Mogućnost Primene LEAN-a U Procesima Povratne Logistike Possibility of Implementing LEAN in Reverse Logistics Processes

Fedor Drmanovi
MOGUNOST PRIMENE LEAN-a U

PROCESIMA POVRATNE LOGISTIKE
ZAVRNI RAD
- Osnovne akademske studije -
Novi Sad, (2015. godina)

21000 , 6

, :
, :
, :
, :
, :
Zavrni rad, Osnovne akademske studije
, :
Fedor Drmanovi
, :
Dragoljub evi
, :
Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike
, :
Srpski jezik
, :
Srpski jezik
, :
Republika Srbija
, :
Novi Sad
, :
2015
, :
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
, :
Trg Dositeja Obradovia 6, 21 000 Novi Sad
, :
7 poglavlja, 63 strane, 22 citata, 6 tabela, 34 slike
(// ////)
, :
Logistika
, :
/q , :
Logistika, povratna logistika, LEAN metode i tehnike
, :
, :
, :
Predmet ovog diplomskog rada predstavlja primenu metoda i tehnika LEANa na aktivnosti i procese povratne logistike. Problemi koji se javljaju u
procesima povratne logistike su: otpad (gubici), koji nastaje u proizvodnji i
prilikom povraaja neeljenih proizvoda, faktor neizvesnosti, odnosno
nemogunost dugoronog planiranja kontinuiranog procesa i ukupni trokovi
povratne logistike. Implementacijom metoda i tehnika LEAN-a, pretpostavka
je, da bi se u izvesnoj meri, otklonili nedostaci u sistemu, poveala
produktivnost, efikasnost i efektivnost procesa povratne logistike i dobio
pouzdan sistem, sposoban da na pravi nain odgovori na zahteve krajnjih
korisnika.
, :
, :
, :
dr Stevan Milisavljevi
dr Milan Mirkovi
, :
dr Dragoljub evi
Q2..04-05 - 1
UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6
KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:
Identification number, INO:
Document type, DT:
Bachelor
Type of record, TR:

Contents code, CC:
Author, AU:
Fedor Drmanovic
Mentor, MN:
Dragoljub Sevic
Title, TI:
Possibility of implementing LEAN in reverse logistics processes
Language of text, LT:
Serbian
Language of abstract, LA:

Country of publication, CP:
Serbia
Locality of publication, LP:
Novi Sad
Publication year, PY:
2015
Publisher, PB:
Faculty of Techical Sciences, Novi Sad
Publication place, PP:
Square Dositeja Obradovica 6, 21 000
Physical description, PD:
7 chapters, 63 pages, 22 references, 6 tables, 34 pictures
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF:
Logistics
Scientific discipline, SD:

Subject/Key words, S/KW:
Logistics, Reverse Logistics, LEAN methods and techniques
UC
Holding data, HD:
Note, N:
Abstract, AB:
The subject of this diploma thesis is the application of methods and

techniques of LEAN onto activities and processes of reverse logistics. The
problems that arise in the process of reverse logistics are: waste (losses) that
are product and by-product of the production and the recovery of the
unwanted products, the uncertainty factor, lack of continuous long-term
planning and overall reverse logistics costs. By implementing methods and
techniques of LEAN, the assumption is, that to some extent, it is possible to
eliminate the deficiancies in the system, increase productivity, efficiency and
effectiveness of the reverse logistics process and create a reliable system
capable to adequately respond to the demands of end users.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:
Defended Board, DB:
President:
Stevan Milisavljevic, Phd
Member:
Milan Mirkovic, Phd
Member, Mentor:
Dragoljub evi, Phd
Obrazac Q2..04-05 - Izdanje 1
Menthor's sign

2 1 0 0 0 , 6

(BACHELOR)
( - )
)
Inenjerski menadment
doc. dr Bojan Lali
Fedor Drmanovi
Logistika
prof. dr Dragoljub evi
513/I2
,
(Bachelor) , :
- ;
- ,
;
-
O (BACHELOR) :
MOGUNOST PRIMENE LEAN-a U PROCESIMA POVRATNE LOGISTIKE
:
Upoznati se sa aktivnostima i procesima povratne logistike i metodama i tehnikama LEAN koncepta
Primeniti metode i tehnike LEAN koncepta na aktivnosti i procese povratne logistike u cilju njihovog
poboljanja i unapreenja
Izvriti analizu dobijenih rezultata primene LEAN metoda i tehnika i pretpostaviti poboljanja
efikasnosti i efektivnosti procesa povratne logistike koja bi se ostvarila njihovom primenom
- ; -
Fedor Drmanovi
SADRAJ
1. UVOD............................................................................................................................................................. 3
2. POJAM I DEFINICIJA POSLOVNE LOGISTIKE .................................................................................................. 4
3. POVRATNA LOGISTIKA .................................................................................................................................. 6
3.1 DEFINICIJA ............................................................................................................................................... 6
3.2 ORGANIZACIONA STRUKTURA POVRATNE LOGISTIKE ............................................................................ 7
3.3 UPRAVLJANJE POVRATNOM LOGISTIKOM.............................................................................................. 8
3.3.1 RECIKLAA ........................................................................................................................................ 9
3.3.2 VRAANJE NOVIH PROIZVODA ...................................................................................................... 11
3.3.3 VRAANJE KORIENIH PROIZVODA.............................................................................................. 12
3.3.4 VRAANJE UPOTREBLJIVIH PROIZVODA ........................................................................................ 13
3.4 ZAHTEVI ZA KOOPERACIJU POVRATNE LOGISTIKE................................................................................ 13
3.5 TRITE EKOLOKIH PROIZVODA (GREEN MARKET) ............................................................................. 14
3.6 ANALIZA IVOTNOG CIKLUSA (LIFE-CYCLE ASSESSEMENT)................................................................... 15
3.7 PROJEKTOVANJE EFEKTIVNOG SISTEMA POVRATNE LOGISTIKE .......................................................... 16
3.8 DEFINISANJE TRANSPORTA I LOKACIJA U SISTEMU POVRATNE LOGISTIKE.......................................... 22
3.9 ZELENA LOGISTIKA ................................................................................................................................ 23
3.10 INFORMACIONI SISTEM POVRATNE LOGISTIKE .................................................................................. 23
4. LEAN KONCEPT ............................................................................................................................................ 26
4.1 POJAM I DEFINICIJA LEAN KONCEPTA................................................................................................... 26
4.2 PRINCIPI I PREDNOSTI LEAN KONCEPTA U ORGANIZACIJI .................................................................... 28
4.3 METODE I TEHNIKE LEAN PROIZVODNJE .............................................................................................. 29
5. MOGUNOST PRIMENE LEAN-a U PROCESIMA POVRATNE LOGISTIKE ..................................................... 34
5.1 UVOD..................................................................................................................................................... 34
5.2 5 S METODA .......................................................................................................................................... 36
5.2.1 IMPLEMENTACIJA METODE 5 S U POVRATNOJ LOGISTICI ............................................................. 37
5.3 VISUAL MANAGEMENT (VIZUELNI MENADMENT).............................................................................. 41
5.3.1 IMPLEMENTACIJA METODE VIZUELNOG MENADMENTA U POVRATNOJ LOGISTICI ................... 42
5.4 SMED (Single-Minute Exchange of Dies) METODA ............................................................................... 43
5.4.1 IMPLEMENTACIJA SMED METODE POVRATNOJ LOGISTICI ........................................................... 44
5.5 KANBAN METODA ................................................................................................................................. 46
5.5.1 IMPLEMENTACIJA KANBAN METODE U POVRATNOJ LOGISTICI.................................................... 49
5.6 HEIJUNKA METODA ............................................................................................................................... 52
5.6.1 IMPLEMENTACIJA HEIJUNKA METODE U POVRATNOJ LOGISTICI ................................................. 52
Fedor Drmanovi
5.7 POKA YOKE METODA ............................................................................................................................ 55

5.7.1 IMPLEMENTACIJA POKA YOKE METODE U POVRATNOJ LOGISTICI ............................................... 57
6. ZAKLJUAK .................................................................................................................................................. 60
7. LITERATURA ................................................................................................................................................ 62
Fedor Drmanovi
1. UVOD
Kao elemenat funkcije preduzea koji sve vie dobija na vanosti, povratna logistika ima
zadatak da obezbedi to efektivniji i efikasniji povraaj proizvoda koji su na kraju ivotnog ciklusa.
Taj povraaj treba da bude od to manjeg finansijskog optereenja za preduzee i treba da
zadovoljava propisane ekoloke standarde o uklanjanju otpada.
Zadatak povratne logistike je upravo to, da osigura to ekonominiji povrat neeljenih
proizvoda, a da pritom vodi rauna o strogim ekolokim standardima i napravi balans izmeu
direktne logistike, kao jednog od najveih zagaivaa sredine, sa jedne strane i ekolokih zahteva,
sa druge strane.
Predmet ovog diplomskog rada bie razmatranje upotrebe LEAN metoda i tehnika u povratnoj
logistici, analizirane kao posebne funkcije u preduzeu i eventualna poboljanja koja se mogu
ostvariti tom implementacijom.
U uvodnim poglavljima, poglavlje 2. obrauje pojam poslovne logistike, od poetaka, razvoja,
do pojave potrebe za funkcijom povratne logistike, dok poglavlje 3. daje objanjenje pojma povratne
logistike, organizacione strukture i elemenata i aktivnosti povratne logistike.
Poglavlje 4. posveeno je LEAN konceptu, principima i prednostima LEAN koncepta i
njegovim metodama i tehnikama, a u poglavlju 5. navedeni su konkretni razlozi za primenu LEAN
koncepta, metode i tehnike LEAN-a primenjene na aktivnostima povratne logistike, kao i
pretpostavke poboljanja koja bi mogla biti ostvarena njegovom primenom.
Metode i tehnike koriene kao alati za poboljanje, kontrolu i unapreenje procesa povratne
logistike su: 5 S, Visual Management, SMED, Kanban, Heijunka i Poka-Yoke.
Fedor Drmanovi
2. POJAM I DEFINICIJA POSLOVNE LOGISTIKE

Prema jednoj od mnogobrojnih definicija poslovne logistike, definiciji Vea Evrope, logistika
predstavlja upravljanje tokovima roba i sirovina, procesima izrade, zavrnih proizvoda i
pridruenim informacijama od take izvora do take krajnje upotrebe u skladu sa potrebama kupca.
U irem smislu logistika ukljuuje povrat i raspolaganje otpadnim materijama.
Pojam poslovne logistike, kao inenjerske nauke, koja svoju primenu pronalazi ne samo u
vojnom nego i privrednom sektoru, prvi put se pojavljuje u 20.veku, sa potrebom organizacije
celokupnog proizvodnog procesa, odnosno organizovanje i upravljanje procesima nabavke i
distribucije sirovina i roba kroz integrisan pristup svim elementima procesa. Poslovna logistika,
drugim reima, podrazumeva sistemski pristup upravljanja i kontrole fizikog toka materijalnih
dobara i potrebnih informacija koje preduzee alje na trite i prima sa trita, a sadri: naruivanje,
upravljanje skladitem, upravljanje zalihama, manipulaciju s robom, spoljni i unutranji transport,
informacioni logistiki sistem1.
Poslovna logistika i logistike aktivnosti temelje se na osnovnim naelima, koja se mogu
izraziti kroz koncept 7P:
prava roba
u pravo vreme,
na pravom mestu,
u pravoj koliini
u pravom stanju
u pravom pakovanju
po pravim trokovima.
U okvire poslovne logistike ulaze izvrni poslovi: u podruju nabavke, skladitenja,

unutranjeg transporta, rukovanja sirovinama, robom, poluproizvodima i sl. kao i primena modela
odluivanja o obavljanju tih aktivnosti1.
Na slici, (Slika 1.), dat je primer dijagrama toka logistikog sistema, na kojoj se moe uoiti
da je povratna logistika podsistem direktne logistike, koji obuhvata aktivnosti podrke povremenim
kretanjem proizvoda ili materijala unazad prema proizvoaima ili dobavljaima.
Slika 1: Dijagram toka procesa logistikog sistema

1
Logistika i menadment, http://www.logistika.bloger.index.hr/ , (datum pristupa: 2015-05-29)
Fedor Drmanovi
Poslovna logistika je, pored primarne funkcije dostavljanja proizvoda do kupca, razvojem
potrebe za uklanjanjem, odnosno povraajem proizvoda od kupca do proizvoaa kroz lanac
snabdevanja, dobila i novu, veoma zahtevnu funkciju povratne logistike.
Fedor Drmanovi
3. POVRATNA LOGISTIKA
3.1 DEFINICIJA
Tokom procesa proizvodnje, poslovna logistika je pruala podrku proizvodnji, u svakom
moguem smislu i pomagala napredovanje proizvoda ka kupcu.
Nakon zavrenog ivotnog ciklusa proizvoda, kupac, odnosno korisnik proizvoda ima
potrebu da proizvod na neki nain ukloni iz svog poseda. Zadatak povratne logistike je upravo to, da
obezbedi proces vraanja proizvoda od kupca do proizvoaa ili do nekog treeg lica, odnosno mesta
predvienog za uklanjanje tog proizvoda. Logistiim aktivnostima povratne logistike obuhvaeno je
smanjenje, upravljanje i povlaenje otpada, nastalim tokom proizvodnje, ambalae u kojoj se
proizvod nalazio i delova i sirovina od kojih je proizvod napravljen. Ovako posmatrano, povratna
logistika ima zadatak da prihvati: 2
materijal koji nastaje tokom procesa proizvodnje (kart, otpad)

neispravan proizvod koji je grekom poslat trgovcu/kupcu
ispravan proizvod koji je zastario(usled isteka sezona proizvoda ili izlaska
poboljane verzije proizvoda)
proizvod kojem je istekao rok trajanja
neispravan proizvod koji je otkazao kod korisnika tokom garantnog roka, a koji treba
zameniti
neispravan proizvod koji je poslat na popravku
proizvod iji je korisni/radni vek istekao
ambalau, koja je korienja za zatitu proizvoda tokom transporta
Ako je prema Council of Logistics, definicija logistike data kao:

proces planiranja, implementacije i upravljanja efektivnim i efikasnim tokom sirovog
materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda, i pripadajuih podataka, od take nastanka, do take
potronje sa ciljem zadovoljenja potreba korisnika, onda se reverzibilna, odnosno povratna logistika
moe definisati kao:
proces planiranja, implementacije i upravljanja efektivnim i efikasnim tokom sirovog
materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda, i pripadajuih podataka, od take potronje do take
porekla proizvodnje sa ciljem povraaja dela vrednosti ili odgovarajuim odlaganjemunitavanjem.3
Stanivukovi, D., (2003), Logistika-Organizacija i menadment, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.
Beker, I., Stanivukovi, D., (2007), Povratna logistika (Reverse Logistics), Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.
Fedor Drmanovi
Postoje tri osnovna razloga za ukljuivanje kompanija u procese povratne logistike (tj. zbog kojih
prihvataju vraene proizvode) (Slika 2.)
Slika 2: Uticaji okruenja na povratnu logistiku
Drutvena odgovornost kompanije predstavlja potovanje zakona, etikih normi, racionalno

raspolaganje prirodnim resursima i aktivno uee u reavanju problema zagaenja prirodne sredine
i podizanje drutvene svesti o problemima zagaenja, kao i pruanje pomoi kroz programe
humanitarnog karaktera.
Zakonodavstvo je skup propisa i zakona, postavljenih od strane drave kojima se reguliu
obaveze pravnih subjekata izmeu ostalog vezane za eksploataciju prirodnih resursa, odrivog
korienja prirodnih bogatstava, procenu uticaja na ivotnu sredinu, upravljanje otpadom, itd.
Ekonomski uticaj predstavlja, na prvom mestu, trokove, kako upravljanja otpadom, tako i
ukupne trokove povratne logistike, utvrivanja eventualnog profita ostvarenog kroz procese
povratne logistike, kao i druge druge ekonomske pokazatelje. Trokovi povratne logistike,
predstavljaju oko 4% ukupnih trokova logistike.
3.2 ORGANIZACIONA STRUKTURA POVRATNE LOGISTIKE

Opta organizaciona struktura sistema povratne logistike ukljuuje: 4
1. skupljae,
2. sortirae,
3. preraivae i
4. proizvoae
U povratnom kanalu prodaje javljaju se i sledee karike koje su deo strukture povratne logistike:
potroai,
posrednici,
specijalizovane institucije,
organizacije drutvene zajednice
Stanivukovi, D., Povratna logistika, Novi Sad
Fedor Drmanovi
Na slici (Slika 3.), prikazani su kanali logistike i povratne logistike 5
Slika 3: Kanali logistike i povratne logistike
Legenda:
1 - sirov materijal/isporuene komponente
2 - primarni proizvoa proizvoda
3 - interno skladite
4 - maloprodaja
5 - krajnji korisnik
6 - skuplja otpada
3.3 UPRAVLJANJE POVRATNOM LOGISTIKOM

Osnovne aktivnosti povratne logistike su:
prikupljanje
pranje/ienje
objedinjavanje i sortiranje
transport
prijem
analiza i donoenje odluke da li su odgovarajui elementi odgovarujui
dekompozicija (fiziko rasklapanje vrstih elemenata, centrifugalno razdvajanje
meavine tenosti i vrstih elemenata ili filtriranje, hemijska obrada radi
razdvajanja dve tene komponente)
sortiranje dekomponovanih elemenata
pakovanje i transport do lokacije za dalju obradu
prikupljanje i obrada podataka
Problemi koji se javljaju u upravljanju povratnom logistikom:
vraanje proizvoda ili ambalae se deava bre nego njihovo recikliranje ili
unitavanje
Fedor Drmanovi
velika koliina vraenih proizvoda ili ambalae se dri u skladitima

neidentifikovani ili neautorizovani vraeni proizvodi ili ambalaa
vremenski dug proces prerade vraenih proizvoda/ambalae
nemogunost odreivanja tane vrednosti ukupnih trokova povratne logistike
poslovni partneri su izgubili poverenje u aktivnosti popravke vraenih proizvoda
Elementi koji su od vitalnog znaaja za dobro funkcionisanje povratne logistike:
prijemno odeljenje za preliminarni pregled i analizu vraenih proizvoda ili

ambalae (gatekeeping)
skraivanje trajanja ciklusa obrade vraenih proizvoda ili ambalae
informacioni sistem povratne logistike
centri za prijem vraenih proizvoda i ambalae
eliminisanje povraaja
ponovna proizvodnja i farbanje
obnavljanje sredstava
pregovaranje
kooperacija
Kako su u ranijoj podeli zadataka povratne logistike nabrojani svi elementi, njih moemo svrstati u
etiri kljune oblasti povratne logistike, koji e biti razmatrani.
To su:
reciklaa materijala,
vraanje novih proizvoda ,
vraanje korienih proizvoda i
vraanje upotrebljivih proizvoda.
Takoe, pored ovih oblasti, povratna logistika se bavi i kooperacijom povratne logistike, praksom
green marketinga (proizvodi koji su u skladu sa zatitom ivotne sredine), projektovaje efektivnog
sistema povratne logistike i praksom rukovanja opasnim (hazardnim) materijama. 6
Potrebno je razmotriti i pojam zelene logistike, kao jednog dela povratne logistike i pojam
informacionog sistema povratne logistike, koji integrie sve nabrojane delove u celinu.
3.3.1 RECIKLAA
Reciklia predstavlja proces obrade otpadnih materijala u nove proizvode, kako bi se spreila
ekploatacija postojeih resursa, smanjila potronja sirovina, umanjila energija utroena na
proizvodnju, smanjilo zagaenje ivotne sredine, povealo iskorienje utroka energije i umanjilo
efekat staklene bate (globalnog uticaja na ivotnu sredinu), kao i skraenja ukupnog vremena koje
je potrebne da reciklirani proizvod ponovo doe do kupca, to predstavlja, takoe, jedan od bitnijih
faktora potrebnih za proizvodnju novog proizvoda.
Fedor Drmanovi
Reciklaom se smanjuje i potreba za klasinim nainom odlaganja otpada i u isto vreme se

smanjuje emisija tetnih gasova koja je karakteristina za proizvodnju u industriji plastinih
materijala.7
Reciklaa ima tri osnovna principa:
Reduce - Umanjiti
Reuse - Upotrebiti ponovo
Recycle - U ponovnom ciklusu
Ova tri osnovna principa reciklae mogu se prikazati i kroz kanal sistema reciklae, koji koristi
etvorostepeni proces:
1. sakupljanje otpadnog/rasutog materijala za reciklau iz kontejnera i
isporuivanje organizacionoj jedinici odgovornoj za reciklau korienog
materijala,
2. prerada materijala u sekundarni sirovi materijal(sirovinu),
3. korienje sekundarnog materijala za proizvodnju novih proizvoda i
4. vraanje proizvoda na trite.
Celokupni postupak reciklae ne bi mogao biti uspeno izveden bez adekvatnog sistema povratne
logistike. Izazov koji se postavlja, nije samo projektovanje adekvatnog sistema reverzibilne logistike,
ve je to implementacija sistema, koji moe da odgovori na konstantne promene koje se pred njega
postavljaju.
Reciklaom se postiu sledei ciljevi:
Uteda na sirovinskim resursima upotreba prirodnih materijala

