UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Marko Katić

Izrada aplikacije za kalkulaciju jednostavnih

grafičkih proizvoda

ZAVRŠNI RAD
-Osnovne akademske studije-

Novi Sad, 2015.

 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ � ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадовића 6

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: Монографска публикација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал
Врста рада, ВР: Дипломски рад
Аутор АУ: Марко Катић
Ментор, MН: др Дарко Аврамовић
Наслов рада, НР: Израда апликације за калкулацију једноставних
графичких производа

Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Српски
Земља публиковања, ЗП: Србија
Уже географско подручје, УГП: Војводина
Година, ГО: 2015
Издавач, ИЗ: Ауторски репринт
Место и адреса, МА: ФТН, Трг Доситеја Обрадовића 6
Физички опис рада, ФО:
(поглавља/страна/цитата/табела/слика/графика/прилога)
Научна област, НО: Графичко инжењерство и дизајн
Научна дисциплина, НД: Графички процеси
Предметна одредница/Кључне речи, Калкулација, апликација
ПО:
УДК
Чува се у, ЧУ: У библиотеци ФТН у Новом Саду
Важна напомена, ВН:
Извод, ИЗ: Калкулације графичке производње представљају
важан сегмент који обезбеђује јасан увид у трошкове
појединачног посла и његов утицај на целокупан
профит предузећа. У експерименталном делу рада
развијена је апликација за калкулацију једноставних
графичких производа, која за задатак има да
поједностави и убрза ручне прорачуне.
Датум прихватања теме, ДП:
Датум одбране, ДО:
Чланови Председник: Др Драгољуб Новаковић ред. проф
комисије, КО: Члан: Др Сандра Дедијер доцент
Члан, ментор: др Дарко Аврамовић доцент Потпис ментора

Oбразац Q2.HA.04-05 - Издање 1

 UNIVERSITY OF NOVI SAD � FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
Accession number, ANO:
Identification number, INO:
Document type, DT:
Type of record, TR:
Contents code, CC:
Author, AU:
Mentor, MN:
Title, TI:
Language of text, LT:
Language of abstract, LA:
Country of publication, CP:
Locality of publication, LP:
Publication year, PY:
Publisher, PB:
Publication place, PP:
Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/
appendixies)
Scientific field, SF:
Scientific discipline, SD:
Subject/Key words, S/KW:
UC
Holding data, HD:
Note, N:
Abstract, AB:
Accepted by the Scientific Board
on, ASB:
Defended on, DE:
Defended President:
Board, DB: Member:
Member, Mentor: PhD Darko Avramović assistant prof Mentor’s sign
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Monographic Publication
Textual material, printed
Graduate Thesis
Marko Katić
PhD Darko Avramović
Izrada aplikacije za kalkulaciju jednostavnih grafičkih
proizvoda
Serbian
Serbian
Serbia
Vojvodina
2015
Author’s reprint
FTS, Trg Dositeja Obradovi’a 6
Graphic engineering and design
Reproduction technique
Calculation, Application
The library of FTS, Novi Sad
Graphic calculations are an important part of production
that provides a clear insight into the costs of individual job
and its effect on the overall profit of the company. Application
for the calculation of simple products was developed in the
experimental part of Thesis, which the task is to simplify and
accelerate manual calculations.
PhD Dragoljub Novaković full prof
PhD Sandra Dedijer assistant prof
Oбразац Q2.HA.04-05 - Издање 1
 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ � ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Број:
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Трг До с и т е ј а О б р а д ов и ћ а 6

Датум:
ЗАДАТАК ЗА ДИПЛОМСКИ РАД

(Податке уноси предметни наставник-ментор)

С Т У Д И Ј С К И Графичко инженјерство и дизајн
ПРОГРАМ:
РУКОВОДИЛАЦ др Новаковић Драгољуб
С Т УД И Ј С КО Г
ПРОГРАМА:

Студент: Марко Катић Број индекса: ф1254

Област:

Ментор: др Аврамовић Дарко

НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ

СТАТУТА ФАКУЛТЕТА ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ДИПЛОМСКИ РАД, СА СЛЕДЕЋИМ
ЕЛЕМЕНТИМА:
-проблем - тема рада;
-начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква
провера неопходна;

НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ РАДА:

Израда апликације за калкулацију једноставних графичких производа

ТЕКСТ ЗАДАТКА:
Графички процеси представљају токове и начине настанка графичких производа који се
реализују помоћу техничких, технолошких и људских ресурса. Обухватају припрему штампе,
штампарски процес и завршну графичку обраду. Калкулације су део графичких процеса које
се извршавају пре сваке производње, како би се стекао реалан увид у трошкове и укупно
утрошено време. Да би се ти прорачуни одвијали брже и лакше, потребно је направити
одговарајућу апликацију која ће омогућити извршење калкулација у условима које један
такав графички систем захтева.

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

др Новаковић Драгољуб др Аврамовић Дарко

Примерак за: О- Студента; О- Ментора

Oбразац Q2.HA.04-03 - Издање 3

 Biografija

Marko Katić je rođen 01.02.1987. godine u Zagrebu, opština Medvešćak republika

Hrvatska. Osnovnu i srednju elektrotehničku školu završio je u Novom Sadu.
Fakultet tehničkih nauka, smer Grafičko inženjerstvo i dizajn u Novom Sadu
upisao je 2007. godine. Tokom studiranja sve više su ga interesovale informacione
tehnologije. Ipak odlučio je da nastavi studiranje na ovom odseku, a da se pritom,
uz studiranje, dodatno doškolava u oblastima programiranja. Završio je nekoliko
kurseva za različite programske jezike. Dobio je Microsoft certificate od Smart
School iz Novog Sada nakon odslušanog kursa iz SQL baza podataka, koji je
održavan na fakultetu tehničkih nauka. Pohađao je “Letnju školu Jave”, koju je organizovala firma
M&I Systems iz Novog Sada. U toj školi je od većeg broja kandidata zadovoljio određene kriterijume
i ostao da radi u izabranom timu na manjim projektima, gde su se razvijali web servisi i aplikacije za
Android, povezane sa SQL bazama podataka.
 ИЗЈАВА

Ја Марко Катић са бројем индекса ф1254 изјављуjем да завршни рад представља

искључиво резултате мог рада у сарадњи са ментором, да се темељи на мојим научно-стручним
сазнањима и истраживањима и да се ослања на пописану литературу.
Изјављујем да ниједан део мог завршног рада није написан на недозвољен и неетичан начин,
преузимањем или преписивањем из било којег нецитираног рада, туђих дела или резултата.
који би био у супротности са академском моралношћу.
Aуторска права свих резултата и елемената који су добијени односно урађени у завршном
раду, припадају Департману за графичко инжењерство и дизајн односно Факултету техничких
наука као правном лицу.

__________________________
Потпис кандидата
 Sadržaj

BIOGRAFIJA

1. UVOD 3

2. GRAFIČKI PROCESI 5

2.1 Procesi proizvodnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2.2 Priprema grafičke proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.3 Štampa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.4 Završna grafička obrada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.4.1 Osnovne operacije završne grafičke obrade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2.5 Mašine u grafičkoj industriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2.5.1 Mašine za štampu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2.5.2 Mašine završne grafičke obrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
2.6 Materijali i papiri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.7 Štamparski proizvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.8 Ambalaža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

3. KALKULACIJE 15

3.1 Dokumentacija i radni nalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

3.2 Ugovaranje i planiranje posla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.3 Značajni proizvodni elementi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3.4 Određivanje normativa rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3.5 Postupak računanja i tabele za proračun kalkulacija za jednostavan grafički proizvod. . . 17
3.5.1 Proračun količine, mase, cene, površine i procenta otpada papira. . . . . . . . . . 17
3.5.2 Kalkulacija utroška boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.5.3 Kalkulacija digitalne pripreme za štampu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.5.4 Kalkulacija ofset tabačne štampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
3.5.5 Kalkulacija završne grafičke obrade za jednostavne proizvode. . . . . . . . . . . . 23
4. PROGRAMSKI JEZIK JAVA 25

4.1 Java platforma i Java OS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4.2 Osnovni elementi java programiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
4.3 Rešavanje problema i struktura programa u Javi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
4.4 Naredbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
4.5 Prosti tipovi podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
4.6 Referencijalni tipovi podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
4.7 Klase, Nizovi, izuzeci, niti, kolekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
4.8 Mrežno programiranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
4.9 Java Swing. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
4.9.1 Komponente (klase) Swing-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

5. SQLITE 31

5.1 Tipovi podataka u SQLite bazi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

5.2 Naredbe i klauzule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
5.3 Rezervisane reči u SQLite jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

6. UML (UNIFIED MODELING LANGUAGE) 34

7. EKSPERIMENTALNI DEO - IZRADA APLIKACIJE ZA KALKULACIJU

JEDNOSTAVNOG PROIZVODA U PROGRAMSKOM JEZIKU JAVA 35

7.1 Osnovne postavke i zadatak eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

7.2 Određivanje papira i mašine za štampu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
7.3 Digitalna priprema za štampu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
7.4 Štampa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
7.5 Boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
7.6 Završna grafička obrada, ukupno vreme i troškovi proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . .49
7.7 Konekcija sa SQLite bazama podataka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
7.8 Grafički prikaz aplikacije putem UML klasnog dijagrama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

9. ZAKLJUČAK 54

10. LITERATURA 56

10.1 tekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

10.2 slike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
 1. Uvod

Kalkulacije grafičke proizvodnje predstavljaju važan segment u celokupnom grafičkom

procesu. One omogućavaju realan uvid u ekonomski prosparitet za određeni posao, prikazuju analize
troškova, daju referentnu sliku u svakom trenutku proizvodnje da li se posao odvija predviđenom
brizinom i da li se ispunjavaju postavljeni ciljevi.
Da bi se kalkulacije mogle izvršiti, važno je poznavati grafičke procese i strukturu grafičkog
sistema kojem se pristupa. Na samom početku proizvodnje potrebno je dobro analizirati sve parametre
koji su potrebni za izradu proizvoda i uraditi pripremu za štampu. Priprema kao i sama proizvodnja
se razlikuje od proizvoda do proizvoda i zbog toga treba izgraditi što fleksibilniji sistem. Vrsta štampe
ima dovoljno da se može realizovati odgovarajući grafički sistem na osnovu potreba i mogućnosti
štamparije.
U velikim grafičkim sistemima mašine predstavljaju glavne resurse u proizvodnji. Štampani
grafički proizvodi se dobijaju od papira i njegovom obradom. U procesu izrade su uključeni i ostali,
propratni materijali kao što je sredstvo za vlaženje, boja, itd. Najviše operacija obrade ima u završnoj
grafičkoj obradi i zavise od toga da li se radi o jednostavnim grafičkim proizvodima, grafičkim
proizvodima dobijenim savijanjem, poravnavanjem i rezanjem ili složenim grafičkim proizvodima.
Postoje i manuelna obrada, ali to se u današnjem vremenu pojavljuje samo u manjim zanatskim
radionicama.
Radni nalog i tehničko tehnološka dokumentacija su dokumenti koji se izrađuju prilikom
ugovaranja i planiranja posla, a koriste se tokom proizvodnje. Proizvodnja je uspešna ako se na samom
početku, pre pripreme za štampu osmisli dobra strategija. To se postiže ako su grafičke kalkulacije
urađene kvalitetno. Za određivanje troškova papira, troškova boje, vremena pripreme, troškova
pripreme, vremena štampe, troškova štampe, vremena završne grafičke obrade i troškova završne
grafičke obrade koriste se određene formule i normativi.
Kalkulacije se mogu izvršiti ručno ili preko softvera. Postoji više aplikacija koje su za to
namenjene, a jedna od takvih je “Printing Office”. Glavni zadatak softwera je da skrati vreme koje bi
se utrošilo kod ručnog računanja a takođe omogući proširivanje za izvršavanje dodatnih operacija i
obezbedi brz prikaz i pristup korisnim podacima.
U ovom radu će se razmatrati aplikacija za kalkulaciju jednostavnih proizvoda koja je napisana
u programskom jeziku Java. Java je objektno orjentisan jezik koji, zbog svojih osobina ima široku
primenu u razvoju softverskih rešenja na različitim platformama računara i elektronskim uređajima.
Struktura programskog koda napisanog u Javi se sastoji od klasa, metoda i interfejsa koji se nalaze
u paketima, a kao i u svakom drugom jeziku postoje određene naredbe koje upravljaju različitim
tipovima podataka. Java je pogodna i za mrežno programiranje. Omogućava pravljenje pozadinskih i
korisničkih aplikacija. Aplikacija koja je programirana za ovaj rad, razvijana je u Eclipse razvojnom
okruženju. U njega je ugrađen dodatak Swing koji služi za pravljenje prozorskih aplikacija sa elementima,
kao što su su razni tipovi dugmadi, tekstualna polja, padajući meniji, liste, hijerarhijsa stabla i drugi. Ti
elementi se mogu jednostavnim prevlačenjem ubaciti u prozor, putem grafičko korisničkog interfejsa,
a kasnije, u kodu im se dodeljuju funkcije. Za tabele papira i mašina je upotrebljena SQLite baza
podataka koja je ugrađena u aplikaciju. Glavne prednost ove baze u odnosu na ostale relacione baze
podataka je ta što za njen rad nije potreban uvek dostupan server, prenosiva je i može se učitati sa bilo
kog računara. Upravo te karakteristike su pogodne za simulaciju jednog umreženog grafičkog sistema
koji je preko interneta konektovan sa dobavljačima papira i njihovim ponudama sa lagera.

3
 Pre početka pisanja programskog koda, poželjno je napraviti šemu ili algoritme, koji će
vizualnim prikazom programa, olakšati sam razvoj aplikacije. U ovom zadatku, to je postignuto
pomoću UML-a (Unified Modeling Language). Nakon završenog pisanja programa izgenerisan je
klasni dijagram koji prikazuje sve klase sa njihovim metodama i ostalim elementima koje se nalaze
unutar njih. Klase koje se nalaze u aplikaciji su međusobno povezane, što je ovim dijagramom, takođe,
grafički prikazano.

4
 2. Grafički procesi

Grafički procesi predstavljaju tokove i načine nastanka grafičkih proizvoda koji se realizuju
pomoću tehničkih, tehnoloških i ljudskih resursa. Grafička proizvodnja se može podeliti na tri celine
(Novaković, 2013):
1) Priprema štampe (Prepress)
2) Štamparski proces (Press) i
3) Završna grafička obrada (Post press).

Ove celine su objedinjene u proizvodni tok i povezane su kroz tok materijala i tok podataka
(Slika 1). Grafički sistemi su složene strukture koje se odnose na tehničke resurse u proizvodnji.
Složene strukture u proizvodnji čine grafičke mašine, transportno manipulacioni, merno kontrolni,
upravljačko informacioni i skladišni sistemi (Novaković, 2013).

