Serbian Studies Research

Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад
(Association for the Development of Serbian Studies, Novi Sad)
SERBIAN STUDIES RESEARCH

Год. 12 / Vol. 12
Бр. 1 / No. 1
2021
Нови Сад, 2021

Год. 12, бр. 1, 2021.
Издавач
Научно удружење за развој српских студија (НУРСС), Нови Сад
Адреса
Стевана Христића 19, 21000 Нови Сад
тел.: +381 65 641 3628; факс: +381 21 6396 488
email: serbian_studies@hotmail.com
Уредништво
Борис Булатовић (главни и одговорни уредник), Универзитет у Вроцлаву (Пољска)
Томислав Лонгиновић, Универзитет у Висконсину, Медисон (САД)
Горан Максимовић, Универзитет у Нишу (Србија)
Слободан Владушић, Универзитет у Новом Саду (Србија)
Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Универзитет „Габријеле д᾽Анунцио” у Кјетију–Пескари (Италија)
Слободанка Владив-Гловер, Монаш универзитет, Мелбурн (Аустралија)
Ала Татаренко, Национални универзитет „Иван Франко” у Лавову (Украјина)
Слободан Антонић, Универзитет у Београду (Србија)
Татјана Тапавички Дуроњић, Универзитет у Бањој Луци (Босна и Херцеговина)
Мотоки Номаћи, Хокаидо Универзитет, Сапоро (Јапан)
УДК
008/009+3+8
Индексирање часописа у базама података

EBSCO Publishing (база пуног текста)
Serbian Studies Research излази једном годишње. Сви научни радови достављени
редакцији пролазе кроз строг процес стручне и научне провере заснован на ини-
цијалном прегледу у редакцији и обострано анонимној спољној рецензији.
Издавање ове публикације финансијски је подржано од стране

Министарства културе и информисања и Министарства просвете,
науке и технолошког развоја Републике Србије.
Vol. 12, No. 1, 2021
Publisher
Association for the Development of Serbian Studies, Novi Sad
Editorial Address
Stevana Hristića 19, 21000 Novi Sad, Serbia
tel.: +381 65 641 3628; fax: +381 21 6396 488
email: serbian_studies@hotmail.com
Editorial Board
Boris Bulatović (editor-in-chief), University of Wroclaw (Poland)
Tomislav Longinović, University of Wisconsin, Madison (USA)
Goran Maksimović, University of Niš (Serbia)
Slobodan Vladušić, University of Novi Sad (Serbia)
Persida Lazarević Di Giacomo, Gabriele d’Anunzio University of Chieti–Pescara (Italy)
Slobodanka Vladiv-Glover, Monash University, Melbourne (Australia)
Alla Tatarenko, Ivan Franko National University of L᾽viv (Ukraine)
Slobodan Antonić, University of Belgrade (Serbia)
Tatjana Tapavički Duronjić, University of Banja Luka (Bosnia and Herzegovina)
Motoki Nomachi, Hokkaido University, Sapporo (Japan)
Journal Description
Serbian Studies Research provides scholarly articles in the fields of Serbian linguistics
and literature, international relations, cultural studies, history, sociology, political sci-
ence, economics, geography, demography, social anthropology, administration, law,
and natural sciences, as they relate to the human condition.
Annual Membership
Institutional: 45 usd (including subscription)
Individual: 15 usd (including subscription)
Peer Review Policy and Frequency

All research articles in this journal have undergone rigorous peer-review process, based
on initial editor screening and anonymized refereeing by at least two anonymous refer-
ees. Serbian Studies Research is published annually.
Indexing and Abstracting Information

EBSCO Publishing (full-text database)
САДРЖАЈ
НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
Др Бењамин Ф. Хекић
Историјски институт, Београд (Србија)
СИГИЛОГРАФСКИ ОБРАСЦИ СРПСКИХ ДЕСПОТА ПОСЛЕ 1459:
ОД СРПСКИХ СУВЕРЕНА ДО УГАРСКИХ МАГНАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Др Мирослав С. Филиповић
Универзитет у Новом Саду (Србија)
ЈОВАН СУБОТИЋ КАО УРЕДНИК СРПСКОГ ЛЕТОПИСА . . . . . . . . . . . . . 47
Др Младен З. Ђуричић
СВЕДОЧАНСТВА МИЛАНА САВИЋА О ЛАЗИ КОСТИЋУ . . . . . . . . . . . . 79
Др Дејан Ајдачић
Универзитет у Гдањску (Пољска)
МОНИ ДЕ БУЛИ ИСКОСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Др Славица О. Гароња Радованац

Универзитет у Крагујевцу (Србија)
ПУТОПИС ЈЕЛЕНЕ ДИМИТРИЈЕВИЋ СЕДАМ МОРА И ТРИ ОКЕАНА
(1940) ИЛИ „ПУТ ОКО СВЕТА” У КОНТЕКСТУ САВРЕМЕНЕ СРПСКЕ
ПУТОПИСНЕ КЊИЖЕВНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Др Маријана Терић
НОНСЕНСИ И ПРОВОКАЦИЈЕ У ПРОЗИ САВЕ ДАМЈАНОВА:
КРИТИЧКО-РЕЦЕПЦИЈСКИ ОСВРТ НА АУТОПОЕТИЧКЕ ПРИНЦИПЕ
ИСТРАЖИВАЊА САВРШЕНСТВА И КОЛАЧА, ОБМАНА, НОНСЕНСА . . . . 153
Др Марија Јефтимијевић Михајловић

Институт за српску културу – Приштина/Лепосавић (Србија)
О ЈУРОДИВОСТИ, САЗНАЊУ И СТРАДАЊУ: ЈЕДАН ЖЕНСКИ ЛИК
У РОМАНУ ПЕТРУША И МИЛУША ПЕТРА САРИЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Др Зденка Д. Валент Белић
Универзитет Коменског у Братислави (Словачка)
СЛИКА СРБА У ПУТОПИСИМА ИЗ 16. ВЕКА КАО ДЕО СЛОВАЧКОГ
КЊИЖЕВНОГ КОНТЕКСТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Др Димитрис Петалас / Dimitris Petalas

Хеленско друштво фолклориста, Атина (Грчка) / Griechische Gesellschaft für
Volkskunde, Athen (Griechenland)
НИБЕЛУНШКИ МОТИВ У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ „У
ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ” / DAS MOTIV DES NIBELUNGENLIEDS IN
SERBISCHEN VOLKSERZÄHLUNG „DIE LÜGE HAT KURZE BEINE” . . . . . 193
Др Филип Ж. Крчмар
Историјски архив Зрењанин (Србија)
БАНАТСКИ ОДЈЕЦИ РИЗОРЂИМЕНТА: ДРУГИ РАТ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ
И НЕЗАВИСНОСТ ИТАЛИЈЕ (1859) И ЊЕГОВИ УТИЦАЈИ НА БАНАТ . . . 199
Др Гордана И. Залад / Gordana I. Zalad

Универзитет у Београду (Србија) / University of Belgrade (Serbia)
КОНТЕКСТУАЛНА АНАЛИЗА НАСЛОВА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
У ТАЈМ МАГАЗИНУ ОД 2000–2013. / CONTEXTUAL ANALYSIS OF
HEADLINES ON KOSOVO AND METOHIA IN TIME MAGAZINE
DURING 2000–2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Др Ана С. Ракић / Ana S. Rakić

Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, НовиСад
(Србија) / Gallery of Fine Arts Gift Collection of Rajko Mamuzić, Novi Sad (Serbia)
КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКА СЦЕНА БЕОГРАДА И НОВОГ САДА У
ПОСЛЕРАТНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ: ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ НАСТАНКА
ГАЛЕРИЈЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ ПОКЛОН ЗБИРКЕ РАЈКА
МАМУЗИЋА У НОВОМ САДУ / ART AND CULTURE IN POST-WAR
BELGRADE AND NOVI SAD: A CONTRIBUTION TO THE STUDY OF THE
ORIGIN OF THE GALLERY OF FINE ARTS GIFT COLLECTION OF RAJKO
MAMUZIĆ IN NOVI SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Др Александар М. Гајић
Институт за европске студије, Београд (Србија)
КЛИШЕ СТРАХА: ИДИВИДУАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ
ХОРОР НАРАТИВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
Др Јакуб Борнио
Универзитет у Вроцлаву (Пољска)
ИЗРАЕЛСКО-УКРАЈИНСКИ ОДНОСИ ПОСЛЕ ЕВРОМАЈДАНА: ХОЛОКА-
УСТ И НОВИ УКРАЈИНСКИ ИДЕНТИТЕТ У КОНТЕКСТУ ЕВРОПСКИХ
АСПИРАЦИЈА УКРАЈИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
Др Љубиша Б. Васиљевић
Народни музеј Крушевац (Србија)
ПРВА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА И РЕКОНСТРУКЦИЈА КРУШЕ-
ВАЧКОГ ГРАДА (1961−1971) У СВЕТЛУ ИЗВЕШТАВАЊА ШТАМПАНОГ
НЕДЕЉНИКА ПОБЕДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
ПРИКАЗИ
Др Јана М. Алексић
Институт за књижевност и уметност, Београд (Србија)
ДОАКАТИ АЖДАЈИ ИЛИТИ НЕЗАОБИЛАЗАН ПРИЛОГ ДЕКОЛО-
НИЗАЦИЈИ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ САМОСВЕСТИ (Слађана Илић,
Зло у књижевности и култури: колонијални ум српске транзиције,
Catena mundi, Београд, 2021, 238 стр.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
Драгана Обрадовић
Библиотека Матице српске, Нови Сад (Србија)
СИТАН ВЕЗ ИСПРЕПЛЕТЕН ОД ПОЕЗИЈЕ ПЕРЕ ЗУБЦА У БИБЛИОГРА-
ФИЈИ ГОРДАНЕ ЂИЛАС (Гордана Ђилас, Библиографија Пере Зубца (1962
2020), Матицa српскa – Архив Војводине, Нови Сад, 2021, 498 стр.) . . . . . . . 359
НЕКРОЛОЗИ
IN MEMORIAM – Проф. др Александар Петров (др Светлана Шеатовић) . . . . . . 363
IN MEMORIAM – Проф. др Александар Јовановић (др Петар Пијановић) . . . . . . 365
УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ . . . . . . . . 367
GUIDELINES FOR CONTRIBUTORS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371

CONTENTS
ARTICLES
Benjamin F. Hekić, PhD

Institute of History, Belgrade (Serbia)
SIGILLOGRAPHIC PATTERNS OF SERBIAN DESPOTS AFTER 1459: FROM
SERBIAN SOVEREIGNS TO HUNGARIAN MAGNATES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Miroslav S. Filipović, PhD

University of Novi Sad (Serbia)
JOVAN SUBOTIĆ AS EDITOR OF THE PERIODICAL LETOPIS MATICE
SRPSKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Mladen Z. Đuričić, PhD

TESTIMONIES OF MILAN SAVIĆ ABOUT LAZA KOSTIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Dejan Ajdačić, PhD

University of Gdańsk (Poland)
MОNNY DE BOULLY OVERSIDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Slavica O. Garonja-Radovanac, PhD

University of Kragujevac (Serbia)
TRAVELOGUE OF JELENA DIMITRIJEVIĆ SEVEN SEES AND THREE
OCEANS (1940) OR “JOURNEY AROUND THE WORLD” IN THE
CONTEXT OF CONTEMPORARY LITERATURE OF TRAVELS . . . . . . . . . . 113
Marijana Terić, PhD

NONSENSES AND PROVOCATIONS IN SAVA DAMJANOV’S PROSE:
CRITICAL-RECEPTION REVIEW OF THE AUTOPOETIC PRINCIPLES
OF EXPLORING PERFECTION AND CAKES, DECEPTION, NONSENSE . . . . 153
Marija Jeftimijević Mihajlović, PhD
Institute for Serbian Culture – Priština/Leposavić (Serbia)
ON FOOLISHNESS FOR CHRIST, COGNITION AND SUFFERING:
ONE FEMALE CHARACTER IN NOVEL PETRUŠA AND MILUŠA
BY PETAR SARIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Zdenka D. Valent Belić, PhD

Comenius University in Bratislava (Slovakia)
IMAGE OF SERBS IN 16TH CENTURY TRAVELOGUES AS PART OF THE
SLOVAK LITERARY CONTEXT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Dimitris Petalas, PhD

Hellenic Folklore Society, Athens (Greece)
A NIBELUNGENLIED-MOTIF IN A SERBIAN FOLKTALE “LIE HAS
SHORT LEGS” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Filip Ž. Krčmar, PhD

Historical Archives of Zrenjanin (Serbia)
BANAT AND THE RISORGIMENTO: SECOND ITALIAN WAR OF
INDEPENDENCE (1859) AND ITS EFFECTS ON THE REGION OF
BANAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Gordana I. Zalad, PhD

University of Belgrade (Serbia)
CONTEXTUAL ANALYSIS OF HEADLINES ON KOSOVO AND
METOHIA IN TIME MAGAZINE DURING 2000–2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Ana S. Rakić, PhD

Gallery of Fine Arts Gift Collection of Rajko Mamuzić, Novi Sad (Serbia)
ART AND CULTURE IN POST-WAR BELGRADE AND NOVI SAD: A
CONTRIBUTION TO THE STUDY OF THE ORIGIN OF THE GALLERY OF
FINE ARTS GIFT COLLECTION OF RAJKO MAMUZIĆ IN NOVI SAD . . . . . 275
Aleksandar M. Gajić, PhD

Institute of European Studies, Belgrade (Serbia)
CLICHÉ OF FEAR: INDIVIDUAL AND SOCIAL IMPLICATIONS OF
HORROR NARRATIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
Jacub Bornio, PhD
University of Wroclaw (Poland)
ISRAELI-UKRAINIAN RELATIONS AFTER EUROMAIDAN – THE
HOLOCAUST AND THE NEW UKRAINIAN IDENTITY IN THE CONTEXT
OF THE EUROPEAN ASPIRATIONS OF UKRAINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
Ljubiša B. Vasiljević, PhD

National Museum Kruševac (Slovakia)
FOREIGN FIRST ARCHAEOLOGICAL RESEARCH AND RECONSTRUCTION
OF THE CITY OF KRUSEVAC (1961−1971) IN THE LIGHT OF
WEEKLY NEWSMAGAZINE POBEDA REPORTING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
REVIEWS
Jana M. Aleksić, PhD

Institute for Literature and Arts, Belgrade (Serbia)
DOAKATI AŽDAJI ILITI NEZAOBILAZAN PRILOG DEKOLONIZACIJI
SRPSKE KULTURNE SAMOSVESTI (Slađana Ilić, Zlo u književnosti i kulturi:
kolonijalni um srpske tranzicije, Catena mundi, Beograd, 2021, 238 pages) . . . . . 351
Dragana Obradović
Matica Srpska Library, Novi Sad (Serbia)
SITAN VEZ ISPREPLETEN OD POEZIJE PERE ZUBCA U BIBLIOGRAFIJI
GORDANE ĐILAS (Gordana Đilas, Bibliografija Pere Zubca (1962–2020),
Matica srpska – Arhiv Vojvodine, Novi Sad, 2021, 498 pages) . . . . . . . . . . . . . . . . 359
OBITUARIES
IN MEMORIAM – Prof. dr Aleksandar Petrov (dr Svetlana Šeatović) . . . . . . . . . . . . 363
IN MEMORIAM – Prof. dr Aleksandar Jovanović (dr Petar Pijanović) . . . . . . . . . . . . 365
УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ . . . . . 367
GUIDELINES FOR CONTRIBUTORS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371

Serbian Studies Research
Vol. 12, No. 1 (2021): 199–255. 199
UDC 94(497.113 Banat)

UDC 94(450)"1859"
Оригинални научни рад
Др Филип Ж. Крчмар1
Историјски архив Зрењанин
Србија
БАНАТСКИ ОДЈЕЦИ РИЗОРЂИМЕНТА:

ДРУГИ РАТ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ И НЕЗАВИСНОСТ
ИТАЛИЈЕ (1859) И ЊЕГОВИ УТИЦАЈИ НА БАНАТ2
Апстракт: На основу расположивих архивских извора (Архив Војводине, Ф. 23

Земаљска управа за Српско Војводство и Тамишки Банат 1849–1861) и оновремених
новинских натписа (Винер цајтунг, Темешварер цајтунг, Гросбечкерекер вохенблат,
Вершецер гебиргсботе, Лугошер анцајгер), у раду се разматра утицај Другог рата за
уједињење и независност Италије (1859) на дешавања у Банату. У фокусу се налазе
следећа значајна питања: постепена припрема становништва Баната за рат посред-
ством режимски дириговане штампе; мобилизација финансијских, материјалних и
људских ресурса; учешће граничарских и редовних линијских пукова са подручја
Баната у ратним операцијама, њихови ратни губици и заслуге, као и формирање до-
бровољачких одреда на овом подручју, те напослетку – занимљиво питање држања
Банаћана према самом рату. С једне стране, овдашње становништво је већ непуну
деценију било изложено омрзнутој и апсолутистичкој политици режима који је гу-
шио његове слободе, док је с друге стране захтевао оданост, патриотизам и спрем-
ност на ратна одрицања и жртве. Насупрот томе, непријатељска страна је уживала
неподељене симпатије свих народности које су живеле у Банату, будући да су у њеној
борби за национално ослобођење и уједињење препознати слични циљеви и идеје.
У пракси је такво држање водило до крајњег незадовољства које је спорадично јав-
но испољавано, а у штампи под будном контролом власти бивало прећуткивано и
заташкавано. Пораз Аустрије у рату имао је непосредних последица и на круновину
Српско Војводство и Тамишки Банат, која је почетком 1861. и званично укинута,
што је наишло на повољан одјек код овдашњих народности.
fkistarzr@gmail.com; Filip Ž. Krčmar, Historical Archives of Zrenjanin, Serbia

1
Рад је настао као резултат шестомесечног студијског истраживачког боравка у Тибин-

2
гену (Немачка), при Институту за подунавско-швапску историју и географију (нем. Institut

für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde). Немачка верзија рада, насловљена Das
Banat und das Risorgimento. Der sardinische 1859-er Krieg und seine Auswirkungen im Banat, публи-
кована је у 28. броју часописа Analele banatului, који издаје Музеј Баната (Muzeul Banatului) у
Темишвару.
200 Филип Ж. Крчмар
Кључне речи: Банат, Српско Војводство и Тамишки Банат, Други рат за незави-
сност и уједињење Италије, Аустријско царство, Бахов неоапсолутизам
Развојне фазе Ризорђимента до 1859. године
Почеци Ризорђимента (итал. Risorgimento – ренесанса, поновно рође-

ње), под којим се подразумева покрет за национално ослобођење и уједиње-
ње Италијана, могу се пратити до средине 18. века3. Па ипак, све до почет-
ка 19. столећа, Италија је остала политички нејединствена и расцепкана на
мноштво мањих и већих држава, од којих су неке биле под директном стра-
ном влашћу или посредним страним утицајем, док су у другима на власти
били домаћи, али конзервативни режими.
Политичко-административно „укрупњавање” Апенина први пут је, до-
душе накратко, остварено у време Наполеонових ратова (са краћим преки-
дима између 1797. и 1814), и то под страном, тј. француском влашћу. Фран-
цуске окупационе власти извршиле су модернизацију Италије у складу са
тековинама Француске буржоаске револуције, увођењем уставности и најпре
републиканског, а потом (поново) монархистичког уређења. Читаво полуо-
стрво било је у суштини подељено у три велике целине: трећина се налази-
ла под влашћу Француске, трећина је чинила Краљевину Италију, а трећина
Напуљску краљевину, на југу4. Овакво стање је потрајало све до 1814/1815.
године и коначног слома Наполеона.
Већ у ово доба јављају се први знаци отпора према страној владави-
ни: 1796. године, када су почела француска освајања на тлу потоње Италије,
радикални масони Ломбардије предвођени Филипом Буонаротијем (итал.
Filippo Buonarotti, 1761–1833) заложили су се за стварање јединствене ита-
лијанске републике. Такође снажни и масовни били су чланови тајног рево-
луционарног друштва карбонара, на југу, чији ће се утицај међутим много
снажније осетити иза 18155.
3
Поједини историчари склони су померању ове границе на крај 18. века (Milorad
Ekmečić, „Risorđimento i srpska istorija 1797–1882”, u: Snežana Milinković (ur.), Macini 2005.
Zbornik radova sa okruglog stola povodom dvestagodišnjica od rođenja Đuzepea Macinija, Beograd,
25. Maja 2005, Platoneum, Novi Sad 2005, 101–123). Појединачних гласова који су позивали на
уједињење политички расцепканог Апенинског полуострва било је још и раније – најпозна-
тији такав пример је свакако био чувени фирентински мислилац Николо Макијавели (итал.
Niccolo Machiavelli, 1469–1527), који је одбацивао папство као највећу препреку политичком
јединству Италије и у свом делу Владалац маштао о моћном световном владару који би радио
на постизању тог циља. D. Beales, The Risorgimento and the Unification of Italy, London 1971, 23.
4
D. Beales, нав. дело, 35.
5
Исто, 37.
Банатски одјеци Ризорђимента: Други рат за уједињење и 201
независност Италије (1859) и његови утицаји на Банат
На Бечком конгресу сазваном након слома Наполеона скројена је нова

политичка мапа Европе. Француска је сведена у границе које је имала пре
1792; немачко говорно подручје у средишту старог континента било је ује-
дињено у лабаву конфедерацију више десетина држава и градова под име-
ном Немачки савез (нем. Deutsche Bund)6; Апенинско полуострво враћено
је у стање политичке расцепканости какво је на том подручју владало пре
француских освајања. Аустријска политика на овом подручју, којом је су-
верено управљао царски канцелар Клеменс фон Метерних (1773–1859),
тежила је да одржи његову политичку расцепканост и на њему врши свој
утицај. Стога је за Аустрију на Апенинима било неприхватљиво постојање
макар и лабаве конфедерације налик на Немачки савез – Метерних је желео
да угуши сваку помисао на италијанско јединство и јакобинизам7. „Италија”
се 1815. састојала од осам држава, од којих је већина била под директном
влашћу или снажним утицајем Аустрије, док су осталима управљали ап-
солутистички владари8. То су били: Краљевина Ломбардија-Венеција (под
аустријском влашћу); Краљевина Пијемонт-Сардинија (под влашћу Савој-
ске династије) и Краљевина Двеју Сицилија (под влашћу Бурбона); надаље,
војводства Модена, Парма, Лука и Тоскана, те Папска држава у централној
Италији9. Свака помисао на уставност и уставно уређење била је строго за-
брањивана и прогоњена. Режими су били репресивни у свим италијанским
државама, нарочито у Папској држави и на југу, у Напуљској краљевини.
Отуда ће републиканизам и тежња за демократизацијом друштва, као зна-
чајно наслеђе француске владавине, у почетку представљати веома важну
компоненту италијанског националног покрета: упоредо са борбом против
туђинске власти, тежња за политичким слободама знатно је допринела ра-
ђању и уобличавању Ризорђимента.
6
У Немачком савезу су од 1815. били окупљени суверени кнежеви и слободни градови Не-
мачке (souveränen Fürsten und freien Städte Deutschlands), заједно са западним (немачким) делом
Аустријске царевине, Краљевином Пруском (без источних провинција), Краљевином Данксом
и Низоземском. Број држава-чланица се временом мењао услед изумирања појединих владар-
ских династија и припајањем њихових територија другим државама, као и због иступања и
учлањивања у Савез. Чланови Немачког савеза били су: Аустријско царство без Галиције-Ло-
домерије, Угарске, Хрватске, Далмације и Ломбардије-Венеције; Пруска без Краљевине Пруске
и Великог војводства Позен; краљевине Баварска, Виртемберг, Хановер и Саксонија; Велика
кнежевина Хесен-Касел; велика војводства Хесен-Дармштат, Мекленбург-Шверин, Меклен-
бург-Штрелиц, Саксен-Вајлмар-Ајзенах и Олденбург; војводства Холштајн и Лауенбург, Насау,
Брауншвајг, Саксен-Гота, Саксен-Кобург, Саксен-Мајнинген, Саксен-Хилдбургхаузен, Анхалт-
-Десау, Анхалт-Кетен, Анхалт-Бернбург; кнежевине Хоенцолерн-Хехинген, Хоенцолерн-Зиг-
маринген, Лихтенштајн, Липе, Ројсе (старија грана династије), Ројсе (млађа грана династије),
Шаумбург-Липе, Шварцбург-Рудолфштат, Шварцбург-Зондерхаузен, Валдек; те слободни гра-
дови Бремен, Франкфурт, Хамбург и Либек (прим. Ф. К.).
7
Позната је његова изрека: „Не постоји италијанско питање” (D. Beales, нав. дело, 41).
8
John Gooch, The Unification of Italy, London 1986, 1.
9
D. Beales, нав. дело, 39–40; J. Gooch, нав. дело, 1.
Врло брзо након рестаурације преднаполеоновског стања, на Апенини-