Uteda energije nema utroka energije koji inae postoji u procesu
proizvodnje i transportu, dok se, sa druge strane,
dobija energija
sagorevanjem materijala koji nisu pogodni za reciklau
Postoji generalna podela u odnosu mogunosti iskorienja materijala za reciklau na: 8
reciklabilne - materijali koji mogu biti reciklirani i ponovno vraeni u proces

proizvodnje
nereciklabilne - materijali koji ne mogu biti vraeni u ponovnu proizvodnju,
ve se koriste u druge svrhe (ekoloki bezbedno skladitenje ili korienje
materijala za dobijanje energije spaljivanjem
Materijali koji mogu biti korieni u reciklai su : papir, plastika, karton, staklo, gvoe,
aluminijum, bakar, keramika, el. otpad kao i velika veina materijala koji su u upotrebi u
proizvodnji.6 Neki od proizvoda se ne mogu reciklirati, ali svoju upotrebu mogu pronai u nekom
drugom svojstvu (npr. ulja i maziva mogu pronai svoju novu upotrebu kao energenti u drugim
procesima).
7
Wikipedia, https://en.wikipedia.org/wiki/Recycling, (datum pristupa 2015-5-30)

Cvetkovi, S., (2008), Ekoloki problemi u okviru riversne logistike, Festival kvaliteta 2008, Konferencija o kvalitetu
ivota, Kragujevac.
8
10
Fedor Drmanovi
Jedno od najbitnijih pitanja koje se postavlja pred proces reciklae jeste njena isplativost, jer
je najee sam proces reciklae skuplji od procesa proizvodnje novog proizvoda od novih materijala.
Trokovi sakupljanja materijala za reciklau i koliina energije utroene na sam proces reciklae,
nekada su mnogostruko vei od trokova proizvodnje novog proizvoda. Takoe, radna mesta koja su
vezana za industriju reciklae, po nekim kritiarima reciklae, predstavljaju neadekvatnu zamenu za
radna mesta koja bi inae bila potrebna u proizvodnoj industriji.
Postoji mnogo razloga za i protiv recikliranja, da li sa finansijskog ili ekolokog aspekta, ali je
injenica da postoji ogromna koliina proizvoda koji posle svoje inicijalne upotrebe i zavretka svog
ivotnog ciklusa, postaju otpad, koji je mogue ponovo, delimino ili potpuno iskoristiti za ugradnju
u neki novi proizvod. Da bi se obezbedila dodatna stimulacija korisnika proizvoda da vraaju
iskoriene proizvode, mogue je uvesti dodatne povlastice, u vidu novanih sredstava ili u vidu
nekog oblika dravnog kreditiranja, kojim bi podstakli korisnike proizvoda na reciklau. Reciklirani
proizvodi mogu da imaju prednost nad novim proizvodima u vidu cene, koja moe biti dodatni
podsticaj kupcima da se odlue za kupovinu recikliranih proizvoda.
U svetu, pa i kod nas, sve se vie javlja svest o tome kako je potrebno uiniti to je mogue
vie da bi se zatitila ivotna sredina od tetnih uticaja otpada, tako da se sve vie ljudi okree
proizvoaima i kompanijama koje svoju poslovnu filozofiju zasnivaju na zelenoj proizvodnji i
poseduju mehanizme kojima mogu u potpunosti ostvariti taj vid proizvodnje. Reciklaa proizvoda i
materijala velikom broju kompanija omoguava sticanje dodatnih prihoda i poveavanje
konkurentnosti.9
3.3.2 VRAANJE NOVIH PROIZVODA
Pored reciklae starih proizvoda, est sluaj je i povraaj novog proizvoda koji su neeljeni ili
nepoeljni i koji kupci iz mnogobrojnih razloga vraaju proizvoau. Najei primer ovakvog vida
povraaja novog proizvoda su tzv. Teleshop ili on-line kupovine, gde kupci najee vraaju
proizvode koji:
nisu bili upotrebljeni usled promena miljenja potroaa

su na neki nain bili oteeni ili neispravni
su oteeni u transportu
su pogreno isporueni
su isporueni u neodgovarajuoj koliini.
Proizvoa nastoji da stoji iza svog proizvoda, ali se u proizvodnji dogaaju propusti koji utiu
na ispravnost proizvoda. Ukoliko je greka na proizvodu nastala u fabrici, proizvoa je odgovoran
za proizvod i on je duan da kupcu izvri adekvatnu zamenu proizvoda. Ukoliko je proizvod oteen
u logistikom lancu snabdevanja, potrebno je utvrditi ko je od uesnika u procesu odgovoran za
oteenje i da on snosi odgovarajuu finansijsku odgovornost. Ako se ne moe sa sigurnou utvrditi
odgovorna strana, onda maloprodaja snosi gubitak.10
Veina kompanija obino ne uzima u obzir mogui povraaj proizvoda u trenutku proizvodnje.
Ipak, postoje proizvoai koji raunaju unapred na to da e odreeni procenat proizvoda biti vraen.
ivota, Kragujevac.
10
9
11
Fedor Drmanovi
Koliki e taj procenat biti zavisi od prirode posla i politike povraaja proizvoda, koji kompanija
sprovodi. Stopa povraaja proizvoda moe se kretati od 2% do 50%. 9
Neke firme pokuavaju da sprovode politiku nultog povraaja. Uobiajen stepen povraaja
iznosi izmeu 3.5 do 4 %. Ukoliko prodavac pristane na politiku nultog povraaja, proizvoa mu
odobrava odgovarajue snienje cene proizvoda, a prodavac se obavezuje da e ukoliko kupac vrati
proizvod iz nekog razloga, on izvriti popravku/unitavanje/recikliranje. Takoe, u zavisnosti od
politike prozvoaa se odluuje o tome da li e vraeni proizvodi ponovo biti ponueni na tritu ili
e biti upotrebljeni na neki drugi nain.
3.3.3 VRAANJE KORIENIH PROIZVODA
Povraaj korienih proizvoda najee se dogaa iz dva razloga:
1. pre isteka garancije proizvoda
2. zbog povlaenja proizvoda iz prodaje
Pojedini proizvoai podstiu ovaj vid vraanja korienih proizvoda kroz finansijske
stimulacije, kako bi se kupci postakli da zamene stari proizvod za novac ili ostvarili zamenu starih
za nove proizvode (uz odreeni bonus, tzv. trade-in programs).
Postoje i povraaji proizvoda od strane potroaa proizvoau po isteku njegovog veka
upotrebe - iz ekonomskih ili/i ekolokih razloga (company take-backs), povraaji proizvoda od strane
potroaa kada istekne rok na koji su iznajmljeni (leased or rented returns of product), kao i
povraaji proizvoda servisu (zbog popravke), a zatim potroau.
Postoji dilema ta dalje raditi sa proizvodom koji je vraen kako bi se on dalje iskoristio na
najbolji nain i za to postoji sledee opcije:11
ponovna upotreba (reuse) - kada se pakovanje ponovo koristi ili kada se proizvod
vrati radi uskladitenja i pripreme za ponovnu prodaju
popravka/prepakovanje (repair/repackage) proizvoda kako bi se on mogao
ponovo koristiti
povratak dobavljau (return to supplier) - ako je proizvod kupljen od dobavljaa i
ako se moe vratiti
ponovna prodaja (resale) - gde se vraen proizvod ponovo prodaje na nekom
sekundarnom tritu onakav kakav je
otpaci (junk) - kada se proizvod alje na deponiju, to moe biti dosta skupa
alternativa (zbog trokova korienja deponije, trokova transporta i vrednosti samih
proizvoda koji se izbacuju)
reciklaa (recycle) - gde se vraen proizvod rastavlja kako bi se dobile
komponente koje se mogu ponovo upotrebiti ili prodati
renoviranje (renew) - gde se obnavlja upotrebljivost jednog korienog proizvoda
zamenom. delova ili ponovnom proizvodnjom, tako da se taj proizvod moe ponovo
upotrebiti.
ivota, Kragujevac
11
12
Fedor Drmanovi
Izbor opcije postupanja sa vraenim proizvodom, zasniva se na maksimiziranju njegove

vrednosti, odnosno nastoji se dobiti to je mogue vee iskorienje proizvoda koji je vraen, u skladu
sa mogunostima. Ukoliko stanje i vrsta proizvoda to dozvoljavaju, mogue je da kompanija primeni
nekoliko od ovih datih opcija.
Potrebno da svaka kompanija planira proces povraaja proizvoda. Planiranjem povraaja
proizvoda bi se smanjila mogunost da kompanija nema odgovarajue distributivne kanale za prijem
vraene robe, odgovarajae kapacitete za prijem, kao i razraen plan ta da uini (koju od navedenih
opcija da primeni) za svaki pojedini proizvod koji nudi na tritu. Ukoliko kompanija ima
odgovarajue mehanizme kojima moe da odgovori na ove izazove, u prilici je da znaajno smanji
trokove koji nastaju u sluaju da se ovakav problem pojavi.
3.3.4 VRAANJE UPOTREBLJIVIH PROIZVODA
Mnogi od proizvoda koje su vraeni se mogu podvrgnuti procesu alteraciji ili na neki drugi
nain preraditi. Ovaj vid ponovnog iskorienja se najee koristi kod nekih vidova ambalae koja
se, uz minimalni napor, moe ponovo koristiti.
Staklene boce, npr., se uz pranje, ienje i sterilizaciju mogu koristiti mnogo puta. Ambalaa
napravljena od stakla je idealna za uvanje prehrambenih namirnica, zbog svog prirodnog sastava i
mogunosti 100% reciklae. Butanske i plinske boce, takoe su primer ambalae koja se moe
koristiti vie puta.
3.4 ZAHTEVI ZA KOOPERACIJU POVRATNE LOGISTIKE

U poslovnom okruenju, esto postoje kapaciteti koji moraju da realizuju neke ili sve
aktivnosti poslovne logistike. To znai da se koriste provajderi, tzv. tree strane, kao veza izmeu
proizvoaa i korisnika, odnosno obrnuto, od korisnika ka proizvoau. To su nezavisne
organizacije, po pravilu za logistike poslove, koje se angauju kao kooperanti za deo ili za sve
poslove povratne logistike. U svetu se su do sada identifikovale dve vrste posrednika u logistici: 12
1) Third party logistics (3PL firme) - parcijalni, odnosno nepotpuni logistiki
posrednici i
2) Fourth party logistics (4PL firme) - potpuni logistiki posrednici koji svoju
aktivnost zasnivaju u celom lancu snabdevanja
Ove kooperacije mogu da se koriste za normalne logistike operacije, kao to su rukovanje
materijalom za just-in-time proizvodnju, transport, skladitenje, itd.13 Kao primer iz prakse, moe
posluiti angaovanje privatnog prevoznika za prevoz otpada do deponija, kao i saradnja sa privatnim
reciklanim centrima koji vre selekciju i sortiranje otpada.
esta je pojava u udruivanja razliitih logistikih firmi. U svetu pojaane trine konkurencije
preduzea sve vie sarauju, dele odgovornost i rizik poslovanja i vre jo jau podelu poslova i
zadataka, uz specijalizaciju svojih aktivnosti kako bi poveale paket atraktivnih i potpunih usluga
potencijalnim kupcima. Stvaraju se strateke alijanse, pulovi, mree i na taj nain se smanjuje rizik
u logistikom lancu (npr. prevoz opasnih materijala do centra za reciklau).
12
13
Aimovi, S., Ekonomski anali br. 156, januar 2003. - mart 2003
13
Fedor Drmanovi
3.5 TRITE EKOLOKIH PROIZVODA (GREEN MARKET)

Poveana zabrinutost za klimu, potronju energije, tetne materije i poveanje koliine otpada,
dovele su do poveanje panje koja se posveuje ekologiji i zatiti ivotne sredine. Neki od najveih
svetskih brendova nastoje da usvoje zeleni nain proizvodnje i marketinga svojih proizvoda, kao
bi umanjili svoj uticaj na ivotnu sredinu. Zeleni marketing se odnosi na proces prodaje prodaje
proizvoda na temelju njihove ekoloke prednosti.14 Zeleni proizvod, sam po sebi, moe biti takav
jedino ako se na ekoloki nain proizvodi i pakuje.
Da bi ostvarile ovaj vid proizvodnje, velike kompanije su se odluile na osnivanje tzv. Zelenih
alijansi. Zelene alijanse, predstavljaju zajedniko nastupanje na tritu velikih kompanija i ekolokih
organizacija koje su posveene ouvanju ivotne sredine. Dobijeni proizvodi su podrani od strane
ekolokih organizacija i samim tim je potvren njihov pozitivan uticaj na ivotnu sredinu.
Pored velikih kompanija, u poslednje vreme se trend udruivanja u zelene alijanse javlja i kod
manjih firmi, koje ekoloke organizacije ohrabriju u prikljuivanje u klastere i na taj nain pomau
tim firmama u promociji i prodaji njihovih ekolokih proizvoda.
U tabeli (Tabela 1.), dati su ciljevi i kljuni naini za postizanje uspeha u unapreenju zatite
ivotne sredine:15
Tabela T1:Ciljevi i naini unapreenja zatite ivotne sredine
Ciljevi
Kljuni naini postizanja uspeha
Grupa sa kojom elite da gradite zelenu
Izbor eko partnera
alijansu mora imat izgraenu filozofiju
ekologije
Grupa mora biti prepoznatljiva, sa
reputacijom poverenja
Trino pozicioniranje zelene
alijanse
Upravljanje partnerskim odnosima

u alijansi
Dugorono razmiljajte
Obavestite medije
Publikujte i primenjujte ciljeve i programe
zatite okoline
Odravajte vrste odnose sa partnerima
u alijansi
Podstiite inoviranje i izgradnju
pokretakih prednosti
Premoujte organizacione i kulturne
razlike
Izgraujte line odnose
Saoptavajte i obezbedite interaktivno
okruenje koje e pomoi u ostvarivanju
eko ciljeva
E-kapija, Izazovi zelenog marketinga: Kako prodati ekoloki prihvatljiv proizvod ili uslugu?,
http://www.ekapija.com/website/bih/company/photoArticle.php?id=320766&path=green_business1.gif,(datum
pristupa: 2015-06-12).
15
14
14
Fedor Drmanovi
Mnoge firme vrsto potuju svoje eko programe. Uspostavljanje zelenih alijansi je umnogome
povealo poverenje potroaa u proizvode kompanija, ak do etiri puta, kako je pokazalo jedno
istraivanje u Americi (Nicola and Polonsky, 1995). Kupci su vie verovali u podatak da je proizvod
kompanije ekoloki, ukoliko je to bilo potveno od strane ekoloke organizacije.
3.6 ANALIZA IVOTNOG CIKLUSA (LIFE-CYCLE ASSESSEMENT)

Analiza ivotnog ciklusa (LCA), predstavlja tehniku procene ekonomskih i ekolokih uticaja
procesa, proizvoda, ili usluge na okolinu, u proizvodnji, upotrebi i prilikom povlaenja iz upotrebe,
na sledee naine16
Prikupljajui relevantne podatke o ulaznim energetskim i materijalnim resursima i

koliinama tetnih materija na izlazu procesa proizvodnje
Procenjujui ekoloki uticaj ulaznih i izlaznih resursa na okolinu i,
Interpretirajui dobijene podatke, kako bi se donele odgovarajue odluke

Analiza ivotnog ciklusa proizvoda moe se izvesti u etiri faze16:
1. Definisanje cilja i podruja analize
Definisanje i opisivanje proizvoda, procesa ili usluge.
Uspostavljanje konteksta u kom se analiza vri i uspostavljanje granica tolerancije
uticaja proizvoda, procesa ili usluge na okolinu.
2. Analiza postojeih resursa
Identifikacija raspoloivih resursa energije, vode i njihove potronje u proizvodnji,
kao i koliine otpada koji nastaje kao produkt proizvodnje (npr, emisija tetnih
gasova, koliina vrstog otpada, odlaganje otpadnih voda, itd.)
3. Procena uticaja na okolinu
Procena potencijalne tetnosti po oveka, prethodno navedenih produkata
proizvodnje, procesa ili usluge
4. Interpretacija dobijenih rezultata
Rangiranje dobijenih rezultata analize postojeih resursa i procene uticaja na okolinu
i utvrivanje najpovoljnijeg proizvoda, procesa ili usluge, sa ostavljanjem mesta za
eventualne greke koje su mogle nastati tokom vrenja analize i procene.
Analiza ivotnog ciklusa procesa, proizvoda ili usluga je jedinstvena po tome to obuhvata sve
procese i uticaje na ivotnu sredinu od samog poetka proizvodnog procesa, preko utroene energije
u proizvodnom procesu, upotrebe proizvoda, pa sve do uklanjanja proizvoda na kraju njegovog
upotrebnog veka.
LCA moe biti od pomoi kada treba uporediti uticaje na okolinu dva razliita procesa,
proizvoda ili usluga i odabrati onaj iji je uticaj manje tetan. Takoe, LCA omoguava sagledavanje
celokupnog proizvodnog procesa i time se izbegava favorizacija odreenog proizvoda, koja moe
nastati ukoliko bi se analizirao samo jedan od procesa proizvodnje i ne bi se u obzir uzeli ostali
faktori u procesu.
16
Scientific Applications International Corporation, (2006), Life Cycle Assessment: Principles and Practice,
Cincinnati, Ohio
15
Fedor Drmanovi
Na Slici 4. dat je prikaz faza analize ivotnog ciklusa
Slika 4: Faze analize ivotnog ciklusa
Neki od nedostatataka analize ivotnog ciklusa mogu biti visoka cena i dugotrajnost analize. U
zavisnosti od obuhvatnosti analize, prikupljanje podataka moe biti problematino i dostupnost tih
podataka moe imati velikog uticaja na krajnji ishod analize. Potrebno je pronai izvestan balans
izmeu dostupnosti podataka, vremena potrebnog za izvoenje istraivanja, kao i finansijskih
sredstava dostupnih za analizu, kako bi se analiza pokazala kao isplativa.
LCA ne moe sa sigurnou utvrditi koji e od analiziranih procesa ili proizvoda biti finansijski
najisplativiji ili najefektivniji, tako da bi informacije dobijene u analizi ivotnog ciklusa trebalo
koristiti kao dodatak uz neku od sveobuvatnijih procena, koje u sebi sadre kompromis izmeu
trokova i uinka proizvoda.
3.7 PROJEKTOVANJE EFEKTIVNOG SISTEMA POVRATNE LOGISTIKE

