УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ

Petar Petrović

Naziv teme specijalističkog rada

Specijalistički rad

Septembar, 2012
 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ СА Д, Трг Доситеја Обрадовића 6

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: Монографска документација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал
Врста рада, ВР: Специјалистички рад
Аутор, АУ: Петар Петровић
Ментор, МН: Проф. др Милан Милановић
Наслов рада, НР: Назив теме специјалистичког рада

Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Српски
Земља публиковања, ЗП: Србија
Уже географско подручје, УГП: Војводина
Година, ГО: 2011.
Издавач, ИЗ: Ауторски репринт
Место и адреса, МА: Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6
Физички опис рада, ФО: (на пример) 6/75/0/8/57/0/0
(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

Научна област, НО: Електротехника

Научна дисциплина, НД: Телекомуникације
Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: На пример: WAN, MPLS, ATM, Frame Relay, VPN

УДК
Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН, Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6

Важна напомена, ВН: -

Извод, ИЗ: Тема овог рада је ....

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО: Септембар 2012.
Чланови комисије, КО: Председник: Проф. др Радоје Радојевић

Члан: Проф. др Никола Николић Потпис ментора

Члан, ментор: Проф. др Милан Милановић

Образац Q2.НА.05-06 - Издање 1

 UNIVERSITY OF NOVI SAD  FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Tr g Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic publication
Type of record, TR: Textual material, printed
Contents code, CC: Work
Author, AU: Petar Petrović
Mentor, MN: Prof. dr Milan Milanović
Title, TI: Title of the work

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2011
Publisher, PB: Author’s reprint
Publication place, PP: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6
Physical description, PD: (for example) 6/75/0/8/57/0/0
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

Scientific field, SF: Electrical Engineering

Scientific discipline, SD: Telecommunication
Subject/Key words, S/KW: WAN, MPLS, ATM, Frame Relay, VPN

UC
Holding data, HD: Library of Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića
6
Note, N: -

Abstract, AB: This paper presents ...

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE: September 2012
Defended Board, DB: President: Prof. dr Radoje Radojević

Member: Prof. dr Nikola Nikolić Menthor's sign

Member, Mentor: Prof. dr Milan Milanović

Образац Q2.НА.05-06 - Издање 1

 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Број:
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Тр г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6

Датум:
ЗАДАТАК ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД

(Податке уноси предметни наставник - ментор)

СТУДИЈСКИ Енергетика, електроника и телекомуникације

ПРОГРАМ:

Студент: Број индекса:

Област/Предмет:

Ментор:
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада;
- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера
неопходна;

НАСЛОВ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОГ РАДА

ТЕКСТ ЗАДАТКА:

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

Sadržaj

1 Uvod ........................................................................................................................................ 1
2 Pisanje teksta ........................................................................................................................... 2
2.1 Pismo, format papira, margine ......................................................................................... 2
2.2 Imena dokumenata u toku pisanja rada i drugo ................................................................ 2
2.3 Stilovi................................................................................................................................ 3
2.4 Naglašavanje ..................................................................................................................... 6
2.5 Skraćenice ......................................................................................................................... 6
2.6 Nabrajanja ......................................................................................................................... 7
2.7 Show All funkcija, ......................................................................................................... 8
3 Slike, tabele i jednačine – Caption, Cross-Reference ............................................................. 9
3.1 Slike ................................................................................................................................ 10
3.2 Tabele ............................................................................................................................. 12
3.3 Jednačine ........................................................................................................................ 13
4 Sadržaj, spisak slika i spisak tabela ....................................................................................... 15
5 Zaključak ............................................................................................................................... 16
Skraćenice ..................................................................................................................................... 17
Literatura ....................................................................................................................................... 18

I
Spisak slika
Slika 2.1 Format papira za izradu rada ............................................................................................ 2
Slika 2.2 Podešavanje margina za jednostranu i dvostranu štampu ................................................ 3
Slika 2.3 Prelazak na novu stranu pri prelasku na novu glavu ........................................................ 3
Slika 2.4 Home meni Word2007 ..................................................................................................... 4
Slika 2.5 Modify funkcija – modifikacija stilova ............................................................................ 5
Slika 2.6 Podešavanje fontova u pojedinačnom stilu ...................................................................... 5
Slika 2.7 Podešavanje opcija Paragraph u stilovima ..................................................................... 6
Slika 2.8 Shortcut key funkcija za stilove ....................................................................................... 6
Slika 2.9 Stilovi za nabrajanje ......................................................................................................... 7
Slika 2.10 Funkcija za automatsko prepoznavanje crte i crtice ...................................................... 8
Slika 2.11 Prikaz Show All funkcija ................................................................................................ 8
Slika 3.1 Deo References menija koji se odnosi na Caption i Cross-Reference ............................. 9
Slika 3.2 Insert Caption funkcija .................................................................................................... 9
Slika 3.3 Cross-Reference funkcija ............................................................................................... 10
Slika 3.4 Cross-reference dijalog .................................................................................................. 10
Slika 3.5 Telefonske slušalice i kablovi ........................................................................................ 11
Slika 3.6 IEEE 802 familija standarda i odnos u OSI referentnom modelu.................................. 12
Slika 3.7 Primer povezivanja dve podmreže ruterom ................................................................... 12
Slika 3.8 Beacon ram .................................................................................................................... 12
Slika 4.1 Funkcije za pravljenje sadržaja i spiskova slika i tabela ................................................ 15