ма је дошло до побуна и покрета отпора старом/новом уређењу. На северу
је, у Торину, скована завера Буонаротијевих масона за независност од Ау-
стрије, чији је дугорочни циљ било остварење комунистичког друштва. На
југу, у Напуљској краљевини, карбонари су 1820. године подигли устанак
накратко успели да поново уведу уставно уређење. Међутим, интервенци-
јом европских сила, заинтересованих да очувају стари поредак у Италији,
карбонарски устанак угушен је већ почетком наредне, 1821. године. Слич-
не револуције поновљене су и деценију касније (1831), али су такође биле
кратког века и угушене су од стране Аустрије (у Модени, Парми, Болоњи и
другим местима).
Почетком тридесетих година, покрет за уједињење и ослобођење
Италије добија снажан замајац кроз деловање Ђузепеа Мацинија (итал.
Giuseppe Mazzini, 1805–1872), који ће временом постати главни идеолог
италијанског национализма. Његов циљ било је „ослобођење Италије од
аустријске власти, тј. окупације Беча, кнежевског деспотизма, аристократ-
ских привилегија и клерикалне владавине”10. Због својих напредних, пре-
васходно републиканских идеја, Мацини је 1830. провео неко време у за-
твору, да би 1831. био пуштен на слободу и протеран. Затворско искуство
подстакло га је да оснује удружење Млада Италија (Giovine Italia), које ће
касније постати узор и другим, нарочито балканским народима у борби за
националну еманципацију11. Млада Италија је почивала на Мацинијевом
веровању да је Бог доделио историјску мисију свим народима и државама,
те да би Италијани могли да се уједине у своју националну државу и да тако
уједињена Италија има свој задатак, своју мисију у слободном свету; дру-
га важна компонента Младе Италије било је инсистирање на уједињеној
Италији, насупрот партикуларизму и разједињености; напослетку, трећа
важна ставка било је апсолутно Мацинијево републиканско (подв. Ф. К.)
опредељење – он је био убеђен да је једино републикански облик владавине
у могућности да обезбеди једнакост свих људи12. Након неуспелог покушаја
да подигне устанак у северној Италији, Мацини је 1837. побегао у Лондон,
10
J. Gooch, нав. дело, 5.
11
Ово је био случај са Србима у Јужној Угарској, који су по узору на Мацинијеву Мла-
ду Италију 1866. у Новом Саду основали Уједињену омладину српску. О италијанским
утицајима при оснивању Омладине види: Никола Петровић, Око Милетића и после њега.
Чланци, расправе, студије, Нови Сад 1964, 35; Бранко Бешлин, Европски утицаји на српски
либерализам у XIX веку, Нови Сад 2005, 557–558; Василије Крестић, Срби у Јужној Угарској
1790–1914, Нови Сад 2013, 257; Дејан Микавица, „Милетићевци на путу формирања стран-
ке 1860–1869”, Истраживања, бр. 22, Нови Сад 2011, 319–321; Дејан Микавица, Ненад Лема-
јић, Горан Васин, Ненад Нинковић, Историја Срба у Хабзбуршкој монархији 1526–1918, књ.
2, Нови Сад 2016, 56.
12
J. Gooch, нав. дело, 6.
где ће у наредном периоду наставити да ради на остваривању својих идеја

и развити широку политичку акцију за ослобођење и уједињење Италије.
Италијани и Револуција 1848/49.
Након неуспелих побуна и устанака почетком двадесетих и тридесетих

година, први велики корак у процесу италијанског уједињења и ослобођења
од стране власти јавио се 1848. године, у време Пролећа народа13. Немири
који су тада захватили Апенинско полуострво имали су различита утемеље-
ња, и њихови узроци били су не само политичке, већ и економске природе.
Иначе велика привредна заосталост Италије била је последица политичке
расцепканости и царинских баријера које су постојале међу италијанским
државама. Лоша саобраћајна повезаност (слабо изграђена путна и желе-
зничка инфраструктура), допринела је овој неразвијености, једнако као и
лоше жетве 1847/48. Економска криза која је владала у Европи почела је да
се осећа и у Италији. У северним италијанским покрајинама под аустриј-
ском влашћу владало је велико незадовољство политиком вођеном из Беча,
нарочито у Венецији која је била угрожена аустријским фаворизовањем Тр-
ста као главне царске луке на Јадрану.
Немири који су у марту 1848. отпочели у Бечу и Пешти довели су до
збацивања реакционарног Метерниховог режима и увођења уставности у
Аустрији. Италијани су у овом видели прилику за остваривање сопствених
циљева, који су се, међутим, разликовали од државе до државе: на Сици-
лији, у Палерму, избио је устанак против краља Фердинанда II, који је био
приморан да уведе уставно уређење; слично је било у Краљевини Сарди-
нији-Пијемонту, на североистоку Полуострва, где је краљ Карло Алберто
8. фебруара прогласио уставну владавину; Велико војводство Тоскана учи-
нило је исто недељу дана касније; и у Папској држави је Пије IX пристао на
доношење устава.
Немири који су у Бечу и Пешти средином марта 1848. довели до пада
Метерниховог режима били су сигнал за Италијане у Краљевини Ломбар-
дији-Венецији да покушају да се ослободе аустријске превласти. У Мила-
ну, престоници Ломбардије, адвокат Карло Катанео (итал. Carlo Cattaneo,
1801–1869) је извео револуцију (тзв. „Пет славних дана Милана”, итал.
Cinque giornate di Milano), у којој му је пошло за руком да протера аустријске
снаге под вођством генерала Радецког; у Венецији је Данијеле Манин (итал.
Daniele Manin, 1804–1857) прогласио републику, оживљавајући историјско
13
Револуција 1848/49. се обично сматра Првим ратом за независност и уједињење Италије.
О томе види: J. Gooch, нав. дело, 10.
сећање својих суграђана на славну прошлост Млетака. Као и Ломбардија,

и Венеција је позвала у помоћ пијемонтског краља Карла Алберта, који је у
овом савезништву видео прилику да анектира обе земље и тако прошири
своју државу.
Међутим, улазак у рат против Аустрије показао се као грешка: вратив-
ши се са појачањем, Радeцки је 25. јула скршио устанике у бици код Кустоце.
Након тога, Пијемонт је затражио примирје, које је склопљено 10. августа.
Како су услови мира били неприхватљиви за пијемонтске политичаре, бор-
бе су обновљене док Радецки није нанео коначан пораз Италијанима код
Новаре 23. марта 1849. Након тога, Карло Алберто је абдицирао у корист
свог сина Виторија Емануелеа. Венеција је наставила да пружа отпор, све до
краја августа 1849, када је и она била принуђена да се преда. Тиме је север
Полуострва био умирен.
У међувремену, у Риму је 10. фебруара 1849. проглашена Република;
папа Пије IX морао је да побегне из града, у који се вратио тек захваљујући
интервенцији аустријских и француских трупа. Оне су у лето 1849. опселе
„Вечни град” у ком су се налазили првоборци Ризорђимента – Ђузепе Ма-
цини и Ђузепе Гарибалди, војни командант и вођа италијанских доброво-
љаца, који је већ тада стекао славу револуционара. Њима је пошло за руком
да након аустријско-француског заузећа Рима напусте град и побегну у ино-
странство где су наставили своју револуционарну активност.
На југу, у Напуљској краљевини, бурбонски краљ Фердинанд II, подру-
гљиво назван „Краљ Бомба” (итал. „Re Bomba”)14, успео је да се врати на пре-
сто без уплитања страног фактора. Проаустријски владари у војводствима
Модена и Парма, који су збачени током Револуције, враћени су на власт.
Свуда је превагу однела реакција и враћено пређашње стање.
Време припрема: 1849–185915
По сламању Револуције, поново је наступила политичка расцепка-

ност. На Апенинима је овога пута било седам држава: на североистоку се
налазила Краљевина Сардинија-Пијемонт, са седиштем у Торину; Краље-
вина Ломбардија-Венеција, која је још од 1815. била део Аустрије, заузима-
ла је северни и североисточни део Апенина; простор централне Италије
14
Надимак је добио након суровог бомбардовања Месине, ком приликом је погинуло
мноштво цивила (прим. Ф. К.).
15
Деценија од гушења Револуције (1849) до избијања Другог рата за независност и уједи-
њење Италије (1859) у италијанској историографији позната је под називом „Период припре-
ма” (за национално уједињење – прим. Ф. К.). Lucy Riall, Risorgimento. The History of Italy from
Napoleon to Nation State, Basingstoke 2009, 29.
попуњавали су Војводство Парма, Војводство Модена, Велико војводство

Тоскана и Папска држава, док је Краљевина Двеју Сицилија обухватала
истоимено острво и Напуљ са околином на југу Италије16. Тако је изгледа-
ла политичка карта Полуострва почетком 1859.
Након неуспешног покушаја да се 1848/49. ослободе власти Аустрије,
Италијани су током наредне деценије били изложени снажним репреса-
лијама. Папа Пије IX у Риму, као и тоскански велики војвода Леополд II
завели су цензуру и спремно гушили и најмањи траг политичког незадо-
вољства или отпора. У Краљевини Ломбардији-Венецији свуда се осећало
присуство тајне полиције и војске, при чему су учесници Револуције били
потказивани, хапшени, протеривани или осуђивани на смрт; слично је било
и у Краљевини Двеју Сицилија, где су слободни мислиоци били осуђивани
на дугачке затворске казне, а свака културна или политичка активности ван
владарске контроле бивала строго забрањивана17.
Једини изузетак међу овим државама била је Краљевина Пијемонт-Сар-
динија, која је задржала своје (умерено) уставно уређење и, захваљујући
својој либералној економској политици на унутрашњем плану доживела
прави привредни процват током педесетих година. У периоду 1849–1859,
политичке елите Пијемонта показале су се зрелим и способним да модерни-
зују земљу на унутрашњем плану, истовремено се намећући као значајан чи-
нилац у спољној политици и spiritus movens италијанског уједињења. Осим
развијене индустрије и занатства, Пијемонт је предњачио и по изграђеној
железничкој инфраструктури, остављајући далеко иза себе остале итали-
јанске државе18, намећући се као неприкосновени лидер Италије. Стога и
не чуди што ће у наредном периоду он постати носилац Ризорђимента –
ниједна друга држава на Апенинима се није могла мерити са Пијемонтом
по степену либерализма, који је представљао сушту супротност у односу на
остале, конзервативне режиме у остатку Италије и основни предуслов за
привредни напредак19.
Највеће заслуге за овај успех иду на рачун грофа Камила Бенса ди Ка-
вура (итал. Camillo Benso di Cavour, 1861), који се у периоду од 1852. до 1861.
16
D. Beales, нав. дело, 13, 69.
17
L. Riall, нав. дело, 25.
18
Примера ради, до 1860, Пијемонт је имао 800 километара пруге, што је било трећина
целокупних пружних праваца у Италији. D. Beales, нав. дело, 75.
19
Полазну основу ове политике чинио је већ поменути Устав из 1848, који је и након
слома Револуције остао на снази. Иако је њима призната и потврђена врховна власт краља
и водећа улога цркве, проглашени су слобода штампе и удруживања. Чак је постојао и пар-
ламент са законодавном влашћу, као и право гласа (које је, додуше, било ограничено на 2%
становништва) Ове слободе омогућиле су привредни успон и процват политичког живота,
што је било у снажном контрасту спрам политичке реакције и конзерватизма који су владали
у другим деловима Апенинског полуострва. L. Riall, нав. дело, 28.
налазио на месту председника владе20. За то време доминирао политичким

животом земље, успевши да ојача позицију Пијемонта не само на унутра-
шњем, већ и на спољнополитичком плану. Свестан, да је за остваривање
италијанског националног јединства било неопходно мудро дипломатско
деловање и међународна изолација Аустрије, како би се сузбио њен утицај
на Полуострву. Кавур је, у том смислу, начинио паметан потез када је за вре-
ме Кримског рата21 (1853–1856) наговорио краља Виториа Емануелеа да уђе
у рат на страни француско-британских савезника; тиме је Пијемонту било
омогућено да касније, на мировној конференцији, представи европским си-
лама-победницама у рату италијанско питање. Почев од 1856, он је охра-
бривао антиаустријску пропаганду у северној и централној Италији а 1857.
испровоцирао је Аустрију на прекид дипломатских односа. У француском
цару Наполеону III пронашао је савезника који ће постати главни покро-
витељ италијанског уједињења. На састанку у француској бањи Пломбијер,
јула 1858, Кавур и Наполеон III сковали су план о протеривању Хабзбурго-
ваца из северне Италије. У замену за француску помоћ, Наполеон је тра-
жио сардинске провинције Савоју и Ницу и брак свог сестрића Жерома22 са
ћерком Виториа Емануелеа Клотилдом. Француску војну помоћ условио је
аустријском објавом рата, на основу које је Аустрију у очима међународне
јавности требало представити као агресора и дипломатски изоловати23.
У јануару 1859, између Француске и Пијемонта потписан је савез. Током
наредна четири месеца, обе државе ће учинити све што је у њиховој моћи да
испровоцирају аустријску објаву рата. У централној Италији су подстицане
побуне; прикупљани су добровољци за рат против Аустрије; Наполеон III и
Виторио Емануеле су давали запаљиве изјаве на рачун Аустрије и о ситуа-
цији у Италији, а почетком године је најављено венчање принца Наполеона
и принцезе Клотилде. Изгледало је за тренутак као да ће сви ови напори и
Са кратким прекидом у 1859. години (прим. Ф. К.)

20
Кримски рат се развио из сукоба између Русије и Француске око права старања над
21
хришћанским верницима у Светој земљи и контроли над тамошњим хришћанским светиња-

ма, који су у оно време било под влашћу Османског царства. Русија је желела да искористи
османско непристајање на њене захтеве како би проширила свој утицај на Балкану на рачун
„Болесника на Босфору”. Како би спречиле руско јачање на Балкану и обалама Црног мора,
Француска и Велика Британија су стале на страну Турака (прим. Ф. К.).
22
Званично: принц Наполеон, подругљиво прозван „Плон-Плон” (прим. Ф. К.).
23
Послератну Италију Наполеон III и Кавур видели су као политички „укрупњено”,
иако не у целости уједињено полуострво. Пијемонту је требало присајединити Ломбардију,
Венецију и већи део Папске државе, који би тако чинили Краљевину Горњу Италију. Велико
војводтво Тоскана и остатак Папске државе чинио би посебну краљевину, док би Папи био
остављен Рим са околином и утешна титула председника Италијанске конфедерације. Краље-
вина Двеју Сицилија једина би непромењена опстала након рата. Чињеница је да су двојица
државника планирала Италију радикално другачију од оне коју је прижељкивала већина ита-
лијанских националиста.
провокације бити узалудни када је Велика Британија понудила посредова-

ње у дијалогу између двеју страна, да би на крају Аустрија упала у замку и
поставила ултиматум Пијемонту да се разоружа. Када је Пијемонт то одбио,
Аустрија му је 29. априла објавила рат и упутила своје трупе на његову тери-
торију, „не слутећи далекосежне последице тог чина”24.
Банат уочи ратова за уједињење Италије
Једнако као и Апенинско полуострво, и подручје Баната је у време ра-

това за независност и уједињење Италије прошао кроз период значајних по-
литичко-административних промена; једина разлика и веза између ова два
региона је била у томе што су се интегративни процеси у једном одразили
на дезинтеграцију другог.
У време првог покушаја Италијана да 1848/49. издејствују независност
од Аустрије, Банат је је имао исто политичко-административно уређење као
и 1779. када је инкорпориран у Угарску краљевину. Његова територија је
била подељена на три жупаније (Торонталску, Тамишку и Крашовску) са
седиштима у Великом Бечкереку, Темишвару и Лугошу, које су спадале у
тзв. „Провинцијал”, заједно са осталим мађарским жупанијама и муници-
пијама. Јужни део Баната, дуж Дунава, био је изузет од мађарске власти и
остао подређен Бечу, као саставни део Војне границе; у административном
погледу, он је био подељен на пукове (регименте), који су обухватали по
више села, а чија су седишта била у тзв. војним комунитетима. На подручју
Банатске војне границе постојала су укупно три пука: 12. Немачко-банат-
ски пук (са седиштем у Панчеву); 13. Романско-банатски пук (са седиштем
у Карансебешу) и 14. Илирско-банатски пук (са седиштем у Белој Цркви).
Осим тога, на подручју Баната постојала је још једна област која је имала
посебан облик самоуправе – Великокикиндски привилеговани дистрикт
(нем. Gross-Kikindaer privilegierte Distrikt). Оформљен 1776. године од десет
насеља северозападног Баната са чисто српским живљем (Велика Кикинда,
Крстур, Јозефово, Меленци, Мокрин, Кумане, Тараш, Башаид, Иђош и Вра-
њево), Дистрикт је уживао одређени степен аутономије, због чега је неретко
долазио у сукоб са властима Торонталске жупаније, које су настојале да му
сузе привилегије и мешају се у његове унутрашње послове.
Овакво политичко-административно уређење ће се осетно промени-
ти након Револуције 1848/49. године. Већ тада су поједини банатски пукови
учествовали у ратним операцијама у Италији, где су ангажовани да гуше
револуцију Италијана. Међутим, и сам Банат је постао бојиште грађанског
24
L. Riall, нав. дело, 30.
рата у ком је долазило до конфузних конфликата и сукоба „сваког са сва-

ким”. Примера ради, у Белој Цркви су се Немци и Мађари борили раме уз
раме против Срба; Немци и Срби су у Темишвару ратовали против мађар-
ских устаника који су опседали град 107 дана; ратну збрку је још више поја-
чало учешће добровољаца из Кнежевине Србије на челу са Стеваном Кнића-
нином, који су уживали подршку појединих Немаца и током зиме и пролећа
1849. држали, накратко, под својом контролом западни Банат (подручје То-
ронталске жупаније); с друге стране, у оквиру мађарске устаничке војске де-
ловала је и једна немачка регимента. Сукоби између зараћених страна били
су често праћени тешким зверствима.
У касно лето 1849, Револуција у Угарској је коначно угушена захваљују-
ћи руској помоћи. Због покушаја отцепљења и прокламоване детронизације
Хабзбурговаца, Мађари су кажњени нарушавањем државног суверенитета,
што ће имати значајних последица и по сам Банат: територија Краљевине
Угарске је распарчана и у потпуности „утопљена” у апсолутистичко Ау-
стријско царство25.
Од ње су најпре одвојени Ердељ и Хрватска; три јужномађарске банат-
ске жупаније (Торонталска, Тамишка и Крашовска), заједно са суседном
Бач-бодрошком жупанијом и два среза (Румским и Илочким) из Сремске
жупаније, изузети су такође од угарске државне територије и од 1849. чи-
нили су засебну круновину под именом Војводство Србија и Тамишки Ба-
нат (нем. Wojwodschaft Serbien und das Temesvarer Banat)26. Она је званич-
но формирана Царским патентом од 18. новембра 184927. Војна граница је
25
Heinrich Lay, Das Banat 1849–1867, Tögging a. Inn 2001, 176. По гушењу Револуције, чита-
ва Аустријска царевина подељена је у 16 крунских провинција, тзв. круновина (нем. Kronland).
Не рачунајући Војну границу, то су били: 1. Надвојводство Горња и Доња Аустрија; 2. Војвод-
ство Салцбург; 3. Војводство Штајерска; 4. Краљевина Илирија (састављена од Војводства Ка-
рантаније, Војводства Крањске, „кнежевских грофовија” (нем. gefürstete Grafschaften) Горице
и Градишке, маркгрофовије Истре и града Трста са околином), 5. Кнежевска грофовија Тирол
и Форарлберг; 6. Краљевина Чешка; 7. Маркгрофовија Моравска; 8. Војводство Горња и Доња
Шлезија; 9. Краљевина Галиција-Лодомерија са војводством Аушвиц и Затор и Краковским
великим војводством; 10. Војводство Буковина; 11. Краљевина Далмација, Хрватска и Сла-
вонија („Троједна краљевина”, „Троједница”), са хрватским приморјем, градом Ријеком и њој
припадајућим областима; 12. Краљевина Угарска; 13. Велико војводство Ердељ; 14. Дистрикт
Кевар и град Зилах; 15. Краљевина Ломбардија-Венеција и 16. Војводство Србија и Тамишки
Банат.
26
Ово је био званичан назив, иако су у свакодневном говору коришћена и друга име-
на. О томе види: З. Стевановић, Војводство Србија и Тамишки Банат (1849–1861), Нови Сад
2014, 48; Zoran Markov, „Voivodina sârbească şi Banatul timişan sau Voievodatul Serbia şi Banatul
timişan?”, у публикацији: Florin Zamfir, Oameni, evenimente, traditii din Banatul de campie,
Timișoara 2015, 7–18.
27
З. Стевановић, нав. дело, 23; за пун текст Патента види: Sebastian Werni, Die Wojwodina
1848–1860 als nationales und staatsrechtliches Problem. Zur Geschichte der Serben und der Deutschen
im ehemaligen Südungarn, Wien 1981, 53–54.
о(п)стала, док је остатак Угарске подељен на пет великих округа (Шопрон-

ски, Пештанско-будимски, Кошички, Великоварадински и Пожунски), од
којих је сваки обухватао четири-пет пређашњих жупанија и стајао под вој-
ном управом28. Циљ оваквог распарчавања Угарске било је предупређивање
било каквог новог покушаја Револуције од стране Мађара, као и успоста-
вљање централизованог Царства са центром у Бечу29. Главни носилац ове и
овакве политике био је аустријски министар унутрашњих послова, de facto
шеф владе и најмоћнији човек у земљи, Александар фон Бах (Alexander von
Bach, 1813–1893), по ком је и читав период од 1849. до 1860. добио назив
„доба Баховог апсолутизма”. Његов режим ослањао се на разгранат поли-
цијски систем агената, шпијуна и доушника, чиновнички апарат чији су
представници подругљиво прозвани „Бахови хусари”, као и на цензуру и гу-
шење свих грађанских и политичких слобода. Притом су владајући кругови
у Бечу поново оживели теорију да су Мађари подизањем Револуције против
Хабзбурговаца „проиграли” своја права, због чега су у јавним службама во-
дећа места заузели представници немађарских народа – понајвише Немци
и понемчени Чеси30. И Срби су на том плану профитирали, будући да су у
јавним службама били скоро десет пута заступљенији него под мађарском
влашћу.
Границе Војводства биле су тако повучене да су обухватиле територи-
ју на којој је живело више народа31. Овако формирана круновина била је
у супротности са њиховим захтевима за аутономном, у националном сми-
слу заокруженом територијом, какви су били изражени у време Револуције
1848/49.
Према првом попису становништва, који је спроведен 1851. године, Вој-
водство је имало укупно 1.426.221 становника, од чега је 397.459 отпадало
на Румуне, 335.080 на Немце, 321.110 на Србе, 221.845 на Мађаре, а остатак
на Словаке и Чехе (25.607), Бугаре (22.780), Јевреје (15.507), Цигане (11.440),
Русине (6.777) и друге32.
У држању различитих народа у Банату према новој круновини огле-
дали су се незадовољство и разочарење новоуспостављеним поретком.
28
Петар Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш, Историја Мађара, Београд
2002, 450.
29
Исто.
30
З. Стевановић, нав. дело, 25.
31
H. Lay, нав. дело, 191.
32
За резултате пописта становништва у Војводству, који се код различитих аутора наво-
де са мањим (ређе већим) разликама види: S. Werni, нав. дело, 3–4; H. Lay, нав. дело, 5–9, 191;
Konrad Clewing, „Die doppelte Begründung der Serbischen Wojwodschaft 1848–1851. Ethnopolitik
im Habsburgerreich”, у публикацији: Konrad Clewing–Oliver und Jens Schmitt, Südosteuropa. Von
vormoderner Vielfalt und nationalstaatlicher Vereinheitlichung, München 2005, 270–272; З. Стевано-
вић, нав. дело, 26–27; В. Крестић, нав. дело, 245; Д. Микавица и др., нав. дело, књ 1, 456.
Новонасталим стањем нису били задовољни ни Срби, ни Мађари, ни Ру-

муни, па чак ни Немци који су били у нешто повлашћенијем положају,
због чега су на себе навукли омразу својих суседа других националности.
С друге стране, бечки двор није желео да омогући превласт ниједном на-
роду, те је настојао да се издигне изнад националних особености и упра-
вља у „наднационалном” духу, уз ослонац на Аустро-Немце33.
Према схватању Беча, Срби су формирањем Војводства награђени за
верност Царевини и исказану храброст у тешким временима; упркос томе,
они нису били задовољни новом Круновином, будући да иста није одгова-
рала њиховим националним захтевима, истакнутим на Мајској скупштини
1848. „О некој заокруженој српској територији или политичкој организаци-
ји какву је српски народ тражио 1848/49. није могло бити ни говора; уместо
тога је формирана административна целина на чијем су челу махом стајали
несрби и која, осим назива, ничега српског није имала у себи”34. Нова крун-
ска провинција била је српска само по имену, при чему су Немци и Румуни
чинили већински део становништва. Осим тога, службени јези био је немач-
ки. Уместо Новог Сада, главни град Војводства био је Темишвар. Па ипак,
као што је већ примећено, број српских чиновника у јавној управи био је
осетно већи него раније, а укидањем жупанијског уређења Срби су заиста
осетили известан степен слободе од мађарске хегемоније. Она је, међутим,
врло брзо замењена немачком превлашћу35. Српско незадовољство оваквим
занемаривањем њихових захтева и заслуга било је језгровито изражено чу-
веном крилатицом „да су они за награду добили оно што су Маџари добили
за каштигу”36. Ова награда је, у сваком случају, била само привидна, будући
да је Беч морао пазити да не оштети друге народности у Банату зарад задо-
вољавања Срба.
Највећи део Мађара је мрзео Бахов режим, сматрајући га за „мрачно
доба”37, „лишено свих политичких и грађанских слобода и благодети устав-
ног уређења прокламованог 1848. године”38. Мањи део мађарског племства
је подржавао Бахов апсолутистички режим, додуше из егзистенцијалних
разлога и због могућности напредовања у друштвеној хијерархији; највећи
део племства није, међутим, имао никаквог разумевања за апсолутистичку
П. Рокаи и др., нав. дело, 451.

