Diplomski Rad - Vladimir Muzalevski

Univerzitet u Novom Sadu
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SAD
Vladimir Muzalevski
PROJEKAT KONSTRUKCIJE
ARMIRANOBETONSKE ZGRADE PREMA
EVROKOD STANDARDU
DIPLOMSKI RAD
- Osnovne akademske studije -
Novi Sad, 2018.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ
ТЕХНИ НАУКА
21000 НОВИ СА Д, Трг Д оситеја Обрадовића
Обрадо ви 6
КЉ
ЉУЧНА
НА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: Монографска публикација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал
Врста рада, ВР: Дипломски рад
Аутор, АУ: Владимир Музалевски
Ментор, МН: Др Зоран Брујић
Наслов рада, НР: Пројекат конструкције армиранобетонске зграде према Еврокод
стандардима
Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Српски
Земља публиковања, ЗП: Република Србија
Уже географско подручје, УГП: АП Војводина
Година, ГО: 2018
Издавач, ИЗ: Факултет техничких наука
Место и адреса, МА: Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6
Физички опис рада, ФО:
(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)
Научна област, НО: Грађевинарство

Научна дисциплина, НД: Бетонске конструкције
Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: Вишеспратна армираноетонска зграда, Еврокодови, укрућени скелетни
систем, статички прорачун, димензионисанје, план армирања
УДК
Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН
Важна напомена, ВН:
Извод, ИЗ: Projektnim zadatkom predviđena je izgradnja stambene
armiranobetonske zgrade spratnosti suteren + prizemlje + 8 spratova
(7+1). Planirani konstrukcijski sistem je ukrućeni skeletni. Projekat je
potrebno uraditi u skladu sa odredbama Evrokodova. Potrebno je
dimenzionisati sve ploče i dva rama u svakom pravcu. Grafička
dokumentacija treba da sadrži planove pozicija i armiranja.
Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО: 28.09.2018.
Чланови комисије, КО: Председник: доц. др Татјана Кочетов-Мишулић
Члан: доц. др Владимир Вукобратовић Потпис ментора

Члан, ментор: доц. др Зоран Брујић
UNIVERSITY OF NOVI SAD  FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dosi
Dositej
tejaa Obradović a 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic publication
Type of record, TR: Textually printed document
Contents code, CC: Bachelor thesis
Author, AU: Vladimir Muzalevski
Mentor, MN: Zoran Brujić, PhD
Title, TI: Design of the RC structure according to Eurocode
Language of text, LT: Serbian
Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Republic of Serbia
Locality of publication, LP: AP Vojvodina
Publication year, PY: 2018
Publisher, PB: Faculty of Technical sciences
Publication place, PP: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6
Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF: Civil Engineering

Scientific discipline, SD: Concrete structures
Subject/Key words, S/KW: Multi storey RC building, structure, Eurocodes, RC frame with shear walls,
statical design, structural design and reinforcement plans
UC
Holding data, HD: Faculty of Technical science’s Library
Note, N:
Abstract, AB: The project task is to build a residential reinforced concrete building.
That includes basement floor + ground floor + 8 floors (7 + 1). The
planned structural system of the building is a frame with shear walls. The
project should be done in accordance with the provisions of
Eurocodes. It is necessary to dimension all panels and two frames in
each direction. The graphic documentation should contain plans
positions and reinforcement plans.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
ASB
Defended on, DE: 28.09.2018.
Defended Board, DB: President: Asst. Prof. Tatjana Kočetov-Mišulić, PhD
Member: Asst. Prof. Vladimir Vukobratović, PhD Menthor's sign

Member, Mentor: Asst. Prof. Zoran Brujić, PhD
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Датум:
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Тр г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6
ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ Лист/Листова:

(BACHELOR) РАДА ii/281
Врста студија: Основне академске студије
Студијски програм: Грађевинарство

Руководилац
студијског програма: Проф. Др Ђорђе Лађиновић
Студент: Владимир Музалевски Број индекса: ГР 58/2014

Област: Бетонске конструкције
Ментор: Др Зоран Брујић
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ДИПЛОМСКИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада;
- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера неопходна;
неопходна
- литература
НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:

ПРОЈЕКАТ КОНСТРУКЦИЈЕ
КОНСТРУКЦИЈ АРМИРАНОБЕТОНОСКЕ ЗГРАДЕ ПРЕМА ЕВРОКОД
СТАНДАРДУ
ТЕКСТ ЗАДАТКА:
Пројектним задатком предвиђена је изградња стамбене армиранобетонске зграде спратности сутерен +
приземље + 8 спратова (7+1). Локација градње се предвиђа у Новом Саду. Планирани конструкцијски
систем је укрућени скелетни – скелетна конструкција укрућена зидовима за укрућење. Објекат је
фундиран на темељној плочи укрућеној са гредама. Кров је раван и проходан на седмој етажи.
Референтдно максимално убрзање тла је аgR = 0,15g. Пројекат се врши према средњој класи
дуктилности (DCM).
Пројекат је потребно урадити у складу са одредбама Еврокодова.
Потребно је димензионисати све плоче и по два рама у сваком правцу. Графичка документација
треба да садржи планове позиција и армирања .
Руководилац студијског програма: Ментор рада:
Проф. Др Ђ. Лађиновић Др З. Брујић
ii
Sadržaj
1. UVOD ................................................................................................................................................. - 1 -
1.1. PROJEKTNI ZADATAK ...................................................................................................................................... - 3 -
2. TEHNIČKI OPIS..................................................................................................................................... - 4 -
2.1. ARHITEKTONSKO REŠENJE ............................................................................................................................... - 4 -
2.2. ELEMENTI KONSTRUKTIVNOG SISTEMA............................................................................................................... - 8 -
2.3. PRORAČUN I DIMENZIONISANJE KONSTRUKCIJE .................................................................................................. - 10 -
3. ANALIZA OPTEREĆENJA ..................................................................................................................... - 11 -
3.1. STALNA OPTEREĆENJA .................................................................................................................................. - 11 -
3.1.1. Sopstvena težina konstruktivnih elemenata................................................................................. - 11 -
3.1.2. Sopstvena težina nekonstruktivnih elemenata – dodatno stalno opterećenje ............................. - 11 -
3.1.3. Pritisci tla ...................................................................................................................................... - 24 -
3.2. PROMENLJIVA OPTEREĆENJA.......................................................................................................................... - 25 -
3.2.1. Korisno opterećenje ...................................................................................................................... - 25 -
3.2.2. Opterećenje snegom..................................................................................................................... - 27 -
3.2.3. Opterećenje vetrom ...................................................................................................................... - 28 -
4. MODELIRANJE KONSTRUKCIJE I OPTEREĆENJA ................................................................................... - 61 -
4.1. MODELIRANJE KONSTRUKCIJE ........................................................................................................................ - 63 -
4.1.1. Temeljna ploča sa gredama i oslanjanje konstrukcije (modeliranje tla) ...................................... - 63 -
4.1.2. Tavanice i stepenište .................................................................................................................... - 65 -
4.1.3. Zidovi ............................................................................................................................................ - 69 -
4.1.4. Grede ............................................................................................................................................ - 72 -
4.1.5. Stubovi .......................................................................................................................................... - 74 -
4.2. MODELIRANJE OPTEREĆENJA ......................................................................................................................... - 78 -
4.2.1. Stalno opterećenje........................................................................................................................ - 78 -
4.2.2. Korisno opterećenje ...................................................................................................................... - 82 -
4.2.3. Opterećenje snegom..................................................................................................................... - 86 -
4.2.4. Opterećenje vetrom ...................................................................................................................... - 88 -
5. MODALNA ANALIZA ......................................................................................................................... - 109 -
5.1. MODALNA ANALIZA – ULAZNI PODACI ........................................................................................................... - 111 -
5.2. REZULTATI PRORAČUNA .............................................................................................................................. - 113 -
5.3. ODREĐIVANJE KONSTRUKTIVNOG SISTEMA KONSTRUKCIJE ................................................................................. - 116 -
6. SEIZMIČKO DEJSTVO ......................................................................................................................... - 125 -
6.1. ZEMLJOTRESNO DEJSTVO PREMA EVROKODU 8 (CAPACITY DESIGN) ..................................................................... - 127 -
6.1.1. Podaci vezani za modeliranje seizmičkog dejstva ...................................................................... - 127 -
7. STATIČKI PRORAČUN ........................................................................................................................ - 134 -
7.1. KOMBINACIJE DEJSTAVA ............................................................................................................................. - 134 -
7.1.1. Kombinacije za stalne i prolazne proračunske situacije ............................................................. - 135 -
7.1.2. Kombinacije za seizmičke proračunske situacije ........................................................................ - 135 -
7.2. STATIČKI UTICAJI U PLOČAMA ....................................................................................................................... - 141 -
7.2.1. Statički uticaji u temeljnoj ploči .................................................................................................. - 141 -
7.2.2. Statički uticaji u ploči prizemlja .................................................................................................. - 144 -
7.2.3. Statički uticaji u ploči tipskog sprata .......................................................................................... - 146 -
iii
7.2.4. Statički uticaji u krovnoj ploči ..................................................................................................... - 148 -
7.3. STATIČKI UTICAJI U RAMOVIMA .................................................................................................................... - 152 -
7.3.1. Ram 5.......................................................................................................................................... - 152 -
7.3.2. Ramovi B i C ................................................................................................................................ - 155 -
7.4. STATIČKI UTICAJI U ZIDOVIMA ...................................................................................................................... - 160 -
8. PRORAČUNSKE KONTROLE ............................................................................................................... - 162 -
8.1. KONTROLA NORMALNIH SILA U STUBOVIMA .................................................................................................... - 162 -
8.2. KONTROLA NORMALNIH SILA U ZIDOVIMA ...................................................................................................... - 169 -
8.3. PRORAČUN MEĐUSPRATNIH POMERANJA ....................................................................................................... - 175 -
8.4. PRORAČUN KOEFICIJENTA OSETLJIVOSTI NA SPRATNO POMERANJE ....................................................................... - 177 -
8.5. KONTROLA NAPONA U TLU .......................................................................................................................... - 180 -
9. DIMENZIONISANJE ........................................................................................................................... - 182 -
9.1. DIMENZIONISANJE PLOČA ........................................................................................................................... - 184 -
9.1.1. Temeljna ploča ........................................................................................................................... - 186 -
9.1.2. Ploča u prizemlju ........................................................................................................................ - 190 -
9.1.3. Ploča tipskog sprata ................................................................................................................... - 194 -
9.1.4. Krovna ploča ............................................................................................................................... - 198 -
9.1.5. Proračun prslina ......................................................................................................................... - 202 -
9.1.6. Detalji armature ......................................................................................................................... - 206 -
9.2. DIMENZIONISANJE GREDA I STUBOVA ............................................................................................................ - 209 -
9.2.1. Dimenzionisanje podužne armature greda ................................................................................ - 214 -
9.2.2. Dimenzionisanje podužne armature stubova ............................................................................. - 221 -
9.2.3. Dimenzionisanje poprečne armature greda ............................................................................... - 229 -
9.2.4. Dimenzionisanje poprečne armature stubova ............................................................................ - 237 -
9.3. KRITIČNA OBLAST STUBA U ZONI UKLJEŠTENJA U TEMELJ .................................................................................... - 242 -
9.4. LOKALNA DUKTILNOST ČVOROVA GREDA – STUB .............................................................................................. - 248 -
9.5. DIMENZIONISANJE ZIDOVA .......................................................................................................................... - 255 -
9.5.1. zid 7-8 ......................................................................................................................................... - 258 -
9.5.2. zid F- E ........................................................................................................................................ - 259 -
9.5.3. zid E’- E – spregnuti zid ............................................................................................................... - 260 -
9.5.4. Lokalna duktilnost kod zidova .................................................................................................... - 263 -
10. DIMENZIONISANJE STEPENIŠTA .................................................................................................... - 269 -
10.1. STEPENIŠTE PO KOLENASTOJ PLOČI ................................................................................................................ - 269 -
10.2. SPIRALNO STEPENIŠTE ................................................................................................................................ - 273 -
11. LITERATURA ................................................................................................................................. - 275 -
iv
Diplomski rad
1. Uvod Vladimir Muzalevski
1. Uvod
Studiranjem i razradom zahteva prema evropskim standardima u ovom radu će se sledom
koraka prikazati projektovanje armiranobetnoske konstrukcije. Evropski standardi, odnosno
Evrokod predstavlja skup evropskih standarda čiji je cilj da se sve unificira istim propisima. Time
se projektovanje različitih zgrada i inženjerskih konstrukcija svodi na ekvivalentan način.
Evrokod se sastoji od deset posebnih poglavlja od kojih će u ovom radu biti upotrebljena dva:
(Evrokod 2) – proračun betonskih konstrukcija i (Evrokod 8) – Proračun seizmički otpornih
konstrukcija.
Najvažniji koraci pri projektovanju podeljeni su na tri dela:
 Analiza opterećenja i formiranje modela konstrukcije

 Modalna analiza i seizmičko dejstvo
 Dimenzionisanje
Analiza opterećenja predstavlja prvi korak pri projektovanju ovog zadatka. Predviđena su sva
merodavna opterećenja koja će tokom eksploatacije biti prisutna, osim seizmičkog za čije
apliciranje je potreban model konstrukcije. U skladu sa predviđenim opterećenjima pristupa se
izradi modela konstrukcije. Modeliranje je izvedeno pomoću softverskog paketa „Tower7“.
Model konstrukcije je skeletni sa ukrućenim zidovima. Izabrana klasa betona je C30/37

(E=33 GPa). Nakon formiranja modela, u skladu sa standardima torziona krutost greda,
smatrajući da su u graničnom stanju nosivosti već ispraskale, se redukuje na 10% homogenog
betonskog preseka. Dok se savojna i smičuća krutost nosećih elemenata redukuju za 50%.
Time se konstrukcija svodi na realnu krutost.
Nakon generisanja mreže konačnih elemenata pristupa se modalnoj analizi. Kako se

konstrukcija projektuje u skladu „programiranog ponašanja“ (Capacity design), od ovog koraka
prati se uputsvo za dimenzionisanje prema EC8. Ovakav sled koraka je važan zbog
međuzavisnosti usvojene armature u stubovima i gredama. Mase su grupisane u nivou etaža.
Svojstveni oblici proizilaze samo iz angažovanja horizontalnog dejstva, oscilacije u vertikalnom
pravcu nisu od interesa. Pretpostavlja se dvanaest tonova koji obezbeđuju da se uzme u obzir
najmanje 90% efektivnih modalnih masa i da svaki ton sa učešćem većim od 5% bude uračunat
u analizu.
Budući da je konstrukcija sačinjena od okvira i zidova, pre proračuna seizmičkog dejstva

metodom bočnih sila sračunava se koji procenat bazne seizmičke sile prihvataju okviri, a koji
zidovi. Time je određen tip konstruktivog sistema. Seizmička platna, kao elementi koji u svojoj
ravni karakterišu ogromnim momentom inercije obezbeđuju većinski prihvat sile, oko 80%. Ovim
je pokazano da je konstrukcijski sistem dvojni sa dominantnim zidovima.
Sa završenom modalnom analizom prikljupljeno je dovoljno podataka za gensirasnje

seizmičkog dejstva. Zadaju se dve komponetne seizmičkog dejstva u x i y pravcu (Sx i Sy), s
obzirom da je pomeranje u z pravcu sprečeno. Za određivanje uticaja od seizmičkog dejstva
koristi se multimodalna spektralna analiza, koja je adekvatna za prostorni model. U tom slučaju
uslov ispunjenosi regularnosti konstrukcije nije od većeg značaja. Koriste se elastični i projektni
spektar odgovora, koji zavise od niza parametara između ostalog i od zadatog referentnog
maksimalnog ubrazanja tla (аgR = 0,15g). Pošto raspored masa ne mora uvek biti
jednakoraspodeljen tokom eksploatacionog života konstrukcije, u cilju osiguranja konstrukcije,
-1-
Diplomski rad
koristi se slučajni torzioni ekscentricitet, koji izmešta centar mase za određenu vrednost (5% od
dužine zgrade u svakom pravcu). Nakon određivanja elastičnog spektra formira se projektni
spektar odgovora pomoću faktora ponašanja (njegovimm deljenjem). Faktor ponašanja redukuje
elastični spektar odgovora na nižu vrednost, računajući na to da će se konstrukcija plastifikovati
i time potrošiti određenu količiu seizmičke energije i samim tim neće imati elastični odgovor.
Zavisi od tipa konstrukcije i određuje se za svaki pavac posebno. Izabrana klasa duktilnosti je
DCM (umerena). Svako komponenatalno seizmičko dejstvo deluje alternativno u oba pravca (sa
pozitivnim i negativnim slučajnim torzionim ekscentricitetom). Smatra se da deluju istovremeno.
Nakon toga sledi statički proračun koji je izvršen prema linearnoj teoriji koja se zasniva
na teoriji elastičnosti i primenjuje se za proračun graničnih stanja nosivosti i upotrebljivosti. Pri
proračunu statičkih uticaja presek se posmatra kao homogen (bez prslina), linearna veza
između napona i dilatacija.
Merodavne su cetiri kontrole konstrukcije. Kontrola normalnih sila u stubovima i

zidovima, kontrola međuspratnih pomeranja i kontrola napona u tlu.
Nakon što su provereni naponski i deformacijski kriterijumi pristupa se kombinovanju
opterecenja za slucajeve stalnog, korisnog i seizmičkog dejstva.
Kao poslednji korak predstavlja dimenzionisanje. Dimenzionisanje funkcioniše u tri

„prolaza“, koja su posledica međuzavisnosti usvojenih armatura u stubovima i gredma, kako
podužne tako i poprečne. Prvi prolaz vezan je za dimenzionisanje podužne armature u
gredama, drugi za podužnu armaturu u stubovima i konačno treći za poprečnu armaturu u
gredama i stubovima. Ovim redosledom se i proračunavaju potrebe za armaturom, a zatim i
usvaja ista. Posledica ovog sleda koraka jeste pre sve da bi se obezbedio uslov da zbir savojne
nosivosti na krajevima stubova u jednom čvoru bude veći od zbira savojne nosivosti krajev
greda u istom čvoru. Odnosno, sve to je povezano sa momentima nosivosti na krajevima
elemenata koji za svaku usvojenu armaturu i pri ponovnom proračunu za naredni prolaz
poećavaju svoju vrednost. Ovakav način projektovanja je u skladu sa programiranim
ponašanjem, gde se ovim uslovom obezbeđuje razvoj plastičnih zglobova na krajevima greda
pre nego na stubovima u slučaju pojave „retkih“, neumerenih zemljotresa. Ovim je, i u slučaju
da se desi takvo dejstvo sačuvan integritet konstrukcije i stvorena su mesta za disipaciju
(trošenje) seizmičke energije. Lokalna duktilnost, osim u gredama, prvenstveno mora biti
obezbeđena i u „korenu“ konstrukcije, odnosno na spoju stubova/zidova i temelja, kako bi
plastični zglobovi u gredama uopšte mogli da se realizuju.
Nakon dimenzionisanja, čija je svrha ne bi bila praktično zadovoljena, prikazuju se

planovi armiranja ploča i ramova definisanih u projektnom zadatku.
-2-
Diplomski rad
1.1. Projektni zadatak

Projektnim zadatkom predviđena je izgradnja stambene armiranobetonske zgrade spratnosti
suteren + prizemlje + 8 spratova (7+1). Lokacija gradnja se predviđa u Novom Sadu. Planirani
konstrukcijski sistem je ukrućeni skeletni – skeletna konstrukcija ukrućena zidovima za
ukrućenje.
Projekat je potrebno uraditi u skladu sa odredbama Evrokoda 2 i Evrokoda 8. Zadato je
maksimalno referentno ubrzanje tla agR 0  0,15 g .
Namena objekta je stambeno poslovna, sa lokalima u prizemlju i stanovima na spratovima. U
suterenu su predviđene tehničke i prostorije za ostavu.
Potrebno je dimenzionisati sve ploče i dva rama u svakom pravcu. Grafička dokumentacija
treba da sadrži planove pozicija i armiranja.
-3-
Diplomski rad
2. Tehnički opis Vladimir Muzalevski
2. Tehnički opis
2.1. Arhitektonsko rešenje
Objekat ima jednu podzemnu i 8 nadzemnih etaža spratnosti suteren + prizemlje + 8
spratova (7+1) + ravan prohodan krov na VII spratu i ravan neprohodan krov na VIII spratu.
Osnova je sačinjena od tri pravougaone celine (25,8 m * 19,2 m; 14,4 m*10,8 m; 10,2 m*15 m).
Kota ulaska u objekat i kota lokala je 100 cm viša od kote terena. Kota suterena 3,85 cm ispod
kote prizemlja, a 2,85 cm ispod kode terena. Spratna visina prizemlja i tipskih spratova je 3,10
cm. U objekat se ulazi sa ulične strane putem ulaznog stepeništa i rampe kojim se savladava
visinska razlika od 100 cm.
Zaa vertikalno transportovanje ljudi ili tereta između spratova služe dva brzohodna lifta, istih
površina kabina od 2,4 m2. Vođice liftova pružaju se od suterena do vrha zgrade, gde je
smeštena pogonska mašina u mašinskoj kućici. Pored lifta, vertikalna komu
komunikacija se ostvaruje
i dvokrakim stepenicama sa odmorištima na svakoj polovini spratne visine (1,55 m) koje se
pružaju uz lift. Izlaz na prohodan krov predviđen je spiralnim stepenicama, samo za vlasnike
stanova na poslednjim etažama.
Arhitektonsko rešenje je osnove suterena, prizemlja i tipskog sprata prikazano je na slikama
(2.1.), (2.2.) i (2.3.), respektivno.
Slika 2. 1. Osnova suterena
-4-
Diplomski rad
Slika 2. 2 - Osnova prizemlja
Slika 2. 3 - Osnova tipskog sprata

-5-
Diplomski rad
Suteren
Suteren se nalazi ispod cele osnove. Predviđene prostorije u suterenu namenjene su za

ostavu stanara. Gabariti prostorija su: 2,7m * 6,3 m; 2,7m * 4,8 m; 2,4m * 2,3 m i 2,7m * 9,6 m.
Pored ostava namenjen je prostor za ostavu biciklova (biciklana) čija kvadratura iznosi 144,72
m2. Ukupna projektovana površina ostava je 380,7 m2.
Prizemlje
Prizemlje je namenjeno za šest lokala različitih kvadratura i namena. Svaki lokal sadrži
pokretne pregradne zidove radi lakše prostorne organizacije. Najveći lokal ima 155,52 m2, a
najmanji 54,72 m2. Ukupna projektovana površina lokala je 689,48 m2. Osim poslovnog
prostora, prizemlje je namenjeno kao glavni ulaz za stambeni deo.
Spratovi
Od prve do sedme etaže predviđen je stambeni deo, dok je osma etaža predviđena za
sportske aktivnosti (teretnu). Svaka etaža, osim poslednje, sadrži balkone sa konzolnim
ispustom od 1,5 m. Jedna etaža predviđena je za šest stambenih jedinica različitih kvadratura i
rasporeda. Najluksuzniji stanovi imaju 163,62 m2 i sadrže četiri sobe sa dva kupatila, terasom i
ostavom. Njihove pozicije su isturene u osnovi zgrade i pružaju se visinom do sedme etaže. Na
jednoj etaži predviđeno je dva ovakva stana, s tim da su na poslednjem spratu ove vertikale
(sedmi sprat) predviđena dva penthausa. Korisnicima ovakva dva stana se osim soba pruža i
ravan prohodan krov sa dodatnim sadržajem, čija se površina poklapa sa kvadraturom osove
stana, ali bez balkona (155,52 m2). Najmanji stan ima 53,76 m2 sa dve prostorije i kupatilom.
Ukupna projektovana površina stanova na jednoj etaži je 689,48 m2. ž
Zidovi i ograda
Fasadni zidovi izrađuju se poroterm blokom debljine 25cm i termičkom izolacijom od kamene
mineralne vune debljine 10 cm. Sve je obrađeno fasadnim završnim malterom u boji. Pregradni
zidovi suterena planirani su da se zidaju punom opekom debljine 25 cm, a pregrade između
pojedinih ostava izradjuju se od siporeks bloka debljine 12 cm. Pregradni zidovi u prizemlju koji
razdvajaju lokale izrađuju se od pune opeke debljine 25 cm, dok su unutar svakog lokala
planirani pokretni zidovi koji pridaju značaj prostornoj organizaciji. Svaka stambena jedinica
razdvojena je zidom od pune opeke debljine 25 cm, dok su unutar stanova pregradni zidovi
debljine 12cm, takođe od pune opeke. Unutrašnje površine zidova se malterišu produžnim
malterom debljine 1 - 2 cm, a završna obloga zavisi od namene prostorije. Zidovi kupatila i wc-a
su u potpunosti obloženi pločicama, a u kuhinjama do visine od 160 cm od poda. Plafoni se
malterišu i boje isto kao zidovi. Uz stepenice i na kraju hodnika (u osi osam) planira se staklena
fasadna obloga sa niskoemisionim svojstvima i ulogom svetlarnika. Na balkonima i prohodnim
krovovima predviđena je izrada ograda i parapeta od kaljanog stakla visine 1,2 m.
Podna obloga
U dnevnim sobama, spavaćim sobama i degažmanima podovi se izrađuju od parketa, a u

kupatilima wc-ima, kuhinjama, ulaznim hodnicima, stepenicama i međupodestima od keramičkih
pločica. Podovi na balkonima su takođe popločani, ali protivklizajućim sinterovanim keramičkim
pločicama. Sva podna podloga postavlja se na sloj cementne košuljice debljine 4 cm. Prohodan
krov (terase u sklopu penthausa) izrađuju se sistemom „zelenih krovova“, tako da je površina
-6-
Diplomski rad
prekrivena mestimično vegetacijom i pločama od lakog betona. Neprohodan ravan krov oblaže
se krovnim šljunkom koji ima zaštitnu i estetsku ulogu.
Termička, hidro i zvučna zaštita
Objekat se prema važećim normama i propisima projektuje za drugu klimatsku zonu, u koju
spada Novi Sad. Spoljni zidovi termički se zaštićuju slojem mineralne kamene vune debljine 10
cm koja naleže na zid od opeke – poroterm debljine 25 cm. Zajedničkim radom ova dva
materijala zadovoljavaju termičke propise. Svi armiranobetonski elementi koji izlaze na fasadu
su takođe termički zaštićeni sa mineralnom vunom. Tavanice iznad završnih etaža zaštićene su
ekpandiranim – ekstrudiranim polistirenom debljine 10 cm. Ispod cementnih košuljica na svim
tavanicama, se na delovima gde su balkoni, se postavlja sloj tvrdog stiropora debljine 1 cm, što
podnu konstrukciju čini plivajućom, čime se sprečava prodor udarnog zvuka kroz istu. Prizemlje
se termički izoluje postavljanjem tvrdo presovane kamene vune u plafonima suterena debljine
10 cm. Hidroizolacija od objekta od zemlje urađena je tako što se prilikom spravljenja betona za
temeljnu ploču ojačanu gredama i temeljne zidove, dodaju aditivi za vodonepropusnost čime se
sprečava prodor vlage.
-7-
Diplomski rad
2.2. Elementi konstruktivnog sistema

Konstruktivni sistem objekta spada u ukrućeni skeletni – skeletna konstrukcija ukrućena
platnima za ukrućenje, a prema Evrokodu 8 svrstava se u dvojni sistem sa dominantnim
zidovima.
Ramovi konstrukcije raspoređeni su u dva ortogonalna pravca, tako da se u x – pravcu nalazi 7
polja sa svim rasponima od 5,40 m i jednim od 4,20 m. Dok se u y – pravcu nalazi 6 polja sa
rasponima od 5,40 m, 4,80m i 3,60m.
Svi gredni elementi su 40 sa 60 cm osim temeljnih greda čije su dimenzije 60 sa 160 cm.
Stubovi suterena, prizemlja i prvog sprata
sprata su dimenzija 60 sa 60 cm, stubovi drugog i trećeg
sprata su 50 sa 50 cm, a ostatak stubova koji prolazi kroz četvrti, peti, šesti, sedmi i osm
osmi sprat
su dimenzija 40 sa 40 cm.
Okvirnu konstrukciju ukrućuju pet seizmičkih zidova i zatvoreno jezgro formiranofo od

armiranobetonskih zidova koji okružuju lift. Ukrućenja se pružaju čitavom visinom objekta.
Ovakvim konstruktivnim sistemom dobija se dovoljno kruta i stabilna konstrukcija čiji se centar
mase i centar krutosti ne razlikuju više od 1,24 m gledaju
gledajući
ći oba ortogonalna pravca. U x-
x pravcu
razlika je 0,95 m, a u y – pravcu 1,24 m (slika 2.4.).
Slika 2. 4.. Centar mase, centar krutosti i težište osnove sprata
-8-
Diplomski rad
Međuspratne konstrukcije izvode se monolitno i projektuju se kao kombinacija greda i punih

ploča koje opterećenje prenose u dva pravca. Debljina temeljne ploče koja je ukrućena
gredama je 50 cm i prepuštena čitavom konturom osnove objekta za 70 cm. Ostale tavanice su
debljine 20 cm.
Stepenište duž visine objekta je konstruktivnog sistema kolenaste prelomljene ploče,

dvokrako, a na sedmoj etaži predviđa se spiralno stepenište. Podest (odmorište) kolenastog
stepeništa je debljine 20 cm i na svakoj polovini spratne visine je uklješteno u liftovsko jezgro
jednom dužom stranom dužine 2,50 m i jednom kraćom stranom dužine 1,20 m. Sa druge
strane, stepenišni krak oslanja se na tavanicu. Spiralno stepenište, koje je u sklopu stanova na
poslednjoj etaži, širine je 1,22 m, visine 3,10 m, ugao rotacije i koraka je 180 stepeni i 10
stepeni, respektivno.
Suteren je obimno okružen zidovima sa svih strana, tako da su deformacije minimizirane,

odnosno smatra se da je sistem uklješten u nivou prizemlja.
Svi betonski elementi izvode se sa betonom klase C30/37.
-9-
Diplomski rad
2.3. Proračun i dimenzionisanje konstrukcije

Kao alat za prostorno modeliranje konstrukcije površinskim i linijskim elementima u ovom
radu predstavlja specijalizovani softver za strukturalnu analizu Tower 7. Njime je izvršena
statička analiza konstrukcije i dimenzionisanje betonskih elemenata.
Proračun je izvršen u 3D modelu, prema teoriji I-og reda. Nakon formiranja modela i mreže
konačnih elemenata pristupa se modalnoj analizi, čiji rezultati se koriste kao ulazni podaci pri
kasnijem seizmičkom proračunu konstrukcije.
Kako je konstrukcija podvrgnuta standardima Evrokoda 2 i Evrokoda 8 u dijalogu za modalnu
analizu dato je uputstvo za dimenzionisanje betona prema EC8 (Capacity design – princip
programiranog ponašanja) čiji se sled koraka prati:
1) MODALNA ANALIZA
- neophodno je da modalna analiza bude izvršena sa grupisanjem masa u nivoima tavanica
2) PRORAČUN
- neophodno je da bude odabran seizmički proračun po nekom od EC8 propisa
- neophodno je da postoje bar dva međusobno upravna pravca seizmičkih dejstava
3) PRIPREMA SRSS KOMBINACIJA SEIZMIČKIH DEJSTAVA

- neophodno je da bude napravljena bar jedna SRSS kombinacija seizmičkih uticaja
4) PROVERE SOPSOBNOSTI KONSTRUKCIJE ZA DUKTILNO PONAŠANJE

- neophodno je da se za propis dimenzionisanja betona odabere jedan od EC2 propisa
- neophodno je da konstrukcija zadovoljava uslove za duktilno ponašanje
Zbog međusobne zavisnosti podužne i poprečne armature u gredama i stubovima,

dimenzionisanje i usvajanje armature je potrebno sprovesti u nekoliko koraka. Podužna
armatura u stubovima zavisi od usvojene podužne armature u gredama. Poprečna armatura u
gredama i stubovima zavisi od usvojene podužne armature u gredama i stubovima.
5) DIMENZIONISANJE - PRVI PROLAZ

- u ovom prolazu određuje se računski potrebna armatura u gredama
6) USVAJANJE ARMATURE - PRVI PROLAZ

- u ovom prolazu potrebno je izvršiti usvajanje podužne armature u gredama
7) DIMENZIONISANJE - DRUGI PROLAZ

- u ovom prolazu na osnovu nosivosti usvojene armature u gredama određuje se potrebna
podužna armatura u stubovima
8) USVAJANJE ARMATURE - DRUGI PROLAZ

- potrebno je izvršiti usvajanje podužne armature u stubovima
9) DIMENZIONISANJE - TREĆI PROLAZ

- u ovom prolazu se na osnovu usvojenih podužnih armatura u gredama i stubovima sračunava
potrebna poprečna armatura u gredama i stubovima
10) USVAJANJE ARMATURE - TREĆI PROLAZ

- potrebno je izvršiti usvajanje poprečne armature u gredama i stubovim
- 10 -
Diplomski rad
3. Analiza opterećenja Vladimir Muzalevski
3. Analiza opterećenja
Opterećenja koja deluju na konstrukciju poreklom su ili od prirodnih sila ili su prouzrokovana
čovekovim delom. Tako da se njihov izvor može klasifikovati na geofizički i na ljudski. U
geofizička opterećenja spadaju gravitaciona, metereološka, seizmička i ona nastala prinudnom
silom. Dok ljudska nastaju usled rada mašina, udara vozila, eksplozije i slično. Da bi se
obezbedila adekvatna sigurnost objekta neophodno je na početku samog projektovanja
precizno odrediti vrednosti pojedinih opterećenja.
Prema karakteru delovanja opterećenja se mogu klasifikovati kao trajna ili povremena, česta
ili retka, statička ili dinamička, manje ili više verovatna i slično.
Prema promenljivosti u vremenu Evrokod dejstva deli na:
 Stalna dejstva;
 Promenljiva dejstva;
 Incidentna dejstva;
 Seizmička dejstva.
Relevantna opterećenja za proračun traženih uticaja biće stalna i promenljiva opterećenja.