Slika 1. Tok grafičke proizvodnje (Novaković, 2013)

2.1 PROCESI PROIZVODNOG SISTEMA

Procesi proizvodnog sistema obuhvataju (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

1) Proces razvoja proizvoda:
- Utvrđivanje ulaznih zahteva za proizvod
- Projektovanje proizvoda (konstrukciona dokumentacija)
- Projektovanje tehnološke dokumentacije

5
2) Proces proizvodnje:
- Proces pripreme
- Proces štampe
- Proces unutrašnjeg transporta
- Proces dorade
- Procesi skladištenja
3) Proces kontrolisanja i ispitivanja:
- Ulazna kontrola materijala
- Procesna kontrola kvaliteta
- Završna kontrola proizvoda
4) Proces upravljanja proizvodnjom kroz:
- Planiranje proizvodnje
- Provera kapaciteta, materijala
- Terminiranje i lansiranje proizvodnje
5) Proces nabavke materijala kroz:
- Ugovaranje nabavke sa dobavljačima
- Prijem materijala
6) Proces prodaje kroz:
- Ugovaranje nabavke sa dobavljačima
- Prijem materijala
7) Proces prodaje kroz:
- Ugovaranje prodaje
- Isporuku proizvoda kupcima (tržištu)
8) Proces integralne sistemske podrške kroz:
- Spoljašnji transport
- Održavanje objekata, instalacija i sredstava za rad
- Snabdevanje energentima

2.2 PRIPREMA GRAFIČKE PROIZVODNJE

Na početku grafičke proizvodnje potrebno je izvršiti procenu proizvodnje koja se sastoji iz

procene troškova proizvodnje i procene cene grafičkog proizvoda.
Priprema rada obuhvata pripremu proizvodnje u domenu analize tržišta, istraživanja novih
proizvoda, planiranje proizvodnje, ugovaranje proizvodnje, razrade proizvodnog programa i razrade
proizvodne dokumentacije.
Tok proizvodnih aktivnosti jedne štamparije se kreće od naraučioca preko predkalkulacija,
prijema posla, kalkulacija, otvaranja naloga, pripreme za štampu, štampe, dorade i na kraju do
ekspedicije gotovih proizvoda. Pri pokretanju proizvodnog procesa naručilac posla treba da precizira
osobine proizvoda (format, količina, vrsta materijala, način dorade, grafičko oblikovanje). Zatim
se otvaraja tehnički upitnik u kojem treba da se precizno upišu sve osobine naručenog proizvoda.
Otvaranjem planske kalkulacije proračunavaju se potrebe za dati posao. Radni nalog se otvara nakon
prihvatanja posla i sadrži veliki broj važnih podataka koje su bitne za proizvodnju. Dokumenti za
evidentiranje i trebovanje za skladište materijala (Novaković, 2013).

6
 2.3 ŠTAMPA

Štampa predstavlja obradni postupak kojim se vrši prenos boje na podlogu za štampu.
(Novaković, 2013). Kod rotacija ili tabačne štampe boja se prenosi indirektnim ili direktnim putem u
štamparskim jedinicama – agregatima. Prenos od jedne do druge štamparske jedinice se vrši uređajima
za manipulaciju (transportni sistemi sa trakama). Pored boje u mašini se nalazi i deo za vlaženje
pomoću kojeg se razdvajaju područja za štampu (oleofilna) od neštampajućih površina (hidrofilna).
Još jedan važan deo u štampi je svakako sistem za sušenje(UV, Infra Red, Puder). Za obrtanje cilindara
i valjaka u mašinama zaduženi su motori koji zahtevaju određeno napajanje koje reguliše gradska
mreža u trafo stanicama. Cilindre pokreću zupčanici pomoću kojih se takođe može odrediti brzina
okretanja i prenosa na osnovu broja zubaca (Novaković, 2013).

Proces štampe se može podeliti na tri dela (Novaković, 2013):

1) Proces ulaganja
2) Proces štampe
3) Proces izlaganja

Osnovna podela štampe je na (Novaković, 2013):

1) Manuelnu:
- Visoku: ksilografija, metalografija, zanatska tipografija
- Duboku: bakrorez, radirung, krejon, aquatinta, heliogravura
- Ravnu: kamena, litografija
- Propusnu: zanatska-sito
2) Industrijsku:
- Visoku: fleksografska, tipografska, leterset
- Duboku: bakro, čelična, tampon
- Ravna: ofset, litografija, svetlosna
- Propusna: sito, šablonska
- Specijalni postupci: ink-jet, laserska, holografija
- Digitalna: computer to film, computer to plate, computer to print

2.4 ZAVRŠNA GRAFIČKA OBRADA

Završna grafička obrada se realizuje nakon štampe, ručnim ili mašinskim postupkom i odvija
se sve dok se ne dobije krajnji, gotov proizvod koji ima svoj finalni oblik i upotrebnu vrednost a deli se
na (Novaković, 2013):
1) Knjigovezačku obradu
2) Obradu papira
3) Izradu ambalaže

7
 2.4.1 Osnovne operacije završne grafičke obrade

U osnovne operacije završne grafičke obrade se ubrajaju (Novaković, Pal 2014):

1) Priprema tabaka i mesta za obradu
2) Rezanje:
- Prerezivanje
- Obrezivanje
- Izrezivanje
- Urezivanje
- Perforisanje
- Glodanje
- Frezovanje
- Rezanje testerom
- Bušenje
- Žljebljenje
- Okrugljivanje
3) Savijanje (falcovanje):
- Paralelno:
a) Namotano sa 2 ili 3 prevoja
b) Cik-cak (leporelo) sa 2, 3 ili 4 prevoja
c) Čisto paralelno
d) Fenster (prozor)
- Unakrsno sa 2, 3 ili 4 prevoja
- Kombinovano sa 12, 16, 24 ili 32 strane
4) Spajanje:
- Šivenje:
a) Koncem
b) Žicom,
c) Specijalnim mehanizmima
- Lepljenje
a) Disperziona lepila
b) Poliuretanska lepila
c) Termolepila
d) ostali postupci
5) Sakupljanje:
- Tabak na tabak
- Tabak u tabak
6) Obrada korica
- Rezanje
- Sastavljanje
- Oplemenjivanje
- Okrugljivanje
7) Montaža
8) Oblikovanje
9) Kompletiranje
10) Pakovanje proizvoda

8
 2.5 MAŠINE U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI

Osnovna podela grafičkih mašina je na (Novaković, 2013):

1) Mašine za štampu
2) Mašine završne grafičke obrade.

2.5.1 Mašine za štampu

Štamparske mašine spadaju u obradne mašine i sadrže funkcionalne delove (Novaković, 2014):
1) Elemente za obradu materijala (ubojavanje, štampanje, transport materijala)
2) Pogon(motori i prenosni elementi)
3) Upravljanje (senzori, računar za upravljanje), zaštitu, noseću i prenosnu strukturu (ležajevi, vođice,
zaštita, kućišta).

Jedinice i agregate mašina za štampu možemo podeliti na (Novaković, 2014):

1) Uređaji za dostavljanje štamparskih materijala:
- Ulagači za pojedinačno ulaganje tabaka sa naslage papira
- Postolja za odmotavanje iz rolne
2) Uređaji za transport:
- Elementi za ravnanje papira
- Ubrzavanje
- Transport
- Valjci za vučenje i vođenje traka
3) Uređaje za nanošenje premaznog sredstva:
- Jedinice za boju
- Jedinice za vlaženje
-Jedinice za lakiranje
4) Uređaje za prenos sredstva:
- Jedinice za štampu
- Jedinice za lakiranje
- Sušare
5) Uređaje za dalju obradu:
- Falc aparati kod rotacija
- Poprečni rezači za trake
- Uzdužni rezači za razdvajanje traka
6) Uređaji za sakupljanje:
- Izlagači
- Uređaji za ponovno namotavanje traka
- Namotavanje falcovanih tabaka na rolnu za sakupljanje
7) Štamparske jedinice:
- Cilindri (maksimalan format za štampu određuju dimenzije cilindara)
- Mehanizam za boju
- Mehanizam za vlaženje
- Jedinica za pranje

9
 Postoji više podela štamparskih mašina - sistema (Novaković, 2014):
1) Prema osnovnim mehaničkim principima:
- Ploča prema ploči
- Cilindar prema ploči
- Cilindar prema cilindru
- Zaobljeno telo po ravnoj propusnoj površini
2) Prema vrsti štamparske forme - štampe:
- Visoka
- Duboka
- Ravna
- Propusna
3) Prema principu štampe:
- Visoka
- Duboka
- Ravna
- Propusna
4) Prema obliku podloge za štampu:
- Sistemi sa tabacima (tabačni)
- Sistemi sa rolnama (rotacije)
5) Prema konceptu gradnje:
- Centralni sistem
- Sistem u nizu
- Kompakt sistem
6) Prema nivou automatizovanosti sistema:
- NA0 Manuelni
- NA1 Sa sopstvenim pogonom
- NA2 Poluautomatski
- NA3 Automatski
- NA4 Sa samoregulacijom
- NA5 Sa samokontrolom
- NA6 Sa samoprogramiranjem
- NA7 Sa intuitivnim sposobnostima
- NA8 Sa kreativnim sposobnostima
- NA9 Sa elementima inteligencije
7) Prema nivou upravljanja
8) Prema složenosti sistema
9) Prema proizvodima za koje su namenjeni

2.5.2 Mašine završne grafičke obrade

Proizvodnja u završnoj obradi se deli na ručnu, mašinsku i potpuno automatizovanu. Alati za

ručnu obradu knjiga su glačalice, štila, utiskivači, utiskivači linija, utiskivači zaobljenja, ručne prese.
Mašine za završnu obradu mogu biti (Novaković, 2013):
1) Poluautomatske (gde na primer, čovek vrši ulaganje, izlaganje, kontrolu ili upravljanje),
2) Automatske (gde sama mašina obavlja svoju funkciju od početka ulaganja do izlaska obrađenog
materijala iz nje)
3) Potpuno automatizovane u sklopu složenih portalno manipulacionih sistema.

10
 U završnoj obradi postoji mnoštvo različitih mašina zbog velike raznovrsnosti štamparskih
proizvoda. Mašine se konstruišu u zavisnosti od materijala od kog će se proizvod izrađivati, koje su
mu dimenzije i tiraž, pa tako postoje razne mašine za (Novaković, 2013):
1) Rezanje
2) Obrezivanje (trorezači)
3) Šivenje koncem
4) Šivenje žicom
5) Spajanje specijalnim postupcima (metalnim i plastičnim češljevima, šinama)
6) Lepljenje
7) Pakovanje
8) Savijanje
9) Sakupljanje

2.6 MATERIJALI I PAPIRI

U grafičkoj industriji se koriste osnovni (papir, boja) i pomoćni (filmovi, ploče, hemikalije)
materijali. Podloge za štampu mogu da budu veoma raznovrsne u zavisnosti od vrste grafičkog
proizvoda. Tu spadaju kako prirodni tako i veštački materijali. Mogu biti od papira, kartona, lepenke,
folije, metala, keramike, stakla, drveta, plastike, tkanine... Različite vrste materijala se štampaju
određenim tehnikama štampe (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).
Prema tehnološkom postupku grafički proizvodi se dele na (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
1) Jednostavne grafičke proizvode (od završnih operacija je samo potrebno rezanje,
poravnavanje i brojanje)
2) Grafički proizvodi dobijeni savijanjem, poravnavanjem i rezanjem
3) Složeni grafički proizvodi (dobijeni složenim tehnološkim operacijama)

Grafički papiri su materijali od kojih se izrađuju grafički proizvodi. Najčešća klasifikacija je

prema gramaturi (Tabela 1). U zavisnosti od boje i karakteristika površine mogu biti beli, žuti, obojeni
u razne druge boje, sjajni, visoko sjajni, premazni, mat... Najčešće primenjivani papiri su štamparski,
srednje fini pisaći i bezdrvni papiri (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).
Štamparski papiri predstavljaju sve vrste papira koji se upotrebljavaju za štampanje a postoje oni koji
se koriste za ofset štampu, duboku, flekso, kartografski, vrednosni, papiri za etikete, pisaće papire,
reciklirane papire (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

Srednje fini su oni papiri koji su napravljeni na bazi drvenjače i u njih spadaju novinski, papir
za knjige, pisaći, srednje fini štamparski papir za ilustracionu štampu, za obrasce, super kalandrirani
za štampu ilustrovanih časopisa, pigmentisani, tanki, omotni, voluminozni i specijalni papiri.
Bezdrvni papiri su svi oni papiri u kojima se nalaze vlakna celuloze i ne sadrže drvenjaču. Mogu biti
pisaći, crtaći, štamparski, tanki, omotni i specijalni papiri (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

Tabela 1. Klasifikacija papira, kartona i lepenke (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
Papiri 7 - 150 g/m2
Polukartoni 150 – 250 g/m2
Kartoni 250 – 500 g/m2
Kartoni i lepenke 500 – 600 g/m2
Lepenke preko 600 g/m2

11
 Kartoni se mogu podeliti prema sirovinskom sastavu. Tu spadaju srednje fini, bezdrvni
i kartoni na bazi tekstilnih krpa. Prema postupku izrade kartoni se dele na jednoslojne, višeslojne
(dupleksi, tripleksi i multipleksi), nepremazne, premazne, prirodno bojeni, beljeni, i obojeni u raznim
bojama. Podela kartona prema nameni se odnosi na razne ambalažne kartone i na one koji služe za
izradu kartonskih kutija. Lepenke su kartoni mase preko 500 g/m2 i najčešće se izrađuju od drvenjače
i starog papira (Novaković, 2013).

2.7 ŠTAMPARSKI PROIZVODI

Štampani proizvodi se mogu podeliti prema vremenskom načinu pojavljivanja na (Novaković,

2013):
1) Akcidencije
2) Periodiku

Akcidencije su štampani proizvodi koji se proizvode u zavisnosti od potrebe (plakati, katalozi,
brošure, vizit karte).
Periodični štampani proizvodi se periodično proizvode (časopisi, novine). Oni mogu da se
pojavljuju dnevno, nedeljno, mesečno...
Knjiga je specifičan proizvod grafičke industrije koji se od drugih štamparskih proizvoda
razlikuje svojim opsegom i povezom. To je celina koju čini veći broj štampanih listova međusobno
povezanih u knjižni blok i zaštićenih koricama (povezom) (Novaković, 2013).

Postoje sledeće vrste knjiga (Novaković, 2013):
1) Školska
2) Dečija
3) Džepna
4) Rukopisna
5) Sa slobodnim listovima (mehanički povez)
6) Monografije

Ostali grafički proizvodi su (Novaković, 2013):
1) Blok
2) Novine
- dnevne
- ilustrovane
- jutarnje
- nedeljne
- podnevne
- večernje
3) Časopis
- ilustrovani
- privredni
- stručni
4) Magazin
- film, sport, moda, književnost)
5) Revija
6) Prospekt
7) Notes:
- Sa linijama
- Bez linija

12
8) Kalendar:
- Dnevni
- Nedeljni
- Mesečni
- Zidni
- Stoni
- Knjižni
- Džepni
- Večiti
- Perforirani
- Preklopni
9) Katalog
- Boja
- Knjiga
- Pisama
10) Mapa
11) Karta:
- Dopisnice
- Razglednice
- Ulaznice
- Podsetnice
- Legitimacije
- Jelovnici
12) Proizvodi za biroe:
- Fascikle
- Registratori
- Sveske
- Blokovi
13) Proizvodi higijene:
- Maramice
- Ubrusi
- Salvete
- Podmetači
14) Proizvodi za ukrašavanje i dekoraciju:
- Tapete
- Ukrasni papir

13
 2.8 AMBALAŽA

Ambalaža može biti komercijalna, zbirna i transportna. Proizvodi ambalaže podeljeni prema
materijalu izrade (Novaković, 2013):
1) Keramička (teglice, keramičke posude, baloni)
2) Drvena (sanduci, korpe, bačve, palete, kutije)
3) Tekstilna (vrećice, vreće, omoti, bale)
4) Kožna
5) Metalna (limenke, kutije, dozne, tube, posude)
6) Papirna (omoti, nalepnice, etikete, kese, vrećice)
7) Ravna lepenka (kabaste i složive kutije)
8) Kartonska (kutije, čaše, tube, ulošci, burad)
9) Talasasti karton (složive i druge kutije)
10) Laminat
11) Plastične mase (termoplastične i termostabilne-polietilenske boce, bočice, baloni)
12) Staklena (bočice, boce, dozne, epruvete, ampule, baloni)

U dvadesetom veku su se pojavom elektronskih medija razvili novi načini arhiviranja
podataka a samim tim i dizajniranje proizvoda elektronskih medija. Multimediji predstavljaju više
tipova informacija (tekst, slika, grafika, animacija, video i audio) koji su objedinjeni u jednu celinu
(Novaković, 2013).

