УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ

Izgradnja novog sistema i odabir

opreme za zastitu
elektropostrojenja gas-lifta

Kandidat: Mentor:
Momčilo Maksimović EE 95 Prof. dr Duško Bekut

Novi Sad, 2022. godina

 УНИВEРЗИTET У НOВOM СAДУ •ФAКУЛTET TEХНИЧКИХ НAУКA
21000 Нoви Сaд, Tрг Дoситeja Oбрaдoвићa 6

КЉУЧНA ДOКУMEНTAЦИJСКA ИНФOРMAЦИJA

Рeдни брoj, РБР:

Идeнтификaциoни брoj, ИБР:
Tип дoкумeнтaциje, TД: Moнoгрaфскa дoкумeнтaциja
Tип зaписa, TЗ: Teкстуaлни штaмпaни мaтeриjaл
Врстa рaдa, ВР: Дипломски рад
Aутoр, AУ:
Meнтoр, MН:
Нaслoв рaдa, НР: Изградња новог система и одабир опреме за
заштиту електропостројења гас-лифта
Jeзик публикaциje, JП: Српски
Jeзик извoдa, ЈИ: Српски
Зeмљa публикoвaњa, ЗП: Србиja
Ужe гeoгрaфскo пoдручje, УГП: Вojвoдинa
Гoдинa, ГO: 2015
Издaвaч, ИЗ: Aутoрски рeпринт
Meстo и aдрeсa, МА: 21000 Нoви Сaд, Tрг Дoситeja Oбрaдoвићa 6
Физички oпис рaдa, ФO: (8/81/0/20/61/0/2)
(пoглaвљa/стрaнa/цитaтa/тaбeлa/сликa/грaфикa/прилoгa)
Нaучнa oблaст, НO: Eлeктрoтeхникa
Нaучнa дисциплинa, НД:
Прeдмeтнa oдрeдницa/Кључнe рeчи, ПO:
УДК
Чувa сe, ЧУ: Библиoтeкa Фaкултeтa Teхничких Нaукa
21000 Нoви Сaд, Tрг Дoситeja Oбрaдoвићa 6
Вaжнa нaпoмeнa, ВН:
Извoд, ИЗ:
Дaтум прихвaтaњa тeмe, ДП:
Дaтум oдбрaнe, ДO:
Члaнoви кoмисиje, КO: Прeдсeдник: Prof. dr Goran Švenda
Члaн: Doc. dr Neven Kovački Пoтпис
Члaн: мeнтoрa
Члaн, мeнтoр: Prof. dr Duško Bekut
 UNIVERSITY OF NOVI SAD•FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic publication
Type of record, ТЗ: Textual material, printed
Contents code, CC: Master thesis
Author, АU:
Mentor, МN:
Title, TI:
Language of text:, LT: Serbian
Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2015
Publisher, PB: Author’s reprint
Publication place, PP: 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6
Physical description, PD: (8/81/0/20/61/0/2)
(chapters/ pages/ ref. / tables/ pictures/ graphs/ appendixes)
Scientific field, SF: Electrical engineering
Scientific discipline, SD:
Subject/ Key words, S/KW:
UC
Holding data, HD: Library of Faculty of Technical Sciences
21000 Novi Sad, TrgDositejaObradovića 6
Note, N:
Abstract, AB:
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
Defended on, DE:
Defended board, DB: President: Prof. Goran Švenda PhD
Member: Doc. dr Neven Kovački Mentor’s sign
Member:
Member,Mentor: Prof. dr Duško Bekut
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

UNIVERZITET U NOVOM SADU ⚫ FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Dat

21000 NOVI SAD, Тrg Dositeja Obradovića 6 um:

ZADATAK ZA IZRADU DIPLOMSKOG List/Listov

a:
(BACHELOR) RADA 5/

(Podatke unosi predmetni nastavnik mentor)

Vrsta studija: Osnovne akademske studije

Studijski program: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Rukovodilac studijskog
programa:

EE
Student: Momčilo Maksimović Broj indeksa:
95/2017

Oblast: Elektroenergetski sistemi

Mentor: Prof. dr Duško Bekut

NA OSNOVU PODNETE PRIJAVE, PRILOŽENE DOKUMENTACIJE I ODREDBI STATUTA
FAKULTETA
IZDAJE SE ZADATAK ZA DIPLOMSKI (Bachelor) RAD, SA SLEDEĆIM ELEMENTIMA:
-problem – tema rada;
-način rešavanja problema i način praktične provere rezultata rada, ako je takva provera neophodna;
-literatura

NASLOV DIPLOMSKOG (BACHELOR) RADA:

Zaštita vodova u distributivnim mrežama

TEKST ZADATKA:
U diplomskom radu pod nazivom “Zaštita vodova u distributivnim mrežama” potrebno je:
• Navesti princip rada vodova u distributivnim mrežama.
• Opisati vrste kvarova i zaštite koje se koriste kod vodova.
• Objasniti način funkcionisanja zaštite vodova u distributivnim mrežama.

Rukovodilac studijskog programa: Mentor rada:

Prof. dr Duško Bekut

Primerak za: - Studenta; - Mentora

 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Sadržaj
1. Uvod ............................................................................................................................................. 86
2. Opis tehnologije gas-lifta ........................................................................................................... 108
2.1. Kompresor ............................................................................................................................ 1310
2.2. Gas-lift................................................................................................................................... 1512
3. Tehnički zadatak ....................................................................................................................... 1714
3.1. Elektropostrojenje ................................................................................................................ 1714
3.2. Signalizacija i upravljanje ..................................................................................................... 1815
4. Proračuni .................................................................................................................................. 2017
4.1. Proračun poprečnih preseka kablova obzirom na trajnu dozvoljenu struju .....................2017
4.2. Proračun poprečnih preseka kablova obzirom na pad napona ......................................... 2420
4.3. Proračun poprečnih preseka kablova obzirom struju kratkog spoja ................................ 2622
4.3.1. Impedansa dvonamotajnog transformatora .................................................................. 2622
4.3.2. Impedansa kablova .........................................................................................................2824
4.3.3. Udarna struja kratkog spoja ........................................................................................... 2925
5. Literatura ................................................................................................................................... 3127
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