Seizmička dejstva razmatraće se naknadno, nakon formiranja konstrukcijskog modela.
3.1. Stalna opterećenja

U stalna opterećenja ubrajaju se sva ona koja potiču od sopstvene težine, nekonstruktivnih
elemenata i težina nepokretne opreme. U nekonstruktivne elemente svrstavaju se: težine
fasada, izolacija, podova, nasute zemlje…Dok se u nepokretnu opremu svrstava lift i sva
oprema vezana za grejne i elektro instalacije. Kombinovanjem težina ovih elemenata dobija se
stalno opterećenje objekta. Kao posledica gravitacije, stalna opterećenja su uglavnom
vertikalnog pravca.
3.1.1. Sopstvena težina konstruktivnih elemenata

Kao merodavna za dimenzionisanje koriste se sopstvena težina kako konstruktivnih tako i
nekonstruktivnih elemenata.
Sopstvena težina konstruktivnih elemenata obračunava se pomoću softverskog paketa „Tower
kN
7“. Intezitet odgovara zapreminskoj težini armiranog betona   25 .
m3
3.1.2. Sopstvena težina nekonstruktivnih elemenata – dodatno

stalno opterećenje
Kao linijska, aplicirana dejstva su potekla od fasadnih i pregradnih zidova, dok su
površinska dejstva potekla od podova i plafona. Navedena se i analiziraju:
- 11 -
Diplomski rad
 Težina podova i plafona u stanovima
Slika 3. 1 – Težina podova i plafona u stanovima
Parket (2,2 cm) ......................................................................................................... =0,15 kN/m2

Cementna košuljica (5 cm) ............................................................ 0,05 m ∙ 21 kN/m3 =1,05 kN/m2
Stiropor (1 cm) ............................................................................. 0,01m ∙0,3 kN/m3=0,003 kN/m2
Produžni malter (2 cm) ................................................................. 0,02m ∙ 19 kN/m3 = 0,38 kN/m2
Ukupno opterećenje .................................................................................................. 1,583 kN/m2
 Težina plafona u lokalima
Slika 3. 2 - Težina plafona u lokalima
Keramičke pločice (1 cm) ......................................................................................... =0,17 kN/m2

Stiropor (1 cm) ........................................................................... 0,01m ∙ 0,3 kN/m3=0,003 kN/m2
Produžni malter (2 cm) ................................................................. 0,02m ∙ 19 kN/m3 = 0,38 kN/m2
Ukupno opterećenje ............................................................................................... =1,603 kN/m2
- 12 -
Diplomski rad
 Težina podova u lokalima i plafona u suterenu
Slika 3. 3 - Težina podova u lokalima i plafona u suterenu
Keramičke pločice ..................................................................................... .... (1 cm)=0,17 kN/m2

Cementna košuljica ............................................................ (5 cm)0,05 m ∙ 21 kN/m3 =1,05 kN/m2
Mineralna vuna ............................................................................................. (10 cm) =1,5 kN/m2
Produžni malter ................................................................. (2 cm) 0,02m ∙ 19 kN/m3 = 0,38 kN/m2
 Težina podova i plafona na balkonima
Slika 3. 4 - • Težina podova i plafona na balkonima
Protivklizajuće Keramičke pločice .................................................................. (1 cm)=0,17 kN/m2

Cementna košuljica ............................................................ (5 cm)0,05 m ∙ 21 kN/m3 =1,05 kN/m2
Produžni malter ................................................................. (2 cm) 0,02m ∙ 19 kN/m3 = 0,38 kN/m2
- 13 -
Diplomski rad
 Težina podova i plafona krovne ploče (prohodan krov)1
Vegetacija ................................................................................................................. =0,10 kN/m2

Zemlja za biljke (zasićena vodom, 8 cm) ................................................................... =1,00 kN/m2
Drenaža – akomulacione kadice (5 cm) .................................................................. =0,002 kN/m2
Izolacija – ekspandirani ekstrudirani polistiren(10 cm)............................................... =0,03 kN/m2
Zaštitni sloj – tkanina W300 ................................................................................... =0,026 kN/m2
Hidroizolacija – PE folija.......................................................................................... =0,002 kN/m2
Sloj za pad (5 cm) – ......................................................................... 0,05 cm ∙ 20 kN/m3=1 kN/m2
Malter (1 cm) – ............................................................................... 0,01 m ∙ 20 kN/m3=0,2 kN/m2
Ukupno opterećenje .................................................................................................. =2,36 kN/m2
Slika 3. 5 Težina podova i plafona krovne ploče (prohodan krov)
1
Podaci su dati za maksimalnu natopljenost vodom
- 14 -
Diplomski rad
 Težina podova i plafona krovne ploče (Neprohodan krov)
Šljunak 16/32 (d=5 cm) ..........................................................0,05 m ∙ 15,50 kN/m3=0,775 kN/m2

Poliesterski filc ........................................................................................................ =0,003 kN/m2
Hidroizolacija Elastoseal EPDM ..........................(1,2mm) 0,0012 m ∙ 12,00 kN/m3=0,014 kN/m2
Sloj za pad (5 cm) ...........................................................................0,05 cm ∙ 20 kN/m3=1 kN/m2
Odvajajući sloj - PE folija......................................................................................... =0,002 kN/m2
Toplotna izolacija ekspandirani ekstrudirani polistiren(10 cm) ................................. =0,03 kN/m2
Malter (1 cm) ................................................................................. 0,01 m ∙ 20 kN/m3=0,2 kN/m2
Ukupno opterećenje ................................................................................................ =2,024 kN/m2
Slika 3. 6 - Težina podova i plafona krovne ploče (Neprohodan krov)
 Težina ograda i parapeta na krovu i balkonima
- 15 -
Diplomski rad
Slika 3. 7 - • Težina ograda i parapeta na krovu i balkonima
Staklena ograda – kaljano staklo (2 cm)............................... 0,02 m ∙ 1,2 m ∙ 25 kN/m3 =0,6 kN/m
 Težina međupodesta
Slika 3. 8 - Težina međupodesta
Keramičke pločice (1 cm) ......................................................................................... =0,17 kN/m2

Produžni malter (2 cm) .................................................................. 0,02m ∙ 19 kN/m3 = 0,38 kN/m2
Ukupno opterećenje ................................................................................................. =0,55 kN/m2
- 16 -
Diplomski rad
 Stepenište (Kolenasta prelomljena ploča)2
Slika 3. 9. Stepenište (kolenasta prelomljena ploča)
Podaci:
Visina stepenika: ........................................................................................................... 17,22 cm
Širina gazišta: ............................................................................................................... 29 cm
Širina podesta: ............................................................................................................. 250 cm
Dužina stepenišnog kraka: ............................................................................................ 232cm
Broj stepenika na jednom kraku: ...................................................................................... 9kom
2
Dvokrako stepenište sa podestom i ogledalom od 10 cm
- 17 -
Diplomski rad
o Proračun stepeništa (prizemlje + I-VIII sprat):
H 3,10 H 3,10
Visina stepenika: .............. n    18, 23kom  18kom  V    17, 22cm
V 17 n 18
Širina gazišta: .....................................................................................................................
2V  Š  61  65
2 17, 22  Š  61  65
34, 44  Š  61  65
Š  63, 44  34, 44
Š  29cm
LP  1, 20  0,10  1, 20  2,50m
Širina podesta: ....................................................................................................................
Dužina stepenišnog kraka: ..................................................................................................
18
 STEPENIKA PO KRAKU
2
lk  Š  (n  1)  29  (9  1)  2,32m
o Proračun stepeništa (suteren):

H 260 H 260
Visina stepenika: .............. n    15, 29 kom  16 kom  V    16, 25cm
V 17 n 16
Širina gazišta: .....................................................................................................................
2V  Š  61  65
2 16, 25  Š  61  65
32,50  Š  61  65
Š  61,50  32,50
Š  29cm
LP  1, 20  0,10  1, 20  2,50m
Širina podesta: ....................................................................................................................
16
 STEPENIKA PO KRAKU
Dužina stepenišnog kraka: ..................................................................................................
2
lk  Š  (n  1)  29  (8  1)  2, 03m
Pošto je visina stepenika ............................................................................................... 17,22 

17, 22 kN kN
Konstantna debljina od ...........................  8, 61cm  0, 0861m  24 3  2, 066 2
2 m m
Keramičke pločice (1 cm) .......................................................................................... =0,17 kN/m2
Ukupno opterećenje ................................................................................................ =3,286 kN/m2
Svođenje opterećenja sa površine osnove kraka na kosu površinu:
17.22
tg   0.594    30.7 
29
3, 286 kN / m 2  cos   2,825kN / m 2
kN
Na analogan način dobija se i vrednost za stepenišni krak u suterenu 2, 770 2
m
- 18 -
Diplomski rad
Drugi način svođenja opterećenja je opcijom „Wizard“ u kartici za površinska opterećenja u

programu Tower.
- 19 -
Diplomski rad
 Stepenište (spiralno)
Za spiralno stepenište na sedmom spratu usvaja se:

Visina stepenika: .................................................................................................. 17,22 cm
Prečnik stepeništa:.................................................................................................. 300 cm
Unutrašnji prečnik stepeništa: .............................................................................. 56,57 cm
180
Ugao rotacije : .............................................................................................................

Ugao koraka : ............................................................................................................... 10
Dužina faze: ......................................................................................................... 121,7 cm
Broj stepenika: ........................................................................................................ 18 kom
Usvaja se opterećenje................................................................................... 2,825kN / m2
Slika 3. 10 - • Stepenište (spiralno)
- 20 -
Diplomski rad
 Težina pregradnih zidova suterena (d=12 cm)
Slika 3. 11 - • Težina pregradnih zidova suterena (d=12 cm)
Produžni malter (1 cm) ....................................................... 0,01m ∙ 19 kN/m3 ∙ 2,4m = 0,456 kN/m

Siporeks blok (12cm) ........................................................... 0,12m ∙ 6 kN/m3 ∙ 2,0m= 1,440 kN/m
Ukupno opterećenje= ..................................................................................................2,352 kN/m
 Težina pregradnih zidova u lokalima , suterenu i na spratovima (d=25 cm)
Slika 3. 12 - Težina pregradnih zidova u lokalima , suterenu i na spratovima (d=25 cm)

Puna opeka (25cm) ........................................................... 0,25m ∙ 18 kN/m3 ∙ 2,5m = 11,25 kN/m
Produžni malter ....................................................... (1 cm)0,01m ∙ 19 kN/m3 ∙ 2,9m = 0,551 kN/m
Ukupno opterećenje ................................................................................................=12,352 kN/m
- 21 -
Diplomski rad
 Težina pregradnih zidova na spratovima (d=12 cm)
Slika 3. 13 - Težina pregradnih zidova na spratovima (d=12 cm)

Puna opeka (12cm) ........................................................... 0,12m ∙ 18 kN/m3 ∙ 2,5m = 5,400 kN/m
Ukupno opterećenje ..................................................................................................=6,502 kN/m
 Težina fasadnih zidova na spratovima i prizemlju
Slika 3. 14 - Težina fasadnih zidova na spratovima i prizemlju

Poroterm blok (25 cm) ......................................................... 0,25m ∙ 8 kN/m3 ∙ 2,5m = 5,000 kN/m
Mineralna vuna (10cm) ............................................................................ 1,5 kN/m2 ∙ 2,9m=4,350
Lepak, mrežica, podloga i završni malter ......................... 0,015m ∙ 19 kN/m3 ∙ 2,9m = 0,827 kN/m
Ukupno opterećenje ................................................................................................=10,728 kN/m
- 22 -
Diplomski rad
 Težina svetlarnika
Slika 3. 15 - Težina svetlarnika

Staklena fasada ...............................................................
................................ 0,03m ∙ 25 kN/m3 ∙ 2,9m = 2,175 kN/m
 Težina ispune između temeljnih greda
Slika 3. 16 - Ispuna između temeljnih greda

........................... 0,9 m ∙ 15,3 kN/m3
Pesak (krupnozrni) ...........................................................................................
................................
......................... =0,17 kN/m2
Keramičke pločice (1 cm) .........................................................................................
................................
Cementna košuljica (5 cm) ............................................................
................................ 0,05 m ∙ 21 kN/m3 =1,05 kN/m2
Produžni malter (2 cm) ..................................................................
................................ 0,02m ∙ 19 19 kN/m3 = 0,38 kN/m2
Ukupno opterećenje .............................................................................................
................................ .............................=15,442 kN/m2
Stalno opterećenje od poda ...................................................................................
................................ ...................= 1.602 kN/m2
Ukupno opterećenje ..............................................................................................
................................ ..............................=17.044 kN/m2
- 23 -
Diplomski rad
3.1.3. Pritisci tla

Iako spadaju u promenljiva opterećenja u ovom slučaju pritisak tla svrstaće se u stalna
dejstva. Svi podzemni delovi objekta izloženi su ovom dejstvu. Intezitet, između ostalog, zavisi
kN
od karakteristika tla3. Usvaja se zapreminska težina tla   18 . Pretpostavlja se stanje
m3
mirovanja što podrazumeva neznačajne deformacije usled horizontalne sile pritiska tla na
konstrukciju.
- Prema Brinch – Hansen-u : K 0  1  sin  gde je   30 0  K 0  0,5
- Horizontalni pritisci na tlo:
kN kN
ph  K 0  pv  K 0   h  0,5 18 3  2,85m  25, 67 2
m m
  ugao unutrašnjeg trenja
- Vertikalni pritisci na tlo:

Nakon betoniranja temeljne ploče sa gredama i temeljnih zidova vraća se i nabija zemlja na
dubini od 2,85 m.
Slika 3. 17 - Opterećenje od tla
kN kN
pv    h  18 3
 2, 60m  46,80 2
m m
3
Smatra se da je nivo podzemne vode ispod kote temeljne ploče.
- 24 -
Diplomski rad
3.2. Promenljiva opterećenja

Promenljiva opterećenja menjaju pravac i smer tokom delovanja. Kao merodavno treba
usvojiti ono čiji je raspored najnepovoljniji. Razmatraju se i na globalnom i na lokalnom nivou.
Za proračun će se analizirati:
 Korisno opterećenje
 Opterećenje snegom
 Opterećenje usled vetra
3.2.1. Korisno opterećenje

Za osnovno promenljivo opterećenje smatra se korisno, koje predstavlja svrhu gradnje
objekta. Korisna opterećenja apliciraju se na površine koje će biti izložene različitim vrstama
opterećenja. Proističe iz namene objekta. Obuhvata uobičajeno korišćenje prostora za različite
svrhe od strane ljudi, opreme, nameštaja, robe i slično. Korisno opterećenje klasifikuje se u
kategorije upotrebe zavisno od vrste ili namene površine, prostora ili objekta. Kategorije
upotrebe su svrstane u pod-kategorije kojima se prikazuju inteziteti opterećenja.
Tabela 3. 1 -Kategorije upotrebe prema Evrokodu 1
- 25 -
Diplomski rad
Tabela 3. 2 - Pod-kategorije i intenziteti za stambene, društvene, trgovačke i administrativne

zgrade
kN
Kao karakteristična vrednost merodavno je jednakoraspodeljeno opterećenje q k
m2
Opterećenje
Etaža Kategorija Opis kN
qk 2
m
Suteren A Stambene površine-podovi 2
Prizemlje D1 Površine u maloprodajnim radnjama 4
Stambene površine-podovi 2
Spratovi A Stambene površine-stepeništa 2
Stambene površine-balkoni 2,5
Osmi sprat + Površine sa mogućim fizičkim
C4 4,5
prohodni krov aktivnostima (teretana)
Krov (neprohodni) A Stambene površine-podovi 1,5
Tabela 3. 3 - Upotrebljene pod kategorije sa njihovim intezitetima
- 26 -
Diplomski rad
3.2.2. Opterećenje snegom

Analizira se u skladu sa odredbama (EN 1991-1-3)
1991
Uslovi opterećenja snegom se klasifikuju kao izuzetni i uobičajeni. U skladu sa

područjem u kom se gradi objekat klasifikacija se podvrgava uobičajenim uslovima. Osim što
spada u promenljiva dejstva smatra se da je nepokretno i statičko dejstvo. Pretpostavljaju se
padavine bez snežnih smetova – ravnomerno taloženje snega (A)
Osnovni parametar inteziteta snega je karakteristična vrednost opterećenja snega na tlo.

Ova vrednost je bazirana na godišnjoj verovatnoći prekoračenja od 0,02 za povratni period od
50 godina. Dakle svake godine postoji šansa od 2% da će vrednost biti prekoračena.
prek Vrednost
opterećenja je data u mapama u nacionalnom aneksu.
kN
Za lokaciju Novi Sad pretpostavlja se sk  1
m2
Slika 3. 18 - Opterećenje od snega na tlo (RHMZ Srbije)
- 27 -
Diplomski rad
Opterećenje snegom na krovove aplicira se po osnovi krova. Za uobičajena opterećenja

(A) s  1  Ce  Ct  sk gde je 1 koeficijent oblika, Ce koeficijent izloženosti i Ct termički
koeficijent
Ce  0.8 - za ravne nezaštićene od vetra lokacije
1  0,8
Ct  1, 0 - zanemaren gubitak toplote kroz krov
Vrednost opterećenja snegom iznosi:

kN
s  1  Ce  Ct  sk  0,8 1, 0 1, 0  1, 0  0,8
m2
Slika 3. 19 - Koeficijent oblika
3.2.3. Opterećenje vetrom

Analizira se u skladu sa odredbama (EN 1991-1-4)
1991
Vetar kao vazdušno turbolentno strujanje u atmosferi je nepredvidiv u smislu iz kog

pravca može delovati. Na građevinske konstrukcije deluje kao vazdušni pritisak. Spada u
dinamičko dejstvo, ali iz razloga pojednostavljenja proračunava se kao ekvivalentno statičko
dejstvo.
Fundamentalna osnovna brzina vetra vb ,0 je zasnovana na dugoročnom merenju (od

bar 15 godina - period zapisivanja rezultata). Zavisi od lokacije i njena vrednost se očitava sa
m
mapa odgovarajuće zemlje. Za Novi Sad vb ,0  20
s
Korigovanjem fundamentalne brzine vetra određuje se osnovna brzina vetra :
m
vb  C
1444  C444
dir 42 43
season  vb,0  1,0 1,0  20  20
OBA KOEFICIJENTA IMAJU VREDNOST 1
s
Cdir - Koeficijent pravca, zavisi od zavetrenosti objekta, odnosno ruže vetrova
Cseason - Koeficijent sezonskog delovanja, primenljiv je za privremene - kratkotrajne građevine
Srednja brzina vetra zavisi od hrapavosti i topografije terena, kao i od osnovne brzine vetra vb ,
a treba da bude određena korišćenjem izraza:
v m  z   C r  z   C 0  z   vb
C0 - Koeficijent topografije terena koji se usvaja kao 1
- 28 -
Diplomski rad
Cr - Koeficijent hrapavosti zavisi od kategorije
- 29 -
Diplomski rad
Tabela 3. 4 - Kategorije terena i parametri terena
 z 
C r  z   k r  ln   za zmin  z  zmax
 z0 
gde je z0 dužina hrapavosti, a kr koeficijent terena koji zavisi od dužine hrapavosti i računa se
pomoću izraza:
0,07
 z 
kr  0,19   
z
 0, II 
gde su:
z0, II  0, 55 m (teren kategorije Il, tabela)
zmin  1, 0 - minimalna visina, definisana u tabeli
0,07 0,07
 z   1, 0 
kr  0,19   0   0,19     0, 2343
z  0, 05 
 0, II 
Intenzitet turbulencije I v  z  na visini z:
kl
Iv  z   za zmin  z  zmax
 z
C0  z   ln  
 z0 
gde su:
kl - koeficijent turbulencije; vrednost koeficijenta kl može da bude data u Nacionalnom aneksu;
preporučena vrednost za koeficijent kl je 1,0
C0 - Koeficijent topografije terena koji se usvaja kao 1
z0 - dužina hrapavosti, data u tabeli
- 30 -
Diplomski rad
Udarni pritisak vetra:

1
q p  z   1  7  I v  z      vm2  z 
2
gde je:
 gustina vazduha, koja zavisi od nadmorske visine, temperature i barometarskog pritiska,
očekivanog u području u toku olujnih vetrova
kg
  1, 25
m3
 m  kN 
z m  Cr  z  vm  z    Iv  z  qp  z   2 
s m 
5.000 0.377 7.542 0.621 0.190
10.000 0.539 10.790 0.434 0.294
15.000 0.634 12.690 0.369 0.361
20.000 0.702 14.038 0.334 0.411
25.000 0.754 15.084 0.311 0.451
27.900 0.780 15.598 0.300 0.472
Tabela 3. 5 - Udarni pritisak vetra
Pritisak vetra na spoljašnje površine:

we  q p  z e   C pe
gde su:
q p  z e  - udarni pritisak vetra
z e - referentna visina za spoljašnji pritisak
C pe - koeficijent spoljašnjeg pritiska
3.2.3.1. Spoljašnji pritisak vetra x-pravca
U jednom slučaju se analizira dimenzija b objekta upravno na pravac vetra, a u drugom je

ista paralelna sa vetrom. Visina objekta je h, date dimenzije zavise od šema. Objekat se sastoji
od tri pravougaona dela, pa će se tako i razmatrati u zavisnosti od pravca i smera delovanja.
Pritisak, usmeren ka površini, uzima se kao pozitivan, a sišuće dejstvo, usmereno od površine,
kao negativno.
Koeficijenti spoljašnjeg pritiska C pe za zgrade i

delove zgrada zavise od dimenzija
opterećene površine (A). Njihove vrednosti date
su tabelarno u zavisnosti od opterećene
površine ( 1m 2 ili 10m2 ).
Slika 3. 20 - Prikaz konvencije pri dejstvu vetra
- 31 -
Diplomski rad
- 32 -
Diplomski rad
Vertikalni zidovi zgrada pravougaone osnove
Razmatra se dejstvo vetra upravno na objekat i paralelno objektu. Radi lakše orijentacije
analiza se vrši koristeći se stranama sveta.
Dejstvo vetra upravno na objekat

Referentne visine zgrada zavise od odnosa h/d.
Potrebne dimenzije prikazane su tabelarno u
zavisnosti od tri slučaja.
b
Dimenzije „e“ se usvaja kao e  min  ,
2h
Slika 3. 21 - Strane sveta u odnosu na objekat
Slučaj h  m b  m d  m e  m ed ed e  5d hb b  h  2b h  2b

I 27,9 19,2 25,8 19,2 da ne ne ne da ne
II 24,8 14,4 10,8 14,4 ne da ne ne da ne
III 24,8 10,2 15,0 10,2 da ne ne ne ne da
Tabela 3. 6 - Uslovi za način proračuna pri dejstvu vetra
Vetar deluje u pravcu wx+   

U ovom slučaju objekat se razmatra u tri različita dela, odnosno površine (I,II,III)
Slika 3. 22 - Podela objekta na tri celine
- 33 -
Diplomski rad
Slika 3. 23 - Pravac dejstva vetra
- 34 -
Diplomski rad
Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za vertikalne zidove prikazani su u tabeli (3.7.),

h 27,9
  0,7707
d 36,2
Gde su h i d u ovom slučaju najviša visina i najduža širina, respektivno.
Vrednosti za tražene zone (D i E) dobijaju se linearnom interpolacijom u zavisnosti od odnosa
h 2
, svi koeficijenti važe za površine veće od 10m  Cpe,10 . Referentna visina zavisi od
d
podeljenosti zgrade na zone i prikazana je u tabeli (3.8.). Vrednosti spoljašnjeg pritiska su
sračunate i prikazane tabelarno i grafički za odgovarajuće zone.
Tabela 3. 7 - Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za vertikalne zidove
Preporučene vrednosti koeficijenata spoljašnjeg pritiska, za vertikalne zidove zgrada

pravougaone osnove
Površine upravne na dejstvo vetra (zapadna strana)

U ovom slučaju objekat se analizira kao tri zasebne celine
Površine (E) upravne na dejstvo vetra

 kN   kN 
C pe qp  z   2  We  z   2 
Slučaj Zona h h d
m  m 
DI' 27.90 1.08 0.80 0.47 0.38

I
DI'' 19.20 0.74 0.77 0.40 0.31
DII' 24.80 2.39 0.80 0.45 0.36
II
DII'' 14.40 1.39 0.80 0.35 0.28
DIII' 24.80 1.65 0.80 0.45 0.36
DIII'' 10.20 0.68 0.76 0.30 0.22
III
Dstrip' 14.60 0.97 0.80 0.36 0.28
Dstrip'' 12.40 0.83 0.78 0.33 0.26 Slika 3. 24 - Podela
Tabela 3. 8 - Površine (E) upravne na dejstvo vetra objekta na tri celine
- 35 -
Diplomski rad
Slika 3. 25 - Raspodela pritiska vetra za I celinu
Slika 3. 26 - Raspodela pritiska vetra za II celinu
Slika 3. 27 - Raspodela pritiska vetra za III celinu
- 36 -
Diplomski rad
Površine upravne na dejstvo vetra (istočna strana)

U ovom slučaju objekat se analizira kao jedna celina
Slika 3. 28 – Istočna strana objekta
Površine (D) upravne na dejstvo vetra

Slučaj zona h h/d Cpe qpe we
I EI 27.90 0.77 -0.44 0.47 0.21
Tabela 3. 9 - Pritisak vetra na površine (D)
Slika 3. 29 - Raspodela pritiska vetra za površine paralelne dejstvu vetra
Površine paralelne dejstvu vetra (severna strana)

Slika 3. 30 - Prikaz načina rasporeda površina na koju deluje vetar
- 37 -
Diplomski rad
 kN   kN 
Slučaj Zona C pe qp  z   2  We  z   2 
m  m 
A -1.20 0.47 -0.56
I
B -0.80 0.40 -0.32
A -1.20 0.45 -0.54
II
B -0.80 0.35 -0.28
A -1.20 0.45 -0.54
III B -0.80 0.30 -0.24
C -0.50 0.36 -0.18
Tabela 3. 10 - Pritisak vetra na površine
Slika 3. 31 - Zone zidova za x - pravac
- 38 -
Diplomski rad
Površine paralelne dejstvu vetra (južna strana)

 kN   kN 
m  m 
A -1.20 -0.56
I 0.47
B -0.80 -0.38
Tabela 3. 11 - Pritisak vetra
Slika 3. 32 - Zapadna
strana objekta
- 39 -
Diplomski rad
Vetar deluje u pravcu wx-  
Slika 3. 35 - Način proračuna

Slika 3. 34 – Pravac dejstva vetra prema jednoj celini
Referentne visine zgrada zavise od odnosa h/d. Potrebne dimenzije prikazane su tabelarno
b
2h
Slučaj h  m b  m d m e  m ed ed e  5d hb b  h  2b h  2b

I 27,9 29,4 36,2 29,4 da ne ne da ne ne
Površine upravne na dejstvo vetra (istočna strana)

U ovom slučaju objekat se razmatra kao jedna celina

 kN   kN 
Slučaj Zona h h d C pe qp  z   2  We  z   2 
m  m 
I DI 27.90 0.77 0.78 0.47 0.37
Slika 3. 36 - Prikaz načina

rasporeda površina na koju
deluje vetar
- 40 -
Diplomski rad
Slika 3. 37 - Raspodela pritiska vetra za površine upravne na dejstva vetra
Površine upravne na dejstvo vetra (zapadna strana)


 kN   kN 
Slučaj Zona h h d C pe qp  z   2  We  z   2 
m  m 
EI' 27.90 1.08 -0.50 0.47 -0.24
I
EI'' 19.20 0.74 -0.43 0.40 -0.17
EII' 24.80 2.39 -0.57 0.45 -0.26
II
EII'' 14.40 1.39 -0.52 0.35 -0.18
EIII' 24.80 1.65 -0.53 0.45 -0.24
EIII'' 10.20 0.68 -0.42 0.30 -0.12
III
Estrip' 14.60 0.97 -0.49 0.36 -0.18
Estrip'' 12.40 0.83 -0.45 0.33 -0.15 Tabela 3. 14 - Slika 3. 38 - Prikaz
Pritisak vetra na površine (E) načina rasporeda
površina na koju deluje
vetar
- 41 -
Diplomski rad
- 42 -
Diplomski rad
Površine paralelne dejstvu vetra (severna strana)

Slika 3. 42 - Prikaz načina rasporeda površina na koju deluje vetar
- 43 -
Diplomski rad
Površine paralelne dejstvu vetra (južna strana)

Slika 3. 44 – Južna strana

objekta
3.2.3.2. Spoljašnji pritisak vetra y-pravca
Dejstvo vetra upravno na objekat

Referentne visine zgrada zavise od odnosa h/d. Potrebne dimenzije prikazane su tabelarno u
zavisnosti od tri slučaja.
b
2h
- 44 -
Diplomski rad
Slika 3. 46 - Strane sveta u odnosu na objekat
Slučaj h  m b  m d m e  m ed ed e  5d hb b  h  2b h  2b

I 27,9 25,8 19,2 25,8 ne da ne ne da ne
II 24,8 10,8 19,2 10,8 da ne ne ne ne da
III 24,8 15,0 10,2 15,0 ne da ne ne da ne
- 45 -
Diplomski rad
Vetar deluje u pravcu wy+   
Površine upravne na dejstvo vetra (južna strana)

e  36, 6 m
Slučaj zona h d h/d Cpe qpe we
I EI 27.90 29.4 0.95 0.79 0.47 0.37 Tabela 3.
16 -
Pritisak vetra na površine (D)
Slika 3. 47 - Prikaz načina rasporeda

površina na koju deluje vetar
Slika 3. 48 - Raspodela pritiska vetra za jednu celinu
Površine upravne na dejstvo vetra (severna strana)