33
S. Werni, нав. дело, 54.

34
35
З. Стевановић, нав. дело, 26.
36
H. Lay, нав. дело, 164; В. Крестић, нав. дело, 245.
37
У појединим деловима Угарске Фрања Јосиф је сматран незаконитим владаром, будући
да детронизација династије Хабзбург, проглашена 14. априла 1849, није никада стављена ван
снаге. П. Рокаи, нав. дело, 446.
38
Дејан Микавица, Владан Гавриловић, Горан Васин, Знаменита документа за историју
српског народа 1538–1918, Нови Сад 2007, 259.
природу Баховог режима и свој став исказивао је кроз одбијање учешћа у

јавним службама и избегавање плаћања пореза, кад и где год је то било мо-
гуће39. Ови племићи су тиме заузели, такорећи, став пасивног отпора. Глав-
ни разлог мађарског незадовољства и неповерења састојао се у околности
да су привредне мере Беча биле усмерене на централизацију Царевине, без
уважавања привредних интереса и историјских права других делова Мо-
нархије (тј. Краљевине Угарске)40.
У поређењу са другим народностима у Круновини, банатски Немци
били су у знатно повољнијем положају. Они су своје националне захтеве
формулисали у тзв. Богарошкој петицији од 2. октобра 184941. Иако су они
остали неиспуњени, немачки језик постао је службени на територији чи-
таве Царевине, немачка просвета и културни живот су доживели значајан
процват, због чега је један немачки аутор период Баховог неоапсолутизма
означио као „златно доба банатских Немаца”42. Такође, традиционално Бечу
наклоњени Немци су заузимали највећи део места у државној служби43. С
друге стране, чак и у оним случајевима када нису подржавали режим, због
свог језика су често били поистовећивани са његовом политиком, што је до-
вело до великог јаза између њих и њихових суседа других националности44.
И други народи су исказивали своје незадовољство према новостворе-
ном Војводству. Румуни су фебруара 1849. поднели у Оломуцу петицију у
осам тачака, у којој су протестовали против нове Круновине45. Сличне за-
хтеве су месец дана касније царском двору уручили и Словаци46.
Иако је неоапсолутистички режим у Војводству био омрзнут, морају му
се признати и неке добре особине на пољу јавне управе и привреде. Овде
спадају права освојена у Револуцији 1848, попут укидања кметства, увођења
опште пореске обавезе и проглашење једнакости грађана пред судовима47.
Судство је реформисано, а Општи аустријски грађански законик проширен
39
П. Рокаи и др., нав. дело, 451–452.
40
Исто, 453–454.
41
О Богарошкој петицији види: Anton Peter Petri, Josef Novak und die Bittschriften an den
Kaiser. Leben und Wirken eines donauschwäbischen Volksmannes, München 1963; Josef Volkmar
Senz, Geschichte der Donauschwaben, München 1987, 135; H. Lay, нав. дело, 177–189; Филип Крч-
мар, „Швапска петиција 1849. године”, у публикацији: Владан Гавриловић–Светозар Бошков
(прир.), Војвођански простор у контексту европске историје, Нови Сад 2012, 259–270; Миха-
ел Антоловић, „Богарошка петиција из 1849. године”, Споменица Историјског архива Срем 11,
Сремска Митровица 2012, 159–173.
42
Josef Volkmar Senz, Geschichte der Donauschwaben, München 1987, 135–136.
43
В. Крестић, нав. дело, 249.
44
45
Исто, 176.
46
Исто.
47
П. Рокаи и др., нав. дело, 452.
је и на територију Војводства48. У ово време почело је и вођење грунтовница

– земљишних, односно катастарских књига. У Темишвару је 1850. основана
Трговачка и занатска комора, која је заступала индустријске интересе пред
владом, спровођење индустријске револуције и старала се за давање креди-
та49. Управо у ово доба је Банат добио прве пруге: Јасеново – Базјаш (1854)
и Темишвар – Сегедин (1856). У време избијања Другог италијанског рата
1859, Werschetzer Gebirgsbote је своје читаоце упознавао са садржајем новог,
напредног Закона о општинама (нем. Gemeindegesetz), којим је знатно уна-
пређен систем локалне самоуправе50.
Прве године постојања Војводства биле су обележене настојањима и
вишеструким покушајима да се успостави стабилна политичко-админи-
стративна подела и управа на том подручjу, али су сви они до 1854. године
остали неуспешни51. Таква нестабилност је допринела честим гласинама да
ће Војводство бити укинуто, што је довело до велике забринутости и стра-
ха Срба52. Тек је почетком 1854. заведена трајнија административна поде-
ла, према којој је Војводство било подељено на пет округа, који су имена
добили по својим седиштима – Темишварски, Лугошки, Великобечкереч-
ки, Сомборски и Новосадски. Окрузи су се даље делили на срезове (нем.
Bezirke), а они даље на општине53.
48
Исто, 453.
49
LAY, Heinrich: op. zit., S. 61.
50
„Das neue Gemeindegesetz. Kaiserliches Patent vom 24. April 1859, wirksam für den ganzen
Umfang des Reiches, mit Ausnahme des lombardisch-venetianischen Königsreiches, Dalmatiens und
des Militär-Grenzlandes, womit ein neues Gemeindegesetz erlassen wird”, Werschetzer Gebirgsbote
Nr. 18, 1. Mai 1859, S. 2–3; Nr. 19, 8. Mai 1859, S. 1–3; Nr. 20, 15. Mai 1859, S. 1–2; Nr. 21, 22. Mai
1859, S. 1; Nr. 22, 29. Mai 1859, S. 1; Nr. 23, 5. Juni 1859, S. 1; Nr. 24, 12. Juni 1859, S. 1; Nr. 25, 19.
Juni 1859, S. 1; Nr. 26, 26. Juni 1859, S. 1.
51
О тим покушајима види: З. Стевановић, нав. дело, 44; H. Lay, нав. дело, 190–193.
52
53
Темишварски округ обухватао је град Темишвар и срезове Темишварски, Новоа-
радски, Липовски, Чаковски, Вршачки и Бузјашки, са укупно 301.108 становника; Лугошки
округ, са 219. 805 становника, био је подељен на срезове Лушгошки, Фачетски, Оравички и
Бокшански; Великобечкеречки округ је имао 336.495 житеља, а у његов састав улазили су
град Велики Бечкерек и срезови: Великобечкеречки, Турскобечејски, Модошки, Великоки-
киндски, Турскокањишки, Великосенмиклушки, Жомбољски и Биледски; Сомборски округ
чинили су градови Сомбор и Марија-Терезиопел (Суботица), те срезови Сомборски, Апатин-
ски, Кулски, Бајски, Марија-Терезиопелски и Сенћански (становника: 349.436). Напослетку,
Новосадски округ обухватао је град Нови Сад, са срезовима Новосадским, Старобечејским,
Паланачким, Румским и Илочким. Укупно је бројао 193.943 становника („Verordnung der
Minister des Innern, der Justiz und der Finanzen vom 1. Februar 1854, betreffend die politische und
gerichtliche Organisirung der serbischen Wojwodschaft und des Temeser Banates”. In: Reichs-Gesetz-
-Blatt für das Kaiserthum Oesterreich, IX. Stück, Jhrg. 1854, No. 28, S. 119–128. Такође види: В. Кре-
стић, нав. дело, 248; З. Стевановић, нав. дело, 46; „Uebersicht der politischen und gerichtlichen
Eintheilung der serbischen Wojwodschaft und des temeser Banats”, Gr.-Becskereker Wochenblatt Nr.
8, 25. Februar 1854, S. 1–2 итд.
На челу Војводства се од 1851. године налазио војни и цивилни наме-

сник (гувернер, „земаљски шеф”, нем. Landeschef), чији су сарадници чи-
нили Земаљску управу (од 1853: Намесништво, Намесничко веће, нем.
Staathalterei, Staathaletereirat). Током кратког постојања Војводства, на ње-
говом челу налазили су се Фердинанд Мајерхофер (Ferdinand Mayerhoffer,
1849–1851), гроф Јохан фон Коронини-Кронберг (Johan Graf von Coronini-
-Cronberg, 1851–1859), барон Јосип пл. Шокчевић (1859–1860) и гроф Карл
Виго де Сен-Кантен (Karl Bigot Graf de Saint-Quentin, 1860)54. Власт намесни-
ка простирала се и на Банатску војну границу, Шајкашки батаљон у Бачкој
и 9. граничарски (сремски) пук са седиштем у Петроварадину55. Да би се
управљало пословима на овим подручјима, оформљена је Банатско-српска
земаљска војна команда са седиштем у Темишвару56.
У сусрет рату
Почетком 1859, Банат је – као уосталом и остатак Аустријске цареви-

не – био свестан да је рат у ваздуху. Житељи Војводства су се о томе мо-
гли уверити на основу писања штампе, која је редовно извештавала о зао-
штравању међународних односа у Европи и практично најављивала скоро
избијање рата. О томе су писали престонички Винер цајтунг57, затим, во-
дећи лист круновине Темешварер цајтунг58, као и провинцијски листови
54
За њихове биографије види: Филип Крчмар, „Бахови хусари у Српској Војводини.
Четири биографске скице намесника Војводства Србије и Тамишког Баната”, Serbian Studies
Research 11, Нови Сад 2020, 249–270.
55
З. Стевановић, нав. дело, 35–36.
56
Почев од 1853, Банатско-српска војна команда називала се „Војно намесништво”. З.
Стевановић, нав. дело, 35–36.
57
Основан 1703. године, бечки Винер цајтунг (Бечке новине, нем. Wiener Zeitung) данас
важи за најстарији дневни лист на свету. Његов први број појавио се 8. августа 1703. године
под називом Бечки дневник (Wienerisches Diarium), да би касније био преименован у Аустријске
царске привилеговане бечке новине (Österreichisch Kaiserliche privilegierte Wiener Zeitung). Дана-
шњи назив (Wiener Zeitung) носи од 1780. године. У сваком смислу, у питању је био најзначајни-
ји лист тога времена и званичан орган, тј. гласило власти, од непроцењивог значаја за политич-
ка дешавања у Аустријском царству. Његов богат и брижљиво одабран садржај служио је као
узор свим другим новинским листовима (Alexander Krischan, Die Temesvarer Zeitung als Banater
Geschichtsquelle (1852–1949), München 1969, 12–13). О његовом значају јасно може да посведочи
чињеница да је нпр. званична објава рата 1859. године Краљевинији Сардинији, односно цар-
ски маинфест народима Аустрије, осим у царском службеном листу (нем. Reichs-Gesetz-Blatt),
објављена још само у Винер цајтунгу од 29. априла 1859, одакле ће је тек касније преузети
остали листови. Винер цајтунг ће касније исцрпно извештавати о ратним збивањима, персо-
налним променама у ц. к. војсци, као и о званичним ратним губицима и одликовањима.
58
Темешварер цајтунг (нем. Temesvarer Zeitung) је покренут 15. јануара 1852. По свом из-
гледу и уређивачкој политици, са аустријским царским двоглавим орлом у заглављу насловне
Гросбечкерекер вохенблат59, Вершецер Гебиргсботе60 и Лугошер анцајгер61.

Преузимајући вести једни од других, ова гласила су месецима унапред на-
говештавала предстојећи рат Аустрије, постепено припремајући Банаћане
за нови оружани сукоб.
Иницијална каписла за лавину новинских натписа о рату била је запа-
љива изјава француског цара Наполеона III, који је приликом новогоди-
шњег дочека у Паризу аустријском амбасадору Хубнеру изразио жаљење
„што односи између Аустрије и Француске више нису тако добри као ра-
није”. У европским престоницама је ова изјава схваћена – далеко реалније
него у Бечу – као незванична објава рата62. Она је заправо била само једна
у низу већ раније договорених провокација, свесно изречена са циљем да
се Аустрија изазове на рат и Темешварер цајтунг ће се касније често на њу
позивати. Сличну поруку је, у својој новогодишњој престоној беседи, јавно
послао и краљ Виторио Емануеле II63.
стране, био је устројен као реплика Винер цајтунга. Био је то „први лист Баната, који је одго-
варао захтевима оног времена” (A. Krischan, нав. дело, 18). Као земаљски службени лист, Теме-
шварер цајтунг је настојао да приближи идеје бечког двора становништву Војводства Србије и
Тамишког Баната. Током рата 1859, штампан је у 1100 примерака, што је за оно време сматрано
високим тиражом (A. Krischan, нав. дело, 19). Значај Темешварер цајтунга на најбољи могући
начин илуструје један налог Земаљског намесништва од 16. маја 1859, у ком се каже: „У Теме-
шварер цајтунгу се дневно објављују најновије, аутентичне вести; отуда би било прикладно,
кад би се овај лист читао у свим местима, и за сваку општину не би представљао већи издатак
кад би се претплатила”.
59
Гросбечкерекер вохенблат је основан 1851. године и данас важи за најстарији немачки
провинцијски лист у Банату (Милекер 1926, 19), као и у Војводини (Бешлин 2001). Покренуо
га је књижар и штампар Франц Паул Плајц, родом из Регенсбурга, који је 1847. године добио
штампарску привилегију. Међутим, због Револуције 1848/49, покретање немачког недељника
било је на пар година померено, и тек се 4. јануара 1851. појавио први број овог листа (Ferenc
Nemet, Istorija štampe u Velikom Bečkereku 1849–1918, Zrenjanin 2007, 23–25). Излазио је до
1916. године.
60
Први број Вершецер гебиргсботеа (нем. Werschetzer Gebirgsbote, Гласник Вршачких пла-
нина) изашао је 31. јануара 1857. из штампарије Едуарда Кирхнера, као периодична белетри-
стичка публикација. Према службеном одобрењу, објављивао је фељтоне, песме, спискове
рођених, венчаних и умрлих, спискове странаца приспелих у Вршац и огласе власти и при-
ватних лица. Политичким збивањима се није бавио (F. Milleker, нав. дело, 21).
61
Лугошер анцајгер је основан непуних годину дана пред избијање Другог италијанског
рата за независност и уједињење – 5. маја 1858. У питању је заправо била обнова кратковеч-
ног истоименог листа који је основан и угашен 1853. године. За време рата, његов тираж је
износио око 300 примерака (Heinrich Lay, Hundertvierzig Jahre Lugoscher Presse 1853–1993. Die
deutschsprachigen periodischen Veröffentlichungen in der Stadt an der Temesch, 1993, 10–12).
62
У најмању руку, на такав закључак је упућивала изузетно јака реакција међународних
кругова. Упркос томе, аустријски канцелар гроф Буол био је убеђен још почетком априла да до
рата неће доћи. Johann Christoph Allmayer – Erich Beck, Die k. (u.) k. Armee 1848–1914, Gütersloh
1981, S. 49.
63
„Die sardinische Thronrede”, Temesvarer Zeitung (= TZ) Nr. 12, 16. Jänner 1858, S. 1.
Током јануара 1859, Банаћани су читали о посети принца Наполеона

Торину, чији је циљ био склапање раније већ уговореног брака са сарди-
нијском принцезом Клотилдом64. Коментаришући присуство француског
генерала Нила (једног од најближих царевих повереника и водећих струч-
њака за војну инжењерију, који је руководио операцијама приликом опсаде
Севастопоља у Кримском рату) у његовој пратњи65, темишварски дневник
се осврнуо и на топао дочек који је принцу приређен у пијемонтској пре-
стоници, уз повике „Живео Наполеон! Живео краљ! Живела Француска!
Живела Италија”66. Недуго затим, Темешварер цајтунг пренео је кратак го-
вор принца Наполеона одржан у Торину носиоцима Ордена Св. Хелене, у
којима је нахвалио војнички савез Франуцске и Пијемонта и њихову будућу
династичку повезаност67, а своје банатске читаоце упознао је и са детаљима
свадбеног уговора, попут младиног мираза и висине годишње апанаже коју
је Француска обезбедила за новопечени брачни пар68.
Упоредо са извештавањем о овом, како ће се касније испоставити, не-
срећном браку69, Темешварер цајтунг је редовно коментарисао писање
италијанских и француских листова о актуелној ситуацији. Пренео је вест
торинске Хармоније (итал. Armonia), да „цар Наполеон жели рат против Ау-
стрије, а да га у томе подржавају војска, револуционари и социјалисти, док
су племство и грађанство противни; коментатор торинског листа исправно
је даље приметио да ће до рата доћи, погрешно проценивши да ће у њему
учествовати и остале европске силе, јер ће се на ратишту одлучивати и о
64
„Zur Situation”, TZ Nr. 17, 22. Jänner 1859, S. 1; „Frankreich”, TZ Nr. 25, 1. Februar 1859, S.
2; „Italien”, TZ Nr. 25, 1. Februar 1859, S. 2–3; „Politische Uebersicht”, TZ Nr. 26, 2. Februar 1859, S.
1; „Italien”, TZ Nr. 27, 4. Februar 1859, S. 2.
65
„Zur Situation”, TZ Nr. 17, 22. Jäner 1859, S. 1.
66
„Zur Situation”, TZ Nr. 17, 22. Jäner 1859, S. 1.
67
„Frankreich. Paris, 25. Jänner”, TZ Nr. 25, 1. Februar 1859, S. 2.
68
„Italien”, TZ Nr. 25, 1. Februar 1859, S. 2–3.
69
Иако су имали троје деце, брак Наполеона III и Клотилде је био несрећан, због упа-
дљиве разлике у њиховим наравима и начину живота. Док је Клотилда била повучена, по-
божна и посвећена својим владарским обавезама и дужностима, Наполеон је преферирао
екстравагантан и раскалашан, забавама испуњен живот француског двора. Осим тога, међу
супружницима је постојала и велика разлика у годинама – у време удаје, Клотилда је имала
15 година, а Наполеон – 37. Због очигледне политичке природе брака, Клотилда је била врло
противна и нерадо је на њега пристала. Наполеон је притом често био склон прељуби, при
чему су симпатије јавности – како француске, тако и италијанске – биле на страни Клотилде.
Нарочито су Италијани сматрали да је она жртвована да се уда за непопуларног Бонапарту,
како би се остварио династички савез. Французи су, с друге стране, били добро упознати са
принчевим начином живота и хладно су дочекали младенце у Паризу почетком фебруара
1859, не толико због непоштовања према савојској принцези, већ због одијума према соп-
ственом принцу, њеном мужу. Читавог живота, Клотилда је уживала симпатије јавности и
сматрана је за повучену, скромну побожну и дарежљиву супругу (будући да се много бавила
хуманитарним радом), заробљену у несрећном браку (прим. Ф. К.).
њиховој судбини”70. Објављен је и натпис торинског листа Opinione, који,

како је примећено, гласно дува у ратне трубе: „Рат у који многи још нису
желели да поверују, данас је свеопшта (по)мисао”71. За париске новине – Ла
прес (фр. La Presse) и Сијекл (фр. Siecle) примећено је да „говоре језиком старе
револуционарне Уставотворне скупштине и Конвента”72, надаље, да желе да
натерају Француску на рат против Аустрије73, те да се залажу за „занемари-
вање међународних споразума и ревизију политичке мапе Италије”74. За по-
лузванични Ла патри (фр. La Patrie) и друге листове примећено је да о миру
пишу толико претећим тоном, да много више застрашују, него што умирују
јавно мњење75. У два наврата је пренета занимљива анегдота из француских
листова о намери Наполеона III да поведе рат против Аустрије: наводно је
издао налог генералу жандармерије да испита расположење народних маса
за рат. Када му је након недељу дана генерал поднео извештај, „да је народ у
великој већини против рата”, Наполеон је презриво прелетео очима преко
папира и на крају рекао: „Француска не зна шта жели, зато нека жели оно
што ја желим”76. У неколико наврата су читалачкој публици предочени и
гласови противничке стране који су били скептични према рату, указујући
на тежак положај пијемонтске привреде и неминовне издатке које је рат са
собом носио77.
Темешварер цајтунг је категорички одбацивао сваку помисао о пре-
говорима или одржавању међународних конгреса и конференција који би
били посвећени решавању италијанског питања. Ове идеје, које су пласи-
рали поједини француски листови, у једном тренутку су заокупили пажњу
европске дипломатије, али их је Аустрија енергично одбијала, гледајући
у њима покушај Пијемонта да купи време и што је боље могуће припре-
ми се за рат78. „Аустрија никада неће признати над собом никакву страну
70
„Zur Situation”, TZ Nr. 17, 22. Jänner 1859, S. 1.
71
„Politische Uebersicht”, TZ Nr. 18, 23. Jänner 1859, S. 1.
72
„Die Kriegsfrage II”, TZ Nr. 29 6. Februar 1859, S. 1–2.
73
„Die Kriegsfrage”, TZ Nr. 28, 5. Februar 1859, S. 1.
74
„Die Kriegsfrage II”, TZ Nr. 29 6. Februar 1859, S. 1–2.
75
76
„Zur Situation”, TZ Nr. 24, 30. Jäner 1859, S. 1. Такође види: „Nichtamtlicher Theil. Zur
Situation”, TZ Nr. 24, 30. Jänner 1859, S. 1.
77
„Italien”, Tem. Ztg. Nr. 28, 5. Februar 1859. S. 3.
78
„Шта даље?”, питао се Темешварер цајтунг, „Конференције? Конгрес? Француски
листови се изјашњавају за, а Журнал де деба (фр. Journal des Debats – прим. Ф. К.) описује
ситуацију сасвим исправно речима: дипломатија пре рата (avant la guerre la diplomatie). И
Сијекл жели дипломатске преговоре пре рата. Да ли ће они спречити рат? Сигурно да не.
Сада се тражи излаз у дипломатским преговорима само зато да би се добило на времену, јер
су [Француска и Пијемонт] схватили да су прерано истрчали са својим жељама а рат, а да
прерано у политици врло лако може да на крају испадне – прекасно. Преговорима се надају да
јурисдикцију”79. Одлучно се инсистирало на томе да Француска и Наполеон

III раде на кршењу међународног права и споразума, односно да раде на
ревизији уговора постигнутих на Бечком конгресу. У прилогу Темешварер
цајтунга под насловом „Ратна бука” од 21. јануара писало је: „Цар Наполеон
тежи ревизији споразума из 1815 [...] он жели да поново успостави старе
границе свог царства, које су постојале пре 1812. Ако ништа друго, о томе
сведочи чланак полуслужбеног листа Патри, у ком се каже да Аустрија нема
права на Италију, будући да је она пре 1815. припадала Француској”80. У ру-
брици „Политички преглед” од 9. фебруара стајало је: „Решавање Италијан-
ског питања на начин на који то жели да уради Француска био би почетак
свеобухватне ревизије карте Европе, непоправљива пукотина у споразуми-
ма из 1815. И морални пораз победника код Лајпцига и Ватерлоа. Овде све
европске велесиле морају бити јединствене: да италијанско питање не може
бити европско питање; да се у одредбама споразума из 1815. ништа не сме
мењати; и коначно – не и најмање важно – да се питање спровођења рефор-
ми препусти слободном суду дотичних режима и да се не сме правдати било
какво мешање у унутрашње ствари независних држава. Ако Европа примо-
ра Француску на поштовање ових принципа, онда је опасност отклоњена
и Француска неће имати другог избора но да се остави овог посла или ће
спрам себе видети наоружану Европу, какву је Русија видела спрам себе пре
пет година”81. Критике нису били поштеђени ни пијемонтски либерални по-
литичари, чије је деловање окарактерисано као и жеља за „распарчавањем
Аустрије”82 и „негација међународног права и нарушавање свих уговора”83.
У осуди француских ратних настојања, посезало се за прошлим вре-
менима и упозоравало на „повампирење наполеоновске пошасти”; тако је
нпр. подсећање на савез Пијемонта и Француске било пропраћено цитатом
Наполеонове изјаве о Пијемонту као „непроцењиво важном мостобрану и
ногом Француске на Апенинском полуострву”84. Инсистирало се на томе да
„Италијани никада нису били јединствена нација”, те да су „чак и у римско
ће довести до таквог груписања снага, које ће допринети томе да рат изгледа као мање веро-
ватан (...) За нас је питање само: хоће ли рата бити са или без конференција? („Zur Situation”,
TZ Nr. 24, 30. Jäner 1859, S. 1; такође види: „Die Kriegsfrage”, TZ Nr. 28, 5. Februar 1859, S. 1;
„Politische Uebersicht”, TZ Nr. 31, 9. Februar 1859, S. 1).
79
80
Österreich habe kein Recht auf Italien, da dies ja vor 1815 zu Frankreich gehörte. „Der Kriegs-
lärm”, TZ Nr. 16, 21. Jäner 1859, S. 1.
81
„Politische Uebersicht”, TZ Nr. 31, 9. Februar 1859, S. 1.
82
„Die Kriegsfrage”, TZ. Nr. 28, 5. Februar 1859, S. 1.
83
„Die Kriegsfrage II”, TZ Nr. 29, 6. Februar 1859, S. 1–2.
84
У истом чланку споменута су обећања која је Наполеон дао Италијанима о слободи,
независности и нацији, а која је изиграо, унесрећивши их својом владавином. „Politische
Uebersicht”, TZ Nr. 26, 2. Februar 1859, S. 1.
доба били подељени [...] Милано више од 150 година припада аустријском
дому [...]. Шта тражи Француска са ове стране Алпа и ко јој је поверио ми-
сију у Италији?”85.
Самопоуздање Аустрије је, према писању темишварских новина, било
огромно. „Ми се можемо поуздати у нашу оружану снагу [...], симпатије које
за Аустрију владају у Немачкој, те љубав према цару и отаџбини која се по
овом питању тако силно исказује у читавој Аустрији. Са својих 36 милио-
на становника, својим неисцрпним материјалним ресурсима, она стоји као
камен у мору [...] мирно и постојано”86. Оваква самоувереност је почивала
и на тези која се непрекидно понављала, а према којој би евентуални напад
на аустријске поседе у Италији и француско мешање довео не до локали-
зованог рата ограниченог на Француску и Сардинију на једној, а Аустрију
на другој страни, већ до новог свеевропског рата какав су искусиле старије
генерације. „Двапут се, заиста, треба запитати, да ли је потребно запалити
светски пожар, након ког ће остати само пепео и прах?”87. Убеђеност у са-
везништво Аустрије са осталим европским силама, нарочито са Пруском и
Енглеском, била је и више него очигледна, мада ће се на крају показати да је
ово убеђење било дубоко погрешно: „Овде у Бечу уопште није предложено
склапање једног одбрамбеног савеза са Пруском и Енглеском јер смо убеђе-
ни да обе ове силе, једнако као и Аустрија, желе да избегну сваку демонстра-
цију тог типа, која би се могла протумачити као претња по Француску [...]
Међутим [...] не недостаје чињеница које упућују на то да Беч са сигурно-
шћу може рачунати на њихову подршку”88. Нарочито се рачунало на помоћ
из немачких земаља, не само оних у Севернонемачком савезу под пруском
доминацијом, већ и са југа: „Знамо”, писао је темишварски дневник, „да др-
жавници не журе да својим патриотским осећањима дају израза у претећим
дипломатским нотама; али, верујемо да ће челни људи Пруске знати да на
време извуку мач Немачке и да га кнежевски употребе [...]. На звук првих
француских ратних добоша, Аустрију ће бранити читава Немачка; јер ако се
допусти њено слабљење, Пруска је сигурно следећа на реду. [...] Ако је иједан
део Немачке тешко пострадао од стране Француза, онда је то југозападна
Немачка (...) Пруско народно представништво већ сада има изузетну при-
лику, док властима државничка мудрост налаже да пропагирају посредова-
ње, да као први политички орган Немачке ставе своју снагу на тас. Онда ће
то учинити и штампа. А на југу стотине хиљада срца радује се томе”89.
85
86
„Nicht amtlicher Theil. Der Kriegslärm”, TZ Nr. 16, 21. Jänner 1859, S. 1.
87
„Oesterreich”, TZ Nr. 18, 23. Jänner 1859, S. 2.
88
„Oesterreich”, TZ Nr. 19, 25. Jäner 1859, S. 2.
89
„Die Hoffnungen auf Preußen”, TZ Nr. 31, 9. Februar 1859, S. 1–2.
Крајем јануара саопштена је вест о одушевљеним реакцијама аустриј-