II
Spisak tabela

Tabela 3.1 Ramovi klase 1 ............................................................................................................ 13

Tabela 3.2 Različiti 802.11 PHY .................................................................................................. 13
Tabela 3.3 Interpretacija Polling bita u polju Capability .............................................................. 13

III
1 Uvod

Ovaj dokument predstavlja Uputstvo za pisanje specijalističkih radova. Može se koristiti i za

pisanje semestralnih radova, kada nisu potrebne prve tri tabele koje se odnose na ključnu
dokumentacijsku informaciju i zadatak za specijalistički rad.
Uobičajeno je da se u prvoj glavi da kratak uvod u temu koja se razmatra, motivacija
specijalističkog rada i kratak pregled teksta koji sledi u narednim glavama. Nakon toga, u
glavama koje slede se daje pregled dosadašnjih rezultata iz razmatrane oblasti. Zatim dolaze
glave u kojima se izlažu sopstveni rezultati (ukoliko rad nije pregledni). Poslednja glava u radu
je zaključak u kome se ukratko sumira ono što je izloženo u radu, i daje pregled otvorenih
problema, odnosno mogućeg daljeg rada na datu temu.
Praktičan deo diplomskog rada (ako postoji) se daje u posebnom dodatku. To može biti npr.
listing koda kojim je realizovan praktični deo rada, SDL dijagrami, odgovarajuće OPNET šeme i
sl.
S obzirom da vrlo često u početku nije izvestan precizan sadržaj rada, preporuka je da se
uvod piše pri kraju izrade rada.

1
2 Pisanje teksta

Prikaz funkcija koje treba koristiti biće dat na primeru softverskog paketa Microsoft Word
2007. Postoje određene razlike u odnosu na Microsoft Word 2003 i ranije verzije u pogledu
mesta na kojima se razne funkcije mogu pronaći.
Strogo definisana pravila za izradu specijalističkih radova ne postoje. Ovde su data pravila
koja sigurno zadovoljavaju formu specijalističkog rada. Autor rada ima slobodu da ova pravila u
nekoj meri promeni, ali u saglasnosti sa mentorom rada koji treba da odluči da li date izmene
zadovoljavaju formu.

2.1 Save i backup

Verovatno je već poznato ali vredi ponoviti – treba save-ovati dokument tokom pisanja
svakih 10-tak minuta, jer se neretko dešava da nestane struja ili nešto drugo što može uzrokovati
gubitak dela ili celog rada. Takođe veoma bitno, obavezno treba praviti backup verzije svih
relevantnih dokumenata i to treba raditi automatski ili najmanje jednom dnevno.

2.2 Imena dokumenata u toku pisanja rada i drugo

U cilju lakšeg snalaženja autora i recenzenta (mentora) rada, naslov dokumenta treba da
bude u formi “Spec rad – Petar Petrovic – 1”, odnosno sa 1 se obeležava prva verzija, a svaka
naredna verzija će imati naredni redni broj, bez obzira da li je autor napravio novu verziju ili je
nova verzija nastala kao posledica recenziranja. Preporuka je da autor rada čuva sve verzije rada
do odbrane rada. Konačna verzija rada će imati naziv “Spec rad – Petar Petrovic” i ta verzija
treba da se konvertuje u PDF format i nareže na jedan CD (CD obavezno staviti u omot) i
zajedno sa tvrdo koričenom verzijom dostavi u službu za postdiplomske studije.

2.3 Pismo, format papira, margine

S obzirom da tehnički radovi obiliju stranim izrazima i skraćenicama koji se obično pišu
latiničnim pismom, preporuka je da se ceo rad piše latiničnim pismom.
Format papira na kojem treba pisati rad je A4 (Slika 2.1). Kako bi se ispoštovale margine
veoma je bitno da se prilikom štampe i štampač podesi na format A4 (obično je default-na
vrednost podešena na Letter).