Povratna logistika obuhvata itav reprodukcioni proces i odnosi se na tokove reciklae, otpada,
povratne ambalae, praznih logistikih jedinica (paleta i kontejnera) i oteene robe. Kako bi postigla
sve navedene ciljeve, logistika nastoji da ostvari optimalan odnos izmeu logistikih usluga i
logistikih trokova, to podrazumeva korienje postojeih i razvoj novih strategija i koncepcija.
Koncept povratne logistike u sebi sadri brojne kontradiktornosti. Ciljevi logistikih sistema su esto
suprotni ouvanju ivotne sredine.
Trokovi
Svrha logistike je upravo smanjenje trokova, uteda vremena, poveanje pouzdanosti i
fleksibilnosti. Strategija smanjenja trokova je esto u sukobu sa zatitom ivotne sredine. Korisnici
lanca snabdevanja smanjuju trokove, dok okolina preuzima na sebe velike probleme i trokove.17
Trokovi transporta su posebno bitni, jer postoji mala margina profita u poslovima reciklae i
reparacije proizvoda, dok su trokovi transporta vii u poreenju sa direktnom logistikom.
Ekonomija obima i odlaganje dorade (postponement), se dovode u vezu sa pitanjima od znaaja
za logistiku, kao to su raznovrsnost ponude proizvoda, lokacije proizvodnih pogona i skladita,
modularizacija proizvoda i reinenjering procesa. Oba principa su zasnovana na poboljanju
efikasnosti i efektivnosti logistike, kroz smanjenje trokova, poveanje iskorienja resursa i
17
Regodi, D., (2014), Logistika, Lanci snabdevanja, Univerzitet Singidunum, Beograd.
16
Fedor Drmanovi
poveanja zadovoljstva korisnika. Ovi principi predstavljaju dalje odrednice za poveanje efikasnosti
i efektivnosti logistikih sistema, kako direktnih, tako i povratnih.18
Vreme i fleksibilnost
Vreme je esto najvaniji rezultat logistikih operacija. Smanjenjem vremena protoka
poveava se produktivnost, ali to se, u najveem broju sluajeva, ostvaruje korienjem drumskog ili
vazdunog transporta. Ova dva vida transporta imaju veoma malu energetsku efikasnost, tj. troe
vie energije po jedinici prevezenog tereta.
Poveavanje fleksibilnosti logistike, kao i smanjenje vremena isporuke omoguavaju
proizvodnim sistemima velike utede i manja ulaganja. JIT (Just-In-Time) koncept omoguava
dopremu manjih koliina robe prema potrebama proizvodnje. Smanjivanje poiljaka odgovara
proizvodnji, ali zato se znatno poveavaju guve u saobraaju i zagaenje.19
Uprkos tome to je isplativiji vid transporta, drumski saobraaj znatno utie u zagaenju
vazduha. Od ovog vida saobraaja potie: 86% ugljenmonoksida (CO), 33% ugljovodonika (CH),
42% azotnih oksida (NOx). Osim toga, benzinski motori su glavni izvori zagaenja olovom, a dizel
motori emituju izuzetno velike koliine ai i dima. Sem toga, razliiti vidovi transporta imaju
razliitu potronju energije, za obavljanje istog transportnog rada.20 Drumski saobraaj predstavlja
najveeg potroaa sa ukupno 82% utroka energije u saobraaju, zatim sledi vazduni sa 13%,
zelezniki sa 3% i reni sa 3%.
Uzimajui u obzir sve ove faktore, jedno od reenja moe biti kombinovanje transportnih
lanaca, gde e za krae relacije odvozno-dovoznog rada biti korien drumski transport, koji na
manjim rastojanjima, donekle odgovara zahtevima zatite ivotne sredine.
Prostorni raspored (mrea)
Razvoj logistike u velikoj meri prati razvoj infrastrukturne mree. Poveani zahtevi koji se
postavljaju distributivnom sistemu prouzrokovali su izgradnju distributivnih centara i terminala u
blizini ili unutar urbanih sredina. Kada se tome doda i injenica da saobraajna infrastruktura (putevi,
pruge, aerodromi, eleznike stanice) zauzima najvie zemljita u urbanim sredinama, dobija se ne
ba zelena slika logistike. Sem toga, velika koncentracija logistikih aktivnosti u naseljenim
podrujima, vri veliko zagaenje vazduha i prouzrokuje buku.
Na osnovu navedenog, moe se zakljuiti da je teko pomiriti interes distributivne logistike da
se priblii to blie urbanim sredinama i opti interes ouvanja resursa ivotne sredine.
Pouzdanost
Jedan od prioriteta logistike je i pouzdanost dostave robe. Cilj je robu isporuiti na vreme uz
to manje loma i rastura, gde najbolje rezultate daju drumski i vazduni transport. Ova dva vida
transporta su ve apostrofirana kao veliki zagaivai ivotne sredine.
Francisco Gaudncio Mendona Freires, Determinants for effectiveness and efficiency in reverselogistics systems
(RLS)-an empirical study, Universidade Federal da Bahia Escola PolitcnicaDepartamento de Engenharia Mecnica
Rua Aristides Novis, Brasil.
19
Regodi, D., (2014), Logistika, Lanci snabdevanja, Univerzitet Singidunum, Beograd.
20
Nikolii, S., Lazi, D. (2006), Zelena logistika, Festival kvaliteta 2006., Kragujevac.
18
17
Fedor Drmanovi
Skladitenje
Razvoj logistike je znaajno doprineo brzini, pouzdanosti i fleksibilnosti isporuke. Samim tim,
nestala je potreba proizvodnih sistema za skladitenjem velikih koliina robe. Razvojem JIT
koncepta, mnogi proizvodni sistemi su gotovo izgubili funkciju skladitenja, koja je generisala pored
velikih investicionih i znaajne trokove odravanja, ali, zalihe su delom prenete u transportni sistem.
Dobar deo zaliha je zapravo u tranzitu, to donosi vee guve i zagaenje a ivotna sredina i drutvo
snose trokove.
U tabeli (Tabela 2.) dati su tzv. paradoksi povratne logistike, do kojih dolazi upravo zbog
suprotstavljenosti ciljeva povratne logistike i ouvanja ivotne sredine21
Oblast
Trokovi
Vreme/ fleksibilnost
Prostorni raspored
(mrea)
Pouzdanost
Skladitenje
Tabela T2: Paradoksi povratne logistike

Cilj logistike
Paradoks
Smanjenje trokova kroz
Trokovi okoline se
poboljanje pakovanja i
najee eksternalizuju.
smanjenje otpada. Dobrobit
odnose distributeri
JIT i isporuka od vrata do
Produena proizvodnja,
vrata omoguavaju
distribucija i maloprodaja,
fleksibilan efikasan fiziki
zauzimaju vie prostora i
sistem distribucije.
proizvode vie zagaenja.
Poveanje efikasnosti na
Koncentracija nepovoljnih
nivou distributivnog sistema ekolokih uticaja blizu
kroz promene mree
glavnih centara i du
(struktura centra i ogranaka). glavnih puteva.
Pouzdana i tana distribucija Po ekologiju su
tereta i putnika
najpouzdaniji
najnepovoljniji vidovi
prevoza (drumski i
vazduni).
Smanjenje potreba za
Otprema robe u manjim
skladinim prostorom
koliinima doprinosi
guvama u saobraaju i
veem zagaenju.
Pored mnogobrojnih kontradiktornosti koje postoje izmeu povratne logistike i ivotne sredine,
postoji i mnogo uticajnih faktora iz sredine, koji deluju na sistem povratne logistike (Slika 5.)
21
18
Fedor Drmanovi
Slika 5: Makro okruenje povratne logistike
Postoje, generalno gledajui, tri osnovne faze aktivnosti, organizacione strukture i resursa koje
slue kao podrka sistemu povratne logistike u cilju zatite ivotne sredine.
Faza I, predstavlja inicijalnu fazu, kad kompanija u svoje logistike kanale uvodi osnovne
mehanizme povratne logistike, odnosno reaguje na zahteve okruenja, usklauje svoje postupke za
odlaganje otpada sa propisima i tei ka smanjenju trokova.
U tabeli (Tabela 3.), prikazana je Faza I, Reaktivna faza22
Tabela T3: Reaktivna faza uvoenja funkcije povratne logistike u preduzee
Primarni ciljevi eko Primarne
Organizaciona
Resursi za
programa
aktivnosti za
struktura za
program podrke
program podrke
program podrke
Uobiajena
Minimalni
1.Usaglaavanje sa Reciklaa
kartonskih kutija, decentralizova ad
postojeim
kancelarijskog
hoc struktura
zakonima
papira, ambalae od
napitaka
Obezbeenje
Korienje tree
Trokovi
2.Ispunjenje
proizvoda sa
strane za skupljanje usaglaavanja
individualnih
reciklabilnim
otpada za reciklau, zavise od lokacije
obaveza prema
materijalima
kada je potrebno
okruenju
3.Postizanje
Oznaavanje
Odgovorni su
Trokovi mogu
proizvoda koji su
pojedinci koji
porasti za reciklau
snienja
reciklabilni, sadraj iniciraju program.
papira, kontejnera
trokova
recikliranih
za skupljanje i
materijala ili drugih U sluaju da su
skladitenje
koristi za okolinu
programi reakcije na reciklabilnih
zakone, Vlada je
materijala
odgovorna za
usaglaavanje
22
19
Fedor Drmanovi
Nakon inicijalne, Faze I, pristupa se Fazi II, u kojoj kompanije esto implementiraju reciklau i
programe preupotrebe (ponovne upotrebe) dobrovoljno i pristupaju razvoju konkurentskih prednosti
da bi projektovali moan program zatite ivotne sredine.
U tabeli (Tabela 4.), prikazana je Faza II, Proaktivna faza23
Tabela 4 T4: Proaktivna faza uvoenja funkcije povratne logistike u preduzee
Primarni ciljevi
Primarne
Organizaciona
Resursi za
eko programa
aktivnosti za
struktura za
program podrke
program podrke
program podrke
Priprema
Obavezivanje top
Umereni (skromni)
1. Pokuaji
korporativne
menadmenta.
prevencije
politike zatite
Obino se uvode 1
novih eko
okoline, definisanje do 2 nova
zakona,
ciljeva eko
programska
dobrovoljnim
programa i
menadera i
zapoinjanjem
sprovoenje
eko
meuodeljenski
programa
audita
komitet
Isporuka
Neposredno
Mogua tenja za
2. Razvoj
reciklabilnijih
komuniciranje
izbegavanjem
konkurentskih
materijala i
programskih ciljeva visokih trokova
prednosti
projetovanje
svim zaposlenima
ulaskom u jointkrozefikasnije
proizvoda koji su
venture ili koalicije
usaglaavanje
eco friendly
Reciklaa (i/ili
Menaderi mogu
3. Prodaja
ponovna upotreba
imati bilo koje
proizvoda koji
paleta, plastike
iskustvo, od PR do
zadovoljavaju
defektnih proizvoda prodaje, pakovanja
eko interese
i prerada i upotrba
ili logistike
otpada, kada je
mogue
Podrazumeva se
odgovornost za
preupotrebu i
reciklau
proizvoda, kroz
industrijske alijanse
i povratne
logistike sisteme
23
20
Fedor Drmanovi
U Fazi III, kompanija nastoji da tei ne samo specifinim eko prednostima, ve da integrie
aktivnosti na zatiti ivotne sredine u svoju poslovnu praksu (sistem vrednosti).
U Tabeli 5. prikazana je Faza III 24
Tabela 5 T5: Faza integracije aktivnosti zatite ivotne sredine u preduzee
Primarni ciljevi
Primarne
Organizaciona
Resursi za
eko programa
aktivnosti za
struktura za
program podrke
program podrke
program podrke
Top menadment
Teko se
1. Ukljuenje eko Korienje eco
LCA za
uspostavlja jake
izraunavaju jer
ciljeva u
vrednovanje
obaveze, za zatitu
resursi namenjeni
poslovnu
proizvoda
i
okoline
kroz
celu
programu postaju
strategiju
pakovanja u cilju
organizaciju
integralni deo
poboljanja dizajna
operacije kompanije
proizvoda,
preupotrebu,
reciklau i
demontau
Kreiranje
Meuodeljenski
Kapital je esto
2. Rad firme na
konkurentnih
timovi pomou
ogranien od strane
smanjenju
prednosti u
uspostavljanju
stratekih alijansi i
uticaja na
programima
politike i
partnerstva sa
okolinu
povratne logistike,
identifikovanje
treom stranom
ukljuujui i tree
podruja
strane ako su
unapreenja
prednost
Upravljanje
Kritiko
smanjenjem rada
preispitivanje
kroz koordinaciju i
postojeih procesa i implementaciju
proizvoda/usluga
politike u celoj firmi
zahtevajui od
dobavljaa da
Svako odeljenje se
smanji otpad
podstie da
doprinosi ideja i
Razvoj internih
preduzima
kompanijskih
inicijative
stimulacija i
procedura
prisiljavanja
24
21
Fedor Drmanovi
Na slici (Slika 6.), prikazani su pokretai i koniari (ogranienja) povratne logistike
Slika 6: Pokretai i koniari povratne logistike
Tim organizacije ima zadatak da razvije strategiju unapreenja prakse povratne logistike
To znai da treba da:
Identifikuje mogue izvore informacija
Odredi trine potencijale za reciklirane i/ili preupotrebljene materijale i
Sprovoenje analize trokova u cilju utvrivanja trokovne efektivnosti programa
3.8 DEFINISANJE TRANSPORTA I LOKACIJA U SISTEMU POVRATNE LOGISTIKE

Postoji veliki problem prilikom donoenja odluka o transportu proizvoda na kraju ivotnog
ciklusa (end of life products - EOL) ili proizvoda koji bi mogli biti reciklirani. Osnovni problem su
trokovi. Trokovi realizacije sakupljanja ovih proizvoda mogu biti relativno visoki, dok je vrednost
EOL proizvoda mala, sa druge strane efikasan i trokovno isplati tretman EOL proizvoda zahteva
odgovarajue snabdevanje ovim proizvodima.25 Ukoliko trokovi reciklae/preupotrebe premae
ukupne trokove isporuke novih proizvoda, firme nemaju profitni motiv za primenu sistema povratne
logistike.
Da bi se obezbedilo efikasno prikupljanje proizvoda i materijala na kraju ivotnog ciklusa,
potrebno je projektovati efikasnu reciklanu mreu, koja e omoguiti da ti proizvodi budu
sakupljeni, sortirani, transportovani do lokacije predviene za reciklau i reciklirani, Sledei problem
koji se javlja jeste lokacija opreme za reciklau/preradu/obnavljanje proizvoda/materijala. Ukoliko
sama organizacija nema sopstveno reciklano postrojenje, prinueno je da koristi usluge nekog od
reciklanih centara u svojoj okolini, to dodatno poveava transpotne trokove. Takoe, postoje i
zakonske regulative o tome koji tip vozila je predvien za transport odreenog otpada, dozvoljena
nosivost vozila, meunarodne regulative, ukoliko se transport vri iz jedne zemlje u drugu, itd.
Reenje ovih problema predstavlja planiranje ruta vozila i odreivanje optimalnog broja i
lokacija objekata za reciklau kako bi se postigla racionalizacija povratnologistike mree u cilju
smanjenja trokova.
Vidovi, M. et al., (2010), Optimizacija procesa sakupljanja u povratnoj logistici opasnih EOL proizvoda,
Meunarodna nauno-struna konferencija, Doboj.
25
22
Fedor Drmanovi
Rukovanje osetljivim (opasnim po okolinu) materijalima

Deo povratnih tokova proizvoda i materijala je vezan i za opasne i zagaujue supstance, koje
u toku transporta i skladitenja predstavljaju opasnost i po ivotnu sredinu i po zdravlje ljudi. Drave,
uglavnom, reguliu zakonom transport, rukovanje, skladitenje, povlaenje i unitavanje
opasnih/osetljivih materijala koji mogu da zagade okolinu ili da deluju na bezbednost stanovnitva.
Osnovni ciljevi regulacije ovih problema su:
Promovisanje inovativnosti i fleksibilnosti u regulativi (pravilima)

Redukcija potreba izuzetaka od pravila, primenom standardizacije propisa
Pojednostavljene i redukovanje obima pravila (propisa) za opasne materijale
Povienje sigurnosti, kroz poboljanje prakse klasifikacije i pakovanja
Potovanje meunarodnih propisa o prometu i trgovini ovim robama
Projektovanje povratnologistike mree, podrazumeva i uvaavanje rizika kao jednog od

faktora koji ima uticaj na strukturu mree koja se definie.
Generalno, postoje dva koncepta koja uvaavaju rizik u logistikim procesima. Koncepti
minimizacije rizika, kojima se, u pogledu planiranja ruta u transportu i izbora lokacije za reciklau,
minimizira rizik nezgoda i koncepti izjednaavanja rizika, kojima se tei da se izvri balans u rizicima
transporta i odabira lokacije.
3.9 ZELENA LOGISTIKA

Zelena logistika predstavlja kombinaciju segmenata logistike i segmenata zatite ivotne
sredine. Neke aktivnosti zelene logistike spadaju i u povratnu logistiku, ali ne i sve. Dok se povratna
logistika bavi transportom otpada od kupaca, do mesta gde se on reciklira, zelena logistika se bavi
uticajem logistike na okolinu, prvenstveno zagaenjem sredine koje nastaje kao posledica logistikih
procesa, na prvom mestu transporta.
Zelena logistika insistira na smanjenju potronje energije (svako troenje energije ima
negativan uticaj na okolinu uglavnom je to sagorevanje fosilnih goriva) ili da eliminie (smanji)
nivo buke , vibracija i upotrebu neeljenih materijala (npr. plastike, ija je proizvodnja vrlo tetna po
okolinu, a uz to je i nerazgradiva, tako da trajno zagauje okolinu).
Pristup zelene logistike unapreuje tradicionalni koncept logistike na dva naina:
Prvi nain je da je primenom zelene logistike pokriven celokupan lanac snabdevanja, od

sirovina na ulazu procesa proizvodnje, preko procesa proizvodnje i distribucije proizvoda,
pa sve do recikliranja ili odlaganja otpada.
Drugi nain predstavlja kontinualno unapreenje procesa, kroz bolje planiranje i
koordinaciju, to za rezultat ima poveanje finansijske dobiti organizacije, uz smanjeni
uticaj na ivotnu sredinu i nie trokove transporta.
3.10 INFORMACIONI SISTEM POVRATNE LOGISTIKE

Informacioni sistem predstavlja veoma bitan deo povratne logistike, koji omoguava
blagovremenu razmenu informacija izmeu uesnika u kanalima povratne logistike. Informacioni
23
Fedor Drmanovi
sistem koji je dizajniran na nain da moe da prikuplja, obrauje i grafiki prikazuje podatke o uzroku
otkaza nekog proizvoda i uzroku nezadovoljstva kupca kupljenim proizvodom, moe imati znaajan
pozitivan uticaj na konanu uspenost (profitabilnost) preduzea.26
Dobro projektovani informacioni sistemi se ne ograniavaju samo na obradu internih
informacija u preduzeu, ve obezbeuju i integraciju preduzea sa okruenjem.
U optem smislu, informacioni sistemi se mogu posmatrati kao:
Interni informacioni sistemi i

Eksterni informacioni sistemi.
Interni informacioni sistemi postoje u okviru jedne kompanije, izmeu njenih podsistema, a
eksterni prelaze granice kompanije i predstavljaju komunikaciju kompanije i okruenja.27
Kretanje roba u lancu povratne logistike mora biti informatizovano. Pri kretanju pravih roba,
ka pravom mestu u pravo vreme i pravim uslovima, sa pravim dokumentima, moraju se znati
odgovori na sva prava pitanja.28 Informacije u sistemu povratne logistike moraju da idu pravim
ljudima, u pravo vreme, u upotrebljivom obliku. Netane informacije mogu napraviti veliki problem
celokupnom sistemu povratne logistike. Da bi povratna logistika bila efikasna i efektivna, ona
zahteva kvalitetan informacioni sistem. Bez brzog obezbeenja tanih informacija, operacije gube i
efektivnost i efikasnost.
Postoje tri uticajna obeleja kvaliteta informacija. To su:
Obezbeenje pravovremene informacije