14
 3. Kalkulacije

Kalkulacijom se podrazumeva postupak kojim se određuju troškovi i procenjuje se uticaj

pojedinačnog posla na celokupan profit preduzeća, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi kupaca.
Proizvodni plan predstavlja osnovu proračuna troškova i obuhvata određivanje najpovoljnije
proizvodnje delova i pronalazak adekvatnih poluproizvoda. Cena sata rada ulazi u ukupno proizvodno
vreme i troškove. Sirovine i procesni elementi određuju cenu materijala (Novaković, Dedijer, Milić,
2012). Ostali troškovi pripadaju spoljnim uslugama i dodatnim proizvodima. Procena troškova
proizvodnje se može dobiti preko formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Pt = (Vi x Cs) + Tm + To (1)
, gde Pt predstavlja procenu troškova, Vi standardno vreme izrade, Cs cenu sata rada, Tm troškove
materijala, a To ostale troškove.

Na početku grafičke proizvodnje je potrebno obaviti tehničku, tehnološku i operativnu

pripremu, a to podrazumeva (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
1) Pregled materijala (tekst i ilustracije) je provera ispravnosti materijala koji je dostavljen nakon čega
se procenjuje da li je posao pogodan i da li je pogon dovoljan za izradu kompletnog proizvoda ili se
traži saradnja sa drugom firmom.
2) Određivanje broja i redosleda radnih operacija zavisi od složenosti izrade proizvoda, i njegovih
karakteristika. Broj operacija se određuje u zavisnosti od tiraža, kvaliteta, upotrebe, perioda korišćenja,
sadržaja proizvoda a najveći broj operacija se nalazi u završnoj obradi.
3) Određivanje radnih mesta za radne operacije se vrši na osnovu broja i redosleda radnih operacija.
4) Određivanje načina rada je određivanje postupaka i metoda kojim se dobija izrađuje proizvod a
režim rada su uslovi pod kojima se radi.
5) Određivanje osnovnih i pomoćnih materijala u bruto količinama se računa pomoću normativa ili
iskustva.

Izrada predkalkulacije je proces koji se izvršava pre nego što se prihvati posao, gde se
objedinjuju svi troškovi izrade (računajući troškove materijala) tako da se na osnovu prodajne cene
dobija privremena cena koja predstavlja osnov izrade kalkulacije.
Kalkulacija predstavlja finalne troškove proizvodnje koji se mogu menjati u toku izrade a
samim tim i menjati prodajnu cenu.
Operativna priprema je utvrđivanje kapaciteta, planiranje proizvodnje, plan rokova i praćenje
izvršenja proizvodnje, planiranje materijala, izrada i lansiranje proizvodne dokumentacije, praćenje
zauzetosti kapaciteta. U tehnološkoj pripremi, najznačajniji dokumenti su radni nalog i kalkulacije.
Nakon kalkulacije se određuje način i rok isporuke (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

15
 3.1 DOKUMENTACIJA I RADNI NALOG

Radni nalog je osnovni dokument kojim se lansira proizvodnja i pomoću kog se vrši detaljna
specifikacija materijala i resursa u pogonu, a sve to u zavisnosti od procesa izrade proizvoda. Centralni
nalog sadrži sve podatke o tehničkoj i tehnološkoj izradi grafičkog proizvoda i radnoj snazi. Vreme
pripreme i vreme izrade se računa pomoću normativa koji su određeni na osnovu dugogodišnjeg
iskustva. Radni nalog sadrži podatke kao što su naziv, oznaka, količina, rokovi, redosled operacija.
Njime se određuje dokle je stigla proizvodnja i evidentiraju se troškovi. Svi zaposleni trebaju da prate i
da se pridržavaju radnog naloga kako bi proizvodnja tekla uspešno (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

Dokumentacija se koristi za izradu radnog naloga i pomoću nje se vrše kalkulacije koje se mogu
obavljati ručno ili preko određenog softvera. Prodajna cena se određuje iz cenovnika koji je usvojen
iz drugih korespondirajućih cenovnika. Napretkom Print on demand tehnologije pojednostavljeni su
procesi, kako u većim tako i u manjim pogonima (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).
Softveri koji se koriste za izradu kalkulacija su prilagođeni određenoj štampariji mada se i dalje ne
mogu koristiti bez stručnih tehnologa koji određuju šablon po kome će se vršiti kalkulacija. Šablon
se kreira u zavisnosti od brzine, formata i drugih varijabilnih faktora unutar procesa proizvodnje.
Ključ za uspešno poslovanje jeste saradnja tehnologa sa top menadžmentom i njihovo zajedničko
odlučivanje unutar procesa proizvodnje (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

Uslovi koji su potrebni za sprovođenje kalkulacije (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

1) Određivanje stanja pripreme koja može biti kompletno urađena, polovično ili lose
2) Kupcima se daje upit kako bi se definisali njegovi zahtevi
3) Korišćenje normative, standard, cene rada, cene materijala i spoljne troškove
4) Odrediti odgovarajući profit za posao
5) Proveriti da li ima računskih ili drugih grešaka
6) Čuvanje kalkulacija na papirima i u elektronskom obliku
7) Kupac ne treba imati nikakve sumnje i pretpostavke
8) Koristiti slične, uspešne šablone
9) Ne uplitati se u politiku preduzeća
10) Kalkulacija se ne radi u prisustvu kupca nego u miru i tišini
11) Negovati timski rad
12) Voditi računa o terminima isporuke
13) Izračunati cene spoljašnjih usluga ukoliko one postoje
14) Za svakog novog kupca treba izraditi novu šemu i procenu

3.2 UGOVARANJE I PLANIRANJE POSLA

Tehničko-tehnološka dokumentacija je najvažniji deo pripreme posla i ona se izrađuje pre

proizvodnje. Pomoću nje se dobija konačno vreme izrade i cena koštanja proizvoda. Tri osnovna
zadatka, koja obezbeđuje dokumentacija a koja zavise od tržišta su kvalitet, cena i rok. Na početku
posla prvo se dobiju zahtevi od kupca, zatim se ti zahtevi preispituju i počinje da se izrađuje ponuda. U
ponudi se nalaze podaci o tiražu, broju primeraka, formatu, materijalu, obimu, pripremi, štampanju,
završnoj grafičkoj obradi, roku i načinu isporuke. Kada kupac prihvati ponudu, tada se započinje
izrada kalkulacije. U njoj se nalazi sve iz zahteva za ponudu sa određenim cenama i zbir vremena svih
operacija. U kalkulaciji se nalaze svi fiksni i varijabilni troškovi koji zavise od tiraža ili drugih faktora.
Na osnovu kalkulacije se izrađuje ponuda za štampu. Kada kupac prihvati ponudu vrši se verifikacija
tako što kupac potpisuje ponudu ili uplaćuje avans (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

16
 3.3 ZNAČAJNI PROIZVODNI ELEMENTI

Operacije ili procesi se odvijaju u proizvodnim celinama kao što su radna mesta, mašine,
ili uređaji. Na izlazu jedne proizvodne celine dobija se poluproizvod koji je određen dimenzijama,
količinom, brzinom. Tehnolog mora voditi računa i o takozvanim uskim grlima koja se stvaraju ako
postoje različiti proizvodi iz prethodnih faza u proizvodnji (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

3.4 ODREĐIVANJE NORMATIVA RADA

Na svakom proizvodnom mestu postoji niz operacija koje su definisane normativima rada
(Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
1) Vremena:
- Brzine mašina
- Pripremu
- Završnu obradu
- Manuelne radove
2) Količine u:
- Metarima
- Kilogramima
- Komadima
- Tabacima

U zavisnosti od štamparije, normative može da određuje: jedno lice iz rukovodstva, eksperti,
ljudi i timovi koji veoma dobro poznaju preduzeće i njegove resurse. Postoji šest metoda pomoću
kojih se određuju normativi (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
1) Pokazatelji iz realizacije proizvodnje
2) Intuitivne metode
3) Naučno istraživački izvori
4) Normativi koje koriste konkurentna preduzeća
5) Podaci proizvođača opreme
6) Naučno istraživački rad inženjera iz preduzeća

3.5 POSTUPAK RAČUNANJA I PRIKAZ TABELA POTREBNIH ZA PRORAČUN

KALKULACIJA ZA JEDNOSTAVAN GRAFIČKI PROIZVOD

3.5.1 Proračun količine, mase, cene, površine i procenta otpada papira

Da bi se odredio najveći broj listova određenog formata iz polaznog formata, koriste se

određeni proračuni.

Vertikalna podela se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Iv = a / a1 x b / b1 (2)
, gde a i b predstavljaju dimenzije osnovnog formata, a a1 i b1 predstavljaju stranice određenog formata.

Horizontalna podela se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Ih = a / b1 x b / a1 (3)
, gde a i b predstavljaju dimenzije osnovnog formata, a a1 i b1 predstavljaju stranice određenog formata.

17
 Najveći broj tabaka iz polaznog formata se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić,
2012):

Xn / Xm = 2m-n (4)
, gde Xm predstavlja manji format koji se želi dobiti iz većeg formata, a Xn predstavlja veći format iz
kog se dobijaju manji formati.

Masa jednog tabaka se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Mt = a x b x Gr / 1000 (5)
, gde Mt predstavlja masu jednog tabaka (kg), a dužinu, b širinu, a Gr gramaturu (g/m2).

Ukupna masa papira se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Mp = Mosn x Brosn (6)

, gde Mp predstavlja masu papira (kg), Mosn masu jednog tabaka osnovnog formata (kg), a Brosn broj
tabaka osnovnog formata.

Ukupna cena papira se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Cp = (Cpt x Mp) / 1000 (7)

, gde Cp predstavlja cenu papira (din), Cpt cenu papira (din/t), a Mp masu papira (kg).

Površina otpada se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Po = Posn - Pkor (8)

, gde Po predstavlja Površinu otpada (m ), Posn površinu osnovnog tabaka (m ), a Pkor ukupnu
2 2

korisnu površina (m2).

Procenat otpada se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Procotp = (Potp / Posn) x 100% (9)

, gde Procotp predstavlja procenat otpada, Potp površinu otpada (m2), a Posn površinu osnovnog
tabaka (m2).

3.5.2 Kalkulacija utroška boje

Ukupna količine boje se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Kb = Pš x Brpr x Fp / 100 (10)

, gde Kb predstavlja količinu boje, Pš štampanu površinu za jedan proizvod, Brpr ukupan potreban
broj proizvoda (tiraž + makulatura), a Fp faktor pokrivanja bojom (Tabela 2).

Cena boje se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Cb = Kb x Cšb (11)
, gde Cb predstavlja cenu boje, Kb količinu boje, a Cšb cenu štamparske boje po 1 kg.

18
Tabela 2. Pokrivenost boje u zavisnosti od vrste papira, važi za ofset štampu
(Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
VRSTA BOJA (m2 po 1 kg boje)
PAPIRA Crna Cijan Magenta Žuta
Visoko sjajni Tip 1 604.3 504.8 497.7 504.8
Visoko sjajni Tip 2 568.8 497.7 493.4 504.8
Sjajni premazni 540.3 483.4 490.6 504.8
Mat premazni 533.2 476.4 483.4 483.4
Mašinski gladak 568.8 483.4 483.4 483.4
Novinska hartija 412.4 332.2 341.3 334.2
Hrapavi štamparski 391 312.8 320 312.8
VRSTA BOJA (m2 po 1 kg boje)
PAPIRA Ljubičasta Narandžasta Crvena Braon Lak
Visoko sjajni Tip 1 511.9 490.6 497.7 490.6 639.9
Visoko sjajni Tip 2 504.8 476.4 490.6 483.4 618.6
Sjajni premazni 497.7 462.1 483.4 476.4 604.3
Mat premazni 455 440.8 462.1 462.1 590.1
Mašinski gladak 497.7 462.1 483.4 476.4 604.3
Novinska hartija 355.5 341.3 270.2 341.3 -
Hrapavi štamparski 334.2 319.9 248.8 319.9 -

Tabela 3. Procenat zauzetosti štampane površine (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

VRSTA POSLA - FORME PROCENAT ZAUZETOSTI POVRŠINE
Veoma jednostavan prelom, bez rastera 15 %
Jednostavan prelom, bez rastera 20 %
Jednostavan prelom, naglašeni naslovi 25 %
Prelom srednjeg stepena složenosti, bez rastera 25 %
Složen raspored, bez rastera 50 %
Raster 50 %
Pune tonske površine 100 %
Negativi (tekst i slike) 60 - 90 %
Separacije procesnih boja
Magenta i cijan 40 %
Žuta 50 %
Crna 20 %

19
 3.5.3 Kalkulacija digitalne pripreme za štampu

Proces digitalne pripreme za štampu se deli na sledeće faze (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
1) Prijem materijala
2) Provera primljenog materijala
3) Obrada primljenog materijala
4) Integracija teksta i likovnih priloga
5) Digitalna montaža
6) Izrada probnog otiska
7) Izrada štamparske forme

Ukupno vreme i troškovi pripreme zavise od specifičnosti grafičkog proizvoda a određuju se

na osnovu sledećih tabela:

Tabela 4. Potrebna vremena za preuzimanje posla i pripremne operacije

(Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
Pregled (preflight) 0.5 h
Preuzimanje
Upoznavanje sa radnim zadatkom 0.3 h
posla i
Arhiviranje podataka 0.2 h
pripremne
operacije 0.2 h (do 10 MB)
Rukovanje i prenos informacija/teksta
0.4 h (iynad 10 MB)

Tabela 5. Potrebna vremena za obradu teksta (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Unos teksta Korektura
Jednostavan rukopis 0.1000 h/1000 karaktera 0.0222 h/1000 karaktera
Složen rukopis 0.1667 h/1000 karaktera 0.0350 h/ 1000 karaktera
Obrada teksta Tehnički tekst, formule,
0.2000 h/1000 karaktera 0.0444 h/1000 karaktera
simboli
Tekst na stranom jeziku 0.1250 h/1000 karaktera 0.0222 h/ 1000 karaktera
Unošenje ASCII teksta 0.0300 h/1000 karaktera -

Tabela 6. Potrebna vremena za kreiranje slika (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Jednostavno Prosečno Složeno
Ilustracija i crtanje 0.30 h/slika 0.75 h/slika 1.00 h/slika
Slikanje 0.20 h/slika 0.30 h/slika 0.40 h/slika
Skeniranje (linijski
0.15 h/slika 0.25 h/slika 0.35 h/slika
Kreiranje slika o.)
Skeniranje (raster
0.20 h/slika 0.30 h/slika 0.40 h/slika
- c/b)
Skeniranje (RGB,
0.40 h/slika 0.60 h/slika 0.80 h/slika
CMYK)

Prilikom računanja vremena za obradu slika treba voditi računa da se prva slika računa prema
vrednosti iz tabele 6, a kod svake naredne, vreme se množi sa 0.7.

20
Tabela 7. Potrebna vremena za formiranje strane i montažnog tabaka
(Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
Jednostavno Prosečno Složeno
Prelom stranica i
Formiranje strane i 0.15 h/str. 0.20 h/str. 0.25 h/str.
uređivanje
montažnog tabaka
Elektronska
0.05 h/str. 0.15 h/str. 0.20 h/str.
montaža (šablon)

Prilikom računanja vremena za formiranje strane i montažnog tabaka, treba voditi računa da
se prva strana ili montažni tabak računa prema vrednosti iz tabele 7, a kod svakog narednog, vreme
se množi sa 0.7.