ских трупа у Бечу када им је дата наредба да одмарширају у Италију и поја-
чају тамошње снаге90.
У априлу 1859, рат је био пред вратима. Гросбечкерекер вохенблат је 16.
априла својим читаоцима пренео вест да су припадници чешког племства
упутили једну адресу Његовом ц. к. апостолском величанству, у којој су
изразили најискренију оданост престолу и изјаснили се спремним за сва-
ку жртву „у погледу претеће политичке ситуације”91. Недељу дана касније,
исти лист пренео је вест Аустријског листа (нем. Oesterreichische Zeitung)
из Брна, да је и моравско племство упутило адресу сличног садржаја, у по-
гледу „претећих искушења”92. Истога дана Аустрија је упутила ултиматум
Пијемонту, којим је захтевала његово потпуно разоружање у року од десет
дана. Овај потез био је испровоциран серијом војних маневара пијемонтске
војске у пограничним областима према Аустрији. Дуго чекани ултиматум
је без много премишљања одбијен, те је Аустрија 29. априла објавила рат.
Објава рата
У царском прогласу издатом тог дана, Фрања Јосиф је обзнанио „својим

народима” да је дао наређење војсци да уђе на територију Сардиније93. Ис-
тичући у манифесту да објаву рата сматра својом „тешком, али неизбежном
владарском обавезом”, изразио је своју увереност у праведну ствар Аустрије,
изневши читаву генезу догађаја који су довели до рата, пребацивши притом
кривицу у потпуности на противничку страну. Уздајући се у верност и пожр-
твованост својих народа, подвукао је озбиљност историјског тренутка и не-
угодан положај у ком се Аустрија нашла, истовремено међутим изразивши
наду да она у предстојећем рату неће остати сама. Тиме је погрешно рачунао
на помоћ Немачког савеза, будући да су оне, упркос наводним симпатијама
за „праведну ствар Аустрије”, остале неутралне и ван рата. Па ипак, аустриј-
ска штампа је током читавог рата поклањала велику пажњу перцепцији рата
у немачким земљама.
90
„Politischer Uebersicht”, TZ Nr. 18, 23. Jäner 1859, S. 1; „Oesterreich”, TZ Nr. 24, 30. Jänner
1859, S. 1.
91
„Miscellen”, Gr.-Becskereker Wochenblatt (= GBWb) Nr. 16, 16. April 1859, S. 9.
92
„Miscellen”, GBWb Nr. 17, 23. April 1859, S. 8.
93
Пун текст царског прогласа објављен је у Службеном листу и Винер цајтунгу. Види:
„Manifest Seiner Majestät des Kaisers vom 28. April 1859, womit den Völkern Oesterreichs der
Befehl zum Einrücken der k.. k. Armee in das Königreich Sardinien verkündet wird”, Reichs-Gesetz-
-Blatt Nr. 60, Jhrg. 1859, Wien 29. April 185, S. 175–177; „Kaiserliches Manifest. An Meine Völker”,
Wiener Zeitung (= WZ) Nr. 97, 29. April 1859, S. 1–2.
Вест о објави рата и уласку ц. к. трупа на територију Сардиније стигле су

у Банат наредног дана (29. априла), телеграмом који је министар Бах упутио
земаљском шефу грофу Коронинију94. Дан касније, Намесништво Војводства
Србије и Тамишког Баната добило је 250 примерака плаката са текстом цар-
ског прогласа, како би га даље обнародовало по окрузима и срезовима; Наме-
сништво се обавезало да ће проглас штампати на четири језика – немачком,
српском, румунском и мађарском95. Потом је садржај телеграма објављен и у
Temesvarer Zeitung-у96. Тиме је становништву Војводства обнародована вест
о објави рата97.
Банат у рату: мобилизација ресурса
Убрзо по објави рата, у Банату је почела мобилизација свих расположи-

вих ресурса, који су требали допринети успешном вођењу рата. Њихово цр-
пљење одразило се на свакодневни живот региона: свештенство различитих
конфесија бринуло се да пружи ослонац властима позивајући своје вернике
на оданост цару и подстичући њихов морал; сеоско становништво је морало
стављати на располагање коње и стоку за вучу, за потребе превоза војника
и наоружања; широм Круновине прикупљан је новац – у готовини или у об-
везницама државног зајма – који је ишао у ратне сврхе; давала га је цару одана
аристократија, угледни и богати појединци или грађани удружени у различи-
тим телима и удружењима; такође су прикупљани и давани робни прилози; у
више општина основане су различите задужбине са циљем да финансијски
потпомогну војнике који у рату остану инвалиди или удовице и сирочад у
рату палих бораца. У циљу каналисања ових акција и прикупљања помоћи, у
94
Архив Војводине (= АВ), Ф. 23 Земаљска управа за Српско Војводство и Тамишки Ба-
нат 1849–1861(= Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861), бр. 21968/1859.
95
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 21978/1859.
96
Јучерашњи царски проглас народима Аустрије оглашује одлуку Његовог величанства
да се – пошто су сва средства за очување мира узалудно исцрпљена – лати оружја у одбрану
части и права Аустрије против Сардиније коју подржава Француска. Царске трупе су ушле
у Сардинију. Верујући у божанску заштиту, Његово величанство тешког срца испуњава ову
озбиљну владарску дужност и рачуна у одбрани своје праведне ствари са верношћу, оданошћу
и пожртвовањем народа Аустрије („Telegramm. Der Minister des Innern an den Landeschef in
Temesvar”, TZ Nr. 98, 30. April 1859, S. 1).
97
У поређењу са Темешварер цајтунгом, провинцијски листови у Банату су мање или
са кашњењем извештавали о објави рата. У Гросбечкерекер вохенблату се нпр. тек 7. маја, у
опширном извештају о излету царске породице у бечки Пратер могла прочитати, успутно,
вест о објави рата (...све се јатило око владара, који је пре два дана позвао свој народ у борбу
против безбожничке надмености. „Miscellen”, GBWb Nr. 19 7. Mai 1859, S. 9. Вершецер гебиргс-
боте је са својим читаоцима са закашњењем од десет дана пренео садржај царског прогласа
(„Kaiserliches Manifest”, Werschetzer Gebirgsbote (= WGb) Nr. 19, 8. Mai 1859, S. 2–3), док Лугошер
анцајгер уопште није ни јавио о објави рата, већ је одмах почео да извештава о ратним темама,
наравно, у прописаним границама.
Банату је документовано деловање неколико хуманитарних удружења са „па-

триотским” предзнаком.
Поред финансијских и материјалних, рат је црпео и значајне људске ре-
сурсе. Отуда је Банат платио немали данак у крви за италијанско уједињење,
и то учешћем у рату банатских линијских (редовних) и граничарских пукова.
Осим тога, на основу расположивих архивских извора одлично је докумен-
тован и процес формирања и устројства овдашњих добровољачких одреда,
који, међутим, због кратког трајања рата, нису имали прилику да узму уче-
шћа у војним операцијама.
На основу свега изнетог, може се говорити о три велике групе ресурса
којима је Банат учествовао у италијанском рату 1859: 1) морална, декларатив-
на подршка; 2) материјална помоћ (кроз робно-новчана давања); и 3) ратни
ангажман, односно непосредно учешће у борбама на Италијанском фронту.
Морална подршка
Основни вид помоћи аустријском ратном напору била је подршка вер-

балног карактера. У томе је предњачило свештенство различитих верских
заједница у Банату, чија се помоћ огледала у декларативном пружању по-
дршке властима у време рата и благосиљању аустријског оружја. Свештен-
ство се показало као чврст ослонац држави у тешким временима, наравно,
у жељи да очува свој привилегован положај, иако је сасвим сигурно било
верника који нису са одобравањем гледали на овај рат (иста пракса ће се
поновити и касније). Притом се ова декларативна, морална подршка није
ограничавала само на изјаве оданости цару и отаџбини, већ је имала и осет-
но материјално залеђе.
Поред цркве и свештенства, ни поједини већи и значајнији градови нису
пропустили прилику да изразе своју верност цару и отаџбини. У прилог
томе сведочи неколико занимљивих прилога који су остали очувани не само
у штампи, већ и у архивској грађи.
Чанадски бискуп Шандор Чајађи98 је 6. маја у Темишвару приредио јавну
молитву (молебан) „за божји благослов у победи над непријатељем”. Недуго
98
Шандор Чајађи, чанадски бискуп, родио се 6. априла 1810. као син управника над-
бискупског имања у Бачу; похађао је нижу гимназију у Бачу (1820–1823), вишу гимназију у
Калочи (1823–1825) и студирао филозофију у Ерлави (1828–1830) и теологију у Калочи и Пе-
штанском централном семеништу (1830–1833). По завршетку студија заређен је за свештени-
ка, а докторат из теологије је стекао 1844. Обављао је 1846. дужност надбискупског секретара
и почасног викара Калочке дијецезе. Од 1850. до 1851. био је викар, да би га тада Фрања Јосиф
именовао за чанадског бискупа. Непосредно пред избијање Другог италијанског рата, постао
је почасни грађанин Темишвара. Умро је 7. фебруара 1860. и сахрањен је у крипти темишвар-
ске катедрале. Anton Peter Petri, Biografisches Lexixon des Banater Deutschtums, Marquartstein
1992, S. 272–273.
затим, окружни начелник у Новом Саду Трнка добио је наређење да затражи

од српског патријарха да уприличи слични молебан за православне верни-
ке99. Земаљски шеф Коронини је 9. маја обавестио министра вера Туна, да је
патријарх Рајачић 8. маја упутио посланицу свим православним верницима
у свим епархијама, да се моле за „небески благослов царског оружја одржа-
вањем јавних молебана”100. Са овим јавним молитвама почело се 8. маја и
требало је да се одржавају сваког дана за сво време трајања рата. Ова одлука
је снажно подвучена у адреси, коју је епископат Српске православне цркве
упутио цару101.
И Чајађи је иницирао слање сличне адресе, у којој је требало да ба-
натско племство и свештенство изразе своју оданост царском престолу и
отаџбини102. Винер цајтунг је својим читаоцима предочио молитву, коју је
према налогу кардинала и бечког бискупа Јозефа Отмара требало говори-
ти за време рата103. Банатска штампа је редовно извештавала о примерима
црквене подршке у осталим деловима Царства, као и у земљама Немачког
савеза104.
99
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 21982/1859.
100
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22121/1859.
101
(...) Најоданије свештенство источно-православне цркве – а поуздано се надамо и сви
њени свештеници и сав њен народ – колико год жалили од срца због сваког оружаног сукоба, нај-
искреније су убеђени у правичност овога рата, који је Ваше Величанство приморано водити, и
једнако ће, као и у свим ранијим приликама где су то част и достојанство Вашег Величанства
захтевали, спремно стајати својом имовином и крвљу за нашег премилостивог, превољеног и
витешког Цара, краља и великог војводу. Будући да смо најпонизнији долепотписани једногла-
сни, да се у свим нашим црквама од сада па до окончања овог рата свакога дана трипут узносе
побожне молитве Свемогућем Богу за добробит Вашег Величанства, за добробит преузвише-
ног престола и царевине, и храбре војске и победу на барјацима Вашег Величанства, остајемо
у свој покорности, верности и подаништву. Ову адресу су потписали српски патријарх, архи-
епископ и митрополит Јосиф Рајачић, епископ бачки Платон Атанацковић, епископ пакрачки
Стефан Крагујевић, епископ темишварски Самуило Маширевић, епископ будимски Арсеније
Стојковић, епископ вршачки Емилијан Кенђелац и епископ арадски Прокопије Ивачковић
(„Adresse des Episkopates der orthodoxen orientalischen Kirche”, WZ Nr. 115, 20. Mai 1859, S. 3).
102
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22295/1859.
103
„Gebete, welche während des Krieges nach Anordnung Sr. Eminenz zu verrichten sind”, WZ
Nr. 98, 1. Mai 1859, S. 2.
104
Тако је нпр. вроцлавски бискуп упутио посланицу верницима своје дијецезе, у којој
је од њих затражио да у тренутној ситуацији не изгубе своју веру и не постану малодушни,
будући да Провиђење још никада није напустило Аустрију („Miscellen”, GBWb Nr. 20, 14. Mai
1859, S. 10). Представници јеврејске црквене општине у Бечу су замолили свог проповедника
да се у синагогама током рата моли за победу аустријског барјака („Miscellen”, GBWb Nr. 20, 14.
Mai 1859, S. 10). У Грацу је католичко женско друштво преузело на себе обавезу набавке белог
рубља за потребе ц. к. војске без икакве надокнаде („Miscellen”, GBWb Nr. 21, 21. Mai 1859, S. 9).
Милостиве часне сестре у Бечу су преузеле на себе бригу о рањеним војницима, а апостолски
викаријат у Дрездену је упутио молитву за целу Немачку, у којој је апеловао на њено јединство
и у случају нужде, борбу за право и правду и победу љубави према браћи и савезницима спрам
себичности, истине над лажима и оданости наспрам издаје („Miscellen”, GBWb Nr. 21, 21. Mai
Неколико дана по избијању рата, Лугошер анцајгер је известио да се јед-

на велика делегација војног комунитета Беле Цркве упутила код тамошњег
бригадног генерала, како би му предала адресу у којој је наглашена њихова
„непоколебљива лојалност” цару и отаџбини, „на чији је олтар” том при-
ликом положено 20.000 гулдена аустријске вредности105. Земаљско наме-
сништво је 7. маја обавестило министра унутрашњих послова Баха, да су и
радови Темишвар и Марија-Терезиопел (Суботица – прим. Ф. К.) саставили
адресе, које би желели да путем депутација доставе Његовом величанству106.
Истом приликом је министарство упитано за мишљење како да се поступи
у овом случају. Оба предмета су идућег дана одобрена107. Суботичка депу-
тација је одредила 18. мај за датум свог доласка у Беч и уручења „адресе
лојалности”108.
Дотле је слање сличних изјава покорности или оданости већ постало
свакодневна пракса, будући да је читав низ насељених места из свих дело-
ва Царевине упутио двору своје адресе. Бела Црква,Суботица и Темишвар
тиме су се прикључили Линцу и Тропави109, Дебрецину и Пешти110, Брну111,
Марбургу112, Оломуцу113, Марош-Вашархељу114, Трсту115, Љубљани116 и број-
ним другим већим и мањим местима широм Царства.
1859, S. 9). У Минхену је од 25. маја до 2. јуна одржано деветодневно богослужење за победу
аустријског оружја („Miscellen”, GBWb Nr. 23, 4. Juni 1859, S. 8–9). Средином јуна, двадесет
часних сестара из загребачког манастира отишло је у Италију, како би неговале рањенике
(„Miscellen”, GBWb Nr. 26, 25. Juni 1859, S. 8–9). Оваквим вестима требало је показати правед-
ност аустријске ствари и подићи борбени морал становништва.
105
„Berichte aus Nah‘ und Fern”, Lugoser Anzeiger (= LA) Nr. 19, 7. Mai 1859, S. 5.
106
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22095/1859.
107
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22104/1859, 22107/1859.
108
Темишвар, 15. маја 1859. Министру Баху. Депутација градске општине Марија-Терези-
опел са адресом покорности стиже 18. ов. м. у Беч. За депутирце су одређени: Јохан Пробојче-
вић, градски парох; Едуард Сурда, већник Магистрата; Дионизије пл. Војнић, земљопоседник;
Лајош пл. Тот, земљопоседник; Винценц Гифинг, ц. к. потпуковник у војсци; Франц Сомборче-
вић, адвокат и Мило Манојловић, такође адвокат, дочим су се господа барон Јосип пл. Рудић
и Пал пл. Антуновић извинили због одсуства (АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22216/1859).
109
Adresse der Landeshauptstadt Linz; Adresse der Landeshauptstadt Troppau. In: WZ Nr. 101,
4. Mai 1859, S. 2.
110
„Adresse der Gemeinderathes der Stadt Debrecin”, „Loyalitäts-Adresse der Stadt Pesth”, WZ
Nr. 103, 6. Mai 1859, S. 2.
111
„Adresse der Gemeinde Brünn”, WZ Nr. 104, 7. Mai 1859, S. 1.
112
WZ Nr. 105, 8. Mai 1859, S. 2.
113
„Adresse der Bewohner der königlichen Hauptstadt Olmütz”, WZ Nr. 105, 8. Mai 1859, S. 1.
114
„Adresse der Stadt Maros-Vásárhely (Uebersetzung aus dem Ungarischen) ”, WZ Nr. 105, 8.
Mai 1859, S. 2.
115
„Loyalitätsadresse der Stadt Trieste”, WZ Nr. 107, 11. Mai 1859, S. 2.
116
„Adresse der Gemeinde der k. k. Landeshauptstadt Laibach”, WZ Nr. 107, 11. Mai 1859, S. 2.
Градски оци Темишвара искористили су адресу да подсете цара на ју-

начко држање тог града деценију раније117, истовремено га уверавајући, да
је њихово расположење остало непромењено118. Ништа мање одлучни нису
били ни Суботичани у својој изјави о оданости119. И град Баја је упутио цару
сличну потврду своје верности, али тек након пораза у бици код Солфери-
на120. Овај град је истовремено одредио суму од 5000 форинти у обвезницама
државног зајма, при чему је градско веће донело одлуку да својим грађанима
који постану инвалиди за време рата омогуће доживотну финансијску по-
моћ121.
Нарочито опширна, прожета снажним патриотским осећањем „наји-
скреније оданости и непоколебљиве верности”, била је адреса Александра
Добре, унијатског владике у Лугошу, који је у њој изразио чврсту веру у ко-
начну победу Аустрије, која ће, по његовом мишљењу, из рата изаћи још јача
и славнија него пре122.
117
Темишвар је у време Револуције остао веран Бечу, због чега је више од три месеца био
под опсадом мађарске устаничке војске (прим. Ф. К.).
118
(...) Ваше апостолско величанство! Још су ту грађани Темишвара, који су 1849. године
издржали 107-дневну опсаду и својим иметком и крвљу устали за ствар узвишене династије;
они нису променили своје опредељење и јединствено ће и спремно устати, ако се од њих буде
тражила било каква жртва. Али, хвалимо наше синове којима је допао племенити задатак да
крену у борбу и благосиљамо их, да се храбро и победоносно боре. Са Богом за Цара и отаџбину!
(„Adresse des Gemeinderathes der Landeshauptstadt Temesvar”, WZ Nr. 115, 20. Mai 1859, S. 3).
119
(...) Верни становници овог слободног краљевског града увек ће доказати, да и у дани-
ма озбиљних искушења непоколебљивом поданичком верношћу пристају вољеној династији и
да су спремни делити и добро и зло са узвишеном династијом. Марија Терезиопел ће радосно
поднети сваку жртву, са којом је суочи озбиљност тренутка, како би се очувао интегритет
Монархије, јер се ради о вољеном владару, целокупној отаџбини, праву и правди... („Adresse der
Bewohner der Stadt Maria-Theresiopel”, WZ Nr. 117, 22. Mai 1859, S. 1).
120
Иста је гласила: Ваше ц. к. апостолско Величанство, најмилостивији царе и господару!
Дубоко уздрмани озбиљношћу тренутка, који је натерао Ваше ц. к. апостолско Величанство
да се лати победоносног мача у одбрани наследног права преузвишеног престола и зашти-
ти достојанства и части Царевине, житељи града Баје се осећају снажно потакнутим да у
најдубљој покорности подастру Вашем ц. к. апостолском Величанству осећања непроменљи-
ве привржености, спремности на жртву и поданичке верности. Нека Ваше ц. к. апостолско
Величанство у највишој милости изволи примити овај израз наших осећања и нека изволи
бити сигурно да наша општина, у сваком погледу скромна у поређењу са осталим у другим по-
крајинама Монархије, неће нипошто за њима заостајати у верности своме наследном земаљ-
ском господару и спремности на жртву за свеопште добро и част и достојанство отаџбине
(„Adresse der Bewohner der Stadt Baja”, WZ Nr. 148, 27. Juni 1859, S. 1).
121
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22523/1859.
122
(...) У име гркокатоличког свештенства и гркокатоличког румунског становништва
долепотписани себи најпокорније даје слободу Преузвишеном претолу Вашег Величанства
дати неопозиво обећање, истовремено и заклетву: да ће бити непоколебљиво одан и веран
Вашем Величанству и преузвишеној династији увек и под којим год и како год критичним
околностима, утолико још и више ако се – нека Свемогући Бог сачува – опасности увећа. um so
mehr aber, wenn die Gefahr, was Gott der Allmächtige in seiner Gnade behüten möge, sich vergrößern
würde, unwandelbar treu und anhänglich zu sein; да ће путем ове верности и оданости водити и
Патриотско осећање становништва Баната покушало се пробудити и

кроз новинске натписе „дежурних” новинара, чији је задатак и иначе био
да хвале неоапсолутистички режим и његове репресивне мере. Овде спа-
дају нпр. Теодор Кречмар и Лајош Еде пл. Турнаи, чије су песме са ратном
тематиком објављиване у Гросбечкерекер вохенблату и Лугошер анцајгеру.
Кречмар је нпр. покушао да разбуди ратни ентузијазам код читалаца пе-
смом „Отаџбина и мајчинско срце”123. Са истим циљем је недуго након по-
раза Аустрије код Солферина, опевао овај пораз у истоименој поеми124. С
друге стране, Турнаи је у Лугошер анцајгеру „песнички припремио” позив
намесника Коронинија на формирање добровољачких одреда, објавивши
пригодне песме о добровољцима125. Већ у наредном броју позвао је на оруж-
је, „са Богом за отаџбину, за Аустрију!”126. Извесни Шарл Легран (Charles
Legrand) је крајем јула 1859. штампао „Ратну песму”, у којој је хвалио мађар-
ски патриотизам127. Вершецер цајтунг је такође објавио више родољубивих
песама128. Гросбечкерекер вохенблат је пренео чланак у ком је писао о „бо-
гатству Аустрије”, које живи у пожртвованој и на жртву спремној љубави
према отаџбини, безусловној и непоколебљивој вери у владара, која живи
у срцима Аустријанаца, и која сада, када је опасност на капијама Царства,
„и када царева реч позива његове народе у помоћ, када се барјаци Аустрије
вијоре на бојном пољу за независност Европе, како би заштитили најсветија
добра и друштвени поредак, та се љубав пламти у светлим и надалеко оба-
сјавајућим пламеновима”129.
вернике поверене његовој пастирској бризи, за праведну ствар коју брани Ваше Величанство,
у назначеном делокругу речју и делом допринети и уопште Свемогућем Богу се молити, да
штити светог поглавара Ваше величанство и целокупну отаџбину пред свим опасностима
и да нашем оружју изволи подарити праведну победу и кроз њу жудно жељени мир држави и
народима. А најпокорнији долепотписани са страхопочитанијем моли Ваше Величанство да
изволи уобичајеном владарском милошћу примити ове изразе и осећања најискреније лојално-
сти и непоколебљиве верности, принете у најдубљем поштовању... („Addresse des Alexander
Dobra, griechisch-katholischen Bischofs zu Lugos und des dortigen Domkapitels, so wie auch
des Griechisch-katholischen Klerus und der Griechisch-katholischen Romanischen Bevölkerung
derselben Diözese”, WZ Nr. 152, 1. Juli 1859, S. 1. Осим тога је Добра из сопственог џепа издвојио
300 форинти у ратне сврхе. О томе види: АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22637/1859).
123
„Vaterland und Mutterherz. Gedicht in 3 Bildern von Theodor Kretzschmar”, GBWb Nr. 26,
25. Juni 1859, S. 7.
124
Theodor Kretzschmar, „Solferino”, GBWb Nr. 31, 30. Juli 1859, S. 5.
125
L. E. v. Tarnay, „Freischärlers Abschied! ”, LA Nr. 20, 14. Mai 1859, S. 3; „Der Freischärler!
Von L. E. von T-y”, LA Nr. 21, 21. Mai 1859, S. 1–2. Такође види: L. E. V. Tarnay, „Leier und Schwert”,
LA Nr. 20, 14. Mai 1859, S. 2–3.
126
L. E. v. T, „Zum Kampf!”, LA Nr. 22, 28. Mai 1859, S. 1.
127
Charles Legrand, „Kriegslied”, LA Nr. 31, 30. Juli 1859, S. 5.
128
„Locales. Das Recht ist unser Schild”, WGb Nr. 20, 15. Mai 1859, S. 3; „Leier und Schwert”,
WGb Nr. 23, 5. Juni 1859, S. 3.
129
„Oesterreichs Reichtum”, GBWb Nr. 26, 25. Juni 1859, S. 8.
Као моћно пропагандно средство, штампа је тежила да јавности пред-