Slika 2.1 Format papira za izradu rada

2
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Margine, u zavisnosti da li se štampa jednostrano ili dvostrano, treba podesiti na način kako
je to prikazano na slici (Slika 2.2). Treba obratiti pažnju da ukoliko se štampa dvostrano treba u
polju Multiple Pages izabrati Mirror margins.

Slika 2.2 Podešavanje margina za jednostranu i dvostranu štampu

Za pisanje teksta se preporučuje upotrebe fonta Times New Roman (ili neki njemu sličan), jer
je utvrđeno da se ovaj tip fonta lako čita, a i to je dobro poznat font na svim računarima, te
gotovo nikad ne pravi problem prilikom editovanja teksta na različitim računarima. Veličina
fonta treba da je 12 pt ili 11 pt (ukoliko je materijal obiman).
Svaka glava započinje na novoj stranici (Page Layout/Breaks/Section Breaks/Next Page,
Slika 2.3). Ukoliko se štampa dvostrano tada nova glava počinje na prvoj sledećoj desnoj
(neparnoj) stranici.

Slika 2.3 Prelazak na novu stranu pri prelasku na novu glavu

2.4 Header i footer

Prilikom podešavanja margina stranica i jednostrane/dvostrane štampe treba definisati i
parametre za header (zaglavlje) i footer (Slika 2.4).
Ukoliko se vrši jednostrana štampa tada je dovoljno izabrati (čekirati) opciju Different first
page, što znači da će se header/footer razlikovati na prvoj i svim ostalim stranicama. To je bitno
jer se zaglavlje (header) ne postavlja na prvoj stranici glave (New Section). Zaglavlje treba da
postoji na svim ostalim stranicama u samom tekstu. U footer-u se postavlja broj stranice, bez
obzira da li je prva strana glave ili neka druga. Naslovna strana, i sledeće dve stranice (Ključna
dokumentacijska informacija) ne trebaju da imaju ni header ni footer, niti ih treba brojati.
Brojanje strana počinje sa stranicom na kojoj počinje Sadržaj. Brojevi strana na stranama
3
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Sadržaja, Spiska slika i tabela se pišu “velikim” rimskim brojevima, fontom Arial, 10 pt. Brojevi
strana počev od prve glave, pa do kraja, pišu se arapskim brojevima, fontom Arial, 10 pt, s tim
što se prva strana prve glave numeriše brojem 1. Broj strane se može postaviti na sredini footer-a
i to je najsigurnija opcija, jer se tada kasnije ne mora paziti ukoliko se prelazi na dvostranu
štampu.

Slika 2.4 Layout dijalog u Page Setup funkciji

Ukoliko se vrši dvostrana štampa, tada se može čekirati i opcija Different odd and even, što
znači da se posebno mora podešavati header/footer na neparnim, odnosno parnim stranicama.
Korisnost ove funkcije se recimo ogleda u tome što se broj strane može podesiti tako da je uvek
poravnat sa spoljnom marginom materijala i donekle je preglednije takvo brojanje strana.

2.5 Stilovi
Pre čitanja daljeg teksta pozivamo buduće autore radova da se upoznaju sa Stilovima u MS
Word 2007 putem kratkih lekcija dostupnih na Youtube-u:
• http://www.youtube.com/watch?v=5hy9SvovpP4
• http://www.youtube.com/watch?v=fL8jYjshpIU&feature=relmfu
• http://www.youtube.com/watch?v=4R1fgMCjm9A&feature=relmfu
• http://www.youtube.com/watch?v=eURMxdhCC94&feature=related
Kako bi se izbeglo podešavanje svakog dela teksta pojedinačno, neophodno je koristiti
stilove. Za jedan rad je dovoljno definisati oko 10-tak stilova (Normal, Heading 1, Heading 2, ...,
Paragraf, Nabrajanje, Caption i slično). U ovom materijalu postoje predefinisani stilovi koji će se
koristiti za pisanje teksta. Autor rada ima slobodu da te stilove izmeni (promeni font, veličinu
fonta, uvlačenje teksta, razmak između teksta i slično), ali tako da to ne utiče bitno na konačnu
fromu teksta.
Naslov prvog nivoa (glave) je formatiran stilom Heading 1 koji se bira iz Home menija
(Slika 2.5).

Slika 2.5 Home meni MS Word 2007

4
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Naslovi narednih nivoa se formatiraju redom Heading 2, Heading 3, Heading 4 itd.

Preporuka je da se ne koristi više od četiri nivoa naslova, a da se definiše i jedan naslov koji neće
biti numerisan, npr. Heading 5 koji neće započinjati brojem.
Tekst se piše u pasusima. Svaki pasus je formatiran stilom aParagraf (“a” zbog toga da bi se
taj stil pojavio na početku liste i time olakšala njegova primena, ali autor može da definiše i
svoje ime stila). Svaki stil dozvoljava razna podešavanja. U podešavanja se ulazi desnim klikom
na stil i biranjem opcije Modify, nakon čega se pojavljuje prozor za dijalog prikazan na slici
(Slika 2.6).