Tabela 8. Vreme za dodatnu obradu slika (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Dodatna obrada Jednostavno Prosečno Složeno Veoma Složeno
slika 0.2 h/ str. ili slika 0.3 h/ str. ili slika 0.5 h/ str. ili slika 0.8 h/ str. ili slika

Tabela 9. Troškovi korišćenja opreme (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Troškovi korišćenja opreme
Tip opreme Cena
Macintosh 8500 Power Mac 1800 din/h
Macintosh Performa 6300 1500 din/h
Macintosh Quadra 840 1300 din/h
IBM, sa Windows-om 1250 din/h
Laserski štampač - C/B otisak, 300 dpi 560 din/h
Digitalni probni otisak 1500 din/h
CTP - štamparske forme 2800 din/h

Tabela 10. Vremena izrade izlaznih medija za laserski i digitalni probni otisak
(Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
Laserski otisak Jednostavno Prosečno Složeno
Izlazni mediji
(c/b) 0.05 h/strana 0.10 h/strana 0.30 h/strana
(po stranicama)
Sveobuhvatni troškovi materijala 80 din/m 2

Digitalni probni Jednostavno Prosečno Složeno

Izlazni mediji
otisak 0.10 h/strana 0.20 h/strana 0.30 h/strana
(po stranicama)
Sveobuhvatni troškovi materijala 1450 din/m 2

Tabela 11. Vremena izrade izlaznih medija za forme (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
Jednostavno Prosečno Složeno
Izlazni mediji CTP 0.15 h/strana po 1 0.25 strana po 1 0.35 strana po 1
(po tabaku) boji boji boji
Sveobuhvatni troškovi materijala 2800 din/m 2

21
 Proračun troškova izrade izlaznih medija za laserski ili digitalni otisak se dobija pomoću
formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Trld = Brs x Vizr x To (12)

, gde Trld predstavlja troškove izrade izlaznih medija (laserski o., digitalni o.), Brs broj strana, Vizr
vreme izrade (iz tabele 10), a To troškove korišćenja opreme (iz tabele 9).

Proračun troškova izrade izlaznih medija za forme se dobija pomoću formule (Novaković,
Dedijer, Milić, 2012):

Trmf = Brf x Vizr x To (13)

, gde Trmf predstavlja troškove izrade izlaznih medija (forme), Brf broj formi, Vizr vreme izrade (iz
tabele 11), a To troškove korišćenja opreme (iz tabele 9).

Troškovi materijala izlaznih medija za laserski ili digitalni otisak se računaju pomoću formule
(Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Trmld = Brs x Ps x Trsv (14)
, gde Trmld predstavlja troškove materijala izlaznih medija (laserski o., digitalni o.), Brs broj strana,
Ps površinu strane, a Trsv sveobuhvatne troškove materijala (iz tabele 10).

Troškovi materijala izlaznih medija za forme se računaju pomoću formule (Novaković, Dedijer,
Milić, 2012):

Trmf = Brf x Ptš x Trsv (15)

, gde Trmf predstavlja troškove materijala izlaznih medija (forme), Brf broj formi, Ptš površinu tabaka
za štampu, a Trsv sveobuhvatne troškove materijala (iz tabele 11).

3.5.4 Kalkulacija ofset tabačne štampe

Proračun štampe se deli na sledeće faze (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

1) Definisanje formata za štampu
2) Proračun potrebnog broja tabaka sa makulaturom
3) Proračun vremena za pripremu mašine
4) Proračun vremena za štampu
5) Proračun vremena za pranje mašine
6) Proračun ukupnih troškova štampe

Proračun makulature se vrši prema sledećim principima (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
1) Kod jednobojnih ofset tabačnih mašina makulatura iznosi 2% puta broj štamparskih formi
2) Za dvobojne mašine, vrednost makulature iznosi 3% po paru ploča
3) Za četvorobojne mašine, vrednost makulature iznosi 4% x broj setova štamparskih formi
4) Ukoliko se grafički proizvod lakira, dodaje se još 1%

Ako se proizvod štampa u različit broj boja sa svake strane, tada će se makulatura računati za
svaku stranu posebno, prema prethodno opisanim pravilima.

Vreme pripreme mašine se računa pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Vpm = Brp x Brt x Vp (16)

22
, gde Vpm predstavlja vreme pripreme mašine (h), Brp broj prolaza jednog tabaka za štampu, Brt broj
tabaka potrebnih za štampu jednog proizvoda, a Vp vreme jedne pripreme mašine za štampu (h).

Vreme otiskivanja se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Vro = Brtš x Brp / Bš (17)

, gde Vro predstavlja vreme otiskivanja (h), Brtš broj tabaka za štampu, Brp broj prolaza (otisaka), a Bš
brzinu štampe (otisaka/h).

Ukupno vreme štampe se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Vru = Vrpm + Vro + Vrpr (18)

, gde Vru predstavlja ukupno vreme štampe, Vrpm vreme pripreme mašine (h), Vro vreme otiskivanja
(h), a Vrpr vreme pranja mašine za štampu (h).

Cena sata rada se dobija pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Csr = Nm + Np (19)
, gde Csr predstavlja cenu sata rada, Nm normu cene rada za 70% produktivnosti za jednog mašinistu
(din/h), a Np normu cene rada za pomoćnog radnika/ulagača/drugog mašinistu (din/h).

Ukupni troškovi štampe se dobijaju pomoću formule (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Tru = Vru x Csr (20)

, gde Tru predstavlja ukupne troškovi štampe, Vru ukupno vreme štampe (h), a Csr cenu sata rada
(din/h).

3.5.5 Kalkulacija završne grafičke obrade za jednostavne proizvode

Vreme rezanja se određuje na osnovu sledećih tabela i formula:

Tabela 12. Maksimalan broj tabaka koji se može pozicionirati u mašini za rezanje pri jednom
ulaganju u zavisnosti od vrste papira (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
Vrsta papira Broj tabaka pri 1 ulaganju
Bankpost 48 g/m 2
1600
Premazni 75 g/m2
Bankpost 60 g/m2
Premazni 90 g/m2 1300
Ofset 75 g/m 2

Bankpost 75 g/m2
1000
Premazni 100 g/m2
Bakpost 90 g/m2
800
Premazni 120 g/m2
Hromo - karton 180 g/m2
500
Kunstdruck - karton 200 g/m2
Hromo - karton 240 g/m2
400
Kunstdruck - karton 250 g/m2

23
Tabela 13. Vreme rezanja po jednom ulaganju na osnovu formata i potrebno vreme za pripremu
mašine na osnovu operacije koja se obavlja (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):
Vreme rezanja po jednom ulaganju (h)
Format Broj tabaka izrezan iz jednog tabaka
tabaka (cm) 2 3 4 5-8 9-12 13-16 17-20 21-24 25-28 29-32
22 x 28 .03 .05 .06 .07 .08 .09
48 x 64 .04 .07 .09 .10 .11 .13 .15 .18
58 x 74 .08 .11 .12 .14 .14 .16 .18 .20 .22
63 x 96 .10 .13 .13 .16 .15 .18 .20 .22 .24 .27
66 x 102 .10 .15 .18 .20 .21 .25 .28 .32 .35 .39
88 x 115 .14 .20 .22 .26 .27 .31 .35 .39 .43 .48
Pripremno
0.10 0.15 0.2 0.25
vreme

Broj ulaganja se uvek zaokružuje na veći broj, a računa se prema formuli (Novaković, Dedijer,
Milić, 2012):

Bru = Brom / Brul (21)

, gde Bru predstavlja broj ulaganja, Brom ukupan broj osnovnih tabaka sa makulaturom, a Brul broj
tabaka pri jednom ulaganju.

Vreme pripremnog rezanja se računa prema formuli (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Vrprz = Vp + Bru x Vrz (22)

, gde Vrprz predstavlja vreme pripremnog rezanja (h), Vp vreme pripreme mašine (h), Bru broj
ulaganja, a Vrz vreme rezanja po jednom ulaganju (h).

Vreme završnog rezanja se računa prema formuli (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Vrzr = Vp + Bru x Vrz (23)

, gde Vrzr predstavlja vreme završnog rezanja (h), Vp vreme pripreme mašine (h), Bru broj ulaganja, a
Vrz vreme rezanja po jednom ulaganju (h).

Ukupno vreme rezanja se računa prema formuli (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Vrzu = Vrprz + Vrzr (24)

, gde Vrzu ukupno vreme rezanja (h), Vrprz vreme pripremnog rezanja (h), a Vrzr vreme završnog
rezanja (h).

Ukupni troškovi rezanja se računaju prema formuli (Novaković, Dedijer, Milić, 2012):

Trurz = Vrzu x Csrm (25)

, gde Trurz predstavlja ukupne troškove rezanja, Vrzu ukupno vreme rezanja (h), a Csrm cenu sata
rada mašine za rezanje (din/h).

Ukupno vreme proizvodnje se računa na kraju, tako što se saberu sva vremena (ukupno
vreme pripreme, ukupno vreme štampe i ukupno vreme završne grafičke obrade), a ukupni troškovi
proizvodnje se dobijaju kada se saberu troškovi papira, troškovi boje, ukupni troškovi pripreme,
ukupni troškovi štampe i ukupni troškovi završne grafičke obrade (Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

24
 4. Programski jezik Java

Programski jezik Java je nastao 1995. godine kao rezultat 15-godišnjeg rada. Razvijen je od
strane Sun Microsistems-a i bio je deo projekta Green. Cilj je bio da se napravi platforma za upravljanje
potrošačkih elektronskih uređaja. Napravljen je uređaj Star7 čiji je operativni sistem trebao da bude
razvijen u C++. Član tima James Gosling nije bio zadovoljan C++-om i odlučeno je da se napravi novi
jezik koji će više odgovarati postavljenom zadatku. Želeli su da naprave mali i pouzdan programski
jezik koji je lako prenosiv na bilo kakve hardverske uređaje. Njegova popularnost je konstantno
rasla od samog njegovog nastanka, pa do danas i predstavlja jedan od nakorišćenijih programskih
jezika. Osnovne karakteristike Jave su nezavisnost od platvorme računara, portabilnost, objektna
orjentisanost, enkapsulacija, vidljivost (nevidljivost) objekata, nasledjivanje klasa, implementiranje
interfejsa, visok nivo zaštite, podrška mrežnom programiranju, rad sa nitima, kompleksnost a samim
tim i velike mogućnosti u ostvarivanju zamišljenih ciljeva (Ivanović et al, 2005).

4.1 JAVA PLATFORMA I JAVA OS

Naziv Java se ne odnosi samo na programski jezik već i na Java platformu. Računarsku
platformu čini tip računara i tip operativnog sistema, dok Java platformu čine Java virtuelna mašina i
Java API (Application Programing Interface). Java API se sastoji od standardnih Java paketa u kojima se
nalaze klase. Na različitim računarskim platformama se prave posebne Java platforme. Java platforma
obezbeđuje identično izvršavanje java programa bez obzira na kojem je tipu računara i operativnom
sistemu pokrenut. Java platforma koristi usluge postojećeg operativnog sistema. Ona je namenjena
kako za mocne racunare tako i za potrosacke elektronske aparate. Pošto mali elektronski uređaji
nemaju dovoljno resursa za operativni sistem Sun je razvio JavaOS – mali operativni sistem namenjen
specijalno za Java platformu. JavaOS obezbeđuje veliku efikasnost izvršavanja Java programa, a ne
zahteva velike hardverske resurse, pa je zbog toga idealan za potrošačko-elektronske aparate (Ivanović
et al, 2005).

4.2 OSNOVNI ELEMENTI JAVA PROGRAMIRANJA

Identifikatori - koriste se za označavanje promenljivih, metoda, klasa, interfejsa, paketa...

Polja - objekat koji predstavlja blok u memoriji, u koji su smešteni niz podataka iste vrste
(Topolnik, Kušek, 2008).
Literali - brojevi, znakovne konstante, stringovske konstante, logičke konstante(true, false),
null konstante (Ivanović et al, 2005).
Specijalni simboli - predstavljaju operatore (Tabela 14) i separatore (Tabela 15) koji imaju
posebno značenje u programu (Ivanović et al, 2005).
Rezervisane (ključne) reči - su deo sintakse programa i ne mogu se menjati (Ivanović et al,
2005).
U programskom jeziku Java se nalaze sledeće rezervisane (ključne) reči (Ivanović et al, 2005):
abstract, boolean, break, byte, case, catch, char, class, const, continue, default, do, double, else, extends,
final, finally, float, for, goto, if, implements, import, instanceof, int, interface, long, native, new, package,
private, protected, public, return, short, static, strictfp, super, switch, synchronized, this, throw, throws,
transient, try, void, volatile, while.

25
 Komentari - služe da programeru bolje objasne delove koda, kao i za automatsko generisanje
dokumentacije. Postoje dva načina za pisanje komentara (Ivanović et al, 2005):
1) U jednom ili više redova, između simbola /* i */
2) U jednom redu, posle simbola //

Tabela 14. Operatori programskom jeziku Java (Ivanović et al, 2005):

> veće
< manje
! negacija
~ negacija nad bitovima
?: uslovni operator
== jednako
<= manje ili jednako
>= veće ili jednako
!= nejednako
&& uslovna konjukcija
|| uslovna disjunkcija
++ povećanje za jedan
-- smanjenje za jedan
+ sabiranje ili predznak
- oduzimanje ili predznak
* množenje
/ deljenje (celobrojno i realno)
& konjukcija i konjukcija nad bitovima
| disjunkcija i disjunkcija nad bitovima
ekskluzivna disjunkcija i ekskluzivna disjunkcija
^
nad bitovima
% ostatak pri deljenju
<< pomeranje bitova u levo (očuvavajući predznak)
pomeranje bitova u desno (očuvavajući
>>
predznak)
pomeranje bitova u desno (ne očuvavajući
>>>
predznak)
= operator dodele
+= dodela sa prethodnim sabiranjem
-= dodela sa prethodnim oduzimanjem
*= dodela sa prethodnim množenjem
/= dodela sa prethodnim deljenjem
&= dodela sa prethodnom primenom operatora &
|= dodela sa prethodnom primenom operatora |
^= dodela sa prethodnom primenom operatora ^
%= dodela sa prethodnom primenom operatora %
<<= dodela sa prethodnom primenom operatora <<
dodela sa prethodnom primenom operatora
>>>=
>>>

26
Tabela 15. Separatori u programskom jeziku Java (Ivanović et al, 2005):
okrugle (male) zagrade - promena prioriteta
() operatora, graničnici parametara metoda,
eksplicitna konverzija tipova, itd.
uglaste (srednje) zagrade - pristup elementu
[]
niza, deklarisanje nizovskog tipa
{} vitičaste (velike) zagrade - početak i kraj bloka
; tačka-zarez - razdvaja dve naredbe
zarez - razdvaja parametre pri deklaraciji i
,
pozivu metoda
. tačka - pristup članu klase

4.3 REŠAVANJE PROBLEMA I STRUKTURA PROGRAMA U JAVI

Da bi se uspešno rešio neki problem pomoću računara potrebno je da se prođe kroz određene
faze (Ivanović et al, 2005):
1) Potpuno razumevanje i shvatanje definisanog problema
2) Uočavanje objekata i njegovih osobina i konstrukcija apstraktnog modela problema
3) Formiranje apstraktnog modela, razvijanje rešenja i algoritama koji za zadate ulazne veličine
produkuje odgovarajući izlaz
4) Realizacija apstraktnog modela u željenom programskom jeziku i kodiranje algoritma (pisanje
programa). Rezultat ove faze je program.
5) Unošenjem programa u jedan ili vise fajlova pomoću nekog editor ili razvojnog okruženja dobija se
izvorni oblik programa (engl. source program)
6) Kompajler, Bajt kod i Java virtualna mašina prevode programski kod u oblik pogodan za izvršavanje
na računaru koji je podržan Windows, Linux, Mac ili nekom drugom operativnom sistemu. (Slika 2.)
7) Izvršavanje i testiranje programa

Slika 2. Vizuelni prikaz toka izvršavanja Java programa (Saternos, 2014)

27
 Program u Javi se sastoji od deklaracija klasa i interfejsa. U program mora postojati bar jedna
klasa sa metodom čije je zaglavlje public static void main(String [] args). Od vrste klasa i interfejsa
zavisi u koliko će fajlova biti raspoređene deklaracije. Fajlovi koji čine Java program se zovu jedinice
prevođenja. Klase i interfejsi mogu biti korišćeni u više programa. Zbog toga je pogodno grupisati
klase koje služe za rešavanje nekog problema u pakete, da bi se kasnije lakše rešili neki drugi problemi
u istom ili nekim drugim programima. Postoje paketi koje pravi programer a takođe postoje i već
napravljeni – standardni paketi (Ivanović et al, 2005).

4.4 NAREDBE

Naredbe u programskom jeziku služe za manipulisanje podacima. Vrste naredbi su: petlje,
ciklusi, one koje služe za pravljenje metoda, konstruktora, inicijalizatora klasa(statičkih i instanci).
Naredbe koje se koriste u Javi su: prazna naredba,izraz naredba, do, while, for, if, ifElse, try, throw,
switch,labela, break, countinue, return, synchronized (Ivanović et al, 2005).

