1xo +2axa+1
+2xo*21 u'+Ea(ac-1)xa
+4xa+1 +2xa+21 +4qr.a +4xa+1 +2xo +xo*2fu=0
+4xq*t +2xa
Deljenjem jednadine sa xo*2 dobija se

sa xa+2
, Ca(a-1)+4a+2 4.2a+4
+ W+
4 2d + 4 1
u' + 1W +2)u
u'+(2a+ * zy' *( +l
+ t\uu=0.
= o'
x.f,[r'.r) X X
uz u'
bi koeficijent ttz
Da bi
Da u' bio svako xx treba
za svako
bio konstanta za treba da je 2a+4
daie 2a+4=0,
= 0 odnosno ,
a=-2.
12 +2r+l=0 ) (r+1)2
u'+2u'+u =0 = r2+2r+1=0
u'+2u'+u=0 (r+t)2 =0 r1 =r2 =-1
=0)rt=rz=-l
y=cf
u=c1e
x+c2xe x
y= *-'u=#=4k,+c2x).
*c2x€-ra y=x
'r -Zu= 2 = 2(c1+c2x).
x
u e-`
x
174
174 Diferenci.ialne.iednaiine
Diferencijaine jednacine vi.teg
vileg reda
4. u smeni
4. U smeni x = ta to odrediti
odrediti d tako da
a tako da sese diferencijalna
diferencijalna jednaCina
jednacina
3
ry' --2(1+
xy" 3*t )y'
211+ 3x3 )y' + 9x5
9xs y = 9xs (x3
1x3 + l1e" svede
+ 1)ex na jednacinu
syede na jednaiinu sasa konstantnim
konstantnim
koeficijentim
koeficijentima,
a, a zatim re§iti datu jednaCinu.
re5iti datu jednaCinu.
xiyi _ yi
,y=4=
y,= Y, yi
Y,
,i ata
X, do_t, .. yi . x,Yr
,v,"_-- (*;f
Y,
- 1_;f = Y a(a-1)ta-2 ,,,
-;qz;t-ffitr
a2t2a-2 -a(a-l)t"-2 Y,
-i
Y (xí);
(xr)2 Lrt3a_3
ta ( a-1 t va-2 -'' "'
- .ru a2t3a-3 Y, -2h-att"
fi (d
"ta,, a2t2a-2
o2,2a-z
, - ) ta-2
;r;!*vi 2 020_1
ót3a Y,
fu+efov, - sfa (fd + t). e'3"
ma-1 +9tsay, =9tsa(t3a+1)e,'a
,"
yi -1u
a
.d-l-1
:t +
z!
2a -
+6d3a-,
+
?n-t
yi' + 9a2t6a-2
. a A-. a
ga2fo-2 (tta +1).
. a-. ,-
6a7 3a-1 ).
)Y, 9a2fo-2y, = 9a2t6a-2(t3
Y, _ * rr. e'3°
"tid
Kako je
Kako uz
je uz yi
y," broj ,1, to
broj 1, to da bi diferencijalna
da bi diferencijalna jednadina
jednaina bila
bila sa
sa konstantnim
koeficijentima,
koeficijentima, uzmimo da je
6a- q=!=) x=t

2 =g 2 a=1
6a-2=0 r= rl -, r== *'
x3 :
3
a-l
a-1 *2a
2a
*U*3a-t 3a-1 +6a3a-t _2
+6at3a-' ==3a-l +6ar3a-1 =2
tttt t t
,a
9a2fo-2 1fo + l). e''t" =
9a2t6a-2(t?a+1)é g.+.f"(r+1)
=Y-t = (t + l).e'
s, =(t+1)
(t + t). e' et
9
yi-2yi+y,=(t+t).et
Y7-2Yr+Y,=(t+1).e,
. y7- 2Y, +*!,
yi-2y; =0
Y, =0
r2 -2r
12 -2r+1-(r-I)2 =0t
+1 = (r -1)2 =0 11 =r2=1
=rr=l
!h
yh =
=cFt + c2te'
C1e' +c2te'
. yi -zyi +y, =(t+ t).e'
Yr-2Y,+Y,=(t+1)e'
(t + 1)et = u'fP,(t)tos B t +gn1t1sin p t)* a=1,
(t+1)e'=e`"[P,n(t)cosßt+Q(t)sinßt] o= l, gß=0, p^(t1=1a 1
=0, Pm(r)=t+1
a+ßi=lr=2, k=m=I
a+pi=l*r=2, k=m=1
y,, =t2(At+B)e' =(At3+Bt2)e',
!p=t2(At+B).et=1At3 +Bt2 1.e', yp =(At;+Bt2+3At2+2Bt)e'
!'r=(Ati +Bt2 +3At2 +2Bt).et
yli=(et3
= (At; +Bt2 +3At2 +2Bt+3Atz +2Bt+6At+28).et
+Bt2+3At2+2Bt+3At2+2Bt+6At+2B)é
At3 +Bt2
At3 + Bt2 +
+3At2
3At2 +2Bt+3At2
+2Bt+3At2 - 2At3 -2B12
+2Bt+6At+28-2Ar1
+2Bt+6At+2B -28t2 -6At2 --
-4Bt+At; +Bt2 =t+I
-4Bt+At3 =t+1
6A=l+e=4,
6A=1 A=,
6' 28=l>B=!
2B=1B=2
- 2
.l t I
y=(6
yu=( t;+2r2)e'
O.r'+!.tl ).e'
a
, , -1 , I 1 .
= c Ft +c2te' *(t.,'
!y=c1e'+c2te'+(1 t;+1 ) =(c1+c2x3+1
*i.r,t2 r.e,
6 =(ct +r2x-, **. x9+1.x6)ex.'
2
*, *f,. *o ).
6 "*'
.
Diferencii alne jednacine
Diferencijalne vile s reda
iednaiine viseg 175
175
5.
5. Pokazati da
Pokazati da se
se diferencijalna
diferencijalna jednacina y' + ÿ
jednaCina y'+ tgx -* ycos2x
y'tgx ycos2 x == sin xcos2 x smenom
sin2ZxcosZx
= tt svodi na jednacinu sa konstantnim koeficijentima