стави узоре и примере понашања у ратним условима. Темешварер цајтунг
је објављивао фељтон у ком је читалачкој публици представљао генерале
царске војске у Италији130. Лугошер анцајгер је писао о Аустријанцу чија су
четири сина ступила у редове царске војске у Италији. Вершецер гебиргсбо-
те је јавио да се међу војницима палим у бици код Мађенте налазио и унук
Андреаса Хофера, чувеног вође тиролског устанка против Наполеона 1809.
године131.
Такође, у штампи је непријатељ – нарочито цар Наполеон III и његов
сестрић принц „Плон-Плон” – извргаван подсмеху132, и представљан у најцр-
њем светлу: банатски листови су у више наврата писали о зверствима Фран-
цуза и суровом поступању према ратним заробљеницима133.
Робно-новчана давања
Земаљско намесништво, окружне и среске власти су се врло брзо анга-

жовале на прикупљању новчаних и робних прилога за ратне потребе.
Градско веће Темишвара је из општинских прихода основало „патри-
отску задужбину”, која је свим војницима од наредничког чина па навише
који би у току рата постали инвалиди или би се истакли храброшћу требало
да обезбеди доживотну новчану помоћ у износу од 10 крајцара аустријске
вредност дневно134. Ова одлука Градског већа Темишвара је наредног дана
(8. маја) одобрена од стране грофа Коронинија135. Општине Темишварског
среза су самоиницијативно (подв. Ф. К.) ставиле, без надокнаде, на распо-
лагање 50 коња за вучу ц. к. војсци136; војни комунитет Бела Црква је, као
130
„Feuilleton. Der Stab des FZM Grafen von Gyulai”, TZ Nr. 109, 13. Mai 1859, S. 2–3
(Franz Kuhn Freiherr von Kuhnenfeld, Chef des Generalstabes); TZ Nr. 112, 17. Mai 1859, S. 2
(Feldmarschall-Lieutenant Ludwig Freiherr von Sztankovics, erste General-Adjutant); TZ Nr. 115,
20. Mai 1859, S. 2–3 (Feldmarschall-Leutnant August Freiherr von Siwrtnik), TZ Nr. 118, 24. Mai
1859, S. 2 (Feld-Genie-Direktor, Oberst Gedeon Radó de Szent-Mártony); затим: „Feuilleton. Die
Corps-Commandanten bei der Armee in Italien”, TZ Nr. 124, 31. Mai 1859, S. 2–3 (General der
Cavallerie Johann Franz Reichsgraf Schaffgotsche von und zu Kynast); TZ Nr. 129, 7. Juni 1859, S. 2
(Feldmarschall-Lieutenant Fürst Edmund zu Schwarzenberg) итд.
131
„Der Jungste Enkel Andreas Hofers”, WGb Nr. 31, 31. Juli 1859, S. 1.
132
„Louis Napoleon Bonaparte”, WGb Nr. 24, 12. Juni 1859, S. 2–3; „Louis Napoleon Bonaparte
(Schluß)”, WGb Nr. 25, 19. Juni 1859, 2–3; „Auslegung des Namens Napoleon I”, WGb Nr. 24, 12.
Juni 1859, S. 2.
133
„Militärärztliche Briefe aus Italien”, WGb Nr. 29, 17. Juli 1859, S. 1.
134
„Miscellen”, GBWb Nr. 20, 14. Mai 1859, S. 10. Такође види: АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861,
бр. 21108/1859.
135
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22108/1859.
136
„Berichte aus Nahʼ und Fern”, LA Nr. 19, 7. Mai 1859, S. 5; „Miscellen”, GBWb Nr. 19, 7. Mai
1859, S. 5.
што је већ поменуто, донирао у ратне сврхе 2000 форинти137. Следећи при-
мер Темишвара, Градско веће Вршца је основало сличну задужбину из оп-
штинских средстава, која је требало да десеторици војника (такође од чина
наредника па навише) који у „рату постану инвалиди (...) обезбеди до краја
живота свакодвевно износ од 10 крајцара”; такође је одлучено и да се при-
купљају добровољни прилози за куповину десет тешких коња за вучу за по-
требе ц. к. војске138. Земаљско намесништво је 15. маја обавестило окружног
комесара у Великом Бечкереку, министра унутрашњих послова Баха, као и
Земаљску генералну команду у Темишвару, да су општине Биледског среза
„као патриотску жртву обезбедиле 42 јахаћа коња, без икакве надокнаде”139.
Градско веће Арада је донело одлуку да утроши 20 000 форинти за опре-
мање добровољаца-хусара Арадске дивизије140. Општине Новоарадског сре-
за су обезбедиле суму од 5560 форинти аустријске вредности „као добровољ-
ну жртву за ванредно ратно опремање”141. У Липовском срезу прикупљени
су добровољни прилози у износу од 4734 форинте и 85 крајцара аустријске
вредности, како би се купили коњи за вучу, за потребе војске142. У Великом
Бечкереку је председавајући Магистрата, Шандор Плајан, 28. маја упутио
позив за прикупљање завоја и санитетског материјала за војне болнице143.
Лугошки срез је сакупио 1174 форинти и 38 крајцара у готовини и 1785 фо-
ринти у обвезницама државног зајма144.
Општинско представништво Велике Кикинде је донело одлуку да, „као
доказ своје непоколебљиве оданости и верности Његовом ц. к. величанству
137
„Berichte aus Nahʼ und Fern”, LA Nr. 19, 7. Mai 1859, S. 5; „Miscellen”, GBWb Nr. 20, 14.
Mai 1859, S. 10.
138
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22122/1859; „Lokales”, WGb Nr. 21, 22. Mai 1859, S. 1–2;
„Lokales. Werschetz, 28. Mai”, WGb Nr. 22, 29. Mai 1859, S. 1–2; Такође: „Miscellen”, GBWb Nr. 20,
14. Mai 1859, S. 10.
139
По насељима: Билед 4, Перјамош 4, Чатад 3, Грабац 3, Богарош 3, Ловрин 3, Готлоб 3,
Велика Јеча 3, Чене са компосесоратом 3, Ђерћамош 2, Мала Јеча 2, Песак 2, Шандорхаза 2,
Немет 1, Бобда 1, Ујхељ 1, Ујвар и Ерегфалу 1, Аурелхаза и Томашфалва 1. АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ
1849–1861, бр. 22197/1859.
140
Притом је одлучено да по завршетку рата коњ, као и целокупна опрема остану у вла-
сништву дотичног добровољца. Надаље су сви домаћи добровољци после рата били доживот-
но ослобођени од давања општинских доприноса и работа („Miscellen”, GBWb Nr. 21, 21. Mai
1859, S. 9).
141
„Miscellen”, GBWb Nr. 21, 21. Mai 1859, S. 9; такође в: „Nichtamtlicher Theil”, TZ Nr. 110,
14. Mai 1859, S. 1.
142
„Miscellen”, GBWb Nr. 21, 21. Mai 1859, S. 9; такође в.: „Nichtamtlicher Theil”, TZ. Nr. 110,
14. Mai 1859, S. 1.
143
„Aufruf an die Frauen dieser Stadtgemeinde, zur Sammlung von feiner und grober
gebrauchter Leinwand für die Feldspitäler”, GBWb Nr. 22, 28. Mai 1859, S. 2. У позиву стоји, да су
многа деца ове општине позвана под заставу Његовог ц. к. апостолског величанства (подв.
Ф. К.), у одбрану права и постојећег друштвеног поретка.
144
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22717/1859.
у преузвишеном престолу” из сопствених прихода обезбеди суму од 10.000

форинти аустријске вредности за куповину тешких коња за вучу, за ц. к. вој-
ску145. Такође је одлучено да се за све време рата – за који се очигледно ра-
чунало да ће потрајати – почев од 1. новембра 1860. сваке године унапред
уплати износ од 6000 форинти у ратне сврхе, а по завршетку рата иста сума
буде исплаћивана у виду помоћи удовицама и сирочадима у рату палих бо-
раца. Дистриктска насеља (Врањево, Кумане, Меленци и Тараш), као и сусед-
на општина Нови Бечеј прикупили су 65000 форинти аустријске вредности у
ратне сврхе146. Земаљско намесништво је 12. јуна наложило начелнику Вели-
кобечкеречког округа Јохану Венцелу Дерфелу да се захвали општини Кар-
лово, „на великодушном поклону од 1000 форинти у обвезницама државног
зајма”147. Две недеље касније, слична захвалност је изражена општини Срп-
ски Крстур, за прикупљену своту од 401 форинте148.
У другој половини јула, након пораза код Мађенте и Солферина, и не-
посредно пред почетак мировних преговора, Гросбечкерекер вохенблат је
донео последњи детаљни списак банатских насеља и њихових „патриотских”
давања; овде су се нашле општине са севера Великобечкеречког округа Тиса-
хеђеш, Жомбољ, Остерн, Хајфелд, Масторт, Наково, Мађарска Црња, Шарле-
вил, Св. Хуберт, Честерег, Мали Оросин, Немачка Црња, Тоба, Молин, Сол-
тур, Констанција, Банатски Комлош, Визеждија, Српски Крстур, као и места
на југу Лугошког округа – Румунска Оравица, Румунска Чиклова, Какова,
Секаш, Журжова, Калина, Велики и Мали Тиквањ149.
И насеља у Бачкој су помагала аустријски ратни напор150; нарочито је
занимљив пример Старог Стапара, села недалеко од Сомбора, чији су жи-
тељи „адреси покорности” придодали и прилог од 1050 форинти аустријске
вредности. Њихова адреса је гласила:
Славно ц. кр. Срезко Началничество! Грозне непогоде, коесу всевисо-
чайше Nѣгово Величество благогъ Цара и добра Отца Отечества Франца
Јѡсифа узнемiривати и грозититу почеле, не допушта ни нама у нашемъ
малом Сеоцу съ прекрштенимъ рукама, ладнокрвнимъ Гледаоцима само
„Miscellen”, GBWb Nr. 23, 4. Juni 1859, S. 8. Такође види: АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861,бр.
145
22340/1859.
146
При чему су општине Нови Бечеј и Тараш изразиле спремност да током рата сваке
године издвоје још по 200 форинти („Nichtamtlicher Teil”, Tem. Ztg. Nr. 130, 8. Juni 1859, S. 1;
„Miscellen”, GBWb Nr. 25, 18. Juni 1859, S. 8–9).
147
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22679/1859.
148
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22679/1859.
149
„Miscellen”, GBWb Nr. 29, 16. Juli 1859, S. 7.
150
За детаљан преглед бачких прилога (по насељима), види: „Miscellen”, GBWb Nr. 26, 25.
Juni 1859, S. 8–9; „Miscellen”, GBWb Nr. 29, 16. Juli 1859, S. 7. Такође: АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–
1861, бр. 22990/1859 (посебно за насеља Суботичког среза); АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр.
22633/1859 (посебно насеља Кулског среза).
бити, любовию и непоколебитомъ приврежносћу Трона Nѣгве Лично-

сти оддани, готовисмо и садъ на олтаръ Отечества сво наше иманѣ, а
и самъ животъ посветити, свечано изясняваюћи: даћемо ово изясненѣ
наше свагда дѣломъ као прави, и чисти Србльи посведочити. За садъ
пакъ некъ изволи Славно Ц. Кр. Срезко Nачалничество одъ малогъ на-
шегъ обштества истина незнатанъ, но изъ свегъ срдца и благословомъ
увѣщанiи овде приложени Даракъ одъ 1000 фор. Сребра Nѣговомъ Ц.
Кр. Апостолическомъ Величеству дотичнимъ путемъ уручити. У Старом
Стапару дне 20ог Мая 1859. Стеван Рацков, кнез; Урош Мартоношки, Сте-
ван Ђуришић, Ђука Вукобратов, Андрија Лукић, Миха Лазић и остали151.
И сремске општине су скупљале прилоге: у Румском срезу добровољна
давања достигла су суму од 979 форинти и 58 крајцара у готовини и 20 фо-
ринти у државним обвезницама152. Илочки срез донирао је у ратне сврхе 976
форинти и 39,5 крајцара аустријске вредности153.
Поред организоване материјалне и финансијске подршке од стране
градских и сеоских општина, аустријски ратни напор су својим прилозима
помогли и истакнути појединци, припадници земљопоседничког племства
у Банату, свештеници, трговци, угледни грађани, занатлије, као и различите
интересне групе.
О подршци из редова свештенства различитих верских заједница већ
је било речи. Она није међутим остала вербална. Тако је на пример, „под-
стакнут осећајем непоколебљиве поданичке верности и пожртвованости”,
чанадски бискуп Чајађи је Земаљском намесништву Војводства Србије и
Тамишког Баната уручио 2000 гулдена земљишних обвезница, за потребе
ванредног ратног наоружања154. Бачки владика и „великодушни покрови-
тељ српске уметности и књижевности” Платон Атанацковић одвојио је за
ратне сврхе 900 форинти у обвезницама државног ратног зајма155. С тим у
вези је окружни начелник у Новом Саду Трнка умољен да владики прене-
се захвалност Земаљског намесништва, при чему је министар унутрашњих
послова био обавештен о целој ствари156. Нешто раније, „подстакнут осе-
ћањем најверније оданости Преузвишеном престолу” и „забринут за добро
Монархије”, Чанадски каптол је донирао суму од 1000 форинти за ванредно
151
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22354/1859; Такође види: „Kronländer”, WZ Nr. 123, 29.
Mai 1859, S. 3). Адреса је сачувана и у немачкој верзији.
152
За детаљан списак насељених места види: Ђорђе Бошковић, Рума као среско место у
Војводству Србија и Тамишки Банат (1849–1860), Рума 2004, 14, нап. 27.
153
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22339/1859. Такође види: „Miscellen”, GBWb Nr. 23, 4.
Juni 1859, S. 8–9.
154
„Miscellen”, GBWb Nr. 20, 14. Mai 1859, S. 10.
155
„Miscellen”, GBWb Nr. 23, 4. Juni 1859, S. 8–9.
156
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22338/1859.
ратно наоружање157. Православни свештеник, члан црквене конзисторије и

носилац Златног крста за заслуге Павле Бибић из Меленаца дао је у ратне
сврхе 500 форинти аустр. вредности158. Унијатски владика Александар До-
бра из Лугоша приложио је 300 форинти; чанадски каноник, саветник Зе-
маљског намесништва и будући чанадски бискуп Александар Бонац опре-
делио је суму од 350 форинти у обвезницама и изјавио да је спреман да му
се током рата од плате одбија 10 форинти сваког месеца159. Јозеф Кополд,
конзисторијални већник и руководилац римокатоличког семинара у Теми-
швару дао је у ратне сврхе 100 форинти у обвезницама160.
И угледни племићи, земљопоседници и грађани дали су свој прилог. Ге-
нерал-мајор Жигмонд Лазар из Ечке дао је 2000 форинти у готовом новцу;
лугошки трговац и лиферант Јозеф Волф је изразио спремност да током три
месеца обезбеди дневне испоруке хлеба војницима који се заврбују у Луго-
шу у царску војску или добровољце161. Земљопоседник у Сурдуку Михаљ пл.
Чики приложио је 200 форинти у облигацијама, а великобечкеречки фабри-
кант Шамуел Екштајн 100 форинти аустријске вредности162. Средином јула,
када се рат већ примакао крају, земљопоседник барон дао је прилог од 1000
форинти у земљишним хартијама од вредности163; барон Сирил фон Бијо из
Св. Хуберта даровао је 500 форинти164; архимандрит манастира Гргетега, Па-
трикије Попеску, обезбедио је 20 форинти аустријске вредности и 8 акова
вина за добровољце заврбоване у Руми, 20 акова вина и 10 акова комовице за
ц. к. војску у Италији и исказао спремност да о сопственом трошку опреми
157
„Miscellen”, GBWb Nr. 21, 21. Mai 1859, S. 9. Осим тога, каноник Јозеф Габријел даровао
је хартије у вредности у укупном износу од 250 форинти у конв. новчићима. Види: АВ, Ф. 23
ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 21110/1859.
158
„Miscellen”, GBWb Nr. 25, 18. Juni 1859, S. 8–9. АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849 – 1861, бр.
22522/1859.
159
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22669/1859.
160
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22597/1859.
161
„Miscellen”, GBWb Nr. 23, 4. Juni 1859, S. 9.
162
„Miscellen”, GBWb Nr. 25, 18. Juni 1859, S. 8–9. Такође види: АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–
1861, бр. 22533/1859.
163
„Miscellen”, GBWb Nr. 29, 16. Juli 1859, S. 7. Такође види: АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861,
бр. 22955/1859.
164
Бијоов прилог је нарочито интересантан. Он је био пропраћен једним писмом у ком
је дародавац објаснио своје мотиве: Петсто гулдена аустријске вредности за помоћ сирома-
шним породицама банатских добровољаца који су отишли у рат за истину и праведну ствар
против одвратних лажи и злочина карбонарског краља (мисли се на Виторија Емануелеа –
прим. Ф. К.), од једног Француза по рођењу, али данас Аустријанца по закону и у срцу, који је
пре 44 године у Француској као капетан једне чете добровољаца марширао против Наполе-
она и његових преторијанаца након бега са Елбе и који ће до смрти увек и свуда истрајава-
ти у својим антинаполеоновским и антиреволуционарним идејама (подв. Ф. К.). АВ, Ф. 23
ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22355/1859. Такође види: „Kronländer”, WZ Nr. 122, 28. Mai 1859, S. 2.
петорицу добровољаца165. Гроф Ђуро Пејачевић у Осијеку дао је за форми-

рање добровољачких одреда државну облигацију у износу од 500 форинти166.
У исту сврху је новчани прилог дао и пензионисани мајор Јован Матић из
Новог Сада167. Карл Фризе, директор позоришта, забележио је 14 форинти и
37 крајцара 168; апотекар у Старом Футогу Зигмунд Цвик – 20 форинти и 30
крајцара у сребру169; грађевински предузимач Јохан Рајбер – 200 форинти170;
Павле Весељак, срески начелник у Турској Кањижи – 20 форинти у држав-
ним обвезницама171; Антон Блашути, трговац из Бокшана дао је 100 форинти
у обвезницама 172 итд.
И различите групе, корпорације и удружења су дали своје прилоге: на-
ставници и ученици Главне и реалне школе у Новом Саду приложили су 51
форинту и 46 ½ крајцара аустр. вредности173; чиновници и писари ц. к. окру-
жног суда и катастарског звања у Новом Саду скупили су међу собом 644
форинте и 8 крајцара; наставници ц. к. јеврејске огледне школе у Темишвару
скупили су 20 форинти аустр. вредности174. Царски краљевски службеник
који је желео да остане неименован изјаснио се спремним да током трајања
рата сваког месеца определи 10 форинти а. вр. у ратне сврхе; особље шумар-
ског звања ц. к. Приватног железничког друштва у Решици определило је
износ од 44 форинте и 10 крајцара а. вр. за помоћ рањеника 61. пешадијског
пука „Барон Фон Цобел”175. Ризорђименто је утицао и на културни живот
Баната: у Темишвару, директор тамошњег позоришта Јожеф Сабо је поло-
вину прихода прикупљених од продаје карата за представу одржану 12. маја
(укупно 61 форинта и 49 ½ крајцара) наменио у фонд за опремање банатских
добровољаца176. Неколико певача Народног казалишта у Загребу који су у то
време боравили као гости у Великом Бечкереку, приредили су у овдашњем
позоришту једну представу са музичко-рецитаторским програмом, и „поло-
вину чистог прихода дали за рањене ц. к. аустријске војске”177.
165
166
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22794/1859.
167
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22634/1859.
168
169
Исто.
170
Исто.
171
Исто.
172
Исто.
173
Исто.
174
„Miscellen”, GBWb Nr. 23, 4. Juni 1859, S. 8–9. Такође види: AV, F. 23 LVdSWTB 1849–1861,
Nr. 22374/1859.
175
„Miscellen”, GBWB Nr. 25, 18. Juni 1859, S. 8–9.
176
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22191/1859.
177
„Lokales”, GBWb Nr. 30, 23. Juli 1859, S. 6.
У Темишвару, ц. к. земаљски лекар др Помуц и његове колеге су изразиле

спремност да у болници тамошњег гарнизона без надокнаде пружају меди-
цинску негу178. Средином јула, како се ближио крај рата, забележени су нови
прилози мањих група: чланови читаонице у предграђу „Јозефин” приложи-
ли су 100 форинти а. вр.179; срески и чиновници Пореског звања у Жомбољу –
39 форинти180; надаље: Главна шумарска служба ц. к. Приватног железничког
друштва у Оравици – 44 форинте и 12 крајцара181.
У рат против Италијана су мобилисане и Банаћанке: женама је упућено
више позива, у којима се тражило њихово ангажовање182. „Вашим нежним
рукама недостаје снага – писао је Вершецер гебиргсботе – да носе мачеве, –
Вама је намењено, да видате ране, али не да их саме наносите. Задатак му-
шкарца – да брани угрожено право је леп и светао, али ваш, ког вам је Бог
одредио – још је узвишенији”183. Апели упућени женама углавном су били
праћени упутствима о жељеном санитетском и материјалу за превијање, које
је требало искористити за негу рањеника. Притом се апеловало на нежна
„мајчинска и женска срца”, која су „болно дирнута” успоменама „на много-
бројне рањене мужеве, синове и браћу”184.
До средине јуна 1859, општине, корпорације и појединци Војводства
Србије и Тамишког Баната донирали су 64,681 форинту и 22 крајцаре гото-
вог новца, 102,051 форинту у хартијама од вредности – укупо 166,732 форин-
те и 22 крајцаре аустр. вредности; осим тога, скупљено је 96 коња и велике
количине платна и другог материјала за превијање185.
Хуманитарна друштва и њихова активност у Банату
Новчани и други прилози су распоређивани посредством среских,

окружних и земаљских власти, али су њихово прикупљање, слање на фронт
и подела војницима и рањеницима вршена посредством различитих удру-
жења и одбора, који су нарочито у ту сврху оснивани широм Монархије.
178
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22101/1859.
179
„Miscellen”, GBWb, Nr. 29, 16. Juli 1859, S. 7.
180
Исто.
181
Исто.
182
„Frauen Oesterreichs!”, WGb Nr. 22, 29. Mai 1859, S. 2; „Ein Wort den Frauen!”, WGb Nr. 23,
5. Juni 1859, S. 1; „Aufruf an die Frauen dieser Stadtgemeinde, zur Sammlung von feiner und grober
gebrauchter Leinwand für die Feldspitäler”, GBWb Nr. 22, 28. Mai 1859, S. 2; „Local-Nachrichten.
Ein Wort den Frauen!”, LA Nr. 22, 28. Mai 1859, S. 4.
183
„Ein Wort den Frauen!”, WGb Nr. 23, 5. Juni 1859, S. 1.
184
„Aufruf an die Frauen”, GBWb Nr. 22, 28. Mai 1859, S. 2.
185
„Nichtamtlicher Teil”, TZ Nr. 135, 15. Juni 1859, S. 3.
На позив ц. к. Врховне војне команде, у свим провинцијама Царевине су