1. Uvod
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Formatted: All caps

Commented [DB1]: Treba da se napiše novi UVOD,

1. UVOD objasniću šta treba da se napiše u UVODU; ovo što je napisano
ikoristiti u narednim glavama
Formatted: All caps

Nafta (lat. petroleum, grč. petra (stena) ilat. oleum (ulje)), kameno je ili sirovo zemno ulje, u
tečnom ili polučvrstom agregatnom stanju. Uglavnom je nalazimo u sedimentnim slojevima zemlje,
a retko i u metamorfnim i magmatskim stenama. To je vrlo složena smeša različitih jedinjenja,
pretežno ugljovodonika (alkana, cikloalkana, aromatičnih ugljovodonika itd.)[1].
Postoje dve suprotstavljene teorije o poreklu nafte, o kojima se vode rasprave još od davne
1860. godine. To su:
• Organska teorija (Biogenic theory) i
• Neorganska teorija (Abiogenic theory).
Organsku teoriju izvorno je predložio ruski naučnik Mihail Vasiljevič Lomonosov,
1757.godine. Prema toj teoriji, nafta potiče od organskog biljnog i životinjskog materijala, poreklom
od izumrlih morskih organizama, koji su se taložili na dnu mora i jezera. Tektonskim aktivnostima i
taloženjem ispranog zemljišta, naslage organske materije su dospevale u dublje slojeve zemlje i time
bile izložene sve većim pritiscima. Organska materija je pod dejstvom aerobnih i anaerobnih
bakterija uz povišen pritisak i temperaturu, prošla kroz nekoliko faza dok nije nastala nafta.
Migracijom kroz porozne i propustljive stene, nafta je dospela do ležišta koja su opkoljena
nepropusnim stenama: glina, laporac ili škriljac.
Prve sumnje u organsku teoriju, pojavile su se u 19. veku, kada su francuski hemičar Marselin
Bertelo (Marcellin Berthelot) i ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev pokušali da objasne pravo
poreklo nafte. Prema teoriji Berthelota, nafta je nastala postankom Zemlje, kada je u uslovima
visokih temperatura došlo do reakcije CO2 i zemnoalkalnih metala, odnosno do sinteze acetilena. U
prisustvu vodene pare dolazi do reakcije sa novonastalim acetilenom i sinteze ugljovodonika. Prema
Mendeljejevoj teoriji koja je poznata kao karbidna teorija, smatra se da se Zemljino jezgro (barisfera)
sastoji od metala, pretežno gvožđa u tečnom stanju. Tečno gvožđe stupa u reakciju sa prisutnim
ugljenikom, te dolazi do sinteze karbida. Usled orogenih pokreta u Zemljinoj kori dolazi do prodora
vode u dubine zemlje i do reakcije vode i užarenih prisutnih karbida. Ovom hemijskom reakcijom
dolazi do sinteze smeše ugljovodonika. Jedan deo smeše formira uljne škriljce, drugi produkte slične
asfaltima. Gasna faza smeše se kondenzuje u porama i drugim šupljinama stena Zemljine kore i tako
su nastaju naftno-gasna ležišta [2].
Stoga, prema ovoj teoriji, ugljovodonici kao što su prirodni gas i nafta, nastali su u Zemlji
tokom procesa stvaranja planeta i nemaju veze sa biološkim materijalom u blizini površine Zemlje.
Nekoliko studija na temelju termodinamike, eksperimenti visokog pritiska i temperature, kao i
mnogi dokazi geofizičkih, geohemijskih i geoloških podataka u kombinaciji sa podacima iz
svemirskih sondi i teleskopa u Sunčevom sistemu jasno su pokazali neorgansko poreklo nafte. Ruski
geolog Nikolaj Aleksandrovič Kudrjavcev je bio prvi zagovornik moderne teorije o abiotskom poreklu
nafte. Zagovornici ove teorije imaju jak argument, obzirom da se ugljovodonici mogu naći na svim
planetama u Sunčevom sistemu, kao i u čitavom svemiru.
Gledano sa praktične strane , nafta postoji i potrebno je doći do nje, obzirom da se nalazi
ispod zemljine površine. Zalihe nafte se procenjuju zapreminskom metodom, kojom se obuhvataju
utvrđene dimenzije ležišta, šupljikavost ležišta, stepen zasićenja vodom i zapreminski koeficijent
nafte (odnos zapremine nafte u ležištu i na površini). Dubina naftnih ležišta iznosi od nekoliko
Strana 8 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

stotina metara do nekoliko kilometara. Većina komercijalnih ležišta otkrivena je do dubine od

3000 m.
Eksploatacija nafte počinje bušenjem slojeva zemlje ili morskog dna iznad ležišta. Proces
eksploatacije bušotine predstavlja podizanje tečnosti i gasa od dna bušotine do površine, usled
razlike pritisaka. Taj proces se dešava pod dejstvom prirodne energije ležišta (eruptivna metoda).
Kada se energija ležišta toliko smanji da više nije u stanju da podigne tečnost na površinu, potrebno
je primeniti metodu dodavanja energije sa površine (mehanička metoda – liftovanje, dubinsko
pumpanje).[3] Zaključuje se da, obzirom na prirodnu energiju ležišta, njegovo iskorišćenje se može
podeliti u više faza:
• Primarna faza iskorišćenja ležišta podrazumeva vađenje nafte na površinu pod uticajem
prirodne energije ležišta (dubina, temperatura, pritisak stena).
• Sekundarna faza iskorišćenja ležišta podrazumeva obnavljanje raspoložive energije
ležišta ili sprečavanje daljeg smanjenja energije ubrizgavanjem vode ili gasa.
• Tercijarna faza podrazumeva povećanje energije ležišta zagrevanjem ili dodavanjem
hemikalija.

Iz ležišta se, uz naftu, dobija igasi slojna voda. Na putu od bušotine do rafinerije, nafta treba
da prođe kroz proces separacije, u kom se izdvajaju gas na vrhu i voda na dnu separatora. Još finije
razdvajanje se postiže u uređajima za dehidrataciju, u kojima se nafta odvaja od poslednjih količina
vode i gasa. Nakon toga, nafta se cevovodima odvodi u rafineriju na preradu, a izdvojeni gas i voda
mogu poslužiti za sekundarnu fazu iskorišćenja ležišta nafte. Tačnije, gas se cevovodima vraća do
bušotine, gde se pomoću npr. gas-lifta utiskuje u bušotinu, u cilju daljeg ispumpavanja nafte. Pošto je
na putu kroz separatore gas izgubio pritisak, pre vraćanja u bušotinu, potrebno je da prođe kroz fazu
kompresije, kako bi se povratio određeni pritisak.
U narednim poglavljima biće najpre dat kratak opis tehnologije gas-lifta, a zatim i proračuni
potrebni za izbor opreme za elektropostrojenje gas-lifta, koji će obuhvatati proračune energetskih
kablova, obzirom na maksimalnu dozvoljenu struju, pad napona i struju kratkog spoja, proračune
pratećeg elektrogrejanja, proračun pratećeg osvetljenja, proračun uzemljenja itd.

Strana 9 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Formatted: All caps

2. OPIS TEHNOLOGIJE GAS-LIFTA

Formatted: Normal,Normal tekst

1.
Kao što je već napomenuto, proces vađenja nafte i njenog transporta do rafinerije (mesto gde se Formatted: Line spacing: single
nafta prerađuje i dobijaju njeni derivati), veoma je složen i sastoji se iz više faza. Nakon što se proceni
na kom mestu postoji dovoljno veliko i isplativo ležište nafte, kopa se bunar. Pošto se nafta nalazi pod
velikim pritiskom ispod zemlje, moguće je da će na mestu bušotine ona izbijati u jakim mlazevima, što
može biti opasno po okolinu i gubi se određeni deo zaliha. Takođe, pod tim pritiskom ne sme doći do
širenja iskopanog bunara. Zato je potrebno instalirati opremu koja će sprečiti izbijanje nafte pod velikim
pritiskom i stabilizovati ga do nivoa koji je adekvatan za dalji transport, naravno uz omogućavanje
maksimalnog iskorišćenja pronađenog ležišta. Završna faza izgradnje bunara podrazumeva nekoliko
koraka:
1. Instaliranje “kućišta” bunara (eng. well casing), koje se sastoji od niza metalnih cevi, u cilju Formatted: Indent: Left: 0.64", Hanging: 0.25", Line
ojačavanja strana bunara, kako ne bi došlo do curenja nafte, a time i manjeg iskorišćenja spacing: single