sinx =
sinx jednaiinu koeficijentima i
i naii
naci njeno
njeno opte
op5te resenje.
re5enje.
-dy _dy dt yicos

" =+
y'
dx=+
x = yi ..l
+ = cosx=y,' VI- rin\ =
I - sin2x=y,' 11t2 yi',[J
y, _
y"-
dx
' = 4. y" dt
+
dt ddx
d
dtdx
dt dx
t- I +y7
= oi.J 1-t2
=(y, + yi.
-2t ) 1-t2 yilt I
J +).
=y7(1-t2)-y7't
= - -yi . ttj 1
dt x 2ztlt-i
1- t2
-t2 )-yi. t +yi JG
t
yi(t
Y,(1-t2)-y7t+y,' 1-t2 -f y(1-12)=t2(1-12)
)=i (t -t2 )
#-y(t
1,11
y, -Y=t2
Yi -Y =t2
yi-y=0 *
y;-y=0 r2-1=0
12 -l=0 ) r, =-1, r, =1
= -l , r2
r1 = 1
!h=cft
Yh *c2e-l
= cle' + c2e '
y;-y=t2
Yi-Y=t2
t2 =eQ1[Pn(t)cosfit+Qm(t)sinßt] ) d=0,
i ="'fP,ft)cosBt+Q*ft)sinBtf a=0, f3=0,
fr=0, Pn(t)=t2
p=0=r=0,
a+i f3=0r=0, k=2
a+ì
yp At? + Bt+c , y'o=2At+B,li=2tr
!p==At2+Bt+C, yP =2At+B, yp =2A
2A-At2-Bt-C=t2
2A- At2 - Bt -c = t2
A=-1,, B=0,2A-C=a=C=-2
A=-1 B=0, 2A-C=0 C=-2
y =-t -z
!p=-t- 2
-2
,-t)^ +c2e-slnx t sin2 x-2.
!=cF' *c2€', -t2
y = cle' +c2e -2 ,
-t'-2, yy =C1eS%nx
= c Fsin' + c2e-tinx -sin2 x- 2.
6. se diferencijalna jednaCina
Pokazati da se
Pokazati jednacina (xy"+
1xy'+y')xln2x*y=ln21nr smenom xx=x(t)
y')xln2x + y = 1n2lnx smenom = x(t)
jednaiinu sa konstantnim
moie svesti na jednacinu koeficijentima i nad
konstantnim koeficijentima opte re5enje.
nadi njeno op5te resenje.
,
,,,, ,
!, lty, lt'Xtx,
Y,
' *','"
-.--.t-4--
(*il'z
(x7)2 (*i)'
'¡
,,
' x"
[ x(( z;2 - ;)+y¡ xln2x+y=1n21nx
h2 = x x x+v tn
t)
tn2
l-* *,. x x )'
lnT* , *ff(xi)2-, xi D
x2ln2x
,2 xh2 x' yi +y, tn, x
xln2xY7+y,=ln2lnx
Y+(x7)z-x
ri tn
ffi (x7)2
je uz
(x7);
'
yy broj
' =
Kako
Kako je uz 1, to
broj .1, da bi
to da bi diferencijalna jednacina bila
diferencijalna jednadina bila sa
sa konstantnim
koeficijentima treba da je
koeficijentima
lr2 *
x2ln2x
*2
-dT=ct+
(x7)2
=cl =
xlnx
xlnx
ix,
x,, _ xlnx
-± 11c =c --,-xt=T=c2xtttx,
=t{ct ,
c
- , t1
xlnx =c2x1nx, cz=7.
c2 =-
c
dxi
dx' dxi
, =-=--L dx' dx
x, =#=X.#=cz(lnx+
*i l)xi =c2x1n2 x+c2xlnx
x+c22xlnx
dt dx dt -c2(lnx+1)x,' =slx1r2
176
176 Diferencijalne
Di.ferenci.ialne.iednaCine
jednaeine vigeg
vileg reda
(*i)2 -x.xi _,_z2 .._r1*'ln2

(x,)2-xx," x-clx2lnz x-c2rxzlnx , 22 1I
xln x= c2xZ1n2x-c2x2ln2x-c2x2lnx xln x=--
(*i)'
(xj)3 lnj xx
clxs ln;
C2x; c2
c2
Polazna jednaina se transformi5e