EI' 27.90 1.45 -0.52 0.47 -0.25
I
EI'' 25.80 1.34 -0.52 0.46 -0.24
EIII' 24.80 1.29 -0.51 0.45 -0.23
II EIII'' 10.80 0.56 -0.38 0.31 -0.12
Estrip' 14.00 0.73 -0.43 0.35 -0.15
EI' 24.8 2.43 -0.57 0.45 -0.26
III Slika 3. 49 - Prikaz načina
EI'' 15 1.47 -0.52 0.36 -0.19
rasporeda
Slika 3.1 - površina na koju
- deluje vetar
Tabela 3. 17 - Pritisak vetra na površine (E)
- 46 -
Diplomski rad
- 47 -
Diplomski rad
- 48 -
Diplomski rad
Površine paralelne dejstvu vetra (zapadna strana)

 kN   kN 
m  m 
I A -1.20 0.47 -0.56
A -1.20 0.45 -0.54
II B -0.80 0.45 -0.36
C -0.50 0.45 -0.23
A -1.20 0.45 -0.54
III
B -0.80 0.45 -0.36
Slika 3. 53 - Prikaz
Tabela 3. 18 - Pritisak vetra na površine načina rasporeda
vetar
Slika 3. 54 - Zone zidova za y - pravac
- 49 -
Diplomski rad
Površine paralelne dejstvu vetra (istočna strana)

e  29, 4 m ; d=36,6m
 kN   kN 
m  m 
A -1.20 0.45 -0.54
I
B -0.80 0.45 -0.36
Tabela 3. 19 - Pritisak vetra na površine

deluje vetar
- 50 -
Diplomski rad
Vetar deluje u pravcu wy-   

Površine upravne na dejstvo vetra (severna strana)
DI' 27.90 1.45 0.80 0.47 0.38
I
DI'' 25.80 1.34 0.80 0.46 0.37
DIII' 24.80 1.29 0.80 0.45 0.36
II DIII'' 10.80 0.56 0.74 0.31 0.23
Dstrip' 14.00 0.73 0.76 0.35 0.27 Tabela 3. 20 - Prikaz načina
DI' 24.80 2.43 0.8 0.45 0.36 rasporeda površina na koju
III
DI'' 15.00 1.47 0.8 0.36 0.29 deluje vetar
- 51 -
Diplomski rad
Površine upravne na dejstvo vetra (južna strana)

e  36, 6 m

Slučaj zona h d h/d Cpe qpe we
I EI 27.90 29.4 0.95 -0.49 0.47 -0.23
Tabela 3. 22 - Pritisak vetra na površine (E)
Slika 3. 60 - Prikaz
načina rasporeda
vetar
Slika 3. 61 - Raspodela pritiska vetra za jednu celinu
- 52 -
Diplomski rad
Površine paralelne dejstvu vetra (zapadna strana)


rasporeda
Slika 3.2 - površina na koju
deluje vetar
Površine paralelne dejstvu vetra (istočna strana)

U ovom slučaju objekat se analizira kao jedna celina e  29, 4 m ; d=36,6m

deluje vetar
- 53 -
Diplomski rad
Nanošenje opterećenja vetra na objekat radi se softverskim putem, pomoću programa

„Tower“. Vetar kao površinsko dejstvo deluje na fasadu, preko koje se transveruje na linijske
konstruktivne elemente (grede i stubove). „Tower“ ima mogućnost da površinska opterećenja
konvertuje u linijska principom pripadajućih površina.
3.2.3.3. Opterećenje vetra na ravan krov
Raspored zona za ravan krov prema evrokodu prikazan je na slici i odnosi se za slučaj kada
vetar dejstvuje u x - pravcu
Slika 3. 66 - Raspored zona za ravan krov
Vetar deluje u pravcu wx+  
b
Dimenzije „e“ se usvaja kao e  min  
 2h
Slučaj h  m b  m d m e  m
I 27,9 19,2 25,8 19,2
II 24,8 14,4 10,8 14,4
III 24,8 10,2 15,0 10,4
Slika 3. 67 - Prikaz načina rasporeda

površina na koju deluje vetar
- 54 -
Diplomski rad
Kao merodavni, usvaja se pozitivan koeficijent pritiska vezan za zonu „I“
I slučaj
Zone F G H I
C pe -2.20 -1.24 -0.70 0.20 -0.20
 kN  0.47 0.47 0.47 0.47 0.47

qp  z   2 
m 
Tabela 3. 24 - Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za ravne krovove
 kN  -1.04 -0.59 -0.33 0.09 -0.09
We  z   2 
m 
II slučaj
zone F G H I
C pe -2.19 -1.24 -0.70 0.20 -0.20
 kN  0.45 0.45 0.45 0.45 0.45

qp  z   2 
m 
 kN  -0.99 -0.56 -0.32 0.09 -0.09
We  z   2 
m 
III slučaj
zone F G H I
C pe -2.38 -2.18 -0.70 0.20 -0.20
 kN  0.45 0.45 0.45 0.45 0.45

qp  z   2 
m 
 kN  -1.07 -0.98 -0.32 0.09 -0.09
We  z   2 
m 
Tabela 3. 25 - Pritisak vetra za I, II i III celinu
- 55 -
Diplomski rad
 kN 
Raspored zona za sve tri celine sa spoljašnjim pritiscima vetra We  z  
 m 
2
Slika 3. 68 - Raspored zona za sve tri celine sa spoljašnjim pritiscima vetra
Vetar deluje u pravcu wx-  

Kao merodavna usvaja se najviša tačka objekta za referentnu visinu
I 27,9 29.4 36.6 29.4

rasporeda površina na koju deluje
vetar
- 56 -
Diplomski rad
I slučaj
Zone F G H I
C pe -1.80 -1.20 -0.70 0.20 -0.20
 kN 
qp  z   2  0.47 0.47 0.47 0.47 0.47
m 
 kN 
We  z   2  -0.85 -0.57 -0.33 0.09 -0.09
m 
Tabela 3. 27 - Pritisak vetra za I celinu
Raspored zona za slučaj analiziranog krova kao jedne celine sa spoljašnjim pritiscima vetra
 kN 
We  z   2 
m 
Slika 3. 70 - Raspored zona za slučaj analiziranog krova kao jedne celine sa spoljašnjim
pritiscima vetra
- 57 -
Diplomski rad
Vetar deluje u pravcu wy+   

Raspored zona za ravan krov prema evrokodu prikazan je na slici i odnosi se za slučaj kada
vetar dejstvuje u y – pravcu
I 27,9 36,6 29,4 36,6
Tabela 3. 28 - Uslovi za način proračuna pri dejstvu
vetra
I slučaj
Zone F G H I
C pe -1.80 -1.20 -0.70 0.20 -0.20
 kN 
qp  z   2  0.47 0.47 0.47 0.47 0.47
m 
Slika 3. 71 - Raspored zona za ravan krov
 kN 
We  z   2  -0.85 -0.57 -0.33 0.09 -0.09
m 
Tabela 3. 29 - Pritisak vetra za jednu celinu
Slika 3. 72 - Raspored zona za slučaj analiziranog krova kao jedne

celine sa spoljašnjim pritiscima vetra
- 58 -
Diplomski rad
Vetar deluje u pravcu wy-   

I 27,9 25.8 29.4 25.8
II 24,8 10.8 14.4 10.8
III 24,8 15.0 10.2 15.0
I slučaj
Zone F G H I
C pe -1.80 -1.20 -0.70 0.20 -0.20
 kN 
qp  z   2  0.47 0.47 0.47 0.47 0.47
m 
 kN 
We  z   2  -0.85 -0.57 -0.33 0.09 -0.09
m 
II slučaj
zone F G H I
C pe -2.35 -1.56 -0.70 0.20 -0.20
 kN 
qp  z   2  0.45 0.45 0.45 0.45 0.45
m 
 kN 
We  z   2  -1.06 -0.70 -0.32 0.09 -0.09
m 
III slučaj
zone F G H I
C pe -2.13 -1.20 -0.70 0.20 -0.20
 kN 
qp  z   2  0.45 0.45 0.45 0.45 0.45
m 
 kN 
We  z   2  -0.96 -0.54 -0.32 0.09 -0.09
m 
Tabela 3. 31 - Pritisak vetra za I, II i III celinu
- 59 -
Diplomski rad
Slika 3. 73 - Raspored zona za slučaj analiziranog krova kao jedne celine sa spoljašnjim
pritiscima vetra
- 60 -
Diplomski rad
4. Modeliranje konstrukcije i opterećenja Vladimir Muzalevski
4. Modeliranje konstrukcije i opterećenja

Modeliranje konstrukcije je kreiranje idealizovane I pojednostavljene reprezentacije
ponašanja konstrukcije za neko dejstvo. Moguće greške napravljene tokom modeliranja mogu
značajno uticati na proračun uticaja i generalno funkcionisanje celog konstrukcijskog sistema.
Modeliranje se sastoji iz više faza. U konceptualnom nivou definiše se suština i

primarna namena modela konstrukcijskog sistema, odnosno dobijaju se statički modeli sistema,
dinamički modeli sistema, modeli dejstva na sistem i slično. Računarsko modeliranje obuhvata
softversku implementaciju izabranog numeričkog modela.
Izabran softver za proračun je Tower 7 koji je zasnovan na principu metode konačnih

elemenata (MKE). MKE je numerička metoda za rešavanje diferencijalnih jednačina kojim se
opisuju fizički fenomeni u različitim oblastima inženjerstva (mašinstvo, građevinarstvo,
elektrotehnika, ...)
Slika 4. 1 - Algoritam MKE modeliranja u analizi konstrukcija
- 61 -
Diplomski rad
Model konstrukcije je prostorni, sastavljen od linijskih (grede i stubovi) i površinskih (ploče i

zidovi) elemenata.
Slika 4. 2 - Model konstrukcije
Veličina modela
Broj čvorova 51755
Broj pločastih elemenata 50706
Broj grednih elemenata 10309
Broj graničnih elemenata 41010
Tabela 4. 1 - Podaci o modelu konstrukcije
- 62 -
Diplomski rad
4.1. Modeliranje konstrukcije

U prikazanom dijagramu algoritma MKE modeliranja u analizi konstrukcija prve tri faze utiču
na kvalitet modeliranja ponašanja sistema. Greške u tim fazama su greške aproksimacije i
diskretizacije. Dakle potrebno je formirati odgovarajući geometrijski model (diskretizacija) čije se
greške mogu uvideti analizom mreže KE. Greške aproksimacije su vezane za numeričko
modeliranje koje pomoću odgovarajućih funkcija (polinoma) opisuje raspodelu pomeranja unutar
jednog KE. KE su međusobno povezani čvorovima, tako da zajedno čine jednu celinu. Tako da
ne bi došlo do grešaka aproksimacije potrebno je predvideti odgovarajuće konturne i prelazne
uslove (zglob, uklještenje i slično).
4.1.1. Temeljna ploča sa gredama i oslanjanje konstrukcije

(modeliranje tla)
Osnovna uloga svakog temelja je prenos opterećenja sa konstrukcije na tlo. U statički
neodređenim konstrukcijama deformacija tla izaziva uticaje u temeljnoj konstrukciji. Zato je
interakcija konstrukcija – tlo od presudnog značaja, gde je tlo potrebno razmatrati kao
konstrukcijski model. Ranije su se odvojeno analizirali temeljna i gornja konstrukcija, uz
zanemarenje povratnog uticaja tla, što ne dovodi do tačnih rezultata. Danas, pomoću softvera
omogućeno je modeliranje u celini (interakcija temelj - tlo).
U zavisnosti od stepena idealizacije koriste se tri modela tla:
 Linearna promena kontaktnog naprezanja („0“ parametarski model)

 Winkler-ov model tla („1“ parametarski model)
 Polu-prostorni model („2“ parametarski model)
Od tri ponuđena za proračun je izabran jednoparaetarski model - Winkler-ov model tla kao
pogodan za softversku analizu. Tlo se tretira kao elastična podloga i zasniva se na
proporcionalnosti između pritiska (q) i sleganja (y) u svakom KE.
qky
k - koeficijent posteljice ili modul reakcije tla; Ova vrednost nije fizička veličina, već količnik
površinskog opterećenja i sleganja. Određuje se opitom ploče.
Slika 4. 3 - Vinklerov model tla
- 63 -
Diplomski rad
Winkler-ov model tla se sastoji od niza elastičnih opruga gde svaka opruga zavisi od njoj
pripadajuće površine. Odnosno krutost svake opruge predstavlja proizvod inteziteta koeficijenta
 
 kN   kN 
posteljice k  3   k i pripadajuće površine.
m   m2 
 m
Izborom naredbe „Površinski oslonac“ se unose vrednosti za sprečavanje pomeranja
 kN 
oslonaca u zavisnosti od pravca lokalnih osa. Za ovaj rad usvaja se vrednost 15000  3 
m 
koeficijenta posteljice tla i ovaj podatak zavisi od vrste tla i dobija se iz geomehaničkog
elaborata. Program će za svaki čvor mreže konačnih elemenata proračunati pripadajuću
površinu i dodeliti mu odgovarajuću krutost. Na ovaj način će biti modelirano elastično
ponašanje tla po “Winkler”-ovom modelu. Za sva tri parametra usvojene su iste vrednosti. U
slučaju da postoji nedostatak ovog parametra, može se orijentaciono usvojiti njegova vrednost
kao količnik stvarnog (očekivanog) napona u tlu i stvarnog (očekivanog) sleganja tla.
Set K,R1 K,R2 K,R3

1 1.500e+4 1.500e+4 1.500e+4
Tabela 4. 2 - Setovi površinskih oslonaca
Razlog usvajanja temeljne ploče ojačane gredama je mogućnost izbegavanja probijanja

temelja. Debljina ploče iznosi 50 cm, a grede su  b / d  60 /140 cm . Ploča je konzolno
prepuštena 70 cm.
Površinski oslonac
1. R1 R2 R3
Setovi numeričkih podataka

Površinski oslonac (1)
Slika 4. 4 - Temeljna ploča

ojačana gredama
- 64 -
Diplomski rad
4.1.2. Tavanice i stepenište

Pretpostavka debljine ploče (EN 1992
1992-1-1 7.4.2)
Pretpostavlja se stanje koje odgovara simultanom lomu (u isto vreme se dostiže granična
nosivost betona i zategnute armature).
Slika 4. 5 - Simultani lom
fcd 17MPa
c /  s1  3.50 / 20.00‰    0.121       0.121  0.00473
fyd 434.78MPa
   0.5%
Primenom pravila ograničenja odnosa raspon/ statička visina preseka zaobilaze se problemi
proračuna ugiba prema EN 1992
1992-1-1 7.4.2, gde K koeficijent zavisi od konstrukcijskog sistema
sistema.
- 65 -
Diplomski rad
Slika 4. 6 - Vrednosti koeficijenta K
0  fck  103  30  103  0.00548  0.5%    0

3/ 2
l     
 K 11  1.5 fck 0  3.2 fck  0  1 
d      
3/ 2
l  0.00548  0.00548  
 1,3  11  1.5 30  3.2 30   1   28.113
d  0.00473  0.00473  
l /d - granični odnos raspon/statička visina

K - koeficijent kojim se uzimaju u obzir različiti konstrukcijski sistemi
ρ0 - referentni odnos (koeficijent) površine armature = fck 10-3
ρ - potreban odnos površine zategnute armature i betona (koeficijent zategnute
armature) u sredini raspona za momenat savijanja od proračunskih opterećenja
(za konzole u preseku na osloncu)
ρ′ - potreban odnos površine pritisnute armature i betona (koeficijent pritisnute
armature) u sredini raspona za momenat savijanja od proračunskih opterećenja
(za konzole u preseku na osloncu)
fck - karakteristična vrednost čvrstoće betona pri pritisku u MPa.
Intezitet stalnog opterećenja dobija se pretpostavljajući da je ploča debljine d=20 cm
- 66 -
Diplomski rad
kN kN kN
 g  0, 2 m  25  1, 583 2  6, 583 2
m3 m m
kN
gde je 1, 583 težina podova i plafona u stanovima.
m2
- Napon zatezanja u čeliku:

kN
Korisno opterećenje za stambene površine je q  2
m2
kN kN kN
ped  1, 35  g  1, 35  q  1, 35  6, 583 2  1, 5  2 2  11, 887 2
m m m
 g q   6, 583 2 
 s  f yd    2    434, 78    0, 3    262, 73 MPa
p
 ed p ed   11,887 11,887 
Ргерогučеnе vrednosti  koeficijenata za zgrade
Tabela 4. 3 - Vrednosti koeficijenta za kvazi-stalnu vrednost promenljivog dejstva
- Odnos raspona statičke visine:

l l 310 310
K   1,3  28, 23   43,122
d d s 262,73
Potreban je najduži kraći raspon (posmatra se svako polje pojedinačno)  l  540cm
540
- Uslov za statičku visinu: d   12,52cm
43,122
Minimalna debljina ploče dobija se uvećanjem statičke visine za debljinu zaštitnog sloja i
polovinu prečnika armature
 1, 6
h  d   cnom  12, 47   2, 6  15, 87 cm  Usvaja se debljina ploče h  18cm
2 2
Konstruktivni sistem stepeništa je stepenište sa kolenasto prelomljenom pločom i spiralno

stepenište.
- 67 -
Diplomski rad
No d[m] e[m] Materijal Tip proračuna Ortotropija E2[kN/m2] G[kN/m2] α

<1> 0.200 0.100 1 Tanka ploča Izotropna
<2> 0.200 0.100 1 Tanka ploča Izotropna
<3> 0.500 0.250 1 Debela ploča Izotropna
<4> 0.200 0.100 1 Tanka ploča Anizotropna 0.000e+0 0.000e+0 90.00
Tabela 4. 4 - Setovi ploča
Ploča / Zid
1. d = 0.20 m

Ploča / Zid (1)
Slika 4. 7 - Ploča prizemlja, sprata i krovna ploča
- 68 -
Diplomski rad
Ploča / Zid
4. d = 0.20 m

Ploča / Zid (4)
Slika 4. 8 - Stepenište
4.1.3. Zidovi
Zidovi u skeletnoj konstrukciji pre svega imaju ulogu da ukrute objekat svojom velikom
momentnom nosivošću. Odnosno da ograniče horizontalna pomeranja objekta. Usled
horizontalnog opterećenja poput seizmike ili vetra, zid teži da se prevrne, gde je potrebno da se
suprotstavi momentu velikog inteziteta.
Zarad dobrog konstruisanja objekta, odnosno pravilnog oscilovanja zgrade, potrebno je

kvalitetno rasporediti zidove. Osnovni pojmovi koji utiču na raspored su masa, težina, krutost,
centar mase i centar krutosti. Teži se ka poklapanju centra mase i centra krutosti. Iterativnim
postupkom pronađeno je približno poklapanje centra mase i centra krutosti.
Ukupna masa i težina za jedan sprat: G  m g

Seizmička platna (zidovi) ............................................................................................ = 64,038 t
Ploča.......................................................................................................................... = 409,86 t
Ukupno ...................................................................................................................... = 473,900 t
  w  473,900  9,81  4648,959kN
i
- 69 -
Diplomski rad
wi  težine su dobijene preko masa  mi  koje su sračunate u programu „Tower 7“

wi  mi  g
Krutost konstrukcije:
0, 25  5, 43 0, 25  4,83 0, 25  2,53
I  5,
5,44m  3, 28m4 ; I  4,8m 
 3,28  2,304m4 ; I  2,5m   0,326m4
12 12 12
4 4
 Ixi  7, 212m ;  Iyi  8,864m ;
Centar mase:
Položaj centra mase za neku tavanicu zavisi od vrednosti težine pojedinih elemenata i njihovih
položaja.
Xcm 
x  w  20,45m; Y   y  w 10,46m
i i i i
cm
w i w i
Centar krutosti:
Položaj centra krutosti u pravcu ose X zavisi od krutosti i položaja zidova u Y pravcu.
Položaj centra krutosti u pravcu ose Y zavisi od krutosti i položaja zidova u X pravcu.
Xcs 
x  I
i yi
 19,50m; Ycs 
y  I
i xi
 11,70m
I yi I xi
Slika 4. 9 - Centar krutosti, mase i težište

- 70 -
Diplomski rad
Tri zida su postavljena u x – pravcu i dva zida u y – pravcu, ne računajući liftovsko okno.
Obim objekta je okružen temeljim zidovima, sistem „kada“, koji sa svih strana minimiziraju
smičuće deformacije. Ostvaren je uklješten sistem. Zbog visokog stepena uklještenja ovaj deo
skoro da ne učestvuje u seizmičkoj analizi.
Ploča / Zid
2. d = 0.20 m

Ploča / Zid (2)
Slika 4. 10 - Zidovi za ukrućenje i zidovi „kade“ suterena
- 71 -
Diplomski rad
4.1.4. Grede
Gredni elementi se klasifikuju kao linijski. Njihov raspon je bar tri puta veći od visine
poprečnog preseka. Najčešće se pružaju horizontalno i opterećeni su na savijanje silama.
Optimalan oblik je određen potrebnom nosivošću pritisnute zone betona i minimiziranju
zategnute zone na meru dovoljnu za raspored (smeštaj) armature. Sagledavanjem potrebne
savojne krutosti (koja zavisi od visine h) i potrebne smičuće krutosti (koja zavisi od površine
poprečnog preseka) usvaja se kao najracionalniji pravougaoni oblik poprečnog preseka.
1 1
Optimalne visine poprečnog preseka nalaze se u intervalu    raspona. Rasponi u dva
12 8
 
pravca su uporedivi  usvajaju se iste dimenzije za oba pravca b h 40 60 cm. Torziona
krutost grednih elemenata u graničnom stanju nosivosti je vrlo mala jer se gredni element
smatra već isprskalim. Iz tog razloga racionalno je torzionu krutost redukovati 10 – 20 puta
manjom od homogenog betonskog preseka. U ovom radu redukovano je 10 puta manjom.
Evrokod 8 dozvoljava redukciju savojne i smičuće krutosti na polovinu (50%)
Redukcija se odnosi na redukovanje modula elastičnosti E E 2  odakle proističe:

 Aksijalna krutost EAEA2
 Smičuća krutost GA GA 2
 Savojna krutost EI EI 2
U odeljku setovi za linijske elemente, u biblioteci materijala modul elastičnosti  E , Em  je

redukovan na polovinu svoje vrednosti, a zatim je aksijalna krutost svih grednih elemenata
uvećana 2 puta množeći površinu A1 sa 2.
Redukcija pločastih elemenata se zanemaruje pošto su ploče praktično nedeformabilni

elementi (debljine preko 7 cm se smatraju beskonačno krutim). Povećanjem površine, program
je automatski povećao zapreminsku težinu betona, tako da je i ona redukovana na polovinu
svoje vrednosti  2kod linijskih elemenata, čime je postignuta redukcija savojne krutosti, a ne i
aksijalne.
No Naziv materijala E[kN/m2] μ γ[kN/m3] αt[1/C] Em[kN/m2] μm

1 Beton C30/37 3.650e+7 0.20 25.00 1.000e-5 3.650e+7 0.20
2 Beton C30/37 1.825e+7 0.20 12.50 1.000e-5 1.825e+7 0.20
Tabela 4. 5 - Tabela materijala
- 72 -
Diplomski rad
Set: 1 Presek: b/d=40/60, Fiktivna ekscentričnost

2
Mat. A1 A2 A3 I1 I2 I3
20
3 2-
60
T 2.000e- 2.000e- 7.512e- 3.200e- 7.200e-

Beton 4.800e-1
1 1 4 3 3
40
C30/37
[cm]
2
2-
140
T 7.000e- 7.000e- 7.366e- 2.520e- 1.372e-

45
Beton 1.680e+0
1 1 3 2 1
60
3 C30/37
[cm]
- 73 -
Diplomski rad
Greda Greda
2. b/d=60/140 1. b/d=40/60
Setovi numeričkih podataka Setovi numeričkih podataka

Greda (2) Greda (1)
Slika 4. 11 - Prikaz setova greda
Tabela 4. 6 - Setovi greda
4.1.5. Stubovi
Stubovima se smatraju elementi čiji je odnos stranica poprečnog preseka manji od 4 (visina
prema širini) i čija je dužina najmanje tri puta veća od visine preseka. Glavna funkcija je u
prenosu aksijalnih sila, ali su zaduženi i za prihvat momenta savijanja, u zavisnosti od inteziteta
vertikalnih i horizontalnih dejstava. Gravitaciona dejstva prave velike N – aksijalne sile i male M
– momente savijanja, dok horizontalna dejstva prave velike M – momente savijanja i male N –
aksijalne sile.
- 74 -
Diplomski rad
Slika 4. 12 - Uticaji horizontalnih i vertikalnih dejstava

stava na stub
Stubovi se klasifikuju na kratke i vitke, gde se zanemaruje ili ne zanemaruje proračun

izvijanja, respektivno. Prema Evrokodu 2 kriterijum klasifikacije na kratke i vitke stubove se
određuje pomoći granične vitkosti:
20  A  B  C
 lim 
n
1 M
Gde je: A  ; B= 1  2   ; C=1,7- 01 ; n=n Ed
1  0, 2  eff M 02
Pretpostavka dimenzija stuba ploče proističe iz (EN 1998

1998-1-5. 4.3.2(3)).
Vrednost relativne aksijalne sile (d ) u primarnim seizmičkim stubovima ne sme biti veća od
0,65.
Ned
d   0,65
Ac  fcd
- 75 -
Diplomski rad
Visinom zgrade, idući od podruma do vrha, stubovima se smanjuje poprečni presek. Tako ,
u podrumu, prizemlju i I spratu su stubovi dimenzija 60 60 cmII i III su 50 50 cm i na IV, V, VI,
VII i VIII su 40 40 cm.
2
40
T 3
2 - Beton 3.20 1.33 1.33 3.60 2.13 2.13
C30/37 0e-1 3e-1 3e-1 5e-3 3e-3 3e-3
40
[cm]
2
50
T 3
2 - Beton 5.00 2.08 2.08 8.80 5.20 5.20
C30/37 0e-1 3e-1 3e-1 2e-3 8e-3 8e-3
50
[cm]
2
60
T 3
2 - Beton 7.20 3.00 3.00 1.82 1.08 1.08
C30/37 0e-1 0e-1 0e-1 5e-2 0e-2 0e-2
60
[cm]
Tabela 4. 7 - Setovi stubova
Greda Greda
5. b/d=60/60 4. b/d=50/50
- 76 -
Setovi numeričkih podataka Setovi numeričkih podataka

Greda (5) Greda (4)
Diplomski rad
Slika 4. 13 - Stubovi 60/60 i 50/50 cm

Greda
3. b/d=40/40

Greda (3)
Slika 4. 14 - Stubovi 40/40 cm
- 77 -
Diplomski rad
4.2. Modeliranje opterećenja

Prema Evrokodu dejstva se klasifikuju prema promenljivosti u toku vremena (stalna,
promenljiva, incidentna i seizmička – posebno se razmatraju), prema poreklu (direktna i
indirektna), prema promeni u prostoru (pokretna i nepokretna), prema prirodi (statička i
dinamička) i prema dugotrajnosti delovanja (dugotrajna i kratkotrajna).
U naredbi „slučajevi opterećenja“ zadato je više opterećenja u zavisnosti od odgovarajućih

karakteristika. Slučaj opterećenja označava stanje na modelu u kome u jednom trenutku deluje
proizvoljan broj opterećenja. Formiranjem više osnovnih slučajeva opterećenja napravljene su
kombinacije njihovog jednovremenog delovanja. Aplicirana su površinska i linijska opterećenja.
4.2.1. Stalno opterećenje

U zavisnosti od vrste stalnog opterećenja, ona su aplicirana linijski - konstantno (težine
zidova) ili površinski – jednakopodeljeno (težine podova), navedeno u poglavlju (3.1.2.). Prema
karakteru su nepokretna i nepromenjiva u vremenu.
Kao što je rečeno u poglavlju (3.1.1.) sopstvena težina je obuhvaćena programom „Tower 7“
 kN 
računajući zapreminski težinu armiranog betona    25  . Delovanje opterećenja je u
 m3 
pravcu lokalne Z ose.
U narednim slikam prikazano je linijsko i površinsko opterećenje za tekuće slučajeve

opterećenja:
- 78 -
Diplomski rad
Opt. 1: Stalno (g)
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
A
p=-2.35 p=-2.35
5.40
B p=-12.35
p=-12.35
p=-12.35
p=-2.35 p=-2.35
4.80
C p=-12.35 p=-12.35
p=-12.35
p=-12.35
p=-2.35
p=-2.35
p=-2.35
p=-2.35
4.80
D p=-12.35
p=-12.35
p=-12.35
p=-2.35
q = -17.04
E p=-12.35 p=-12.35 3.60
p=-12.35
p=-2.35
p=-2.35
p=-12.35
5.40
p=-12.35
p=-12.35
F p=-12.35 p=-12.35
p=-12.35
p=-2.35
p=-2.35
5.40
G q = -46.80
1
8
Nivo: TEMELJI [-3.85 m]
Slika 4. 15 - Stalno opterećenje suterena
Opt. 1: Stalno (g)
5.40
4.20
A 5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
p=-10.73
5.40
p=-10.73
p=-10.73
4.80
C p=-10.73 p=-12.35
p=-2.17 p=-10.73
p=-12.35
p=-12.35
4.80
q = -1.60
D p=-10.73
p=-12.35 p=-12.35
3.60
E p=-12.35 p=-12.35
p=-10.73
p=-12.35
5.40
p=-12.35
p=-10.73
F
5 p=-12.35
5.40
G p=-10.73 p=-10.73
1
Nivo: PRIZEMLJE [0.00 m]

Slika 4. 16 - Stalno opterećenje prizemlja
- 79 -
Diplomski rad
Opt. 1: Stalno (g)
5.40
4.20
5.40
A p=-0.60
5.40
5.40
5.40
5.40
p=-0.60
p=-6.50
q = -1.60 p=-10.73
p=-6.50
p=-10.73
5.40
B p=-6.50 p=-6.50
p=-10.73
p=-0.60
p=-12.35 p=-6.50
q = -1.58
p=-6.50 4.80
p=-10.73
C p=-10.73 p=-12.35 p=-6.50
p=-6.50
p=-6.50
p=-6.50
p=-12.35
p=-6.50
p=-0.60 q = -1.60 p=-6.50
p=-6.50
4.80
p=-6.50
p=-2.17
p=-0.60
D p=-10.73
p=-6.50 p=-12.35 p=-12.35 q = -1.60
p=-6.50
p=-6.50
E p=-12.35 p=-12.35 3.60
p=-0.60
p=-6.50
p=-6.50
p=-6.50
p=-6.50
q = -1.60
p=-10.73
p=-6.50 p=-6.50 p=-6.50

p=-6.50
5.40
p=-12.35
p=-12.35
F q = -1.58
p=-6.50
p=-12.35
p=-6.50
p=-10.73
p=-0.60
p=-6.50
p=-6.50
p=-6.50
p=-6.50 5.40
p=-6.50
4 p=-0.60
G p=-10.73 q = -1.60
p=-0.60 p=-10.73
1
8
Nivo: SPRAT I - VII
Slika 4. 17 - Stalno opterećenje tipskog sprata
Opt. 1: Stalno (g)
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C
4.80
D
E 3.60
5.40
q = -1.60
F
5.40
G
1
Nivo: PODEST
Slika 4. 18 - Stalno opterećenje podesta
- 80 -
Diplomski rad
Opt. 1: Stalno (g)
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
p=-0.60
5.40
p=-0.60
q = -2.36
p=-0.60
B
4.80
C
q = -1.58
4.80
D p=-0.60
q = -1.60
3.60
E
p=-0.60
q = -2.36
5.40
F q = -1.58 q = -1.58
5.40
G p=-0.60
1
8
Nivo: SPRAT VIII [24.80 m]
Slika 4. 19 - Stalno opterećenje VIII sprata
Opt. 1: Stalno (g)
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C
4.80
D
E 3.60
q = -2.02
5.40
F
5.40
G
1
Nivo: KROV [27.90 m]

Slika 4. 20 - Stalno opterećenje krova
- 81 -
Diplomski rad
4.2.2. Korisno opterećenje

4.2.2.1. Korisno opterećenje A
U zavisnosti od namene prostorije inteziteti korisnog opterećenja se razlikuju. Za ovaj

objekat upotrebljene su tri vrste kategorije korisnog opterećenja sa svojim potkategorijama:
 A - Stambene površine (suteren, spratovi, krov - neprohodni),