4.5 PROSTI TIPOVI PODATAKA

Tip podatka čini skup vrednosti koje uzimaju promenljive, kao i skup operacija nad tim
vrednostima. Tipovi podataka se mogu podeliti na proste i referencijalne. Prosti su oni koji se susreću
u skoro svakom programu. Nedeljivi su i od njih se mogu kreirati struktuirani tipovi podataka. Prosti
tipovi se dele na (Ivanović et al, 2005):
- Logičke (boolean)
- Celobrojne (byte, short, int, long, char)
- Realni brojevi (float,double)

4.6 REFERENCIJALNI TIPOVI PODATAKA

Kod većih projekata poželjno je grupisanje delova programa (logičkih celina) zbog čitljivosti
programa, pojednostavljenja timskog rada, lakšeg održavanja, modifikacija, optimizacije i proširenja.
Grupisanjem podataka u slogove i nizove dobijaju se složeni tipovi. Kod objektno orjentisanog
programiranja postoji mogućnost grupisanja podataka i programskih celina koje koriste te podatke.
Vrednosti (instance) takvih tipova nazivaju se objekti. Tipovi pomoću kojih se prave objekti nazivaju
se referencijalni (struktuirani) tipovi a to su klase interfejsi i nizovi. Oni se mogu praviti od drugih
referencijalnih ili prostih tipova (Topolnik, Kušek, 2008).

4.7 KLASE, NIZOVI, IZUZECI, NITI, KOLEKCIJE

Klase su modeli pomoću kojih se prave objekti i sastoji se od članova (polja, metode,
konstruktori). Glavna razlika između klasa i interfejsa je ta što klasa može da nasleđuje samo jednu
nadklasu dok kod interfejsa može biti višestruko nasleđivanje odnosno implementiranje.
Niz je grupa elemenata koji se javljaju pod istim imenom. Elementima niza se pristupa
pomoću njihovog indeksa. Mogu biti jednodimenzionalni ili višedimenzionalni(niz unutar drugog
niza) (Ivanović et al, 2005).
Promenljive služe za davanje imena prostim i referencijalnim tipovima. Referencijalne
promenljive mogu biti lokalne, parametri metoda i konstruktora, polja klasa (Ivanović et al, 2005).
Izuzeci su objekti klase Exception i oni služe da se otklone moguće neželjene situacije, odnosno
da program ne bi prekidao i prikazivao grešku na mestima koja nisu dovoljno obezbeđena. Deo koda
se ograđuje izuzecima try i catch naredbom (Ivanović et al, 2005).

28
 Niti predstavljaju istovremeno izvršavanje konzistentnih nizova. Zbog velike kompleksnosti
programa koje niti omogućuju, potrebno je voditi računa o sinhronizaciji. U određenom trenutku
jednom podatku mođe da pristupi najviše jedna nit dok ostale niti moraju da čekaju da prva nit završi
proces nad tim podatkom (Ivanović et al, 2005).
Kolekcije predstavljaju grupu objekata i mogu biti neograničene veličine a mogu biti: ArrayList,
LinkedList, HashSet, Vector, BitSet, TreeSet, Stack, Hashtable (Ivanović et al, 2005).

4.8 MREŽNO PROGRAMIRANJE

Java se koristi i za mrežno programiranje i kompatabilna je sa mnoštvom drugih programskih

platformi. Koristi se za rad sa TCP i UDP protokolima, URL adresama, Socket-ima, rad sa serverima,
UDP komunikacijama, distribuiranim mrežama, RMI serverima, RMI klijentima, pristup bazama
podataka, itd. Služi za razvoj složenih informacionih sistema. Najviše se koristi za izgradnju pozadinskih
programa koje koristik ne vidi ili nema direktan pristup, a može da se koristi i za interaktivne korisničke
desktop aplikacije – Aplete (Ivanović et al, 2005).

4.9 JAVA SWING

Swing predstavlja proširenje Jave koje služi za razvoj aplikacija sa prozorima i grafičkim
korisničkim interfejsima. Paket javax.swing služi za prevljenje desktop aplikacije (samostalni programi
sa prozorima) i za tzv. aplete koji se pokreću putem internet brauzera. Klasom Jframe se kreiraju
prozori i ona se smatra kao kontejner na najvišem nivou hijerarhije. Unutar nje se mogu naći ostale
komponente interfejsa kao što su dugmad, labele, polja za tekst, checkbox, radio dugmad, itd. Ukoliko
za to postoji potreba programer i pored standardnih može praviti i svoje komponente i iskoristiti ih
u programu. Manipulacija komponenti, menjanje njihovog vizuelnog izgleda (oblik, boja, naziv), kao
i njihove funkcionalnosti je praktično neograničena. Postoje određene namene i funkcije za koje su
dati elementi napravljeni ali oni se mogu takođe prilagođavati zadacima. Funkcionalnost standardnih
komponenti i metoda se ipak, ne preporučuje menjati zbog njihovog kasnijeg korišćenja (Ivanović et
al, 2005).

4.9.1 Komponente (klase) Swing-a

JLabel – služi za prikazivanje tekstualnog ili grafičkog sadržaja. Korisnik ne može direktno da
menja sadržaj labele ko što je to slučaj sa poljima za tekstualni unos. Sadržaj kod labela je inicijalno
poravnat sa leve strane ali može biti i po desnoj ivici, gornjoj, donjoj, centriran. Moguće je menjati
dimenzije kao što su skaliranje, fitovanje, isecanje, itd (Ivanović et al, 2005).

ImageIcon je klasa pomoću koje se prikazuje slika u GIF ili JPEG formatu unutar labele. String
sa putanjom se prosleđuje konstruktoru ove klase (Ivanović et al, 2005).

JButton – je uobičajeno dugme. Funkcija dugmeta jeste akcija koja se poziva unutar događaja
ActionEvent koji se prosleđuje prijavljenom osluškivaču tipa ActionListener. Može biti više dugmadi
kojima je prijavljen isti osluškivač ali onda mora biti određeno koje dugme je generisalo događaj
(Ivanović et al, 2005).

JCheckBox – je dugme logičkog tipa boolean. Može biti selektovano ili ne (true ili false). Korisnik
bira stanje dugmeta a inicijalna vrednost je false i može se promeniti metodom setSelected(boolean
b). Provera da li je dugme selektovano se vrši metodom isSelected (Ivanović et al, 2005).

29
 JRadioButton – su dugmad logičkog tipa i obično se koriste u grupama. Omogućavaju selekciju
samo jednog dugmeta iz grupe. Grupa se obrazuje objektom klase JButtonGroup. Ovaj objekat nema
vizuelan prikaz u programu jer nije klasična komponenta već služi za interno grupisanje dugmadi
(Ivanović et al, 2005).

JscrollPane – je kontejner koji služi za skrolovanje komponente koja je postavljena na njegovu

površinu. Ako je komponenta manja od njegove površine biće centrirana a ako je veća, pojaviće se
trake za skrolovanje uz desnu i donju ivicu kontejnera (Ivanović et al, 2005).

JTextField – je polje gde korisnik ima mogućnost za unos teksta u jednom redu. Podržava
selekciju. JTextArea je polje slično kao JtextField. Razlika je u tome što JtextArea ima mogućnost za
unos teksta u više redova (Ivanović et al, 2005).

JComboBox – je padajuća lista. Omogućava korisniku izbor jedne od ponuđenih opcija. Na

ekranu je prikazana samo jedna komponenta sve dok korisnik ne klikne na nju kada se pojavljuje
padajući meni. Prilikom odabira neke stavke, padajuća lista generiše događaj tipa ActionEvent. Nove
stavke u listu se dodaju metodom addItem (Ivanović et al, 2005).

JList – predstavlja komponentu za prikaz liste. Za razliku od JComboBox-a, JList prikazuje

odmah sve stavke bez klika mišem i postoji mogućnost višestruke selekcije (Ivanović et al, 2005).

JPopupMenu – pruža mogućnost otvaranja dodatnog menija. Način otvaranja menija zavisi
od operativnog sistema. Kod Windows-a je to desni klik mišem a kod MacOS je kombinacija Ctrl na
tastaturi i levog tastera miša (Ivanović et al, 2005).

JOptionPane – Omogućuje jednostavno prikazivanje informacija ili unosa u novom prozoru

(Ivanović et al, 2005).

JDialog – je podprozor koji služe za obavljanje nekih aktivnosti a da se pritom, ne opterećuje

glavni prozor detaljima (Ivanović et al, 2005).

JFileChooser – je podprozor koji služi za otvaranje i sačuvavanje fajlova (Ivanović et al, 2005).

JTabbedPane – objekat ove klase predstavlja kontejner za prikazivanje različitih sadržaja.

Sastoji se iz nekoliko komponenti (panela) koje dele zajednički prostor za prikazivanje. Može biti
prikazana samo jedna komponenta. Korisnik bira koja će komponenta biti prikazana pritiskom na
neku od kartica koje se nalaze u gornjem delu prozora (Ivanović et al, 2005).

JTree – služi za hijerarhijski prikaz organizovanih podataka u strukturi stabla (Ivanović et al,
2005).

Swing WindowBuilder predstavlja dodatak za razvojno okruženje Eclipse i omogućava grafički

korisnički interfejs, što znatno ubrzava i olakšava manipulisanje sa Swing komponentama (Ivanović et
al, 2005).

30
 5. SQLite

SQLite predstavlja ugradjenu relacionu bazu podataka. Nastala je 2000. godine pod okriljem
firme Hipp, Wzrick & Company, Inc., (Hipp, 2015). Osnovne karakteristike su joj portabilnost,
jednostavnost pri upotrebi, kompaktnost, efikasnost, pouzdanost. Transakcije su veoma pouzdane,
čak i pri korišćenju višestrukih procesa ili niti. SQLite je veoma sličan standardnom SQL jeziku.
Podržava većinu SQL naredbi (eng statements) koje se koriste prema SQL2 (SQL-92, 1992) standardu.
Za njeno funkcionisanje se koristi sistem upravljanja relacionih baza podataka (Relational Database
Managment System (RDBMS)). Relacioni sistemi baza podataka se koriste za skladištenje podataka u
tabele. Upravljački sistem baze može da procesira kompleksne upitne komande, koje mogu da generišu
izveštaje i omoguće pregled podataka iz više tabela. Druge popularne baze podataka koje koriste
RDBMS su Oracle Database, IBM’s DB2, zatim, open source proizvodi kao što su Microsoft’s SQL
Server za komercijalnu upotrebu sa MySQL-om i PostgreSQL-om. Prednost SQLite od ostalih baza je
ta što je korišćenje znatno olakšano. Nije potrebno konfigurisanje mreže i protokola, administracija
baze podataka je pojednostavljena, ne moraju da se vrši autorizacija unošenjem korisničkog imena i
lozinke i olakšan je razvoj same aplikacije u kojoj je baza ugrađena. Sve što je potrebno za rad sa bazom
je kompajlirano unutar samog programa. “Lite” u nazivu SQLite ne označava njene mogućnosti nego
jednostavnost upotrebe, korišćenje minimalnih resursa a da se pri tom neusaglašenost programera i
korisnika svedu na minimum. Naredbe koje se koriste za manipulaciju nad podacima u SQLite bazi,
unose se unutar programskog koda u aplikaciji (Hipp, 2015).

Drugi način za unos i manipulisanje podacima je preko grafičkog korisničkog interfejsa.

Postoji nekoliko alata, menadžera, odnosno ekstenzija koje to omogućavaju (Hipp, 2015):
1) SQLite Manager. Predstavlja najpopularniji alat koji dolazi u obliku ekstenzije (dodatka) za Firefox
brauzer.
2) SQLite Encryption Extension (SEE). Koristi napredni standard za 128-bitnu ili 256-bitnu enkripciju
(eng Advanced Encryption Standard) (AEC, 1997), koji efektno enkriptuje svaku bazu podataka.
3) SQLite Compressed and Encrypted Read-Only Database (CEROD). Čita kompresovane i
enkriptovane podatke iz baze.
4) ZIPVFS - Čita i piše u bazu u kojoj se nalaze kompresovani fajlovi, koristeći funkcije kompresije/
dekompresije koje su napravljene unutar aplikacije.
5) Test Harness #3 (TH3). Predstavlja alat za testiranje operacija SQLite-a u vektorskoj formi, koji
može da se konfiguriše na više spojenih (eng embedded) platformi.

31
 5.1 TIPOVI PODATAKA U SQLITE BAZI

Većina SQL endžina koriste statične unose u bazu. Kod statičnih unosa, tip podatka za neku
vrednost je određen na osnovu kontejnera (kolone) u kojem je određena vrednost skladištena. SQLite
koristi dinamički sistem unosa, gde tip podatka nije određen na osnovu kontejnera već na osnovu
same vrednosti podatka. Dinamički sistem je kompatabilan statičkim sistemima unosa, u tom smislu
da SQL naredbe koje su pisane za statički sistem mogu da rade i na SQLite dinamičkom sistemu (Hipp,
2015).

Tabela 16. SQLite tipovi podataka (Owens, 2006):

NULL Vrednost je NULL
INTEGER Celobrojna vrednost
REAL Brojčana vrednost sa pokretnim zarezom
Vrednost je tekst (string) (UTF-8, UTF-16BE ili
TEXT
UTF-16LE)
Skladištenje podatka u istom formatu u kakvom
BLOB
su bili pre unosa u bazu
DOUBLE Dupla preciznost sa pokretnim zarezom
FLOAT Brojčana vrenost sa pokretnim zarezom
CHAR Vrednost je karakter
VARCHAR Vrednost je više karaktera
NUMERIC Brojčana vrednost
DATETIME Vrednost je datum ili vreme

Agregatne funkcije (Hipp, 2015):

1) avg()
2) count()
3) group_concat()
4) max()
5) min()
6) sum()
7) total()

Funkcije za vreme i datum (Hipp, 2015):

1) date()
2) time()
3) datetime()
4) julianday()
5) strftime()

Komentar u jednom redu se označava simbolom “--”, pri čemu se simbol nalazi na početku
reda a tekst desno, a tekst kod komentara koji se sastoje iz više redova se unosi između simbola “/*” i
“*/”. (Hipp, 2015).

32
 5.2 NAREDBE I KLAUZULE

U SQLite jeziku postoje sledeće naredbe i klauzule (Hipp, 2015):

ALTER, ANALYZE, ATTACH DATABASE, BEGIN TRANSACTION, COMMIT TRANSACTION,
CREATE INDEX, CREATE TABLE, CREATE TRIGGER, CREATE VIEW, CREATE VIRTUAL
TABLE, DELETE, DETACH DATABASE, DROPINDEX, DROP TABLE, DROP TRIGGERS, DROP
VIEW, END TRANSACTION, EXPLAIN, INDEXED BY, INSERT, ON CONFLICT, PRAGMA,
REINDEX, RELEASE SAVEPOINT, REPLACE, ROLLBACK TRANSACTION, SAVEPOINT,
SELECT, UPDATE, VACUUM, WITH.