Polazna jednadina jednadinu c1y;
transformie u jednainu - y; + y, ==ln2lnx.
c,yi-Ly;+y, 1n2 In x. Uzmimo da
2
je
je c,=licr=1.
c1 =1 i c2 =1 .
x', =xlnx
x;
= +=dt
xdx x
-dt - t#.=!at=Jdt * ln(lnx)=t
ln(Inx)=t t Inx=é
lnx=s, s x=ePr
,=r"'
xln x
lnx=ln2
1n2lnx
ln2 e'=t2
=ln2el
Primetimo da
Primetimo je tn
da je lnxx > 0 zbogoblasti
0 zbog oblasti definisanosti
definisanosti diferencijalne jednadine.
diferencijalne jednalzine.
Sada se polazna diferencijalna jednaina
polazna diferencijalna jednadina svodi na y,'-- y,'
na yi yi +* y,
y, = t2 ..
= t2
vi-yi*!,=o
y, -y, +yr =0
r2 -r+1=0
,2 -r+l =o =' r, =!-6
' 1
= r1= r. -i, r.=' *6,
2
2 2-1'.
22'2' 2
2
r2 1
.t Jl. t r
(1--+-1)r
e,,i*?,,
'r (cos t+isin2t),
=e2 ,ror$t+i rir$t) ,
2 2 =
"i,
RF
(I+1)r
*"["'1.*"'l=ri'
t j
e 2 ,or{,
V3
2
= e2 cos--t
2
"t
, ,.[
I,
ri
e
(1+1)r
, 2 2
J
",1.*,rI="1,
2 It
= e2 sin,inq,
V3
2
t
+ Jit+c2e2sinV3t.
yh=cle2cos
2 ,I ,,n8,.
lh =CF' cos-t+cZ,
z
yi-yi+lt=t2
,.
3'r-yr +y,=r
2
f = e'f[Pm(t)cosßt+Q(t)sinßt
t2 =e°1 P^(r)cos B t+Q,ft)sinB ] tl= a=ß=0, p^(t1=12
o= g =0, P,(t)=t2
a+,1i=0r=0,
a+ ft=0+r=0, k=m=2
= Atz + Bt +C, yp
!ypp =At2+Bt+C, = 2At+ B, yp
y'o =2At+B, l'p =2A
= 2l
2A-2At- B+ Atz + Bt+C =t2 > A=1,
2A-2At-B+At2+Bt+C=t2 A= l, B=2,
B =2, C=0
C =0
y!p=t2 +2t
= t2 + 2t
y=c +cos-t+c2.
r r-
Ji r r
!=ct.ez ,t ,,n& ,*t2 +2t
2
y= o{E'n"n
= [C1 cos
2
ln(ln *x) + c2 sin t)*','*($' In(tn x)t\'m
2 t *r'" . n2 (In
ln x +1n2 0n x) + 21n(In x))'
x) 2 tn( tn x .
' f"'' C
Diferenciialnc jednacine
iednaiine viieg 177
7.
7 . Data je diferencijalna
diferencijalna jednacina (2x -- x2
jednaiina 12x 1y' + (1-
x2 )y"+ (1 - x)ÿ+ = xr .. Odrediti bar jednu, dva
x)y' + y = dva
puta diferencijabilnu
puta funkciju /, , tako
diferencijabilnu funkciju tako dada f
se
se smenom
smenom f(x)
f(x)= = I
t jednaCina
jednaCina svodi
svodi na
na
jednaiinu sa konstantnim koeficijentima, a zatim naci
jednacinu naii op§te
op$te re§enje jednatine za
re5enje date jednacine
x e (0,2)
(0, 2) .
y
, dy dt
y,=*.*=ri.r, f
dy, ,+ ,
- cit dx =y,. , ,, !,y ==N-.f,+yi.f
dx
y,
w
=* f f
dyr dt + yr,f"= y,"f2++yif'
w
= dt *.f,+yif'=yif'2
dx
y, f
12x - x2
(2x x2 )f'2 ((2x -- x2
y; ++ Px
17'2yi )f' + (l(1-- x)f')y;
*' )f" x)f')y', + y, == x *y,
"
Kako uz y stoji broj 1,/, siedi daira
sledi da i uz y" y' treba da bude konstanta, pa je (2x -- x2
paie x' ))f''
f'2 =c
=, -.
ci
(2x-x2)f'2 =C
12x-x21f'2 =c f'2 =**
= f'2 = C
2x-x
f'=
f'=# , ,r =Vc
, cl =G
¡-
2x-x2
= f =cl
CI
f'==
7' S I
l = !+j ct
dX
=ci
-- arcsin('r - I ) + c'
c 1aresin(x-1)+c2
2x-x'
42x-
,'l x2 l-(x-l)'
tl1-(x-1)2
ct
cl 2-2x
2-2x x-l
x-1
"- 2 Je*_ x2 )3- l1z*_
2 ÿ(2x-x2)3
' 31(2x-x2)3
*, It
l
(2x - -r2 )' $ x-1