 C4 - Površine sa mogućim fizičkim aktivnostima4 (osmi sprat)
 D1 - Površine u maloprodajnim radnjama (prizemlje - lokali)
Opt. 2: Korisno (A)
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
A 5.40
5.40
B
4.80
C
q = -2.00 4.80
D
E 3.60
5.40
F
5.40
G
1

Slika 4. 21 - Korisno opterećenje A podruma
4
Odnosi se na predviđenu teretanu na osmom spratu.
- 82 -
Diplomski rad
Opt. 2: Korisno (A)
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
q = -2.50
5.40
B
4.80
C
q = -2.50 q = -2.00 4.80

D
E 3.60
q = -2.50
5.40
F
5.40
G q = -2.50
1
8
Nivo: SPRAT I - VII
Slika 4. 22 -Korisno opterećenje A tipskih spratova
Opt. 2: Korisno (A)
5.40
4.20
A 5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C
4.80
D q = -2.00
3.60
E
5.40
F
5.40
G
1

Slika 4. 23 - Korisno opterećenje A VIII sprata
- 83 -
Diplomski rad
Opt. 2: Korisno (A)
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C
4.80
D
E 3.60
q = -1.50
5.40
F
5.40
G
1
8
Nivo: KROV - NEPROHODNI [27.90 m]
Slika 4. 24 - Korisno opterećenje A neprohodnog krova
- 84 -
Diplomski rad
4.2.2.2. Korisno opterećenje C

Opt. 4: Korisno (C4)
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C
4.80
D
q = -4.50
E 3.60
5.40
F
5.40
G
1
8
Slika 4. 25 - Korisno opterećenje C - osmi sprat
4.2.2.3. Korisno opterećenje D

Opt. 3: Korisno (D1)
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
B
q = -4.00
4.80
C
4.80
D
E 3.60
5.40
F q = -4.00
5.40
G
1

Slika 4. 26 - - Korisno opterećenje D – prizemlje
- 85 -
Diplomski rad
4.2.3. Opterećenje snegom

kN
Kao karakteristična vrednost dejstva snega za Novi Sad usvaja se 1 , gde su i prohodni i
m2
neprohodni krov ravni, stoga redukovanjem koeficijentom oblika   0,8 aplicira se intezitet
kN
dejstva kao s  0, 8 2 .
m
Opt. 5: Sneg
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
q = -0.80
B
4.80
C
4.80
D
3.60
E
q = -0.80 5.40
F
5.40
G
1
Opt. 5: Sneg
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C
4.80
D
3.60
E
q = -0.80
5.40
F
5.40
G
1
Slika 4. 27 - Opterećenje snegom - VIII sprat
Slika 4. 28 - Opterećenje snegom na krovu
- 86 -
Diplomski rad
- 87 -
Diplomski rad
4.2.4. Opterećenje vetrom

Iz razloga nepredvidivosti u smislu iz kog pravca može delovati, vetar je analiziran u dva
pravca, posebno za svaki smer koja odgovaraju koordinatnom sistemu – x i y. Tako da su
formirana četiri slučaja opterećenja: Wx+, Wx-, Wy+ i Wy-. Ako je smer delovanja vetra takav
da površina na koju deluje vetar nije u jednoj ravni, objekat se analizira kao tri zasebne celina, u
suprotnom kao jedna celina, kako je prikazano u poglavlju (3.2.3.).
Slika 4. 29 - Opterećenje vetrom – pravci dejstvovanja vetra
Na krovnu površinu vetar je površinskog karaktera, dok na zidove deluje kao linijsko
opterećenje na odgovarajuće grede i stubove. Svaka greda i stub, odnosno linijski elementi koji
ne pripadaju pločama, dobijaju onoliko opterećenja koliko im „odgovara“. Ovo je omogućeno
korišćenjem opcije „konvertor opterećenja“ u programu Tower 7. Time je olakšan unos linijskog
jednako podeljenog opterećenja na linijske elemente koji ne pripadaju pločama.
- 88 -
Diplomski rad
4.2.4.1. Vetar deluje u pravcu wx+

 
5.40
4.20
5.40
Opt. 6: Vetar (Wx+)
5.40
5.40
5.40
A p=0.09 p=0.13
5.40
p=0.44
q = 0.81
p=0.39 p=0.36 p=0.40 p=0.39

p=0.27 p=0.31 p=0.09 p=0.53 5.40
p=0.23
q = 0.54 q = 0.32 q = -0.09
B
p=0.27
q = 0.81 4.80
C
p=0.71 p=0.51
p=0.80
p=1.38
4.80
D p=0.20 p=0.35 p=0.28 p=0.84
q = 0.81
p=0.32
p=0.51
p=0.43
E 3.60
p=0.40
q = 0.54 q = -0.09
5.40
p=0.46
F
p=0.44 p=0.32
q = 0.32
q = 0.81
p=0.84 p=0.84 5.40
p=0.39 p=0.70 p=0.59 p=0.75
G
p=0.49 p=0.45
1
8
3
Slika 4. 30 - Opterećenje vetrom (Wx+) – VIII sprat

Opt. 6: Vetar (Wx+)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C p=0.16 p=0.40 p=0.86
q = 0.85 p=0.26 p=0.36
p=0.40
4.80
D
p=0.26
E 3.60
q = 0.57 q = 0.33 q = -0.09
5.40
p=0.23
q = 0.85
5.40
p=0.19 p=0.47 p=0.25 p=0.42 p=0.37 p=0.42
G
1

Slika 4. 31 - Opterećenje vetrom (Wx+) – krovna ploča
- 89 -
Diplomski rad
Opt. 6: Vetar (Wx+)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
18 p=-0.09 1.55
17 p=-0.09 p=-0.27 p=-0.13 p=-0.31 p=-0.44 p=-0.53 1.55
p=0.28 p=0.29
16 1.55
15 p=-0.46 p=-0.25 p=-0.63 p=-0.76 p=-1.05 1.55
14 1.55
13 p=-0.46 p=-0.25 p=-0.63 p=-0.76 p=-1.05 1.55
p=0.29 p=0.31 p=0.29

12 1.55
11 p=-0.46 p=-0.25 p=-0.63 p=-0.76 p=-1.06
p=0.10p=-0.14 p=0.16
1.55
10 1.55
p=-0.42
p=0.16
9 p=-0.46 p=-0.25 p=-0.63 p=-0.76 p=-1.05 1.55
p=-0.44
p=-0.50
8 1.55
7 p=-0.46 p=-0.25 p=-0.63 p=-0.76 p=-1.05 1.55
6 1.55
5 p=-0.46 p=-0.25 p=-0.63 p=-0.76 p=-1.05 1.55
p=0.17
4 1.55
3 p=-0.46 p=-0.25 p=-0.63 p=-0.76 p=-1.05 1.55
2 1.55
1 p=-0.23 p=-0.13 p=-0.31 p=-0.38 p=-0.53 1.55
q = -0.18 q = -0.32 q = -0.54
3.85
0
1
8
Ram: H_8
Slika 4. 32 - Opterećenje vetrom (Wx+) – ram u osi A
5.40
5.40
Opt. 6: Vetar (Wx+)

5.40
4.20
5.40
19 p=-0.16 p=-0.26
5.40
5.40
p=-0.36
18 p=-0.40 p=-0.86 1.55
p=-0.25
p=0.29
17 p=-0.71 p=-0.51 p=-1.38 1.55

p=-0.43 p=0.29 p=0.28 p=0.29
16 1.55
15 p=-0.70 p=-0.51 p=-1.38 1.55
p=-0.28
p=0.47
14 1.55
p=-0.10
13 p=-0.71 p=-0.51 p=-1.38 1.55

12
p=0.24 p=0.24 p=0.24 p=0.24 p=0.26p=-0.25
1.55
p=0.16
p=-0.02
11 p=-0.71 p=-0.51 p=-1.38 1.55

p=-0.26
p=-0.50
10 1.55
9 p=-0.71 p=-0.51 p=-1.38 1.55
p=0.29
8 1.55
p=0.17 p=0.17 p=0.17p=0.10
7 p=-0.71 p=-0.51 p=-1.38 1.55

6 1.55
p=-0.25
5 p=-0.71 p=-0.51 p=-1.38 1.55

4 1.55
3 p=-0.71 p=-0.51 p=-1.38 1.55
2 1.55
1 p=-0.35 p=-0.26 p=-0.69 1.55
q = -0.32 q = -0.56 3.85
0
1
Ram: H_6
Slika 4. 33 - Opterećenje vetrom (Wx+) – ram u osi C
- 90 -
Diplomski rad
Opt. 6: Vetar (Wx+)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
18 1.55
p=0.24 p=0.24 p=0.24 p=0.24 p=0.26 p=0.24p=0.10 p=0.47 p=0.29

17 p=-0.20 p=-0.35 p=-0.28
p=-0.43
p=-0.84 1.55
16 1.55
15 p=-0.62 p=-0.60 p=-1.67 1.55
p=0.28
14 1.55
13 p=-0.62 p=-0.60 p=-1.67 1.55
12 1.55
11 p=-0.62 p=-0.60 p=-1.67
p=-0.22 p=0.20
1.55
10 1.55
p=-0.43
p=0.28
9 p=-0.62 p=-0.60 p=-1.67 1.55

8 1.55
7 p=-0.62 p=-0.60 p=-1.67 1.55
6 1.55
p=0.22
5 p=-0.62 p=-0.60 p=-1.67 1.55

4 1.55
3 p=-0.62 p=-0.60 p=-1.67 1.55
2 1.55
1 p=-0.31 p=-0.30 p=-0.84 1.55
q = -0.28 q = -0.54 3.85
0
1
8
Ram: H_5
Slika 4. 35 - Opterećenje vetrom (Wx+) – ram u osi D
5.40
5.40
5.40
4.20
Opt. 6: Vetar (Wx+) 5.40

5.40
19
5.40
p=0.29
18 p=0.19 p=0.47 p=0.25 p=0.42 p=0.37 p=0.42 1.55

17 p=0.39 p=0.70 p=0.59 p=0.45 p=0.84 p=0.75 p=0.84 1.55
16 1.55
15 p=1.24 p=0.99 p=0.93 p=0.84 p=0.75 p=0.84 1.55
p=0.59
p=0.28
14 1.55
13 p=1.24 p=0.99 p=0.93 p=0.84 p=0.75 p=0.84 1.55
12
p=0.61 p=0.05
1.55
11 p=1.24 p=0.99 p=0.93 p=0.84 p=0.75 p=0.84 1.55
p=0.59
p=0.59
p=0.58
p=0.58
p=0.16
p=0.29
10
p=0.21 p=0.22 p=0.21 p=0.22p=0.28
1.55
p=0.43
p=0.87
9 p=1.24 p=0.99 p=0.92 p=0.84 p=0.75 p=0.84 1.55

8 1.55
7 p=1.24 p=0.99 p=0.93 p=0.84 p=0.75 p=0.84 1.55
6 1.55
5 p=1.24 p=0.99 p=0.93 p=0.84 p=0.75 p=0.84
p=0.59
1.55
4 1.55
3 p=1.24 p=0.99 p=0.93 p=0.84 p=0.75 p=0.84 1.55
2 1.55
1 p=0.62 q = 0.56 p=0.46 p=0.42 q = 0.38 p=0.37 p=0.42 1.55
3.85
0
1
Ram: H_1
Slika 4. 34 - Opterećenje vetrom (Wx+) – ram u osi G
- 91 -
Diplomski rad
Opt. 6: Vetar (Wx+)
3.60
4.80
4.80
5.40
19
5.40
5.40
18 1.55
17 p=0.44 p=0.32 p=0.40 p=0.32 1.55
16 1.55
p=0.56
p=0.56
15 p=0.80 p=0.64 1.55
p=0.28
p=0.28
14 1.55
13 p=0.79 p=0.64 1.55
p=0.40 p=0.56
p=0.43 p=0.44 p=0.43 p=0.44 p=0.40 p=0.55

12
p=0.20
1.55
11 p=0.71 p=0.59 1.55
p=0.20
10 1.55
p=0.28
p=0.43
9 p=0.66 p=0.50 1.55

p=0.21 p=0.22 p=0.21 p=0.22
p=0.43 p=0.44 p=0.43 p=0.44
8 1.55
7 p=0.62 p=0.49 1.55
6 1.55
p=0.22
5 p=0.62 p=0.49 1.55
4 1.55
3 p=0.62 p=0.49 1.55
2 1.55
1 p=0.31 q = 0.28 p=0.25 1.55
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_9
Opt. 6: Vetar (Wx+)
4.80
3.60
4.80
5.40
5.40
5.40
19 p=0.40
p=0.29
18 1.55
p=0.29
p=0.24 p=0.24 p=0.24 p=0.24 p=0.26p=0.24 p=0.10 p=0.47 p=0.29
17 p=0.80 1.55
16 1.55
15 p=0.86 1.55
p=0.59
14 1.55
p=0.10
13 p=0.49 1.55
12 1.55
p=0.02
p=0.61p=0.05
11 p=0.65 1.55
10 1.55
9 p=0.65 1.55
p=0.24 p=0.24 p=0.24 p=0.24
8 1.55
7 p=0.65 1.55
6 1.55
p=0.59
5 p=0.65 1.55
4 1.55
3 p=0.65 1.55
2 1.55
1 p=0.33 1.55
q = 0.31
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_3
Slika 4. 36 - Opterećenje vetrom (Wx+) – ramovima u osi 1 i 3, respektivno
- 92 -
Diplomski rad
Opt. 6: Vetar (Wx+)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
18 1.55
17 p=0.39 p=0.36 p=0.40 p=0.39 1.55
p=0.29 p=0.28 p=0.29

p=0.31 p=0.29 p=0.28 p=0.29
16 1.55
15 p=0.75 p=0.79 1.55
p=0.56
14 1.55
13 p=0.75 p=0.79 1.55
12 1.55
11 p=0.64 p=0.67 1.55
p=0.62
p=0.59
10
p=0.31
1.55
9 p=0.64 p=0.70 1.55
p=0.57
8 1.55
p=0.10
p=0.17 p=0.17p=0.17 p=0.10
7 p=0.39 p=0.41 1.55
p=0.34 p=0.34 p=0.34

6 1.55
5 p=0.46 p=0.49 1.55
p=0.17
4 1.55
3 p=0.46 p=0.49 1.55
2 1.55
1 p=0.23 p=0.24
q = 0.22 1.55
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_5
Opt. 6: Vetar (Wx+)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19 p=0.23 p=0.26
18 1.55
17 p=0.46 p=0.51 p=0.27 p=0.23 1.55
16 1.55
15 p=0.46 p=0.51 p=0.55 p=0.46 1.55
14 1.55
13 p=0.46 p=0.51 p=0.55 p=0.46 1.55
12 1.55
11 p=0.46 p=0.51 q = 0.21p=0.55 p=0.46 1.55
p=0.29
p=0.33
p=0.33
p=0.16
10 1.55
p=0.33
p=0.42
9 p=0.51 p=0.55 p=0.46 1.55

8 p=0.46 1.55
7 p=0.46 p=0.51 p=0.55 p=0.46 1.55
6 1.55
5 p=0.46 p=0.51 p=0.55 p=0.46 1.55
4 1.55
3 p=0.46 p=0.51 p=0.55 p=0.46 1.55
2 1.55
1 p=0.23 p=0.26 p=0.27 p=0.23 1.55
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_8
Slika 4. 37 - Opterećenje vetrom (Wx+) – ramovima 5 i 8, respektivno
- 93 -
Diplomski rad
4.2.4.2. Vetar deluje u pravcu wx-

 
Opt. 7: Vetar (Wx-)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A p=0.09
5.40
5.40
p=0.27 p=0.38 p=0.31 p=0.22 p=0.23
q = 0.85
p=0.41
p=0.27
q = -0.09 q = 0.33 5.40
p=0.37 p=0.24
B
p=0.62
p=0.48
q = 0.57
C 4.80
p=0.51 p=0.85
p=0.38 p=1.38 4.80
D p=0.83 p=0.28
p=0.23
p=0.90
p=0.30 p=0.43
E 3.60
p=0.23 p=0.29
q = -0.09
5.40
p=0.82
F
p=0.32
p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 5.40

p=0.27 p=0.47 p=0.38 p=0.45
G
1
8
Opt. 7: Vetar (Wx-)
5.40
5.40
5.40
4.20
A 5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C p=0.28 p=0.26
p=0.40 p=0.50
p=0.31
p=0.84
4.80
D
q = 0.57
p=0.45
E 3.60
q = -0.09 q = 0.33
5.40
p=0.41
F
q = 0.85
5.40
p=0.19 p=0.47 p=0.25 p=0.42 p=0.40 p=0.62
G
1

Slika 4. 38 - Opterećenje vetrom (Wx-) – VIII sprat i krovna ploča, respektivno
- 94 -
Diplomski rad
5.40
4.20
5.40
Opt. 7: Vetar (Wx-)
5.40
5.40
19
5.40
5.40
18 p=-0.38 p=-0.09 1.55
17 p=-0.27p=-0.76 p=-0.31 p=-0.23 1.55
16 p=-0.25 1.55
15 p=-1.05 p=-0.76 p=-0.63 p=-0.46 1.55
14 1.55
p=0.19
p=-0.26
13 p=-1.06 p=-0.76 p=-0.63 p=-0.46 1.55
12 p=-0.26 1.55
11 p=-1.06 p=-0.76 p=-0.63 p=-0.46 1.55
p=-0.44
10
p=-0.14
p=-0.50
1.55
p=0.05 p=0.20
9 p=-1.06 p=-0.76 p=-0.63 p=-0.46 1.55
8 p=-0.26 1.55
7 p=-1.06 p=-0.76 p=-0.63 p=-0.46 1.55
6 p=-0.26 1.55
5 p=-1.06 p=-0.76 p=-0.63 p=-0.46 1.55
4
p=0.09
p=-0.26 1.55
3 p=-1.06 p=-0.76 p=-0.63 p=-0.46 1.55
2 p=-0.13 1.55
1 p=-0.53 p=-0.38 p=-0.31 p=-0.23 1.55
q = -0.54 q = -0.32 q = -0.18
0 3.85
1
8
Ram: H_8
5.40
5.40
Opt. 7: Vetar (Wx-)

5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
18 p=-0.84 p=-0.40 1.55

p=-0.44
17 p=-1.38 p=-0.51 p=-0.85 1.55

16 1.55
15 p=-1.37 p=-0.51 p=-0.85 1.55
14 1.55
p=-0.17
13 p=-1.39 p=-0.51 p=-0.85 1.55

12 1.55
11 p=-1.39 p=-0.51 p=-0.85 1.55
p=-0.45
10 1.55
p=-0.50
9 p=-1.38 p=-0.85 1.55

8 1.55
7 p=-1.38 p=-0.51 p=-0.85 1.55
6 1.55
p=-0.44
5 p=-1.38 p=-0.51 p=-0.85 1.55

4 1.55
3 p=-1.38 p=-0.51 p=-0.85 1.55
2 1.55
1 p=-0.69 p=-0.26 p=-0.42 1.55
q = -0.56 q = -0.32 3.85
0
1
Ram: H_6
Slika 4. 39 - Opterećenje vetrom (Wx-) – ramovi A i C, respektivno
- 95 -
Diplomski rad
Opt. 7: Vetar (Wx-)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
18 1.55
17 p=-0.38
p=-0.83
p=-0.30
p=-0.28p=-0.43 1.55
16 1.55
15 p=-1.23 p=-0.60 p=-0.74 1.55
p=0.20
14 1.55
13 p=-1.23 p=-0.60 p=-0.74 1.55
12 1.55
11 p=-0.60 p=-0.74
p=0.14
1.55
10 1.55
p=-0.43
p=-0.42
9 p=-0.60 p=-0.74
1.55
8 1.55
7 p=-1.23 p=-0.60 p=-0.74 1.55
6 1.55
p=0.14
5 p=-1.23 p=-0.60 p=-0.74 1.55

4 1.55
3 p=-1.23 p=-0.60 p=-0.74 1.55
2 1.55
1 p=-0.61 p=-0.37
1.55
q = -0.54 q = -0.28
0 3.85
1
8
Ram: H_5
Opt. 7: Vetar (Wx-)
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
19 p=0.19 p=0.47
5.40
p=0.29
18 p=0.40 1.55
17 p=0.27 p=0.38 p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 1.55
16 1.55
15 p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 1.55
p=0.20
p=0.59
14 1.55
13 p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 1.55
12 1.55
11 p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 1.55
p=0.29
p=0.59
p=0.59
p=0.87
p=0.44
p=0.61
p=0.59
10 1.55
p=0.18
p=0.29
p=0.59
9 p=0.84 p=1.24 1.55

8 1.55
7 p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 1.55
6 1.55
p=0.14
5 p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 1.55

4 1.55
3 p=0.84 p=0.80 p=0.99 p=1.24 1.55
2 1.55
1 p=0.42 q = 0.38 p=0.40 p=0.62 q = 0.56 1.55
3.85
0
1
Ram: H_1
Slika 4. 40 - Opterećenje vetrom (Wx-) – ramovi A i C, respektivno
- 96 -
Diplomski rad
Opt. 7: Vetar (Wx-)
3.60
4.80
4.80
5.40
19
5.40
18 1.55
17 p=-0.32 p=-0.29 p=-0.23 1.55
16 1.55
p=-0.41
p=-0.41
15 p=-0.20 p=-0.57 p=-0.46 1.55
p=-0.20
14 1.55
13 p=-0.57 p=-0.46 1.55
p=-0.40
p=-0.36 p=-0.40
12 1.55
11 p=-0.51 p=-0.43 1.55
10
p=-0.18
p=-0.18
1.55
p=0.29
9 p=-0.43 p=-0.32 1.55

8 1.55
7 p=-0.40 p=-0.32 1.55
6 1.55
p=-0.14
p=-0.28
p=-0.28
p=-0.14
5 p=-0.40 p=-0.32 1.55
4 1.55
3 p=-0.40 p=-0.32 1.55
2 1.55
1 p=-0.16
p=-0.20 q = -0.18 1.55
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_9
Opt. 7: Vetar (Wx-)
4.80
5.40
3.60
4.80
5.40
5.40
19
p=0.29
18 p=-0.31 1.55
p=0.44
p=-0.19
17 p=-0.62 1.55
16 1.55
15 p=-0.76 1.55
p=-0.30
p=0.59
14 1.55
p=0.17
13 p=-0.32 1.55
12 1.55
p=-0.01
11 p=-0.44 1.55
p=0.61
p=0.45
10 1.55
9 p=-0.45 1.55
8 1.55
7 p=-0.44 1.55
p=-0.14
6 1.55
p=0.59
p=0.44
5 p=-0.44 1.55
4 1.55
3 p=-0.44 1.55
2 1.55
1 p=-0.22 q = -0.17 1.55
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_3
Slika 4. 41 - Opterećenje vetrom (Wx-) – ramovi 1 i 3, respektivno
- 97 -
Diplomski rad
Opt. 7: Vetar (Wx-)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
18 1.55
17 p=-0.24 p=-0.27 p=-0.26 1.55
16 p=-0.37 1.55
15 p=-0.62 p=-0.53 1.55
p=-0.37
p=-0.19
14 1.55
13 p=-0.62 p=-0.53 1.55
12 1.55
p=-0.22
11 p=-0.51 p=-0.44 1.55
p=0.59
10 1.55
9 p=-0.56 p=-0.43 1.55
8 1.55
p=-0.11
7 p=-0.25 p=-0.22 1.55
6 1.55
5 p=-0.31 p=-0.27 1.55
p=-0.18
4 1.55
3 p=-0.31 p=-0.27 1.55
2
p=-0.13 1.55
1 p=-0.16 q = -0.12 1.55
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_5
3.60
Opt. 7: Vetar (Wx-)

5.40
4.80
4.80
5.40
5.40
19 p=-0.41
18 p=-0.45 1.55
17 p=-0.82 p=-0.90 p=-0.48 p=-0.41 1.55
16 1.55
15 p=-0.82 p=-0.90 p=-0.96 p=-0.82 1.55
14 1.55
13 p=-0.82 p=-0.90 p=-0.96 p=-0.82 1.55
12 1.55
11 p=-0.82 p=-0.90 q = -0.37 p=-0.82 1.55
p=-0.29
p=-0.57
p=0.44
p=-0.57
10 1.55
p=-0.57
p=0.14
9 p=-0.90 p=-0.96 p=-0.82 1.55

8 p=-0.82 1.55
7 p=-0.82 p=-0.90 p=-0.96 p=-0.82 1.55
6 1.55
5 p=-0.82 p=-0.90 p=-0.96 p=-0.82 1.55
4 1.55
3 p=-0.82 p=-0.90 p=-0.96 p=-0.82 1.55
2 1.55
1 p=-0.41 p=-0.45 p=-0.48 p=-0.41 1.55
3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_8
Slika 4. 42 - Opterećenje vetrom (Wx-) – ramovi 5 i 8, respektivno
- 98 -
Diplomski rad
4.2.4.3. Vetar deluje u pravcu wy+   

Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A p=0.13
5.40
5.40
p=0.32 p=0.25 p=0.08 p=0.31
p=0.59
p=0.84
p=0.40
5.40
q = -0.09
B
p=0.87
p=0.38
4.80
C
p=1.46
p=0.46 p=0.54
4.80
D p=0.16
p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64

p=0.29 p=0.23p=0.36
p=0.28 p=0.29 p=0.40 p=0.29
E 3.60
q = 0.33 5.40
F
p=0.36
q = 0.85 q = 0.57
5.40
G
p=0.46 p=0.43 p=0.82 p=0.72 p=0.82
1
8
Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
5.40
5.40
4.20
A 5.40
5.40
5.40
5.40
B
4.80
C p=0.12 p=0.37 q = -0.09
p=0.73
p=0.39 p=0.53
4.80
D
p=0.13 p=0.47 p=0.32
E q = 0.33 3.60
5.40
F
q = 0.57 q = 0.85
5.40
G
p=0.41 p=0.36 p=0.41
1

Slika 4. 43 - Opterećenje vetrom (Wy+) – VIII sprat i krovna ploča, respektivno
- 99 -
Diplomski rad
Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
5.40
18 1.55
17 p=-0.32 p=-0.08 1.55
16 p=-0.13 p=-0.25 p=-0.31 1.55
15 p=-0.57 p=-0.51 p=-0.57 1.55
p=-0.20
p=-0.40
14 1.55
13 p=-0.57 p=-0.51 p=-0.57 1.55
12 1.55
p=0.42 p=-0.07
p=-0.13
p=-0.13
11 p=-0.40 p=-0.37 p=-0.41 1.55
10 1.55
9 p=-0.47 p=-0.39 p=-0.47 1.55
8 1.55
7 p=-0.42 p=-0.37 p=-0.42 1.55
6 1.55
p=-0.15
p=-0.29
5 p=-0.42 p=-0.37 p=-0.42 1.55
4 1.55
3 p=-0.42 p=-0.37 p=-0.42 1.55
2 1.55
1 p=-0.21 p=-0.19 p=-0.21 1.55
q = -0.19
3.85
0
1
8
Ram: H_8
Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
5.40
p=-0.19 p=-0.26
18 1.55
p=-0.24
17 p=-0.46 p=-0.54 1.55

16 1.55
15 p=-0.53 p=-0.64 1.55
14 1.55
p=-0.07
13 p=-0.53 p=-0.64 1.55

12 1.55
11 p=-0.53 p=-0.64 1.55
p=-0.19
10 1.55
p=-0.37
p=0.28
9 p=-0.53 p=-0.64 1.55

8 1.55
7 p=-0.53 p=-0.64 1.55
6 1.55
p=-0.19
5 p=-0.53 p=-0.64 1.55

4 1.55
3 p=-0.53 p=-0.64 1.55
2 1.55
1 p=-0.27 p=-0.32
q = -0.24 1.55
3.85
0
1
Ram: H_6
Slika 4. 44 - - Opterećenje vetrom (Wy+) – ramovi u osama A i C paralelni dejstvu vetra,
respektivno
- 100 -
Diplomski rad
Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
5.40
18 1.55
17 p=-0.16 p=-0.23 1.55
16 1.55
15 p=-0.51 p=-0.61 1.55
p=-0.12 p=-0.17 p=-0.18
14 1.55
13 p=-0.51 p=-0.61 1.55
12 1.55
11 p=-0.50 p=-0.60 1.55
p=0.28
10 1.55
p=-0.24
9 p=-0.34 p=-0.41 1.55

8 1.55
7 p=-0.26 p=-0.31 1.55
6 1.55
5 p=-0.27 p=-0.32
p=-0.09
1.55
p=-0.19
4 1.55
3 p=-0.27 p=-0.32 1.55
2 1.55
1 p=-0.13 p=-0.16 1.55
q = -0.12
3.85
0
1
8
Ram: H_5
Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
19
5.40
5.40
18 p=-0.41 p=-0.36 p=-0.41 1.55

17 p=-0.26 p=-0.37 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55
16 p=-0.43 1.55
15 p=-0.82 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55
p=-0.29
14 1.55
13 p=-0.82 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55
12 1.55
11 p=-0.82 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55
p=-2.29
p=-0.57
p=-0.30
p=-0.57
10 1.55
p=-0.57
p=-0.29
p=0.18
9 p=-0.82 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55

8 1.55
q = -0.37
7 p=-0.82 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55
6 1.55
p=-0.29
5 p=-0.82 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55

4 1.55
3 p=-0.82 p=-0.82 p=-0.72 p=-0.82 1.55
2 1.55
1 p=-0.41 p=-0.41 p=-0.36 p=-0.41 1.55
3.85
0
1
Ram: H_1
Slika 4. 45 - Opterećenje vetrom (Wy+) – ramovi u osama G i D paralelni dejstvu vetra,
respektivno
- 101 -
Diplomski rad
Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
18 1.55
17 p=-0.28 p=-0.29 p=-0.40 p=-0.29 p=-0.51 1.55
16 p=-0.36 1.55
15 p=-0.57 p=-0.58 p=-0.80 p=-0.58 p=-1.03 1.55
14 1.55
13 p=-0.57 p=-0.57 p=-0.80 p=-0.58 p=-1.03 1.55
12 1.55
11 p=-0.57 p=-0.57 p=-0.80 p=-0.58 p=-1.03 1.55
10 1.55
p=-0.56
p=0.12
9 p=-0.57 p=-0.57 p=-0.58 p=-1.03 1.55
8 1.55
7 p=-0.57 p=-0.57 p=-0.80 p=-0.58 p=-1.03 1.55
6 1.55
5 p=-0.57 p=-0.57 p=-0.80 p=-0.58 p=-1.03 1.55
p=0.09
4 1.55
3 p=-0.57 p=-0.57 p=-0.80 p=-0.58 p=-1.03 1.55
2 1.55
1 p=-0.28 p=-0.40 p=-0.29 p=-0.51 1.55
q = -0.23 q = -0.36 q = -0.54 3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_9
Opt. 8: Vetar (Wy+) p=-0.73
5.40
3.60
4.80
5.40
5.40
19
4.80
p=0.26
18 1.55
17 p=-1.46 1.55
16 1.55
15 p=-1.45 1.55
p=0.21
p=0.29
14 1.55
13 p=-1.46 1.55
12 1.55
p=-0.04
11 p=-1.46 1.55
p=0.30
10 1.55
9 p=-1.45 1.55
8 1.55
7 p=-1.46 1.55
6 1.55
p=0.29
5 p=-1.46 1.55
4 1.55
3 p=-1.46 1.55
2 1.55
1 p=-0.73 1.55
q = -0.56 3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_3
Slika 4. 46 - Opterećenje vetrom (Wy+) – ramovi u osama 1 i 3 upravni na dejstvo vetra,
respektivno
- 102 -
Diplomski rad
Opt. 8: Vetar (Wy+)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
19
5.40
18 1.55
17 p=-0.87 p=-0.38 p=-0.84 1.55
16 1.55
15 p=-1.01 p=-0.76 p=-1.24 1.55
14 1.55
13 p=-0.94 p=-0.76 p=-1.24 1.55
12 1.55
11 p=-0.94 p=-0.76 p=-1.24 1.55
p=2.29
10 1.55
9 p=-0.94 p=-0.76 p=-1.24 1.55
8
p=-0.56
1.55
7 p=-0.94 p=-1.24 1.55
6 1.55
5 p=-0.94 p=-0.76 p=-1.24 1.55
4 1.55
3 p=-0.94 p=-0.76 p=-1.24 1.55
2 1.55
1 p=-0.47 p=-0.38 p=-0.62 1.55
q = -0.36 q = -0.54 3.85