при земаљским генералним командама оснивани одбори, са задатком „да
се старају о преузимању, чувању и даљем прослеђивању свих пристижућих
патриотских прилога”186. Најзначајније међу овим удружењима било је Па-
триотско друштво за помоћ током рата (нем. Patriotischer Hilfsverein während
der Kriegsdauer), које је основано у Бечу 4. маја 1859. Његов главни циљ и на-
стојање били су: „обједињавање свих снага и средстава у сврху њиховог ста-
вљања на располагање нашој храброј војсци, на сваки начин који омогућава
приватна иницијатива”187. Овом друштву је за врло кратко време успело да
прикупи огромне новчане суме, као и велике количине робе, веша, завоја
и другог санитетског материјала; било је ослобођено плаћања поштарине и
свих других такси и добило је директну владину помоћ. Његов штампани
материјал био је испоручиван без надокнаде, а стајало је у директној вези
са војском, чиме је имало непосредан увид у њене потребе188. Председник
Друштва био је принц Јозеф Колоредо-Мансфелд, а главни покровитељ
била је царица Јелисавета, која је 12. јуна посетила просторије Удружења у
Бечу и разгледала његова складишта и дониране прилоге189. Гросбечкерекер
вохенблат је повремено прештампавао саопштења овог удружења у вези
са износима и количинама прикупљених ратних прилога190, као и његове
позиве и молбе за солидарност: „Услед крвавих битака, све је више боле-
сних и рањених војника. Највећа потреба ових јуначких синова Аустри-
је у овом тренутку је одећа. Друштво је већ прибавило и отпослало велик
број кошуља, а много их се још шије. Али све то је још увек мало. Отуда
Друштво апелује на толико пута исказану човекољубивост и љубав пре-
ма отаџбини свих Аустријанаца, с молбом да му свако што је брже могуће
пошаље вишкове кошуља и гађа. Племенитим доброчинитељима – Божји
благослов и захвалност отаџбине. Непоколебљиво кличемо: С Богом за кра-
ља и отаџбину. Од Патриотског друштва за помоћ током рата. Председник,
Колоредо-Мансфелд”191. Ово друштво – својеврсни претеча Црвеног крста
који је зачет управо у рату 1859 – постојало је до лета 1860. године, када је
30. маја одржало последњу генералну скупштину. Том приликом је усвојен
186
„Miscellen”, GBWb Nr. 22, 28. Mai 1859, S. 9. Активности овог удружења су добро доку-
ментоване у написима Винер цајтунга.
187
„Vom patriotischen Hilfsverein während der Kriegsdauer”, GBWb Nr. 22, 28. Mai 1859, S.
1–2. Такође види: „Statuten des patriotischen Hilfsvereins während der Kriegsdauer”, WGb Nr. 21,
22. Mai 1859, S. 2–3.
188
„Vom patriotischen Hilfsverein während der Kriegsdauer”, GBWb Nr. 22, 28. Mai 1859, S. 1–2.
189
190
До 18. јуна Патриотско друштво за помоћ током рата је сакупило укупно 288,253
форинти и мање износе у страним валутама, које су као средство плаћања важиле углавном у
немачким земљама („Miscellen”, GBWb 27, 2. Juli 1859, 7).
191
„Aufruf!”, GBWb Nr. 28, 9. Juli 1859, S. 1.
последњи извештај о раду и закључено његовог деловање192. У том тренутку

је Друштво располагало укупним капиталом од 367.328 форинти, који је из-
нос раздељен ратним инвалидима и разним болничким установама193.
Друго хуманитарно друштво, чија је делатност забележена у Банату у
време рата, било је Немачко патриотско друштво за Аустрију (нем. Deutsch-
-patriotische Verein für Oesterreich), чији је циљ био да привуче све Немце из
Угарске и других ненемачких делова Царства у којима су живели Немци194.
Седиште овог друштва било је у палати „Монтенуово” у Бечу, а његов пред-
седник био је Ј. А. Форсбом-Брентано, поверљиви саветник и конзул Аустри-
је на двору Војводства Насау195. И ово друштво је позивало на прикупљање
прилога: „Већ је потекла прва крв у садашњој борби, неки из редова храбре
аустријске војске отишли су у сусрет смрти приликом испуњавања своје па-
триотске дужности или су прекривени тешким ранама. Отуда се мора дело-
вати брзо, ако Друштво жели да оствари свој задатак – да рањенима обезбеди
помоћ, окрепљење и оздрављење, а породицама погинулих утеху”196. Ова-
кве позиви су, међутим, имали знатно скромнији учинак: о томе у Великом
Бечкереку сведочи кратак списак практично анонимних давалаца прилога.
Први, потписан иницијалима „Т. К.”, даровао је 60 крајцара197; други, потпи-
сан такође иницијалима (М. П.) дао је једну форинту; трећи се потписао па-
ролом: „Нека Бог благослови праведну ствар Аустрије!” и дао три форинте,
док је четврти (потписан као „Баварац”) донирао 40 крајцара198. Више него
о скромности, овај кратак списак и анонимност давалаца прилога сведоче о
њиховом осећају својеврсне нелагодности, будући да су живели у средини
која није могла са благонаклоношћу гледати на „праведну ствар Аустрије”.
Уредништво Гросбечкерекер вохенблата је ове прилоге одмах проследило
даље Немачком патриотском друштву за Аустрију, да би у две недеље касније
објавила његову захвалност даваоцима, „у име инвалида, удовица и сироча-
ди бораца палих у, сада већ окончаном, рату”199.

192
„Miscellen”, GBWb Nr. 24, 16. Juni 1860, S. 7.

193
194
„An die in Oesterreich lebenden außerösterreichischen Deutschen!”, GBWb Nr. 28, 9. Juli
1859, S. 1.
195
Исто.
196
Исто.
197
Ови иницијали су највероватније припадали Теодору Кречмару, ревносном сарадни-
ку Вохенблата и других банатских листова, који је током 50-их објављивао своје песме у овим
гласилима. Био је одушевљени пангерман и веран царски присталица, што се очигледно види
из његове поезије. Своје песме потписивао је као Лутајући песник. Након укидања Војводства
Србије и Тамишког Баната губи му се сваки траг.
198
GBWb Nr. 29, 16. Juli 1859, S. 1.
199
„Lokales”, GBWb Nr. 31, 30. Juli 1859, S. 7.
Невидљиви банатски рат: немири у позадини
Сушту супротност представи италијанског рата коју је интензивно

неговала банатска штампа чине бројни догађаји и инциденти политичког
карактера, који се могу наћи у архивским изворима. Они недвосмислено
показују да је слика рата коју је стварала банатска штампа представљала тек
једну страну медаље, те да „свеопште одушевљење” овдашњег становни-
штва и непоколебљива вера у победу „праведне ствари Аустрије” заправо
нису имали утемељења у реалности. У стварности ситуација није ила толи-
ко ружичаста, будући да Аустрија није могла да рачуна нити са искреном
политичком подршком националних предводника, нити са пожртвовањем
војника. Беч је највише страховао од Мађара, и због њихове бројности и
због јаке државне традиције200. Мађарски пукови су се против Италијана
борили безвољно, а мађарска емиграција на челу са Лајошем Кошутом је
на све стране деловала кујући планове са вођама страних држава и нацио-
налних покрета за заједничко разбијање Аустрије201. Ово деловање је било
нарочито приметно у Банату у пролеће и лето 1859; сачувана архивска грађа
убедљиво сведочи о снажним настојањима и напорима власти да у корену
сузбије и најмањи покушај евентуалних немира и ремећења јавног реда и
мира. Код земаљских власти био је стално присутан страх да би, деценију
након Револуције, могло доћи до нових немира. Поред брзе реакције на сва-
ку јавну манифестацију националних осећања, власти су држављане непри-
јатељских земаља (нарочито Французе) који су се у том тренутку налазили
на подручју Аустрије, држале под строгим надзором202. У Банату је дакле
истовремено са ратом у Италији вођен и „невидљиви” рат, о чијим епизода-
ма и сценама јавност није била обавештавана. Све вести које би допринеле
ремећењу поретка и ширењу панике бивале су заташкаване и ублажаване,
а било какав вид отпора или дефетизма у позадини фронта није био толе-
рисан203. Притом је, према упутству аустријског министарства унуташњих
200
Бранко Бешлин, Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку, Сремски Кар-
ловци – Нови Сад 2005, 381.
201
Исто.
202
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22575/1859, бр. 22724/1859, бр. 22725/1859, бр.
22968/1859.
203
О енергичном наступу који је захтеван од земаљских, окружних, среских и општин-
ских власти јасно сведочи један допис земаљског шефа Коронинија, датиран на 6. мај 1859, у
ком се, између осталог, каже: У више наврата сам са чуђењем дошао до сазнања да су поједине
старешине у тренутним, свакако озбиљним временима, пропустиле да заузму мирно држање
и испољавали бојазни које су у сваком случају неосноване. Уопштено узевши, у народу се уочава
добар дух, и поједини малодушни, којих има у сваком друштвеном слоју, охрабрили би се тек
онда, када би и власти наступиле одлучно. Ако војне снаге и нису тако бројне овде у Крунови-
ни, то је посредством олакшане комуникације могуће у најкраћем временском року да се оне
окупе на оном месту где прети нарушавање јавног поретка и безбедности. Прва је дужност
дела, ширење свих вести које су се тицале рата било строго забрањено204.
На тај начин, штампа је прећуткивала оне случајеве, који су представљали
опасност по јавни ред и мир или који су изражавали малодушност.
У више насеља забележене су политичке демонстрације, чији су учесни-
ци махом били Мађари. Понајпре у Јанковцу, у Бајском срезу, где је 7. маја у
11 сати увече непознати починилац на тамошњој жандармеријској касарни
истакао малу мађарску тробојницу са исписаним речима: „Живео Кошут
(Éljen Kossuth, vivat)”. Иста је била врло брзо примећена и сместа уклоње-
на205. Пар дана касније, у истом месту је дошло до окупљања испред општин-
ског поглаварства, током ког је ухапшен извесни Пал Чинчак, који је током
хапшења узвикнуо: „Живео Кошут! Они се боје великог устанка!”. Одмах је
спроведен у Земаљски суд у Темишвару, али је, упркос свему, срески начел-
ник у Баји у свом извештају Намесништву изразио мишљење да су упркос
свему, „испољене бојазни због великог устанка неосноване, као и да поли-
тичко расположење становништва у Јанковцу не даје повода за било каква
страховања”206.
У банатском делу Круновине, председавајући Лугошког округа Казимир
Јашински је 10. маја добио обавештење од Намесништва да су у више насеља
примећене забрањене „Кошутове капе”, а највише у Бокшану, где их носе она
лица, која су се политички компромитовала 1848. и 1849. године, или су по-
зната по лошем [политичком – прим. Ф. К.] опредељењу”207.
Наредног дана, гувернер Коронини Кронберг добио је извештај о јед-
ном путујућем Енглезу који путује по Угарској, као Кошутов човек и еми-
сар; његов задатак је изгледа био да позове Кошутове присталице у Лондон,
како би од њега „примили упутства за подизање устанка у Угарској и њеним
сваког лојалног грађанина и тим пре старешине, да се у тешким временима понашају као људи
и без страха стану под царски барјак; то је истовремено и најсигурније средство da да се
свако наређење сместа спроведе у дело. Стога нека се сваки старешина изволи охрабрити, да
са своје стране код својих потчињених и код целокупног становништва отклони бојажљиво
и резервисано држање (...) Уверен сам, да ћете у том духу деловати и утицати на целокуп-
но становништво. Темишвар, 6. мај 1859. Ц. к. гувернер Коронини, с. р. (АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ
1849–1861, бр. 22074/1859).
204
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22034/1859.
205
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22155/1859.
206
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22188/1859.
207
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22122/1859. Неколико година раније, земаљски шеф
Војводств Србије и Тамишког Баната, Фердинанд Мајерхофер, решио је овај проблем на не-
конвенционалан начин: код једног „национално свесног” шеширџије купио је једну „Кошу-
тову капу” и носећи је на глави, пројахао улицама Темишвара на опште запрепашћење про-
лазника; тиме су главопокривке које су потенцијално угрожавале државни поредак изгубиле
свој политички значај (S. Werni, нав. дело, 57; цит. према: Ostdeutsche Post von 28. Jänner 1851).
Међутим, са избијањем рата 1859, Кошутове капе су опет добиле изразито политичку коно-
тацију.
земљама”. Стога су наложене пооштрене мере надзора, као и прогон поме-

нутог емисара (по потреби)208.
Крајем маја, Намесништво је добило анонимну дојаву, да су се главни
срески начелник у Кули Петровић и срески начелник Стеван Величковић,
заједно са тамошњим среским судијама Рогулићем и Младеновићем састали
са српским свештеницима и сељацима и разговарали о предстојећем поразу
Аустрије у Италији, као и о пропасти царске династије209.
У Земуну је 24. маја ухапшен гостионичар Павле Гавриловић, родом из
Србобрана. Ухапшен је због растурања пропагандног материјала, који му је
дао пијемонтски конзул у Београду, ради ширења по аустријског територији
(у питању је био позив на револуцију)210.
(Иначе су у непосредном суседству Круновине – Кнежевини Србији –
владале велике симпатије за Ризорђименто и италијанску борбу за незави-
сност и уједињење. Влада Пијемонта је још од 1849. упућивала у Београд кон-
зуле са задатком да посредством српских власти и политичара утичу на Србе
у Јужној Угарској и придобију их за Кошута и његову борбу против Аустри-
је211. Две године пре рата, водећи идеолог Ризорђимента – Ђузепе Мацини
– објавио је своја Словенска писма (итал. Lettere slave), која су имала великог
одјека међу Србима212. Мацинијеве идеје биле су веома цењене и популар-
не у круговима српских либералних и национално свесних политичара, не
208
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22193/1859.
209
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22528/1859.
210
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22534/1859.
211
Ово је био задатак пијемонтског посланика у Београду 1849. године Марчела Черутија.
Те исте године је у Торину основано Друштво италијанско-словенског савеза (итал. Societa per
lʼalleanza italo-slava), с циљем да постигне споразум између Мађара, Јужних Словена, Румуна и
Пољака. Недуго затим ово друштво је отворило своје филијале у Пизи, Ливорну, Фиренци и
Риму. Nikša Stipčević, Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim kulturnim i političkim vezama u
XIX veku, Beograd 1979, 89.
212
Ради се о серији од четири чланака, који су се појавили у листу Italia del Popollo, а у ко-
јима је Мацини пророковао светлу будућност свим Јужним Словенима. Ту је, између осталог,
забележио: Ако се погледа стварна снага и геоградски положај Словена, нико не може да посум-
ња у значај националног окупљања неколиких група словенске расе. Не говорим само о Русији и
Пољској. Говорим о око 79 милиона људи који се налазе у области од Архангелска до Тесалије, од
ушћа Лабе до ушћа Волге: толико броје заједно становници Русије, Пољске, Бугарске, Илирије,
Србије, Бохемије, моравске, Словачке, итд. Надаље је Мацини све словене поделио у четири
групе: 1) Пољаке; 2) Русе; 3) Чехе и Словаке; 4) јужнословенску групу, која је предодређена
да у једној федералној држави обухвати Србе, Црногорце, Бугаре, Далматинце, Славонце и
Хрвате. Уједињење Чеха и Словака требало је – према Мацинијевом мишљењу – да неизбежно
доведе до распада Аустријске царевине, при чему је јужнословенска група уз помоћ грчког
племена – које је још увек било под турским јармом – протера ислам у Азију и потпуно про-
мени обрисе Источног питања. Независно од тога шта будућност доноси – резоновао је Ма-
цини – значај словенског чиниоца не може се порећи. Он ће променити политичку карту
Европе (подв. Ф. К.; Đuzepe Macini, Slovenska pisma, prevela i priredila Snežana Milinković, Novi
Sad 2005, 94–96).
само у Кнежевини Србији, већ и у Јужној Угарској. Оне су се нешто касније

огледале у јавним наступима Светозара Милетића, народног трибуна и пр-
воборца српског националног покрета. Али најјаче везе Мацинија и Срба
ишле су преко његовог познаника и пријатеља Владимира Јовановића, либе-
рала из Србије, који је касније био једна од централних личности Уједињене
омладине српске (српске верзије Младе Италије)213. Пијемонтски дипломата
Франческо Асијего, који је у марту 1859 дошао у Београд, непосредно пред
избијање рата, писао је Кавуру о великим симпатијама са којима је био при-
мљен у српској престоници. Нешто касније, писао је свом шефу о огромном
одушевљењу Београђана на вест о победи код Солферина214. Када је одлазио
из Београда 1860, уручено му је почасно српско држављанство215).
Дан након аустријске катастрофе код Солферина, у Перјамошу је осва-
нуо плакат, залепљен на зграду црквене општине, са исписаним текстом:
„Живео Наполеон, доле Јевреји!”216. Пар дана касније, министар унутрашњих
дела Бах обавестио је Намесништво да је цар Наполеон определио огромну
суму новца како би финансирао револуцију у Славонији и Ердељу, а које је
требало да избију у року од четири недеље; надаље је обавестио да је Лајош
Кошут највероватније допутовао у Угарску, због чега је наређен најстрожи
надзор и контрола странаца217.
Уочена је и активност извесног Сабоа, пуковника у мађарској устаничкој
војсци 1848. године, који је допутовао у Угарску са фалсификованим пасо-
шем, издатим у Ливерпулу, под лажним именом „Џон Хералд”; стога су нало-
жени опрез и приправност218. Такође се проширила и гласина да је у случају
нове револуције за њеног вођу одређен некадашњи бач-бодрошки велики
жупан Јосип пл. Рудић. Тим поводом је наређена једна опсежна истрага, при
чему је требало мотрити на све сумњивце219.
213
Види: Nikša Stipčević, Đuzepe Macini i Vladimir Jovanović, б. м., 1972; Исти, „Macini i
srpski liberali”, у: Snežana Milinković (ur.), Macini 2005. Zbornik radova sa okruglog stola povodom
dvestagodišnjice od rođenja Đuzepea Macinija. Beograd, 25. maj 2005, Novi Sad 2005, 17–45.
214
Тим поводом певане су му серенаде и корачнице, грађани су га посећивали да му
честитају на победи код Солферина и свуда се клицало Италији, краљу Виторију Емануелеу
и грофу Кавуру (Nikša Stipčević, Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim i političkim vezama
u XIX veku, Beograd 1979, 91). Такође је основан и један одбор који је иницирао подизање
споменика кавуру, а на чију су адресу стизали новчани прилози сељака из околине Пожаревца
(Hermann Wendel, Aus dem südslawischen Risorgimento, Gotha 1921, 92–93).
215
„Serbien. Von der serbischen Gränze”, TZ Nr. 57, 9. März 1860, S. 4; „Briefe aus Serbien”, TZ
Nr. 58, 10. März 1860, S. 3.
216
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22560/1859.
217
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22615/1859.
218
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22695/1859.
219
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22718/1859. О барону Рудићу види: Мирослав Фи-
липовић, „Писмо Јована Суботића великом жупану Јосипу Рудићу Аљмашком у процесу
Сви ови и бројни други примери јасно показују, да је упоредо са ратом

у Италији веђен и један други, невидљиви (цивилни) рат у Банату, који је
остао ван видног поља овдашње штампе. А колике су биле размере овда-
шњег незадовољства италијанским ратом, најбоље су показали спонтани и
неусиљени таласи одушевљења који су уследили тек након аустријског по-
раза.
Учешће Банаћана у рату и ратним операцијама
Поред пружања декларативне подршке и прикупљања новчаних при-

лога, најзначајнији и најнепосреднији вид помоћи аустријским ратним на-
порима била је мобилизација банатског становништва и његово учешће у
ратним операцијама. У ту сврху нису употребљене само редовне војне снаге,
већ је предузета опсежна акција у циљу формирања добровољачких одреда у
читавој Царевини, укључујући ту и Банат. Иако је доста труда уложено у њи-
хово опремање и организацију, они на крају нису узели учешћа у рату, који
се у међувремену већ завршио.
На почетку рата, аустријска војска у Ломбардији бројала је нешто више
од 100.000 војника, под командом тамошњег земаљског намесника, грофа
Ференца Ђулаија220. Није била комплетна и њен састав је требало удвостру-
чити у току пар недеља. Упркос томе, на сам дан избијања рата, аустријске
трупе биле су најмање двоструко јаче од пијемонтских221. Притом је Ђулаи
био свестан да би појачање требало да пристигне врло брзо, док је Пијемонт
очекивао помоћ Француза тек негде средином маја. Осим тога, и морал, као
и осећај премоћи, били су на веома високом нивоу у аустријској војсци, у ко-
јој су још увек била свежа сећања на победе 1848/49. године. Бројни учесници
ових борби служили су још увек у ц. к. војсци.
рестаурације новосадског магистрата”, Годишњак Историјског архива града Новог Сада 11,
Нови Сад 2017, 115, нап. 5; „Rudics József ”, Kalapis Zoltan, Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia
a dél-szláv országokból, III (P-ZS), Ujvidék 2003, 82–83; Borovszky Samu, Bacs-Bodrogh vármegye
II, Budapest 1909, 596.
220
Ференц Ђулаи (мађ. Gyulay/Gyulai Ferenc József) се родио 1798. године, као изданак
угледне мађарске племићке породице, пореклом из Ердеља. Определивши се за војничку ка-
ријеру, истакао се као верни слуга Хабзбурговаца и борио се 1848/49. против својих мађар-
ских сународника. Чак је једно време (додуше кратко) обављао дужност аустријског министра
војног. Након смрти фелдмаршала Радецког, постао је гувернер (тј. земаљски намесник) Кра-
љевине Ломбардије-Венеције. Највише је остао упамћен по поразу у бици код Мађенте, након
чега је одступио са места врховног команданта аустријских снага. Умро је у Бечу 1868. године.
За његову биографију види: „Gyulay von Maros-Németh und Nadaska, Franz”, у: Constantin von
Wurzbach, Biographisches Lexikon des Kaisertums Österreich, Bd. 6, Wien 1860, S. 70–77).
221
Patrick Turnbull, Solferino. The Birth of a Nation, London 1985, 93.
Међутим, Ђулаи – који је иначе врло нерадо прихватио положај земаљ-

ског шефа и врховног војног команданта222 – је пропустио да искористи сва
ова преимућства, јер је отезао са спровођењем наредби и дозволио да се две
непријатељске војске – француска и пијемонтска – повежу. Тако је дошао у
ситуацију да један рат, „који је одлучно и победоносно добије у року од не-
колико дана, одлучно изгуби у року од неколико недеља”223.
Читав рат свео се на две велике битке, и то код Мађенте (4. јун) и Сол-
ферина (24. јун). Банаћани су учествовали у обе, нашавши се на губитнич-
кој страни: Аустрија је у оба ова боја поражена, чиме је изгубила и рат224.
Захваљујући педантним и савесним ратним извештајима, руководећи војни
кругови Аустрије су накнадно саставили и публиковали прегледну и детаљ-
ну реконструкцију ратних дешавања225. Увидом у њу, могуће је установити
размере банатског учешћа у судбоносним догађајима 1859. године.
У време избијања Другог рата за независност и уједињење Италије, на
подручју Војводства Србије и Тамишког Баната своја седишта226 су имали ц.
к. линијски пешадијски пук бр. 6 „Гроф Јохан фон Коронини-Кронберг” (се-
диште допунског округа: Нови Сад)227 и ц. к. линијски пешадијски пук бр. 29
„Гроф Тун-Хоенштајн” (седиште допунског округа: Велики Бечкерек)228.
222
Ђулаи је још много раније свом пријатељу, царевом опуномоћеном генерал-ађутанту
грофу Грунеу, изразио сумње у томе да ли је дорастао свом новом положају. Али Груне му је
одлучно узвратио: Оно што је стари магарац Радецки могао са осамдесет година, Ви ћете
моћи још лакше (J. C. Allmayer–Beck, нав. дело, 54). Међутим, испоставило се да то није био
случај и да Ђулаи није био дорастао свом претходнику.
223
P. Turnbull, нав. дело, 94.
224
Битка код Солферина била је нарочито крвава и по броју учесника (око 300.000), била
је највећа битка у Европи након оне код Лајпцига 1813. Истовремено, била је то последња
велика битка у европској историји, где су цареви лично предводили своје војске. (Филип Крч-
мар, Лаудонова регимента. Историја 29. ц. и к. пешадијског пука „Барон Фон Лаудон”, Зрења-
нин 2015, 264–265).
225
Der Krieg in Italien 1859. Nach den Feld-Acten und anderen authentischen Quellen bearbeitet
durch das k. k. Generalstabs-Bureau für Kriegsgeschichte. Bd. I-II, Wien 1876. Такође види: Andreas
Graf von Thürheim, Gedenkblätter aus der Kriegsgeschichte der k. k. öesterreichischen Armee, Bd. I-II,
Wien-Teschen 1880.
226
Свака линијска регимента (пук) ц. к. војске имала је подређено подручје са ког је врбо-
вала своје људство. Обично је један батаљон пука (тзв. деповски батаљон, нем. Depotbataillon)
био смештен у седишту те области, док су преостали батаљони бивали размештани у другим
местима или боравили на фронту. Dave Dreyer, Banaters in the Austrian Military Records, San
Mateo 2002, IV.
227
Militär-Schematismus des Oesterreichischen Kaiserthums (= MSdOeK), Wien, December
1859, S. 92.
228
MSdOeK Wien, December 1859, S. 138. O 29. ц. к. пешадијском пуку види: Rudolf von
Hödl, Geschichte des k. U. k. Infanterie-Regiment Nr. 29 für immerwährenden Zeiten Freiherr von
Loudon, Temesvár 1906; Филип Крчмар, Лаудонова регимента. Историја 29. ц. и к. пешадијског
пука „Барон Фон Лаудон”, Зрењанин 2015; Andreas von Thürheim, нав. дело, 187–193; Тако-
ђе види: „Das Infanterie-Regiment Loudon. Aus Anlaß des 200-jährigen Jubiläums”, GBWb Nr. 9,
Шести линијски ц.к. пешадијски пук првобитно је формиран као 15. се-
кељски граничарски пук 1762, да би 1851. био реорганизован у 6. линијски
пук. Тада је његов инхабер постао будући гувернер Војводства Србије и Та-
мишког Баната Јохан фон Коронини-Кронберг229. Од 1853. године, људство
овог пука регрутовано је у Бачкој230. Након прве регрутације, један контигент
од 1000 војника је послат у Краков231. Када је 24. априла објављен царски по-
зив на мобилизацију, ови војници су из Галиције отишли за Беч, где су се
спојили са у међувремену пристиглим резервистима из Новог Сада, а потом
су одатле 9. јуна кренули на јут, у Италију. Не узевши, дакле, учешћа у бор-
бама код Мађенте, распоређени су у 4. корпус генерал-потпуковника надвој-
воде Карла Фердинанда (дивизија „Ритер”, бригада „Шилер”)232. Део пута су
прешли возом, док су највећи део времена провели у маршу, који се показао
као напоран: након доста времена проведеног у Галицији, људство је тешко
подносило тешке врућине којима је било изложено.
Уочи битке код Солферина, батаљони 6. пука су се раштркали на више
места у позадини фронта, спремни да заузму своје место у бици, али нису
дошли на ред: позвани су у борбу када је битка практично већ била решена.
Како је то писац историје овог пука Ј. Веленрајтер објаснио: „Бројна расту-
рена одељења других пукова која су стизала из битке, јављала су о изгледном
неповољном исходу оближње битке код Солферина која се распламсавала;
изгледало је се неће остварити жеља наших, да након толиких непријатеља
стану пред непријатеља. И стварно је тако и било. Без да је видела противни-
ка, дивизија је идућег јутра у 5 сати добила наређење да се повуче на раније
положаје [...]”233 Тако је учешће 6. ц. к. пешадијског пука „Коронини” у Ита-
лијанском рату 1859. било сведено тек на присуство у близини фронта, без
жртава и људских губитака234. По склапању примирја у Вилафранки 11. јула,
Пук је кренуо у дуг марш, назад до Беча, одакле су његови војници у другог
половини августа, преко Пеште, стигли кући у Нови Сад235.
27. Februar 1909, 4-5; „Das Infanterie-Regiment Loudon. Aus Anlaß des 200-jährigen Jubiläums
(Schluß)”, GBWb Nr. 10, 6. März 1909, 1-4.
229
О историјату 6. ц. к. пешадијског пука види: Julius Wellenreiter, Geschichte des k. U. K.
Infanterieregiments Karl I, König von Rumänien Nr. 6 (1851–1907), Budapest 1908. Такође види:
Andreas Graf von Thürheim, Gedenkblätter aus der Kriegsgeshcichte der k. k. oesterreichischen Armee,
Bd. I, Wien 1880, 25–27.
230
D. Dreyer, нав. дело, 2.
231
Исто.
232
J. Wellenreiter, нав. дело, 32.
233
J. Wellenreiter, нав. дело, 34.
234
Једини официр 6. ц. к. пешадијског пука који је одликован за своје учешће у рату био
је капетан Франц Камоци (Camozzi), који међутим, није био при Пуку, већ је служио као ађу-
тант бригаде. J. Wellenreiter, нав. дело, 36.
235
J. Wellenreiter, нав. дело, 34–35. Инхабер 6. ц. и к. пешадијског пука, земаљски шеф Вој-
Другачији је био случај са 29. ц. к. пешадијским пуком „Тун-Хоенштајн”236,