ležišta.
2. Instaliranje “glave” bunara (eng. wellhead), koja se nalazi na ulazu u bunar i služi za Formatted: Line spacing: single
praćenje i regulaciju toka nafte, ali i sprečavanje curenja nafte i prirodnog gasa i izbijanje u
jakim mlazevima.
3. Instaliranje opreme za podizanje nafte na površinu zemlje (npr. gas-lift)[4].
Izvađena nafta nije čista. Ona sadrži prirodni gas i slojnu vodu, kao i kamenje, pesak i ostali
prateći materijal koji je zajedno sa njom iz zemlje izbio na površinu. Zbog toga, najpre je potrebno
prečistiti izvučenu smešu, a taj se proces vrši u separatorima. Smeša, na ulazu u separator prolazi kroz
metalnu mrezicu (sito), koje zadržava kamenčiće, pesak i sl. Nakon toga, ulazi u separator i tu se
zadržava neko vreme, dok se na osnovu razlike u gustini ne odvoje gas na vrhu suda, voda na dnu i
nafta na sredini, kao što je prikazano na slici 2.1. Izlazi iz separatora za tečne supstance (voda i nafta),
opremljeni su posebnom opremom za sprečavanje nastanka vrtloga (eng. vortex breaker), koji će sa
sobom povući i gas. Slično, izlazi za gas, opremljeni su specijalnim filterima (eng. demister), koji
otklanjanju kapljice tečnosti iz gasa[4].

Strana 10 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Slika 2.1 Separator – odvajanje gasa i slojne vode od nafte

Nafta prolazi kroz više faza separacije, pod različitim pritiscima dok se ne dobije smeša sa što
manjim udelom vode i gasa, koja se dalje šalje u rafineriju na preradu. Odvojeni gas se, najpre,
kompresuje kako bi postigao željeni pritisak, a zatim se cevovodima vraća do bušotine, gde se koristi za
efikasnije iskorišćenje preostalih zaliha nafte u ležištu. Proces vađenja, prečišćavanja i vođenja nafte
cevovodima do skladišta ili rafinerija naftesa zatvorenim ciklusom gas-lifta, prikazan je na slici 2.2.

Strana 11 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

slika 2.2 Proces vađenja i prerečišćavanja nafte sa zatvorenim ciklusom gas-lifta

U nastavku teksta, pažnja će biti posvećena načinu rada kompresora i gas-lifta.

Strana 12 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

2.1. Kompresor

Gas koji prolazi kroz proces separacije u višefaznim separatorima, obično gubi pritisak. Da bi se
nakon odvajanja od nafte mogao što efikasnije prenositi cevovodima, gas se mora kompresovati,
odnosno mora povratiti potreban pritisak.
Gas kompresor je mehanički uređaj koji povećava pritisak gasa, smanjenjem njegove zapremine.
Klipni kompresor (slika 2.1.1.) je jedan od najstarijih modela kompresora, ali i danas ima najveću
primenu zbog svoje efikasnosti. Kompresija (sabijanje) gasa se vrši pomoću klipa, pričvršćenog na
vratilo, koje pokreće bilo električni motor, bilo motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Klip se nalazi
unutar cilindra, poprečnog preseka jednakog površini samog klipa i kreće se pravolinijski duž njega.
Kada se klip nalazi na dnu cilindra, gas se pušta unutar cilindra. Zatim se zatvara ulazni ventil, klip se
diže gore, smanjuje zapreminu gasa i na taj način povećava njegov pritisak. Nakon toga, otvara se
izlazni ventil i ispušta se kompresovani gas. Po njegovom izlasku, zatvara se izlazni ventil, otvara ulazni,
klip se spušta na dno cilindra i uvlači novi gas. Isti postupak se ponavlja

slika 2.1.1. Princip rada jednoradnog klipnog kompresora

Ukoliko se cilindar kompresora puni i prazni samo sa jedne strane klipa, u pitanju je jednoradni
klipni kompresor. Ako se cilindar puni i gas sabija naizmenično sa obe strane klipa, to je dvoradni klipni
kompresor. Na slici 2.1.2. dat je uprošćen prikaz cilindra i klipa jednoradnog i dvoradnog kompresora.

Strana 13 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

slika 2.1.2. Uprošćen prikaz jednoradnog (levo) i dvoradnog (desno) klipnog kompresora

Postoje i klipni kompresori koji rade u dve etape (slika 2.1.3.). U prvoj, gas se kompresuje u
cilindru šireg prečnika. Vrši se sabijanje velike zapremine gasa, ali pod manjim pritiskom. Zatim se šalje
u cilindar manjeg poprečnog preseka gde se odvija druga etapa. Pošto pri sabijanju gasa dolazi do
povećanja temperature, nakon prve faze se vrši hlađenje, radi lakšeg i efikasnijeg kompresovanja u
drugoj fazi. U suprotnom, tokom druge, takozvane “faze visokog pritiska”, može doći do eksplozije ili
požara. Prilikom hlađenja dolazi do kondenzacije dela gasa, pa moraju obezbediti odvodi za nastalu
tečnu supstancu (zelena boja na slici 2.1.3.).

slika 2.1.3. Dvoetapni klipni kompresor

Strana 14 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

1.1.2.2. Gas-lift

Kada prirodna energija ležišta nafte nije dovoljna za vađenje nafte na površinu zemlje, koriste se
veštački liftovi. Neke bušotine poseduju dovoljan pritisak za izvlačenje nafte, ali većina (96% bušotina u
SAD-u) zahtevaju dodatnu pomoć. Čak i onim ležištima koja u početku imaju dovoljnu energiju, u
određenom trenutku eksploatacije biće neophodan veštački lift, radi efikasnijeg iskorišćenja. Postoje
dve kategorije veštačkog lifta:
1. pumpni sistemi (nadzemne ili podzemne pumpe), Formatted: Numbered + Level: 1 + Numbering Style: 1, 2,
2. gas-lift sistemi. 3, … + Start at: 1 + Alignment: Left + Aligned at: 0.64" +
Indent at: 0.89"
Kada se iskopa bušotina do ležišta, nafta izbija na površinu pod velikim pritiskom. Taj pritisak
vremenom opada, usled kontrapritiska uzrokovanog težinom same supstance. Pomoću gas-lifta se
utiskuje gas u ležište i tako smanjuje specifična gustina nafte, omogućujući joj dalji tok ka površini.
Zapravo, smanjenjem specifične gustine, smanjuje se i pritisak nafte u odnosu na statički pritisak
ležišta, tj. stvara se razlika pritisaka usled koje nafta nastavlja da teče ka zemljinoj površini[4][5].