0
G
A
E
F
Ram: V_5
Opt. 8: Vetar (Wy+)
p=0.60 p=0.13 p=0.32
5.40
4.80
4.80
5.40
5.40
19
3.60
18 1.55
17 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.38 p=0.40 1.55
16 1.55
15 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.76 p=0.80 1.55
14 1.55
13 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.76 p=0.80 1.55
12 1.55
11 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.76 p=0.80 1.55
10 1.55
q = 0.36
p=0.56
9 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.80 1.55

8 1.55
7 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.76 p=0.80 1.55
6 1.55
5 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.76 p=0.80 1.55
4 1.55
3 p=1.19 p=0.27 p=0.94 p=0.64 p=0.76 p=0.80 1.55
2 1.55
1 p=0.60 p=0.13 p=0.47 p=0.32 p=0.38 p=0.40 1.55
q = 0.54 3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_8
Slika 4. 47 - Opterećenje vetrom (Wy+) – ramovi u osama 5 i 8 upravni na dejstvo vetra,
respektivno
- 103 -
Diplomski rad
4.2.4.4. Vetar deluje u pravcu wy-   

Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
p=0.18 p=0.11
5.40
5.40
A
q = 0.96 q = 0.54 q = 0.96
p=0.39
5.40
B q = 0.32
p=0.32
p=0.46
p=0.84
q = -0.09 4.80
p=0.71 p=0.83
C
p=1.46
p=0.25 p=0.36
q = 1.06 q = 0.70 q = 1.06 4.80
D
p=0.64
p=0.20
q = 0.32 3.60
E
p=0.54 p=0.56 p=0.40
5.40
p=0.79
F q = -0.09
5.40
p=0.29 p=0.23p=0.27 p=0.51 p=0.45 p=0.51
G
1
8
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
B
p=0.19 p=0.56 p=0.85 4.80

C
q = 0.85 q = 0.57 q = 0.85
p=0.73
4.80
D
p=0.32
q = 0.33 3.60
E
5.40
p=0.40
F
q = -0.09
5.40
p=0.29 p=0.15 p=0.25 p=0.22 p=0.25
G
1

Slika 4. 48 - Opterećenje vetrom (Wy-) – VIII sprat i krovna ploča, respektivno
- 104 -
Diplomski rad
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
18 1.55
17 p=0.18 p=0.35 p=0.44 1.55
p=0.28 p=0.27
16 p=0.45 p=0.11 1.55
15 p=0.79 p=0.70 p=0.80 1.55
p=0.56
p=0.28
p=0.56
14 1.55
13 p=0.79 p=0.70 p=0.80 1.55
12 1.55
p=0.17
p=0.09
p=0.28 p=0.09
p=0.18
11 p=0.56 p=0.51 p=0.56 1.55
10 1.55
9 p=0.71 p=0.59 p=0.71 1.55
p=0.45 p=0.45 p=0.45
p=0.22 p=0.23 p=0.22 p=0.23

8 1.55
7 p=0.64 p=0.57 p=0.64 1.55
6 1.55
p=0.22
p=0.45
5 p=0.64 p=0.57 p=0.64 1.55
4 1.55
3 p=0.64 p=0.57 p=0.64 1.55
2
p=0.45
1.55
1 p=0.32 p=0.28 p=0.32 1.55
q = 0.29 3.85
0
1
8
Ram: H_8
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
5.40
p=0.19
5.40
4.20
5.40
19 p=0.85
5.40
5.40
p=0.29 p=0.40
18 p=0.56
1.55
p=0.37
17 p=0.71 p=0.83 1.55

16 1.55
15 p=0.82 p=0.99 1.55
14 1.55
p=0.17
p=0.11
13 p=0.82 p=0.98 1.55

12 1.55
11 p=0.82 p=0.99 1.55
p=0.30
10 1.55
p=0.57
p=0.28
9 p=0.82 p=0.98 1.55

8 1.55
7 p=0.82 p=0.98 1.55
6 1.55
p=0.29
5 p=0.82 p=0.98 1.55

4 1.55
3 p=0.82 p=0.98 1.55
2 1.55
1 p=0.41 p=0.49 1.55
q = 0.37
3.85
0
1
Ram: H_6
Slika 4. 49 - Opterećenje vetrom (Wy-) – ramovi u osama A i C paralelni dejstvu vetra,
respektivno
- 105 -
Diplomski rad
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
19
5.40
5.40
18 1.55
17 p=0.25 p=0.36 1.55
16 p=0.45 p=0.56 1.55
p=0.55
15 p=0.80 p=0.96 1.55
p=0.28
14 1.55
13 p=0.80 p=0.96 p=0.55 1.55
12 1.55
11 p=0.79 p=0.94 1.55
p=0.28
10 1.55
p=21.60
p=43.20
9 p=60.80 p=73.60 1.55

8 1.55
7 p=0.50 p=0.60 1.55
6 1.55
5 p=0.51 p=0.61 1.55
p=0.18
p=0.36
4 1.55
3 p=0.51 p=0.61 1.55
2 1.55
1 p=0.25 p=0.31 1.55
q = 0.23
3.85
0
1
8
Ram: H_5
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
19
5.40
18 p=0.29 p=0.25 p=0.22 p=0.25 1.55

17 p=0.16 p=0.23 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55
16 p=0.29 p=0.27 1.55
15 p=0.51 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55
p=0.18
14 1.55
13 p=0.51 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55
12 1.55
11 p=0.51 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55
p=0.18
p=0.36
p=0.19
10 1.55
p=0.18
p=0.42
p=0.36
9 p=0.51 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55

8 1.55
q = 0.23
7 p=0.51 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55
6 1.55
p=0.18
5 p=0.51 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55

4 1.55
3 p=0.51 p=0.51 p=0.45 p=0.51 1.55
2 1.55
1 p=0.25 p=0.25 p=0.22 p=0.25 1.55
3.85
0
1
Ram: H_1
Slika 4. 50 - Opterećenje vetrom (Wy-) – ramovi u osama G i D paralelni dejstvu vetra,
respektivno
- 106 -
Diplomski rad
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
19
5.40
18 1.55
17 p=-0.54 p=-0.56 p=-0.40 p=-0.20 1.55
16 p=-0.32 1.55
15 p=-1.08 p=-0.85 p=-0.80 p=-0.41 1.55
p=0.28
14 1.55
13 p=-1.08 p=-0.85 p=-0.80 p=-0.41 1.55
12 1.55
11 p=-1.08 p=-0.85 p=-0.80 p=-0.41 1.55
10 1.55
p=21.60
p=-0.42
9 p=-1.08 p=-0.85 p=-0.80 p=-0.41 1.55

8 1.55
7 p=-1.08 p=-0.85 p=-0.80 p=-0.41 1.55
6 1.55
5 p=-1.08 p=-0.85 p=-0.80 p=-0.41 1.55
p=0.18
4 1.55
3 p=-1.08 p=-0.85 p=-0.80 p=-0.41 1.55
2 1.55
1 p=-0.54 p=-0.42 p=-0.40 p=-0.20 1.55
q = -0.54 q = -0.36 q = -0.23 3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_9
Opt. 9: Vetar (Wy-)
p=-0.73
5.40
3.60
4.80
5.40
5.40
19
4.80
p=0.29 p=0.40
18 1.55
17 p=-1.46 1.55
16 1.55
15 p=-1.45 1.55
p=0.18
14 1.55
p=0.11
13 p=-1.46 1.55
12 1.55
11 p=-1.46 1.55
p=0.19
p=0.30
10 1.55
9 p=-1.45 1.55
8 1.55
7 p=-1.46 1.55
6 1.55
p=0.18
p=0.29
5 p=-1.46 1.55
4 1.55
3 p=-1.46 1.55
2 1.55
1 p=-0.73 1.55
q = -0.56 3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_3
Slika 4. 51 - Opterećenje vetrom (Wy-) – ramovi u osama 1 i 3 upravni na dejstvo vetra,
respektivno
- 107 -
Diplomski rad
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
18 1.55
17 p=-0.84 p=-0.32 1.55
16 p=-0.40 1.55
15 p=-1.67 p=-0.64 p=-0.80 1.55
14 1.55
13 p=-1.67 p=-0.64 p=-0.80 1.55
12 1.55
11 p=-1.67 p=-0.64 p=-0.80 1.55
10 p=0.36 1.55
9 p=-1.67 p=-0.64 p=-0.80 1.55
8 1.55
7 p=-1.67 p=-0.64 p=-0.80 1.55
6 1.55
5 p=-1.67 p=-0.64 p=-0.80 1.55
4 1.55
3 p=-1.67 p=-0.64 p=-0.80 1.55
2 1.55
1 p=-0.84 p=-0.32 p=-0.40 1.55
q = -0.54 q = -0.36 3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_5
Opt. 9: Vetar (Wy-)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19 p=0.40
18 1.55
17 p=0.79 p=0.64 p=0.46 p=0.13 p=0.60 1.55
p=0.28 p=0.27
16 1.55
15 p=0.79 p=0.64 p=0.91 p=0.27 p=1.19 1.55
14 q = 0.36 1.55
13 p=0.79 p=0.64 p=0.91 p=0.27 p=1.19 1.55
12 1.55
p=0.22p=0.23 p=0.22 p=0.23 p=0.09
11 p=0.79 p=0.64 p=0.91 p=0.27 p=1.19 1.55

p=0.18
p=0.56
10 1.55
p=0.28
p=0.42
9 p=0.79 p=0.64 p=0.91 p=0.27 1.55

8 1.55
7 p=0.79 p=0.64 p=0.91 p=0.27 p=1.19 1.55
6 1.55
5 p=0.79 p=0.64 p=0.91 p=0.27 p=1.19 1.55
4 1.55
3 p=0.79 p=0.64 p=0.91 p=0.27 p=1.19 1.55
2 1.55
1 p=0.40 p=0.32 p=0.46 p=0.13 p=0.60 1.55
q = 0.54 3.85
0
G
A
E
F
Ram: V_8
Slika 4. 52 - Opterećenje vetrom (Wy-) – ramovi u osama 5 i 8 upravni na dejstvo vetra,
respektivno
- 108 -
Diplomski rad
5. Modalna analiza Vladimir Muzalevski
5. Modalna analiza
Da bi se moglo modelirati seizmičko dejstvo, potrebno je analizirati jednu od dva tipa
linearno – elastične analize: metoda ekvivalentnih bočnih sila i multimodalna spektralna analiza.
Izbor zavisi od dinamičkih karakteristika konstrukcije (svojstveni oblici i periodi oscilovanja) i od
kriterijuma datih u tabeli 5.1.
Prema opštim pravilima seizmičkog projektovanja, odnosno prema Evrokodu 8 (EN 1998 -
1) još u ranim fazama projektovanja treba uzeti u obzir regularnost konstrukcijskog sistema.
Model se deklariše kao prostorni. Na osnovu uslova po pitanju regularnosti/neregularnosti u
osnovi ili po visini konstrukcije dobijaju se podaci koji će opredeliti koja metoda analize
seizmičkog dejstva treba da se koristi.
U sledećoj tabeli prikazani su uslovi odabira jedne od dve ponuđene analize:
Tabela 5. 1 - Posledice neregularnosti na seizmičku analizu prema Evrokodu 8
Regularnost konstrukcije prema EN 1998 4.2.3.
Neki od kriterijuma po pitanju regularnosti konstrukcije po osnovi i visini:

Regularnost konstrukcije po osnovi:
U smislu krutosti i masa od konstrukcije se zahteva da bude što simetričnija u odnosu na

dve ortogonalne ose.
Zgrade sa 4 puta većom dužinom u odnosu na širinu ne mogu biti regularne.
1 1
Torzioni radijusi treba da budu veći od radijusa inercije  e0 x  rx ; e0 y  ry ; rx  I s ; ry  I s
3 3
Gledajući osnovu konstrukcije, tj. eksentricitete centra mase i krutosti za dva pravca,
njihove razdaljine moraju da ostanu manje od 1/3 radijusa krutosti. Ovaj uslov definiše i da li je
konstrukcija torziono fleksibilna.
Slika 5. 1 - Eksentriciteti centra mase i krutosti za dva pravca
- 109 -
Diplomski rad
Regularnost konstrukcije po visini:
Jezgra,, konstrukcijski zidovi ili okviri, moraju da se prostiru bez prekida od temelja do vrha
zgrade. Zbir sažimanja na svim spratovima ne sme da bude veći od 30% od dimenzije u osnovi
sprata u prizemlju iznad temelja ili iznad vrha krutog podruma, niti pojedin
pojedinačna sažimanja smeju
da budu veća od 10% u odnosu na dimenziju u osnovi prethodne etaže.
36, 6  25, 8
L  0, 295  0,10
36, 6
Gledajući samo merodavnu (južnu) stranu konstrukcija je regularna za prvi uslov, dok drugi
ne ispunjava.
Slika 5. 2 - Regularnost konstrukcije po visini
- 110 -
Diplomski rad
5.1. Modalna analiza – ulazni podaci

Pre početka modalne analize sprovedena je podela konstrukcije na mrežu konačnih
elemenata dužine 0,5 m. Dobijen broj konačnih elemenata je 51755. Rezultati modalne analize
koriste se kao ulazni podaci za kasniji seizmički proračun konstrukcije.
Modalna analiza sprovedena je pomoću programa „Tower 7“. U želji da se ispuni kriterijum
projektovanja u smislu „ programiranog ponašanja (Capacity design)“ moraju se ispuniti
određeni podaci vezani za program.
Odabirom opcije grupisanje masa i parametri za seizmički proračun, čekirana je opcija

„mase grupisane u nivoima izabranih tavanica“. Što znači da program sve mase koje se nalaze
na vertikalnim elementima raspodeljuje na tavanice.
Razmatrajući mase od interesa su vertikalna gravitaciona opterećenja za spisak modeliranih

opterećenja, proračun se sprovodi koristeći koeficijente  koji redukuju opterećenja
promenljivog karaktera na način da ne deluju kao maksimalna u datom trenutku.
Kombinacijski koeficijent za kvazi – stalne reprezentativne vrednosti promenljivog

opterećenja  2 mogu da se redukuju na vrednost  E pomoću koeficijenta 
 E ,i    2 ,i
 - redukuje u smislu da nije u svim spratovima jednako opterećenje, razmatra se međusobna

zavisnost opterećenja dva sprata.
Smatrajući da su spratovi identično opterećeni od I do VII usvaja se vrednost koeficijenta
  0,8, dok su ostale vrednosti 1,0.
Tabela 5. 2 - Vrednosti parametra 
Faktori opterećenja za proračun masa

No Naziv Koeficijent
1 Stalno (g) 1.00
2 Korisno (A) 0.30 φ
3 Korisno (D1) 0.60 φ
4 Korisno (C4) 0.60 φ
5 Sneg 0.00
6 Vetar (Wx+) 0.00
7 Vetar (Wx-) 0.00
8 Vetar (Wy+) 0.00
9 Vetar (Wy-) 0.00
Tabela 5. 3 - Vrednosti koeficijenta  2 za spisak modeliranih opterećenja
- 111 -
Diplomski rad
Čekiranjem vrednosti korisnog dejstva, omogućuje se korelacija sa koeficijentom  u smislu

da redukcija od 0,80 na spratovima I-VII će važiti samo za korisna dejstva. Oscilacije u
vertikalnom pravcu nisu od interesa, tako da su sprečene u „z“ pravcu.
Pretpostavlja se broj tonova 12. Cilj je da se zadovolji uslov prema Evrokodu 8, a to je da zbir
modalnih masa mora biti minimalno 90%, i svaki ton koji učestvuje sa više od 5% efektivne
modalne mase se mora uzeti u obzir. Dakle najsigurnije je uzeti u obzir 95% od ukupne
modalne mase, jer se time istovremeno obuhvataju oba uslova.
Raspored masa po visini objekta

Nivo Z [m] X [m] Y [m] Masa [T] T/m²
KROV 27.90 23.21 9.67 572.66 1.16
SPRAT VIII 24.80 20.77 11.94 1144.15 1.47
SPRAT VII 21.70 20.74 12.15 1331.33 1.62
SPRAT VI 18.60 20.74 12.13 1326.20 1.62
SPRAT V 15.50 20.74 12.13 1326.20 1.62
SPRAT IV 12.40 20.74 12.13 1343.27 1.64
SPRAT III 9.30 20.74 12.13 1358.92 1.66
SPRAT II 6.20 20.74 12.14 1379.78 1.68
SPRAT I 3.10 20.74 12.14 1398.91 1.71
PRIZEMLJE 0.00 20.68 12.16 1536.36 1.95
TEMELJI -3.85 20.65 12.20 4552.05 4.84
Ukupno: 8.29 20.79 12.06 17269.83
Tabela 5. 4 - Raspored masa po visini objekta
- 112 -
Diplomski rad
5.2. Rezultati proračuna

Prikazanim rezultatom se dobijaju vrednosti za raspored masa po visini objekta, položaj
centra krutosti po visini objekta, frekvencije oscilovanja i periodi oscilovanja i ekscentricitet po
visini objekta.
Položaj centara krutosti po visini objekta (tačna metoda)

Nivo Z [m] X [m] Y [m]
Krov 27.90 21.32 10.33
Sprat VIII 24.80 21.25 10.55
Sprat VII 21.70 21.31 10.52
Sprat VI 18.60 21.36 10.50
Sprat V 15.50 21.41 10.47
Sprat IV 12.40 21.52 10.44
Sprat III 9.30 21.60 10.39
Sprat II 6.20 21.73 10.42
Sprat I 3.10 21.72 10.66
Prizemlje 0.00 21.18 11.71
Temelji -3.85 20.68 12.05
Tabela 5. 5 - Položaj centara krutosti po visini objekta (tačna metoda)
Periodi oscilovanja konstrukcije

No T [s] f [Hz]
1 0.9876 1.0126
2 0.9499 1.0527
3 0.7213 1.3864
4 0.2588 3.8634
5 0.2315 4.3187
6 0.2019 4.9521
7 0.1432 6.9844
8 0.1320 7.5743
9 0.1216 8.2229
10 0.1068 9.3645
11 0.0924 10.8206
12 0.0827 12.0956
Tabela 5. 6 - Periodi oscilovanja i frekvencije konstrukcije
- 113 -
Diplomski rad
Regularnost u osnovi
eox eoy
Z [m] rx [m] ry [m] Is [m] eox<=0.3rx eoy<=0.3ry rx>Is Z [m]
[m] [m]
27.90 1.90 0.67 16.25 16.92 9.67 Da Da Da Da
24.80 0.48 1.39 16.50 17.34 13.09 Da Da Da Da
21.70 0.57 1.63 16.67 17.37 13.41 Da Da Da Da
18.60 0.62 1.63 16.85 17.42 13.40 Da Da Da Da
15.50 0.68 1.66 17.03 17.43 13.40 Da Da Da Da
12.40 0.78 1.69 17.22 17.43 13.42 Da Da Da Da
9.30 0.86 1.74 17.34 17.35 13.43 Da Da Da Da
6.20 1.00 1.72 17.37 17.08 13.45 Da Da Da Da
3.10 0.98 1.49 17.15 16.45 13.46 Da Da Da Da
0.00 0.50 0.45 17.54 16.13 13.86 Da Da Da Da
-3.85 0.03 0.14 13.07 13.07 14.05 Da Da Ne Ne
Tabela 5. 7 - Regularnost u osnovi
Prikazani oblici oscilovanja ukazuju da se konstrukcije ponaša idealno. Prvi oblik oscilovanja
je u x – pravcu, drugi u y – pravcu, a treći se torziono rotira. Ovakav način ponašanja sa
ponavlja za svaka sledeća tri tona. Prva tri tona prikazana su na sledećim slikama:
Slika 5. 3 - Oscilovanje u x - pravcu
- 114 -
Diplomski rad
Slika 5. 4 - Oscilovanje u y - pravcu
Slika 5. 5 - Torzioni oblik oscilovanja
- 115 -
Diplomski rad
5.3. Određivanje konstruktivnog sistema konstrukcije

Kao zgodan način za određivanje tipa konstruktivnog sistema konstrukcija je metoda bočnih
sila.
Treba odrediti koji procenat bazne seizmičke sile primaju stubovi, a koji procenat zidovi. Za
svaku etažu zadato je jedinično opterećenje u centru masa u nivoima tavanica. Potrebne su
procentualne vrednosti od ukupne bazne sile. Vrednost sile na svakoj narednoj etaži računa se
prema formuli:
ze  me me ze
Fe  gde je masa tavanice e, a visina odgovarajuće tavanice.
 z j  mj 
Položaj centra
mase Jedinična sila
Etaža m[t] m[kg] Z[m] m∙ z[kgm]
[kN]
X Y
KROV 23.19 9.67 579.13 579130 27.9 16157727 9.943
SPRAT VIII 20.77 11.92 1157.86 1157860 24.8 28714928 17.670
SPRAT VII 20.73 12.14 1346.68 1346680 21.7 29222956 17.983
SPRAT VI 20.74 12.11 1341.55 1341550 18.6 24952830 15.355
SPRAT V 20.74 12.11 1341.55 1341550 15.5 20794025 12.796
SPRAT IV 20.73 12.11 1358.62 1358620 12.4 16846888 10.367
SPRAT III 20.73 12.12 1374.27 1374270 9.3 12780711 7.865
SPRAT II 20.73 12.12 1395.13 1395130 6.2 8649806 5.323
SPRAT I 20.73 12.13 1414.26 1414260 3.1 4384206 2.698
PRIZEMLJE 20.66 12.16 1585.4 1585400 0 0 0.000
Tabela 5. 8 - Vrednosti jediničnih sila
Načelno sile treba naneti u centar mase konstrukcije. Novi slučaj opterećenja nazvan je kao
Dummy x i Dummy y, proizvoljno. Raspodela ukupne sile na pojedine etaže prikazana je na
slikama (5.6.).
- 116 -
Diplomski rad
Opt. 10: Dummy (x)
P=P=9.9
17 4
.67
P=
17
.98
P=
15
.36
P=
12
.80
P=
10
.37
P=
7.8
7
P=
5.3
2
P=
2 .7
0
Izometrija
Opt. 11: Dummy (y)
4
9.9
P1=7.67
P=
.98
17
P=
.36
15
P=
.80
12
P=
.37
10
P=
7
7.8
P=
2
5.3
P=
0
2 .7
P=
Izometrija
Slika 5. 6 - Jedinične sile na pojedinim etažama u x i y pravcu, respektivno
- 117 -
Diplomski rad
Za potrebe određivanja vrste konstrukcijskog sistema sprovodi se proračun prema linearnoj

teoriji i reda.
Za određivanje procentualnih učešća bazne sile po pojedinim elementima, odnosno

seizmičkim zidovima i stubovima merodavni su uticaji usled transverzalne sile.
Opt. 10: Dummy (x)
2.32
-2.03 2.96
-0.01
0.13
2
1
-30.12
37.04
Ram: H_1
Dijagram reduktora: max T2= 37.04 / min T2= -30.12 kN
Slika 5. 7 - Transverzalna sila (x - pravac) u zidu H1
- 118 -
Diplomski rad
Opt. 10: Dummy (x)
1.10
-8.28 1
13.54
Ram: H_3
Opt. 10: Dummy (x)
2.44
2
1
-11.64
12.92
Ram: H_4
Slika 5. 8 - Transverzalna sila (x - pravac) u zidu H3 i H4, respektivno
- 119 -
Diplomski rad
Opt. 10: Dummy (x)

-0.84
-0.02 3.44
0.01
1
-21.87
33.81
Ram: H_7
Opt. 11: Dummy (y)

0.14
0.07 -1.38
-0.38
-0.32
3
1
15.44
-14.67
Ram: V_2
Slika 5. 9 - Transverzalna sila (y - pravac) u zidu V2

Slika 5. 10 - Transverzalna sila (x - pravac) u zidu H7
- 120 -
Diplomski rad
- 121 -
Diplomski rad
Opt. 11: Dummy (y)

0.16
-1.69
-0.21
0.09 -0.89
1
11.68
-7.73
Ram: V_3
Opt. 11: Dummy (y)
0.27
-2.08
-0.45
3
1
22.24
-14.72
Ram: V_5
Slika 5. 11 - Transverzalna sila (y - pravac) u zidu V3 i V5, respektivno
- 122 -
Diplomski rad
Opt. 11: Dummy (y)
0.18 -0.50
-0.56
4.47
3
-7.98
Ram: V_10
Opt. 11: Dummy (y)
0.74 -1.37
-2.81
0.79
-1.19
3
1
27.27
-24.15
Ram: V_8
Slika 5. 12 - Transverzalna sila (y - pravac) u zidu V10 i V8, respektivno
- 123 -
Diplomski rad
X - pravac Y - pravac
Zid Bazna sila [kN] Zid Bazna sila [kN]
H1 30.12 V2 15.44
H3 8.28 V3 11.68
H4 11.64 V5 22.24
H7 21.87 V10 4.47
/ / V8 27.27
Ukupno 71.91 81.10
Tabela 5. 9 - Vrednosti baznih sila koje se prenose zidovima
Prema Evrokodu 8 konstruktivni sistemi se klasifikuju:
 Okvirni sistemi;
 Dvojni sistemi, mogu biti sa dominantnim okvirima ili zidovima;
 Duktilni sistemi zidova;
 Sistemi velikih lakoarmiranih zidova;
 Sistemi tipa „obrnuto klatno“; i
 Torziono fleksibilni sistemi.
Da bi se konstruktivni sistemi smatrali okvirnim moraju da prenose okvirima najmanje 65%

ukupne bazne sile. Da bi se konstruktivni sistemi smatrali zidnim moraju da prenose zidovima
najmanje 65% ukupne bazne sile. Dualnim sistemima smatraju se konstrukcije koje prenose
horizontalno opterećenje i okvirima i zidovim, s tim da ni jedan od elemenata ne prenosi više od
65%. Oni elementi koji procentualno više učestvuju nazivaju se dominantnim – dominantni
zidni/okvirni sistemi.
Pošto je ukupna horizontalna sila 100% za oba pravca, dobijene vrednosti se mogu
posmatrati kao procentualno učešće. Dakle, zidovi (seizmička platna) u x pravcu prenose 72%,
a u y pravcu 81% što se deklariše kao zidni sistem5 i za x i za y pravac.
5
Iako je dokazan konstrukcijski sistem kao zidni, u daljem radu će se voditi kao dvojni sistem sa
dominantnim zidovima, time je obezbeđen veći stepen sigurnosti.
- 124 -
Diplomski rad
6. Seizmičko dejstvo Vladimir Muzalevski
6. Seizmičko dejstvo
Usled relativnog pomeranja blokova zemljine kore, na njihovim ivicama akomulira se
ogromna energija. Oslobađanje ogromne energije, na račun smicanja zemljinih blokova dovodi
do podrhtavanja tla. Mesto smicanja blokova naziva se hipocentar, a njegova projekcija na
zemljinu površinu epicentar.
Usled impulsnog dejstva – smicanja blokova formiraju se seizmički talasi koji putuju kao
poprečni ili podužni. Zbog različitog načina prenosa i brzine talasa, zemljotresi su produkt
kombinacije različitih vrsta talasa. Ovo, nepravilno oscilatorno kretanje prouzrokuje
nepredvidivost zemljotresa. Ovo rušilačko dejstvo iako se retko događa (u zavisnosti od
geografskog položaja) se ne može zanemariti.
Seizmičko kretanje tla deluje na zgradu tako što pomera temelj napred – nazad. Masa
zgrade se suprotstavlja ovom kretanju aktivirajući inercijalne sile konstrukcije. Tako da intezitet
inercijalne sile zavisi od mase zgrade, ubrzanja osnove i prirode konstrukcije. Po II Njutnovom
zakonu F  m  a , međutim ovo bi važilo samo kada bi temelj i tlo imali istu krutost. U realnosti
sve zgrade su manje ili više fleksibilne, odnosno manje ili više apsorbuju seizmičku energiju.
Ova međuzavisnost pomeranja zgrade i tla izražena je takozvanim spektrom odgovora.
Različit tip zgrada sa jednim stepenom slobode koje osciluju sa različitim periodima prikazan je
na slici 6.1.
Slika 6. 1 - Različit tip zgrada sa jednim stepenom slobode
Maksimalni odgovor svakog oscilatora zabeležen je u funkciji sopstvenih perioda oscilovanja

formirajući jednu krivu.
Maksimalni odgovor sistema može se predstaviti putem ubrzanja, pomeranja, brzine ili
dejstva sile. Kao merodavna veličina koristi se ubrzanje, ono zapravo izaziva uticaj u našoj
konstrukciji (uvek se oseti).
Tako se za svaku pobudu sa sopstvenim periodom oscilovanja očitava maksimalno ubrzanje

sa akcelerograma i beleži na jedan zajednički dijagram. Dobijanjem više isprepletenih krivih
došlo se do zaključka da je zgodno formirati obvojnicu (spektar) koji pokriva sve zemljotrese,
kao što je prikazano na slici 6.2.
- 125 -
Diplomski rad
Slika 6. 2 - Spektar (obvojnica) odgovora sistema
Dobijeni spektar služi za određivanje seizmičkih sila. Prema Evrokodu 8 ovakav spektar je
elastičan spektar odgovora, gde se redukcijom dobija projektni spektar odgovora.
- 126 -
Diplomski rad
6.1. Zemljotresno dejstvo prema Evrokodu 8 (Capacity

design)
Zemljotres je geofizička pojava koja se ne može predvideti ni u vremenu, a ni u svim
njegovim drugim parametrima. Realna analiza zemljotresa spada u domen izvan elastične zone,
dešavaju se plastične deformacije, tako da ne bi bilo ekonomično projektovati da konstrukcija
ostane potpuno elastična. U stvarnosti konstrukcije imaju veći broj stepeni slobode i kretanje tla
usled zemljotresa se ne može tačno definisati. Radi toga se pri praktičnom rešavanju problema
zadatak svodi na izračunavanje sile nastale usled zemljotresa. Formira se novi slučaj
opterećenja.
Projektovanje zgrada se svodi na bar dva nivoa seizmičkog dejstva. Prvi nivo odnosi se na
dejstva koja su umerenog inteziteta, koja su realnija i češće se događaju. Konstrukcija se
projektuje tako da usled ovakvih dejstva ima elastičan odgovor. Drugi nivo se odnosi na dejstva
koja se dešavaju retko, većeg inteziteta. Usled ovakvih dejstva konstrukcija se projektuje tako
da ima elasto-plastični odgovor, jer kada bi se projektovalo u elastičnoj analizi, bilo bi veoma
neekonomično.
Ovakvo projektovanje proizilazi iz logike da jaki zemljotresi (drugi nivo seizmičkog dejstva)
imaju malu verovatnoću pojave za vreme eksploatacije objekta, što daje za pravo da se na
račun oštećenja određenih delova konstrukcija „odbrani“ od seizmičkog dejstva. Bez obzira na
stepen oštećenja, koji zavisi od značaja objekta, objekat mora da sačuva integritet konstrukcije
(ne sme da se sruši).
Mesta za oštećenje se unapred formiraju, gde će se energija zemljotresa „potrošiti“