(2x-x2)cl c 1 + (t - fl$ cl
+(1-x) =o0 -
- x' )''
ÿ(2x-x2)3
tl{2x ,l2x - x'
2x-x2
svako c
Za svako polazna jednadina se
c polazna transformise u jednaCinu
se transformi5e cy; +y
jednadinu cyi +y== x.
x . Uzmimo da je
ct=licr=9.
ci =1 i c2 =0.
arcsin(x -1)
= arcsin(x
t= - l) e sintt *+ I1..
= sin
x=
diferencijalna jednacina
Sada se polazna diferencijalna jednaCina svodi na
na y"+ sintt + II
y' + y == sin
y'*y =o
y"+y=o
+1=0 * 11=i,
r2+1=0
12 l=i, r2=-i
12=-i
e''tt =e" =cost+isint
=eit =costiisint
yh =ci sin t+ c2 cos t
!n=ctsint+c2cost
y'+y=l
y"+y=1
a=0, ß=O, Pr(t)=1, a+ßi=Or=O,
f =0, Pn(t)=1, d+ Bi=0= r=0, k=0
!u,=A,=A, yp, =y, =0 A=1
J'0,=Yi,=o*A=I
y"+y=sint
!'*Y=sinl
sint=edf Pnft)cosBt+Q^Q)sinBtl* a=0,
sint=e`"[Pn(t)cosfit+Q,,,(t)sln,ßt] o=0, 9=l ß=1,, P(t)=0,
P,(t)=0, Q,,,(t)=I
Q*G)=l
a+ßi=ir=1,
a+ Bi=i+r=1, k=0
!u. =t(Asint+Bcost)
y,, =t(Asint+Bcost)
y'u. =Asin+Bcost+Atcost-Btsint=(A-Bt)sint+(B+At)cost
yp = A sin+ B cos t * At cos t - Bt sin t = ( A - Bt ) sint + ( B + At ) cos t
=-B sint +(A- Bt)cost + Acost-(B+ At)sint =(18+ At)sint+(2A- Bt)cost
ti, =-Bsint+(A-Bt)cost+Acost-(B+At)sint=(-2B+At)sint+(2A-Bt)cost
yP,
(-28 ++ 2At)
(-2B 2At)sint + 2Acost == sint
sint +2Acost > A B=-
-!2
= 0, O =
A=O,
178
178 Diferencijalne
Diferenciialne jednaeine viiep reda
iednaiine viseg
y(t)=cl sintt+c2
y(t ) = c t sin + c2 cost
cos t - -t!t cos t +l
cost +I
cost =J b't"\ JW
cost =yl-sin2t =3,11-(x-1)2
= =J27-7
= J;* - *,
= c r( x - t ) + JR
ty =cl(x-1)+ p, --f,arcsin{
2x-x2(c2 aresin(x-1))+1.
x - I )) + I .
2
8. Nati
Nadi tri puta diferencijabilnu funkciju z= l(L),
z = f(-x ), x,!
x, y > 00 koja zadovoljava
yv
diferencijalnu jednacinu x2y3

diferencijatnu *'f *az ++3xy3
sot
a2z
,'Ay * aA}.-
y2(3y+4x)a 2x2z = *r ri ,ioL
-2x2z=x2eysinx.
ax3 #-
axay ay y
!-t,z=f(t)
x=t, z=f(t)
yv
dz ,.,
az , , II ,, az dz ,,, , xx ,
ctx
ax=z,tx=yZ,, y dy ay=z,ty=2 Z,
y'
d2z aa (t
atz
=
axay ay
aray a, (y ';
)=-21,
,l1 z,,,,) = -7 , I1,,, xx, 1,
I z,+z,(-y2)=-y2
zi + - zif a'= -r',Z,-y;
I , x,
-lx z,'i,
d2z-t
a2 z 1 , t.,, II ,, a3
-,-, zi, d'',=-7.I1 z'i.-,,
,, , 1I
t'., = a. z,-
,
;T
dx'= :Iy Z, tx = -.
Z, - .
y' Z, Jax3
2
y'
dx'' y Z, tx2
ax2 Y , yy' Z,
*'y'
x2y?
l;
4.ri+ s^y31-\riz',
zM+3xy;(-
)'y'y'y'y
y
2
y
-;
-*ril-t3y3
y
z
++ry2 11-4ril-z*',
z,")-(3y3+4a.y2)(- - ,,ri
z,)-2x2z=x2ey
y
x
,in'
sin-
y
x
x24-3xyz; x*
x2 zi - s tyzi -3x24+3xyz; + 4 x2 zi -2x2z
- 3 x2 zi + 3 ryzi +4x2z; - 2 x2 z == x2e'
*' rin
sin
"i vy
zi- Szi + lzi -2z=
4-3z,"+4z; e' sint
- 2z = et sin t
z7-34 +4z;-2z=0 > r3