Slika 2.2.1. Princip rada gas-lifta

Na nizu cevi koje čine gas-lift, instaliran je kalup (eng. gas-lift mandrel), na kom ili unutar koga se Formatted: Indent: First line: 0.39", Line spacing: single
nalazi ventil za utiskivanje gasa. U uobičajenoj varijanti, ventil se nalazi unutar kalupa i ubacuje se u
zemlju zajedno sa cevima. Da bi se zamenio ili popravio ventil, potrebno je izvaditi čitav niz cevi na
površinu. Ukoliko se ventil nalazi sa strane kalupa (eng. side-pocket mandrel), reparaciju ventila je
moguće izvršiti bez vađenja cele aparature. Razlika između pritiska u cevima (eng. tubing) i pritiska u
oklopu (eng. casing), dovodi do otvaranja i zatvaranja ventila i injektovanja gasa u cevi sa naftom. [6]
Gas može biti injektovan u kontinuitetu ili sa prekidima, u zavisnosti od potrebe. Količina gasa
koja se utiskuje varira od geometrije bušotine. Premalo ili previše injektovanog gasa rezultovaće
slabijim iskorišćenjem ležišta. Optimalna količina se određuje testovima, u kojima se pri injektovanju
različitih količina gasa meri dobijena količina tečne supstance[6].
Strana 15 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Za gas koji se utiskuje u bušotinu može se koristiti gas koji je dobijen prečišćavanjem prethodno
izvađene nafte. Sa ciljem postizanja potrebnog pritiska, taj gas prolazi kroz jednu ili više faza kompresije
kako je i objašnjeno u poglavlju 2.1. Na slici 2.2.2. prikazan je gas-lift sistem, koji za ispumpavanje nafte
koristi baš gas dobijen separacijom iz nafte.

slika 2.2.2. Gas-lift sistem

Strana 16 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Commented [DB2]: Treba bolji naslov; npr. Izgradnja novog

3. TEHNIČKI ZADATAK sistema gas-lifta ili nešto bolje od toga
Formatted: All caps
Formatted: All caps
Formatted: All caps

Formatted: Normal,Normal tekst

2.
Zadatak ovog rada je planiranje i uvođenje sistema gas-lifta na mestu gde prethodno nije postojao,
Projekat se izrađuje u cilju efikasnijeg iskorišćenja postojećeg ležišta nafte i garantovanja kontinualne
proizvodnje kada ležište izgubi prirodnu energiju, tj. prestane da eruptira.
Najpre, biće sastavljen spisak potrošača za dve lokacije:
1. kompresorsko postrojenje,
2. distributivni kolektor.
Na osnovu popisanih potrošača i bilansa snage, za svaku od lokacija vršiće se proračun kablova na
osnovu više kriterijuma, kao i izbor propratne opreme za zaštitu i upravljanje pogonom. Rad će takođe
obuhvatati proračune uzemljenja, gromobranske zaštite, pratećeg elektrogrejanja i rasvete za lokaciju
distributivnog kolektora.

3.1. Elektropostrojenje

2.1. Formatted: Normal,Normal tekst

U naftnom polju postoji šest bušotina za proizvodnju nafte i gasa, u koje treba implementirati
veštački lift. Gas koji će se utiskivati u bušotine prvobitno mora biti komprimovan na odgovarajući Commented [DB3]: Ovo treba dopuniti ili sa time da se kaže
neka postoji to i to ili da ovo bude prikaz nekog realnog slučaja
pritisak u kompresorskom postrojenju. Gas se do kompresorskog postrojenja dovodi postojećim treba komentar
dovodnim cevovodima. Unutar zgrade kompresorskog postrojenja nalaze se dva klipna kompresora,
pokretana elektromotorima snage 510 kW. Oni rade naizmenično kao rezerva jedan drugom, odnosno
kada jedan radi, drugi ne radi i obrnuto. U zgradi se nalaze kontrolni ormari sa upravljačkom i
zaštitnom opremom za svaki od kompresora, na kojima su postavljeni kontrolni paneli za lokalno
upravljanje radom sistema gas-lifta i signalizacija o ispravnom radu pogona. Van zgrade se nalazi glavna
kontrolna soba u koju dolaze signali iz lokalnih kontrolnih soba i lokalnih kontrolnih ormara i iz koje se
može upravljati čitavim sistemom gas-lifta. U zgradi kompresorskog postrojenja, takođe, postoji soba sa
opremom za gašenje požara pomoću gasa CO2, u kojoj je neophodno obezbediti grejanje i ventilaciju,
za potrebe nadležnog osoblja.
Razvodni ormar kompresora se napaja iz transformatorske stanice TS1 10/0,4 kV/kV. Iz razvodnog
ormara se napajaju sledeći potrošači:
1. motori koji pokreću svaki od kompresora,
2. kontrolni ormari sa upravljačkom i zaštitnom opremom za svaki od kompresora,
3. potrošnja glavne kontrolne sobe van zgrade kompresorskog postrojenja,
4. potrošnja zgrade u kojoj se nalazi razvodni ormar kompresora (grejači koji obezbeđuju
normalno funkcionisanje elektronske opreme na niskim temperaturama),

Strana 17 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

5. potrošnja zgrade transformatorske stanice,

6. potrošnja zgrade u kojoj se nalazi dizel generator koji obezbeđuje rezervno napajanje u
slučaju otkaza glavnog napajanja,
7. zgrada sa izvorom neprekidnog napajanja UPS1,
8. industrijske utičnice u zgradi kompresorskog postrojenja (monofazna i trofazna),
9. prateće elektrogrejanje cevovoda,
10. osvetljenje kompresorskog postrojenja.
Pored navedenih potrošača, moraju biti obezbeđeni izvodi za napajanje zgrade budućeg
kompresorskog postrojenja.
Gas se od kompresorskog postrojenja odvodi do distributivnog kolektora, tj. mesta na kom se deli
na šest cevovoda i odvodi do tačno šest bušotina u naftnom polju, u koje se instaliraju gas-liftovi.
Cevovodi su grupisani po dva u jednom SKID-u (otvorena blok oprema), pri čemu unutar svakog SKID-
a mora biti obezbeđeno elektrogrejanje da ne bi došlo da zamrzavanja cevi i katastrofalnih posledica.
Svaki cevovod ima ventil, kojim se manipuliše pomoću elektromotora. Elektromotorima i čitavim
procesom će se upravljati iz lokalne kontrolne sobe sa mikrokontrolerima proizvođača Siemens i
SCADA sistemom upravljanja.
Razvodni ormar distributivnog kolektora se napaja iz transformatorske stanice TS2 10/0,4 kV/kV.
Iz njega se napajaju sledeći potrošači:
1. potrošnja lokalne kontrolne prostorije (u njoj je potrebno obezbediti elektrogrejanje,
osvetljenje, klimu, požarnu signalizaciju),
2. spoljašnja rasveta sa automatskim paljenjem kada padne mrak,
3. zgrada sa izvorom neprekidnog napajanja UPS2,
4. ventilacija, elektrogrejanje i osvetljenje zgrade u kojoj se nalazi razvodni ormar
distributivnog kolektora,
5. prateće elektrogrejanje cevi,
6. grejanje otvorene blok opreme (3 grejača, po jedan za svaki od SKID-ova),
7. šest motora za manipulaciju ventilima na cevovodima.