Slika 2.6 Modify funkcija – modifikacija stilova

Slika 2.7 prikazuje dijalog za podešavanje fontova. Zgodno je napomenuti da promena fonta
ovde uzrokuje promenu u svim delovima rada koji su formatirani datim stilom.

Slika 2.7 Podešavanje fontova u pojedinačnom stilu

Slika 2.8 prikazuje dijalog za formatiranje opcija Paragraf funkcije.

5
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Slika 2.8 Podešavanje opcija Paragraph u stilovima

Slika 2.9 prikazuje mogućnost definisanja “shortcut key” (prečice na tastaturi) za svaki stil.
Ovo je veoma korisna funkcija s obzirom da se prilikom pisanja tehničkih radova vrlo često
mora prelaziti sa jednog stila na drugi.

Slika 2.9 Shortcut key funkcija za stilove

2.6 Naglašavanje
Ukoliko se žele naglasiti pojedine reči, odnosno delovi rečenice, to se vrši tako što se željeni
tekst prebaci u bold format (masna slova). Preporuka je da se naglašavanje ne koristi često jer se
tada gubi smisao. Naime, ukoliko postoji mnogo naglašavanja postavlja se pitanje koje
naglašavanje je bitnije od drugih, a otežava se i čitanje teksta. Tekst u italic (kurziv) formatu
treba koristiti za engleske (strane) termine.

2.7 Skraćenice
Skraćenice koje su akronimi se pišu velikim slovima. Prvi put kada se skraćenica pojavi u
tekstu, nakon nje se u zagradama navodi puni naziv koji ona reprezentuje, pri čemu su slova koja
čine akronim velika, a ako je naziv stranog porekla takođe se piše kurzivom. Na primer: ARQ
(Automatic Repeat reQuest). Kada se jednom navede pun naziv, na dalje se može koristiti samo
skraćenica. Ipak, nekada je zgodno ponoviti i pun naziv skraćenice (ponovo u zagradama)
ukoliko će to čitaocu olakšati čitanje (da čitalac ne mora da traži u prethodnom tekstu ili u listi
skraćenica definisanu skraćenicu). Ukoliko tekst sadrži puno skraćenica, što je skoro uvek slučaj

6
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

kada se piše neki tehnički rad, tada treba u posebnom dodatku dati njihovu listu poređanu po
abecednom redosledu.

2.8 Nabrajanja
Svako bitnije nabrajanje koje se pojavi u tekstu treba dati u preglednom obliku u vidu liste.
Postoje dve varijante (Slika 2.10):
1. numerisana lista, definisana stilom aNumLista, i
2. nenumerisana lista, definisana stilom aNonNumLista (lista sa buletima).

Slika 2.10 Stilovi za nabrajanje

Stavke u okviru liste mogu da se pišu na dva načina:
• Malim slovom, kada iza svakog člana liste (osim poslednjeg) sledi zarez, kao u
prethodnoj listi.
• Velikim slovom, kada iza svakog člana liste sledi tačka, kao u ovom primeru.
Ukoliko svaku stavku u nabrajanju treba dodatno kratko objasniti onda je najbolje to učiniti
u samom nabrajanju, tako što će se naziv stavke i objašnjenje odvojiti praznim mestom, crtom
(–) (a ne crticom, -) i praznim mestom. npr:
• Tok (flow) – niz paketa koji se mogu identifikovati i koje mrežni čvor pridružuje jednom
zahtevu za QoS.
• Specifikacija saobraćaja, Tspec (Traffic Specification) – karakteristike saobraćaja koji se
prenosi određenim tokom.
• Specifikacija zahteva servisa, Rspec (Request Specification) – karakteristike kvaliteta
servisa koji se zahteva na određeni tok.
• Karakteristike toka (flowspec) – kombinacija Tspec i Rspec. Mrežni čvorovi flowspec
koriste kao ulazne parametre prilikom odlučivanja u procesu kontrole pristupa.
Ovde je zgodno napomenuti da se crtica koristi za složenice tipa “radio-komunikacije”,
“veza tipa tačka-tačka” i tada se ne ostavlja prazno mesto između termina koji čine složenicu.
Crta se automatski dobija kada se pre i nakon crtice (npr. minus na tastaturi) ukuca prazno
mesto, neka reč i još jedno prazno mesto, ukoliko se u Word opcijama izabere funkcija koja je
osenčena crvenim na slici (Slika 2.11).
Ukoliko svaka stavka zahteva malo duže objašnjavanje tada je najbolje koristiti podnaslove
nižeg nivoa ili nenumerisane naslove.