5.3 REZERVISANE REČI U SQLITE JEZIKU

U SQLite jeziku postoje sledeće rezervisane reči (Hipp, 2015):

ABORT, ACTION, ADD, AFTER, ALL, ALTER, ANALYZE, AND, AS, ASC, ATTACH,
AUTOINCREMENT, BEFORE, BEGIN, BETWEEN, BY, CASCADE, CASE, CAST, CHECK,
COLLATE, COLUMN, COMMIT, CONFLICT, CONSTRAINT, CREATE, CROSS, CURRENT_
DATE, CURRENT_TIME, CURRENT_TIMESTAMP, DATABASE, DEFAULT, DEFERRABLE,
DEFERRED, DELETE, DESC, DETACH, DISTINCT, DROP, EACH, ELSE, END, ESCAPE, EXCEPT,
EXCLUSIVE, EXISTS, EXPLAIN, FAIL, FOR, FOREIGN, FROM, FULL, GLOB, GROUP, HAVING,
IF, IGNORE, IMMEDIATE, IN, INDEX, INDEXED, INITIALLY, INNER, INSERT, INSTEAD,
INTERSECT, INTO, IS, ISNULL, JOIN, KEY, LEFT, LIKE, LIMIT, MATCH, NATURAL, NO, NOT,
NOTNULL, NULL, OF, OFFSET, ON, OR, ORDER, OUTER, PLAN, PRAGMA, PRIMARY, QUERY,
RAISE, RECURSIVE, REFERENCES, REGEXP, REINDEX, RELEASE, RENAME, REPLACE,
RESTRICT, RIGHT, ROLLBACK, ROW, SAVEPOINT, SELECT, SET, TABLE, TEMP, TEMPORARY,
THEN, TO, TRANSACTION, TRIGGER, UNION, UNIQUE, UPDATE, USING, VACUUM,
VALUES, VIEW, VIRTUAL, WHEN, WHERE, WITH, WITHOUT.

33
 6. UML (Unified Modeling Language)

Velike poslovne aplikacije koje sadrže puno klasa i linija koda su veoma apstraktne i imaju
otežanu preglednost. UML omogućava vizualizaciju i pravljenja modela softverskih sistema.
Modelovanje je praktično neizostavan deo za velike projekte, a od pomoći je i prilikom razvijanja manjih
projekata. Time se postiže mnogo bolje razumevanje programskog koda, posebno za programere koji
su se naknadno uključili u već postojeće projekate. Struktura sistema, odnosno arhitektura mora biti
jasno definisana, kako bi se efikasno otklonile otkrivene greške u sistemu. Pored otklanjanja mogućih
grešaka, modelovanje i vizuelizacija softvera omogućava bolju kontrolu sigurnosti, skalabilnost,
robusnost kao i lakšu proširivost sistema. Primenom modela podiže se nivo apstrakcije na taj način što
se sakrivaju detalji a povećava prikaz samog izvršavanja procesa, prikazuju se veze unutar aplikacije
ili se vizuelno vežu sa drugim aplikacijama ili sajtovima. Moguće je modelovati bilo koji tip aplikacije,
nezavisno od vrste hardvera, operativnog sistema i programskog jezika. UML je izgrađen po osnovnom
objektno - orjentisanom konceptu, pa se lako uklapa u objektno orjentisana okruženja i jezike kao što
su C ++, Java, C#, a može se koristiti i za neobjektno - orjentisane jezike kao, na primer, Visual Basic,
COBOL, Fortran (Siegel, 2005).

UML 2.0 sadrži trinaest vrsta dijagrama koji su podeljeni u tri kategorije (Siegel, 2005):
1) Strukturni dijagrami:
- Diagram klasa
- Diagram objekta
- Dijagram komponenata
- Dijagram složene strukture
- Dijagram paketa
- Dijagram raspoređivanja
2) Dijagrami ponašanja:
- Dijagram slučajeva korišćenja
- Dijagram aktivnosti
- Dijagram mašine stanja
3) Dijagrami interakcije:
- Dijagram sekvenci
- Dijagram komunikacije
- Vremenski dijagram
- Dijagram pregleda interakcije

34
 7. Eksperimentalni deo

Izrada aplikacije
za kalkulaciju jednostavnog proizvoda
u programskom jeziku Java
7.1 OSNOVNE POSTAVKE I ZADATAK EKSPERIMENTA

Program je rađen za eksperimentalne svrhe po uzoru na praktikum za vežbe iz klakulacija

iz predmeta Grafički procesi, na Fakultetu tehničkih nauka, odseka Grafičko inženjerstvo i dizajn
(Novaković, Dedijer, Milić, 2012).

U zadatku je korišćeno radno okruženje Eclipse sa integrisanim dodacima:

1) Swing (WindowBuider) - razvoj korisničke aplikacije sa prozorima, putem grafičko korisničkog
interfejsa (GUI)
2) UML plugin - preko čega se automatski generiše klasni dijagram.

Pokretanje aplikacije zahteva instaliranu Java Virtual Machine platformu, koja se može preuzeti
sa sajta: https://java.com/download.

Modelovanje klasnih dijagrama je urađeno pomoću UML dodatka za Eclipse gde su prikazane
sve klase u programskom kodu i komponente unutar njih (klase su povezane određenim vezama
zavisnosti).

SQLite baza podataka koja je ugrađena u aplikaciju je izgrađena u Mozilla Firefox internet
pretraživaču tako što je u njega instaliran dodatak SQLite Manager.

Za razvoj aplikacije je neophodan barem srednji nivo poznavanja Java programskog jezika kao
i SQL baze podataka. Pošto ovaj programski jezik ne pripada programu na departmanu Grafičkog
inženjerstva i dizajna, potrebno je dodatno doškolavanje.

Zadatak programa je da obezbedi brži i jednostavniji proračun u odnosu na ručno računanje

ili neke druge profesionalne programe koji služe za tu vrstu primene. Jedan od takvih softvera je
Printing Office. U njemu se ne nalazi opcija za grafički prikaz tabaka, pa je takođe, i taj segment rešen
u aplikaciji. Treba napomenuti da program koji je rađen za eksperiment, zapravo, predstavlja samo
jedan mali deo mogućnosti u odnosu na profesionalne programe koji su pravljeni za potrebe tržišta i
koji mogu da se primenjuju u realnim grafičkim sistemima, u grafičkoj industriji.

35
 7.2 ODREĐIVANJE PAPIRA I MAŠINE ZA ŠTAMPU

Na prvoj kartici se određuje maksimalan format mašine, neobrezan format proizvoda,

štamparski format i osnovni format papira (slika 3).

Slika 3. Prva kartica. Određivanje formata proizvoda, maksimalnog formata mašine, štamparskog i
osnovnog formata.

Prvi korak je odabir maksimalnog formata mašine iz ponuđenog hijerarhijskog stabla. Mašine
su razvrstane po broju boja za štampu i korisnik može odabrati neku samo iz te ponude. Ovaj korak je
obavezan za unos zbog daljeg automatskog računanja. Korisnik nije u mogućnosti da sam unosi neki
drugi maksimalan format mašine. Promene kao što su ubacivanje ili brisanje mašina iz baze može da
radi samo programer dok će tu mogućnost imati i korisnik u nekoj od narednih verzija. Korišćena
baza podataka je SQLite. Prilikom pokretanja aplikacije, sve mašine koje se nalaze u bazi “masina.
sqlite” se učitavaju u stablo (slika4) gde se može vršiti odabir odgovarajuće.

Slika 4. Stablo Mašina

36
 Naziv mašine i podaci o broju boja (prolaza) se ispisuju unutar odgovarajuće labele u istom
prozoru tako da ta informacija bude vidljiva za korisnika. Ako je korisnik uneo pogrešnu mašinu,
moguće je promeniti na neku drugu, ali je takođe neophodno ponoviti sve naredne korake, ukoliko ih
je bilo.

Drugi korak je unošenje formata neobrezanog proizvoda i određivanje formata štamparskog
tabaka. Format proizvoda je određen u radnom nalogu. Kod ovog unosa treba imati u vidu da se po
dužini i po širini gotovog proizvoda obično dodaje još po 6 mm, zbog napuštanja od po 3 mm sa svake
strane. Nakon klika na dugme “Izračunaj štamparski tabak” program vrši određene proračune. To se
realizuje određenim matematičkim formulama za izračunavanje maksimalnog broja proizvoda koji
može da stane na maksimalan format mašine po horizontalnoj i vertikalnoj orjentaciji. Kada program
odredi najveći broj proizvoda, vrši dalje izračunavanje formata štamparskog proizvoda dodavajući
tehnološke površine (po dužini 10 mm i po visini 19 mm). Potom se pojavljuju nova dva prozora. Na
jednom se nalaze informacije koliko formata proizvoda staje na štamparski tabak, koja je orjentacija
(horizontalna ili vertikalna raspodela) i dimenzije štamparskog tabaka. Na drugom prozoru se nalazi
grafički prikaz tabaka radi bolje preglednosti i vizualizacije tabaka za štampu. Program izračunava
i iscrtava realne dimenzije formata proizvoda i maksimalnog formata mašina, tako što ih skalira da
duža strana bude 550 piksela radi boljeg prikaza na ekranu. Nove, skalirane dimenzije se dobijaju
pomoću formule:

K = 550 / x (21)
, gde “K” predstavlja koeficijent skaliranja, a “x” dužinu ili širinu proizvoda u milimetrima.

Iscrtavanje se vrši običnim labelama koje se dinamički kreiraju u zavisnosti od broja foramta
proizvoda. Ovo se ostvaruje kroz dva for ciklusa koja se izvršavaju u zavisnosti od broja redova i
kolona. Labelama se dodeljuju odgovarajuće dimenzije (okviri) i unutar njih se ubacuju slike koje
služe za predstavljanje orjentacije. Ukoliko se formati proizvoda ređaju horizontalno labele učitavaju
sliku “Slike/horizontalno.PNG”(slika 5) a ukoliko se ređaju vertikalno labele će za sliku uzimati
“Slike/vertikalno.PNG”(slika 6). Na slikama se nalazi klasična oznaka za orjentaciju tj. slovo A. Nakon
izračunavanja štamparskog formata, na glavnom prozoru u poljima za tekst “Format štamparskog
tabaka [mm]” će biti automatski unešene dimenzije. Ove dimenzije je neophodno odrediti zbog daljeg
računanja. Korisnik ih ne može menjati ili unositi neke druge vrednosti.

Slika 5. horizontalno.PNG Slika 6. vertikalno.PNG

Primer 1. Grafički prikaz štamparskog tabaka sa poslaganim tabacima neobrezanog formata

proizvoda u horizontalnoj orjentaciji (slika 7). Odabrana mašina za štampu je 4/0, KBA Performa
74 [510x735]. Neobrezan format proizvoda 86x126 [mm]. Prozor sa podacima o broju neobrezanih
formata proizvoda koji može da stane na maksimalan format mašine, kakva je raspodela i koji je
format (dimenzije) štamparskog tabaka sa tehnološkim površinama prikazan je na slici 8.

37
 Slika 7. Grafički prikaz štamparskog tabaka sa poslaganim tabacima neobrezanog formata
proizvoda – horizontalna orjentacija

Slika 8. Prozor sa podacima o broju neobrezanih formata proizvoda, kakva je raspodela i koji je
format (dimenzije) štamparskog tabaka sa tehnološkim površinama.

Primer 2. Grafički prikaz štamparskog tabaka sa poslaganim tabacima neobrezanog formata

proizvoda u vertikalnoj orjentaciji (slika 9). Izabrana je dvobojna mašina za štampu MAN Roland
702 [710x1020]. Neobrezan format proizvoda 126x206[mm]. Prozor sa dodatnim podacima o broju
tabaka, raspodeli i formatu prikazan je na slici 10.

38
Slika 9. Grafički prikaz štamparskog tabaka sa poslaganim tabacima neobrezanog formata proizvoda
– vertikalna orjentacija

Slika 10. Prozor sa podacima o broju neobrezanih formata proizvoda, kakva je raspodela i koji je
format (dimenzije) štamparskog tabaka sa tehnološkim površinama.

Treći korak je određivanje osnovnog formata papira za štampu iz hijerarhijskog stabla.

Korisnik nije u mogućnosti da sam unosi dimenzije nego to mora učiniti iz stabla papira (slika 11).
Prilikom pokretanja programa automatski se povlače papiri iz SQLite tabele. Dodavanje ili brisanje
papira u SQLite tabelu od strane korisnika biće omogućeno u nekoj od narednih verzija programa.
U hijerarhijskom stablu papiri su poređani po nazivima, pa zatim po vrsti, gramaturi i na kraju
dimenzijama. Pored dimenzija nalazi se i šifra artikla. Korisnik može da izabere sve dimenzije koje
se nalaze pod određenom gramaturom tako što selektuje granu sa gramaturom koju želi i odabere je
klikom na dugme “Izaberi osnovni format”. Nakon toga program prolazi kroz sve dimenzije ponaosob
i izračunava koje dimenzije osnovnog formata su najisplativije u pogledu površine i procenta otpada.
Naravno, program posmatra samo dimenzije papira koje pripadaju određenom nazivu, vrsti i gramaturi
papira koju je izabrao korisnik. Kada program odredi najisplatljiviji papir, njegove dimenzije se
automatski ispisuju u tekstualnim poljima na glavnom prozoru. Pri tom se otvaraju nova dva prozora,
slično kao kod određivanja štamparskog formata. Ovoga puta u jednom prozoru se nalaze karakteristike

39
izabranog osnovnog papira, orjentacija štamparskih tabaka na osnovni i broj štamparskih tabaka koji
staje na osnovni tabak. U drugom prozoru se dobija grafički prikaz štamparskih tabaka poređanih na
osnovni format u automatski određenoj, povoljnijoj orjentaciji kako bi se i vizuelno moglo sagledati
iskorištenost osnovnog formata.
Drugi način za odabir osnovnog papira jeste taj da se otvori stablo do zadnje grane i da se
izabere samo jedan papir određenih dimenzija. Tada program ne vrši proračune kojim se dobija
najisplatljiviji papir, jer je odabran samo jedan ali i dalje izračunava površinu otpada i procenat
otpada. Nakon odabira (klika na dugme), ponovo se pojavljuju dva prozora za karakteristike papira,
broj tabaka, procenat i površina otpada i drugi prozor za grafički prikaz. Treći način je da se pod
određenom gramaturom selektuje vise dimenzija, držeći taster ctrl na tastaturi i levi klik mišem. To
je potrebno ako se u ponudi ne nalaze svi papiri pod datom gramaturom. U tom slučaju, program
će da proračunava dimenziju koja najbolje odgovara u pogledu površine i procenta otpada. Papir
sa najmanjim procentom otpada uzima kao osnovni i njegove dimenzije upisuje u tekstualna polja
na glavnom prozoru. Zatim se javljaju nova dva prozora kao u prethodna dva slučaja, jedan za opis
izabranog formata a drugi za grafički prikaz.

Slika 11. Stablo Papir

40
 7.3 DIGITALNA PRIPREMA ZA ŠTAMPU

Druga kartica – Proračun troškova i vremena pripreme štampe (slika 12).

Slika 12. Proračun troškova i vremena pripreme štampe

Prvi korak je određivanje vremena preuzimanja posla i pripremnih operacija. Pomoću

checkbox dugmadi mogu da se uključe ili isključe sledeći pripremni poduhvati iz proračuna:
1) Pregled (preflight)
2) Upoznavanje sa radnim zadatkom
3) Arhiviranje podataka

Ove stavke su inicijalno podešene na true, što znači da sva tri uključena u proračun, jer su kod
većine zadataka smatraju podrazumevanim operacijama. U okviru proračuna preuzimanja posla i
pripremnih operacija, nalazi se i rukovanje i prenos informacija/teksta. Ovaj segment je realizovan sa
dva tekstualna polja u koja korisnik unosi broj fajlova. U jednom polju se unose fajlovi do 10 MB dok
u drugom preko toga. Nakon unosa broja fajlova, klikom na dugme “Potvrdi” vrši se sledeće funkcije:
1) Kreiranje objekta, ubacivanje i prikazivanje istog u listu “Lista pripremnih poslova” (slika 13). U
objektu se nalaze informacije o broju fajlova, i dodatnim poslovima (oni što su pre toga bili štiklirani).
Ukoliko ni jedan dodatan posao nije izabran, u objektu će se nalaziti samo informacija o broju fajlova.
2) Uračunavanje vremena u ukupno vreme pripreme

41
 Slika 13. Lista pripremnih poslova

Drugi korak je formiranje strane montažnog tabaka. Dve opcije koje mogu da se izaberu u
padajućem meniju su:
1) Prelom stranica i uređivanje
2) Elektronska ambalaža (šablon)

Nakon odabira prve stavke “Prelom stranica i uređivanje”, potrebno je odrediti složenost posla
pomoću radio dugmadi “Jednostavno”, “Prosečno” i “Složeno”, koje se nalaze sa desne strane panela.
Inicijalno podešavanje za stepen složenosti je “Jednostavno”. Pored složenosti, neophodno je uneti
broj strana proizvoda u polje za tekst “Unesite broj strana slika ili karaktera”. U ovom slučaju, kod
jednostavnog proizvoda bi trebalo da ta vrednost bude jedan (za jednostrane proizvode) ili dva (za
dvostrane proizvode). Pritiskom na dugme “Unesi” vrše se sledeće operacije:
1) Pravi se objekat u formi [broj strana|vrsta posla|stepen složenosti]
2) Ubacivanje objekta i prikazivanje u listi
3) Program izračunava vreme za datu vrstu posla i dodaje se ukupnom vremenu pripreme u polju
“Ukupno vreme pripreme [h]”
4) Vraća se broj strana na inicijalnu vrednost “0”
5) Padajući meniji se vraćaju na inicijalnu vrednost, tako da ni jedna stavka nije izabrana.