2.2.3.2. Signalizacija i upravljanje

Kao što je već napomenuto u poglavlju 3.1, glavna kontrolna soba se nalazi izvan ograde
kompresorskog postrojenja. Signali o pravilnom, odnosno nepravilnom radu čitavog pogona u nju
dospevaju iz svih lokalnih kontrolnih prostorija i kontrolnih ormara. Iz glavne kontrolne sobe se može
daljinski manipulisati bilo kojim delom sistema gas-lifta. U kompresorskom postrojenju postoje
kontrolni ormari za za lokalno upravljanje svakim od dva kompresora. Na tim ormarima se nalaze
kontrolni paneli sa signalizacijom o ispravnom radu pogona, kao i pečurkasti taster za havarijsko
zaustavljanje pogona. Osnovni radni parametri kompresora sa kontrolnih panela, moraju se prenositi u
kontrolnu sobu gas-lift sistema, koja se nalazi na platformi distributivnog kolektora.
U kontrolnoj sobi gas-lifta se nalaze mikrokontroleri marke Siemens i SCADA sistem za merenje,
praćenje i kontrolu procesa. Iz ove sobe je moguće izvršiti daljinsko isključenje kompresora ukoliko je
to potrebno. Potrebno je obezbediti optičke veze između kontrolne sobe gas-lifta i glavne kontrolne
sobe van zgrade kompresorskog postrojenja i komunikaciju preko interneta, protocol veze Ethernet
TCP/IP 100mBit/.

Strana 18 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

U blokovima kompresora, sobi automatskog gašenja požara, na platformi distributivnog kolektora

i na platformama bušotina, potrebno je predvideti sistem automatske požarne signalizacije. Signali
treba da budu dovedeni optičkim kablovima u kontrolnu sobu gas-lifta, a dalje i u glavnu kontrolnu
sobu. Sistem požarne signalizacije podrazumeva grupu senzora koji detektuju požar na svakoj od
navedenih platformi. Formiranje signala “POŽAR” se formira ako se aktiviraju minimum dva senzora na
određenoj platformi. Ukoliko se aktivira signal “POŽAR” u blokovima kompresora, potrebno je
predvideti isključenje svih ventilatora u zgradi kompresorskog postrojenja i aktivirati sistem za
automatsko gašenje požara. Automatsko gašenje požara se vrši gasom (CO2), koji se nalazi u posebnoj
sobi unutar zgrade kompresorskog postrojenja.
U blokovima kompresora, na platformama drenažnih posuda, na platformi distributivnog
kolektora i platformama bušotina, neophodno je predvideti sistem detekcije nivoa gasa, koji
podrazumeva poznavanje maksimalne dozvoljene količine gasa i kritične predeksplozivne koncentracije
metana i na osnovu toga signalizaciju o prekoračenju definisanih parametara. Signale o prekoračenju je
potrebno preko optičkih kablova usmeriti ka kontrolnoj sobi gas-lifta i glavnoj kontrolnoj sobi u cilju
dalje manipulacije.

Strana 19 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Formatted: All caps

4. PRIMER PRORAČUNAI

Formatted: Normal,Normal tekst

3.
U ovom poglavlju biće izvršeni proračuni poprečnih preseka energetskih kablova i izbor
adekvatne zaštitne opreme, za dve navedene lokacije (kompresorsko postrojenje i distributivni
kolektor) i to obzirom na sledeće kriterijume:
1. trajno dozvoljena struja,
2. pad npona,
3. struju kratkog spoja,
4. termičko zagrevanje pri kratkom spoju.

3.1.4.1. Proračun poprečnih preseka kablova obzirom na trajnu dozvoljenu

struju

U osnovi, trajno dozvoljenu struju izolovanih provodnika i kablova određuju:

1. najveća dozvoljena temperatura izolacije (za izolaciju od PVC mase iznosi 70°C, a za
izolaciju od XLPE iznosi 90°C),
2. temperatura okoline (za kablove u vazduhu iznosi 30°C, a za kablove u zemlji 20°C),
3. termička otpornost tla (vrednosti trajno dozvoljenih struja u tabelama zasnovane su na
termičkoj otpornosti tla 2,5kKm/W, koja odgovara peskovitom tlu u skoro suvom stanju), Formatted: Highlight
4. tip primenjenog električnog razvoda (definisano je ukupno 15 tipova električnog razvoda),
5. broj opterećenih provodnika,
6. broj provodnika postavljenih paralelno,
7. promena instalacijskih uslova duž položenih izolovanih provodnika i kablova.[7]
Tabele sa vrednostima trajno dozvoljenih struja definisane su u standardu ГОСТ Р 50571.5.52-2011
(IEC60364-5-52:2009). Stvarne vrednosti trajno dozvoljenih struja se dobjaju uvažavajući korekcione faktore
usled drugačijih uslova sredine u odnosu na one definisane tabelama. Dobijaju se na osnovu sledeće
formule: Formatted: Highlight

𝐼𝑧 = 𝐾1 ∙ 𝐾2 ∙ 𝐾3 ∙ 𝐼𝑡𝑑 , Formatted: Highlight

(4.1). Formatted: Font: Not Italic

Formatted: Font: Not Italic, Highlight
gGde su:
Formatted: Font: Not Italic
𝐾1 – korekcioni faktor za temperaturu,
𝐾2 – korekcioni faktor za termičku otpornost tla,
𝐾3 – korekcioni faktor za grupno položena strujna kola.

Strana 20 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Da bi izbor provodnika bio zadovoljavajući, potrebno je da budu ispunjena dva uslova:

𝐼𝐵 ≤ 𝐼𝑛 ≤ 𝐼𝑧 , 4.2.
𝐼2 ≤ 1,45 ∙ 𝐼𝑧 , 4.3. Formatted: Font: Not Italic

pri čemu je:

𝐼𝐵 – struja za koje je kolo projektovano,
𝐼𝑛 – nominalna struja zaštitnog uređaja,
𝐼𝑧 – stvarna trajno dozvoljena struja,
𝐼2 – struja reagovanja zaštitnog uređaja. [7].
Da bi se proverili uslovi dati izratima 4.2. i 4.3, najpre je potrebno izračunati stvarnu trajno
dozvoljenu struju pomoću formule 4.1. u kojoj figuriše tablična vrednost trajno dozvoljene struje.
Tablična vrednost trajno dozvoljene struje se određuje pomoću vrednosti struje za koju je kolo
projektovano, a koja je jednaka maksimalnoj jednovremenoj struji tog kola.
Maksimalna jednovremena struja koja protiče kroz kabl dobija se iz sledećih formula:
1. Za monofazne potrošače:

𝑃𝑗
𝐼𝐵 = 𝐼𝑗 = 4.4.
√3∙𝑈𝑛 ∙𝑐𝑜𝑠𝜑

2. Za trofazne potrošače:

𝑃𝑗
𝐼𝐵 = 𝐼𝑗 = 𝑈 4.5.
𝑛 ∙𝑐𝑜𝑠𝜑

gde su:
𝑃𝑗 – maksimalno jednovremeno opterećenje [kW],

𝑈𝑛 – naznačeni napon (kod trofaznih potrošača je reč o linijskom naponu, a kod monofaznih reč je o
faznom naponu) [V],
𝑐𝑜𝑠𝜑 - faktor snage potrošača.[8]
Pošto, na osnovu izraza 4.2. stvarna trajno dozvoljena struja mora biti manja od struje za koju je
kolo projektovano, minimalna vrednost trajno dozvoljene struje se računa na osnovu sledeće formule:

𝐼𝐵
𝐼𝑚𝑖𝑛 𝑡𝑑 = 𝐾 . 4.6.
1 ∙𝐾2 ∙𝐾3

Za tabličnu vrednost trajno dozvoljene struje 𝐼𝑡𝑑 , uzima se prva veća vrednost iz tabele od
vrednosti 𝐼min 𝑡𝑑 dobijene formulom 4.6. i na osnovu nje usvaja odgovarajući poprečni presek
provodnika i nominalna struja zaštitnog uređaja i proveravaju uslovi definisani izrazima 4.2. i 4.3.
Ukoliko su uslovi ispunjeni, prelazi se na proveru nekog od sledećih kriterijuma.
U tabelama 4.1. i 4.2 su dati rezultati proračuna kablova, obzirom na trajno dozvoljenu struju, za
obe navedene lokacije. Odabrani su kablovi od bakra, sa izolacijom od umreženog polietilena (XLPE).
Za polaganje kablova, korišćeni su E (kablovi položeni u vazduhu), D2 (kablovi položeni direktno u
zemlju) ili D1 tip razvoda (kablovi položeni u cevima u zemlji) tip. Proračuni su rađeni formiranjem
odgovarajućih funkcija u programskom paketu Microsoft Excel 2007. Opširniji račun i korišćeni podaci,
mogu se naći u Excel dokumentima.

Strana 21 od 31
Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Strana 22 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Tabela 4.1. Rezultati proračuna kablova obzirom na trajno dozvoljenu struju za kompresorsko postrojenje

Nacin Korekcioni
Redni S Ib Itd Iz In I2
Oznaka kabla polaganja faktor 4.2. 4.3.
broj [mm²] [A] [A] [A] [A] [A]
kablova K

1. TS1A-GROKOMP 240 2000 E 0,7462 4304 3211,6448 2000 2000 DA DA

2. TS1B-GROKOMP 240 2000 E 0,7462 4304 3211,6448 2000 2000 DA DA

3. DG-GROKOMP 240 1732,05081 D2 0,784 3000 2352 2000 2000 DA DA

4. GROKOMP-RTZK 185 248,857875 D2 0,784 324 254,016 250 250 DA DA

5. GROKOMP-RTK1 185 922,458137 D2 0,784 1296 1016,064 1000 1000 DA DA

6. GROKOMP-MCCK1 6 28,5111244 D2 0,784 49 38,416 32 32 DA DA

7. GROKOMP-RTK2 185 922,458137 D2 0,784 1296 1016,064 1000 1000 DA DA

8. GROKOMP-MCCK2 6 28,5111244 D2 0,784 49 38,416 32 32 DA DA

9. GROKOMP-RTZGRO 2,5 16,0375075 D2 0,784 30 23,52 20 20 DA DA

10. GROKOMP-RTTS1 2,5 16,0375075 D2 0,784 30 23,52 20 20 DA DA

11. GROKOMP-RTZDG 10 46,6025982 D2 0,784 65 50,96 50 50 DA DA

12. GROKOMP-UPS1 10 35,6389055 D2 0,784 65 50,96 50 50 DA DA

13. GROKOMP-RTGKS 16 62,3680846 D2 0,784 84 65,856 63 63 DA DA

14. GROKOMP-RTHT 1,5 7,59671407 E 0,7462 23 17,1626 16 16 DA DA

15. GROKOMP-OKP 4 26,1917234 D2 0,784 46 36,064 32 32 DA DA

16. GROKOMP-U3F 6 31,9240737 D2 0,784 49 38,416 32 32 DA DA

17. GROKOMP-U1F 1,5 9,11764706 D2 0,784 27 21,168 16 16 DA DA Commented [DB4]: Ako pričamo o 3211, 6448A onda ovaj
dodatak iza decimalnog zareza je apsolutno nepotreban

Tabela 4.2. Rezultati proračuna kablova obzirom na trajno dozvoljenu struju za distributivni kolektor
Nacin Korekcion
Redni S Ib Itd Iz In I2
Oznaka kabla polaganja i faktor 4.2. 4.3.
broj [mm²] [A] [A] [A] [A] [A]
kablova K

1. TS2-GRODK 120 144,2951276 D2 0,784 257 201,488 200 200 DA DA

2. GRODK-RTLKS 10 39,95503593 D2 0,784 65 50,96 40 40 DA DA
3. GRODK-UPS 2,5 19,97751797 D2 0,784 30 23,52 20 20 DA DA
4. GRODK-U3F 6 31,92407371 D2 0,784 49 38,416 32 32 DA DA
5. GRODK-U1F 1,5 15,85677749 D2 0,784 27 21,168 16 16 DA DA
6. GRODK-RTHTDK 1,5 1,519342814 E 0,7462 23 17,1626 10 10 DA DA
7. GRODK-HSKID1 1,5 7,596714068 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
8. GRODK-HSKID2 1,5 7,596714068 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
9. GRODK-HSKID3 1,5 7,596714068 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
10. GRODK-M1 1,5 0,844079341 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
11. GRODK-M2 1,5 0,844079341 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
12. GRODK-M3 1,5 0,844079341 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
13. GRODK-M4 1,5 0,844079341 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
14. GRODK-M5 1,5 0,844079341 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
15. GRODK-M6 1,5 0,844079341 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA
16. GRODK-ODK 1,5 0,013233713 D2 0,784 27 21,168 10 10 DA DA
GRODK-
17. RTZGRODK 1,5 0,019245009 D2 0,784 23 18,032 10 10 DA DA

Strana 23 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

3.2.4.2. Proračun poprečnih preseka kablova obzirom na pad napona

U članu 20. Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (do
1000V), Sl. list SFRJ br. 53 i 54/88. i Sl. list SRJ 28/95 navodi se da dozvoljeni pad napona između tačke
napajanja električne instalacije i bilo koje tačke u električnoj instalaciji ne sme biti veći od sledećih
vrednosti u odnosu na nazivni napon električne instalacije:

• za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potrošača 5%, ako se električna
instalacija napaja iz niskonaponske mreže,
• za strujno kolo osvetljenja 5%, a za strujna kola ostalih potrošača 8%, ako se električna
instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je priključena na visoki napon,
• za električnu instalaciju čija je dužina veća od 100m dozvoljeni pad napona povećava se za
0,005% po dužnom metru preko 100m, ali ne više od 0,5%.
Proračun padova napona za kablove date dužine i opterećenja se računa prema standardu 60364-
5-52.
Procentualni pad napona za monofazne potrošače se računa po sledećem obrascu:

100∙2∙∑ 𝑃𝑛𝑖 ∙𝑙𝑖

𝑢% =
𝛾∙𝑈 2 ∙𝑆
4.21.

gde su:
Pni – nominalna ili jednovremena snaga i-tog potrošača,
li – dužina voda od mesta priključenja razmatranog strujnog izvoda do i-tog potrošača,
γ - koeficijent provodljivosti (za bakar je 56 Sm/mm2, za aluminijum je 36.9 Sm/mm2),
U – nominalni napon mreže (230V ili 400 V),
S – poprečni presek provodnika.
Procentualni pad napona za trofazne potrošače, za kablove poprečnog preseka do 16 mm2 se
računa po obrascu 4.22, dok se za kablove poprečnog preseka većeg od 16 mm2 računa po obrascu 4.23:

100∙∑ 𝑃𝑛𝑖 ∙𝑙𝑖

𝑢% = 𝛾∙𝑈 2 ∙𝑆
4.22.
∑ 𝑃𝑛𝑖 ∙𝑙𝑖
𝑢% =
10∙𝑈 2
(𝑟 + 𝑥 ∙ 𝑡𝑔𝜑) 4.23.

gde su:
r – podužna otpornost voda [/km],

x – podužna reaktansa voda [/km],

φ – ugao faznog pomeraja između napona i struje.
U tabelama 4.7. i 4.8. prikazani su krajnji rezultati proračuna pada napona za konkretne
lokacije (kompresorsko postrojenje i distributivni kolektor, respektivno), dok se opširniji postupak
funkcije mogu videti u Excel dokumentima.