Tanost informacije
Efektivno komuniciranje informacije
Integraciona sposobnost informacionog sistema, predstavlja mogunost optimalnog formiranja

informacionog sistema i njegova neprekidna realizacija u cilju planiranja i izvravanja logistikih
aktivnosti. Integraciona sposobnost informacionog sistema je neophodna i kod internih i kod
eksternih tokova kompanije.
Neki pokazatelji integracione sposobnosti su:
Informaciona tehnologija,
Spremnost za razmenu informacija,
Sposobnost razmene informacija i
Mogunosti poboljanja informacionog toka.
Informaciona tehnologija
Sposobnost primene informacione tehnologije moe da se poredi sa sposobnou da se
logistiki procesi podre i koordiniraju razliitim softerom i hardverom. Primenom informacionih
Stanivukovi, D., Povratna logistika, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.
Bulatovi, M., (2013), Logistika, Inenjerska komora Crne Gore, Podgorica.
28
Beker, I., Stanivukovi, D., (2007), Povratna logistika (Reverse Logistics), Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.
26
27
24
Fedor Drmanovi
tehnologija, omogueno je povezivanje svih podsistema u preduzeu, kao i povezivanje preduzea

sa okruenjem.
Spremnost za razmenu informacija
Spremnost za razmenu informacija je od presudnog znaaja za integraciju u informacionom
toku. Kada je visoko angaovanje za razmenu podataka, tada postoji i spremnost za razmenu
informacija. Razmena podataka obuhvata operativne podatke (porudbine, nalozi, fakture, itd) i
strateki vane informacije (prognoze, planove, itd).
Sposobnost razmene informacija
Pod sposobnou razmene informacija se podrazumeva da se informacije razmenjuju brzo,
kompletno i trokovno povoljno. Primenom komunikacionih sistema za rad u realnom vremenu,
omoguen je brz i trokovno povoljan protok informacija, koji ne mora da se prekida manuelnim
aktivnostima.
Mogunosti poboljanja informacionog toka
Poboljanje informacionog toka moe se ostvariti sa sledeih aspekata:
tehniki,
organizacioni i
pravni.
Tehniki aspekti su usmereni na poboljanje tehnike na nivou prenosa podataka i na nivou primene.
Na nivou prenosa podataka, poboljanja se postiu primenom modernih oblika komunikacije i
standardizacijom formata podataka. Standardizovanje formata podataka je poeljno, poto se time
kod manuelne razmene podataka znatno smanjuje verovatnoa pogrenog opaanja, a kod
elektronske razmene podataka to je preduslov za dalju automatizovanu obradu podataka.
Organizacioni aspekti se bave prilagoavanjem podsistema preduzea i njihovih procesa novim
informacionim i komunikacionim tehnologijama.
Pravni aspekti za poboljanje informacionog toka, se bave bezbednou podataka (zatita od
gubitka, unitenja i falsifikovanja), zatitom podataka (zatita od neovlaenog pristupa) i garancija
pri razmeni podataka (obezbeenje pravne sigurnosti).
Za efikasno i efektivno funkcionisanje povratne logistike, neophodno je da u preduzeu postoji
informacioni sistem koji moe na adekvatan nain da odgovori na zahteve za brzim, tanim i
efektivnim informacijama. Potrebno je obezbediti da informacioni sistem povee i integrie sve
uesnike u lancu povratne logistike od potroaa, preko skupljaa i sortiraa neeljenih proizvoda,
preraivaa i primarnih proizvoaa, posrednika, funkcije transporta, kao i ostalih funkcija u
preduzeu, pa sve do specijalizovanih institucija i organizacija drutvene zajednice.
Izrada adekvatnog informacionog sistema koji moe da odgovori na ove potrebe i zahteve, nije
jednostavna i iziskuje znatna finansijska ulaganja, ali je neophodna za organizaciju i na taj nain
poboljava celokupan logistiki kanal, spremnou da odgovori na zahteve potroaa, dravnih
institucija i na ekoloke zahteve.
25
Fedor Drmanovi
4. LEAN KONCEPT
4.1 POJAM I DEFINICIJA LEAN KONCEPTA
LEAN koncept proizvodnje predstavlja tenju za sistematskom identifikacijom i eliminacijom
gubitaka u proizvodnom procesu i generalno u svim procesima u preduzeu, kako bi se postigla
maksimizirala brzina i fleksibilnost tih procesa, sa ciljem da se proizvod:
dostavi u pravo vreme

proizvede sa to manjom potronjom resursa
proizvede kvalitetnije od konkurentskog proizvoda
proizvede bre i jeftinije od konkurentskog
uz umanjenje to je mogue vie gubitaka u procesu proizvodnje
LEAN koncept nastoji da eliminie bilo kakve suvine aktivnosti, koje ne doprinose vrednosti
proizvoda, bilo da su to prekomerna proizvodnja, ekanje ili pripremno-zavrno vreme. Svaka
aktivnost u preduzeu troi odreene resurse koji se uvek mogu preraunati u novanu jedinicu.
Svaka aktivnost koja je poveava proizvodno vreme, poveava i cenu kotanja proizvoda.
LEAN koncept je nastao na temeljima TPS (Toyota Production System), razvijenog od strane
automobilskog proizvoaa Tojote, kao odgovor na teku poziciju u kojoj se kompanija nala posle
Drugog svetskog rata. Tojota je razvila TPS na osnovu tri premise:
1. Sve to tokom proizvodnog procesa ne doprinosi vrednosti gotovog proizvoda
potrebno je ukloniti iz procesa
2. Smanjiti to je vie mogue vreme ciklusa proizvodnje proizvoda i smanjiti
trokove nezavrene proizvodnje, a pri tom poveati fleksibilnost sistema.
3. Ne proizvoditi proizvode za koje ne postoji kupac. Napraviti kupcu proizvod
kakav on eli u to kraem moguem roku.
TPS se bavio sledeim problemima koji su postojali u proizvodnim procesima Tojote:
Problemi u procesu obrade svega 10% vremena potrebno za obradu nekog dela u
proizvodnom procesu je utroeno za njegovu obradu, dok je preostalo vreme
potroeno na pripremu radnog mesta, alata i ekanje da predmet bude doneen na
obradu
Postojanje suvie neispravnih delova koje je bilo potrebno eliminisati pre nego to se
takav neispravan deo ugradi u finalni proizvod
Postojanje suvie nedovrenih proizvoda u fabrikama usled poveanog broja razliitih
modela automobila.
Promena alata je predugo trajala, posebno kod presa za asiju automobila i
predstavljala najvee usko grlo budue fleksibilne proizvodnje
Na osnovu ovih problema, utvreni su osnovni ciljevi TPS-a koji su bili usmereni ka tome da
se eliminiu preoptereenja (muri), neusaglaenosti/nedoslednost (mura) i gubici, kart (muda).
26
Fedor Drmanovi
Najvei uinak na proces se postie kad je proces dizajniran tako da isporui traene rezultate glatko,
uskljuivanjem neusaglaenosti (mura). Takoe, od kljunog znaaja je da proces to vie bude
fleksibilan, kako bi se izbeglo preoptereenje (muri), koje za posledicu ima stvaranje otpada,
gubitaka (muda).
Postoji sedam osnovnih gubitaka koji su definisali menaderi Tojote. Takva sistematizacija se
moe primeniti u bilo kom preduzeu, za bilo koji proces i osnova je LEAN koncepta - Preduzee
bez gubitaka. Vremenom su preduzea koja praktikuju LEAN koncept sistematizovala 9
vrsta gubitaka29:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Prekomerna proizvodnja - predstavlja proizvodnju koja prevazilazi potranju. Svaki

proizvod koji nije odmah prodat, ili ugradjen u konani proizvod, zauzima prostor,
smanjuje novane resurse kojim preduzee raspolae i remeti tok proizvodnje.
Greke - greke (kvar, mana) na samom proizvodu koje direktno poskupljuju cenu
prizvoda, nisu jedine na koje se misli. Pojam greke ukljuuje i greke u dokumentaciji,
davanje netanih informacija o proizvodu, kanjenje isporuke ili pravljenje suvie otpada
tokom obrade.
Zalihe - troak nastaje kada postoji nepotrebno visok nivo sirovog materijala, nezavrene
proizvodnje ili delova. Sve ovo poviuje cenu skladitenja, i poveava procenat greaka
u proizvodnji.
Transport - bilo koje kretanje materijala koje ne doprinosi vrednosti proizvoda, kao to
je npr. transport izmeu radnih jedinica. Ideal kome se tei je da se materijal im zavri
obradu na jednoj maini odmah pree na sledeu.
ekanje - ekanje je prazan hod maina i radnika, dok se eka da doe deo za obradu
koji nije tu, usled uskih grla u proizvodnji, loeg takta ili zastoja u transportu.
Korekcija - potrebno izbegavati bilo kakve greke u proizvodnji koje mogu da dovedu
do dorade na predmetima rada, jer one poveavaju cenu kotanja, koe kontinuirani tok
materijala, i poveavaju vreme proizvodnje. Potrebno je teiti 0% karta i implementaciji
totalnog menadmenta kvaliteta.
Kretanje - bilo kakvo nepotrebno kretanje, ili nepotrebni pokreti radnika, koji ga
ometaju u obavljanju posla. Takoe, loa ergonomija radnog mesta ili nepripremljeno
radno mesto utiu na pripremno-zavrno vreme maine, to smanjuje efikasnost.
Prekomerna obrada - prekomerna obrada zavrnog proizvoda koju kupac nee
prepoznati kao povean kvalitet.
Nepovezanost znanja - ovo se deava kada znanje ili informacija nisu dostupni u
trenutku kada su potrebni. najee se odnosi na manjkavost procedura, ili njihovu
nedostupnost, a kao rezultat se javljaju uska grla proizvodnje ili greke na proizvodima.
Prekajski, S., (2007), Analiza mogunosti primene LEAN koncepta u domaoj praksi, diplomski-master rad, Fakultet
tehnikih nauka, Novi Sad.
29
27
Fedor Drmanovi
4.2 PRINCIPI I PREDNOSTI LEAN KONCEPTA U ORGANIZACIJI

Pre upoznavanja metoda i tehnika koje mora primeniti, kako bi neka organizacija postala
LEAN, koji u praksi efikasno funkcionie, potrebno je sumirati sve zahteve i principe LEAN
metodologije:
Osnovni principi LEAN koncepta su:30
Prepoznavanje gubitaka (WASTE) - prvi korak je prepoznavanje onoga to predstavlja
vrednost za kupca iz njegove perspektive. Bilo koji materijal,proces ili odlika proizvoda
koja ne dovodi do stvaranja vrednosti iz korisnikove perspektive je troak i treba da bude
eliminisan.
2. Standardizacija procesa - LEAN koncept zahteva izuzetno precizne i detaljne
proizvodne procedure koje u svakom trenutku proizvodnog procesa tano definiu stanje
materijala, vreme, nastavak operacije i rezultat aktivnosti koju je radnik sproveo na
predmetu rada. Na ovaj nain se redukuju varijacije u tom smislu to je radnicima u
LEAN proizvodnji greka svedena na minimum.
3. Neprekidan tok - LEAN cilja ka implentaciji neprekidnog toka, oslobaajui proizvodni
proces uskih grla, ekanja, prekida i preskakanja.
4. Sistem vuenja (Pull system) - cilj ovakvog sistema je da proizvede samo ono to je
potrebno, kad je potrebno. Proizvodnja se pokree signalom od strane radne stanice koja
se nalazi nie u lancu. Tako svaka radna stanica proizvodi samo ono to je potrebno
sledeoj radnoj stanici u nizu.
5. Kvalitet na izvoru - cilj LEAN koncepta je da se greke u proizvodnji otkriju u samom
nastajanju. Da bi to moglo da se sprovede, radnici moraju ispitati kvalitet delova kao deo
samog procesa obrade.
6. Konstantno unapreenje - stremljenje ka savrenstvu konstantnim uklanjanjem
gubitaka iz proizvodnje. Na ovaj nain svi zaposleni u preduzeu su ukljueni u ovaj
kontinuirani proces.
1.
Ukoliko se svi od navedenih principa uspeno implementiraju i sprovode u organizaciji, preduzee

e imati sledee prednosti:
smanjene zaliha
smanjeno vreme ciklusa proizvodnje
poveanje operativne gotovosti
poveanje kvaliteta proizvoda
poveanje efikasnosti radnika
smanjenje broja otkaza maina
poveanje iskorienja maina i prostora
smanjenje skladita
30
28
Fedor Drmanovi
Da bi se LEAN koncept uspeno primenio unutar nekog preduzea, potrebno je primeniti niz metoda
i tehnika. Osnovna dva principa, neprekidan tok i sistem izvlaenja, moraju biti potpunosti
primenjeni, dok se ostali principi mogu postepeno uvoditi, zajedno sa prihvatanjem LEAN filozofije
od strane preduzea.
4.3 METODE I TEHNIKE LEAN PROIZVODNJE

Metode i tehnike LEAN proizvodnje mogue je predstaviti grafiki, na sledei nain
(Slika 7.)
Slika 7: Metode i tehnike LEAN proizvodnje
LEAN proizvodnja na slici je predstavljena kao kua, ije stubove predstavljaju JIT (Just-InTime) koncept i Jidoka (kvalitet na izvoru). Temelje kue predstavljaju LEAN filozofija,
uravnoteena proizvodnja, vizuelna upravljivost sistema i poveana standardizacija sistema. Cilj je
unapreenje poslovanja, kroz timski rad i konstantno unapreenje LEAN koncepta.
Primena LEAN metodologije predstavlja uspostavljanje idealnih tokova materijala kroz itav
lanac snabdevanja u skladu sa zahtevima potroaa. Pod pojmom idealni se podrazumeva da se
minimiziraju sva ulaganja, svi napori i trokovi, a da se poveaju performanse i efekti u funkciji
perfektnih ciljeva poslovanja. Uz pomo sledeih metoda i tehnika u LEAN proizvodnji, postiu se
smanjenja napora radne snage, proizvodnog prostora, smanjuju se trokovi opreme i skrauje vreme
razvoja novog proizvoda.
JUST-IN-TIME - je metodologija usmerena pre svega na smanjenje vremena protoka unutar
proizvodnog procesa, kao i vremena odziva dobavljaa i krajnjih potroaa. U sutini, Just-In-Time
koncept predstavlja proizvodnju bez zaliha, odnosno, preciznim planiranjem i menadmentom
distributivnih lanaca, postie se proizvodnja bez nepotrebnih vikova, zastoja, ekanja, sa brzim
odzivom na zahteve.
STANDARDIZOVANI RADNI PROCESI - realizacija proizvodnih procesa i procedure koje
opisuje nain njihovog izvoenja, moraju biti vrlo precizno definisane, sve do pojedinanih operacija
i zahvata na odreenom predmetu rada. Svaki od radnika mora biti upoznat do detalja sa pravilima i
procedurama vezanim za njegov deo posla, kako se ne bi deavale greke na predmetu obrade. Visok
nivo standardizacije omoguava kompaniji da lako proiri kapacitete bez poremeaja proizvodnje. U
LEAN standardizaciji postoji mnogo vii nivo standardizacije nego to je propisano ISO9001:2001
standardom, posebno u oblasti koji objanjavaju pokrete radnika, ishod operacije i sledei korak.
29
Fedor Drmanovi
U LEAN proizvodnji, standardizovani rad ima nekoliko glavnih elemenata:
Redosled standardnih operacija - predstavlja taan redosled operacija koje

radnik mora da potuje. On mora da potuje i standardizovane pokrete. Ovo je
precizno specificirano iz razloga kokao bi svi radnici obavljali posao slino.Na taj
nain se smanjuje varijacija u procesu, a samim tim i kart. Idealno, procedure bi
trebalo da idu u detaljizaciju pokreta, ruke (MTM sistem).
Standardizovano vreme - takt je frekvencija kojom je pojedinaan proizvod
proizveden. Takt je uveden kako se bi tano odredio i nadgledao ritam proizvodnje
proizvoda na razliitim delovima proizvodnog pogona. U LEAN proizvodnji, takt
svakog proizvodnog procesa je aktivno voen i kontrolisan,kako bi se omoguio
neprekidan tok.
Standardizovane zalihe - potreban minimum zaliha koji nadoknauje eventualni
diskontinuitet u proizvodnji i omoguava konstantan neprekidni tok.
Objanjenje standardizovanog rada radnicima - Procedure koje objanjavaju radnicima nain
obavljanja rada na radnim mestima, ne sme da sadri iskljuivo tekst, ve slike, eme i primere.
Radnici nisu spremni samo da itaju tekst i umnogome im je lake da prihvate crtee, primere i slike.
Procedure moraju biti jasne i detaljne, ali u isto vreme, jednostavne za shvatiti.
Standarizovani rad i fleksibilnost - iako su procedure vrlo striktne i precizne LEAN proizvodnja
promovie unapreenja u proizvodnom procesu od strane radnika. Potrebno je vriti stalno auriranje
procedura, kada doe do poboljanja u procesima.
Kako bi se unapreenje proizvodnog procesa odvijalo na najefikasniji mogui nain, potrebno je
delegirati odgovornost za pripremu i distribuciju potrebne dokumentacije i vizuelne opreme i sve
eventualne promene u procesima moraju blagovremeno biti prezentovane radnicima od strane
njihovih supervizora.
VIZUELNI MENADMENT - omoguuje radnicima da budu dobro obaveteni o proizvodnim
procedurama, trenutnom stanju i ostalim bitnim stvarima, kako bi se proces obavljao to efikasnije.
Sve procedure moraju biti na jasan nain grafiki predstavljene, zbog toga to se taj nain pokazao
kao mnogo efektivniji u odnosu na pisanu dokumentaciju.
Andon svetla - radna mesta na proizvodnoj traci opremljena su svetlima koja se nalaze izdignuta,
kako bi bila lako uoljiva. Postoje tri svetla, zeleno uto i crveno. Potrebno je da svetla budu lako
uoljiva kako bi pomo pristigla u to kraem vremenskom roku. Kada radnik naie na problem, on
ukljuuje uto svetlo i signalizira postojanje problema. Voa tima dolazi do radnog mesta i otklanja
problem ako je jednostavan ili lako ispravljiv. U sluaju da je problem komplikovan ukljuuje se
crveno svetlo i zaustavlja deo linije. Voe tima obuene su ta i u kom momentu da preduzmu, ako
doe do aktiviranja andona.
Montane linije najee su podeljenje u segmente sa malim sigurnosnim baferima izmeu. Na taj
nain, ukoliko doe do zaustavljanja jednog dela linije, drugi deo linije jo krae vreme moe
nastaviti proizvodnju pre nego to ostane bez predmeta rada. Na taj nain retko kad se dogaa da se
zaustavlja cela fabrika usled registrovanog problema.
JIDOKA (KVALITET NA IZVORU) predstavlja tenju da se svaka mogunost pojave defekta
na proizvodu sprei jo u fazi proizvodnje, odnosno ukoliko i doe do pojave defekta da se on otkrije
u to ranijoj fazi procesa proizvodnje. Glavni principi Jidoka metodologije su:
Neposredna inspekcija primarna kontrola proizvoda se vri od strane radnika,
a ne njegovog supervizora, tako da on prvi uoava problem
30
Fedor Drmanovi
Inspekcija izvora kontrolori kvaliteta istrauju uzrok nastanka greke i

istrauju nain nastanka greke na proizvodu, a ne samu greku na proizvodu;
sprovodi se preventivno odravanje.
Jasna odgovornost usled postojanja sledljivosti proizvoda, mogue je u
svakom koraku proizvodnje utvrditi ija je nainjena greka i koje odgovoran za
nju.
Poka Yoke predstavlja jednostavne metode za inspekciju, kojima se
onemoguava da defektni deo pree u sledeu fazu proizvodnje. Cilj ove metode
je da se proces proizvodnje izvede na taj nain da se greke na delu proizvoda
odmah uoavaju i koriguju i time se spreava da finalni proizvod, na bilo koji
nain, bude neispravan.
Namerno gaenje postupak kojim se zaustavlja, najee samo deo
proizvodne linije ukoliko se otkrije neki nedostatak na proizvodu, da bi se otkrio
i otklonio uzrok tog problema. Na taj nain se postie proizvodnja sa nula karta
i onemoguava se da defektni proizvodi stignu dalje u proizvodnom procesu. U
LEAN preduzeima je dozvoljeno radnicima da sami zaustave deo ili ceo
proizvodni proces, ukoliko otkriju neki problem ili greku u proizvodnom
procesu i time se poveava odgovornost radnika i radnik se motivie da eliminie
gubitke iz procesa i ostvari apsolutni kvalitet proizvoda.
MAPIRANJE PROIZVODNOG PROCESA predstavlja jednu od bitnih metoda LEAN