zi*szi+lzi-22=o ,3 -3r2+4r-2=0
-3r2 +4r-2=o
-2r+2)=0 + r1=1
(r-l)(r2 -2r+2)=
(r-1)(r2 rFl
r2-2r+2=0
12 -2r+2=0 ) 12=l+i, r3=1-i
r2=1+i, b =l-i
- .é' ==e' R"{e( nil, }=e'
eí1+1l,
t+i )t I*i ), }=e'sint
=e' (cos t+i
et (cos sin t),
t ), Re{e(l+')' rrr r,, 1,,,{e"+il'
e(
"' ""
t + i sin }= ", cost I
^{s( }= ", ri, t
zh
zh =cle' +cret
=cPt +c2e' cost+c3e'sint
cost+cpt sint
zi-
zM- 3z¡+ 4zi -2z
Szi + 4z; - 2z == e'et sin
si,ntt
e'sint=e°![Pm(t)cos
et t+Q(t)sinßt]
sint =edIP^(t)cos Bt+e,ft)sin B fi * a=1,
a= l, g == l,
fi p*(t)=0, Qen(t)=
1 , Pn,(t)=0, (t)=1I
a+ifi=l+ir=1,
a+iB=,1 +i=r=l,k=0
k=0
zp=t'e'lacost+Bsintf
zp = t e'[ Acost+Bsint ]
= e'[f t(Acost+Bsint)+Acost+Bsint+t(-Asint+Bcost)
,'p =
z'p ( A cos t + B sin t ) + A cos t + B sin t + t( -A sin t + B cos t I ]=
l=
"'
=
= e'[(A+
e'l( A+ (A+
( A+ B)t)cost
B)t)cosr + (B
( B + (-A+
(-A+ B)t) sintl
B)t)sint]
Diferencijalne je*niine vaeg
Diferencij alne jednacine viie g reda 179
zp =e'[A+(A+B)t)cost+(B+(-A+B)t)sint+(A+(A+B)t)(-sint)+(A+B)cost+
z'p = e' lA + ( A + B )t ) cos t + ( B + ( -A + B )t ) sin t + ( A + ( A + B )t )( sin t ) + ( A + B ) cos t + -
' +(B +(-
+ (B + (-A+
A+ B)t)cost + (-A+
B)t) cost+(- A+ B) r'l?a+28
sint]= e'[(
B)sint7= +2Bt)cost +(-
2A +2B +2Bt)cost +(-2A+2A +2B- 2At)sinl
28 - 2At)sint]
zi == e'[(2A
IQe + + 2 Bt ) cost+(-
2 B +2Bt)
+2B 2t++ 2B-
cos t + (-2t 2 B - 2At)sint + ( 2 A +2B
2At ) sin t +(2A +2Bt)(-
+ 2B + 2 Bt )( - sint) + 2 Bcost+
sin t ) +2B cos t +
"'
' +(- 2A +2B-
+ (*2A+28 - 2At)cost-
2At)cost -2Asint)= e'[rc\+(+A+28)t)cost
2Asint ]= e'[( + (4A+
6B+(2A +2B)t)cost +(- 6A +(-
(-2A-
2A- 2B)t sint)
2B)r sin t ]
t €'lrcn+
e' [(6B + (-2A
e2A++ 2B)t) cost +(4A+
2B)t)cost + (-6A + (-2A - 2B)t) sin t -- 3(2A
(-2A-28)t)sint 3(2A+28
+ 2B + 2Bt) cos t -
2Bt)cost
' -3((-2A+
-J -2A+ 28 2B - sin t+
2At) sint
- 2At) + 4(A+
4(A+ (A+ B)t) 4( B + (-A+
cost + 4(B
B)t)cost (-A+ B)t)sin
B)t) sint)-2t(
t)-2t(AAcos sint)l=
cos t + B sin t)]=
' = e'sint
= et sint
, (-2A+4At)cost-28sint=sint
(-2A + 4At )cos t -2B sint= sin t
i
A -2B= = -2
=O, -28=t=B=-*
=0, 1B
,1,
t. zp=-:e'sint
z = -2
e' sin t
t
' z =zh +zp = Cie' +c2e' cost +c3e' sin t- 2e'sint
z=zh+zp=cte'*cze'cost+c-:e'sint-le'sint
2
i-r-r-r-r x x x x
- *c2€!- cos-+c3e!'
,=cF)*
z=CteY +c2e''
x - x x - sin-x
cosl+c-re,- sinlr- J*d s;n!. sin---e'
, y y 2y y
.
, p.
9. Nadi dva puta diferencijabilnu
Naéi diferencijabilnu funkciju z = f(x2 y' ) ,, nad oblaku
f(x' + y2 obla5du R2 \{(0,0)}
t ftO,O;) koja
t<o3a
zadovoljava diferencijalnu jednaiinu
zadovoljava diferencijalnu jednacinu
' d2z -x2 dz 2y2
2v2 u
a2 y2 -*' v2
+ z=
az - + y2)
[n(x2
2v2
2y2 ,
DJ' ' x(x2
*1*'+y'1a* x- ++)-
.
' ay2 + y2 ) ax (x2 + y2 )2 x2 y2
' *'*y'=t,z=f(t)
x2+y2=t, z=f(t)
t, az , a2z
- f, 2x azy = .fr' 2y ay = 2(f, y 2y +.f, ) =2f; + 4y fr
. , , 2 .
*=fi'2x,*=fi'2v,#=2(fi'v'2v+fi)=zfi+av2f
ax
, ,
22
r 27;++y'y,'+Lf-2x,fi+-Jt-y=
2fi +4y2f,+ y2x2 x22 2x fi + 2y2 2 f= 2lr' 2r,n(*,
+y)
x(x'+y') (x'+y')'
(x2 +y2 )
y2
*yr)
x'+y' ln(x2 +y2)
x+y
' 4y2fi+2.y2 -*2-+*2-+y2 .fi+
4y2f,'+2y2-X2+x2+y2 f, ' + . ;2y2
2y2 . . y=-?y'--tn(*,
- x"2y2 +y,
ln ( x2+ y 2))
r x' *!' (x' +y')' +y"
.|| 4f,"+
'Jt'
Îi
+ 2Îr =? ln(t)
41.,*afi-*2[,
'' 1
t t/
t2
=Ztn,,,
t ''
t
| 2t2 f,'+
2t2 2tf + f,7, == tint
7;+ z6;+ t lnt (o[lerova diferencijalna jednaina)
(Ojlerova diferencijalna jednadina)
.l-' t=e.',.s=lnt,t)0,
t=e', s=lnt, t>0, fifi=e-'f!,fi=e-2'(fi-f!)
=e-Sfs, f,=é 2s(fs-fs)
(f"- f')+2es ' f'+ f = ses
2e2'.r-"(fi-f!)+2e'e-"fi+./,=sr'
.t- 2e2s e-25, s s c s
rr'
2f:+ fs == se'
2f:*./,
180 Diferencijalne jednaeine
D ifere ncii alne .ie vikg
dnaCine vi reda
Ie R re da
. 2fr+f,=0
2f!+
" f" =o
2r2+1=0gr1= i
2r2 + I =0 e r, =h,, ,, =-#i
r2--
42
er,s
"',"
-
= e"i' =cosi+isrri,
s
'
cos-+i sin-- R"{e','l=ror#, I.{r','I= ri,
=
42
s s
42
R
42
I,,, {er's }
=sin s
42J-L
-tt
fh = cl cos s + c2 sin
ln=ctcos7Vs+czsmtr-2s s
' 2f:'+ f =ses