7
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Slika 2.11 Funkcija za automatsko prepoznavanje crte i crtice

2.9 Show All funkcija,

Ova funkcija, koja se uključuje pritiskom na ikonu u osnovnom meniju, olakšava
pregledavanje teksta i pronalaženje grešaka u kucanju (što je sasvim normalna stvar da ih ima
bez obzira koliko je autor iskusan u kucanju). Prilikom pisanja teksta može da smeta što zavisi
od onoga koji piše tekst. Uključivanjem ove funkcije na displeju se prikazuju stvari koje nisu
vidljive kada se tekst štampa. Ova funkcija prikazuje gde postoji prazno mesto (ili više praznih
mesta što je možda greška), gde se prelazi u novi red, gde je nastao prelom teksta i slične stvari.
Slika 2.12 prikazuje izgled dela teksta kada je uključena ova funkcija.

Slika 2.12 Prikaz Show All funkcije

8
3 Slike, tabele i jednačine – Caption, Cross-Reference

U cilju preciznog numerisanja slika, tabela i drugih objekata, neophodno je koristiti funkcije
Caption i Cross-Reference. Korišćenje ovih funkcija je prilično jednostavno, a one umnogome
olakšavaju numerisanje objekata (slika, tabela), a naročito su korisne u slučajevima dodatnog
ubacivanja objekata, jer program sam vrši prenumeraciju svih postojećih objekata i
referenciranja na iste. Takođe, olakšano je pravljenje spiska slika i tabela.
Ubacivanje Caption-a se vrši funkcijom Insert Caption koja se nalazi u References meniju
(Slika 3.1, crveni marker). Nakon pozivanja ove funkcije pojavljuje se dijalog koji omogućava
odabir labele koja će se koristiti za dati objekat (Figure, Table, ...). Po default-u labele Slika,
Tabela i Jednačina ne postoje u spisku labela, te ih je potrebno definisati funkcijom New Label.
Ne treba čekirati funkciju Exclude Label from Caption. Svaki objekat treba da je numerisan tako
što se prvo pojavljuje labela, pa broj poglavlja u kojem se objekat nalazi, zatim tačka i nakon
toga redni broj objekta u datom poglavlju (Slika 3.2).

Slika 3.1 Deo References menija koji se odnosi na Caption i Cross-Reference

Slika 3.2 Insert Caption funkcija

Font za Caption stil treba da se razlikuje od fonta koji se koristi za pisanje teksta. U ovom
uputstvu se koristi Arial Narrow i to Bold verzija.
Veoma bitno je naglasiti da se mora izvršiti pozivanje (referenciranje) u tekstu na svaki
objekat, i to tako što će se referenciranje na neki objekat prvi put (npr. sliku) izvršiti pre
pojavljivanja samog objekta u materijalu. U suprotnom, čitalac prvo nailazi na sliku, a potom na
objašnjenje šta ona znači. To može dovesti čitaoca u nedoumicu na šta se slika odnosi. Naravno,
ukoliko ponovo želimo da se pozovemo na sliku kasnije u tekstu, dozvoljeno je referenciranje
posle njene pojave u materijalu. Takođe, dozvoljeno je referenciranje na slike koje se nalaze i u
prethodnim poglavljima.
Pozivanje na neki objekat u tekstu se vrši funkcijom Cross-Reference (Slika 3.3). Kursor se
podesi na mesto gde treba ubaciti referencu i pozove se ova funkcija.

9
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Slika 3.3 Cross-Reference funkcija

Nakon pozivanja ove funkcije otvara se dijalog koji omogućava pozivanje na razne
numerisane objekte u tekstu (Slika 3.4).

Slika 3.4 Cross-reference dijalog

Ukoliko se vrši pozivanje na, recimo, sliku, u polju Reference type treba izabrati Slika. Polje
Insert as hyperlink omogućava da se klikom na datu referencu u tekstu “skoči” direktno na dati
objekat u tekstu. To je dobra funkcija u nekim slučajevima, ali iskustvo autora ovog uputstva je
takvo da ta funkcija tokom pisanja teksta može i da oteža kasnije pregledavanje i ispravljanje
teksta. Što se specijalističkih radova tiče, ovu funkciju nije neophodno koristiti.
U polju Insert reference to treba izabrati Only Label and Number, a to znači da će se u tekst
ubaciti npr. Tabela 1.1. Ovde treba napomenuti da MS Word ne dozvoljava (odnosno autor
uputstva još nije otkrio da to može) menjanje labela po padežima niti dozvoljava malo slovo na
početku labele. Naime, tokom kucanja teksta prividno će ovo biti dozvoljeno, ali kada se
dokument zatvori i ponovo otvori ili se klikne na Print Preview svaka labela će se vratiti na
definisanu vrednost. Zbog toga se preporučuju sledeća pravila prilikom pisanja teksta:
• Slika 1.1 prikazuje opštu šemu telekomunikacionog kanala.
• Na osnovu opšte šeme telekomunikacionog kanala (Slika 1.1) može se zaključiti ...
• Na osnovu opšte šeme telekomunikacionog kanala koja je prikazana na slici (Slika 1.1) ...