proizvodnje i predstavlja alat kojim se identifikuju oblasti i koraci potrebni za poboljanje u okviru
organizacije, pomou upotrebe drugih alata LEAN proizvodnje. Mapiranjem proizvodnog procesa
se vizuelno objanjavaju tokovi materijala i informacija kroz proizvodni ciklus. Korienjem
razliitih alata za mapiranje, mogu se identifikovati koraci proizvodnog ciklusa koji ili poveavaju
vrednost proizvodu ili poveavaju cenu kotanja proizvoda. Mape toka vrednosti moraju na realan
nain da prikau stanje sistema, a ne da prikau samo delove sistema koji dobro fukcioniu i kojima
nije potrebno poboljanje. Mapiranje se vri i zbog smanjivanja proizvodnog ciklusa i lakeg
pronalaenja mesta za unapreenje proizvodnje.
5 S je naziv metode organizacije radnog mesta, koji koristi pet japanskih rei na slovo s: Seiri poslunost, Seiton - urednost, Seiso - istoa, Seiketsu - savrenstvo, Shitsuke - disciplina. Cilj ove
metode je da se svako radno mesto organizuje tako da bude efikasno i efektivno i da ubrza i olaka
posao radniku. Japanskih 5 S bi moglo biti prevedeno kao:31
1. Sortiraj (Sort) - sortirati i rasporediti alate. Sortiranje izvriti tako da se alati
koji se esto koriste stavljaju na dohvat ruke, a oni koji se ne koriste esto se
postavljaju dalje.
2. Uredi (Straighten) - urediti stvari koje su bitne, tako da im bude lak pristup.
Cilj je da se minimalizuje broj pokreta koje radnik mora da izvri tokom rada.
Na primer, kutije za alat trebalo bi da stoje vertikalno sa jasno obeleenim
mestima za alat, kako bi uzimanje bilo jednostavnije i kako bi se odmah uoilo
da li neki alat nije na svom mestu.
31
31
Fedor Drmanovi
3. Oisti (Scrub ili Shine) redovno istiti maine i radna mesta tako da se
minimiziraju problemi vezani za neistou. U nekim industrijskim procesima,
praina je jedan od uzroka loe povrine proizvoda ili zaprljanosti naneene
boje. Da bi se praina lake uoila LEAN fabrike najee farbaju podove u
svetle boje i poboljavaju izvore svetlosti unutar fabrike.
4. Standardizuj (Stabilise ili Standardise) - prethodna 3S pravila je potrebno
standardizovati i za njih ispisati odgovarajue procedure. Posle nekog vremena
izabrati najbolje naine iz prakse za sortranje, slaganje i ienje i pridravati ih
se.
5. Odravaj (Sustain) - odravati kulturu 5S meu radnicima. Odravati edukacije
i uiniti da 5S postane deo korporativne prepoznatljivosti.
PREVENTIVNO ODRAVANJE - je serija procedura i postupaka koje se preduzimaju kako bi se
pronali i otklonili problemi pre njihovog nastanka. LEAN proizvodnja zavisi od preventivnog
odravanja, kako bi bili izbegnuti zastoji usled kvara maine i ne postojanja rezervnih delova na
lageru. Ako je pouzdanost maina mala, proizvoa je primoran da ima nezavrene proizvode na
lageru kako proizvodnja ne bi stajala, a oni se smatraju fundamentalnim gubitcima.
TOTALNO PRODUKTIVNO ODRAVANJE (TOTAL PRODUCTIVE MAINTENANCE) TPM dodeljuje osnovne preventivne poslove odravanja radnicima. U osnovne preventivne poslove
odavanja spadaju inspekcija maine, ienje, podmazivanje, zatezanje i kalibracija. Svaki radnik
je zaduen da odrava maine na kojima radi. TPM jasno preputa odgovornost radnicima. Radnici
su duni da deluju proaktivno, nadgledaju i isprave mogue uzronike kvara maine. Preputanjem
odgovornosti radnicima na mainama, pojava kvarova se redukuje. TPM takoe zahteva od radnika
da informiu odravanje o stanju maina i moguim problemima. TPM odravanje (kao funkcija u
preduzeu) je zadueno za generalne remonte, unapreenje opreme i obuku radnika.
SMANJENJE PRIPREMNO ZAVRNOG VREMENA - LEAN koncept cilja na smanjenje
zastoja usled vremena trajanja promene alata i priprema maina. Velika koliina vremena se izgubi
pri nametanju alata na mainu i njegovog kalibriranja. Da bi se smanjilo vreme potrebno za promenu
alata na maini, potrebno je konstantno unapreenje radnog procesa. esto se pripremno zavrna
vremena redukuju standardizacijom. Pravljenjem preciznih ema montae alata i redosleda kada koji
alat treba da se postavi na mainu, smanjuje se nesigurnost oko narednog koraka pri rekonfiguraciji
maine za narednu operaciju. Drugi naini da se smanji pripremno zavrno vreme ukljuuju izmenu
proizvodnog procesa, ili nabavku duplih alata kako ne bi dolazilo do zastoja usled samo jednog
kompleta alata.
SMANJENJE PARTIJE - cilj LEAN je da se materijal kroz fabriku kree u najmanjim moguim
partijama. Kada su partije male, manja je i nedovrena proizvodnja i vea sigurnost da e radne
jedinice nizvodno u procesu proizvesti tano ono ta kupcu treba kad mu treba. Zbog toga LEAN
favorizuje vei broj malih proizvodnih linija sa malim partijama, i radnim jedinicama sa U
proizvodnim tokom. Osnovne koristi malih partija su smanjenje nezavrene proizvodnje, vei
proizvodni miks i vei sinergetski efekat izmeu radnika.
RASPORED PROIZVODNOG POGONA - potrebno je da maine budu tako rasporeene, da se
minimizira transport unutar proizvodne hale. Nezavrena proizvodnja treba da, odmah po zavretku
obrade na jednom radnom mestu, bude postavljena to blie narednom radnom mestu na kom e biti
procesuirana. Na ovaj nain smanjuje se prostor koji zauzima inventar i smanjuje rizik od oteenja.
32
Fedor Drmanovi
KANBAN - je metod snabdevanja zasnovan na sistemu izvlaenja koji koristi vizuelne signale (npr.
kartice razliitih boja) da bi signalizirala proizvodnji koja se nalazi uzvodno u toku proizvodnje.
Moe se rei da je kanban i sredstvo komunikacije u sistemu izvlaenja. Kanban moe biti kartica,
vizuelni displej, prazna paleta tj. bilo ta to daje signal da se pone sa proizvodnjom odreenog dela.
Najee se razlikuju se dva tipa kanbana, proizvodni kanban, (P) i transportacioni, odnosno kanban
povlaenja, (T). Proizvodni kanban daje odobrenje radnoj jedinici da proizvede odreenu koliinu
proizvoda i prati taj proizvod, dok transportacioni kanban slui da odobri transport proizvedenog
proizvoda ka sledeoj radnoj jedinici koja nalazi nizvodno od one na kojoj je proizvod napravljen.
Druga namena transportacionog kanbana je da prati transport proizvoda kroz celokupan proizvodni
proces.
URAVNOTEENJE PROCESA RADA U PROIZVODNJI - ima za cilj da podjednako optereti
proizvodni sistem i, na taj nain, minimizira gomilanje nezavrenih proizvoda. Kada je povean obim
proizvodnje, potrebno je ravnomerno opteretiti itav sistem. Na taj nain se bolje iskoriavaju
maine i lake alociraju neohodni radnici i oprema. Da bi se uravnoteenje procesa rada moglo
sprovesti glatko, potrebno je da preduzee dostigne svoj stvarni kapacitet i najveu moguu brzinu
proizvodnje svakog dela proizvodnje.
TAKT - kako bi neprekidni tok funkcionisao na odgovarajui nain, svaka radna jedinica treba da
proizvede odreeni proizvod brzinom koja nije ni prevelika ni premala za narednu radnu jedinicu u
procesu. Da bi se takva proizvodnja uspeno sprovela, jedna radna jedninica u celoj proizvodnoj liniji
se postavlja tako da ona odreuje ritam proizvodnje proizvoda. Prema njoj se odreuju sve radne
jedinice i njihov tempo. U zavisnosti koja vrsta kanbana se koristi, najee se za radnu jedinicu koja
postavlja tempo odabira poslednja radna jedinica neprekidnog toka najblia kupcu.
SVEOBUHVATNA EFEKTIVNOST OPREME - je mera iskorienja svakog dela opreme u
odnosu na mogui kapacitet. Sveobuhvatna efektivnost opreme se moe posmatrati sa dva aspekta:
Dostupnost opreme- odnosno koliko je oprema bila u zastoju u odnosu na vreme aktivnosti, i
Iskorienost opreme zastoj opreme u odnosu na maksimalni projektovani kapacitet opreme.
Primenom ovih metoda i tehnika LEAN proizvodnje u okviru nekog preduzea, mogue je utvrditi
stvarnu neefikasnost postojeih sistema. Uz pomo LEAN alata, mogue je izraunati efektivnost
opreme, dobiti informacije gde se nalaze uska grla proizvodnje ili koje funkcije u preduzeu imaju
najmanju efektivnost. Ipak, LEAN koncept poseban naglasak stavlja na maksimalno iskorienje
ljudskih resursa i na timski rad, uopte na humani aspekt rada zaposlenih u preduzeu.
Na slici (Slika 8.), prikazani su elementi LEAN preduzea:
Slika 8: Elementi LEAN preduzea
33
Fedor Drmanovi
5. MOGUNOST PRIMENE LEAN-a U PROCESIMA POVRATNE

LOGISTIKE
5.1 UVOD
U ovom poglavlju diplomskog rada, bie analizirana upotreba LEAN alata u unapreenju
procesa povratne logistike preduzea.
LEAN pristup (ili LEAN metodologija, kako se u literaturi i praksi jo naziva), zbog irokom
spektra primene, ne samo u proizvodnim procesima, ve i u unapreenju razliitih sistema, npr.
zdravstvenog, organa dravne uprave, pa sve do elektronskih sistema poslovanja, odabran je za
implementaciju u povratnoj logistici prvenstveno zbog sveobuhvatnosti i fleksibilnosti svojih alata.
Veliki izbor metoda i tehnika, omoguava da se iz vie uglova sagledaju i analiziraju svi gubici
(WASTE) u procesima preduzea i da se upotrebom LEAN-a smanje ili potpuno eliminiu, kako bi
se poveala efikasnost i efektivnost tog preduzea. LEAN koncept predstavlja, u stvari, postizanje
perfekcije u nekom procesu, kroz konstantno ciklino ponavljanje, dok se iz tog procesa ne eliminiu
sve nepotrebne stvari koje onemoguavaju njegovo savreno funkcionisanje.
Drugi razlog za izbor metoda LEAN-a kao temu ovog rada, jeste u tome to LEAN pristup
tei jednostavnosti i vidljivosti procesa i podrazumeva organizaciju procesa sa logikim sledom
operacija, koji spaja sve ljude i svu opremu, u kompaktnu celinu, neophodnu za tok procesa.
Implementacijom LEAN alata u procese povratne logistike nastoji se, pre svega, da se
sagledaju sve njene funkcije i procesi, da se identifikuju tokovi materijala i informacija kroz procese
i zatim primene neke od metoda i tehnika LEAN koncepta, kako bi se otklonili uoeni nedostaci u
sistemu.
Zato primeniti LEAN u povratnoj logistici? Fokus preduzea treba da bude orijentisan na
zadovoljenje potreba krajnjih korisnika njihovog proizvoda. To je mogue ostvariti ukoliko
preduzee:32
Podri svoj primarni cilj orijentacije prema korisniku svog proizvoda i prepozna znaaj
povratne logistike u ostvarenju tog cilja
Pobolja kvalitet funkcije povratne logistike u preduzeu
Povea efikasnost povratne logistike
Povea zadovoljstvo krajnjih korisnika povratnom logistikom, koja obavlja svoje aktivnosti
bez greaka, na vreme
Uputi i ukljui sve zaposlene u aktivnosti povratne logistike
Povea produktivost preduzea uz istovremeno smanjenje trokova
Za potrebe povratne logistike i primene LEAN metode, neophodno je definisati tri osnovna
tipa otpada koji se javljaju u procesima povratne logistike, a ije delovanje na procese u preduzeu
moe imati nepovoljne posledice. To je otpad nastao tokom proizvodnog procesa (proizvodni kart i
ostali nusprodukti proizvodnje), otpad koji predstavljaju vraeni proizvodi (proizvodi na kraju
ivotnog ciklusa, proizvodi za zamenu, proizvodi pod garancijom) i ambalaa proizvoda. Posebnu
kategoriju predstavlja otpad koji je opasan po prirodnu sredinu, ali njegovo procesuiranje u okviru
povratne logistike nee biti predmet razmatranja u ovom radu.
32
Stojiljkovi, V., LEAN u zdravstvu, Despot book, Ni.
34
Fedor Drmanovi
Drugi problem povratne logistike, predstavlja veliki faktor neizvesnosti, odnosno nemogunost
dugoronog planiranja kontinuiranog procesa, zbog niza nedoslednosti koji se mogu javiti u procesu
povratne logistike (koliina otpada u proizvodnji, koliina vraenih proizvoda, vremenski dug proces
obrade vraenih proizvoda, nemogunost izraunavanja tane vrednosti ukupnih trokova povratne
logistike, itd.).
Procesi povratne logistike, odvijaju se suprotnom pravcu u odnosu na direktnu logistiku, tako
da je od veoma velikog znaaja usklaivanje ova dva logistika i informaciona toka, kako ne bi dolo
do situacije da meusobno nepovoljno utiu jedan na drugi i na taj nain negativno utiu na
celokupan proizvodni proces preduzea.
Trokovi implementacije povratne logistike u preduzee su, takoe, vrlo bitan faktor. Neka
istraivanja pokazuju da integracija povratne logistike u procese preduzea mogu umanjiti profit tog
preduzea i do 30%, (Martin, 2006.). to predstavlja znaajno ulaganje, tako da mnoga preduzea
oklevaju sa uvoenjem funkcije povratne logistike.
LEAN nudi mnoge alate i tehnike koje nam omoguuju implementaciju i efikasno
funkcionisanje funkcije povratne logistike uz konstantnu evaluaciju uinka i poboljanje procesa.
Kako je ponuda alata izuzetno velika i LEAN se konstantno menja i unapreuje u skladu sa
potrebama preduzea, u nastavku ovog diplomskog rada bie obraene pojedine metode i tehnike
kojima bi se mogli unaprediti procesi povratne logistike. Pojedine od tih metoda obraene su u
prethodnim poglavljima i u nastavku rada e detaljnije biti objanjene.
To su:
5 S - metoda za struktuirani pristup razvoju radne discipline
Visual management - metod grafikog prikazivanja svih proizvodnih procedura, trenutnog

stanja, metod komunikacije izmeu zaposlenih, i zaposlenih i menadmenta
SMED (Single-Minute Exchange of Dies) - metoda brze zamene alata
Kanban - metod snabdevanja i kontrole skladita, zasnovan na vizuelnim signalima

(karticama)
Heijunka - je tehnika uravnoteenja procesa rada u proizvodnji, iji je cilj ravnomerno

optereenje procesa proizvodnje
Poka Yoke - metoda za prevenciju, korekciju i ukazivanje na pojavu ljudske greke u

proizvodnom procesu
U narednim podpoglavljima, bie detaljnije opisane navedene metode i tehnike LEAN-a, a zatim e
biti primenjene na procese povratne logistike i bie prikazane pretpostavke koja su ostvarena
poboljanja aktivnosti povratne logistike primenom ovih LEAN alata.
35
Fedor Drmanovi
5.2 5 S METODA
5 S je je skup pravila za organizovanje radnog mesta svakog radnika. Cilj je da svako radno
mesto bude organizovano tako da bude maksimalno efikasno i ubrza i olaka rad radniku.
5 S predstavlja najpreprepoznatljiviju tehniku LEAN koncepta zbog toga to ju je mogue najlake
primeniti i veoma brzo daje rezultate. Preko 5 S pravila organizovanja radnog prostora, najlake se
svim zaposlenima objanjava itava LEAN filozofija eliminacije gubitaka u preduzeu.
5 S ima za cilj da maksimalno racionalizuje prostor preduzea i da elimie nepotrebne pokrete
radnika tako to e sav potreban alat biti na svom mestu, jasno obeleen i uoljiv, ist i uvek spreman
za upotrebu. Sledei cilj 5 S je da radnici sami vode rauna o svom radnom mestu i mainama na
kojim rade i na taj nain doprinesu totalnom produktivnom odravanju.
Praksa je da pet S sprovode timovi i uinak primene ocenjuju menaderi, koji na osnovu
rezultata nagrauju timove koji su najbolji u primeni. 5 S tehnika igra veliku ulogu kod bezbednosti
na radnom mestu i to predstavlja predmet ocene (najee se dodeljuje premije za tim koji ima
najbolje rezultate bezbednosti na radnom mestu).
5 S je naziv metode organizacije radnog mesta, koji koristi pet japanskih rei na slovo s: Seiri
- poslunost, Seiton - urednost, Seiso - istoa, Seiketsu - savrenstvo, Shitsuke - disciplina. Cilj ove
metode je da se svako radno mesto organizuje tako da bude efikasno i efektivno i da ubrza i olaka
posao radniku. Japanskih 5S moglo bi biti prevedeno kao:
1. Sortiraj (Sort) - sortirati i rasporediti alate. Sortiranje izvriti tako da se alati
koji se esto koriste stavljaju na dohvat ruke, a oni koji se ne koriste esto se
postavljaju dalje.
2. Uredi (Straighten) - urediti stvari koje su bitne, tako da im bude lak pristup.
Cilj je da se minimalizuje broj pokreta koje radnik mora da izvri tokom rada.
Na primer, kutije za alat trebalo bi da stoje vertikalno sa jasno obeleenim
mestima za alat, kako bi uzimanje bilo jednostavnije i kako bi se odmah uoilo
da li neki alat nije na svom mestu.
3. Oisti (Scrub ili Shine) redovno istiti maine i radna mesta tako da se
minimiziraju problemi vezani za neistou. U nekim industrijskim procesima,
praina je jedan od uzroka loe povrine proizvoda ili zaprljanosti naneene
boje. Da bi se praina lake uoila LEAN fabrike najee farbaju podove u
svetle boje i poboljavaju izvore svetlosti unutar fabrike.
4. Standardizuj (Stabilise ili Standardise) - prethodna 3S pravila je potrebno
standardizovati i za njih ispisati odgovarajue procedure. Posle nekog vremena
izabrati najbolje naine iz prakse za sortranje, slaganje i ienje i pridravati ih
se.
5. Odravaj (Sustain) - odravati kulturu 5S meu radnicima. Odravati edukacije
i uiniti da 5S postane deo korporativne prepoznatljivosti.
36
Fedor Drmanovi
5.2.1 IMPLEMENTACIJA METODE 5 S U POVRATNOJ LOGISTICI

Primena 5 S, sprovodi se u osam osnovnih koraka:33
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Odrediti podruja primene 5 S (proizvodnja, skladite, utovar i istovar otpada/proizvoda)

Podeliti podruje primene u zone i utvrditi osobe odgovorne za sprovoenje 5 S
Definisati koordinacioni tim
Definisati uloge osoba koje sprovode 5 S
Utvrditi odgovornosti koordinacionog tima
Odrediti spisak ciljeva 5 S koji se ele postii i izvrti reviziju postojeeg stanja
Utvrditi uslove i rokove za sprovoenje revizije
Primeniti 5 S informacionu tablu na kojoj se nalaze vizuelna uputstva o odravanju radnog
mesta
1. Podruje primene - proizvodnja, odnosno, proizvodni pogon, skladite i prostor za utovar i istovar
robe.
Potrebno je jasno definisati prostor koji e biti upotrebljen za odlaganje otpada u neposrednoj
blizini radne jedinice u proizvodnji (npr. kontejneri za odlaganje neispravnih delova proizvoda,
otpatke nastale pri obradi ili demontai proizvoda i sl.).
Na slici (Slika 9.), moe se videti primer ureenog mesta i jasno obeleenog kontejnera za
odlaganje otpada
Slika 9: Primer ureenog mesta i obeleenog

kontejnera za odlaganje otpada
Takoe, metoda 5 S, mora biti primenjena na samu radnu jedinicu na kojoj se vri demontaa
ili sortiranje vraenih proizvoda/otpada, kako bi radno mesto bilo u skladu sa pravilima 5 S: bez
suvinih alata, uredno poreanih na dohvat ruke, dodatna oprema (kutije za alat i kontejneri za
odlaganje otpada) uredno sloena i na predvienom mestu, redovno odravanje istoe,
standardizacija prethodna tri pravila i odravanje i stalno unapreenje 5 S metode.
33
Arcidiacono, G., et al., (2012), Leading processes to lead companies: Lean Six Sigma Kaizen Leader & Green Belt
Handbook, Springer-Verlag, Italia.
37
Fedor Drmanovi
Na slici (Slika 10.), prikazana je razlika izmeu izgleda i organizacije radnog mesta pre i posle
sprovoenja metode 5 S
Slika 10: Izgled i organizacija radnog mesta pre i posle upotrebe metode 5 S
Isti postupak potrebno je ponoviti i skladitu i prostorima za utovar i istovar robe (skladite je
potrebno iz razloga to pretpostavljamo da sistem izvlaenja otpada nee uvek biti u mogunosti da
odgovori na zahteve LEAN-a o nultim zalihama).
2. Podela u zone - nakon definisanja prostora, potrebno je podeliti prostore za odlaganje otpada u
zone i vizuelno ih obeleiti, na taj nain da se jasno moe uoiti o kom prostoru je re i koja je putanja
kojom se otpad odnosi od radne jedinice ka prostoru za utovar/istovar robe ili do skladita. Primer
izgleda proizvodnog pogona pre i posle primene definisanja prostora i vizuelnog obeleavanja,
moemo videti na slici (Slika 11.)
Osobe odgovorne za sprovoenje 5 S - za sprovoenje 5 S metode, neposredno su zadueni radnici
na radnim jedinicama. Praksa koja je u primeni u LEAN-u je da se vri grupisanje radnih jedinica u
timove. Timovi imaju odreeni naziv, vou i zamenika i svoju zonu u proizvodnom pogonu za koju
su odgovorni.
Slika 11: Primer izgleda proizvodnog pogona pre i posle vizuelnog obeleavanja
3.Definisanjekoordinacionog tima - Koordinacioni tim, u zavisnosti od organizacione strukture, bi

trebalo da ine poslovoe sektora proizvodnje, menader proizvodnje, 5 S (ili LEAN) koordinator i
top menadment.
4. Definisanje uloga u sprovoenju 5 S - Veoma je bitno da svaki radnik u timu, ima definisane
zadatke koje e sprovoditi u sprovoenju 5 S, kako bi se ova metoda adekvatno realizovala. Na
sastancima timova, poslovoa sektora odreuje pojedinca i dodeljuje mu dnevne ili nedeljne zadatke
koje je potrebno da ispuni, koji su predvieni 5 S programom za odreeni vremenski period.
5. Odgovornosti koordinacionog tima - Koordinacioni tim zaduen je prvenstveno za postavljanje
ciljeva koji treba da se ostvare 5 S programom, koordinaciju aktivnosti iz 5 S programa i realizaciju
5 S ciljeva i takoe otklanjanje eventualnih problema koji se mogu pojaviti u procesu primene
programa.
38
Fedor Drmanovi
6. Utvrivanje 5 S ciljeva i revizija postojeeg stanja - 5 S je metoda koja, kao ustalom i sve LEAN
metode, ohrabruje i podstie uee svih zaposlenih u preduzeu, tako da prvi signali da je potrebno
sprovoenje revizije postojeeg stanja i da postoji prostor za unapreenje nekog procesa, dolaze
upravo od samih radnika ili njihovih nadreenih.
Revizija postojeeg stanja, obavlja se najee u formi upitnika, koji sadri pitanja o odreenim
radnjama ili procedurama vezanim za radno mesto i za pitanja su ponueni jednostavni odgovori Da
ili Ne (OK i KO), odnosno da li se odreene procedure i radnje obavljaju ili ne. Na osnovu ponuenih
pitanja, lako je utvrditi kojim segmentima su potrebna unapreenja kroz 5 S program.
Nakon obavljene revizije, utvruju se 5 S ciljevi koji se ele postii, od strane koordinacionog tima
uz saradnju sa radnicima i izrauju se planovi za sprovoenje unapreenja.
7. Uslovi i rokovi za sprovoenje revizije - Na osnovu obima, odnosno koliko su zahtevna
unapreenja koja se ele sprovesti, odreuje se vremenski period potreban za njihovo ostvarenje.
Najee se pravi kontrolni dijagram, za oblasti primene 5 S programa, koji sadri informacije o
merama unapreenja koje se moraju sprovesti i vremenskom roku u kom one moraju biti sprovedene
i sa dijagrama se jasno moe uoiti napredak implementacije.
Primer dijagrama dat je na slici (Slika 12.)
Slika 12: Primer kontrolnog dijagrama sprovoenja 5 S programa
8. Primena 5 S informacione table - 5 S informaciona table predstavlja veoma koristan vizuelni