2fi+f=se'
ses e
[P (s) cos $+Q,(s)sin
se' = e^fPn(s)cos filr + Qm (s) sin fú]
fls)> a =1,1, ßI =0,
a= =0, Ph(s)=s
Pn(s)= s
a+ß=1r=0, k=1
d+fr-1>r=0,k=l
fp ==(As+
fo fi =(As+
B)r', fp
(As +B)es, A+ n)e', fi
= (As +A+B)es, fp =(As*2A+
= (As +2A+B)es
B)e'
2As+4A+28+As+B=s A=3,
2As+4A+2B+As+B=s B=g
= O=1, B=-*
f',
ro s
=r!,-f,r'
_(li g)es
t ss+c2sins+(3s-9)es
1 I1 s + (7.t1 s 4.
4
ff(s)=c
( s) = c cosfr
=C1COS(
r
42
Í
rL.
ln(x2+y2))+c2sin(!
f =c1cos1Sh(x2
+ z sin
6)e'
c -
2 +y22 ))+(!mr*' *y'l-tx*'

ln((x+))+(lln(x+-+y2).
+y2 ))+crsidfrm{oz
3
4f
9
+y2 ).
10.
10. Naii tri puta
Nati tri puta diferencijabilnu funkciju f.f == f(xy)
diferencijabilnu funkciju /(xy) koja
koja zadovoljava
zadovoljava diferencijalnu
jednatinu U
jednainu x3
a3 f + xy a f + 2y af 8f == x2y2
2
za x>0 ii y >>0.
x2y2,zL , O.
#.*#+U$-V
axa ay axas
xy=t, ff =f(t)
D=t,
fi, gl
z
!=
a =Îi't
dy ti. =xfi t'" = x. ' axay
dr.dy
+ x. fi.
= 7i +x'fi"'y
-fr t
,fi
á=f¡'tti
{=r; =y'f; ,#=y.fi.y,#=f
,:=y.f;
x'y;f,"+xy(xy
axe =yf,"'y,
x3y3 f,'+ xy.(xy. fi+
=y?'f,
°
f,"+f,)+2yxf,'-8Jt
fl+2yx.fi-8f, ==x2y2 x2y2
x
t;
t3 f,"+
7,'+ t2 f,"+ st' f;
7i+ 3t fi - 88f,
f, == t2 (ojlerova diferencijalna
t2 (Ojlerova jednadina)
7=pz 1z=lnt
t=ez z=1nt
f = e-'`f',
fi =e fi = r'2' ( fi - f), fi=
f!, f,"=e-2z(f-"- f, e-3'3Z(fZ"-3f"+2fí)°e
fi- 3 f! + z 7i 1
f. 1
e ;`(.f 3fz `f'-8f e2z