3.1 Slike
Svaka slika treba da poseduje svoj broj i naziv (tzv. caption). Slika 3.5 prikazuje primer.

10
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Slika 3.5 Telefonske slušalice i kablovi

Najbolje bi bilo da se svaka slika nacrta u nekom od softverskih paketa namenjenih za to
(preporučuje se MS Visio koji obiluje već ugrađenim objektima za tehničko crtanje). Prilikom
crtanja treba voditi računa na konzistentnost slika, a to znači da ukoliko se izabere jedan objekat
za predstavljanje računara ili npr. rutera, tada na svakoj narednoj slici koja poseduje te objekte
treba koristiti isti izabrani objekat u MS Visio-u (ili nekom drugom softverskom paketu).
Generalno slike treba crtati istim stilom, bez obzira što one u originalu tako ne izgledaju (recimo
kada treba da se ubace slike iz različite literature). Font koji se koristi na slikama treba da se
razlikuje od fonta teksta (za koji se preporučuje Times New Roman). Recimo, mogu se koristiti
dobro poznati fontovi Arial i Arial Narrow koji uglavnom ne prave problem ukoliko se
dokument edituje na različitim računarima. Arial Narrow je naročito podoban kada slika obiluje i
tekstom, jer zauzima manje prostora. Veličina fonta može biti 10 pt. U svakom slučaju jednom
izabran font treba koristiti na svim slikama.
Prilikom crtanja preporučuje se da slika bude što je moguće manja po vertikali, jer na taj
način se unapređuje preglednost materijala s obzirom da se slika može lakše smestiti na stranicu
na kojoj je i tekst koji je opisuje. Po horizontali slika može da bude širine koliko to margine
stranice dozvoljavaju.
Slike treba da se centriraju na sredini i na sredini ispod njih treba da stoji njihov naziv
(caption). Iznad slike ne treba ostavljati prazan prostor, jer su ostali stilovi prilagođeni da
ubacuju dovoljno praznog prostora da bi preglednost bila zadovoljena. Slike mogu biti
formatirane aNormal stilom, s tim da će se centrirati na sredinu.
Preporučuje se korišćenje boja na slikama, ali boje treba birati tako da se one razlikuju
ukoliko se rad štampa u crno-beloj tehnici. Takve slike se kasnije mogu lako koristiti i na
prezentaciji prilikom odbrane rada.
Na slikama (Slika 3.6, Slika 3.7, Slika 3.8) prikazani su neki primeri slika koji zadovoljavaju
pomenute principe.

11
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

LLC
802.2 LLC (Logical Link Control)
podnivo

Pregled i arhitektura Nivo

voda
802.3 802.5 802.11 podataka

Upravljanje
802.1
MAC
802

802.3 802.5
802.11 MAC
MAC MAC podnivo

802.11b Fizički
802.3 802.5 802.11 802.11 802.11a 802.11g 802.11n
HR/ nivo
PHY PHY FHSS DSSS OFDM ERP MIMO
DSSS

Slika 3.6 IEEE 802 familija standarda i odnos u OSI referentnom modelu

Podmreža 2

Ruter
Bridge2

AP2.2

Bridge1 AP2.1

Stanica 1 Stanica 2

AP1.1 AP1.2
Podmreža 1

Slika 3.7 Primer povezivanja dve podmreže ruterom

MAC zaglavlje
Bajtovi
2 2 6 6 6 2 Promenljivo 4

Frame Seque. Sadržaj

Durat. DA SA BSSID FCS
Control Control rama

Bajtovi
8 2 2 Promenljivo 7 2 8 4 Promenljivo
Capa- DS
Beacon IBSS
Timestamp bility SSID FH Parameter Set Param. CF Parameter Set TIM
Interval Parameter Set
Info Set

Obavezno Opciono (I deo)

Promenljivo 3 6 8 4 3 Promenljivo Promenljivo
Robust
Country Power Channel TPC Extended
Quiet ERP Security
Info Constraint Switch Report Rates
Network

Opciono (II deo)

Slika 3.8 Beacon ram

3.2 Tabele
Slični principi kao za slike važe i za tabele (što manje po vertikali, font Arial Narrow,
korišćenje boja ili senčenje, konzistentnost svih tabela, centriranje na sredinu). U narednim
primerima (Tabela 3.1, Tabela 3.2, Tabela 3.3).