(disipacija) tako što će se izvršiti plastifikacija armature (deformisaće se) i time osloboditi velikih
naprezanja. Ovakva mesta se nakon oštećenja saniraju.
Prilikom kreiranja spektra odgovora bitno je referentno maksimalno ubrzanje tla (peak ground
acceleration - PGA). Masa je lenja, suprotstavlja se ubrzanju. Osim što zavisi od lokacije
seizmičko dejstvo je funkcija i dinamičkih karakteristika sistema objekat – tlo, gde se tlo
klasifikuje na kategorije tla.
6.1.1. Podaci vezani za modeliranje seizmičkog dejstva
Referentno maksimalno ubrzanje tla a gR   zavisi od kategorije tla. Ovo ubrzanje odgovara
povratnom periodu dejstva od 475 godina, odnosno referentnom dejstvu od 50 godina, gde je
verovatnoća prekoračenja 10%. Čekiranjem opcije seizmički proračun i odabirom standarda
EC8 (EN1998), nakon sračunate modalne analize pristupa se proračunu konstrukcije prema
teoriji i reda. Projektnim zadatkom, referentno ubrzanje tla je dato u funkciji ubrzanja zemljine
m
teže. a gR  0,15  g  0,15  9, 81  1, 4715 2
s
Prema kategorizaciji tla, objekat je svrstan u kategoriju B. Za periode različite od 50 godina
projektno ubrzanje tla se određuje množenjem referentnog faktorom značaja,  I , čija vrednost
zavisi od značaja objekta.
- 127 -
Diplomski rad
Tabela 6. 1 - Klase značaja i faktor značaja
Klasa značaja zgrade spada u obične zgrade (II – obični objekti koji ne propadaju drugim
m
kategorijama).  a g  a gR   I  1, 4715  1  1, 4715 2
s
Prema EC8 (3.2.2.5) horizontalne komponente seizmičkog dejstva, projektni spektar S d T  se
određuje prema sledećim izrazima:
S - Faktor tla (funkcija je kategorije tla na način prikazan u tabeli 6.2. )

T - period oscilovanja linijskog sistema sa jednim stepenom slobode
ag - projektovano ubrzanje tla
TB - donja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem

TC - gornja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
T D - vrednost koja definiše početak oblasti spektra sa konstantnim pomeranjem
 - korekcioni faktor zavisan od prigušenja, sa referentnom vrednošću od 1.0 za viskozno
prigušenje od 5%
q - faktor ponašanja
 - donja granica elastičnog spektra, preporučena vrednost je 0.2
- 128 -
Diplomski rad
Izabran tip elastičnog spektra je tip 1. Dva tipa elastičnog spektra odgovora zavise i od
magnitude zemljotresa. Tip 1 odgovara zemljotresima magnitude oko 7, a tip 2 oko 5,5.
Tabela 6. 2 - Parametri koji opisuju elastični spektar odgovora
Iako je korisno opterećenje na tavanice naneto kao jednakoraspodeljeno, to u realnosti nije

slučaj. Neki deo opterećenja je uvek dominantniji na nekoj od strana. Iz tog razloga Evrokod 8
nalaže da se aplicirane sile nanesu sa slučajnim ekscentricitetom spr
spratne
atne mase, koji se definiše
kao dvadeseti deo stranice posebno za x i posebno za y pravac ei 0,05 Li .Gde je ei -
slučajni ekscentricitet spratne mase “i” u odnosu na nominalni položaj centra mase, koji se
primenjuje u istom pravcu (i smeru) za sve spratove, Li - dimenzija tavanice upravno na pravac
seizmičkih uticaja. Kao što je prikazano na slici 6.3.
Slika 6. 3 - Slučajni ekscentricitet spratne mase
Da bi se izbegla eksplicitna nelinearna analiza, uzimajući u obzir kapacitet konstrukcije za

disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponašanje njenih elemenata, vrši se linearna
analiza zasnovana na spektru odgovora koji je redukovan u odnosu na elastični spektar. Taj
redukovani spektar se naziva “Projektni spektar”. Prikazano n slici 6.4.
- 129 -
Diplomski rad
Projektni spektar
m/s2 Kategorija tla: B

Kategorija značaja: II (γ=1.0)
1.34 Odnos ag/g: 0.15
T12 Koeficijent prigušenja: 0.05
Slučajni ekscentricitet spratne mase: ei = ± 0.050 x Li
T1
0.33
T(s)
0.15
0.50
2.00
Slika 6. 4 - Projektni spektar
6.1.1.1. Definisanje komponenti seizmičkog opterećenja
Proizvoljan naziv zemljotresa za dva pravca su Sx i S y

.Gde je S y
pravac delovanja upravan
na Sx .
k,- koeficijent delovanja zemljotresa u zadatom pravcu (trebao bi uvek imati vrednost 1.0)
k,  90 - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu koji je upravan na zadati pravac
K z - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu globalne Z ose
Faktor (q) - U ovoj koloni se zadaje maksimalna vrednost faktora ponašanja konstrukcije q,
za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno. Faktor ponašanja je uveden kao mera
disipacije energije i ne može biti manji od 1.5. Dakle, konstrukcija se projektuje na nižu vrednost
od one koja bi odgovarala elastičnom odgovoru. Faktor ponašanja je vrednost kojom se
redukuje Fel - sila koja odgovara elastičnom spektru odgovora. Računa se prema sledećem
izrazu:
q  q0  kw  1,5
Gde je:
q0 - osnovna vrednost faktora ponašanja
kw - faktor koji uzima u obzir preovlađujuću vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima
- 130 -
Diplomski rad
kw  10 / 3 1 za sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem sa jezgrom

(  0 je preovlađujući odnos dimenzija zidova konstruktivnog sistema - odnos visine prema
dužini zida)
0  
hwi
L wi
 Za seizmičko dejstvo x pravca:

prav ........................................  0 x  3  27, 9  24, 8  6, 9
2  5, 4  2  2, 5
 Za seizmičko dejstvo y pravca: ...............................  0 y 4  27, 9  24, 8
  5, 5
2  5, 4  2  4, 8  4, 2
0,5  1   0  / 3  1  kw =1
Osnovna vrednost faktora ponašanja ( q0 ) zavisi od vrste konstruktivnog sistema i klase

duktilnosti:
Tabela 6. 3 - Osnovne vrednosti faktora ponašanja za betonske zgrade
Ako nije izračunata tačna vrednost faktora u /1 , za okvirne ili dvojne sisteme važi:
Tabela 6. 4 – Parametri 0 , 1 i kw
Nakon proračuna, vrednost faktora ponašanja je data u tabeli 6.5.
- 131 -
Diplomski rad
Slučaj opterećenja Ugao α[°] k,α k,α+90° kz Faktor q

Sx 0 1.000 0.000 0.000 3.300*
Sy 90 1.000 0.000 0.000 3.300*
Tabela 6. 5 - Zadati parametri po pravcima seizmičkih sila
Dobijeni parovi multimodalnih slučajeva opterećenja nastali uključivanjem efekta slučajne

torzije (prikazano na slici 6.3.) pri multimodalnom seizmičkom proračunu formiraju odgovarajuće
seizmičko dejstvo. Formirani su osnovni slučajevi opterećenja pod rednim brojevima 10,11,12 i
13 (Tabela 6.6.).
 S x   e   S y  e 
Sx   i Sy  
 S x  e   S y  e 
U svakom čvoru mreže konačnih elemenata porede se vrednosti uticaja od ova dva slučaja
opterećenja i za kombinaciju se usvaja veća od njih.
Trebalo bi formirati četiri kombinacije komponentalnih opterećenja
( Sx  e  S y  e ; Sx  e  S y  e  ; Sx  e  S y  e ; Sx  e  S y  e ; ), međutim program
sam prepoznaje date kombinacije.
6.1.1.2. Kreiranje seizmičkih kombinacija
Seizmičko dejstvo može se analizirati metodom bočnih sila ili metodom multimodalne
spektralne analize. Metoda multimodalne spektralne analize važi za precizniju (uzima se u obzir
više tonova) tako da će se pomoću nje analizirati seizmičko dejstvo.
Seizmičko dejstvo posmatra se za dva ortogonalna pravca (Sx i Sy). Kao alternativno dejstvo,
seizmičko dejstvo ima i uticaje alternativnog karaktera. U smislu da delovanje jednog pravca ne
implicira iste uticaje za dva suprotna smera tog pravca. Sx i Sy smatraju se komponentama
seizmičkog dejstva. Ove komponente Evrokod 8 ne posmatra kao nezavisne (nisu međusobno
isključive), već ih kombinuje.
Postoje dva načina kombinovanja seizmičkih komponenti:
 I način:
Seizmičko opterećenje u x pravcu se sabira sa 30% seizmičkog opterećenja u y pravcu i
seizmičko opterećenje u y pravcu se sabira sa 30% seizmičkog opterećenja u x pravcu
Sx " "0,3Sy  S1
ova dva dejstva su međusobno isključiva (ili jedno ili drugo deluje)
Sy " "0,3Sx  S2
znak " " označava de se dejstva međusobno kombinuju, a ne sabiraju
 II način:
Postoji samo jedno seizmičko dejstvo
S S x2  S y2
- 132 -
Diplomski rad
U II načinu postoji samo jedno seizmičko dejstvo, sa mnogo kombinacija koji su posledica
kvadratnog korena (problem različitog znaka). I način više odgovara metodi bočnih slila, a II
način više odgovara modalnoj analizi. Opredeljen način analize je II način.
Proračun seizmičkog dejstva baziran je na jednoj vrednosti za odgovarajuću etažu.

Računajući uticaje, odnosno, bazni moment, nije moguće koristiti se logikom da se svaka sila
množi sa svojim krakom, već se sve zasniva na srednjoj kvadratnoj vrednosti. Odnosno
seizmičko dejstvo i moment se računaju posebno za svaku etažu i određeni su iz sume tonova,
čiji je broj zadat u modalnoj analizi (12 tonova – 5.1.)
S1  S 21,1  S 21,2  ...  S 21,12 - Bazna seizmička sila
Mb  M b2,1  M b2,2  ...  M b2,12 - Bazni seizmički moment
Bilo koji uticaj za SRSS kombinaciju se računa po sledećoj formuli:

E  k i  E i2
Gde je
E - uticaj
k - multiplikator
i - redni broj osnovnog slučaja opterećenja
SRSS kombinacije se u programu tretiraju na isti način kao i osnovni slučajevi opterećenja.
Dakle, formiran je slučaj opterećenja pod rednim brojem 14.
Lista slučajeva opterećenja

LC Naziv
1 Stalno (g)
2 Korisno (A)
3 Korisno (D1)
4 Korisno (C4)
5 Sneg
6 Vetar (Wx+)
7 Vetar (Wx-)
8 Vetar (Wy+)
9 Vetar (Wy-)
10 Sx (+e)
11 Sx (-e)
12 Sy (+e)
13 Sy (-e)
14 SRSS: MAX(X,XI)+MAX(XII,XIII)
Tabela 6. 6 - Lista slučajeva opterećenja sa seizmikom
- 133 -
Diplomski rad
7. Statički proračun Vladimir Muzalevski
7. Statički proračun
Statički proračun je najvažniji deo projekta konstrukcije, njime statičar dokazuje stabilnost i
sigurnost objekta.
Proračun statičkih uticaja se može sprovoditi prema:
 Linearnoj teoriji,
 Linearnoj teoriji sa ograničenom preraspodelom,
 Teoriji plastičnosti i
 Nelinearnoj teoriji
Proračun je izvršen prema linearnoj teoriji koja se zasniva na teoriji elastičnosti i primenjuje
se za proračun graničnih stanja nosivosti i upotrebljivosti. Pri proračunu statičkih uticaja presek
se posmatra kao homogen (bez prslina), linearna veza između napona i dilatacija.
Kod statički neodređenih konstrukcija doći će do relativno male preraspodele momenata

savijanja pre nego što bude dostignuto granično opterećenje. Zbog toga, da ne bi došlo do
opasnosti od pojave krtog loma, potrebno je obezbediti dovoljnu duktilnost konstrukcije.
Odnosno, mora se obezbediti dovoljan kapacitet rotacije, jer su neduktilne konstrukcije u
seizmički aktivnim područjima neprihvatljive, ne poseduju mogućnost dovoljne disipacije
energije. Za slučaj stalnih i prolaznih proračunskih situacija dovoljan kapacitet rotacije se
obezbeđuje zadovoljenjem sledećeg uslova:
x 0,45 d
Gde je x visina pritisnute zone preseka, a d statička visina.
7.1. Kombinacije dejstava

Kao merodavno za projektovanje, potrebno je pronaći najnepovoljniju kombinaciju
opterećenja. Radi sigurnosti, prema graničnim stanjima loma, dejstva se uvećavaju parcijalnim
koeficijentima sigurnosti, gde se obezbeđuje rezerva nosivosti konstrukcije.
Kombinovanje dejstava prema Evrokodu je zasnovano na metodi parcijalnih koeficijenata, a
kombinacije su klasifikovane u sledeće grupe:
 Kombinacije za stalne i prolazne proračunske situacije (osnovne kombinacije),

 Kombinacije za incidentne proračunske situacije, i
 Kombinacije za seizmičke proračunske situacije.
- 134 -
Diplomski rad
7.1.1. Kombinacije za stalne i prolazne proračunske situacije

Kombinacija je bazirana na proračunskoj vrednosti dominantnog promenljivog dejstva i
proračunskim vrednostima ostalih promenljivih dejstava za kombinaciju. Odnosno pri
istovremenom delovanju više promenljivih dejstava jedno od njih se tretira kao dominantno.
Tako da je potrebno razmatrati „dominantnost“ svakog od promenljivih opterećenja. Pravilo za
kombinovanje u „razvijenom“ obliku:

j 1
G, j GK , J   P P   Q,1Qk ,1    Q.i 0.iQk .i
i 1
Gde su  G ,  P,  Q ,
parcijalni koeficijenti sigurnosti ya stalna dejstva, dejstva usled
prednaprezanja i promenljiva dejstva, respektivno, a  0 je koeficijent za kombinaciju vrednosti

promenljivog dejstva. GK i Qk su karakteristične vrednosti stalnih i promenljivih dejstava, a P
je reprezentativna vrednost usled prednaprezanja.
7.1.2. Kombinacije za seizmičke proračunske situacije
G
j 1
k ,J  P  AEd   2.i Qk .i
i 1
Pri čemu je AEd proračunska vrednost seizmičkog dejstva, jednaka proizvodu  I AEk , gde je
 I faktorznačaja, a AEk karakteristična vrednost seizmičkog dejstva. Parcijalni koeficijenti u
seizmičkoj situaciji nemaju ulogu, njihove vrednosti su 1. Koeficijenti  su u funkciji vrste
promenljivog dejstva, gde su:  0 ,  1 i  2 koeficijenti kojima se određuje kombinacijska, česta i
kvazi-stalna reprezentativna vrednost promenljivog opterećenja (tabela 7.1.)
Dejstvo  0 1  2
Korisno: Kategorija A: prostorije za domaćinstvo i stanovanje 0.7 0.5 0.3
Korisno: Kategorija B: kancelarijske prostorije 0.7 0.5 0.3
Korisno: Kategorija C: prostorije za okupljanje ljudi 0.7 0.7 0.6
Korisno: Kategorija D: trgovačke prostorije 0.7 0.7 0.6
Korisno: Kategorija E: skladišne prostorije 1.0 0.9 0.8
Korisno: Kategorija F: saobraćajne površine, težina vozila manja od 30kN 0.7 0.7 0.6
Korisno: Kategorija G: saobraćajne površine, težina vozila 30 do 160 kN 0.7 0.5 0.3
Korisno: Kategorija H: krovovi 0.0 0.0 0.0
Sneg: nadmorska visina preko 1000 m 0.7 0.5 0.2
Sneg: nadmorska visina manja od 1000 m 0.5 0.2 0.0
Vetar 0.6 0.2 0.0
Temperatura (osim požara) 0.6 0.5 0.0
Tabela 7. 1 – Koeficijenti 
- 135 -
Diplomski rad
Statički proračun izvršen je pomoći programskog paketa Radimpex Tower 7.0, korišćenjem
metode konačnih elemenata.
Način proračuna vrši se pomoću propisa EC2(EN 1992-1-1:2004), dok se način

kombinovanja opterećenja vrši pomoću automatskog kombinovanja opterećenja datog kao
opcija u programu. Izborom opcije automatskog kombinovanja ne mora se voditi računa o
parcijalnim koeficijentima sigurnosti niti o broju mogućih kombinacija istovremenog delovanja
osnovnih slučajeva opterećenja.
Da bi se proračunati uticaji od odgovarajućeg osnovnog slučaja opterećenja uzeli u obzir pri

proračunu potrebne armature, potrebno je svakom slučaju opterećenja zadati ogovarajući
karakter. Slučajevi opterećenja 10, 11, 12 i 13 (tabela 7.2.) služe samo za formiranje SRSS
kombinacije tako da su deklarisana kao „nedefinisana“ (ne uzimaju se u obzir pri proračunu
potrebne armature).
Slučajevi opterećenja
I Stalno (g) - <Stalno>(dugotrajno)
II Korisno (A) - <Korisno - A>(kratkotrajno)
III Korisno (D1) - <Korisno - C, D>(kratkotrajno)
IV Korisno (C4) - <Korisno - C, D>(kratkotrajno)
V Sneg - <Sneg - <= 1000 m>(kratkotrajno)
VI Vetar (Wx+) - <Vetar>(kratkotrajno)
VII Vetar (Wx-) - <Vetar>(kratkotrajno)
VIII Vetar (Wy+) - <Vetar>(kratkotrajno)
IX Vetar (Wy-) - <Vetar>(kratkotrajno)
X Sx (+e) - <Nedefinisano opterećenje>
XI Sx (-e) - <Nedefinisano opterećenje>
XII Sy (+e) - <Nedefinisano opterećenje>
XIII Sy (-e) - <Nedefinisano opterećenje>
XIV SRSS: MAX(X,XI)+MAX(XII,XIII) - <Seizmičko> (+/-)
Tabela 7. 2 - Slučajevi opterećenja sa odgovarajućim karakterima
Da bi se programom sproveo proračun prslina i ugiba, tada je neophodno i da se svim

osnovnim slučajevima opterećenja odredi i karakter po pitanju dužine njihovog trajanja.
Neka od opterećenja imaju takav karakter da ne mogu jednovremeno delovati sa drugima,

tada se definišu opcijom „ne kombinuj sa“. Na primer vetar u jednom smeru ne može da se
kombinuje sa vetrom suprotnog smera, seizmičke komponente Sx i Sy se ne kombinuju . Ili
suprotno tome, neka opterećenja deluju jednovremeno sa drugim tada se definišu opcijom
„uvek kombinuj sa“. Zbog pojednostavljenja proračuna korisna opterećenja (A, D1 i C4) se
smatraju da deluju istovremeno (tabela 7.3.).
Ne kombinuj sa
VI -> VII, VIII, IX
VII -> VI, VIII, IX
VIII -> VI, VII, IX
IX -> VI, VII, VIII
Tabela 7. 3 - Nekombinovana opterećenja
- 136 -
Diplomski rad
Uvek kombinuj sa
II -> III, IV
III -> II, IV
IV -> II, III
Tabela 7. 4 - Uvek kombinovana opterećenja
Na osnovu unetih podataka program pri dimenzionisanju sam kreira sve moguće kombinacije
istovremenog delovanja osnovnih slučajeva opterećenja i automatski će osnovnim slučajevima
opterećenja znati da pridruži odgovarajuće parcijalne koeficijente sigurnosti…
Izabran propis za dimenzionisanje je EC 2 (EN 1992-1-1:2004). Kombinacije opterećenja

proistekle iz šeme kombinovanja opterećenja prikazane su u sledećoj tabeli:
Gde su:
[SP] stalne i prolazne kombinacije
[SE] seizmičke kombinacije
Korisnički definisane kombinacije opterećenja

001. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×IX
002. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×VIII
003. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×VII
004. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×VI
005. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+1.50×IX
007. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+1.50×VII
008. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+1.50×VI
009. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V+0.90×IX
011. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V+0.90×VII
012. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V+0.90×VI
013. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×IX
015. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VII
016. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VI
017. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×IX
019. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VII
020. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VI
021. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×IX
022. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×VIII
023. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×VII
024. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V+0.90×VI
025. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+1.50×IX
027. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+1.50×VII
028. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+1.50×VI
029. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V+0.90×IX
- 137 -
Diplomski rad
031. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V+0.90×VII

032. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V+0.90×VI
033. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×IX
035. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VII
036. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VI
037. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×IX
039. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VII
040. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V+0.90×VI
041. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×IX
042. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×VIII
043. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×VII
044. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×VI
045. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V
046. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×IX
047. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×VIII
048. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×VII
049. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×VI
050. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×IX
051. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×VIII
052. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×VII
053. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×VI
054. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×IX
055. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×VIII
056. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×VII
057. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×VI
058. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V
059. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V
060. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V
061. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×IX
062. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×VIII
063. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×VII
064. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×VI
065. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.05×IV+1.50×V
066. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×IX
067. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×VIII
068. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×VII
069. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.90×VI
070. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×IX
071. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×VIII
072. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×VII
073. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.90×VI
074. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×IX
075. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×VIII
076. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×VII
077. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.90×VI
078. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV+0.75×V
079. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV+0.75×V
- 138 -
Diplomski rad
080. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV+0.75×V

081. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV
082. [SP] 1.35×I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV
083. [SP] 1.35×I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV
084. [SP] I+1.05×II+1.05×III+1.50×IV
085. [SP] I+1.05×II+1.50×III+1.05×IV
086. [SP] I+1.50×II+1.05×III+1.05×IV
087. [SP] 1.35×I+1.50×V+0.90×IX
088. [SP] 1.35×I+1.50×V+0.90×VIII
089. [SP] 1.35×I+1.50×V+0.90×VII
090. [SP] 1.35×I+1.50×V+0.90×VI
091. [SP] 1.35×I+0.75×V+1.50×IX
092. [SP] 1.35×I+0.75×V+1.50×VIII
093. [SP] 1.35×I+0.75×V+1.50×VII
094. [SP] 1.35×I+0.75×V+1.50×VI
095. [SE] I+0.30×II+0.60×III+0.60×IV-XIV
096. [SE] I+0.30×II+0.60×III+0.60×IV+XIV
097. [SP] I+1.50×V+0.90×IX
098. [SP] I+1.50×V+0.90×VIII
099. [SP] I+1.50×V+0.90×VII
100. [SP] I+1.50×V+0.90×VI
101. [SP] I+0.75×V+1.50×IX
102. [SP] I+0.75×V+1.50×VIII
103. [SP] I+0.75×V+1.50×VII
104. [SP] I+0.75×V+1.50×VI
105. [SP] 1.35×I+1.50×IX
106. [SP] 1.35×I+1.50×VIII
107. [SP] 1.35×I+1.50×VII
108. [SP] 1.35×I+1.50×VI
109. [SP] 1.35×I+1.50×V
110. [SP] I+1.50×IX
111. [SP] I+1.50×VIII
112. [SP] I+1.50×VII
113. [SP] I+1.50×VI
114. [SP] I+1.50×V
115. [SE] I-XIV
116. [SE] I+XIV
117. [SP] 1.35×I
118. [SP] I
119. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV
120. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V
121. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.60×VI
122. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+0.60×VI
123. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.60×VII
124. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+0.60×VII
125. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.60×VIII
126. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+0.60×VIII
127. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.60×IX
128. [SP] I+II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+0.60×IX
- 139 -
Diplomski rad
129. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV

130. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.50×V
131. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.60×VI
132. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.50×V+0.60×VI
133. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.60×VII
134. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.50×V+0.60×VII
135. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.60×VIII
136. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.50×V+0.60×VIII
137. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.60×IX
138. [SP] I+0.70×II+III+0.70×IV+0.50×V+0.60×IX
139. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV
140. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.50×V
141. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.60×VI
142. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.50×V+0.60×VI
143. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.60×VII
144. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.50×V+0.60×VII
145. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.60×VIII
146. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.50×V+0.60×VIII
147. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.60×IX
148. [SP] I+0.70×II+0.70×III+IV+0.50×V+0.60×IX
149. [SP] I+V
150. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+V
151. [SP] I+V+0.60×VI
152. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+V+0.60×VI
153. [SP] I+V+0.60×VII
154. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+V+0.60×VII
155. [SP] I+V+0.60×VIII
156. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+V+0.60×VIII
157. [SP] I+V+0.60×IX
158. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+V+0.60×IX
159. [SP] I+VI
160. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+VI
161. [SP] I+0.50×V+VI
162. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+VI
163. [SP] I+VII
164. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+VII
165. [SP] I+0.50×V+VII
166. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+VII
167. [SP] I+VIII
168. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+VIII
169. [SP] I+0.50×V+VIII
170. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+VIII
171. [SP] I+IX
172. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+IX
173. [SP] I+0.50×V+IX
174. [SP] I+0.70×II+0.70×III+0.70×IV+0.50×V+IX
Tabela 7. 5 - Kombinacije opterećenja
- 140 -
Diplomski rad
Cilj je da se nađe najnepovoljnija kombinacija opterećenja, kako bi se našli merodavni uticaji

za kontrolu. Za kontrolisanje međuspratnih pomeranja, normalne sile u stubovima i zidovima
merodavna je najnepovoljnija seizmička kombinacija. Napravljena je anvelopa uticaja svih
seizmičkih kombinacija, gde se sagledavajući ekstremne vrednosti, proveravaju zadati uslovi
(poglavlje 8.).
Izborom opcije „anvelopa“ i selektovanjem svih kombinacija koje sadrže seizmičko dejstvo
(XIV), napravljena je anvelopa koja sadrži sve seizmičke granične kombinacije opterećenja.
Selektovane kombinacije koje sadrže seizmičko dejstvo su [SE] 94, 95, 115 i 116 (tabela 7.5.).
U svakom preseku gledaju se dve vrednosti: minimalna i maksimalna (ekstremne vrednosti).
7.2. Statički uticaji u pločama

Na slikama su prikazane anvelope pozitivnih i negativnih momenata savijanja za dva pravca
(M x i M y )
7.2.1. Statički uticaji u temeljnoj ploči

Opt. 190: [Anvelopa ] 15-188 Mx [kNm/m]
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
0.00
A
45.39
90.78
5.40 136.17
B 181.56
226.95
272.34
4.80 317.73
C
363.12
408.51
4.80 453.90
D
E 3.60
453.90 5.40
F
432.22
5.40
G

2
8
1
Uticaji u ploči: max Mx= 453.90 / min Mx= 0.00 kNm/m

Slika 7.1 - Pozitivni momenti savijanja Mx temeljne ploče
- 141 -
Diplomski rad
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
-254.14
A
-228.73
-203.31
5.40 -177.90
B -152.48
-127.07
-101.66
4.80 -76.24
C
-230.23 -50.83
-25.41
4.80 0.00
D
E 3.60
-254.13
5.40
F
5.40
G

2
8
1
Uticaji u ploči: max Mx= 0.00 / min Mx= -254.13 kNm/m

Slika 7.2 - Negativni momenti savijanja Mx temeljne ploče
Opt. 190: [Anvelopa ] 15-188 My [kNm/m]
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
0.00
A
61.13
122.25
427.88 5.40 183.38
B 244.50
305.63
366.75
4.80 427.88
C
4.80
D
E 3.60
380.67
5.40
F
5.40
G

2
8
1
Uticaji u ploči: max My= 427.88 / min My= 0.00 kNm/m

Slika 7.3 - Pozitivni momenti savijanja My temeljne ploče
- 142 -
Diplomski rad
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
-265.79
A
-227.82
-189.85
5.40 -151.88
B -113.91
-75.94
-37.97
4.80 0.00
C
4.80
D
E 3.60
5.40
F
-241.66 -248.32 -265.78
5.40
G

2
8
1
Uticaji u ploči: max My= 0.00 / min My= -265.78 kNm/m

Slika 7.4 - Negativni momenti savijanja My temeljne ploče
- 143 -
Diplomski rad
7.2.2. Statički uticaji u ploči prizemlja

5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
0.00
4.76
9.52
5.40 14.28
B 19.04
23.80
47.59 4.80 28.55
C 33.31
38.07
42.83
4.80 47.59
D
E 3.60
5.40
F
46.62 5.40
G
2
8
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
A 5.40
5.40
-40.03
-36.03
-32.02
5.40 -28.02
B -24.02
-20.02
4.80 -16.01
C -12.01
-8.01
-4.00
4.80 0.00
D
E 3.60
-40.02 5.40
F
5.40
G
2

Slika 7.5 - Pozitivni i negativni momenti savijanja Mx ploče u prizemlju
- 144 -
Diplomski rad
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
0.00
7.29
14.58
51.02 5.40 21.87
B 29.15
36.44
43.73
4.80
C 51.02
4.80
D
3.60
E
5.40
47.38
F
5.40
G
2
8
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
-46.20
-39.60
-33.00
5.40 -26.40
B -19.80
-13.20
4.80 -6.60
C 0.00
4.80
D
E 3.60
-46.19 -41.74 5.40

F
5.40
G
2

Slika 7.6 - Pozitivni i negativni momenti savijanja My ploče u prizemlju
- 145 -
Diplomski rad
7.2.3. Statički uticaji u ploči tipskog sprata

5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
0.00
2.41
4.82
5.40
7.23
B
9.64
12.06
4.80 14.47
C 16.88
19.29
21.70
4.80
D 24.11
22.13
E 3.60
24.11
5.40
F
5.40
G
1
Nivo: TIPSKI SPRAT

2
8
5.40
5.40
5.40
4.20
A 5.40
5.40
5.40
-53.41
-48.07
-42.73
5.40
-37.39
B
-32.05
-26.71
4.80 -21.36
C -16.02
-10.68
-5.34
4.80
D 0.00
E 3.60
-53.41
-48.13 5.40
F
5.40
G
1
Nivo: TIPSKI SPRAT

2

Slika 7.7 - Pozitivni i negativni momenti savijanja Mx ploče tipskog sprata
- 146 -
Diplomski rad
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
0.00
3.17
6.35
5.40
9.52
B
12.69
15.86
20.484.80 19.04
C 22.21
4.80
D
E 3.60
20.77
5.40
F
22.21
5.40
G
Nivo: TIPSKI SPRAT

2
8
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
-44.45
-38.10
-31.75
-39.33 5.40
-25.40
B
-19.05
-12.70
4.80 -6.35
C 0.00
-44.45 4.80
D
-41.79
-43.71
E 3.60
-41.98
-40.88 5.40
F
5.40
G
1
Nivo: TIPSKI SPRAT

2

Slika 7.8 - Pozitivni i negativni momenti savijanja My ploče tipskog sprata
- 147 -
Diplomski rad
7.2.4. Statički uticaji u krovnoj ploči

5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
0.00
22.78 2.28
4.56
5.40 6.83
B 9.11
11.39
4.80 13.67
C 15.95
18.22
20.50
4.80 22.78
D
E 3.60
21.03
5.40
F
21.40
21.76 5.40
G
Nivo: SPRAT VIII [24.80 m] - PROHODNI KROV
4
8
5.40
5.40
4.20
A 5.40
5.40
5.40
5.40
-82.06
-73.85
-65.65
5.40 -57.44
B -49.24
-41.03
4.80 -32.82
C -24.62
-16.41
-8.21
4.80 0.00
D
3.60
E
-82.06
5.40
F
5.40
G
4

Slika 7.9 - Pozitivni i negativni momenti savijanja Mx u prohodnim krovnim pločama
- 148 -
Diplomski rad
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
0.00
5.11
10.22
5.40 15.33
B 20.43
25.54
4.80 30.65
C 35.76
4.80
D
3.60
E
35.75
5.40
F
5.40
G
4
8
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
-71.58
-61.35
-51.13
5.40 -40.90
B -30.68
-20.45
4.80 -10.23
C 0.00
4.80
D
3.60
E
-70.47
-71.57 5.40
F
5.40
G
4

Slika 7.10 - Pozitivni i negativni momenti savijanja My u prohodnim krovnim pločama
- 149 -
Diplomski rad
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
0.00
1.75
3.51
5.40 5.26
B 7.01
8.77
4.80 10.52
C 12.27
14.02
15.78
4.80 17.53
D
E 3.60
17.52 16.51
5.40
F
16.31
5.40
G
Nivo: KROV [27.90 m] - NEPROHODNI KROV
4
8
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
-48.20
-43.38
-38.56
5.40 -33.74
B -28.92
-24.10
4.80 -19.28
C -14.46
-9.64
-4.82
4.80 0.00
D
-43.47 3.60
E
-48.19
5.40
F
5.40
G
4