alat ne samo u grafikom prikazu pravila o odravanju radnog mesta, proizvodnog pogona, magacina,
prostora za utovar/istovar robe, ve i u praenju napretka programa 5 S, tako da se na informacionoj
table istiu novi zadaci koje je potrebno ispuniti u cilju stalnog poboljanja radnog okruenja.
Primer izgleda informacione table dat je na slici (Slici 13.)
Slika 13: Primer izgleda informacione table
39
Fedor Drmanovi
Implementacija 5 S u procesima povratne logistike, prikazane kroz korake 5 S, ciljeve koje je

potrebno ostvariti i pitanja koja je potrebno postaviti kako bi se dolo do realizacije programa, moe
se prikazati preko sledee tabele (Tabela 6.) 34
Tabela T6: Implementacija metode 5 S u povratnoj logistici
Koraci 5 S
Sortiraj
Uredi
Cilj
Kako ostvariti cilj?
Identifikacija potrebnih i
Pokuati dati odgovor na sledea
nepotrebnih stvari u radnom pitanja:
okruenju
Zato je odreena stvar na tom
Eliminisanje ili odlaganje
mestu?
nepotrebnih stvari
Koliko esto je u upotrebi?
Organizovati i urediti sve
Postaviti sve potrebne alate i
potrebne stvari na radnom
maine i urediti prostor za
mestu, tako da su na dohvat odlaganje otpada, odn.
ruke, ureena i spremljena
materijala predvienog za dalje
na svoje mesto
sortiranje i procesuiranje, tako da
bude na dohvat ruke
Koristiti vizualno obeleavanja
alata, maina i mesta za odlaganje
Oisti
istiti i odravati istou na

radnom mestu, podovima
pogona i skladita
Koristiti natpise, kako bi se

upotreba alata, maina i inventara i
drugih stvari olakala i drugim
zaposlenima
istiti unutranjost proizvodnog
pogona i skladita
Redovno ienje spreava
nagomilavanje otpada
Standardizuj
Primenjivati i unapreivati
standard prethodna 3S
koraka
Uvesti promene u nainu ienja

koja olakavaju samo ienje
Uvesti upotrebu registra u koji se
unose podaci o ienju i
odravanju, ko ga je izveo, ko je
kontrolisao
Identifikovati i alocirati obaveze
34
40
Odravaj
Odravati 5S kulturu, kroz

svakodnevnu primenu
Fedor Drmanovi
Uvrstiti novostvorene navike

odravanja radnog mesta
Vriti kontinuirano unapreenje
5S metode
Moe se pretpostaviti da se beneficije koje se postiu primenom ove metode mogu pokazati u sledee
tri oblasti:
1. Produktivnost
smanjivanje vremena utroenog na potragu za alatom, opremom i prostorom za
odlaganje/sortiranje vraenih proizvoda/delova
smanjenje vremena izmeu ciklusa rada na predmetu obrade
efikasno odravanje alata i opreme kroz pravilnu upotrebu i ienje
2. Bezbednost
smanjenje mogunosti nezgoda na radnom mestu
radno mesto je ergonominije i urednije
3. Kvalitet
eliminisanje upotrebe prethodno odbaenih delova
eliminisanje upotrebe neodgovarajuih alata
Primena metode 5 S u povratnoj logistici dala bi dobre rezultate posebno u prijemnim odeljenje
za preliminarni pregled i analizu vraenih proizvoda ili ambalae (gatekeeping), zbog bolje
organizovanosti radnih jedinica koje obavljaju, a njihovo poveanje produktivnosti, moglo bi u
znaajnoj meri da skrati vreme trajanja ciklusa obrade vraenih proizvoda ili ambalae.
5.3 VISUAL MANAGEMENT (VIZUELNI MENADMENT)

Vizuelni menadment je metoda LEAN-a koja sve procese u preduzeu predstavlja grafikim
(vizuelnim) putem i na taj nain omoguava brzu identifikaciju procesa ili informacije koja je traena,
bez upotrebe tradicionalnih vidova komunikacije (pisana dokumentacija).
Primena vizuelnog menadmenta ini radnu jedinicu integrisanu sa ostalim radnim jedinicama
i sa procesima u preduzeu uopte i ini da procesi budu na jasan nain predstavljeni svima (od top
menadmenta do radnika u proizvodnji). Dizajn vizuelnih signala, napravljen je tako da omoguava
brzo prepoznavanje informacija koje se saoptavaju, u cilju poveanja efikasnosti i jasnoe tih
informacija. Ovi vizuelni signali mogu biti u raznim formama: od razliite boje uniformi zaposlenih,
preko ukazivanja na postojanje odreenog problema u procesu, do kanban kartica i heijunka kutija i
raznih drugih primera.
Metode vizuelne kontrole imaju za cilj da poveaju efikasnost i efektivnost procesa tako to e
korake u tom procesu uiniti vie vidljivim. Sa teorijskog (psiholokog) aspekta, moe se rei da
ukoliko se neto jasno vidi ili je na vidnom mestu, lake se pamti i ostaje due u pamenju. Drugi
aspekt vizuelne kontrole jeste standardizacija vizuelnih signala, tako da svi uesnici procesa mogu
lako da identifikuju o kojoj vrsti signala je re.
Postoji mnogo razliitih tehnika koje se koriste za primenu vizuelne kontrole na radnom mestu.
Neka proizvodna preduzea koriste vizuelnu kontrolu kao organizaciono sredstvo za kontrolu nivoa
materijala. Jo jedan vid primene je jasno oznaena pozicija alata na panelu za alat, tako da radnik
41
Fedor Drmanovi
moe jasno uoiti ukoliko mu neki alat nedostaje. Veina preduzea koristi neki oblik vizuelnog
menadmenta, moda i bez znanja o ovoj metodi, ali bilo koja upotreba grafikih simbola umesto
teksta koja je dovoljno razumljiva i shvata se iz prvog puta, predstavlja efikasan vid komuniciranja,
to je i osnovni cilj ove metode.
Zato primeniti ovu tehniku? Metoda vizuelnog menadmenta poseduje mnoge prednosti:35
Brza i jednostavna detekcija normalnih i abnormalnih radnih uslova

Smanjenje vremena
Smanjenje prostora
Smanjenje trokova
Smanjenje ukupnih gubitaka
5.3.1 IMPLEMENTACIJA METODE VIZUELNOG MENADMENTA U POVRATNOJ

LOGISTICI
Potrebno je sprovesti etiri osnovna koraka, kako bi se ova metoda uspeno primenila:35
1. Potrebno je doneti odluku o tome koja vrsta poruke se eli poslati, odnosno kakav dogaaj ili
greka se eli spreiti. Tokom ovog koraka potrebno je ostvariti dobru komunikaciju na svim
nivoima, kako bi se problem to preciznije definisao
2. Dizajn vizuelnog alata treba da bude to jednostavniji i da jasno prenese poruku (kanban
kartica, tabla sa vizuelnim obavetanjima, andon svetla, itd.)
3. Izvriti probno testiranje vizuelnog uticaja na ljude (zaposlene) i traiti povratne informacije
od uesnika
4. Promeniti i prilagoditi vizuelne alate ukoliko je to potrebno
Implementacija vizuelnog menadmenta u povratnoj logistici predstavlja nain da se vizuelno
(grafiki) predstave radnje i procesi koji se odvijaju u okviru povratne logistike i da se oni
pojednostave, odnosno uine vidljivim i jasnim za sve uesnike u procesu. Takoe, potrebno je da se
otkloni mogunost pogrenog korienja opreme i alata i neadekvatnog rukovanja otpadom koji je
potrebno ukloniti iz proizvodnog procesa.
Konkretna primena vizuelnog menadmenta u povratnoj logistici bila bi sprovedena na sledei
nain:
potrebno je istaknuti tablu kod radne jedinice sa vizuelnim uputstvima o tome na koji
nain se vri odlaganje/sortiranje otpada i delova za reciklau, kanban karticama i
drugim obavetenjima (dnevni i nedeljni planovi rada, vremenski termini
odnoenja/pranjenja kontejnera za otpad iz fabrike, itd.)
obeleavanjem prostora koji je namenjen kontejnerima za odlaganje/sortiranje otpada
i delova za reciklau
35
42
Fedor Drmanovi
obeleavanjem kontejnera za odlaganje i sortiranje otpada/delova razliitim bojama,

kako bi izbegla mogunost pogrenog odlaganja, odnosno sortiranja otpada/delova
potrebno je naznaiti nivoe u kontejnerima za odlaganje/sortiranje otpada i delova, koji
bi signalizirali radniku da ih je potrebno isprazniti
trase kojima e se kretati otpad iz proizvodnog procesa moraju biti jasno obeleene
(iscrtane) na podovima proizvodnog pogona
Na sledeim slikama (Slika 14., Slika 15.), prikazani su neki od primera vizuelnog menadmenta:
Na slici (Slika 13.), dat je primer vizuelnog obeleavanja prostora, odnosno jasna pozicija na kojoj
palete sa proizvodima moraju da se nalaze i iscrtanih putanja kretanja u proizvodnom pogonu
Slika 14: Primer vizuelno obeleenog prostora i putanje kretanja u proizvodnom pogonu
Primer izgleda table sa vizuelnim obavetenjima (Slika 16.)
Slika 15: Primer izgleda table sa vizuelnim obavetenjima
Implementacijom vizuelnog menadmenta u procese povratne logistike, ostvarila bi se

mnogobrojna poboljanja: radnje i procesi bi postali jasniji i vidljiviji uesnicima, smanjilo bi se
vreme rukovanja otpadom, a samim tim i poveala produktivnost, ostvarila bi se bolja organizacija
prostora, to bi rezultiralo smanjenjem ukupnih trokova i gubitaka.
5.4 SMED (Single-Minute Exchange of Dies) METODA

SMED predstavlja akronim za Single Minute Exchange Of a Die i oznaava tehniku smanjenja
vremena promene i kalibriranja alata na fleksibilnim mainama. Ova tehnika je nastala kao odgovor
na probleme koji su nastajali u auto industriji, konkretno u fabrici Tojote, zbog nemogunosti brze
izmene alata, koja je umnogome usporavala proizvodnju i smanjivala fleksibilnost proizvodnje i time
dovodila u pitanje konkurentnost LEAN proizvodnje u odnosu na masovnu proizvodnju.
Promena alata na presi za proizvodnju asije predstavljala je najvei problem, zato to je
vreme potrebno za promenu alata bilo dva dana. Presa je predstavljala usko grlo proizvodnje. Presa
43
Fedor Drmanovi
bi morala da proizvede dovoljno delova za proizvodnju u naredna dva dana, tek onda bi se izvrila
zamena alata i tek onda bi drugi delovi za asiju drugog modela automobila mogli da se proizvode.
Paljivim posmatranjem procesa zamene prese, Tojotini inenjeri su pronali nain da ubrzaju
proces. Postavljanjem senzora na donji deo prese, dobijeni su podaci o tome da li se gornji deo prese
sputaju na odgovarajue mesto i na osnovu dobijenih podataka, inenjeri su projektovali rafove za
privrivanje prese. Posle nekoliko nedelja vreme postavljanja prese je sputeno na 16 minuta, a
unapreenjem i rutinizacijom postupka promena je svedena na 10 minuta.
To i predstavlja cilj SMED-a; SMED ne predstavlja promenu alata u roku od jednog minuta,
nego za jedan dekadni minut, odnosno, u vremenu do deset minuta.
Na slici (Slika 16.), dat je primer SMED izmene alata
Slika 16: Primer SMED izmene alata
Metoda koja je koriena pri smanjenju vremena za postavljanja prese omoguila je da vreme
promene svih ostalih alata bude umanjeno. Konstrukcija maina prilagoena je brzim izmenama i
podeavanjima, tokom projektovanja samih maina, pojednostavljeno je postavljanje alata i
insistiralo se na uvebavanju radnika i unapreivanju njihovih tehnika.
Primenom SMED sistema stvara se mogunost neprekidne proizvodnje i mogu se oekivati
sledei rezultati i efekti:
efikasno korienje radnog prostora zbog smanjenja zaliha

poveava se obrt kapitala
eleminisanje zaliha koje su dole zbog pogrenog prorauna tranje i
promene modela
eliminisanje gubitaka koji nastaju zbog slabog kvaliteta proizvoda
mogunost proizvodnje raznovrsnog asortimana
smanjuje se vreme odaziva na zahteve kupca
5.4.1 IMPLEMENTACIJA SMED METODE POVRATNOJ LOGISTICI

Za implementiranje procedure primene SMED sistema u procese povratne logistike (Slika 17.),
potrebno je primeniti sedam osnovnih koraka: 36
1. Posmatrati trenutno stanje (A)
Potrebno je posmatrati ili snimiti trenutno obavljanje neke operacije od strane radnika na radnoj
jedinici i prouiti da li u njegovim postupcima postoji neki viak pokreta, koliko iznosi postojee
pripremno-zavrno vreme ( ), vreme gubitaka iz organizacionih i tehnolokih razloga ( ),
36
Shingo, S., (1981), A study of the Toyota Production System, Productivity Press, Japan.
44
Fedor Drmanovi
opravdano i neopravdano utroeno vreme radnika ( i ), itd. Formira se spisak potrebnih

alata i opreme za radnu jedinicu. Prikupljanjem ovih podataka, moe se zapoeti proces poboljanja
i unapreenja pripreme i podeavanja alata.
2. Odvojiti interne od eksternih podeavanja/postavljanja (B)
-
Unutranje podeavanje/postavljanje (inside exchange of die), operacija koja se moe

izvriti samo kada je maina iskljuena, ( UPO )
Spoljanje podeavanje/postavljanje (outside exchange of die), operacija koja se moe

izvriti i dok je maina u pogonu, ( SPO )
U drugom koraku prave se liste internih i eksternih podeavanja, sa vremenima potrebnim za njihovo
izvrenje
3. Konvertovati (gde je to mogue) interna u eksterna podeavanja/postavljanja (C)
Ovaj korak se izvodi tako to se analiziraju interna i eksterna podeavanja i ukoliko postoji nain
olakaju i ubrzaju podeavanje/postavljanje alata, da li kroz omoguavanje da izmene/podeavanja
budu izvedena dok maina radi (uvoenjem dodatne opreme ili alata koji to dozvoljavaju) ili
premetanjem maina na drugo mesto u proizvodnom pogonu, koje je pogodnije za process (npr.
lokacija koja smanjuje transportno vreme iznoenja otpada iz pogona).
4. Unaprediti/pojednostaviti interna podeavanja/postavljanja alata (D)
5. Unaprediti/pojednostaviti eksterna podeavanja/postavljanja alata tako da budu u rangu sa
internim (D)
Za sledea dva koraka, etiri i pet, potrebno je utvrditi kako na to jednostavniji nain obaviti interne
i eksterne promene/podeavanja, da li kroz izmenu naina podeavanja/postavljanja alata (alat za
podeavanje maina adekvatno je obeleen, sloen, spreman za upotrebu, umesto rafova, za
privrivanje delova se koriste tzv. quick-lock i quick-release mehanizmi, itd.) ili kroz angaovanje
dodatne radne snage koja bi ubrzala proces podeavanja/postavljanja.
6. Standardizovati nove procedure i mere koje e tek biti preduzete
Nakon izvrenih analiza, utvreni su problemi koji nastaju neadekvatnim procedurama
podeavanja/postavljanja i donose se nova pravila i mere, koje su zasnovane na tanim proraunima
vremena potrebnih za podeavanja/postavljanja, tako da vremena vie nisu nepredvidiva. Usvajaju
se nove procedure i vri se dodatna edukacija radnika o novim metodama podeavanja/postavljanja
alata.
7.Ponoviti proces ispoetka
Sa svakom novom iteracijom promenjenog procesa podeavanja/postavljanja treba oekivati
smanjenje vremena od 45% u odnosu na prethodni postupak. Potrebno je obaviti nekoliko iteracija
da bi se dobilo zadovoljavajue vreme od oko 10 minuta.
Slika 17: Koraci implementacije SMED sistema u procese povratne logistike
45
Fedor Drmanovi
Pretpostavka je da bi primena SMED metode u povratnoj logistici reila problem proizvodnog

kapaciteta, zato to bi smanjenje vremena za podeavanja/postavljanja alata omoguilo vie vremena
za sortiranje/odlaganje otpada i dolo bi do poveanja fleksibilnosti, zbog mogunosti prijema,
obrade i otpremanja vee koliine otpada u manjim serijama. Takoe, omoguio bi se bri transport
otpada iz proizvodnog pogona i skladita, zato to bi bilo mogue vriti ei transport manjih serija
otpada.
5.5 KANBAN METODA

Kanban (ova re se sa japanskog jezika moe prevesti na dva naina, kao oglasna tabla bilbord ili signalna kartica), predstavlja sistem kontrole logistikog lanca i stanja zaliha. Kanban je
nastao 50-tih godina dvadesetog veka, prilikom nastanka LEAN koncepta u fabrikama Tojote.
Taiichi Ohno je uveo kanban sistem, kako bi kontrolisao proizvodnju izmeu procesa, i da bi mogao
da uvede Just In Time u Tojota fabrike.
Prvobitna svrha kanbana bila je smanjenje trokova i poveanje iskorienosti maina, da bi se
kasnije uvidele i mogunosti da se uz pomo kanbana otkriju konice u sistemu i doprinese
konstantnom unapreenju procesa proizvodnje. Bitna stvar koju je mogue utvrditi uz pomo
kanban-a je uspostavljanje gornje granice prihvatljivosti nedovrene proizvodnje, odnosno
proizvodnje koja je ostvariva, a da se pri tom ne preoptereti proizvodni proces.
Kanban je nastao na osnovu modela supermarketa, odnosno principa na kojima funkcioniu
zalihe u supermarketima: im se odreen proizvod skloni sa svog mesta na polici, na njegovo mesto
se postavlja novi i time se obezbeuje konstantna ponuda odreenog artikla.
Kanban kartica
Postoji pet osnovnih informacija koje kanban kartica mora da sadri:
broj dela,
opis dela,
taka korienja,
taka dopune i
koliina.
Objanjenje kanbana
Kanban sistem predstavlja nain da svi proizvodni procesi u fabrici rade kontinuirano, i da ne
ostanu bez predmeta rada (ili da ne proizvedu previe), putem vizuelne signalizacije u fabrici.
Vizuelna signalizacija u velikoj meri olakava upravljanje sistemom, jer menaderi i supervizori
mogu trenutno da vide stanje zaliha u radnim jedinicama.
Kanban najee ima izgled kartice (u novije vreme, sa napretkom tehnologije, pojavili su se i
tzv. e- kanban-i, iste forme i sadrine kao i standardni, samo u elektronskom obliku i upravljani od
strane odgovarajueg softvera).
Kartice su prikaene na kontejnere koji sadre odreene delove potrebne proizvodnji. Tek kada
delovi iz kontejnera budu poeli da se koriste u proizvodnom procesu, sa kontejnera se skida kartica
i postavlja na tablu. Kada je kartica postavljena na signalizacionu tablu, to je signal da nova koliina
(u zavisnosti od veliine kontejnera) delova potrebna proizvodnji. Ovom metodom postie se bitna
stvar spreava se prekomerna proizvodnja.
46
Fedor Drmanovi
Najjednostavnije objanjenje osnovnog modela kanban metode je preko dijagrama toka kanban
procesa, datog na slici (Slika 18.). Proizvedeni delovi se, u zavisnosti od njihove veliine, stavljaju
u kutije ili postavljaju na ramove. U kutijama se nalaze isti delovi koji su klasifikovani ifrom koja
je ispisana na kartici. Na kutije se postavlja kartica (kanban). Tako obeleena kutija se transportuje
do radne jedinice kojoj su potrebni ti delovi. Kartica se skida i vraa na tablu. Na taj nain se
signalizira radnoj jedinici da ponovo pone proizvodnju nove koliine delova za koje postoji potreba,
a kartica se nalazi na signalnoj tabli sve dok se kutija ne napuni. Nakon toga se kartica skida, postavlja
na kutiju, i ciklus se ponavlja.
Slika 18:Primer funkcionisanja Kanban sistema u proizvodnji
Za uspeno funkcionisanja svakog kanban sistema, potrebno je stvaranje signala. Stvaranje uspenog
signala svakog dela u kanban sistemu zavisi od dva mesta u proizvodnom procesu:
mesta u proizvodnom procesu gde se odreeni deo proizvodi (taka dopune), i
mesta u proizvodnom sistemu gde se taj deo montira (taka korienja).
Tana veza izmeu ova dva mesta mora biti utvrena, i esto se naziva staza povlaenja (pull path).
Svaki deo u kanban sistemu mora imati odreene take punjenja i korienja, i odreenu putanju
kako kontejneri stiu od jedne take do druge. Sve take, delovi i putevi moraju imati deklarisana
imena.
Slika 19:Grafiki prikaz take punjenja i take korienja u kanban sistemu
Najee je u upotrebi kanban sistem sa dve transportne kutije identinih delova. Kada se
delovi iz prve kutije ponu koristiti, kartica se skida sa kutije i postavlja na tablu za signaliziranje.
To je signal da se pone sa proizvodnjom nove koliine delova, dok druga kutija, koja se nalazi kod
radne jedinice, slui kao sigurnosni bafer, kako ne bi dolo do nestanka potrebnog dela.
Taka dopune bi trebalo da bude to je mogue blie taki korienja. Sa obzirom na to da su
take korienja obino na pokretnoj traci, neformalno se nazivaju i takama na liniji. (proizvedeni
delovi ugrauju se na traci u finalni proizvod). Kada su utvrene obe take i fizika putanja izmeu
njih, potrebno je da rukovaoc materijalom obavi prenos punog kanban kontejnera od take punjenja
do take korienja.
Kod LEAN proizvodnje radne jedinice su organizovane u obliku slova U (gde je to mogue)
tako da se esto dogaa da je nekoliko taki korienja budu u blizini. Tada se esto postavlja
objedinjeno mesto taki korienja. esto korien naziv za ovakvu taku je supermarket (Slika 20.).
Kanban supermarket
Supermarket iz razloga jer se na tom mestu nalazi nekoliko kanban kontejnera razliitih delova, koji
se frekventno koriste pri proizvodnji (naziv supermarket, odabran je zbog slinosti sa rafovima sa
47
Fedor Drmanovi
proizvodima u supermarketima). Sa takvom takom u proizvodnji, operateri ne gube vreme zato to