чији су се војници борили и код Мађенте и код Солферина. Они су се у
тренутку избијања рата налазили у Чешкој. По објављеном бојном порет-
ку, четири батаљона распоређена су у бригаду генерал-мајора Брунера, у
дивизији „Монтенуово”, која се налазила у саставу 1. армијског корпуса под
командом грофа Едуарда Клам-Галаса237. У тренутку избијања рата, три ње-
гова батаљона налазила су се у Чешкој, док је један био распоређен у Те-
мишвару. Тридесетог априла стигло је наређење да се батаљони допуне до
ратног састава, те да се формира гренадирски и резервни (деповски) бата-
љон. Четврти батаљон кренуо је из Темишвара за Краков, након што се до-
пунио резервистима из Великог Бечкерека. За рат у Италији припремала су
се три редовна и новоформирани гренадирски батаљон који су се налазили
у Чешкој. Њихове припреме текле су, међутим, тешко и мукотрпно и за по-
следицу су имале ниску борбену готовост Пука238. Они су 20. маја из Прага
возом пребачени у Инсбрук, а одатле су кренули на марш у Горњу Италију,
где су се придружили остатку аустријских трупа у Тријенту239.
Према ратном распореду, батаљони 29. пука били су предвиђени за бој
код Мађенте 4. јуна240, али нису стигли на бојно поље: према телеграфском
наређењу, повучени су, односно наређено им је да се на путу за бојиште зау-
ставе у Тревиљу241.
Ипак, три недеље касније, код Солферина, овај Пук је платио крвави
данак италијанском Ризорђименту: у бици су погинули капетан Артур фон
Мајнони, натпоручник Карл Фишер фон Вајлер, поручник Јохан Ципсер и
водства Србије и Тамишког Баната гроф Коронини-Кронберг, учествовао је у италијанском

рату слично као и његова регимента. Он је, наиме, добио команду над једним армијским кор-
пусом у Италији, али је остао у Банату. У случају његовог одласка, за његовог заменика био је
одређен Виктор фон Шмидбург. АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22075/1859.
236
За више детаља о овом Пуку види: Rudolf von Hödl, Geschichte des k. u. k. Infanterie-
-Regiments Nr. 29, für immerwährenden Zeiten Freiherr von Loudon, Temesvár 1906; Филип Крч-
мар, Лаудонова регимента. Историја 29. царског и краљевског пешадијског пука „Барон Фон
Лаудон”, Зрењанин 2015.
237
Der Krieg in Italien 1859, 63; R. von Hödl, нав. дело, 403.
238
Долазак контигента резервиста из Баната изнео је на видело још увек присутне по-
тешкоће које је изазивала језичка баријера, односно употреба српског језика у саобраћању
између официра, подофицира и људства. Такође, непосредно пред почетак рата у употребу
је уведено ново, маликалибарско наоружање (тзв. Лоренцов систем, нем. System Lorenz), на
које војници још увек нису били навикнути. Притом, људство пука мобилисано за рат било
је сачињено делом од старих, ислужених војника, делом од нових регрута, а делом од војника
који су дуго били на одсуству и одучили се од војничке дисциплине. Све ово је за последицу
имало ниску борбену готовост („војничку вредност”) пука „Тун-Хоенштајн”, и поред најбоље
воље и великог труда његових официра.
239
Ф. Крчмар, Лаудонова регимента, 265.
240
Der Krieg in Italien 1859..., Beilage, 63.
241
R. von Hödl, нав. дело, 404.
59 војника; рањени су капетан Карл Берг фон Фалкенберг, натпоручници

Леополд Битингер, Шауер и Адолф Мартини, поручници Карл Тункер, Јо-
зеф Пајкершпек, ? Вајс, Фридрих Драгенц и Франц Хорак и још 331 војник.
Заробљени су потпоручник Силвинус Берг фон Фалкенберг, капетани Ема-
нуел фон Лајнер и гроф Хајнрих Тун-Хоенштајн, натпоручници Шифковиц
и Алфред Меншик, те поручници Хуго Хилгерт, Турн и Адолф Крживан242.
За храбро држање исказано у бици, официри и војници Пука добили
су и бројна одликовања. Капетан Емануел фон Ајтелбергер и потпоручник
Лудвиг Находски фон Нојдорф добили су Орден гвоздене круне. Крстом за
ратне заслуге одликовани су: мајори Имре Ђерђи од Деаконе и Карл Шмит;
капетани Хијеронимус Фурхер, Ернест Кодар, Емануел фон Лајнер, Фридо-
лин Плебст фон Фламенбург, гроф Хајнрих Карл Тун-Хоенштајн; старији
поручници Лудвиг Битингер, Адолф Хофман, Алфред Меншик, Едуард Ша-
уер фон Шрекенфелд, Франц Шенк и потпоручник Хуго Хилгерт. Старијим
поручницима Жилберу де Белоу, Карлу Фишеру фон Вајлеру, Јулијусу Кло-
су, Матији Округићу и Јозефу Проскеу „изречено је најузвишеније похвално
признање”; наредници Ладислаус Рихтер, Николаус Шорле и Јохан Штајнер
добили су Сребрну медаљу за храброст I степена, једнако као и водници Ру-
долф Каргер и Јакоб Хула, каплар Јохан Кнези и свирац Франц Дедек. Сре-
брну медаљу за храброст II степена добили су наредници Адам Бобрецки
и Франц Шенк, водници Николаус Гинтер, Новак Лињарски и Јозеф Шрек,
каплар-кадет Франц Шталмајер, каплари Јозеф Фајгл, Јозеф Јан, Николаус
Тарде, Франц Тице, те редови Карл Дер, Петар Јовановић, Матија Ковач, Јо-
хан Комански и Антон Вагнер, те гренадир Петер Опроњ243.
Поред редовних (линијских), саставни део копнених оружаних сна-
га Аустријске царевине чинили су и граничарски пукови, који су редовно
коришћени у ратним дејствима244. На подручју границе које је ишло дуж
242
„Zweiter Nachtrag Zu den Verlust-Eingaben nach der Schlacht von Solferino”, WZ Nr. 154,
3. Juli 1859, S. 1–2. Уп. са: Der Krieg in Italien 1859. Nach den Feld-Acten und anderen authentischen
Quellen bearbeitet durch das k. k. Generalstabs-Bureaue für Kriegsgeschichte, Bd. II, Wien 1876, S. 43;
R von Hödl, нав. дело, 415–416; Филип Крчмар, Лаудонова регимента..., 265–266.
243
R. von Hödl, нав. дело, 420.
244
Ови пукови су били сачињени од људства врбованог на подручју Војне крајине, која се
протезала у дужини од 1850 km од Јадранског мора на југозападу до Ердеља на североистоку.
Обухватала је површину од преко 50.000 km2 и до дубоко у 19. век представљала аустријско
ратно исходиште према Османском царству. Административно је била подељена на 4 подручја
која су носила називе по суседним историјско-географским областима на која су се ослањала;
тако су постојале: Хрватска, Славонско-сремска, Банатска и Ердељска војна граница, уз посеб-
ну област Шајкашког батаљона у југоисточној Бачкој. Са овог подручја врбовано је људство за
укупно 17 пукова, који су били означавани бројевима од 1 до 17. За више детаља види: Момир
Самарџић и Миливој Бешлин (прир.), Војна граница у Банату и банатски милитари у 18. и
19. веку (тематски зборник), Нови Сад 2014; Die k. k. Militärgrenze. Beiträge zu ihrer Geschichte,
Schriften des Heeresgeschichtlichen Museums in Wien (Militärwissenschaftliches Institut), Bd. 6,
Wien 1973.
Војводства Србије и Тамишког Баната били су следећи пукови: 9. Петрова-

радински245, 12. Немачко-банатски246, 13. Влашко-банатски247 и 14. Илирско-
-банатски граничарски пук248, уз Шајкашки батаљон у бачком Потисју249.
За разлику од редовних линијских пукова, присуство граничарских ре-
гименти у бици код Солферина било је далеко упадљивије. Војнички дух
граничара и њихова спремност на борбу дотле су већ постали пословични,
а свој најјезгровитији израз пронашли су деценију и по раније у стиховима
чувене корачнице коју је спевао панчевачки прота Васа Живковић: „Кад за-
жели светли цар / У смрт скаче граничар!”250.
Од граничарских пукова са подручја Срема, Бачке и Баната, у бици код
Солферина су учествовали још Шајкашки батаљон, затим, један батаљон 13.
банатског (влашко-румунског) граничарског пука, један батаљон 14. банат-
ског (илирско-српског) граничарског пука, те напослетку, један батаљон 9.
славонско-сремског граничарског пука.
Шајкашки батаљон био је распоређен у бригаду „Фелмајер” дивизије
„Кренвил”, а припадао је армијском корпусу „Шафгоче” (нем. Schaffgotsche)251.
У самој бици је погинуло 10 војника, а рањени су мајор Шарић, капетани Ме-
саровић и Фон Мајнер, затим старији поручници Добановачки и Петровић,
поручници Савин, Зеленкаи и Гајишин, те 117 војника252.
245
Седиште штаба 9. славонско-сремског граничарског пука налазило се у Сремској Ми-
тровици, са командним станицама чета у Моровићу, Адашевцима, Лаћарку, Сремској Митро-
вици, Хртковцима, Купинову, Сурчину, Шимановцима, Голубинцима, Старој Пазови, Старим
Бановцима и Бешкој (Militär-Schematismus des österreichischen Kaisertums für das Jahr 1859, Wien
1858, S. 218).
246
Немачко-банатски пук имао је седиште у Панчеву, док су му командне станице чета
биле у Перлезу, Томашевцу, Опову, Глогоњу, Сакулама, Уздину, Ковачици, Црепаји, Банатском
Новом Селу, Омољици, Баваништу и Ковину. Формиран је 1767. године (MSdöK für das Jahr
1859, Wien 1858, S. 222)
247
Седиште штаба 13. Банатског (влашко-румунског) граничарског пука било је у Каран-
себешу, са командним станицама чета у: Далбошецу, Божовићу, Пригору, Петнику, Мехади-
ји, Старој Оршави, Корнијареву, Корњину, Терегови, Слатини, Карансебешу и Охабибистрој
(Militär-Schematismus des österreichischen Kaisertums für das Jahr 1859, Wien 1858, S. 224).
248
Четрнаести (илирско-српски) граничарски пук формиран је 1838. као Илирско-ба-
натски батаљон, а 1845. Је устројен као пук. Седиште му је било у Белој Цркви, а командне
станице чета у Добрици, Иланџи, Алибунару, Карлсдорфу (Банатском Карловцу – прим. Ф.
К.), Избишту, Јасенову, Долову, Делиблату, Врачевгају, Кусићу, Српској Пожежени и Берзаској
(Militär-Schematismus des österreichischen Kaisertums für das Jahr 1859, Wien 1858, S. 225).
249
Wiener Zeitung Abendblatt Nr. 147, 1. Juli 1859, S. 1–3.
250
Бранко Бешлин, Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку, Нови Сад 2005,
615. Сам Живковић је касније изражавао кајање због тога. У немачкој верзији: Auf das Kaisers
Gebot / Springt der Grenzer in den Tod! (Hermann Wendel, Aus südslawischen Risorgimento, Gotha
1921, 99).
251
A. von Thürheim, нав. дело, II, Teschen 1880, 561–562.
252
Wiener Zeitung Abendblatt Nr. 147, 1. Juli 1859, S. 1–3. Такође види: Славко Гавриловић
(ур.), Шајкашка, II, Нови Сад 1975, Стеван Славнић, Шајкашки батаљон од оснивања 1763. до
развојачења 1873. године, Нови Сад – Жабаљ 2013.
Један батаљон 13. банатског (влашко-румунског) граничарског пука био

је распоређен у 2. бригада „Молинари”, 2. дивизија „Валемар”, 10. корпус
„Вернхард”, 1. армија „Вимпфен”.
Један батаљон 14. банатског (илирско-српског) граничарског пука (2.
бригада „Антионе”, 1. дивизија „Марцијани”, 10. корпус „Вернхарт”, 1. армија
„Вимпфен”); Батаљон 9. славонско-сремског граничарског пука био је распо-
ређен у 3. бригаду („Хост”), 2. дивизије („Бломберг”), 11. корпуса („Вајгл”),
при 1. армији („Вимпфен”).
Осим граничарских пукова са подручја Срема, Бачке и Баната, код Сол-
ферина се за рачун Аустрије борио и велики број граничара из Хрватске војне
крајине, распоређених у два батаљона 1. госпићке, три батаљона 2. оточачке,
2. батаљона 3. огулинске и два батаљона 4. карловачке регименте, затим, у
једном батаљону 5. вараждинске регименте, по једном банијском батаљону
(10. Глинска и 11. Петрињска регимента), као и у два батаљона 8. градишчан-
ског пука253.
253
Једну занимљиву реминисценцију на учешће граничара из хрватске војне границе у
бици код Солферина оставио је у својим мемоарима Гојко Николиш (1911–1995), генерал
Југословенске народне армије. У књизи под називом Коријен, стабло и паветина, он при-
поведа о анегдоти из детињства, која, иако можда „географски” не спада у Банат, по свом
карактеру ипак одражава универзални граничарски сентимент и виђење рата. У својим сећа-
њима на детињство, Николиш доноси приче свог рођака који му приповеда о свом ратовању
у Италији: О „Талији” говорили су најчешће наши старци, осамдесетогодишњаци. За њим,
Талија је била земља изгибије и најцрње злопатње. Тамо нам је било, казиваху старци, главно
изгубљење, што ће рећи да су главе губили. Имао сам дједа, Јована Николиша, који, заправо,
није био мој прави дјед, него брат мога дједа Петра (...) дјед Јован би нам приповиједао о својој
војни на „Талији” 1859. и 1866. године: „Зло и наопако. Не памтим, дакако, Бонапарту, али
док сам био дјечарац слушао сам од нашијех стараца о Русији и Бородини. Па ни тамо није
било горе од Талије. Даклен, у прољеће хиљаду осамсто и педесет девете цар наш нареди да
се удари на Лубардију. Зашто? А ко би знао зашто. Цар је заповиједио и – шлус. Узело и мене.
Даклен, наше граничарске чете из Глинске пуковније стигоше, што пјешке, што цугом, до
талијанске равнице и ондје тек видјесмо колико има наше војске. Даклен, притисло све села и
градове ка облак. А какве ли љепоте у околишу, све виноград и пшеница ка злато, већ у првом
зријењу. Зло и гркавица отпочели су већ с прољећа. Војске нам се замрсише. Колоне се удараху
на цестама. Иста војска, а све један другоме у чело ударамо. Таман војска крене тамо и тамо,
кад стиге заповијед: назад! Тамн кренеш у ангриф и пожденеш Талијана, кад стигне заповијед:
рикцуг. Ко нам такве ђенерале постави, да га бог убије. Даклен и сам цар је стигао на рати-
ште, али не могаде ништа отпоравити. Зло па зло. Крајем липња смо се гадно сударили код
Сулверина. Ту је крви потекло ка поводањ по нашијем барама. Прашина и дим су заклонили
и само сунце. Гинуло се ка у откосима, јер нам је бефел казивао да ваља стајати у хрпи и
чекати на нови бефел, а за то вријеме крпе по нама топови. Ослободи боже, шта се с нама
чинило. Сретни смо били кад кренемо у јуриш, само да се некуд макнеш, куд било, само да не
стојиш на мјесту ка марва на плацу. Отмеш цркву, а они је зачас преотму, и тако неколи-
ко пута у дан. Даклен, још би некако и изишли на крај с Талијанима, боје се бајунета, али с
Вранцузом је било гадно. Добри су шицари, не узмичу лако, а имали су вражје топништво, и
коњаник им је у оклопу и не можеш му ништа. Највише се гинуло поради фане. Напријатељ,
ка јастријеб, залети се на фану, ми смо око фане, непријатељ нас рашћера и зароби фану,
док наш вељбаба не повикне: „Не дај фану, цар нас гледа с брда, одроби фану!”. И ми опет у
Устројавање добровољачких одреда на подручју Војводства
Међутим, поред редовних – линијских и граничарских – пукова – тре-

бало је мобилисати све могуће додатне снаге које су држави стајале на распо-
лагању. Истог дана, када је објављен рат Сардинији-Пијемонту, аустријско
Министарство унутрашњих послова обавестило је Намесништво Српског
Војводства и Тамишког Баната о одлуци да се приступи формирању до-
бровољачких одреда, „како би се могли развити сви војнички потенцијали
Аустрије и у рату ангажовале све борбене снаге”254. Недуго затим, 2. маја,
из министарства унутрашњих послова стигла је нова депеша, која је саоп-
штила царску одлуку о формирању три добровољачка батаљона и четири
добровољачке хусарске дивизије у Круновини Угарској255. Десет дана касни-
је, земаљски шеф Коронини примио је допис од министра Баха, којим је
исти затражио податке о намераваном формирању добровољачких одреда у
Војводству Србији и Тамишком Банату. Бах се интересовао о њиховом роду
оружја, јачини (бројности људства), униформисању, опреми и војничким
дневницама, за шта је приложио и одговарајућа упутства256.
У свом исцрпном и детаљном одговору, Коронини је изразио намеру о
формирању укупно три добровољачка одреда на подручју Војводства и то:
једног хусарског дивизиона и два пешадијска батаљона.
јуриш, и тако никад краја гињењу. И врућина силна и жеђ нас је уморила. Пили смо воду из
штокаквијех канала, смрди на шекрет, али мораш. Но, од све најжалије ми је било гледати
колико стрви и винограда поваљаше војске, колико тега пропада. Цијела наша Банија могла
би јести и пити равно годину дана...” (Gojko Nikoliš, Korjen, stablo, pavetina, Zagreb 1981, 6–7).
254
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22118/1859.
255
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22117/1859. Такође види: „Allerhöchst genehmigte
Grundsätze über die Errichtung von Freikorps im Königreiche Ungarn”, Abendblatt des Pester Lloyd
Nr. 100, 3. Mai 1859, 3–4.
256
Према овим упутствима, добровољачки одреди су требали да буду формирани или у
виду пешадијских батаљона, или у виду хусарских или уланских дивизиона, тј. лаке коњице
(§1); цар је задржавао право да именује команданте батаљона или дивизиона; земаљски гувер-
нери, општине или свештеници који су били задужени за формирање добровољачких одреда
имали су дужност да војним командама укажу на здраве, способне и интелигентне појединце,
при чему је нарочито требало поспешивати и охрабривати добровољно приступање лекара
или хирурга (чл. 3); исплата добровољачких примања падала је на терет земаљског гуверне-
ра, општина и свештеника који су вршили врбовање добровољаца; унапређења и именовања
подофицира било је право команданата добровољачких одреда (чл. 4); добровољац је могао
постати свако ко је имао више од 15, а мање од 36 година; највише су се тражили млади,
снажни и идржљиви људи; странци су могли служити као добровољци једино уз царско одо-
брење; (чл. 5); члан 6 Упутстава је прописивао услове служења за добровољце који су били
у стању да у рат поведу сопствене коње; чл. 7 одређивао је изглед униформи, а њиме је било
утврђено и право команданта одреда да смрћу или батинама кажњава преступнике (Jus gladii
et aggratiandi); члан 8 је био посвећен утврђивању способности за добровољно служење, а чл.
9 полагању заклетве (АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22189/1859).
Људство за хусарски дивизион Коронини је планирао да заврбује прете-

жно на подручју Сомборског и Новосадског округа, те се ова јединица сход-
но томе у службеним актима и јавља под именом Сомборско-новосадски до-
бровољачки хусарски дивизион (нем. Zombor-Neusatzer Freiwilligen Husaren
Division). Од добровољаца са подручја Бечкеречког, Тамишког и Лугошког
округа, Коронини је предвидео формирање Тамишког добровољачког (пе-
шадијског) батаљона (нем. Temeser Freiwilligen Infanterie-Bataillon), док је дру-
ги пешадијски батаљон требало да буде састављен искључиво од доброво-
љаца из оних средина са снажно укорењеном војничком традицијом, и то
Потиско-крунског и Великокикиндског дистрикта (земаљски намесник се
претходно у свом допису веома позивитно изразио о борбеној готовости и
патриотском осећању тамошњег живља)257.
Коронини је 23. маја упутио јавни позив становницима Српског Војвод-
ства и Тамишког Баната – „да се окупе под царском заставом”258. До 10. јуна
пријавило се 722 добровољаца, од чега 148 за хусарски дивизион259; недељу
дана касније, овај број се попео на 960260, а до 25. јуна на 1302261.
За команданта Тамишког добровољачког батаљона именован је мајор
Живојин Јовановић; за команданта Потиско-крунског и Великокикиндско-
-диштриктског добровољачког батаљона именован је мајор Васа Станко-
вић, а за заповедника Сомборско-новосадског хусарског дивизиона мајор
Јулијус Федригони фон Ечтал262. На подручју читаве Аустријске царевине
су до средине августа формирана укупно 23 добровољачка пешадијска ба-
таљона и 9 добровољачких хусарских дивизија263. Међутим, у то време је
судбина рата већ била одлучена након тешког аустријског пораза у бици
257
Они људи, писао је Коронини Баху, који припадају српској народности показали су се
вољним и спремним за моментално оснивање овог добровољачког одреда, и верујем, да би се
српско становништво, нарочито оно у Потиском крунском и Великокикиндском дистрик-
ту (подв. Ф. К.) са радошћу у њему окупило. Даље је гувернер Баната приметио: Коначно, фор-
мирање једног добровољачког батаљона од становника Потиско-крунског и Великокикиндског
дистрикта, под именом Потиско-крунски и Великокикиндско-дистриктски добровољачки
батаљон највише би одговарало жељама и осећањима искључиво српске националости, уто-
лико пре (...) што је и у блиској прошлости њихово становништво потврдило своју пода-
ничку верност (мисли се на учешће у Револуцији 1848/49 – прим. Ф. К.). АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ
1849–1861, бр. 22189/1859.
258
Borovszky Samu, Torontál vármegye, Budapest 1911, 469.
259
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22673/1859. Такође види: „Miscellen”, Gr.-Becskereker
Wochenblatt Nr. 25, 18. Juni 1859, 8–9.
260
АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22841/1859.
261
По одредима: 571 добровољац за Тамишки добровољачки пешадијски батаљон; 364 за
Потиско-крунски и Великокикиндски добровољачки батаљон 367 људи за Сомборско-ново-
садски хусарски дивизион (АВ, Ф. 23 ЗУСВТБ 1849–1861, бр. 22945/1859).
262
„Die Freiwilligen-Corps”, TZ Nr. 183, 12. August 1859, S. 3.
263
Исто.
код Солферина, те ови одреди нису ни имали прилике за учешће у ратним