e3'e-3'1g- 2f!)+ e2'u-" (f!- f')+3e`é
3fi++2f_')+e2ze-2( f!)+ 3e'e-'f!-8f, =
""
8f_ =e2z
f!-zf!++i!-8f,=e2'
Difereneijalne viie g reda
e dnaiine viseg
Difere nc i i alne .jjednacine 181
. f"-2f,"+4f-'-8f
f:*2f:+4f:-8f-=0 =0
r; -2r2
,3 +4r-8=0 - (r-2)(r2
-2r2+4r-8=0 +4)=0 * rt=2,
(r-2)(r2+4)=0 =2i r;r,=-2i
=2, r212=2i, =-2i ,
I
e2iZ R"{r''' }=cos2z,
e2i' =cos2z+isin2z, RF{e2i` Ir{r'" }=sin2z
}=ror2r, Im{e2i }=rinz,
fh = c F2' *
frn =cte2Z + cc22 cos * c3
cos 2z + c, sin2z
sin 2z
{I
. f"-2f"+4f'- 8f =e
f:-2f:+4fl -8f. 2z
=s2'
I
,2' =e`2 [Pm (z)cos,ßz+Q(z)sin
e2` =r*lP,(z)cospz+Q,,(z)sinpzl ) a=2,
e-2, ß=0,
f =0, Pm(Z)=1
P^(21=1
I
a+ßi=2r=1,
a+ Bi=2)r=1, k=m=0
I
I fzi, Ass2',, fiu
frp = Aze2Z Ae2Z + 2Aze2z
fZt, = Ae2' 2Aze2' = 1 A+
= (A + 2Az)e2'
2Az)e2Z
f,;
fiu == (2A
( 2A + 2A = (4A
Az )e2' =
ZA + 44Az)e2Z 4 A + 4Az)e2`
4 Az)e2' 1
ff:; =(4A+8A+8Az)e2Z
= A+ A+
(4 8 =(12A+8Az)e2z
= 2A + I8 Az 1e2' ( I Az 1e2'
I2A+8Az*8A-8Az+4A+8Az-8Az= I
12A+8Az-8A-8Az+4A+8Az-8Az=1 = 8A= I + A=!
8A=1 A= I88
f^12:
fp =8ze.2z
rzp =-rO -"
g
ff, =cte2c
= * c 2 cos2z+c3
c F2' +c2 cos 2z + c 7 sin 2z++ !- ze2`
sin2z ''8
zez=
8
t=xy, e'=x!,
l=e=, z=lnt, t=l:y.
t=ez, Z-tnt)
eZ =xy, z=lnxy
f =,
= ctx2y2 c2 cos(21n
t12y2 + c2 cos(2ln ry)+ sin(2ln
Ay)+css sin(2 tn y ) + (_y)2 In
^y1+11 '' tn Ay
8'.^712
ry
c A ..
11. Prelaskom
11. na inverznu
Prelaskom na inverznu funkciju y(x) resiti
funkcije y == y(x)
funkciju funkcije re5iti diferencijalnu jednadinu
diferencijalnu jednacinu
y3 y'y* - 3y3 (y')' -3yz(y')2
y3y,.Y"-3y3(y")2 - 3y' (y')t y' y2 11 +3lny)05
-7y(y')l + y2(1
y" -7y(.>')4 \x(y')s == 60 ..
+8x(y')5
+ 3lny)(y')s +
,, = I1 y, =-I;f
Y =7,
xx'
M
. 3(x')2
,, 3x
,t =-AF-
=
")2
x' n.
Y Y = 3 , Y
Y
x X EV
x
;
I 3(x")2
y,t,rt(*r)r'
3
xx (x
1l, x"
(xf) -y, xx (x
y
(x')*
)
;
,4-3y" 3(x")2
i,-3f€t-+3yr-!"
3
(x')u
(x')"
(x )
X"
6f)
(x')'
(x
- 1I,+y
-"r'f
7y
(x )
2?,,
*''"*t ynt,y!:+a.r-l=0
(I+31ny)
' (x')'
(x
+8x _=0
2 1
(tt')'
1
)_
y3 x' - 3y2 x' +7yx' -8x

y3x"-3y2x"+7yx - =8x = y2(1
y2 I + 3lny)
+31n y) (Ojlerova diferencijalna
dil'erencijalna
( jednaina)
jednadina)
y=e' )t=lny
y=9t t=lny
Primetimo da je zbog oblasti definisanosti diferencijalne
iednadine yy >> 00 ..
.
xx' =
-r .
x "
e-2' ((x,-x,),
=ee-' xl, xx' ==e2- t "
xl - xl 1, xx' =
i "
e-3' (x,-3x,+2x,)
=e- n.
1 xi - s xi + z xi 1
?i n. .
r'i';'(x"-3x"+2x x)+7éé rx 8x, -e2j

+ 7 e' e-' xir -8x
e3iP
"t'
1*7 - 3 xir + 2 xir)-
(x, 1 - 3e2'e
21
3 e2' r-2' (xr-
*7" - *;r 1 1 - - 12' ( 1+3t
r + 3 t )I r- 1
x7-64+
xi I 2 xi -8x,
- A xi + 124 - 8 x, =_ ((3t+1)
3t + I ) . e2'
ezt
I
i,,
I
t82
182 Diferenciialne jednacine
iednaiine vi.feg
4-6x; lzxi -8x,