dolaze samo do jednog mesta gde mogu da uzmu delove za sve operacije koje obavljaju.
Slika 20: Primer organizacije supermarketa u

proizvodnji
Razvojem informacionih tehnologija, razvija se i princip kanban kartica, softvera kojim se

upravlja kanban sistemom, kao i tabli za signalizaciju. Primeri izgleda kanban kartice, kanban table
za signalizaciju i e-kanbana dati su na slikama (Slika 21. i Slika 22.). Danas se kartice, umesto da se
ponovo stavljaju na signalnu tablu, posle donoenja do radne jedinice ponitavaju, poto im se oita
bar kod. Kada se to uradi, kartice se bacaju, a ponitavanje kartice je signal informacionom sistemu
da treba da odtampa novi kanban za taj deo. Kada pone tampanje kanbana, poinje i proizvodnja
novih delova.
Slika 21: Primer izgleda kanban kartice i kanban table za signalizaciju
Slika 22: Primer izgleda e-kanban softvera
48
Fedor Drmanovi
5.5.1 IMPLEMENTACIJA KANBAN METODE U POVRATNOJ LOGISTICI

Kanban u povratnoj logistici bi imao zadatak da omogui kotinuirani tok izvlaenja otpada iz
proizvodnje. Da bi kontinuirani tok bio omoguen, potrebno je savreno uskladiti veliinu
transportnih partija. Veoma je bitno pravilno isplanirati i odrediti optimalan broj delova koji e biti
stavljen u kanban kutije (kontejnere), kao i veliine samih kontejnera.
Broj delova varira, u zavisnosti od koliine otpada koji se isporuuju iz proizvodnje, odnosno
vraa od strane potroaa na kraju ivotnog ciklusa. Kada se isplanira veliina kanban kutije, koja
zavisi od vrste otpada/proizvoda koju e primiti, potrebno je prema taktu proizvodnje (u kojoj nastaje
otpad) i taktu po kojem se odvija prijem vraenih proizvoda, odrediti koliinu proizvoda koji e se
nalaziti u kutiji.
Postoji mnogo razliitih naina za raunanje potrebnog broja kanban kontejnera (u zavisnosti
od tipa proizvodnje i varijabli koje se uzimaju u obzir) i najjednostavniji se moe izraziti sledeom
formulom:
Broj kanban kontejnera =
( Prosena tranja od vremena porudbine do isporuke + Sigurnosne zalihe )

Zapremina kontejnera
ili
=
Gde su:
N - broj kontejnera
d - prosena tranja tokom odreenog vremenskog intervala
L - vreme od porudbine do isporuke nove koliine proizvoda/materijala
S - sigurnosne zalihe
C - zapremina kontejnera
Upotreba kanban kartica u povratnoj logistici

Potrebno je definisati izgled i funkciju kanban kartica, koja bi pratila procese povratne logistike.
Jedno od pravila kanban metode je da u upotrebi bude to manje kanban kartica, minimum dve i
pretpostavka je da bi bilo dovoljno dve kanban kartice za potrebe povratne logistike, kako bi se
izbeglo dodatno komplikovanje procesa.
Za potrebe povratne logistike, potrebno je izraditi dve posebne kanban kartice:
Identifikaciono - instruktivnu karticu za operaciju - Ova kartica bila bi ekvivalent

produkcionoj kartici, koja je upotrebi u proizvodnom procesu. Kartica bi indetifikovala i
prepoznavala vrstu otpada/proizvoda i u sebi bi sadravala podatke o koliini
otpada/proizvoda i instrukcije o redosledu aktivnosti povratne logistike kroz koje
otpad/proizvod prolazi (prikupljanje, inspekcija, analiza, sortiranje, pakovanje i transport na
dalju obradu)
Transportnu karticu - prati proizvod, daje podatke o tome odakle otpad/proizvod dolazi i
kuda se proizvod kree kroz procese povratne logistike
49
Fedor Drmanovi
Na slici (Slika 23.), prikazani su primeri izgleda transportnog i proizvodnog kanbana
Slika 23: Primer transportnog i produkcionog kanbana
Upotreba supermarketa u povratnoj logistici

Supermarket bi u procesima povratne logistike imao drugaiju namenu. Tanije, supermarket
bi sluio kao neka vrsta privremenog skladita otpada/vraenih proizvoda, u koje bi se, pre i nakon
procesuiranja u aktivnostima povratne logistike, odlagao, na unapred odreena, ureena i obeleena
mesta prispeli otpad sa radnih jedinica i iz povraaja kupaca. U supermarketu bi bio skladiten do
trenutka njegovog transporta na finalno odredite (ponovna upotreba, proces reciklae,
dekompozicija, itd.)
Sa supermarketima u povratnoj logistici, smanjuje se vreme transporta, a poveava obrt
inventara, jer su kontejneri za delove manji, a kanban signal ei. Ne postoji tana metoda za
izraunavanje potrebnog broja supermarketa, tako da se njihovo projektovanje bazira na konstantnom
proraunavanju i potrebno je izvesno vreme dok se ne dobije optimalan broj supermarketa koji je
potreban. Na slici (Slika 24.), moe se videti primer izgleda kanban supermarketa
Slika 24: Primer kanban supermarketa
Pravilnom implementacijom kanban sistema u aktivnosti povratne logistike, mogu se postii

mnoge prednosti. Unapreuje se tok materijala, smanjuje se koliina neobraenog otpada/proizvoda,
spreava prekomerna produkcija, poveava fleksibilnost povratne logistike, minimizira
neiskorienost materijala i olakava sam proces voenja proizvodnje uvoenjem vizuelne
signalizacije.
50
Fedor Drmanovi
Veliku prednost implementacije kanban metode, predstavlja poboljanje informacionog toka

povratne logistike zbog unapreenja internih tokova informacija. Kanban u velikoj meri poboljava
obezbeenje pravovremene informacije, tanost informacije i omoguava efektivno komuniciranje u
okvirima povratne i direktne logistike. Poboljanje internih informacionih tokova utie u velikoj meri
i na eksterne tokove. Da bi kanban sistem uspeno funkcionisao, potrebna je izuzetno dobra i efikasna
komunikacija izmeu preduzea i kooperanata koji su zadueni za dalje procesuiranje
otpada/proizvoda koje im preduzee isporuuje. Neophodno je konstantno unapreenje kvaliteta
transportnog sistema, kako bi otpad iz proizvodnog procesa to bre stizao do kooperanta na dalju
obradu i time smanjio potrebu preduzea za velikim skladinim prostorom i ubrzao celokupan proces
dalje obrade otpada/proizvoda.
Ukoliko kanban kartica jasno sadri sva obeleja koja je potrebno da sadri i ako su take u
fabrici pravilno oznaene, rukovaocima materijala nee biti problem da naue gde se koja taka
nalazi. Na taj nain, unutranji transport e biti efikasniji i bri.
Upravo zbog nemogunosti tanog planiranja koliine materijala koji se vraa u tokove
povratne logistike, nastaje problem. Kanban je u mogunosti da delimino ublai neizvesnost
povratne logistike time to se koliine vraenog otpada planiraju na dnevnom nivou, u odnosu na
pristiglu dnevnu koliinu otpada/proizvoda i takt proizvodnje, tako da nema potrebe za dugoronim
planiranjem odlaganja neeljenog otpada/proizvoda.
Potrebno je obratiti panju na racionalno iskorienje prostora. Veliinu kanban kontejnera
(Slika 25.), potrebno je prilagoditi veliini i koliini delova koji e se u njega odlagati, tako da njegov
kapacitet ne prelazi potrebe i samim tim olakava transport i ne zauzima viak prostora.
Slika 25: Primer kanban kontejnera
Grupisanje delova po slinosti obrade, takoe je veoma bitno, zato to se na taj nain poveava
iskorienost kapaciteta maina.
Uvoenje kanbana ima i izvesne mane. Implementacijom kanban sistema u preduzeu, po prvi
put, postoji tendencija da se vreme dopune kontejnera smanji, kako bi se poveala brzina protoka
materijala i smanjili trokovi, to ne predstavlja najbolje reenje. Povean protok materijala,
poveava i trokove rukovanja materijalom i poveava unutranji saobraaj u sistemu povratne
logistike. Optimizovanje odnosa izmeu inventara i trokova rukovanja materijalom, dolazi putem
konstantnog unapreenja i analiziranja informacija na dnevnom i mesenom nivou.
Kod velikih proizvodnih sistema, potrebno je oformiti veliki tim, koji bi bio zaduen za obuku
radnika za rad sa kanban sistemom. Takoe, potrebno je izvesno vreme za uhodavanje celokupnog
sistema, pogotovo u proizvodnji, gde e u poetku dolaziti do zastoja u proizvodnji zbog nedostatka
sredstava za rad na pojedinim mainama. Zbog poetne neuhodanosti izmeu kooperanata i radnika,
kod uvoenja kanban sistema po prvi put, potrebno je da postoji vea koliina zaliha, koja bi se
postepeno smanjivala kako se celokupan sistem uhodava.
Jednostavnost primene kanbana takoe je velika prednost i zasniva se na tome to ne zahteva
veliki broj nosilaca informacija i sloene kompjuterske programe. Primena ovog sistema u
51
Fedor Drmanovi
proizvodnji zahteva visoku odgovornost, preciznost u rukovanju materijalom ili predmetom rada i
visok kvalitet organizacije i rad i kooperanata, a i sistemske podrke u celini.
5.6 HEIJUNKA METODA

Heijunka se moe definisati kao izjednaavanje proizvodnog miksa i obima proizvodnje
preduzea. Heijunka potie od japanske rei koja se moe prevesti kao izjednaavanje ili nivelisanje.
Zahtevi kupaca za odreenim proizvodima su nepredvidivi i nisu podjednakog intenziteta, to je
Heijunka metod u stanju da izjednai, nivelisanjem obima proizvodnje i proizvodnog miksa.
Potranju za odreenim proizvodom nije mogue kontrolisati, ali je zato mogue kontrolisati stopu
optereenja - informacije, materijal, sirovine, poluproizvode, gotovu robu i ispunjenje potranje ili
stvarnu proizvodnju.
Na slici (Slika 26.), prikazana je veza izmeu prediktabilnosti, stabilnosti i fleksibilnosti, tri
stvari koje Heijunka vrsto povezuje. Heijunka obezbeuje predvidljivost proizvodnje
izjednaavanjem nivoa proizvodnje, fleksibilnost smanjenjem vremena izmene alata i stabilnost
izjednaavanjem proizvodnog miksa.
Slika 26: Uticaji Heijunka metode na prediktabilnost,

fleksibilnost i stabilnost procesa na koje se primenjuje
Komponente Heijuka metode37

1. Izjednaavanje nivoa proizvodnje
2. Izjednaavanje proizvodnog miksa
3. Heijunka kutija
5.6.1 IMPLEMENTACIJA HEIJUNKA METODE U POVRATNOJ LOGISTICI
Kako bi prilagodili primenu Heijunka metode na aktivnosti povratne logistike, moramo
prilagoditi i komponente Heijunka metode upotrebi u povratnoj logistici.
Kako se procesi u povratnoj logistici donekle kreu u suprotnom smeru od direktne logistike,
tako e se i primena Heijunka metode odvijati na slian nain, samo to e Heijunka metoda u ovom
sluaju imati zadatak da prihvati otpad iz proizvodnje i povraaja kupaca i njegovim nivelisanjem
nastojati da umanji njegov negativan uticaj na procese povratne logistike.
37
52
Fedor Drmanovi
Priliv otpada/proizvoda iz proizvodnje i povraaja proizvoda, nije predvidiv, odnosno njegova

koliina moe varirati, tako da je potrebno pronai nain kako da se smanji uticaj iznenadne velike
koliine otpada na aktivnosti povratne logistike, koji bi stvorili usko grlo u procesima obrade otpada.
Prva komponenta Heijunka metode, izjednaavanje nivoa proizvodnje, imala bi u povratnoj
logistici malo izmenjenu ulogu, odnosno takoe bi se moglo rei da se radi o proizvodnji, ali u ovom
sluaju, otpada ili vraenih proizvoda. Sa ciljem da se izbegne eventualna zabuna izmeu ova dva
pojma, primeniemo pojam izjednaavanje koliine obraenog otpada.
Izjednaavanje koliine obraenog otpada38
Fluktuacije u prilivu otpada/proizvoda, esto izazivaju velike probleme u procesima povratne
logistike i lancima snabdevanja. Varijacije u prilivu pristiglog otpada esto uzrokuju sledee
probleme: prekovremeni rad ili zastoj aktivnosti procesa povratne logistike, probleme sa kvalitetom
obraenog otpada/proizvoda, visoke trokove i preoptereenje radne snage.
Metod Heijunka, najjednostavnije je objasniti preko konkretnog primera. Recimo da preduzee
nedeljno prima koliinu od 500 komada istog tipa otpada/proizvoda. Ponedeljkom broj pristiglog
otpada/proizvoda iznosi 200 komada, utorkom 100, sredom 50, etvrtkom 100 i petkom 50 kom.
Umesto da procesi povratne logistike prate nedeljni priliv otpada/proizvoda, preduzee e
pomou Heijunka metode izjednaavanja koliine obraenog otpada, procesuirati koliinu od 100
komada, koja e biti spremna za transport iz skladita u ponedeljak. Ostalim danima procesuirae se
koliina od 100 komada bie ravnomerno rasporeena (ujednaena) na ostale dane. Postojanje
zaliha, u ovom sluaju zaliha otpada u skladitu, kosi se principima LEAN-a o to manjim ili ak
nultim zalihama, meutim ovo je sluaj kada zalihe moraju postojati, usled neujednaenog priliva
otpada/proizvoda u procese povratne logistike.
Izjednaavanje proizvodnog miksa38
ta e se dogoditi ukoliko preduzee procesuira vie od jednog tipa otpada/proizvoda? Recimo
da su tipovi otpada klasifikovani kao A, B, C i D.
Ukoliko je u pitanju organizacija aktivnosti povratne logistike po klasinom modelu serijske
proizvodnje, raspored procesuiranja izgledae otprilike ovako: AAAABBBCCDD.
Postavlja se pitanje, ta ako u procese povratne logistike u poslednjem trenutku pristigne tip
otpada/proizvoda B, umesto tipa A? ta e se dogoditi ukoliko koliina otpada tipa A iznenada
opadne, povea se koliina tipa C? U klasinoj organizaciji serijske proizvodnje, u ovom sluaju
obrade otpada, nastao bi veliki problem, zato to je potrebno procesuirati otpad tipa C, dok obrada
otpada tipa A zauzima postojee kapacitete povratne logistike.
LEAN proizvodnja, uz pomo Heijunka metode, moe da izbegne ovakve gubitke, tako to bi
raspored procesuiranja otpada/proizvoda izgledao na sledei nain:
AABCDAABCDAB, s tim, to bi izmena alata bila bra i postojali bi sigurnosni baferi, koji bi
nadomestili eventualnu tranju procesa povratne logistike za odreenim tipovima otpada.Grafiki
prikazano, proces prijema i obrade otpada/proizvoda bi se odvijao na sledei nain (Slika 27.):
38
iSixSigma, http://www.isixsigma.com/methodology/lean-methodology/heijunka-the-art-of-leveling-production/,
(datum pristupa: 2015-6-15)
53
Fedor Drmanovi
Slika 27: Primena Heijunka metode na procesuiranje otpada/proizvoda
Heijunka kutija
Heijunka kutija ili kutija za izjednaavanje proizvodnje (u ovom sluaju procesuiranja
otpada/proizvoda) predstavlja vizuelizaciju procesa proizvodnje pomou kanban kartica, koje slue
kao pokreta proizvodnog procesa, prema odreenom radnom intervalu (npr. dnevni). Heijunka
kutiju koriste radnici u proizvodnom pogonu i pokazao se kao veoma efikasan alat vizuelizacije
proizvodnog procesa.
Heijunka kutija bi takoe bila modifikovana za potrebe aktivnosti povratne logistike.
Tipina Heijunka kutija sastoji se od horizontalnih redova, kojih ima onoliko koliko i tipova
otpada/proizvoda koji se obrauje, i vertikalnih kolona u kojima se nalaze tipovi otpada/proizvoda
koji imaju isti vremenski interval u kom se procesuiraju.
Heijunka kutiju je, takoe, najbolje opisati preko konkretnog primera :
Smena u fabrici poinje u 07:00h, a identifikaciono - instruktivna karticu za operaciju (Kanban) se
povlai svakih dvadeset minuta od strane operatera materijalom do pejsmejkera.
Pejsmeker (Pacemaker) je proces prema kojem svi ostali procesi u povratnoj logistici ravnaju.
Brzina tog procesa treba da je zavisna od brzine pristizanja otpada/proizvoda na obradu. Uzimanje
poslednjeg procesa je najloginije, zato to je taj proces najblii krajnjoj destinaciji odlaganja otpada,
pa tako i najbre reaguje na naloge za poetak postupka procesuiranje. Posle se impuls uzvodno
prosleuje ostalim procesima u povratnoj logistici, u ovom sluaju svakih dvadeset minuta e se
dopunjavati proizvodnja, materijalom iz kanban supermarketa.
U prvih dvadeset minuta (takt) bie procesuiran jedan komad otpada tipa A, dva komada tipa
B, jedan komad C i jedan tipa D. Nakon toga, u sledeih dvadeset minuta bili bi obraeni kanbani,
odnosno otpadi iz druge kolone, pa zatim tree, itd., sve dok se ne ispuni dnevni plan procesuiranja
otpada/proizvoda (Slika 28.).
54
Fedor Drmanovi
Slika 28: Primer Heijunka kutije
Takt odreuje tempo dnevne proizvodnje, odnosno koliine obraenog otpada, tako da je izuzetno
vano da vreme trajanja pejsmejkera procesa bude priblino taktu. Velike razlike u trajanju
pejsmejker procesa i takta vodi ka neplaniranim otkazima jer se sistem tee kontrolie. Idealno bi
bilo da pejsmejker proces ima to krae pripremno zavrno vreme, jer je na taj nain omoguena
esta promena predmeta proizvodnje, a samim tim i vei proizvodni miks i Heijunka.
Pretpostavka koja se moe izvesti, jeste da bi primena Heijunka metoda mogla biti veoma
efikasna kod procesuiranja otpada/proizvoda u serijskoj proizvodnji, zbog toga to eliminie potrebu
za obradom velike koliine otpada/proizvoda odjednom, koji predstavljaju viak (WASTE). Takoe,
kod procesa povratne logistike klasine serijske proizvodnje, esto nastaju mnogobrojni problemi
usled promena u koliini pristiglog otpada, pogotovo u organizaciji rukovanja otpadom i upravo
Heijunka metoda, kroz izjednaavanje koliine otpada i proizvodnog miksa, smanjenje vremena
izmene alata (SMED metoda) i smanjenje skladita, predstavlja reenje ovih problema.
5.7 POKA YOKE METODA