Slika 7.11 - Pozitivni i negativni momenti savijanja Mx u neprohodnoj krovnoj ploči
- 150 -
Diplomski rad
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
0.00
2.36
4.72
5.40 7.08
B 9.44
11.80
4.80 14.16
C 16.52
15.17 16.03
4.80
D
E 3.60
16.51 14.38
5.40
F
15.42 15.54
5.40
G
4
8
5.40
5.40
4.20
5.40
A
5.40
5.40
5.40
-42.48
-36.41
-30.34
5.40 -24.27
B -18.21
-12.14
4.80 -6.07
C 0.00
-37.83 4.80
D
-42.01
-38.65 3.60
E
-42.48
5.40
F
-36.61 5.40
G
4

Slika 7.12 - Pozitivni i negativni momenti savijanja My u neprohodnoj krovnoj ploči
- 151 -
Diplomski rad
7.3. Statički uticaji u ramovima

U ovom poglavlju prikazani si uticaji u ramovima koji su projektnim zadatkom izabrani za
analizu. U horizontalnom pravcu izabrani su ramovi u osama B i C, a u vertikalnom u osama 5 i
5’. U osi 5’ nalazi se samo zid od liftovskog okna, tako da su uticaji razmatrani u poglavlju 7.4.
Analiza je izvršena za anvelopu svih kombinacija (uključujući i seizmiku).
7.3.1. Ram 5
119.31 -114.48 -167.97 -195.71 -219.47 -235.35 -247.24 -265.09 -280.52 -280.89 -231.80
Opt. 190: [Anvelopa ] 15-188 - SVIH KOMBINACIJA
-45.51
-125.85 -180.54 -158.84 -142.27 -124.93 -102.27 -101.39 -101.13 -100.26 -48.93
-153.76 -132.37 -108.21 -74.58 -72.77 -72.45 -65.79 -29.77
5.40
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
19
-179.57 -237.40 -219.35 -190.90 -160.99 -114.73 -109.71 -104.26 -89.18
96.92
-124.89 -115.73 -113.25 -113.76 -119.56 -76.31

96.33 101.62 106.16 113.66 110.14
-181.73 -155.59 -146.43 -129.25 -101.03 -105.07 -106.19 -52.73

18 1.55
17 1.55
0.20
68.78
93.38
16 1.55
15 1.55
0.22
26.94
99.05
96.23 101.67 111.03 109.78 111.11

14 1.55
13 1.55
1.54
26.41
131.74 134.06 138.22 131.80 130.17 116.91 107.30
12 1.55
11 1.55
3.44
25.17
10 1.55
9 1.55
-159.99 -170.05 97.54 90.09
8 1.55
7 1.55
-160.77 -133.53
6 1.55
5 1.55
90.53
4 1.55
-1645.07
3 1.55
0.04
-81.75
68.10 -48.47
1.55
-1078.41
2
1 1.55
-515.88
0.25
128.98
-142.09
3.85
0
31.87
98.81
Ram: 5
G
A
E
F
Uticaji u gredi: max M3= 1294.57 / min M3= -1645.07 kNm

1015.80
Slika 7.13 - Momenti savijanja u ramu 5 - grede (sve kombinacije)
- 152 -
Diplomski rad
Opt. 190: [Anvelopa ] 15-188- SVIH KOMBINACIJA
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
57.72 3.24 -35.5642.12 98.21 -15.6728.02 -62.19
18 2.81 1.55
2.46
17 21.72 -31.49 -94.78
57.24 1.55
-25.68 35.44 33.14 -41.71 -59.69
16 1.55
15 8.66 -2.01 -31.25 60.63 1.55

-17.22 36.76 -64.21
14 9.36 1.55
13 -2.03 -32.73 -91.52

54.91 63.46 1.55
-17.64 37.39 39.46 -63.18
12 9.62 1.55
11 -62.29 -31.26 -88.07 63.09 1.55

60.70 -17.61 35.44 39.04 -59.00
10 9.78 1.55
9 -1.93 -75.94 54.24 1.55

119.19 -28.6759.17 151.22 -96.41 -99.86
8 16.12 1.55
7 -113.24 -47.17 -141.68 -71.90 1.55

-29.63 92.58 -81.07
6 15.83 1.55
5 -6.58 1.55
-68.94 98.54 117.35
4 1.55
3 61.51 1.55
2 1.55
77.11
-119.42
1 140.35 75.85 -106.30 -177.23 -126.72 -94.97 1.55
166.18
-12.26 7.77
-12.76 6.18
-10.41 8.22
-7.22 -11.67 3.85
0 -73.99 -149.38 153.74 166.51 44.34
Ram: 5
G
A
E
F

Slika 7.14 - Momenti savijanja u ramu 5 - stubovi (sve kombinacije)
91.59
69.26
50.94
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
2.55
5.40
19
-23.41
99.95
74.98
-71.83
56.53
1.55
-58.63 -82.31 -101.86
28.46
36.74
18
17 1.55
-26.37
100.40 103.39 103.36 110.09 97.06
-71.83 -69.20 -70.43 -71.46 -68.08 -46.50

105.85 104.63 104.73 106.56 105.41 90.74
155.43 148.25 135.02 121.86 99.97 96.17 82.81
-60.47
-86.01
43.47
16 1.55
1.92
2.93
15 1.55
-39.66
-79.62
47.82
14 1.55
-131.73 -132.70 -129.34 -124.68 -115.42 -117.75 -104.44
1.47
4.33
13 1.55
-52.07
-72.06
48.91
-90.03
12 1.55
0.85
3.82
11 1.55
-59.53
-76.63
-89.26
51.30
10 1.55
1.65
9 1.55
-84.08
55.16
-89.67
8 1.55
0.52
7 1.55
105.28
58.49
-85.89
1.55
-95.62
6
2.69
5 1.55
1305.95
-72.71
61.38
1.55
-111.12 -110.37 -99.27
-113.03 -102.53
4
3 1.55
-6.05
96.15
98.35
-81.05
2 1.55
1 1.55
323.50
-6.61
-90.46
-189.80
-195.91
70.45
10.39
3.85
4.86
0.85
0
-237.55
-4.43
-1.94
Ram: 5
G
A
E
F
Uticaji u gredi: max T2= 1305.95 / min T2= -829.54 kN

Slika 7.15 - Transverzalne sile u ramu 5 - grede (sve kombinacije)
- 153 -
Diplomski rad
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
-56.84 59.12
18 62.26
-38.52 1.55
-1.59
17 1.55
16 -3.74 -25.16 1.55

2.93
15 1.55
14
-33.26 2.94 -41.18 1.55
13 1.55
12 39.60 5.80 22.96 25.69 1.55
11 1.55
10 10.69 -21.13 1.55
9 -25.86 1.55
81.87
8-48.47 74.98 19.66 -47.35 -60.70 42.87 47.08 1.55
7 94.48 -35.20 -62.07 1.55

-53.77
6 25.13 1.55
5 -54.78 1.55
-44.66
4 62.86 73.41 1.55
3 1.55
-88.40
267.65 -82.95 -56.92 55.34 1.55
-82.58
1 1.55
148.69
3.85
46.41 -57.98
0 172.01 -189.92 4.29
Ram: 5
G
A
E
F

Slika 7.16 - Transverzalne sile u ramu 5 - stubovi (sve kombinacije)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
18 1.55
17 1.55
84.30 196.72
16 1.55
24.14
15 1.55
43.43 202.90
14 1.55
34.68
13 1.55
42.06 215.35
12 1.55
55.11
11 1.55
47.37 214.08 -745.52
10 1.55
66.19 -1056.68
9 -1413.821.13 -784.01 -1811.05 -2150.58 -1691.54 1.55
37.27 194.96
8 1.55
48.43
7 1.55
145.84
6 1.55
-1685.78
5 -2221.98 -1437.10 -1321.98 -2716.85 -3161.13 -2604.95 1.55
107.32
4 1.55
3 1.55
63.35
2 1.55
1 -3154.61 -4201.37 -3520.91 1.55

-2334.54
150.57
3.85
0 -4150.30 -2370.42 -4267.07
Ram: 5
G
A
E
F
Uticaji u gredi: max N1= 729.39 / min N1= -4267.07 kN

Slika 7.17 - - Normalne sile u ramu 5 - stubovi (sve kombinacije)
- 154 -
Ram: B
Ram: C
7.3.2.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
1 1
5.40 5.40
2 2
Ramovi B i C
5.40 5.40
3 3
87.32 115.56 -58.67 -159.05 -148.58 -148.79 -139.13 -121.62 -126.61 -123.69 -117.63 -67.34
66.12 62.94 59.94
58.65 38.03
-167.35
5.40 5.40

0.45
4 -191.77 -156.35 -144.54 -128.97 -108.43 -105.50 -107.09 4

130.46 -87.13 -63.30

1.67
-82.81
40.46 40.49 42.74 44.14 40.55 5.40 5.40
- 155 -
0.12 0.06 0.02
941.81 5 5
-136.61 -207.83 -192.04 -179.07 -161.58 -137.24 -136.88 -136.58 -113.20 -57.43 155.21 -100.20 -183.15 -176.34 -169.48 -153.09 -124.53 -130.11 -138.41 -72.11
97.77 -1036.59 95.45 99.74 104.27 110.83 112.03 113.58 103.38 -1385.13 103.69 115.86 118.94 121.35 149.82
48.80 5.40 5.40
6 -168.92 -198.90 -184.35 -167.20 -148.34 -123.17 -122.28 -122.98 -103.30 -45.41 6 -177.53 -216.08 -193.50 -166.87 -137.13 -105.09 -93.69 -90.00 -77.40
26.40 82.31 93.25
579.98
-347.33 28.71 30.82 31.93 -602.62
30.05 4.20 59.40 4.20
113.77
7 -157.48 -153.30 -142.67 -128.39 -107.95 -106.49 -106.17 -97.19 -56.02 7 89.44 -117.88 -189.46 -222.75 -250.09 -267.39 -277.79 -293.29 -286.39 -270.58
-146.28
913.59
79.98 1.50
72.66
-1311.6575.32 76.50 78.10 80.70 79.74 8.75 7.88
87.12
5.40 5.40
5.79
54.99
134.09
8 -68.07 -130.32 -137.46 -141.86 -135.50 -119.04 -126.51 -129.42 -128.38 -66.96 8 6.50 5.81 3.96
3.85
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
3.85
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
Slika 7.18 - Momenti savijanja u ramovima B i C – grede (Sve kombinacije)

Vladimir Muzalevski
Diplomski rad
Diplomski rad
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
19
18 1.55
17 1.55
-41.71 33.14 17.72 56.38
16 1.55
15 42.87 1.55
-45.78
14 1.55
13 45.34 -53.42 1.55

39.46 -39.39
12 1.55
11 44.08 38.61 1.55

39.04
10 1.55
9 1.55
74.04
-77.17 -67.69 -84.23 88.92
8 1.55
7 -71.90 73.87 64.22 1.55

6 1.55
5 1.55
117.35 -196.48
4 1.55
3 181.08 1.55
2 1.55
1 -126.72 87.00 61.49 1.55
3.85
15.37
0 166.51 56.14 12.45 -124.19 -50.85
20.94
Ram: B
1
8
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
19
0.85 -53.57 -62.19 28.02-54.16 30.61
18 1.55
17 1.24 50.62 57.24 49.38 1.55
0.53 22.52
16 0.65 1.55
0.68
15 54.95 1.55
-48.49 -56.44
14 1.55
13 54.91 55.34 1.55
30.57
12 1.55
11 53.23-27.45 1.55
10 1.55
9 -1.91 7.40 41.41 1.55
3.06 -78.98 9.04-96.41 -88.40 -89.38 50.74
8 1.55
2.64
7 73.89 91.77 85.12 84.53 1.55
-42.52
6 1.55
5 -4.68 15.76 59.44 1.55
83.73 102.30 1.56
4 1.55
3 77.44 1.55
-92.16 -152.75
2 1.55
1 185.44 192.60
-123.34 163.01
-177.23 -103.81
97.15 1.55
3.85
0 52.11 153.74 62.97 -24.96 -149.46
Ram: C
1

Slika 7.19 - Momenti savijanja u ramovima B i C – stubovi (Sve kombinacije)
- 156 -
Ram: B
Ram: C
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
1 1
5.40 5.40
2 2
5.40 5.40
3 3
121.86 -74.77 -69.69 -53.99
-68.45 -64.56 -60.06 -61.80 -35.44
-9.24
5.40 5.40


9.44 40.98 4
4 89.04 86.06 81.40 75.88 73.60 61.67 38.08
-141.95 -2.78 102.66 1.73
103.65 -82.10 -77.28 -76.18 -72.15 -69.97 -71.40 -64.08 -51.22 -48.55
5.40 5.40
-273.39
- 157 -
62.54 47.49 35.52 16.31 17.48 17.32 15.90
5 79.19 75.66 72.53 68.87 69.99 69.46 5 20.51 17.94 17.18
-169.05 927.07-121.54 -118.39 -117.01 -114.95 -115.39 -104.53 -94.44 -46.31 -55.00 -107.76 -106.05 -104.13 -101.42 -98.72 -101.88 -97.63 -96.01
5.40 5.40
6 110.62 126.54 120.81 113.89 110.01 107.43 107.69 90.18 75.85 39.74 6 103.66 130.85 124.58
-73.38 -86.82 -84.43 -80.21 -74.63 -67.63 -67.92 -57.44 -46.27 -28.58 1.50 -85.49 -104.87 -102.67 -97.22 -88.72 -77.60 -73.33 -60.18 -50.54
4.20 4.20
7 75.51 81.85 74.45 69.57 69.45 57.02 53.70 34.74 7 119.61 123.56 124.06 130.26 86.69 123.05
-618.96 -2.27 -51.91
-112.54 -95.04 -89.00 -84.63 -80.89 -76.24 -57.74 -31.97 -55.85 -94.45
242.02
14.10 5.40 5.40
-640.25 64.93 40.26
8 76.09 95.58 94.98 94.79 89.90 79.27 81.00 65.71 8 34.77
3.85
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
3.85
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
1.55
Slika 7.20 - Transverzalne sile u ramovima B i C – grede (Sve kombinacije)

Vladimir Muzalevski
Diplomski rad
Diplomski rad
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
19
18 1.55
17 1.55
16 -25.16 1.55
15 1.55
14 -29.39 1.55
13 33.71 1.55
-24.78 -30.23
12 25.69 19.15 1.55
11 1.55
16.38
10 1.55
9 1.55
31.38 -41.38
53.20 -50.93
8 47.08 -35.2036.11 -48.72 1.55
7 1.55
6 1.55
5 1.55
-114.31
4 -121.79 73.71 1.55
73.41
3 1.55
2 1.55
1 -85.07 1.55
62.51
3.85
-57.98
0 167.03
Ram: B
1
8
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
19
18 -33.61 -38.52 -33.40 1.55
17 1.55
16 1.55
15 1.55
14 -36.06 1.55
13 1.55
12 22.96 26.01 1.55
11 1.55
7.15 51.36
10 3.34 18.74 1.55
9 -15.95 -43.21 1.55
8 -49.31 -60.70 -55.97 -56.09 1.55
7 42.87 47.44 37.70 1.55
15.42 76.91
6 7.30 1.55
5 -29.76 1.55
-50.89 7.34
4 -103.11 -54.53 65.98 1.55
55.45 1.55
3
2 -111.38 85.75 1.55
-85.02 62.59 1.55
1
148.69
-2.76
3.85
55.67
0 21.55 -189.92
Ram: C
1

Slika 7.21 - Transverzalne sile u ramovima B i C – stubovi (Sve kombinacije)
- 158 -
Diplomski rad
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
19
18 1.55
17 1.55
16 1.55
15 210.92 1.55
14 1.55
13 277.96 1.55
12 1.55
11 325.19 1.55
10 1.55
9 -1691.54 -1915.13 -1002.16 334.33 1.55

8 1.55
7 302.41 1.55
6 1.55
5 -2604.95 -2968.44 -1801.68 -1745.54 1.55

267.35
4 1.55
3 1.55
212.63
2 1.55
-2797.40
1 -3520.91 1.55
135.20
3.85
0 -4650.63 -3037.79
Ram: B
1
8
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
19
18 1.25 1.041.55
17 1.55
45.74
16 1.55
15 1.55
14 1.55
13 8.79 1.55
12 1.55
0.40
11 1.55
13.25
10 1.55
9 -707.82 -1484.76 -2150.58 -2208.79 -1787.42 -854.88 1.55
28.70
279.28
8 1.55
7 1.55
42.23
264.58
6 1.55
5 -1309.47 -2167.27 -3161.13 -3274.90 -2722.85 -1451.75 1.55
96.01 272.57
4 1.55
3 1.55
2 1.55
1 -2088.17 -2883.36 -4201.37 -3076.94 1.55
793.73
322.57
3.85
0 -4887.98 -4301.36
Ram: C
1

Slika 7.22 - Normalne sile u ramovima B i C – stubovi (Sve kombinacije)
- 159 -
Diplomski rad
7.4. Statički uticaji u zidovima

Prikazani su uticaji u zidovima koji su projektnim zadatkom odabrani za analizu. Uticaji u
zidovima su rezultat zida i stubova koji se nalaze na ivicama zida. Uticaji su prikazani preko
„reduktora“ koji omogućava da se uticaji iz više paralelnih konstruktivnih elemenata redukuju u
jednu osu. Pošto za anvelopske slučajeve uticaji u reduktoru ne mogu da se prikažu, uticaji
proističu iz jedne od kombinacija (seizmička kombinacija). Rezultati su prikazani za seizmičku
kombinaciju koja daje najveće rezultate (slučajevi opterećenja 129 i 130).
Opt. 129: I-1xXIV (SEIZMIKA)

5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
19
18 1.55
17 1.55
-29.08
-54.98
16 1.55
15 1.55
14 1.55
13 1.55
12 1.55
11 1.55
10 1.55
9 1.55
8 1.55
2
7 1.55
6 1.55
5 1 1.55
4 1.55
3 1.55
2 1.55
-13808.25
1 10958.28 1.55
3.85
0 -3649.61
Ram: B
1
Dijagram reduktora: max M3= 10958.28 / min M3= -13808.25 kNm

Slika 7.23 - Momenti savijanja u zidu 7-8 (ram u osi B)
Prikazane su vrednosti momenta savijanja, dok su vrednosti normalnih sila prikazane u

poglavlju (8.2.).
- 160 -
Diplomski rad
5.40
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
19
-146.12
18 1.55
17 54.77 1.55
-69.98
16 -0.71 1.55
15 61.09 1.55
5.97
-71.11
14 -0.16 1.55
0.51
-1.90 60.81
13 1.55
0.19
-0.15
12 1.55
-1.18 0.41
11 1.23 1.55
10 1.55
9 1.55
3
8 1 1.55
7 1.55
6 1.55
5 1.55
4 1.55
3 1.55
2 1.55
1 -167.76 191.25 1.55
0.89
3.85
0 -319.10
-172.74
Ram: 5
G
A
E
F

Slika 7.24 - Momenti savijanja u zidu F-E (ram u osi 5)
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
19
7.38 74.16
18 1.55
17 -10.37
-1.22 1.55
33.72
16 0.14 1.55
-0.39
15 1.55
34.96
14 1.55
-0.33
13 35.70 1.55
12 1.55
-0.20
11 34.66 1.55
10 1.55
9 1.55
3
8 -0.15 1.55
1
7 30.06 1.55
6 -0.51 1.55
5 22.59 1.55
4 -0.44 1.55
3 1.55
2 1.55
1 -15.23 27.03 1.55

-0.74
3.85
0 59.37
83.95
Ram: 5'
G
A
E
F

Slika 7.25 - Momenti savijanja u zidu E’-E (ram u osi 5’)
- 161 -
Diplomski rad
8. Proračunske kontrole Vladimir Muzalevski
8. Proračunske kontrole
Konstrukcija mora da zadovolji uslove proistekle iz Evrokoda 8 (EN 1998-1). Potrebno je proveriti
naponske i deformacijske kriterijume za projektovanje seizmički otpornih konstrukcija.
Važan faktor pri projektovanju seizmički otpornih konstrukcija je klasa duktilnosti. Izborom klase
duktilnosti se određuje odnos nosivosti i duktilnosti konstrukcije. Gde je veća nosivost praćena manjom
duktilnošću i obrnuto. U cilju postizanja disipativnog duktilnog rada, odabrana je srednja klasa duktilnosti
(DCM), koja dozvoljava relativno visok stepen plastifikacije, čime je i disipacija (potrošnja) seizmičke
energije zadovoljavajuća, u slučaju dostizanja seizmičkog dejstva drugog nivoa (poglavlje 6.1.).
8.1. Kontrola normalnih sila u stubovima

Za srednju klasu duktilnosti DCM relativna aksijalna sila u stubu ne sme biti veća od 0,65:
N Ed
d   0, 65  N Ed  0, 65  b  h  f cd
b  h  f cd
Ovim ograničenjem velika sila pritiska u stubovima neće uzrokovati odlamanje zaštitnog sloja betona i
neće uzrokovati opadanje duktilnosti krivine preseka. Dobijeni uticaji proističu iz anvelope seizmičkih
kombinacija.
30
Za beton klase C30/37  f cd  0.85   17 MPa
1.5
2 2 2
40
50
60
T 3 T 3 T 3
40 50 60
[cm] [cm] [cm]

Slika 8.1 - Poprečni preseci stubova
Stubovi dimenzija :
 60/60  NEd  0,65 0,60 0,6017000  3978kN

 50/50  NEd  0,65 0,50 0,5017000  2762,5kN
 40/40  NEd  0,65 0,40 0,4017000 1768kN
Anvelope normalnih sila usled seizmičkih kombinacija prikazane su na sledećim slikama i tabelama:
- 162 -
Diplomski rad
Opt. 189: [Seizmičke] 109,110,129,130
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
11
10 1.55
9 1.55
-104.74 -189.84 -187.74 -105.77
3.10
8 -117.14 -202.24 -200.14 -118.17
3.10
7 -345.01 -440.49 -432.24 -286.49
3.10
6 -784.74 -896.18 -863.21 -613.82
3.10
5 -797.14 -908.58 -875.61 -626.22
3.10
4 -1038.79 -1155.44 -1115.55 -812.03
3.10
3 -1285.91 -1406.95 -1361.93 -1002.40
3.10
2 -1541.96 -1668.32 -1622.28 -1202.13
3.10
1 -1794.10 -1933.73 -1891.93 -1403.04
3.85
0
Ram: A
4
8
Slika 8.2 - Anvelopa normalnih sila u stubovima rama A za seizmičke kombinacije
Etaža stub NEd max N Zadovoljava

Temelji – I sprat b/h=60/60 cm 1933,73 kN 3978,00 kN Da
II – III Sprat b/h=50/50 cm 1406,95 kN 2762,50 kN Da
IV – VIII Sprat b/h=40/40 cm 896,18 kN 1768,00 kN Da
Tabela 8.1 - Proračunske i dozvoljene normalne sile stubova rama A
- 163 -
Diplomski rad
Opt. 189: [Seizmičke] 109,110,129,130
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
11
10 1.55
9 1.55
-203.15 -361.15
3.10
8 -215.55 -373.55
3.10
7 -553.07 -729.98
3.10
6 -1202.91 -1467.95
3.10
5 -1215.31 -1480.35
2 3.10
4 -1555.04 -1871.53
1
3.10
3 -1897.37 -2267.60
3.10
2 -2247.06 -2678.20
3.10
1 -2604.76
3.85
0 -3484.21
Ram: B
4
8
Slika 8.3 - Anvelopa normalnih sila u stubovima rama B za seizmičke kombinacije

Tabela 8.2 - Proračunske i dozvoljene normalne sile stubova rama B
- 164 -
Diplomski rad
Opt. 189: [Seizmičke] 109,110,129,130
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
11
-157.87 -161.39 -124.21 -141.87
10 1.55
9 -170.27 -173.79 -136.61 -154.27 1.55
3.10
8 -372.57 -466.16 -431.46 -404.79
3.10
7 -622.35 -823.59 -804.01 -683.73
3.10
6 -873.17 -1529.56 -979.73
3.10
5 -1124.20 -1541.96 -1546.37 -1286.59
3.10
4 -1390.53 -1912.74 -1921.00 -1610.21
3.10
3 -1661.45 -2288.62 -2294.72 -1939.16
3.10
2 -1940.74 -2681.90 -2676.62 -2285.22
3.10
1 -2228.92 -3081.45 -3058.13 -2637.17
3.85
0 -3444.17 -3016.58
Ram: C
4
8
Slika 8.4 - Anvelopa normalnih sila u stubovima rama C za seizmičke kombinacije

Tabela 8.3 - Proračunske i dozvoljene normalne sile stubova rama C
- 165 -
Diplomski rad
Opt. 189: [Seizmičke] 109,110,129,130
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
0.45
-17.18 6.04
-16.58 6.89
-16.59 2.24
-18.42 2.99
5.40
11
-228.12 -195.55 -208.19 -217.33
-30.55
-33.82
10 1.55
9 -240.52 -207.95 -220.59 -229.73 1.55
-80.36 -124.68
3.10
8-92.76 -137.08 -499.76 -463.16 -475.92 -486.21
3.10
7
-281.19 -378.18 -776.65 -755.73 -763.57 -765.55
3.10
6
-638.03 -840.56 -1060.63 -1371.68 -1335.02 -1048.74
3.10
-650.43
5 -852.96 -1354.33 -1384.08 -1347.42 -1337.21
3.10
4
-848.89 -1357.47 -1666.62 -1722.91 -1646.61 -1634.98
3.10
-1052.52
3 -1376.85 -1989.18 -2068.58 -1944.48 -1935.75
-2305.43
3.10
2
-1265.11 -1662.11 -2659.91 -2430.58 -2249.61 -2250.87
3.10
-1473.55
1 -1960.24 -2687.81 -3158.53 -2554.14 -2569.42
3.85
0 -3060.97 -3193.18 -2870.21 -2913.75
Ram: D
4
8
Slika 8.5 - Anvelopa normalnih sila u stubovima rama D za seizmičke kombinacije

Tabela 8.4 - Proračunske i dozvoljene normalne sile stubova rama D
- 166 -
Diplomski rad
Opt. 189: [Seizmičke] 109,110,129,130
115.78
-27.73 13.30
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
6.89
-26.87 4.25
-27.63 6.54
5.40
11
-105.16 -232.32 -157.02 -229.34 -134.48
-18.29
-80.20
-89.58
-22.66
10 1.55
9 -117.56 -244.72 -169.42 -241.74 -146.88 1.55
-169.26 -319.68
3.10
8
-181.66 -332.08 -370.69 -518.46 -382.33 -534.13 -326.78
3.10
7
-400.40 -958.64 -730.84 -856.64 -633.95
3.10
6
-814.55 -1273.86 -1090.10 -1199.69 -1147.69 -1527.90 -1179.61
3.10
-826.95
5 -1286.26 -1461.56 -1549.84 -1160.09
2 -1540.30 -1192.01
3.10
4
-1054.03 -1614.78 -1849.22 -1907.57 -1446.61 -1887.84 -1496.71
1
3.10
-1291.17
3 -1951.61 -2247.11 -2265.93 -1732.43 -2241.49 -1805.61
3.10
2
-1544.18 -2310.29 -3061.46 -2635.85 -2030.76 -2613.21 -2121.71
3.10
-1817.78
1 -2684.20 -3467.20 -3008.20 -2318.33 -2994.08 -2437.64
3.85
0 -3081.49 -3501.85 -3382.49 -2571.41 -3387.72
Ram: E
4
8
Slika 8.6 - Anvelopa normalnih sila u stubovima rama E za seizmičke kombinacije

Tabela 8.5 - Anvelopa normalnih sila u stubovima rama E za seizmičke kombinacije
- 167 -
Diplomski rad
Opt. 189: [Seizmičke] 109,110,129,130
26.25
-33.55 22.48
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.27
-14.63 9.08
-17.26 4.77
-22.73 8.64
5.40
11
-166.16 -258.86 -191.87 -300.46 -161.77
-18.23
-21.43
10 1.55
9 -178.56 -271.26 -204.27 -312.86 -174.17 1.55
-175.78
3.10
8
-188.18 -484.43 -608.86 -452.33 -690.31 -386.02
3.10
7
-426.31 -855.38 -927.79 -755.05 -1043.26 -694.89
3.10
6
-899.61 -1619.35 -1604.59 -1387.58 -1763.80 -1296.93
3.10
-912.01
5 -1631.75 -1616.99 -1399.98 -1776.20 -1309.33
3.10
4
-1176.01 -2047.23 -1990.83 -1752.59 -2156.41 -1623.79
3.10
-1448.86
3 -2473.90 -2375.48 -2112.65 -2542.69 -1939.84
3.10
2
-1737.83 -2926.05 -2785.96 -2494.84 -2950.41 -2264.33
3.10
-2037.69
1 -3390.85 -3207.77 -2880.29 -3368.24 -2594.11
3.85
0 -3871.56 -3662.89 -3258.51 -3824.63
Ram: F
4
8
Slika 8.7 - Anvelopa normalnih sila u stubovima rama F za seizmičke kombinacije

IV – VIII Sprat b/h=40/40 cm 1776,20kN 1768,00 kN Ne6
Tabela 8.6 - Proračunske i dozvoljene normalne sile stubova rama F
Maksimalne proračunske vrednosti normalnih sila su manje od dozvoljenih, pa je uslov ograničenja

relativne aksijalne sile u stubu zadovoljen.
6
Odstupanje je 0,46% tako da će se dimenzije stuba smatrati zadovoljenim.
- 168 -
Diplomski rad
8.2. Kontrola normalnih sila u zidovima
Za srednju klasu duktilnosti DCM relativna aksijalna sila u stubu ne sme biti veća od 0,4:
N Ed
d   0, 40  N Ed  0, 40  Ac  f cd
Ac  f cd
Vrednosti uticaja se dobijaju pomoću opcije „uticaji u reduktoru“ kao što je rečeno u poglavlju 7.4.
Dobijeni rezultati normalnih sila su proistekli iz zajedničkog rada rebra (zid) i flanši (stubovi). Poprečni
preseci, u zavisnosti od različitosti dimenzija zidova i stubova, prikazani su na sledećim skicama:
Zidovi (5,40m):
Zid G ................................ (3 – 4)
Zid B ................................. (7 – 8)
Zid 2 ......................... (G – F)
Zid 5 .......................... (F – E)
Slika 8.8 - Zid 5,40 m
Površina poprečnog preseka zida (slika 8.7):

A c  0 , 6 0  0 , 6 0  2  4 , 8 0  0 , 2 0  1, 6 8 m 2  N Ed  0 , 4 0  1, 6 8  1 7 0 0 0  1 1 4 2 4 k N
Zid Dužine NEd max N Zadovoljava

Zid G (3 – 4) 540 cm 11282,60 kN 11424,00 kN Da
Zid B (7 – 8) 540 cm 3591,59 kN 11424,00 kN Da
Zid 2 (G – F) 540 cm 3842,53 kN 11424,00 kN Da
Zid 5 (F – E) 540 cm 4720,44 kN 11424,00 kN Da
Tabela 8.7 -Proračunske i dozvoljene normalne sile u zidovima G, B, 2 i 5
- 169 -
Diplomski rad
Opt. 129: I-1xXIV Opt. 129: I-1xXIV
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
11
5.40
5.40
11
10 1.55
10 1.55
9 9 1.55
1.55
237.64
2
3.10 8 3.10
8
1
2
3.10 7 3.10
7
1
2
3.10 6 3.10
6
2
1
3.10 5 3.10
5 2
1
22 3.10
3.10 4
4
1
11
2
3.10 3.10
3 3
2
1
3.10 3.10
2 2
-3591.59
1
2
1 -11282.60 3.10
1
3.10
1
2
3.85 3.85
0 0
1
1
8
Ram: H_1 Ram: H_7
Dijagram reduktora: max N1= -211.29 / min N1= -15428.... Dijagram reduktora: max N1= 237.64 / min N1= -3591.59 kN
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
11
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
11
10 1.55 -163.91
10 37.45
3 1.55
9 1.55
242.51 9 1.55
3
1
3.10 3
8 3.10
8
1
3
1
3.10 3
7 3.10
7
1
3 3
3.10 3.10
6 6
1
3 3
3.10 3.10
5 5
1
3 3
3.10 3.10
4 4
-1708.82
1
3 3
3.10 3.10
3 3
-1791.67
1
1
3 3
3.10 3.10
2 2
-1845.33
1
1
3 3
1
-3842.53 3.10 1 -4720.44
3.10
1
1
3
3 3.85
3.85 -2334.13
0
0
1
1
A
E
F
G
A
E
F
Ram: V_2 Ram: V_5