xi-axi ++124 -8x, =0
=g
,jr3 -612 +l2r-8=0 ) (r-2)3 =Ort=r2=1-;=2
-6r2+12r-8=0 =0)rt-t2=rr=)
xh =Cte21
xh =ct,e2t +crtuz' +c3t2e2'
+c2te2' +c{2e2'
4-64
xi- Axi +124
+ t Zxi -8x,
- x, =(3t+1)e2i
8 = 3t + ).
( I ez'|
t +Qn1t1sin B tl ) a=2,
(3t + 1). 12' = eta [P,,,(t)cosßt+Q(t)sin,ßt]
(3t+1)e21 e - 2, F /3=0, P^(t) = 3t + I
=0, Pm(t)=3t+1
"*fP^(t)cos B
a+ßi=2r=3,
a+ Bi=2) r=3, k=m=1 k=m= I
=t;(At+B)e2i =1Alto
xxp=t3(At+81.e2' +Bti )e2',
=(At4+Bt3 x'p=lZe/
1.s2', xP =12At4+(4A+2B)t3 +3nf ]e2'
+(4A+28)t3 +3Bt2 l.e2'
*; =lneta
4p = L4At4 + (16A+
+(16A+4B)t; +(t2A+ t2ay2
4B)t3 +(12A+12B)t2 +6&
+6Bt jl. e21
e2'
*; ==laeta
x; + (48A+ 8B)t3 +
L8At4 +(48A+8B)t; (24A+ 31ty + aB jl. e21
(72A+ 368)t2 ++(24A+36B)t+6B
+(72A+36B)t2 e2t
8At4 +(48A+88)ts
SAta + (48A + 8B)t3 +(72A+368y2
+ (72A + 36B)12 +(24A+ j6B)t+68-24At4
+ (24A + 36B)t + 6B 24A14- --(96A+248)ti
(96A + 24B)t3 -
-(72A+72B)t2 -36Bt+24At4 +(48A+24B)C;
-(72A+728)t2 -368t+24At4 +368f -8At4
+(48A+248)t3 +36Bt2 -BA,ta -8Bt3 =3t+1
-ant3 =3t+l
24At+68=3t+l=A=*,r=t
24At+6B=3t+1 B=-
A=- B=6
6
e2r
*o =1!-ro *l-rt ).r''
xp=(8t4+6t3)
x=xh +xp
,r =.r, -F x,, =
= (CI * c2t * c 7t2 *
(c 1 +C2t+C;t2+814+ * 6t;)e2i
l.
lro frt "''
x(y) =(ct
= (c 1 +c2lny+c? tn' y+-
+ c2 lny * c 7 ln2 t + ln4 y+* 6ln'3 y)
y). y2.
y2 .
f,no, lnt

DTB-131 User Manual - Serbian

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DTB-131 User Manual - Serbian

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

\ T

ZBIRKA ZAD ATAKA

Novi Sad, 2008.

étampa: SP PRINT, Novi Sad, Vladike Cirica

CIP -- Katalogizacija u publikaciji

ZBIRKA resenih matematiee analize II / Momcilo

cinjenica vidi se da je MomCilo

Osedali smo potrebu, iako

PREDGOVOR TRECEM IZDANJU

prethodnog izdanja sa novim zadacima.

ISPITIVANJE FUNKCIJA ............

INTEGRALNI RACUN RAEUN 80

"funkcijaf data saf(x)=?" kraée

Funkcija moze biti zadata

Za preslikavanje f : A --s B kazemo kaZemo da je:

Parnost ii neparnost funkcije:

Ako za svake dve tacke

Parabola y = ax2 +bx+c,

(-specijalan sludaj za a=e (y

- x=l je nula funkcije,

\ -,r 42,/ \nl2 t /

- skup vrednosti funkcije je

Funkcija y=ctgx obostrano jednoznadno

konaeno mnogo dlanova

lim f(an)= ff ( Hm an) = f(a).

" -rn=lim 1,-l n=l1

6. nd7; n2+1I -3 n3+n-n+n)=

*l-n2 ' +n-nt

(n3 +n)2 +n3 n3

7. --1- (2n+3)2 = lim(2n+1+2)2n lim(1+ 2 2)2n = lim(1+

(n- 1)!+(n + 1)! = tim (n-1)!+(n+1)n(n-1)!-- tim l+!' +n =1t

r,[7li * nt' rff*tf -4.

= e" a°° 5n? = e =1

" trd n2+n

13. lim sing n

Kako je lim(*l)'=l za n=2k,

t5. lim (2n2 + 1)(ln(n3

n-i - 6n2 + 4n-1 2n2+1 n3 -,6n2 +4n-1

1n3 +)n2 +n)2 +nyn3+Ali2+n+n2

Ako je ), * 0 + niz divergira.

Niz x6 }} je podniz niza

Niz x6 }} je podniz niza

Niz nije konvergentan

Neka je sa aat1 = 1I ii aen+r

Na osnovu principa matematidke

2a +II =3" 2(3-€)+t

matematicke indukcije mozemo

!* rn = aa* aa== f(a).

Pokazati da je niz konvergentan ii naéi

aa, ==1pl1ij stedi:

a a-1 a -2a,-1 = !wy,

Iz a+1=- = +-n- siedi:

,,-* "-' -+-

i realna vaZiti: 1l-c>0=c<l ii cceE R+

i niza konvergiraju ka istom broju.

Za nn== kk++ II treba

ann I b.- n + a.-

, bnbn ==$n 1 b} je monotono rastuEi )

Sabiranjem nejednakosti dobija

= 2,+l (1 +2+ +...+ 2ñ +-1-+...)<---1--

"'r -b" |= | Inln2

cos(n + 1)! cos(n + 2)! cos(n + p)!

graniinih vrednosti funkcija

.I-).to X-9-V0 .Y-).ro

1+ tgx --@ 1+ sinx . J,.,.J,-'

=0rß 100x2 =1 €.'=o =-*

y'=eñx **.r* e-11=r1r-11="