операцијама. Ипак, остала је сачувана обимна архивска грађа која говори
о припремама за њихово формирање, опреми, начину врбовања, молбама
појединих лица да буду постављени за официре итд.
Крај рата и његове последице по Банат
Одсудно потучена код Солферина, Аустрија је била приморана да за-

тражи примирје. Оно је склопљено 12. јула у Вилафранки, да би, након ви-
шемесечних преговора, мир био закључен у Цириху 10. новембра. Њиме се
Аустрија одрекла Ломбардије у корист Француза, који су је одмах уступили
Пијемонту. Идуће године (1860), Пијемонту су пришле и државице средње
Италије (Парма, Модена, Тоскана и Папска држава), уз прећутно одобрава-
ње Француске, која је награђена Савојом и Ницом. Тиме је учињен највећи
корак у процесу италијанског уједињења, ван чијих се граница налазио још
један аустријски посед – Венеција. Две године након склапања Циришког
мира, проглашена је Краљевина Италија (1861).
Ратни пораз је довео до низа политичких заплета у Аустријској царе-
вини. Њен углед као велесиле је претрпео тежак ударац, а њен положај се
још више погоршао због финансијских проблема у којима се нашла, чему је
у великој мери допринео и унутрашњих притисак јавног мњења; претила је
опасност од нове револуције и нових политичких потреса. Постојећи поре-
дак више није био одржив, услед чега су владајући кругови Царства морали
хитно деловати како би очували стабилност на унутрашњем плану и релак-
сирали напете политичко-друштвене тензије.
Врло брзо по окончању рата уследиле су свеобухватне промене у држав-
ној управи и војсци. Више од 60 генерала је послато у пензију, будући да је
поверење у војску било озбиљно пољуљано264. Омрзнути Бах је смењен, а на
његово место је цар Фрања Јосиф именовао Антона фон Шмерлинга265. Чак
је и царски рођак, аустријски надвојвода Албрехт, смењен са места војног
намесника Угарске266. Међутим, то све није било довољно и излаз из кризе се
морао потражити у свеобухватним политичко-административним рефор-
мама267.
Ове промене нарочито ће се осетити на подручју Војводства Србије и Та-
мишког Баната, где је аустријски пораз током неколико месеци 1860. године
264
J. C. Allmayer-Beck, нав. дело, 58.
265
„Amtlicher Theil”, TZ Nr. 174, 2. August 1859, S. 1.
266
„Miscellen”, GBWb Nr. 17, 28. April 1860, S. 7–8.
267
подстакао велики талас националног пражњења и јавних манифестација на-

ционалних осећања268. Мржња према апсолутистичком режиму испољавала
се кроз скидање, премазивање разним бојама, прљање, гажење и уништава-
ње табли са царско-краљевских надлештава са немачким натписима и цар-
ским симболима269. Улице су освањивале излепљене плакатима и украшене
српским и мађарским националним заставама; у знак протеста против гер-
манизације и гушења народних права и слобода, демонстративно истичући
своју националну припадност, људи су се одевали у народне ношње. Кафане
и ресторани, из којих су доскора одјекивали само звуци валдера, одједном
су оживели, јер су народни оркестри, који се одавно нису чули, подједна-
ко гласно свирали српско коло и мађарски чардаш270. Чак су се често орили
повици „Живео Кошут!” или „Живео Гарибалди!”271. По први пут од 1849, у
Угарској је 15. марта 1860. прослављена годишњица Револуције, уз демон-
страције током којих је било и мртвих272. Притом је мађарска емиграција на
челу са Кошутом живо потпиривала такав развој ситуације. Владајући кру-
гови Аустрије били су присиљени на политику попуштања, нарочито према
Мађарима, чији је политички притисак бивао све јачи.
Након неколико персоналних промена на челу Војводства273, крајем
1860. донета је одлука о укидању ове круновине, коју је почетком наредне,
1861. године у дело спровео царски комесар Александар Менсдорф-Пуљи.
Територија Војводства је присаједињена обновљеној Краљевини Угарској у
административним границама које је имала пре Револуције 1848. године. То
је значило да је враћена подела на некадашње жупаније – Торонталску, Та-
мишку и Крашовску, при чему су два сремска округа – Румски и Илочки –
припојени Хрватској. Једине политичке јединице које су остале ван угарске
контроле били су Војна граница на југу и Великокикиндски привилеговани
дистрикт.
268
В. Крестић, нав. дело, 257; Микавица и др., нав. дело, 468.
269
270
Исто.
271
Б. Бешлин, нав. дело, 385.
272
Петар Рокаи и др., нав. дело, 456.
273
Након пораза у рату 1859, земаљски шеф Коронини-Кронберг је смењен, а на његово
место је дошао Хрват, Јосип Шокчевић. Он се на том положају задржао до јуна 1860, када је
смењен, а на његово место је дошао гроф Карл Виго де Сен-Кантен, последњи намесник Срп-
ске Војводине, који је на тој дужности провео нешто више од 4 месеца (јул – децембар 1860).
За више детаља о њима види: Филип Крчмар, „Бахови хусари у Српској Војводини. Четири
биографске скице Војводства Србије и Тамишког Баната”, Serbian Studies Research 11, Нови Сад
2020, 249–270.
ЛИТЕРАТУРА:
„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 16, 16. April 1859, S. 9.

„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 17, 23. April 1859, S. 8.
„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 19, 7.Mai 1859, S. 9.
„Aufruf an die Frauen dieser Stadtgemeinde, zur Sammlung von feiner und grober
gebrauchter Leinwandfür die Feldspitäler”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt
Nr.22, 28. Mai 1859, S. 2.
„Vom patriotischen Hilfsverein während der Kriegs-dauer”, Gr.-Betschkereker
Wochenblatt, Nr. 22, 28. Mai1859, S. 1–2.
„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 23, 4. Juni 1859, S. 8–9.
„Vaterland und Mutterherz. Gedicht in 3 Bildern von Teodor Kretzschmar”, Gr.-
-Betschkereker Wochenblatt Nr.26, 25. Juni 1859, S. 7.
„Oesterreichs Reichtum”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 26, 25. Juni 1859, S. 8.
„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 27, 2. Juli 1859, S. 7.
„Aufruf!”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 28, 9. Juli 1859, S. 1.
„An die in Österreich lebenden außerösterreichischen Deutschen!”, Gr.-Betschke-
reker Wochenblatt Nr. 28, 9. Juli 1859, S. 1.
„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 29, 16. Juli 1859, S. 7. Gr.-Betschke-
reker Wochenblatt Nr. 29, 16. Juli 1859, S.1 (ohne Titel).
Teodor Kretzschmar, „Solferino”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 31, 30. Juli
1859, S. 5.
„Lokales”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 31, 30. Juli 1859, S. 7.
„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt, Nr. 22, 2. Juni 1860, S. 6–7.
„Miscellen”, Gr.-Betschkereker Wochenblatt Nr. 24, 16. Juni 1860, S. 7.
„Berichte aus Nah’ und Fern”, Lugoscher Anzeiger Nr.17, 23. April 1859, S. 2.
„Berichte aus Nah’ und Fern. An die treuen Bewohnerdes Königreiches Ungarn!”,
Lugoscher Anzeiger Nr. 19, 7.Mai 1859, S. 4.
„Berichte aus Nah’ und Fern”, Lugoscher Anzeiger Nr.19, 7. Mai 1859, S. 5.
L. E. v. Tarnay, „Leier und Schwert”, Lugoscher Anzeiger Nr. 20, 14. Mai 1859, S.
2–3.
L. E. v. Turnay, „Freischärlers Abschied!”, Lugoscher Anzeiger Nr. 20, 14. Mai 1859,
S. 3.
„Berichte aus Nah’ und Fern”, Lugoscher Anzeiger Nr. 20, 14. Mai 1859, S. 4.
„Der Freischärler. Von L. E. von T-y”, Lugoscher Anzeiger Nr. 21, 21. Mai 1859, S.
1–2.
L. E. v. T., „Zum Kampf!”, Lugoscher Anzeiger Nr. 22,28. Mai 1859, S. 1.

„Lokal-Nachrichten. Ein Wort den Frauen!”, Lugoscher Anzeiger Nr. 22, 28. Mai
1859, S. 4.
„Offenes Rundschreiben des Herrn Abraham Herschmayer an den Herrn Louis
Napoleon den Dritten”, Lugoscher Anzeiger Nr. 23, 4. Juni 1859, S. 1–2.
Charles Legrand, „Kriegslied”, Lugoscher Anzeiger Nr.31, 30. Juli 1859, S. 5.
„Die sardinische Tronrede”, Temeswarer Zeitung Nr. 12, 16. Januar 1859, S. 1.
„Der Kriegslärm”, Temeswarer Zeitung Nr. 16, 21. Januar 1859, S. 1.
„Zur Situation”, Temeswarer Zeitung Nr. 17, 22. Januar 1859, S. 1.
„Politische Uebersicht”, Temeswarer Zeitung Nr. 18,23. Januar 1859, S. 1.
„Oesterreich”, Temeswarer Zeitung Nr. 18, 23. Januar 1859, S. 2.
„Die Hoffnungen auf Preußen”, Temeswarer Zeitung Nr. 19, 25. Januar 1859, S. 1–2.
„Zur Situation”, Temeswarer Zeitung Nr. 24, 30. Januar 1859, S. 1.
„Frankreich”, Temeswarer Zeitung Nr. 25, 1. Februar1859, S. 2.
„Italien”, Temeswarer Zeitung Nr. 25, 1. Februar 1859, S. 2–3.
„Politische Uebersicht”, Temeswarer Zeitung Nr. 26, 2. Februar 1859, S. 1.
„Italien”, Temeswarer Zeitung Nr. 27, 4. Februar 1859, S. 2.
„Die Kriegsfrage”, Temeswarer Zeitung Nr. 28, 5. Februar 1859, S. 1.
„Italien”, Temeswarer Zeitung Nr. 28, 5. Februar 1859, S. 3.
„Die Kriegsfrage II”, Temeswarer Zeitung Nr. 29, 6. Februar 1859, S. 1–2.
„Politische Uebersicht”, Temeswarer Zeitung Nr. 31, 9. Februar 1859, S. 1.
„Telegramm. Der Innenminister an den Landeschef in Temeswar”, Temeswarer
Zeitung Nr. 98, 30. April 1859, S. 1.
„Feuilleton. Der Stab des FZM Grafen von Gyulai.Franz Kuhn Freiherr von
Kuhnenfeld, Chef des Generalstabes”, Temeswarer Zeitung Nr. 109, 13. Mai
1859, S. 2–3.
„Nichtamtlicher Teil”, Temeswarer Zeitung Nr. 110, 14. Mai 1859, S. 1.
„Feuilleton. Der Stab des FZM Grafen von Gyulai.Feldmarschall-Leutnant Ludwig
Freiherr von Sztankovics, erster General-Adjutant”, Temeswarer Zeitung Nr.
112, 17. Mai 1859, S. 2.
„Feuilleton. Der Stab des FZM Grafen von Gyulai.Feldmarschall-Leutnant August
Freiherr von Siwrtnik”, Temeswarer Zeitung Nr. 115, 20. Mai 1859, S. 2–3.
„Feuilleton. Der Stab des FZM Grafen von Gyulai.Feld-Genie-Direktor, Oberst Ge-
deon Radó de Szent-Mártony”, Temeswarer Zeitung Nr. 118, 24. Mai 1859, S. 2
„An die treuen Bewohner der serbischen Woiwod-schaft und des Temescher
Banats”, Temeswarer Zeitung Mai 1859, S. 1.
„Feuilleton. Die Korps-Kommandanten bei der Armeein Italien. General der Ka-
vallerie Johann Franz Reichsgraf Schaffgotsche von und zu Kynast”, Temeswa-
rer Zeitung Nr. 124, 31. Mai 1859, S. 2–3.
„Feuilleton. Die Korps-Kommandanten bei der Armee in Italien. Feldmarschall-

-Leutnant Fürst Edmund zu Schwarzenberg”, Temeswarer Zeitung Nr. 129, 7.
Juni 1859, S. 2.
„Nichtamtlicher Teil”, Temeswarer Zeitung Nr. 130, 8. Juni 1859, S. 1.
„Nichtamtlicher Teil”, Temeswarer Zeitung Nr. 135, 15. Juni 1859, S. 3.
„Die Freiwilligen-Korps”, Temeswarer Zeitung Nr. 183, 12. August 1859, S. 3.
„An die treuen Bewohner des Königreiches Ungarn!”, Werschetzer Gebirgsbote Nr.
19, 8. Mai 1859, S. 3.
„Lokales. Das Recht ist unser Schild”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 20, 15. Mai
1859, S. 3.
Statuten des patriotischen Hilfsvereins während der Kriegsdauer, Werschetzer Ge-
birgsbote Nr. 21, 22. Mai 1859, S. 2–3.
„Frauen Oesterreichs”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 22,29. Mai 1859, S. 2.
„Ein Wort den Frauen”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 23, 5. Juni 1859, S. 1.
„Leier und Schwert”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 23,5. Juni 1859, S. 2–3.
„An die treuen Bewohner der serbischen Woiwodschaft und des Temescher
Banats”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 23, 5. Juni 1859, S. 3–4.
„Auslegung des Namens Napoleon I”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 24, 12. Juni
1859, S. 2.
„Louis Napoleon Bonaparte”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 24, 12. Juni 1859, S. 2–3.
„Louis Napoleon Bonaparte (Schluß)”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 25, 19. Juni
1859, S. 2–3.
„Militärärztliche Briefe aus Italien”, Werschetzer Gebirgsbote Nr. 29, 17. Juli 1859, S.
1.„Kaiserliches Manifest. An Meine Völker!”, Wiener Zeitung Nr. 97, 29. April
1859, S. 1–2.
„Mitteilung des Episkopates der orthodoxen orientalischen Kirche”, Wiener
Zeitung Nr. 115, 20. Mai 1859, S. 3.
„Mitteilung des Gemeinderathes der Landeshauptstadt”, Wiener Zeitung Nr. 115,
20. Mai 1859, S. 3.
„Kronländer”, Wiener Zeitung Nr. 122, 28. Mai 1859, S. 2.
„Kronländer. An die treuen Bewohner der serbischen Woiwodschaft und des Te-
mescher Banats”.
Wiener Zeitung Nr. 125, 31. Mai 1859, S. 3.
Wiener Zeitung Abendblatt Nr. 147, 1. Juli 1859, S. 1–3.
„Mitteilung der Bewohner der Stadt Baja”, Wiener Zeitung Nr. 148, 27. Juni 1859, S. 1.
„Mitteilung von Alexander Dobra, des griechisch-katholischen Bischofs zu Lu-
gosch und des dortigen Domkapitels, so wie auch des Griechisch-katholi-
schen Klerus und der Griechisch-katholischen Romanischen Bevölkerung
derselben Diözese”, Wiener Zeitung Nr. 152, 1. Juli 1859, S. 1.
„Zweiter Nachtrag zu den Verlust-Eingaben nach derSchlacht von Solferino”, Wie-
ner Zeitung Nr. 154, 3. Juli 1859, S. 1–2.
„Allerhöchst genehmigte Grundsätze über die Errich-tung von Freikorps im

Königreiche Ungarn”, Abendblattdes Pester Lloyd Nr. 100, 3. Mai 1859, S.
3–4.
Militär-Schematismus des österreichischen Kai-serthumes. Wien, Dezember 1859.
„Kaiserliches Patent vom 24. April 1859, wirksam fürden ganzen Umfang des Rei-
ches, mit Ausnahme des lombardisch-venetianischen Königsreiches, Dalma-
tiens und des Militärgrenzlandes, womit ein neues Gemeindegesetz erlassen
wird”, Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Oesterreich, XIV. Stück, Jhrg.
1859, Nr. 58, 27. April 1859, S. 95–168.
Manifest Seiner Majestät des Kaisers vom 28. April 1859, womit den Völkern
Österreichs der Befehl zum Einrücken der k. k. Armee in das Königreich Sar-
dinien verkündet wird”, Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Oesterreich,
XVI. Stück, Jhrg. 1859, Nr. 60, Wien, 29. April 1859, S. 175–177.
„Вѣрнимъ становницима Србскогъ Войводстваи Тамишкогъ Баната”, Србски
дневник, бр. 39, 22. Мая 1859, 1.
Beales, Derek. The Risorgimento and the Unification of Italy. London: Allen and
Unwin, 1971.
Бешлин, Бранко. Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Нови
Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2005
Гавриловић, Славко (ур.) Шајкашка, II. Нови Сад: Матица српска – Војво-
ђански музеј, 1975.
Gooch, John. The Unification of Italy. London: Methuen, 1986.
Ekmečić, Milorad. „Risorđimento i srpska istorija 1797–1882”. U: Snežana
Milinković (ur.), Macini 2005. Zbornik radova sa okruglog stola povodom
dvestagodišnjica od rođenja Đuzepea Macinija, Beograd, 25. maja 2005. Novi
Sad: Platoneum, 2005. 101–123.
Крчмар, Филип. Лаудонова регимента. Историја 29. царског и краљевског пе-
шадијског пука „Барон Фон Лаудон”. Зрењанин: Историјски архив, 2015.
Крчмар, Филип. „Бахови хусари у Српској Војводини. Четири биографске
скице Војводства Србије и Тамишког Баната”. Serbian Studies Research,
год. 11, бр. 1 (2020): 249–270.
Markov, Zoran. „Voivodina sârbească şi Banatul timişan sau Voievodatul Serbia şi
Banatul timişan?”. În: Florin Zamfir, Oameni, evenimente, traditii din Banatul
de campie. Timișoara : Artpress, 2015. 7–18.
Macini, Đuzepe. Slovenska pisma, prevela i priredila Snežana Milinković. Novi
Sad: Platoneum, 2005.
Микавица, Дејан. „Милетићевци на путу формирања странке 1860–1869”.
Истраживања, бр. 22 (2011): 319–321.
Микавица, Дејан, Владан Гавриловић, и Горан Васин. Знаменита документа
за историју српског народа 1538 – 1918. Нови Сад: Филозофски факул-
тет, 2007.
Микавица, Дејан, Ненад Лемајић, Горан Васин, и Ненад Нинковић. Историја

Срба у Хабзбуршкој монархији 1526–1918, књ. 2. Нови Сад: Прометеј –
РТВ, 2016.
Петровић, Никола. Око Милетића и после њега. Чланци, расправе, студије.
Нови Сад: Матица српска, 1964
Riall, Lucy. Risorgimento. The History of Italy from Napoleon to Nation State. Bas-
ingstoke: Palgrave Macmillan, 2009.
Рокаи, Петар, Золтан Ђере, Тибор Пал, и Александар Касаш. Историја Ма-
ђара. Београд: Clio, 2002.
Самарџић, Момир, и Миливој Бешлин (прир.). Војна граница у Банату и ба-
натски милитари у 18. и 19. веку (тематски зборник). Нови Сад: Центар
за политичко образовање, 2014.
Славнић, Стеван. Шајкашки батаљон од оснивања 1763. до развојачења 1873.
Године. Нови Сад – Жабаљ: Прометеј – Општинска народна библиотека
„Вељко Петровић”. 2013.
Стевановић, Зоран. Војводство Србија и Тамишки Банат (1849–1861). Нови
Сад: Архив Војводине, 2014.
Stipčević, Nikša. Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim kulturnim i političkim
vezama u XIX veku. Beograd: Prosveta, 1979.
Turnbull, Patrick. Solferino. The Birth of a Nation. London: St. Martins Press, 1985.
Филиповић, Мирослав. „Писмо Јована Суботића великом жупану Јосипу
Рудићу Аљмашком у процесу рестаурације новосадског магистрата”.
Годишњак Историјског архива града Новог Сада, год. 11, бр. 11 (2017):
113–118.
Heinrich, Lay. Das Banat 1849–1867. Tögging a. Inn: Donauschwäbische Kultur-
stiftung, 2001.
Hödl, Rudolf von. Geschichte des k. u. k. Infanterie-Regiments Nr. 29, für immer-
währenden Zeiten Freiherr von Loudon. Temesvár: Selbstverlag des Regiments,
1906.
Clewing–Oliver, Konrad, und Jens Schmitt. Südosteuropa. Von vormoderner Viel-
falt und nationalstaatlicher Vereinheitlichung. München: R. Oldenbourg, 2005.
Wendel, Hermann. Aus dem südslawischen Risorgimento. Gotha: F.A. Perthes, 1921.
Werni, Sebastian. Die Wojwodina 1848–1860 als nationales und staatsrechtliches
Problem. Zur Geschichte der Serben und der Deutschen im ehemaligen Südungarn.
Wien: W. Braumüller, 1981.
Serbian Studies Research
Vol. 12, No. 1 (2021): 257–273. 255
Filip Ž. Krčmar
BANAT AND THE RISORGIMENTO

SECOND ITALIAN WAR OF INDEPENDENCE (1859)
AND ITS EFFECTS ON THE REGION OF BANAT
Abstract: This paper sets out to explore the impact that Second Italian War of In-
dependence, fought in summer 1859, had had on region of Banat. Based on available
archival sources and contemporary local and regional press, the following issues were
addressed: gradual preparation of domicile population for war by government-dominat-
ed press; mobilisation of financial, material and human resources; participation of Banat-
based infantry regiments in war operations and battles, their losses and merits, as well
as creation of voluntary squads in this region and the utmost interesting question of the
domicile population’s attitude towards the war. On one hand, for almost a decade it was
subjected to much hated and unpopular absolutist policy of the regime, that supressed its
civic liberties, while demanding loyalty, patriotism and sacrifices. On the other hand, the
enemy enjoyed undivided sympathies for his national cause, in which similar goals and
ideas were recognized. In practice it led to an utmost dissatisfaction that was rarely exhib-
ited in public, but always covered up by a government run press. Austrian defeat in war
had direct and immediate consequences on Voievodship of Serbia and Banat of Temesvar,
that was officially abolished by the end of 1860, with high approval by nationalities living
in this crownland.
Keywords: Banat, Voievodship of Serbia and Banat of Temesvar, Second Italian War
of Independence
Received 26. 05. 2021 / Accepted 31. 07. 2021.

Serbian Studies Research

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Serbian Studies Research

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад

(Association for the Development of Serbian Studies, Novi Sad)

SERBIAN STUDIES RESEARCH

Нови Сад, 2021

Год. 12, бр. 1, 2021.

Индексирање часописа у базама података

Издавање ове публикације финансијски је подржано од стране

Vol. 12, No. 1, 2021

Peer Review Policy and Frequency

Indexing and Abstracting Information

Др Славица О. Гароња Радованац

Др Марија Јефтимијевић Михајловић

Др Димитрис Петалас / Dimitris Petalas

Др Гордана И. Залад / Gordana I. Zalad

Др Ана С. Ракић / Ana S. Rakić

IN MEMORIAM – Проф. др Александар Петров (др Светлана Шеатовић) . . . . . . 363

IN MEMORIAM – Проф. др Александар Јовановић (др Петар Пијановић) . . . . . . 365

УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ . . . . . . . . 367

GUIDELINES FOR CONTRIBUTORS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371

Benjamin F. Hekić, PhD

Miroslav S. Filipović, PhD

Mladen Z. Đuričić, PhD

Dejan Ajdačić, PhD

Slavica O. Garonja-Radovanac, PhD

Marijana Terić, PhD

Zdenka D. Valent Belić, PhD

Dimitris Petalas, PhD

Filip Ž. Krčmar, PhD

Gordana I. Zalad, PhD

Ana S. Rakić, PhD

Aleksandar M. Gajić, PhD

Ljubiša B. Vasiljević, PhD

Jana M. Aleksić, PhD

IN MEMORIAM – Prof. dr Aleksandar Petrov (dr Svetlana Šeatović) . . . . . . . . . . . . 363

IN MEMORIAM – Prof. dr Aleksandar Jovanović (dr Petar Pijanović) . . . . . . . . . . . . 365

УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ . . . . . 367

GUIDELINES FOR CONTRIBUTORS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371

UDC 94(497.113 Banat)

БАНАТСКИ ОДЈЕЦИ РИЗОРЂИМЕНТА:

Апстракт: На основу расположивих архивских извора (Архив Војводине, Ф. 23

fkistarzr@gmail.com; Filip Ž. Krčmar, Historical Archives of Zrenjanin, Serbia

Рад је настао као резултат шестомесечног студијског истраживачког боравка у Тибин-

гену (Немачка), при Институту за подунавско-швапску историју и географију (нем. Institut

Развојне фазе Ризорђимента до 1859. године

Почеци Ризорђимента (итал. Risorgimento – ренесанса, поновно рође-

На Бечком конгресу сазваном након слома Наполеона скројена је нова

Врло брзо након рестаурације преднаполеоновског стања, на Апенини-

где ће у наредном периоду наставити да ради на остваривању својих идеја

Италијани и Револуција 1848/49.

Након неуспелих побуна и устанака почетком двадесетих и тридесетих

сећање својих суграђана на славну прошлост Млетака. Као и Ломбардија,

Време припрема: 1849–185915

По сламању Револуције, поново је наступила политичка расцепка-

попуњавали су Војводство Парма, Војводство Модена, Велико војводство

налазио на месту председника владе20. За то време доминирао политичким

Са кратким прекидом у 1859. години (прим. Ф. К.)

хришћанским верницима у Светој земљи и контроли над тамошњим хришћанским светиња-

провокације бити узалудни када је Велика Британија понудила посредова-

Банат уочи ратова за уједињење Италије

Једнако као и Апенинско полуострво, и подручје Баната је у време ра-

рата у ком је долазило до конфузних конфликата и сукоба „сваког са сва-

о(п)стала, док је остатак Угарске подељен на пет великих округа (Шопрон-

Новонасталим стањем нису били задовољни ни Срби, ни Мађари, ни Ру-