Ako vrednost u polju “Unesite broj strana slika ili karaktera” ostane 0, pritiskom na dugme
“Unesi” se neće napraviti novi objekat a samim tim, u listi “Lista pripremnih poslova” i polju “Ukupno
vreme pripreme [h]” neće biti izmena.
Za drugu stavku “Elektronska ambalaža (šablon)” procedura je ista kao i za prvu stavku.

Treći korak je kreiranje slika. U Padajućem meniju se može izabrati jedna od šest stavki:
1) Ilustracija i crtanje
2) Slikanje
3) Skeniranje (linijski o.)
4) Skeniranje (raster c/b)
5) Skeniranje (RGB, CMYK)
6) Dodatna obrada slika

Nakon odabrane stavke, potrebno je odabrati stepen složenosti, a zatim, uneti broj ilustracija
(crtanja) u polje “Unesite broj strana slika ili karaktera”. Pritiskom na dugme “Unesi” vrše se sve
operacije kao kod formiranja strane montažnog tabaka:
1) Kreiranje objekata u formi [broj komada|vrsta posla|stepen složenosti]
2) Ubacivanje objekta u listu
3) Dodavanje vremena ukupnom vremenu pripreme.

Za sve ostale stavke iz ovog padajućeg menija, procedura je ista. Opcije za složenost su kod
svih stavki iste i može se odabrati “Jednostavno”, “Prosečno” ili “Složeno”, izuzev stavke “Dodatna
obrada slika”, kod koje se pored ove tri, otvara mogućnost i za odabir opcije “Veoma složeno”. Pri
odabiru neke druge stavke iz padajućeg menija ponovo ova opcija postaje nedostupna.
42
 Četvrti korak je obrada teksta. Procedura kreiranja i unosa objekata u listu je slična kao u
prethodnim koracima:
1) Odabir neke stavke iz menija “Obrada teksta”:
- Jednostavan rukopis
- Složen rukopis
- Tehnički tekst, formule, simboli
- Tekst na stranom jeziku
- Unošenje ASCII teksta
2) Podešavanje složenosti.
3) Unos broja karaktera u polje “Unesite broj strana slika ili karaktera”.
4) Potvrdom unosa, klikom na dugme “Unesi” odrađuju se sledeće operacije:
- Kreira se objekat u formi [broj karaktera|vrsta posla|stepen složenosti],
- Ubacivanje u listu i
- Dodavanje vremena ukupnom vremenu pripreme.

Peti korak je izrada izlaznih medija a procedura je slična kao u prethodnim koracima:
1) Odabir stavke iz padajućeg menija “Izrada izlaznih medija”:
- Laserski otisak
- Digitalni probni otisak
- CTP
2) Podešavanje složenosti
3) Unos broja strana u polje “Unesite broj strana slika ili karaktera”. U ovom slučaju, za jednostavan
proizvod, podrazumeva se jedanostrano ili dvostrano.
4) Klikom na dugme “Unesi” izvršavaju se operacije:
- Kreiranje objekata u formi [broj strana|vrsta posla|stepen složenosti],
- Ubacivanje u listu
- Dodavanje troškova ukupnim troškovima pripreme.

Šesti korak je proračun troškova korišćenje opreme. Ovaj korak obavezno mora da se uradi
na kraju jer zahteva izračunato ukupno vreme pripreme koje je prikazano u tekstualnom polju. U
padajućem meniju se mogu odabrati stavke:
1) Macintosh 8500 Power Mac
2) Macintosh Performa 6300
3) Macintosh Quadra 840
4) IBM, sa Windows-om

Nakon odabira opreme, potrebno je izvršiti potvrdu klikom na dugme “Unesi” čime se obavljaju
sledeće operacije:
5) Kreiranje objekta. U Objektu se nalaze izračunati ukupni troškovi pripreme na osnovu troškova
opreme i ukupnog vremena pripreme.
6) Ubacivanje objekta u listu
7) Prikazivanje ukupnih troškova u tekstualnom polju “Ukupni troškovi pripreme [din]”

U slučaju da je došlo do greške pri unosu objekta u listu, on se može obrisati tako što se
selektuje unutar liste, a zatim, klikne na dugme “Obriši”. Ovim se, takođe, oduzimaju vreme i/ili
troškovi objekta od ukupnog vremena i troškova pripreme.

43
 7.4 ŠTAMPA

Na trećoj kartici se vrši računanje vremena i troškova štampe (slika 14).

Slika 14. Treća kartica – troškovi i vreme štampe

Prvi korak je računanje makulature. Korisnik unosi broj strana, broj boja i može da se naznači
da li se koristi lak. Pošto je u pitanju jednostavan proizvod očekivani unosi u polje “Br strana” su
1 ili 2. U zavisnosti od zahteva proizvoda makulatura se može izračunati iz jednog ili dva unosa.
Ukoliko je proizod dvostran i pri tom ima različit broj boja na svakoj strani, tada je potrebno za svaku
stranu posebno izračunati makulaturu. Na primer, ako je sa jedne strane trobojna štampa, a sa druge
jednobojna, korisnik prvi put treba da unese 1 u polje “Br strana” i 3 u polje “Br boja” a nakon klika
na dugme “+=” u polju “Br strana” treba da ostane 1 dok u polju “Br boja” treba uneti 1, a potom,
ponovo kliknuti na dugme “+=”. Ukoliko se proizvod štampa u 3 boje sa obe strane, tada se makulatura
određuje iz jednog unosa. U tom slučaju u polje “Br boja” treba da bude unešeno 2, a u polje “Br boja”
3. Dugme “+=” radi na principu sabiranja i dodavanja na prethodnu vrednost makulature. Ako se desi
da je korisnik pogrešno uneo podatke za računanje makulature, to može ispraviti ponovnim unosom,
s’ tim što prethodno mora promeniti vrednost polja “Makulatura [%]“ na 0. Pritiskom na dugme “+=”
program pored računanja makulature, vrši proračun broja prolaza tabaka za štampu kroz mašinu.
Ovo se može naknadno promeniti ako korisnik (tehnolog) proceni da je broj prolaza neka druga
vrednost u zavisnosti od specifičnosti situacije.

44
 Drugi korak je unošenje tiraža. Pritiskom na dugme “=“ program automatski izračunava tiraž
sa makulaturom, broj tabaka za štampu, broj osnovnih tabaka i troškove papira. Ukoliko nije određen
osnovni i štamparski format program će izbaciti grešku (slika 15). Da bi se proces računanja kalkulacija
mogao nastaviti, korisnik mora da se vrati na prvu karticu i da izračuna osnovni i štamparski format.

Slika 15. Greška – osnovni i štamparski format nije određen

Treći korak je računanje ukupnih troškova i vremena štampe pritiskom na dugme “Izračunaj
vreme i troškove štampe”. Ovaj korak je moguće odraditi samo onda ako su određeni svi prethodni
koraci i ako je izabrana mašina, jer u suprotnom program neće izvršiti proračun. Pre klika na dugme
“Izračunaj vreme i troškove štampe”, potrebno je podesiti još neke parametre:
1) Proveriti da li je dobro program odredio broj prolaza tabaka kroz mašinu
2) Podesiti odgovarajuću složenost pripreme za štampu. Ova stavka se podešava pomoću grupe
dugmadi u kojima se nalaze tri opcije (korisnik može da izabere samo jednu od te tri stavke):
-Jednostavno
-Prosečno
-Složeno
3) Odrediti složenost štampe, koja se takođe podešava kao i priprema
4) Broj mašinista
5) Broj pomoćnih radnika
6) Broj ulagača

Nakon što su odrađeni svi prethodni koraci i podešeni odgovarajući parametri, tada može da
se odredi ukupno vreme i troškovi štampe.

45
 7.5 BOJA

Četvrta kartica - proračun ukupnih troškova boje (slika 16).

Slika 16. Četvrta kartica - troškovi boje

Broj boja je određen u kartici “Štampa”, međutim, u proračunu kalkulacija se mora posebno
računati svaka boja ponaosob. Na taj način se dobija detaljna i precizna računica utroška boje u štampi.
Svaka boja ima specifične karakteristike na osnovu kojih su određivani normativi. Ti normativi su
određivani na osnovu dugogodišnjeg iskustva, istraživanjem tehnologa, prema specifikacijama
proizvođača ili iz nekih drugih relevantnih izvora.

Prvi korak je odabir zauzetosti štampane površine. Jedan način da se unese procenat zauzetosti
je upisivanje direktno u polje “[%]” u vrednosti od 1-100. Drugi način je izabor neke od standardizovanih
vrednosti iz padajućeg menija “vrsta posla – forme“ (Slika 15). Nakon odabira, odgovarajuća vrednost
se automatski prikazuje u polju “%”. Padajući meni sadrži sledeće stavke:
1) Veoma jednostavan prelom, bez rastera (15%)
2) Jednostavan prelom, bez rastera (20%)
3) Jednostavan prelom, naglašeni naslovi (25%)
4) Prelom srednjeg stepena složenosti bez rastera (35%)
5) Složen raspored, bez rastera (50%)
6) Raster (50%)
7) Pune tonske površine (100%)
8) Negativi (tekst i slike) (75%)
9) Cijan (40%)
10) Magenta (40%)
11) Žuta (50%)
12) Crna (20%)

46
 Drugi korak je odabir boje iz padajućeg menija “Boja“. U slučaju da je iz padajućeg menija
“vrsta posla – forme“ izabrana neka od procesnih boja (cijan, magenta, žuta, crna), program će je
automatski prikazati i u padajućem meniju “Boja“. Ovaj, kao i svaki drugi automatizam u aplikaciji,
donekle ubrzava proces kalkulacija, pa je i te kako koristan.

Treći korak je unos cene boje u polje “Cena [din/kg]“.

Četvrti korak je proračun štampane površine. Ovaj zadatak je sa jedne strane malo manje
prijemčljiv za korisnika dok sa druge strane ostavlja prostora za mnogo lakše i praktičnije računanje
štampajućih površina u raznim specifičnim slučajevima. Na ovaj način je korisnik oslobođen od
ručnog računanja štampajućih površina, pa se samim tim opet dobila ušteda na vremenu.

Primer 1. Štampa se u negativu a date su dimenzije tekstualne (neštampajuće) površine

i dimenzije ukupne štampajuće površine. Takođe u zadatku može biti zadato više ovih tekstualnih
površina na jednoj strani, a strana takođe može biti jedna ili više (pošto je aplikacija namenjena za
jednostavne proizvode, maksimalno mogu biti dve strane). Da bi se dobila tražena pokrivna štampajuća
površina potrebno je odraditi sledeće dve procedure:
1) Izračunavanje ukupne štampajuća površina. Najpre treba da se unesu dimenzije u odgovarajuća
polja “širina [mm]“ i “dužina [mm]“. Zatim se u polje “Br. Strana” unosi ukupan broj strana proizvoda
na kojim se nalaze identične štampajuće površine (u ovom slučaju, broj strana za jednostavan proizvod
mogu biti 1 ili 2). Nakon toga, pritiskom na dugme “Odredi štampanu površinu [mm2]“ se dobija
ukupna štampajuća površina.
2) Oduzimanje ukupne tekstualne (neštampajuće) površine od ukupne štampajuće površine i
dobijanje ukupne pokrivne štampajuće površine da bi se dobila ukupna pokrivna povšina. Ako
postoji više tekstualnih površina sa istim dimenzijama u polje “kom“ unosimo broj komada. Ukoliko
se takve strane, sa istim brojem tekstualnih površina istih dimenzija, ponavljaju na više strana, tada
se u polje “Br. Strana” unosi njihov broj (u ovom slučaju za jednostavan proizvod maksimalno dve).
Kada je određena površina za boju koja je prethodno definisana, sledi računanje troškova za tu boju i
površinu pritiskom na dugme “Ubaci”. Ukoliko ima više boja na toj istoj površini, tada nije potrebno
ponovo određivati površinu jer je ostala uposana u polju “Štampana površina [mm]” od prethodnog
proračuna. Potrebno je samo odabrati novu boju, i procenat zauzetosti površine. Nakon odabira nove
boje i procenata zauzetosti, ponovo kilikom na dugme “Ubaci [mm]” dodajemo nove troškove na
prethodne, i tako sve redom, u zavisnosti od toga koliko ima boja.

Primer 2. Zadate su dimenzije slika, dimenzije ukupne štampajuće površine i površina pozadine
u nekoj boji kojoj nisu određene dimenzije. Broj procedura (računanja) zavisi od broja različitih slika
ili nekih drugih elemenata koji se takođe razlikuju po veličini pokrivne površine. U ovom slučaju,
da bi se odredila površina pozadinske površine, korisnik treba proći kroz najmanje tri procedure
(proračuna):
1) Određivanje ukupne štampajuće površine kao u prethodnom primeru.
2) Oduzimanje ukupne površine svih slika identičnih dimenzija od ukupne štampajuće površine da bi
se dobila pozadinska površina. Ukoliko ima slika sa nekom drugom pokrivnom površinom postupak
oduzimanja se ponavlja. Kada je površina pozadine određena, klikom na dugme “Ubaci [mm]” vrši
se računanje troškova za izabranu boju, procenat zauzetosti na izračunatoj površini. Ukoliko ima više
boja na istoj površini, postupak se ponavlja s’ tim što površinu ne moramo ponovo određivati.
3) Određivanje površine slika i proračuna troškova boje.

47
 Lista pod nazivom “Lista troškova boje” (slika 15) predstavlja sve uračunate troškove boja koje
je uneo korisnik. Objekti u listi sadrže naziv boje, težinu izraženu u kilogramima i cenu u dinarima.
Ukoliko je neki objekat greškom unešen, on se može izbrisati iz liste tako što se selektuje unutar liste, a
zatim, klikne na dugme “Obriši”. Ovim korakom se ne obriše samo selektovani objekat iz liste, nego se
takođe, izvrše ispravke u celokupnoj računici, redukuju se ukupni troškovi boje, izmene se određene
vrednosti i parametri unutar programa. U aplikaciji je ugrađen sistem za brojanje boja. Nakon brisanja
objekta iz liste, taj sistem se automatski reguliše. Brojači boja su automatizmi koji prate unos korisnika
i na osnovu unešenih objekata u listu proveravaju da li je ta boja prvi put unešena u listu ili je već bila
unošena. Iste boje mogu biti unošene više puta u slučajevima gde imaju različite površine za koju se
računa ta ista boja ili iz nekih drugih razloga. Interaktivna lista iz koje se mogu brisati objekti daje
fleksibilnost programu i da toga nema, aplikacija bi se morala restartovati i računati sve iznova.

Slika 17. Lista troškova boje

Pritiskom na dugme “Ubaci” se mogu javiti greške, ako:

1) Nije izračunat štamparski format na prvoj kartici “Papir” pritiskom na dugme “Izračunaj štamparski
tabak”
2) Nije izračunat osnovni format na prvoj kartici “Papir” pritiskom na dugme “Izaberi osnovni format”
3) Nisu određeni tiraž sa makulaturom, broj štamparskih i osnovnih formata na drugoj kartici
“Štampa”, pritiskom na dugme “=”).