12
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Kontrolni ramovi Upravljački ramovi Ramovi sa podacima

Bilo koji ramovi sa ToDS i FromDS
Request to Send (RTS) Probe Request
bitovima postavljenim na 0
Clear to Send (CTS) Probe Response
Acknowledgment (ACK) Beacon
CF-End Authentication
CF-End+CF-Ack Deauthentication
Announcement Traffic
Indication Message (ATIM)
Tabela 3.1 Ramovi klase 1
PHY Tehnika prenosa Frekvencija Podržane brzine (Mbit/s)
802.11 DSSS, FHSS – 2,4 GHz
DSSS, FHSS i IR 1, 2
osnovni IR – 850-950 nm
802.11a OFDM 5 GHz 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48, 54
802.11b DSSS 2,4 GHz 5,5, 11 + 802.11 brzine
802.11g OFDM 2,4 GHz 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48, 54 + 802.11b brzine
802.11n OFDM, MIMO 2,4 GHz ili 5 GHz do 600
Tabela 3.2 Različiti 802.11 PHY
CF- CF-Poll
Značenje
Pollable Request
Kada koristi stanica
0 0 Stanica ne podržava prozivanje
0 1 Stanica podržava prozivanje, ali ne zahteva postavljanje na listu za prozivanje
1 0 Stanica podržava prozivanje i zahteva postavljanje na listu za prozivanje
Stanica podržava prozivanje i zahteva da nikad ne bude prozvana (kada
1 1
stanica treba da se ponaša kao da nepodržava operacije bez nadmetanja)
Kada koristi AP
0 0 AP nema implementiranu PCF funkciju
0 1 AP koristi PCF funkciju za isporuku, ali ne podržava prozivanje
1 0 AP koristi PCF funkciju za isporuku i za prozivanje
1 1 Rezervisano, ne koristi se
Tabela 3.3 Interpretacija Polling bita u polju Capability

3.3 Jednačine
Jednačine sa takođe numerišu u formatu (broj_glave.broj_jednačine_u_glavi), kao u
sledećem primeru:
µ a2
∑ δ  f − T  + T ∑ [R ]
∞ ∞
 m 1
Ka ( f ) = 2 a (m) − µ a2 e − j 2πfmT (3.1)
T m = −∞ m = −∞

Automatska numeracija jednačina je, nažalost, teško izvodljiva (bar autor uputstva nije
otkrio lagan način) i u ovom dokumentu je predviđeno da se numeracija izvodi ručno.
Jednačine treba da budu formatirane stilom aJednacina. Centriranje jednačine se postiže
tako što se pre nje umetne Tab karakter, a novi Tab karakter nakon nje obezbeđuje da broj
jednačine bude uz desnu ivicu.
Referenciranje na jednačine u ovom dokumentu nije automatsko, već se mora vršiti ručno.
Npr. jednačina (3.1) daje spektar informacionog sadržaja digitalnog signala.

13
 Specijalistički rad – Naziv teme specijalističkog rada

Generalno gledano, MS Word nije previše podoban za pisanje materijala sa puno jednačina i
matematičkih formula. Ukoliko rad obiluje jednačinama, tada je preporučljivo pisanje u
programskom paketu Latex (čita se Lateh).
Latex nije What You See Is What You Get alat (kao MS Word), i zahteva oko nedelju dana za
savladavanje do nivoa kada se može napisati teza, ali se njegova upotreba višestruko isplati.
Formatiranje teksta se vrši pomoću jednostovnih komandi koje se ubacuju u tekst, a softver sam
vodi računa o numeraciji glava, odeljaka, slika, tabela, jednačina, literature i referenci. Pisanje
matematičkih izraza je daleko jednostavnije nego u Equation Editor-u. Osim toga, u okviru
Latex-a postoji mnoštvo šablona, koji uobličavaju tekst u format diplomske teze.
Latex kompajler se može dobiti na zahtev, a tekst može da se piše u bilo kom tekst editoru
(preporučuje se WinEdt).
Pored kombinacije editor i kompajler, Latex dokumenti se mogu pisati i pomoću paketa
Scientific WorkPlace, koji objedinjuje prednosti Latex-a i MS Word-a.
Odlično uputstvo za pisanje Latex dokumenata je dato u [4].

14
4 Sadržaj, spisak slika i spisak tabela

Nakon tabela “Ključne dokumentacijske informacije” (nakon naslovne strane) neophodno je

ubaciti sadržaj, spisak slika i spisak tabela. Poštovanje prethodnih pravila koja se odnose na
stilove i funkcije Caption i Cross Reference umnogome olakšavaju formiranje pomenutih
spiskova. U meniju References postoje funkcije Table of Contents i Insert Table of Figures
(Slika 4.1, markirano crevnim) koje se koriste za formiranje sadržaja i pomenutih spiskova.