Strana 24 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Tabela 4.7. Proračun padova napona za kablove u kompresorskom postrojenju

Ukupan
Redni
Potrošač pad
broj
napona
1. GROKOMP 0,433333
2. GROKOMP 0,19
3. GROKOMP 0,285
4. RTZK 1,046478
5. RTK1 1,06947
6. MCCK1 2,086772
7. RTK2 1,06947
8. MCCK2 2,086772
9. RTZGRO 0,879762
10. RTTS1 1,32619
11. RTZDG 1,716174
12. UPS1 2,169444
13. RTGKS 2,414361
14. RTHT 0,805357
15. OKP 2,121154
16. U3F 2,81131
17. U1F 9,921136

Tabela 4.8. Proračun padova napona za kablove u distributivnom kolektoru

Ukupan
Redni
Potrošač pad
broj
napona
1. GRODK 0,21683
2. RTLKS 1,267251
3. UPS2 2,842881
4. U3F 1,475759
5. U1F 5,239785
6. RTHTDK 0,36564
7. HSKID1 1,332902
8. HSKID2 1,332902
9. HSKID3 1,332902
10. M1 0,275571
11. M2 0,275571
12. M3 0,275571
13. M4 0,275571
14. M5 0,275571
15. M6 0,275571
16. ODK 0,219104
17. RTZGRODK 0,217723

Strana 25 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Na osnovu dobijenih rezultata, može se doći do zaključka da je na određenim deonicama pad

napona veći od standardom propisanog. Da bi pad napona bio u zadatom opsegu i u cilju dodatne
zaštite kablova od naprezanja, neki od poprečnih preseka kablova, koji su izabrani po kriterijumu trajno
dozvoljene struje, biće povećani. To su kablovi koji napajaju sledeće potrošače:
• u kompresorskom postrojenju: MCCK1 (10mm2), MCCK2 (10 mm2), UPS1 (16 mm2), RTZDG
(16 mm2), U3F (6 mm2), U1F (4 mm2), OKP (6 mm2), RTGKS (25 mm2),

• u distributivnom kolektoru: UPS2 (4 mm2), U1F (4 mm2).

3.3.4.3. Proračun poprečnih preseka kablova obzirom struju kratkog spoja

Proračun struja kratkog spoja zasnovan je na sledećim pretpostavkama:

• kratak spoj je daleko od generatora i napajan je samo iz jedne napojne mreže,

• niskonaponska mreža je radijalna,
• vrednosti napona izvora i impedansi svih električnih uređaja su konstantne,
• prelazne otpornosti na mestu kvara i impedanse kvara se zanemaruju,
• za višefazni kratak spoj pretpostavlja se da je istovremeno u svim fazama,
• kratak spoj se ne računa za unutrašnje kvarove u jednom od nekoliko paralelnih kablova,
• tokom trajanja kratkog spoja nema promena u posmatranom električnom kolu; broj
obuhvaćenih faza ostaje isti, npr. trofazni kratak spoj ostaje trofazni kratak spoj tokom trajanja
kratkog spoja,
• zanemaruju se kapacitivnosti vodova i paralelne admitanse pasivnih elemenata,
• zanemaruje se dvostruki zemljospoj na različitim mestima,
• za regulacione preklopke transformatora VN/NN pretpostavlja se da su u srednjem položaju,
• impedansa kratkog spoja direktnog redosleda jednaka je impedansi kratkog spoja inverznog
redosleda. [7]

3.3.1.4.3.1. Impedansa dvonamotajnog transformatora

Impedansa kratkog spoja direktnog redosleda (posmatra se trofazni simetrični kratak spoj)
dvonamotajnog transformatora sa direktno uzemljenom neutralnom tačkom na niženaponskoj strani,
koji se najčešće koristi za napajanje niskonaponskih radijalnih sistema, računa se iz naznačenih
podataka transformatora na sledeći način:
2
𝑢𝑘𝑇 [%] 𝑈𝑛𝑇
𝑍𝑇 = 100
∙𝑆 4.7.
𝑛𝑇
𝑃𝑘𝑇
𝑅𝑇 = 3𝐼2 4.8.
𝑛𝑇

𝑋𝑇 = √𝑍𝑇2 − 𝑅𝑇2 4.9.

pri čemu su:

ukT 𝑢𝑘𝑇 – napon kratkog spoja transformatora,

𝑈𝑛𝑇 – nazivni napon transformatora na niženaponskoj strani,
𝑆𝑛𝑇 – nazivna snaga transformatora,

Strana 26 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

𝑃𝑘𝑇 – gubici u namotajima transformatora pri nazivnoj struji,

𝐼𝑛𝑇 - nazivna struja transformatora na niženaponskoj strani.[7]
U tabeli 4.3. prikazani su minimalni naponi kratkog spoja izraženi u procentima, za
transformatore čija se snaga nalazi u odgovarajućim opsezima. Koristeći se formulama 4.7, 4.8. i 4.9. i
podacima iz tabele 4.3. dolazi se do parametara (rezistansa R T i reaktansa XT) transformatora sa
odgovarajućim nominalnim snagama, koji su prikazani u tabeli 4.4
Tabela 4.3. Naponi kratkog spoja transformatora sa odgovarajućom nominalnim snagama
Nazivna snaga Napon kratkog spoja
transformatora u kVA u procentima
do 630 4.0
od 631 do 1 250 5.0
od 1 251 do 2 500 6.0
od 2 501 do 6 300 7.0
od 6 301 do 25 000 8.0
od 25 001 do 40 000 10.0
od 40 001 do 63 000 11.0
od 63 001 do 100 000 12.5
preko 100 000 >12.5

Tabela 4.4. Parametri transformatora

SnT [kVA] RT [Ω] XT [Ω]
20 0,224 0,233
30 0,125 0,151
50 0,0695 0,0976
80 0,0424 0,0615
100 0,0311 0,0512
125 0,0239 0,0415
160 0,0174 0,0359
200 0,0119 0,0296
250 0,0091 0,0262
315 0,0069 0,0209
400 0,0051 0,0166
500 0,0043 0,0143
630 0,0032 0,0115
800 0,0025 0,00904
1000 0,0019 0,0074
1250 0,0015 0,00593
1600 0,0011 0,00466
2000 0,00089 0,004

Strana 27 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

3.3.2.4.3.2. Impedansa kablova

Podužna rezistansa kabla na temperaturi od 20°C može se odrediti kao:
𝜌
𝑟=𝑠 4.10.
𝑛

gde su:
Ω𝑚𝑚2 Ω𝑚𝑚2
𝜌 - specifična otpornost provodnika (0,0185 za provodnike od bakra, a 0,0294 za provodnike
𝑚 𝑚
od aluminijuma),
𝑠𝑛 – poprečni presek provodnika.[8]
Za podužnu reaktansu kabla može se uzeti:

𝜇0 1 𝑑 1 𝑑
𝑥 = 2∙𝜋∙𝑓∙
2∙𝜋
∙(
4𝑛
+ 𝑙𝑛 ) = 𝑓 ∙ 𝜇0 ∙ ( + 𝑙𝑛 )
𝑟 4𝑛 𝑟
4.11.

pri čemu su:

d – srednje geometrijsko rastojanje između provodnika ili između cevi provodnika u snopu, koje se
računa kao:

3
𝑑 = √𝑑𝐿1𝐿2 𝑑𝐿2𝐿3 𝑑𝐿1𝐿3 4.12.
r – poluprečnik pojedinačnog provodnika; ako je provodnik u snopu tada se on računa kao:

𝑟 = √𝑛 ∙ 𝑟 ∙ 𝑅 𝑛−1 4.13.
R – poluprečnik snopa provodnika,
n – broj provodnika u snopu,
𝜇0 – pecifična permeabilnost vazduha (4 ∙ 𝜋 ∙ 10−7 𝐻/𝑚). [8]
Rezistansa i reaktansa kabla se dobijaju množenjem podužne rezistanse, odnosno reaktanse sa
dužinom kabla, kao što to prikazuju izrazi 4.14. i 4.15.

𝑅 =𝑟∙𝑙 4.14.
𝑋 =𝑥∙𝑙 4.15.
Impedansa kabla se može dobiti na osnovu izraza 4.16.

𝑍 = √𝑅 2 + 𝑋 2 4.16.
Ukupna impedansa kratkog spoja se dobija tako što se sabiraju impedansa transformatora I
impedanse svih kablova od transformatora do mesta na kom se desio kratak spoj (formula4.17.).

𝑍𝑘 = 𝑍𝑇 + 𝑍1 + 𝑍2 + ⋯ + 𝑍𝑚 4.17.

Strana 28 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

3.3.3.4.3.3. Udarna struja kratkog spoja

Na opremu koja provodi struju kratkog spoja deluju jake elektrodinamičke sile, koje dovode do
mehaničkih naprezanja opreme. Pomenute sile se menjaju u vremenu na složen način, kao što se na
složen način menja i njihov uzrok, odnosno struja kvara. Maksimalne vrednosti sila su u direktnoj vezi
sa maksimalnom vrednošću koju struja kvara dostiže tokom svoje vremenske promene. Kod trofaznog
kratkog spoja, maksimalne vrednosti sila su direktno proporcipnalne kvadratu maksimalne vrednosti
struje kvara. Iz tog razloga, za pravilan izbor opreme potrebno je poznavati maksimalnu vrednost struje
kvara, takozvanu udarnu struju. Proizvođači opreme daju podatke o mehaničkoj izdržljivosti opreme,
navodeći maksimalno dozvoljenu vrednost udarne struje.[8]
Udarna struja kratkog spoja se računa prema sledećoj formuli:

𝑖𝑝 = 𝑘 ∙ √2 ∙ 𝐼𝑘" 4.18.
gde je:

𝐼𝑘" – početna simetrična struja trofaznog kratkog spoja,

k – koeficijent koji se očitava sa određenog dijagrama (funkcija k od odnosa R/X) ili se dobija pomoću
formule 4.19.
−𝑠𝑅
𝑘 = 1,02 + 0,98𝑒 𝑋 4.19.
U formuli 4.18. figuriše početna simetrična struja kratkog spoja (𝐼𝑘" ), koja predstavlja efektivnu
vrednost naizmenične simetrične komponente struje kratkog spoja u trenutku nastanka kvara.[8]
Proračunava se na osnovu sledeće formule:
𝑐∙𝑈𝑛
𝐼𝑘" = 4.20.
√3∙𝑍𝑘

pri čemu koeficijent c iznosi 1,05 za niskonaponske sisteme.

U tabelama 4.5. i 4.6. prikazani su krajnji rezultati proračuna udarne struje kratkog spoja, a u
Excel dokumentima mogu se naći i kompletni proračuni rađeni implementacijom funkcija u ovom
programskom paketu.
Tabela 4.5. Rezultati proračuna udarne struje kratkog spoja za kompresorsko postrojenje
Mesto
Rk Xk Zk Ik'' ip
kratkog
[Ω] [Ω] [Ω] [kA] [kA]
spoja
GROKOMP 0,0015289 0,0048311 0,0050673 45,628963 90,291238
RTK1 0,0025273 0,00577 0,0062992 36,705289 66,618575
RTK2 0,0025273 0,00577 0,0062992 36,705289 66,618575
RTZK 0,0062435 0,008545 0,0105829 21,847822 34,897507
RTZGRO 0,0753885 0,005955 0,0756233 3,0574411 4,4103521
RTZDG 0,0744885 0,008485 0,0749702 3,0840768 4,4487741
RTTS1 0,1494885 0,007065 0,1496554 1,5449756 2,2286239
RTGKS 0,0817885 0,010865 0,082507 2,8023542 4,0423899
RTHT 0,1222885 0,005995 0,1224354 1,8884567 2,7240947

Strana 29 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

Tabela 4.6. Rezultati proračuna udarne struje kratkog spoja za distributivni kolektor
Mesto
Rk Xk Zk Ik'' ip
kratkog
[Ω] [Ω] [Ω] [kA] [kA]
spoja
GRODK 0,03416 0,0527 0,062803 3,681584 6,040554
RTZGRODK 0,15516 0,05385 0,164239 1,407789 2,031076
RTHTDK 0,27616 0,055 0,281584 0,82112 1,184464
M1 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
M2 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
M3 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
M4 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
M5 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
M6 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
RTLKS 0,10736 0,05634 0,121245 1,906996 2,759535
HSKID1 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
HSKID2 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507
HSKID3 0,39716 0,05615 0,40111 0,576436 0,831507

Strana 30 od 31
 Momčilo Maksimović“Proračuni potrebni za izbor opreme elektropostrojenja za projekat gas-lifta”

4.5. Literatura
[1] “Nafta”, 7.4.2016, dostupno na:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Nafta.
[2] Slobodan Sokolović, Dunja Sokolović, Damir Đaković, “Osnovi ekološke analize naftne i gasne
industrije”, FTN izdavaštvo, Novi Sad 2013.
[3] Leksikografski zavod Miroslav Krleža, “Nafta”, 8.4.2016, dostupno na:
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=42761.
[4] Håvard Devold, “OIL AND GAS PRODUCTION HANDBOOK”, Edition 3.0 Oslo, August 2013.
[5] “Gas lift”, 25.4.2016, dostupno na:
http://petrowiki.org/Gas_lift
[6] “Gas lift”, 25.4.2016, dostupno na:
https://en.wikipedia.org/wiki/Gas_lift
[7] Gojko Dotlić, “Energetika kroz standarde, zakone, pravilnike I tehničke preporuke”, četvrto,
izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2006.
[8] Strahil J. Gušavac, “Osnovni principi projektovanja u mrežama srednjeg I niskog napona”,
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2014.
[9]

Strana 31 od 31