48
 7.6 ZAVRŠNA GRAFIČKA OBRADA,
UKUPNO VREME I TROŠKOVI PROIZVODNJE

Peta kartica služi za proračun završne grafičke obrade, ukupno vreme i troškove proizvodnje
(Slika 16). Za jednostavan proizvod koriste se samo operacije rezanja.

Prvi korak - korisnik unosi troškove mašine za rezanje u polje “Troškovi rada mašine za rezanje
[h]”, a potom program izračunava i ispisuje u poljima ukupno vreme i troškove rezanja.

Drugi korak - predstavlja proračun ukupnog vremena i troškova proizvodnje . Da bi se uspešno
izvršio finalni korak i dobili korektni rezultati, potrebno je uraditi sve operacije na svih pet kartica.

Slika 18. Peta kartica - Proračun završne grafičke obrade i ukupnog vremena i troškova proizvodnje

49
 7.7 KONEKCIJA SA SQLITE BAZAMA PODATAKA

SQLite baze podataka koje su implementirane u aplikaciji, zapravo, predstavljaju model,

odnosno simulaciju kako bi trebale da izgledaju serverske baze podataka na koje se povezuje putem
mreže i interneta. U realnim uslovima, ako je u pitanju aplikacija za tržište, trebalo bi da se koriste
baze, gde proizvođači (dobavljači) papira imaju svoje ponude koje su ažurirane na dnevnom nivou. U
tom slučaju bi se u aplikaciju ugradila konekcija za online SQL bazu i učitavali papiri koje su trenutno
u ponudi.
SQLite baza podataka je korišćena iz dva razloga:
1) Za konektovanje nije potreban server koji mora biti konstantno dostupan.
2) Prenosiva je i moguće joj je pristupiti sa bilo kog računara a da nije instalirana SQL-serverska
platforma i softveri za rad sa bazama.

U aplikaciji se koriste dve SQLite baze podataka. U jednoj se nalaze tabele sa vrstama papira
a u drugoj tabele mašina. Korisnik ima pristup bazama kroz aplikaciju preko hijerarhijskih stabala.
Preko tih stabala moguće je izvršiti sledeće operacije:
1) Pregled papira i mašina (po proizvođačima, vrsti, tipu i gramaturi)
2) Učitavanje podataka samo jednog papira u aplikaciju (širina, dužina, gramatura, broj proizvoda,
naziv, cena, broj tabaka u paketu, vrsta) (slika 19)
3) Učitavanje podataka jedne mašine u aplikaciju (naziv, širina i dužina maksimalanog formata,
norma, vreme pripreme, broj otisaka, vreme pranja) (slika 20).

Korisnik nema mogućnost modifikacije, dodavanja ili brisanja podataka iz baze.

Slika 19. Primer tabele iz baze papira

50
 Slika 20. Primer tabele iz baze mašina

Konektovanje na SQLite bazu je slično kao kod konvencionalnih SQL baza. U ovom
programskom kodu, taj segment je urađen na sledeći način:

static void konektovanjePapir(){

try {
Class.forName(“org.sqlite.JDBC”);
conn = DriverManager.getConnection(“jdbc:sqlite:..\\kalkulacije\\papir.
sqlite”);
stPapir = conn.createStatement();
} catch (ClassNotFoundException | SQLException e) {
e.printStackTrace();
}
}
, gde se pomoću driver manager-a vrši konekcija sa bazom papira.

static void konektovanjeMasina(){
try {
Class.forName(“org.sqlite.JDBC”);
conn = DriverManager.getConnection(“jdbc:sqlite:..\\kalkulacije\\masina.
sqlite”);
stMasina = conn.createStatement();
} catch (ClassNotFoundException | SQLException e) {
e.printStackTrace();
}
}
, gde se pomoću driver manager-a vrši konekcija sa bazom mašina.

51
 Komunikacija sa bazom (SQL statements) je ista kao kod konvencijalnih SQL baza. Na primer,
dužina i širina se u ovom programskom kodu dobija na sledeći način:

static String sirina(int redni, String nazivPapira) throws SQLException{

konektovanjePapir();
ResultSet izlaz;
izlaz = stPapir.executeQuery(“select `Sirina (mm)` from
`”+nazivPapira+”` where rbr = “+redni+””);

return izlaz.getString(1);
}

, gde funkcija “stPapir.executeQuery(“select `Sirina (mm)` from `”+nazivPapira+”`

where rbr = “+redni+””);” predstavlja SQL statement kojim se iz baze podataka dobija širina
izabranog papira.

static String duzina(int redni, String nazivPapira) throws
SQLException{
konektovanjePapir();
ResultSet izlaz;
izlaz = stPapir.executeQuery(“select `Visina (mm)` from `”+nazivPapira+”`
where rbr = “+redni+””);

return izlaz.getString(1);
}

,gde funkcija “stPapir.executeQuery(“select `Visina (mm)` from `”+nazivPapira+”`

where rbr = “+redni+””);” predstavlja SQL statement kojim se iz baze podataka dobija
visina(dužina) određenog papira.

7.8 GRAFIČKI PRIKAZ APLIKACIJE PUTEM UML

KLASNOG DIJAGRAMA

Vizualizacija aplikacije i prikaz veza izmedju objekata su predstavljeni kroz klasni dijagram
(slika 21). Osnovni elementi dijagrama su klase u kojima se nalaze podelementi. Klase mogu biti
povezane vezama zavisnosti, asocijacije, generalizacije i realizacije. Komponente koje se nalaze unutar
klasa su metode i varijable.
Za pravljenje klasnog dijagrama korišćen je dodatak za Eclipse radno okruženje i ovaj dijagram
se generiše automatski na osnovu programskog koda.

52
Slika 21. UML klasni dijagram

53
 9. Zaključak

U okviru rada je predstavljena kalkulacija proizvodnje za jednostavne grafičke grafičke

proizvode. U teorijskom delu su prikazane metode, formule i normativi koji su potrebni da bi se ovi
proračuni izvršili. Takodje je prikazana oblast u grafičkoj struci gde su ove kalkulacije primenljive.
Ukratko su objašnjeni grafički procesi, grafički sistemi, mašine i grafički materijali. Predstavljen je tok
materijala od pripreme za štampu, štampe do završne grafičke obrade i teorijske osnove svakog od ova
tri dela.
Od toga kako će se organizovati i izvršavati proizvodnja zavisi koliko detaljno i kvalitetno
je razrađen plan proizvodnje, i ostali dokumenati kao što su radni nalog, tehnička dokumentacija i
kalkulacije. Ono što svakako mnogo ubrzava manuelne proračune jesu aplikacije koje su specijalno
namenjene za te svrhe. Eksperimentalni zadatak je upravo jedno takvo softversko rešenje. Program je
napisan u programskom jeziku Java u radnom okruženju Eclipse u koji su ugrađeni dodaci i biblioteke
za pravljenje prozorskih aplikacija i dodaci za pravljenje klasnih dijagrama.
Glavni zadatak aplikacije je da ubrza ručne proračune i pojednostavi izradu kalkulacija
u odnosu na ostale profesionalne programe koji su za to namenjeni, kao što je “Printing Office”.
Aplikacija je rađena po uzoru na vežbe i praktikum iz Kalkulacija (Novaković, Dedijer, Milić 2012), iz
predmeta Grafički procesi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, smer Grafičko inženjerstvo
i dizajn. Takođe, akcenat zadatka je i na grafičkom prikazu tabaka što je još jedna prednost u smislu
lakše i bolje preglednosti.
Program uspešno obavlja kalkulaciju proizvoda poput, postera, flajera, letaka i drugih
jednostavnih grafičkih proizvoda. On automatski izračunava najbolju iskoristivost površine
štamparskog i osnovnog tabaka i na osnovu dobijenih rezultata formira dimenzije. Na taj način se
dobija najmanji broj osnovnih tabaka i minimalni troškovi papira. Prilikom računanja najoptimalnijih
dimenzija štamparskog tabaka, na ekranu se dobija grafički prikaz poređanih tabaka neobrezanog
formata proizvoda, radi lakše i bolje preglednosti. Tabaci su poslagani u vertikalnoj ili horizontalnoj
orjentaciji, u zavisnosti od toga koju je program odredio kao najpogodniju. Sličan grafički prikaz
se dobija pri određivanju osnovnog formata papira, samo što su u tom slučaju na osnovni format
poslagani formati štamparskog tabaka. U daljem toku izvršavanja programa vrše se proračuni za
pripremu za štampu, proces štampe, kalkulacija boje i završne grafičke obrade. Nakon završenih svih
proračuna na kraju se dobija ukupno vreme i troškovi proizvodnje.
Nakon završenog proučavanja kalkulacija grafičke proizvodnje i ostalih oblasti u grafičkoj
struci koje ona obuhvata, uočeni su problemi koji se odnose na vreme, a koje ujedno predstavlja i
najvažniji faktor u proizvodnji. Ušteda vremena je jedna od ključnih stvari unutar nekog proizvodnog
ciklusa. Kada je reč o velikim grafičkim sistemima, tada se primenjuje projektovanje proizvodnje.
Njime se optimizuju tehnološki resursi tako da se dobije najoptimalnija proizvodnja - što manje
utrošenog vremena i što veća dobit. Projektovanjem proizvodnje se određuje da li će neki proizvodni
sistem biti redni, paralelani ili kombinovani. Kod rednog sistema, proizvodi se izrađuju jedan po
jedan. U tom slučaju, naredni proizvod čeka dok se ne izradi prethodni proizvod. Kod paralelnih i
kombinovanih sistema moguće je proizvoditi više proizvoda istovremeno, tako što se oni pojedinačno,
u isto vreme, obrađuju na više različitih operacija - mašina. Takođe, u slučaju da postoji više mašina,
može se istovremeno izvršavati više identičnih operacija. Prilikom projektovanja proizvodnje vrši
se izrada vremenskih dijagrama u kojima se predstavlja ritam i ciklus proizvodnje. Krajnji rezultat
projektovanja proizvodnje su proračuni troškova i vremena na godišnjem nivou (Ćosić et al, 2014).

54
 Rezultat kalkulacija grafičke proizvodnje jeste ukupno utrošeno vreme i ukupni troškovi
proizvodnje za ceo jedan tiraž. Da bi vreme i troškovi grafičke proizvodnje bili što tačniji, potrebno
je precizno odrediti vremena i troškove svih operacija u grafičkom procesu, koja se dobijaju
dugogodišnjim istraživanjem i iskustvom stručnjaka i tehnologa iz te oblasti. Najveća mana kalkulacija
je ta što se rezultat dobija rednim pristupom proizvodnje pa je ukupno vreme proizvodnje, ujedno i
najduže moguće. Kada bi se vršili proračuni za kombinovani ili paralelni pristup, gde su vremena
čekanja svedena na minimum, tada bi se dobila znatno veća ušteda vremena, a samim tim bi i troškovi
bili redukovani.
Aplikacija za kalkulaciju jednostavnog grafičkog proizvoda je ispunila željena očekivanja u
tehničkom praktičnom smislu. Vreme koje je potrebno za kalkulaciju grafičke proizvodnje je znatno
skraćeno nego što se to postiže putem ručnih proračuna. U nekoj od narednih verzija programa
planira se proširenje za izradu kompletne kalukulacije za grafičke proizvode dobijene savijanjem,
poravnavanjem i rezanjem kao i za složene grafičke proizvode. U budućnosti se ovaj program može
proširiti i za proračune kod paralelne i kombinovane proizvodnje koji se koriste kod velikih grafičkih
pogona, za dobijanje najpribližnijeg ukupnog vremena i troškova proizvodnje za ceo tiraž ili na
godišnjem nivou. Takodje može da se planira i nadogradnja grafičkog prikaza tabaka i nove opcije
za pozicioniranje merno kontrolnih elemenata, kao što su registri, kontrolna merna traka, oznake za
rezanje, itd.
Ovi planovi za budućnost, otvaraju nove pravce za razvoj softverskih rešenja u domenu
grafičkih kalkulacija, pa čak i kompletne pripreme za štampu i organizovanja grafičke proizvodnje.

55
 10. Literatura

10.1 TEKST

Ćosić I., Lazarević M., Rikalović A., Suzić N., Sremčev N., Lazarević Đ. (2014) Projektovanje
proizvodnih sistema, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka, Departman za Industrijsko Inženjerstvo i
menadžment [Online] Available from:
http://www.iim.ftn.uns.ac.rs/pom/attachments/article/437/1%20nedelja%20-%20Proizvodni%20
i%20usluzni%20sistemi%202014%20-%20uvodno%20GRID.pdf [Accessed 17. 9. 2015.]

Hipp R. D. (2015) About SQLite, Hwaci - Applied Software Research, [Online] Available from: https://
www.sqlite.org/about.html [Accessed 29. 8. 2015.]

Hipp R. D. (2015) SQL As Understood By SQLite, Hwaci - Applied Software Research, [Online]
Available from: https://www.sqlite.org/lang.html [Accessed 29. 8. 2015.]

Ivanović M., Bađonski M., Budimac Z., Pešović D. (2005) Programski jezik Java, Univerzitet u Novom
Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za matematiku i informatiku

Novaković D. (2013), Grafički procesi, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=99adff456950dd9629a5260c4de21858 [Accessed 4. 8. 2015.]

Novaković D. (2013), Grafički procesi deo I, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=08040837089cdf46631a10aca5258e16 [Accessed 7. 8. 2015.]

Novaković D. (2013), Grafički procesi deo II, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=7e1d842d0f7ee600116ffc6b2d87d83f [Accessed 20. 8. 2015.]

Novaković D., Dedijer S., Milić N. (2012) Grafički procesi – praktikum za vežbe, Novi Sad, FTN,
Grafičko inženjerstvo i dizajn

Novaković D. (2014), Grafički sistemi Deo I, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=ab7314887865c4265e896c6e209d1cd6
[Accessed 4. 8. 2015.]

Novaković D. (2013), Grafički sistemi Deo II, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=9c19a2aa1d84e04b0bd4bc888792bd1e
[Accessed 24. 8. 2015.]

56
Novaković D. (2013), Grafički sistemi - Skripta, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=35309226eb45ec366ca86a4329a2b7c3 [Accessed 24. 8. 2015.]

Novaković D. Pal M. (2014), Završna grafička obrada i ambalaža - deo I, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehničkih nauka, Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from:
http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=16026d60ff9b54410b3435b403afd226
[Accessed 4. 8. 2015.]

Novaković D. Pal M. (2014), Završna grafička obrada, Rezanje grafičkih materijala, Univerzitet u
Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available
from: http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=130f1a8e9e102707f3f91b010f151b0b
[Accessed 4. 8. 2015.]

Novaković D. (2013), Završna grafička obrada - Skripta, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih
nauka, Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.
ac.rs/storage/download.php?fajl=cb8acb1dc9821bf74e6ca9068032d623 [Accessed 4. 8. 2015.]

Owens M. (2006), The Definitive Guide to SQLite, Apress, Springer-Verlag New York, United States of
America, [Online] Available from: http://link.springer.com/book/10.1007/978-1-4302-0172-4
[Accessed 31.08.2015.]

Siegel J. (2005) Introduction To OMG’s Unified Modelin Language® (UML®), Object Management
Group®, [Online] Available from: http://www.omg.org/gettingstarted/what_is_uml.htm [Accessed 3.
9. 2015.]

Topolnik M., Kušek M. (2008), Uvod u programski jezik Java, Sveučilište u Zagrebu, Fakultet
elektrotehnike i računarstva, [Online] Available from:
https://www.fer.unizg.hr/_download/repository/Skripta%5B5%5D.pdf [Accessed 28. 8. 2015.]

10.2 SLIKE

Novaković D. (2013), Grafički procesi deo I, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn, [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=08040837089cdf46631a10aca5258e16 [Accessed 7. 8. 2015.]

Saternos C. (2014), Client-Server Web Apps with JavaScript and Java, Sebastopol, CA 95472 , O’Reilly
Media, Inc., [Online] Available from:
https://www.safaribooksonline.com/library/view/client-server-web-apps/9781449369323/
[Accessed 7. 8. 2015.]

57