Slika 4.1 Funkcije za pravljenje sadržaja i spiskova slika i tabela

Naslovi “Sadržaj”, “Spisak slika” i “Spisak tabela” treba da budu istog formata (font, razmak
i slično) kao Heading 1 stil, ali ne treba da budu definisani tim stilom. Ukoliko bi bili definisani
tim stilom, tada bi i ti naslovi ušli u sadržaj, što nema smisla. Stoga, formatiranje ovih naslova
treba izvršiti ručno.

15
5 Zaključak

Svaki rad treba da poseduje poglavlje Zaključak u kojem se daje kratak pregled rada i
rezultata dobijenih u radu.

16
Skraćenice

(Ovaj deo pod zagradom služi samo za objašnjenje: Svaki rad mora da sadrži i spisak
skraćenica koje se pojavljuju u tekstu i to poređanih po abecednoom redosledu. Zbog toga se
preporučuje korišćenje tabele za formiranje spiska, jer se tada omogućava lako A-Z sortiranje.
Po mogućstvu mogu se napraviti „nevidljive“ granice ćelija u tabeli. Naslov Skraćenice je
Heading 1, ali treba isključiti nabrajanje, jer treba da predstavlja nenumerisani naslov prvog
nivoa koji će se pojaviti u sadržaju.)
AAL5 ATM Adaptation Layer
ACL Access Control List
ADM Add/drop multiplexing
ARP Address Resolution Protocol
ARPA Advanced Research Projects Agency
ARPANET Advanced Research Projects Agency Network
ATM Asynchronous Transfer Mode
ATMARP ATM Address Resolution Protocol
BGP Border Gateway Protocol
CE Customer Edge
CLS Controlled-Load Service
CR-LDP Constraint Route Label Distribution Protocol
CR-LSP Constraint-Based Routed Label Switched Path

CW Control Word
DiffServ Differentiated Services
DoS Denial of Service
DSCP DiffServ Code Point
DSL Digital subscriber line
DTE Data Terminal Equipment
E-LSP EXP-inferred-class LSP
EIGRP Enhanced Interior Gateway Routing Protocol
FEC Forward Equivalence Class
FR Frame Relay
GMPLS Generalized MPLS
GRE Generic Routing Encapsilation
GS Guaranteed Service
HDLC High-Level Data Link Control
IETF Internet Engineering Task Force
IGMP Internet Group Management Protocol
IGP Interior Gateway Protocols
IntServ Integrated Services
IP Internet Protocol
IPLS IP-Only LAN-Like Service
IPSec IP Security
IS-IS Intermediate System To Intermediate System

17
Literatura

(Ovaj deo pod zagradom služi samo za objašnjenje: Poslednja, nenumerisana glava daje
pregled korišćene literature. Redosled stavki u popisu literature treba da prati tekst
specijalističkog rada. Svaka od stavki se može citirati u tekstu tamo gde je to prikladno.
Reference na literaturu se umeću pomoću komande InsertReferenceCross Reference,
zatim izborom Reference Type – Numbered item i Insert reference to – Paragraph number i
pozicioniranjem na odgovarajaću stavku u prozoru koji se nalazi ispod ovih polja.
Ukoliko se u tekstu navode imena autora, treba ih pisati onako kako se izgovaraju. Prvu put
kada se navodi ime autora treba u zagradama dati i njegov zapis u originalu kurzivom. Npr.
poznat je prvi Nikvistov (Nyquist) kriterijum koji opisuje uslove potrebne za prenos digitalnih
signala u osnovnom opsegu bez intersimbolske interferencije.
Za stavke iz literature treba koristiti stil aLiteratura. Knjige treba da se referenciraju kao
pod [5], dok radovi treba da se referenciraju kao pod [6].)
[1] http://bcr2.uwaterloo.ca/~brecht/thesis-hints.html
[2] http://www.griffith.edu.au/centre/gphrc/pdfs/GPHRC_THESIS_TEMPLATE.dot
[3] http://www.jur.lu.se/internet/biblioteket/examensarbeten.nsf/43e828219552baccc12568cd0
028a0b9/8d363e011e087ccac125694500412146/$FILE/EN_word10.dot
[4] T. Oetiker, H. Partl, I. Hyna, E. Schlegl, The Not So Short Introduction to Latex 2є,
http://www.ctan.org/tex-archive/info/lshort/english/lshort.pdf
[5] B. Sklar, Digital Communications; Fundamentals and Applications, Prentice-Hall
International, London, 1988.
[6] J.L. Massey, “Optimum Frame Synchronization”, IEEE Trans. on Comm., Vol. 20, pp.
115-119, April 1972.

18