Poka Yoke je jedna od tehnika LEAN-a koja za cilj ima postizanje nula karta u proizvodnji,
kroz upotrebu ureaja ili procedura koji omoguavaju otkrivanje detekciju greke i spreavanje
pojave gubitaka (kart, popravku proizvoda, zaustavljanje proizvodnje). Poka na japanskom jeziku,
u slobodnijem prevodu, znai greka, a Yoke znai spreavanje. Ove dve rei u slobodnom prevodu
znaile bi zatita od greaka.
Poka Yoke se moe sprovesti u dva oblika kao:
Poka Yoke proces - sistem, odnosno ureaj, za detekciju greke.
Poka Yoke dizajn - samim dizajnom proizvoda otklanja se mogunost njegove pogrene
upotrebe.
55
Fedor Drmanovi
Osnovni koncept Poka Yoke

Pojava greke u proizvodnom procesu poveava ekonomski uticaj na proizvodnju, sve vie,
izmeu trenutka nastanka greke do trenutka njene detekcije. Potpuno je prirodna pojava da ljudi
prave greke, ali je mogue spreiti pojavu greaka pre nego to nastanu.
Poka Yoke ureaji najee slue tome kako ne bi dozvolili da se na jednostavnim i
ponavljajuim procesima dogodi greka. Primer spreavanja greke bio bi, da je na odreenoj radnoj
jedinici, potrebno zavrnuti 10 zavrtanja na neki proizvod. Poka Yoke bi bila posuda sa 10
zapakovanih zavrtanja. Ukoliko neki zavrtanj ostane u posudi, to znai da proizvod nije pravilno
obraen. Ovo je najjednostavniji primer Poka Yoke metode. Postoje i mnogo sloeniji Poke Yoke
ureaji, kao to su robotizovane sonde za proveru kvaliteta vara ili senzori za proveru dubine buenja
rupe, ali svi ureaji su zasnovani na istom principu - otkloniti mogunost greke na proizvodu i
omoguiti apsolutni kvalitet proizvoda.
Jo jedan oblik Poka Yoke tehnike je pojednostavljenje ureaja i operacija, kroz njihov dizajn.
Primeri koji se mogu navesti su mnogobrojni, od strujnih utinica koje su upotrebi u recimo SAD i
V. Britaniji, u koje je mogue ukljuiti ureaj samo na jedan nain, preko USB portova ili nekih
drugih kompjuterskih prikljuaka, koji takoe rade na tom principu. Jednim delom se radi o
standardizaciji proizvoda, sa istovremenom primenom Poka Yoke principa.
Na slici (Slika 29.), prikazani su primeri Poka Yoke ureaja, odnosno dizajna.
Slika 29: Primeri Poka Yoke ureaja i Poka Yoke dizajna
Obzirom da LEAN insistira na brzini odziva preduzea ka zahtevu kupca, Poka Yoke i jidoka
ureaji su jedino logino reenje zato to kontrola kvaliteta proverava proizvode po zavrenoj serija,
a tada je ve kasno ako se ustanovi da postoji greka na proizvodu (delu). Problem je u tome to u
LEAN proizvodnji nema zaliha, tako da ako se pojavi greka na proizvodu, kupac mora da eka novu
proizvodnju proizvoda sa njegovim zahtevima.
56
Fedor Drmanovi
5.7.1 IMPLEMENTACIJA POKA YOKE METODE U POVRATNOJ LOGISTICI

Pre same implementacije Poka Yoke metode u procese povratne logistike, potrebno je napomenuti
da se ova metode zasniva na unapreenju postojea dva tradicionalna tipa kontrole:
1. Neposredna kontrola Otkrivanje defekata na osnovu neposredne inspekcije uz
momentalno izdvajanje neispravnih proizvoda/delova (Slika 30.)
Slika 30:Dijagram toka procesa neposredne

kontrole proizvoda
Nedostaci ove vrste kontrole su: skupa je, nije u stanju da uoi sve vrste defekata i ne postoji povratni
signal o pojavi defekta uzvodno uz proces.
2. Statistika kontrola procesa
Kontrola zasnovana na uzorkovanju i povratnom signalu procesa (Slika 31.)
Slika 31: Dijagram toka procesa statistike kontrole proizvoda
Nedostaci ove vrste kontrole su: metoda je zasnovana na uzorkovanju, to znai da ukoliko sam
proces nije dovoljno dobar, nee biti u stanju da otkrije greku i drugi nedostatak je da je povratni
signal o pojavi greke obino spor.
Poka Yoke metoda u povratnoj logistici imala bi ulogu da obezbedi nultu koliinu
greaka/defekata u procesima i nultu kontrolu kvaliteta, odnosno da nakon primene ove metode, ne
postoji potreba za dodatnom kontrolom kvaliteta aktivnosti povratne logistike. Primena ove metode
odnosila bi se prvenstveno na sledee aktivnosti povratne logistike: objedinjavanje i sortiranje
otpada/proizvoda, dekompozicija otpada/proizvoda, sortiranje dekomponovanih elemenata.
Poka Yoke ureaji za detekciju greke, naroito bi bili korisni kod procesa sortiranja, zato to
bi se, uz pomo automatizovane kontrole, mogle otkriti eventualne greke pre poetka procesa i u
samom procesu, na primer, onemoguavanje da elemenat koji nije predvien za sortiranje u odreenu
grupu predmeta, zavri u toj grupi predmeta, pomou senzora koji bi detektovali njegovo prisustvo
ili vrenje dekompozicije proizvoda uz pomo odreenih procedura kako bi se olakao i ubrzao
proces sortiranja, a sa ciljem da se sprei greka u sortiranju.
Poka Yoke dizajn predstavljao bi, recimo, obeleevanje dekomponovanih elemenata
odreenim bojama, koji su usklaeni sa bojama kontejnera u koje se odlau. Osnovni cilj ovih Poka
Yoke ureaja i dizajna jeste spreavanje greke i uvoenje signala koji upozorava na pojavu greke
u procesu.
57
Fedor Drmanovi
Upravo iz razloga spreavanja pojave greke i uspostavljanja povratnog signala u proces, navedene
tradicionalne metode kontrole kvaliteta unapreene su na sledea tri naina:39
1. Provera izvora - Provera izvora, zasnovana je na otkrivanju i ispravljanju greaka, pre
nego to greke postanu defekti (Slika 32.)
Slika 32: Dijagram toka procesa provere izvora aktivnosti povratne logistike
Veoma je bitno da se na samom poetku bilo kog procesa utvrdi da li greka ve postoji
na samom ulazu u proces (primer sortiranja) i zaustavljanje procesa, kako bi se ona
ispravila i time bi se onemoguilo stvaranje dodatnih negativnih uticaja na ostale
procese.
Primer bi mogao biti isporuivanje pogrene grupe proizvoda na sortiranje od strane
proizvoaa, koje su grekom proizvoaa dopremljene u pravilno obeleenoj
ambalai. Inspekcijom na ulazu u proces, otkrila bi se ova greka i proizvodi bi na
odgovarajui nain ponovo bili obeleeni, sortirani i poslati na dalju obradu.
2. Samoprovera - Samoprovera omoguava trenutnu proveru tekueg procesa i
zaustavljanje procesa ukoliko doe do pojave greke (Slika 33.)
Slika 33: Dijagram toka procesa samoprovere aktivnosti povratne logistike
Pre nego to otpremi proizvod sa sortiranja, radnik uz pomo odreenog Poka Yoke
ureaja ili dizajna, proverava da li je dobro obavio sortiranja.
3. Sukcesivna provera - Sukcesivna provera, omoguava proveru radne jedinice od
strane sledee, koja se nalazi nizvodno od nje u procesu (Slika 34.)
Slika 34: Dijagram toka procesa sukcesivne provere aktivnosti povratne logistike
U primeni u procesima povratne logistike, navedimo primer sortiranja

otpada/proizvoda, sukcesivna provera omoguila bi proveru da li je sortiranje obavljeno
na adekvatan nain uz pomo nekog Poka Yoke ureaja ili dizajna
39
Handbook, Springer-Verlag, Italia
58
Fedor Drmanovi
Osnovni principi dobre inspekcije kvaliteta40

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Uvek sprovoditi 100% proveru kvaliteta

Odluke o eventualnim defektima treba donositi objektivno
Provera kvaliteta bi trebalo da bude automatizovana
Kada doe do pojave defekta, potrebno je obezbediti povratnu informaciju o defektu, kako bi
se otkrili njegovi uzroci
Otkrivati uzroke defekata jedan po jedan i na isti nain ih i ispravljati
Poeljno je pratiti izvor primarnog uzroka defekta i zbog toga je potrebno imati automatizovane
ureaje (kontrola na izvoru)
Poka Yoke sistem za savrenu kontrolu kvaliteta40

1.
2.
Poka Yoke ureaj za kontrolu trebalo bi da bude jeftin, u stanju da obavlja 100% inspekcije i
da daje rezultate odmah
Poka Yoke sistem moe otkriti abnormalnosti tehnologijom detekcije i/ili procesnim
procedurama
Da bi se uspeno implentirala u aktivnosti povratne logistike, Poka Yoke metoda mora biti
utemeljena u totalnom menadmentu kvalitetom (TQM). Kao prvo, u preduzeu mora postojati
orijentisanost ka potrebama kupca. Takoe, preduzee mora biti posveeno kvalitetu na izvoru, kako
bi u startu otkrilo i eliminisalo nesavrenosti u procesima i samim tim donelo odluku da je posveeno
visokom kvalitetu svojih proizvoda.
Preduzea moraju usvojiti PSP filozofiju: Pre-, Samo-, Post-inspekciju kvaliteta.
Poka Yoke metoda zahteva povratne informacije o grekama dostupne u trenutku kada se
greke pojave. Sve navedene mere, predstavljaju osnove za efikasno funkcionisanje Poka Yoke
metode.
Pretpostavke koje bi se mogle izvesti iz primene ove metode na aktivnosti povratne logistike
su: mogue smanjenje greaka/defekata u procesima dovelo bi do smanjenja trokova, poveanje
efektivnosti obrade otpada/proizvoda, poveanje pouzdanosti, olakano upravljanje procesima i
integracija povratne logistike u druge procese u preduzeu.
40
Handbook, Springer-Verlag, Italia
59
Fedor Drmanovi
6. ZAKLJUAK
Povratna logistika, kao zasebna funkcija u preduzeu, ima sve vei znaaj u logistikim
tokovima i lancima snabdevanja, zbog svoje uloge u procesuiranju otpada nastalog u proizvodnom
procesu i od povraaja proizvoda od strane kupaca. Velike koliine otpada nastalog u proizvodnji i
neeljeni proizvodi predstavljaju velike probleme, najvie za ivotnu sredinu, i upravo aktivnosti
povratne logistike imaju zadatak da ublae ili eliminiu njihovo dejstvo.
Jedan od osnovnih ciljeva povratne logistike, jeste da preduzee tei da ostvari to je mogue
veu vrednost od povraenih proizvoda. Sve aktivnosti povratne logistike moraju biti integrisane u
efikasan sistem, koji e taj povraaj ostvariti na to bri nain, da bi se ostvarila to vea vrednost.
Primenom LEAN alata mogue je integrisati procese povratne logistike u celinu i omoguiti njihovu
konstantnu kontrolu, merenje postignutih rezultata i unapreenje, ime se postie vea produktivnost
i smanjuju trokovi.
Kako u ovom diplomskom radu nisu korieni sloeni matematiki modeli za proraune
ukupnih trokova povratne logistike, kao to su prikupljanje i procesuiranje otpada, neizvesnosti u
modelima tranje i nabavke, trokova transporta, isplativosti funkcije povratne logistike u preduzeu,
itd., ve se rad zasniva na pretpostavkama koje se mogu izvesti iz primera upotrebe LEAN alata u
literaturi i praksi, tako da ovaj rad moe posluiti kao osnova za dalja istraivanja u ovoj oblasti.
Implementacija LEAN metoda i tehnika u povratnoj logistici, mogla bi, prvenstveno kroz svoj
vizuelni pristup, da uini aktivnosti i procese povratne logistike, razumljivim i jasnim svim
uesnicima u procesima.
Metoda 5 S, na vrlo dobar nain ureuje radnu jedinicu, alate i opremu, i na taj nain poveava
produktivnost radnika.
SMED metoda brze promene/podeavanja alata, doprinosi brem prilagoavanju maina
predmetu obrade i time poveava produktivnost i iskorienost maina.
Veoma bitno za povratnu logistiku, bilo bi uvoenje Kanban sistema, koji bi ubrzao protok
otpada/proizvoda kroz procese povratne logistike, unapredio celokupni informacioni tok i olakao
komuniciranje, kako povratne logistike sa ostalim funkcijama preduzea, tako i komunikaciju
preduzea sa spoljnim kooperantima, koji su neophodni za uspeno funkcionisanje povratne
logistike.
Heijunka metoda omoguava izjednaavanje koliine i raznovrsnosti otpada/proizvoda koji
povratna logistika procesuira i time smanjuje optereenje procesa i potrebu za skladitenjem
neobraenog otpada/proizvoda.
Poka Yoke metoda spreava pojavu greaka u aktivnostima povratne logistike, kroz strogu
kontrolu kvaliteta na ulazu (gatekeeping) procesa povratne logistike i u svakom koraku procesa, na
taj nain smanjujui vreme obrade otpada/proizvoda i eliminiui potrebu za dodatnim proverama
kvaliteta zavrne obrade.
Postoje mnoga ogranienja koja utiu na povratnu logistiku: ne postoje jasne zakonske
regulative koje bi obavezala preduzee da je uvede, smatra se nedovoljno bitnom aktivnou
preduzea, ne prepoznaje se njen znaaj, finansijska sredstva potrebna za njeno funkcionisanje su
znaajna, potrebni su obueni kadrovi koji bi je sprovodili, itd.
LEAN koncept svojim metodama i tehnikama moe unaprediti funkcionisanje povratne
logistike i ukoliko se njeno postojanje u okviru preduzea pokae kao ekonomski isplativo i potrebno,
omoguiti njenu integraciju u preduzee, kao nove funkcije.
60
Fedor Drmanovi
Moe se zakljuiti da se LEAN, kao koncept zasnovan na veoma logikim i pragmatinim

metodama i tehnikama, pokazao kao dobar izbor za unapreenje veine procesa povratne logistike.
Znaenje same rei LEAN, uglavnom se prevodi kao vitka proizvodnja, odnosno proizvodnja bez
viaka i gubitaka. LEAN bi se, na osnovu pozitivnih uticaja na odvijanje proizvodnih procesa, mogao
prevesti i na drugi nain, koji nema u originalnom prevodu i znaenju, kao oslonac ili nosilac
proizvodnih procesa.
61
Fedor Drmanovi
7. LITERATURA
1. Cvetkovi, S., (2008), Ekoloki problemi u okviru riversne logistike, Festival kvaliteta 2008,
Konferencija o kvalitetu ivota, Kragujevac,
2. Stanivukovi, D., (2003), Logistika-Organizacija i menadment, Fakultet tehnikih nauka, Novi
Sad,
3. Aimovi, S., Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.,
4. Stanivukovi, D., Povratna logistika, Novi Sad,
5. Scientific Applications International Corporation, (2006), Life Cycle Assessment: Principles and
Practice, Cincinnati, Ohio,
6. Regodi, D., (2014), Logistika, Lanci snabdevanja, Univerzitet Singidunum, Beograd.
7. Francisco Gaudncio Mendona Freires, Determinants for effectiveness and efficiency in
reverselogistics systems (RLS)-an empirical study, Universidade Federal da Bahia Escola
PolitcnicaDepartamento de Engenharia Mecnica Rua Aristides Novis, Brasil,
8. Nikolii, S., Lazi, D. (2006), Zelena logistika, Festival kvaliteta 2006., Kragujevac,
9. Vidovi, M. et al., (2010), Optimizacija procesa sakupljanja u povratnoj logistici opasnih EOL
proizvoda, Meunarodna nauno-struna konferencija, Doboj,
10. Bulatovi, M., (2013), Logistika, Inenjerska komora Crne Gore, Podgorica,
11. . Beker, I., Stanivukovi, D., (2007), Povratna logistika (Reverse Logistics), Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad,
12. Prekajski, S., (2007), Analiza mogunosti primene LEAN koncepta u domaoj praksi, diplomskimaster rad, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad,
13. Stojiljkovi, V., LEAN u zdravstvu, Despot book, Ni,
14. Arcidiacono, G., et al., (2012), Leading processes to lead companies: Lean Six Sigma Kaizen
Leader & Green Belt Handbook, Springer-Verlag, Italia,
15. Shingo, S., (1981), A study of the Toyota Production System, Productivity Press, Japan.
16. Martin, R. (2006), Integrated Reverse Logistics: New Ways to Streamline Operations, Drive
Profits, and Delight Customers, Reverse Logistics Magazine,
17. Nicola Mendleson, Michael Jay Polonsky, (1995) "Using strategic alliances to develop credible
green marketing", Journal of Consumer Marketing, Vol. 12 Iss: 2
INTERNET IZVORI:
1. Logistika i menadment, http://www.logistika.bloger.index.hr/ , (datum pristupa: 2015-05-29),
2. E-kapija, Izazovi zelenog marketinga: Kako prodati ekoloki prihvatljiv proizvod ili uslugu?,
http://www.ekapija.com/website/bih/company/photoArticle.php?id=320766&path=green_business
1.gif,(datum pristupa: 2015-06-12).
3. iSixSigma,http://www.isixsigma.com/methodology/lean-methodology/heijunka-the-art-ofleveling-production/, (datum pristupa: 2015-6-15)
4. EkoVrba, http://ekovrba.com/reciklaza-recilkiranje-.html, (datum pristupa: 2015-5-30)
62
Fedor Drmanovi
5. Blue Q Point, http://www.bqp.co.rs/lean-toyota-pristup-proizvodnji-proizvodni-temelj-ts16949/,

(datum pristupa: 2015-5-31)
63

Mogućnost Primene LEAN-a U Procesima Povratne Logistike Possibility of Implementing LEAN in Reverse Logistics Processes

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mogućnost Primene LEAN-a U Procesima Povratne Logistike Possibility of Implementing LEAN in Reverse Logistics Processes

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fedor Drmanovi

MOGUNOST PRIMENE LEAN-a U

Novi Sad, (2015. godina)

Zavrni rad, Osnovne akademske studije

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Trg Dositeja Obradovia 6, 21 000 Novi Sad

7 poglavlja, 63 strane, 22 citata, 6 tabela, 34 slike

Logistika, povratna logistika, LEAN metode i tehnike

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

KEY WORDS DOCUMENTATION

Type of record, TR:

Possibility of implementing LEAN in reverse logistics processes

Language of text, LT:

Language of abstract, LA:

Locality of publication, LP:

Publication year, PY:

Faculty of Techical Sciences, Novi Sad

Publication place, PP:

Square Dositeja Obradovica 6, 21 000

Physical description, PD:

7 chapters, 63 pages, 22 references, 6 tables, 34 pictures

Scientific field, SF:

Scientific discipline, SD:

Logistics, Reverse Logistics, LEAN methods and techniques

The subject of this diploma thesis is the application of methods and

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Stevan Milisavljevic, Phd

Milan Mirkovic, Phd

Dragoljub evi, Phd

Obrazac Q2..04-05 - Izdanje 1

doc. dr Bojan Lali

prof. dr Dragoljub evi

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

5.7 POKA YOKE METODA ............................................................................................................................ 55

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

2. POJAM I DEFINICIJA POSLOVNE LOGISTIKE

U okvire poslovne logistike ulaze izvrni poslovi: u podruju nabavke, skladitenja,

Slika 1: Dijagram toka procesa logistikog sistema

Logistika i menadment, http://www.logistika.bloger.index.hr/ , (datum pristupa: 2015-05-29)

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

materijal koji nastaje tokom procesa proizvodnje (kart, otpad)

Ako je prema Council of Logistics, definicija logistike data kao:

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

Slika 2: Uticaji okruenja na povratnu logistiku

Drutvena odgovornost kompanije predstavlja potovanje zakona, etikih normi, racionalno

3.2 ORGANIZACIONA STRUKTURA POVRATNE LOGISTIKE

Stanivukovi, D., Povratna logistika, Novi Sad

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

Na slici (Slika 3.), prikazani su kanali logistike i povratne logistike 5

Slika 3: Kanali logistike i povratne logistike

3.3 UPRAVLJANJE POVRATNOM LOGISTIKOM

Problemi koji se javljaju u upravljanju povratnom logistikom:

Stanivukovi, D., Povratna logistika, Novi Sad

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike

velika koliina vraenih proizvoda ili ambalae se dri u skladitima

Elementi koji su od vitalnog znaaja za dobro funkcionisanje povratne logistike:

prijemno odeljenje za preliminarni pregled i analizu vraenih proizvoda ili

Stanivukovi, D., Povratna logistika, Novi Sad

Mogunost primene LEAN-a u procesima povratne logistike