Dijagram reduktora: max N1= 242.51 / min N1= -3842.53 kN Dijagram reduktora: max N1= 37.45 / min N1= -4720.44 kN
Slika 8.9 - Normalna sila u zidovima G, B, 2 i 5

- 170 -
Diplomski rad
Zidovi (4,80m):
Zid 3 ......................... (D – C)
Zid 8 ......................... (D – C)
Slika 8.10 - Zid 4,80 m
Površina poprečnog preseka zida (slika 8.7):

A c  0 , 6 0  0 , 6 0  2  4 , 2 0  0 , 2 0  1, 5 6 m 2  N E d  0 , 4 0  1, 5 6  1 7 0 0 0  1 0 6 0 8 k N

Zid 3 (D – C) 480 cm 2918,19 kN 10608,00 kN Da
Zid 8 (D – C) 480 cm 9588,72 kN 10608,00 kN Da
Tabela 8.8 - Proračunske i dozvoljene normalne sile u zidovima 3 i 8

5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
5.40
3.60
4.80
4.80
11 5.40
5.40
11
99.57 1.55
10 3
10 1.55
9 1.55
9 1.55
1
3
3.10 3.10
8 8
1
3
3.10 3.10
7 7
1
3
3.10 3.10
6 6
1
3
3.10 3.10
5 5 3
1
3
3.10 3.10
1
4 4
1
3
3.10 3.10
3 3
1
3
3.10 3.10
2 2
1
3 -2093.24
-2918.19 3.10
1
-9588.72 3.10
1 -6428.08
1
3 3.85
3.85
0 -8204.97
0
1
A
E
F
G
A
E
F
Ram: V_3 Ram: V_8

Dijagram reduktora: max N1= 99.57 / min N1= -2918.19 kN Dijagram reduktora: max N1= -188.16 / min N1= -12417....
Slika 8.11 - Normalna sila u zidovima 3 i 8

- 171 -
Diplomski rad
Zid (4,20m):
Zid 5’ ........................ (E’ – E)
Zidovi ............................... (2,50m):
Zid E’ ................................ (5 – 5’)
Zid E................................. (5 – 5’)
Slika 8.12 - Zid liftovsko okno
Površina poprečnog preseka zida 4,20m (slika 8.7):

2
A c  3 .8 0  0 , 2 0  0 .7 6 m  N Ed  0 , 4 0  0 .7 6  1 7 0 0 0  5 1 6 8 k N
Površina poprečnog preseka zida 2,50m(slika 8.7):
A c  2 .5 0  0 , 2 0  0 .5 0 m 2  N E d  0 , 4 0  0 .5 0  1 7 0 0 0  3 4 0 0 k N
Ac  0 , 6 0  0 , 6 0  2 , 2 0  0 , 2 0  0 , 8 0 m 2  N Ed  0 , 4 0  0 , 8 0 1 7 0 0 0  5 4 4 0 kN

Zid 5’ (E’ – E) 420 cm 3084,13 kN 5168,00 kN Da
Zid E’ (5 – 5’) 250 cm 2383,22 kN 3400,00 kN Da
Zid E (5 – 5’) 250 cm 2442,12 kN 3400,00 kN Da
Tabela 8.9 - Proračunske i dozvoljene normalne sile u liftovskom oknu
- 172 -
Diplomski rad
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
5.40
11
-53.15
10 3 1.55
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
9 194.08 1.55 11
71.41
1
10 2 1.55
3
3.10 9 1.55
8 168.96 2
1
-9.15 2
3 1 8
-232.08 3.10
3.10 2
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
7 200.99
-88.24 -324.78 2 3.10
7
1
3
16.06 2
-12.78 3.10
6 191.92 -408.02 2 3.10
-136.09 6
1
2
3
3.10 -485.76 2 3.10
5 178.58 5
-191.21 2
1
3 -580.09 2 3.10
3.10 4
4 50.41 2
-300.89
1
3 -686.59 2 3.10
3
3.10 2
3 23.04
-311.62 -764.57 2 3.10
1
3 2
3.10 -785.72 2
48.97
2
-203.07 1 -2383.22 -771.50 2
2
3.10
1
3
3.10 2
1 248.74
-3084.13 0 -825.59
3.85
1
1
3.85
8
0 -1042.61
1
G
A
E
F
Ram: V_10 Ram: H_3

Dijagram reduktora: max N1= 248.74 / min N1= -3084.13 kN Dijagram reduktora: max N1= 71.41 / min N1= -2383.22 kN
Opt. 129: I-1xXIV

5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
11
-125.94 32.44
10 2 1.55
9 13.03 1.55
-143.65
2
1
3.10
8
-199.74
2
1
97.67 3.10
7
-320.02
2
1
89.39 3.10
6
-347.63
2
1
57.54 3.10
5
-346.61
2
1
3.10
4
-443.91
2
1
3.10
3
-450.81
2
1
3.10
2
-503.07
2
1
1 -2442.12 3.10
1
2
3.85
0 -751.10
1
1
Ram: H_4
Dijagram reduktora: max N1= 97.67 / min N1= -2442.12 kN
Slika 8.13 - Normalna sila u zidovima 5’ i E’
Slika 8.14 - Normalna sila u zidu E
- 173 -
Diplomski rad
- 174 -
Diplomski rad
8.3. Proračun međuspratnih pomeranja
Prema graničnim stanjima upotrebljivosti obezbeđuje se zahtev ograničenih oštećenja, odnosno
zahtev ograničenih relativnih spratnih pomeranja.
U zavisnosti od vrstee nekonstruktivnih elemenata redukovana spratna pomeranja moraju da se

zadrže u granicama između 0,5% i 1,0% spratne visine. Intezitet pomeranja zavisi od nekonstruktivnih
elemenata, koji načelno pomažu konstrukciji, ali su krti i karakterišu se naglim lom
lomom.
dr    h
Gde je
 - redukcioni faktor koji ukazuje na frekventne zemljotrese i vrednost zavisi od značaja zgrade
(preporučeno za I i II klasu značajnosti   0,5 , a za III i IV   0,4 )
dr - međuspratno relativno horizontalno pomeranje definisano
h - spratna visina
Tabela 8.10 - Uticaj vrste nekonstruktivnih elemenata na kriterijum ograničenja oštećenja
Zgrada ima krte nekonstruktivne elemente vezane za konstrukciju, II klase značajnosti, tada važi:
  h 0, 005  h
dr    0, 01h  Za spratne visine 3,10 m važi da je maksimalno dozvoljeno pomeranje
 0, 5
31 mm
* Nije potrebno redukovati zbir proračunskih vrednosti momenata savijanja za stubove, u smislu da
moraju biti bar za 30% veći od zbira proračunskih vrednosti momenata savijanja za grede. Ovaj uslov
vezan je za okvirne konstrukcije, dok ukrućene skeletne konstrukcije
konstrukcije nemaju ovakav problem. Svrha
redukcije je obezbeđenje elastičnog rada stubova, odnosno nemogućnost pojave plastičnih zglobova u
njima.
Pomoću programa Tower opcijama dimenzionisanje  beton  propisi  parametri proračuna

za EC8 (Capicity design)  izveštaj dolazi se do potrebnih podataka za kontrolisanje.
Svi uslovi su zadovoljeni
- 175 -
Diplomski rad
U sledećim tabeleama prikazani su rezultati proračuna međuspratnih pomeranja:
Međuspratna pomeranja - 14. SRSS: MAX(X,XI)+MAX(XII,XIII)

Nivo Z[m] Visina[m] dr(0°)[mm] dr(90°)[mm] dr.k[mm] Dlim[mm]
KROV 27.90 3.10 6.67 7.24 9.84 31.00
SPRAT VIII 24.80 3.10 7.48 6.88 10.16 31.00
SPRAT VII 21.70 3.10 8.00 7.27 10.81 31.00
SPRAT VI 18.60 3.10 8.07 7.36 10.92 31.00
SPRAT V 15.50 3.10 8.01 7.36 10.88 31.00
SPRAT IV 12.40 3.10 7.32 6.91 10.07 31.00
SPRAT III 9.30 3.10 7.04 6.72 9.73 31.00
SPRAT II 6.20 3.10 6.18 6.13 8.70 31.00
SPRAT I 3.10 3.10 5.66 5.88 8.16 31.00
PRIZEMLJE 0.00 3.85 2.51 4.20 4.90 38.50
Tabela 8.11 - Međuspratna pomeranja
- 176 -
Diplomski rad
8.4. Proračun koeficijenta osetljivosti na spratno pomeranje

Koeficijent osetljivosti  pokazuje koliko je konstrukcija osetljiva na uticaje drugog reda i računa se
kao:
Ptot  dr

Vtot  h
Gde je
Ptot - Ukupno vertikalno opterećenje iznad posmatranog sprata za seizmičku proračunsku situaciju
dr - Relativno spratno pomeranje
Vtot - Ukupno spratno seizmičko opterećenje
h - Spratna visina
Uslovi:
   0,3 --------------- (deformacijsko ograničenje  ne sme da pređe ovu vrednost)
 0   0,1 ------------ nije potrebna analiza drugog reda
 0,1 0,2 ---------- zahteva približna analiza drugog reda gde se uticaji seizmičkog dejstva
prvog reda E multipliciraju faktorom 1/ 1     , odnosno EEd ,tot  EEd ,0  1/ 1    ,
E d ,0
podrazumeva se postojanje spratnih dijafragmi

 0,2 0,3 ---------- zahteva se geometrijski nelinearna analiza konstrukcije
Načelno gornja granična vrednost, koeficijenta osetljivosti, za koju se konstrukcija projektuje za je
  0,2 , u slučaju prekoračenja potrebna je redukcija.
Pomoću programa Tower opcijama dimenzionisanje  beton  propisi  parametri proračuna
za EC8 (Capicity design)  izveštaj dolazi se do potrebnih podataka za kontrolisanje.
Svi uslovi su zadovoljeni7
7
Provereno u izveštaju programa
- 177 -
Diplomski rad
U sledećim tabeleama prikazani su rezultati proračuna međuspratnih pomeranja:
Koeficijent osetljivosti - 10. Sx (+e) (0°)

Nivo Z[m] Visina[m] Težina[kN] Seiz.s.[kN] Δs[mm] θ
KROV 27.90 3.10 5615.34 1106.17 6.67 0.011
SPRAT VIII 24.80 3.10 16836.62 2313.97 7.48 0.018
SPRAT VII 21.70 3.10 29892.46 3019.71 7.88 0.025
SPRAT VI 18.60 3.10 42898.05 3399.08 7.96 0.032
SPRAT V 15.50 3.10 55903.63 3756.39 7.90 0.038
SPRAT IV 12.40 3.10 69076.61 4171.27 7.22 0.039
SPRAT III 9.30 3.10 82403.04 4650.50 6.93 0.040
SPRAT II 6.20 3.10 95934.08 5179.56 6.07 0.036
SPRAT I 3.10 3.10 109652.66 5724.25 5.53 0.034
PRIZEMLJE 0.00 3.85 124484.18 6214.60 2.47 0.013
Tabela 8.12 - Koeficijent osetljivosti - 10. Sx (+e) (0°)
Koeficijent osetljivosti - 11. Sx (-e) (0°)

KROV 27.90 3.10 5615.34 1106.17 5.50 0.009
SPRAT VIII 24.80 3.10 16836.62 2313.97 7.47 0.018
SPRAT VII 21.70 3.10 29892.46 3019.71 8.00 0.026
SPRAT VI 18.60 3.10 42898.05 3399.08 8.07 0.033
SPRAT V 15.50 3.10 55903.63 3756.39 8.01 0.038
SPRAT IV 12.40 3.10 69076.61 4171.27 7.32 0.039
SPRAT III 9.30 3.10 82403.04 4650.50 7.04 0.040
SPRAT II 6.20 3.10 95934.08 5179.56 6.18 0.037
SPRAT I 3.10 3.10 109652.66 5724.25 5.66 0.035
PRIZEMLJE 0.00 3.85 124484.18 6214.60 2.51 0.013
Tabela 8.13 - Koeficijent osetljivosti - 11. Sx (-e) (0°)
Koeficijent osetljivosti - 12. Sy (+e) (90°)

KROV 27.90 3.10 5615.34 973.31 7.24 0.013
SPRAT VIII 24.80 3.10 16836.62 2246.25 6.87 0.017
SPRAT VII 21.70 3.10 29892.46 3098.34 7.24 0.023
SPRAT VI 18.60 3.10 42898.05 3543.27 7.34 0.029
SPRAT V 15.50 3.10 55903.63 3884.34 7.34 0.034
SPRAT IV 12.40 3.10 69076.61 4295.90 6.88 0.036
SPRAT III 9.30 3.10 82403.04 4799.27 6.69 0.037
SPRAT II 6.20 3.10 95934.08 5335.89 6.08 0.035
SPRAT I 3.10 3.10 109652.66 5857.99 5.80 0.035
PRIZEMLJE 0.00 3.85 124484.18 6340.18 4.03 0.021
Tabela 8.14 - Koeficijent osetljivosti - 12. Sy (+e) (90°)
- 178 -
Diplomski rad
Koeficijent osetljivosti - 13. Sy (-e) (90°)

KROV 27.90 3.10 5615.34 973.31 5.30 0.010
SPRAT VIII 24.80 3.10 16836.62 2246.25 6.88 0.017
SPRAT VII 21.70 3.10 29892.46 3098.34 7.27 0.023
SPRAT VI 18.60 3.10 42898.05 3543.27 7.36 0.029
SPRAT V 15.50 3.10 55903.63 3884.34 7.36 0.034
SPRAT IV 12.40 3.10 69076.61 4295.90 6.91 0.036
SPRAT III 9.30 3.10 82403.04 4799.27 6.72 0.037
SPRAT II 6.20 3.10 95934.08 5335.89 6.13 0.036
SPRAT I 3.10 3.10 109652.66 5857.99 5.88 0.035
PRIZEMLJE 0.00 3.85 124484.18 6340.18 4.20 0.021
Tabela 8.15 - Koeficijent osetljivosti - 13. Sy (-e) (90°)
Koeficijent osetljivosti - 13. Sy (-e) (90°)

KROV 27.90 3.10 5615.34 973.31 5.30 0.010
SPRAT VIII 24.80 3.10 16836.62 2246.25 6.88 0.017
SPRAT VII 21.70 3.10 29892.46 3098.34 7.27 0.023
SPRAT VI 18.60 3.10 42898.05 3543.27 7.36 0.029
SPRAT V 15.50 3.10 55903.63 3884.34 7.36 0.034
SPRAT IV 12.40 3.10 69076.61 4295.90 6.91 0.036
SPRAT III 9.30 3.10 82403.04 4799.27 6.72 0.037
SPRAT II 6.20 3.10 95934.08 5335.89 6.13 0.036
SPRAT I 3.10 3.10 109652.66 5857.99 5.88 0.035
PRIZEMLJE 0.00 3.85 124484.18 6340.18 4.20 0.021
Tabela 8.16 - Koeficijent osetljivosti - 13. Sy (-e) (90°)
Zadovoljenje uslova iz izveštaja:
Geometrijski uslov za grede 5.4.1.2.1 - (2) [ograničenje ekscentriciteta grede na spoju sa stubom]
Uslov je ispunjen.
Geometrijski uslov za grede 5.4.1.2.1 - (3) [ograničenje širine grede na spoju sa stubom]
Uslov je ispunjen.
Geometrijski uslov za grede 5.4.1.2.5 - (2a) [ekscentricitet]
Uslov je ispunjen.
Geometrijski uslov za grede 5.4.1.2.5 - (2b) [broj oslonaca]
Uslov je ispunjen
- 179 -
Diplomski rad
8.5. Kontrola napona u tlu

Naponi u tlu proveravaju se za sve neseizmičke kombinacije (G+Q), za seizmičke kombinacije
(G+Q+AEd) i za kompletnu šemu. Dobijene vrednosti prikazane su na slikama:
Opt. 191: [Neseizmičke] 15-108,111-128,131-188 σ,tla [kN/m²]

5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
147.64
A
170.39
193.13
5.40 215.88
B 289.22 238.62
261.37
291.17 284.11
4.80 306.86
C
293.47
290.92 304.31
4.80
D
E 3.60
300.06 306.04
5.40
F
5.40
G 306.85 298.62 300.41

2
Uticaji u pov. osloncu: max σ,tla= 306.85 / min σ,tla= 147.65 kN/m²
Slika 8.15 - Naponi u tlu usled neseizmičke kombinacije
- 180 -
Diplomski rad
Opt. 189: [Seizmičke kombinacije] 109,110,129,130 σ,tla [kN/m²]
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
122.28
A
141.16
160.05
5.40 178.93
B 197.81
216.69
245.82 235.58
4.80 254.46
C
4.80
D
E 3.60
5.40
F
253.57
5.40
G 235.70 240.60 254.45

2
8
Opt. 192: [Kompletna šema opterećenja] 1-188 276.51 σ,tla [kN/m²]
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
0.00
A
43.84
87.67
5.40 131.51
B 289.22 175.35
219.19
291.17 263.02
266.04 264.54 4.80 306.86
C
293.47
290.92 304.31
269.01 4.80
D 271.91
271.65
275.42
E 3.60
300.06 306.04
5.40
F
5.40
G 306.85 298.62 300.41

2
- 181 -
Diplomski rad
9. Dimenzionisanje Vladimir Muzalevski
9. Dimenzionisanje
Evrokod je zasnovan prema konceptu proračuna betonskih konstrukcija prema teoriji graničnih
stanja. To je stanje konstrukcije nakon koga ona ne ispunjava projektne kriterijume, odnosno
nije za korišćenje, ne zadovoljava integritet konstrukcije, trajnost i slično. Konstrukcija
projektovana prema graničnim stanjima može da izdrži sva opterećenja koja bi mogla da deluju
tokom njenog projektnog veka i ostane funkcionalna sa određenim stepenom pouzdanosti.
Proračun graničnog stanja nosivosti treba da zadovolji dva kriterijuma:
 Granično stanje nosivosti i

 Granično stanje upotrebljivosti
Prema graničnom stanju nosivosti konstrukcija se ispituje na lom i utvrđuje se potreban

koeficijent sigurnosti. Međutim, tada ostaje nepoznato ponašanje konstrukcije pre loma (u stanju
eksploatacije konstrukcije). Zbog toga se proračun sprovodi i prema graničnom stanju
upotrebljivosti. Graničnim stanje nosivosti obezbeđena je nosivost i stabilnost konstrukcije, a
graničnim stanjem upotrebljivosti obezbeđena je njena trajnost i funkcionalnost.
Granična stanja zavise od proračunskih situacija. One zavise od okolnosti pod kojima
konstrukcija opravdava svoju namenu, odnosno uzimaju u obzir sve uslove koji mogu da
nastanu prilikom izvođenja i eksploatacije konstrukcije. Klasifikuju se kao:
 Stalne – odgovaraju uslovima normalne upotrebe konstrukcije,

 Prolazne – odgovaraju privremenim uslovima kroz kakve konstrukcija „prolazi“ tokom izvođenja
ili popravke,
 Incidentne – odnose se na izuzetne uslove kojima konstrukcija može biti izložena tokom veka,
kakvi su na primer požari, eksplozije, udari…
 Seizmičke – odnose se na situacije zemljotresnog delovanja.
Granična stanja nosivosti se odnose na sigurnost ljudi, konstrukcija i sadržaja konstrukcija,

proračunski moraju biti dokazana (ako su relevantna) u odnosu na:
 EQU – Gubitak ravnoteže konstrukcije ili bilo kojeg njenog dela razmatranog kao kruto telo;
 STR – Unutrašnji lom ili prevelika deformacija konstrukcije ili konstrukcijskih elemenata;
 GEO – Lom ili prevelika deformacija tla kada čvrstoće tla ili stene imaju značajnog uticaja pri
određivanju uticaja nosivosti;
 FAT – Lom usled zamora konstrukcije ili njenih elemenata.
- 182 -
Diplomski rad
Prva
a tri granična stanja prikazana su na slici:
Slika 9.1 - Granična stanja nosivosti (EQU, STR i GEO)
Granična stanja upotrebljivosti se odnose na funkcionisanje konstrukcije ili njenih

elemenata, izgled objekta, deformacije, prsline i vibracije koje mogu da naprave štetu. Zavise od
krutosti i načina armiranja.
Sigurnost konstrukcije zavisi od niza faktora kao što su: nepredviđene okolnosti pri
građenju, geometrijske netačnosti, stepena
stepena održavanja konstrukcije, tačnosti proračunskog
modela i njegove aproksimacije sa stvarnim ponašanjem konstrukcije i slično..
Svi ovi faktori mogu delovati u različitim kombinacijama, tako da su oni promenljivog
karaktera. S toga problem se razmatra
razmatra na nivou verovatnoće, a ne kao problem mehanike.
Ovakav pristup naziva se pobabilistički – princip prihvatljivih verovatnoća. Verovatnoća se
ogleda u različitosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti, koji zavise od pouzdanosti konstrukcije,
manje ili veće
će verovatnoće delovanja pojedinih opterećenja i njihovih kombinacija.
Parcijalnim koeficijentima sigurnosti se obezbeđuje rezerva nosivosti konstrukcija i njihovih

delova, na način što se povećanjem opterećenja dobijaju veći uticaji od realnih na koje se
konstrukcija dimenzioniše i time stvara određen stepen sigurnosti. Za razliku od domaćih
standarda, Evrokod propisuje parcijalne koeficijente sigurnosti i za nosivost materijala, a ne
samo za dejstva.
Pored svih sigurnosnih mera, do kolapsa konstrukcija može doći i to najčešće usled lošeg
izvođenja, loše projektovanih detalja ili lošeg statičkog proračuna.
- 183 -
Diplomski rad
9.1. Dimenzionisanje ploča

Da bi se sprečio krt lom treba ploču obezbediti u svakom pravcu minimalnom armaturom.
Minimalna armatura proističe iz uslova ravnoteže sile zatezanja u betonu neposredno pred
pojavu prsline i sile zatezanja u armaturi na granici razvlačenja. Odnosno u trenutku kada se
pojavi prslina naponi zatezanja sa betona prelaze na armaturu, gde u datom trenutku armatura
ne sme da teče.
če. Posledica tečenja bi bila pojava jedne koncentrisane prsline. Dakle, minimalna
armatura obezbeđuje elastično ponašanje. Potreban izraz potekao i Evrokoda 2 glasi:
f ctm
As ,min  0, 26  b  d
f yk
Gde je :
b1m
fctm - srednja vrednost čvrstoće betona pri aksijalnom zatezanju
d - statička visina
f yk
- karakteristična vrednost granice razvlačenja armature
Temeljna ploča:
2, 9 cm 2
h  50 cm i d=45 cm  As ,min  0, 26   100  45  6, 789
500 m
Za temeljne ploče minimalni razmak šipki se usvaja jednakim 15 cm, tako da se usvaja
2
minimalna računska potrebna armatura  12 / 15  1,13  100  7, 53 cm '
15 m
Ostale ploče:
2, 9 cm 2
h  20 cm i d=17 cm  As ,min  0, 26   100  17  2, 56
500 m
2
Usvaja se minimalna računska potrebna armatura  8 / 15  0.50  100  3.33 cm'
15 m
Maksimalno dopušteni razmaci između susednih šipki armature prikazani su u tabeli 9.1.
Tabela 9.1 - Maksimalni razmaci šipki
Usvojeni maksimalni razmak šipki je 25 cm, 40 cm i 45 cm.
Za beton klase C30/37 minimalni geometrijski koeficijent armiranja  0,15% , a maksimalni

4% .
U svakoj tački ploče, za zadati pravac postavljanja armature, određuje se računski potrebna
armatura.
- 184 -
Diplomski rad
Definisanjem rastojanja armature od ivice preseka, karakteristika materijala u skladu sa EC

2 (EN 1992-1-1:2004)
1:2004) i čekiranjem opcije „Zone oslonaca“ zadati su ulazni podaci za lokalno
dimenzionisanje.
Opcija „zone oslonaca“ redukuje sve špiceve momenata savijanja u pločama,

pl na mestima
njihovog oslanjanja, tako što parabolično zaobli u zavisnosti od dimenzija oslonaca.
Slika 9.2 - Moment savijanja nad osloncima
Dimenzionisanje je izvršeno za kompletnu šemu opterećenja. Nakon dimenzionisanja

program prikazuje rezultate, odnosno potrebnu površinu armature. Sve ploče armirane su
posebno u gornjoj i posebno u donjoj zoni. Prikaz rezultata predstavljen je izolinijama u bojama
u skladu sa intezitetom vrednost
vrednosti.
U opciji „legenda za armaturu“ zadaje se usvojena minimalna armatura, nešto jača armatura
i armatura za pokrivanje ekstremnih vrednosti. Time su zadate vrednosti izolinija računski
potrebne armature.
Na mestima gde se armature dva pravca preklapaju, važi važi princip superpozicije. Tada
armatura od oba pravac se superponira i učestvuje u pokrivanju računski potrebne armature na
tom mestu.
U nastavku je prikazano dimenzionisanje, potrebne i usvojene površine armature za gornju i

donju zonu kod temeljne ploč
ploče,
e, prizemlja, tipskog sprata i krovne ploče. Za izveštaj su izabrane
karakteristične tačke na krajevima, sredini, u polju i na osloncima.
- 185 -
Diplomski rad
9.1.1. Temeljna ploča
Potrebna armatura Aa - d.zona [cm²/m]

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=5.00 cm
7.53 (Ø12/15)
10.05 (Ø16/20)
15.70 (Ø20/20)
21.96 (Ø25/20)

Aa - d.zona
Slika 9.3 - Potrebna armatura donje zone temeljne ploče

Usvojena armatura
5.40
4.20
5.40
Aa - d.zona [cm²/m]
5.40
5.40
5.40
5.40
)
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=5.00 cm °) 0° ) °) 0.00
=0 α= 90° =0
A 0(α 0°) 0( 0(α 0°)
12 /3 (α= 9 2 /3 (α= 12 /3 (α= 9 5.49
Ø /3 0 1 0 Ø /3 0
6 Ø 6/3 6
Ø1 Ø
1 Ø1 10.98
16.47
6 5.40 21.96
)
°) 0° ) °)
=0 α= ° =0
B 0(α 0°) 0( = 90 0(α 0°)
12 /3 (α= 9 /3 α 20 /3 (α= 9
Ø /3 0 12 0( Ø /3 0
6 Ø 6/3 0
Ø1 Ø2
0°)
°)
1
4 Ø
Ø16/3 0(α=0
Ø12/3 0(α=9
4.80
°)
0°) 0°) 0°) =0 ) 0°)
C (α= °) (α= °) (α= °) (α 90° (α= °)
2 /3 0 = 90 2 /3 0 = 90 2 /3 0 = 90 /30 (α= 2 /3 0 = 90
Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α 12 0 Ø1 /3 0(α
6 6 6 Ø 6/3 6
Ø1 Ø1 Ø1 Ø
1 Ø1
4.80
Ø12 /30(α=90°)
Ø12 /30(α=90°)
Ø12 /30(α=90°)
Ø16 /30(α=0°)
Ø16 /30(α=0°)
Ø16 /30(α=0°)
)
°) °) °) 0° °) °) °)
=0 =0 =0 α= 0°) =0 =0 ) =0
D 0(α 90°) 0(α 90°) 0(α 90°) 0(
/3 (α=
9 0(α 90°) (α 90° 0(α 90°)
2 /3 = 2 /3 = 2 /3 = 0 2 /3 = /3 0 α= 2 /3 =
Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø2 0 /3 0 Ø1 /3 0(α 12 0( Ø1 /3 0(α
6 6 6 6 Ø 6/3 6
Ø1 Ø1 Ø1 Ø2 Ø1 1 Ø1
Ø
°)
0°)
°) 3.60
0(α= 0
°) °) °) °) =0 ) °)
=0 =0 =0 =0 =0
0(α= 9
E 0(α 90°) 0(α 90°) 0(α 90°) 0(α 90°) (α 90° 0(α 90°)
°)
°)
°)
°)
2 /3 2 /3 2 /3 2 /3 3 0 α= 2 /3
Ø12/3 0(α=90
Ø12/3 0(α=90
Ø16/3 0(α=0
Ø16/3 0(α=0
= = = = / =
Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α
Ø16 /3
3 12 0(
Ø12 /3
6 6 6 6 Ø 6/3 6
Ø1 Ø1 Ø1 Ø1 Ø1
Ø20 /3 (α= 0°)
°)
90°)
1
°)
0 /3 (α=0
Ø
=90
90°)
=0°)
0(α=
1
0
/3 0
0(α
5.40
0 /3
Ø12/3 0(α=
Ø16/3 0(α
Ø20
Ø2
°)
0°) 0°) 0°) 0°) 0°)
Ø2
=0 )
F (α= °) (α= °) (α= °) (α= °) (α 90° (α= °)
2 /3 0 = 90 2 /3 0 = 90 2 /3 0 = 90 2 /3 0 = 90 /30 (α= 2 /3 0 = 90
Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α Ø1 /3 0(α 12 0 Ø1 /3 0(α
6 6 6 6 Ø 6/3 6
=0°)
Ø1 Ø1 Ø1 Ø1 Ø1
)
1
= 90°
Ø
/3 0(α =0°)
2
/3 0(α
°)
/3 0(α
=90
5.40
α
/3 0(
Ø20
5
Ø20
)
°) °) °) °) °) 0° ) °)
=0 =0 =0 =0 =0 =0
Ø16
G 0(α 0°) 0(α 0°) 0(α 0°) 0(α 0°) 0(α 0°) α= 90° 0(α 0°)
0(
Ø12
12 /3 (α= 9 12 /3 (α= 9 12 /3 (α= 9 12 /3 (α= 9 12 /3 (α= 9 2 /3 (α= 12 /3 (α= 9

Ø /3 0 Ø /3 0 Ø /3 0 Ø /3 0 Ø /3 0 1 0 Ø /3 0
6 6 6 6 6 Ø 6/3 6
Nivo: TEMELJI [-3.85 m] Ø1 Ø1 Ø1 Ø1 Ø1 Ø
1 Ø1
Aa - d.zona
1
Slika 9.4 - Usvojena armatura donje zone temeljne ploče
- 186 -
Aa - g.zona
F
E
D
C
B
A
G
1
Usvojena armatura
Ø Ø
Ø 1 Ø 2
16 6 /3 20 0 /3
9. Dimenzionisanje
/3 0(α /3 0(α

0( 0(
α= =0° α= =0° 5.40
90 ) 90 )
°) °)
Aa - g.zona
2
Ø Ø
Potrebna armatura
Ø 1 Ø 1
16 6 /3 16 6 /3
/3 0(α /3 0(α

0( 0(
α= =0° α= =0° 5.40
90 ) 90 )
°) °)
3
Ø Ø Ø
Ø 2 Ø 1 Ø 1
20 0 /3 16 6 /3 16 6 /3
/3 0(α /3 0(α /3 0(α
0( 0( 0(
α= =0° α= =0° α= =0° 5.40
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=5.00 cm

90 ) 90 ) 90 )
°) °) °)
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=5.00 cm
4
Ø Ø Ø
0/
Ø2
2 1 2
3
Ø Ø Ø
20 0 /3 16 6 /3 20 0 /3
Ø2 0 /3 0
α=
/3 0(α /3 0(α /3 0(α
(α
0( 0( 0(
)
α= =0° α= =0° α= =0° 5.40
0( = 90
- 187 -
°
0° )
90 ) 90 ) 90 )
°) °) °)
5
Ø Ø Ø Ø
Ø 2 Ø 1 Ø 1 Ø 20
20 0 /3 16 6 /3 16 6 /3 20 /3
/3 0(α /3 0(α /3 0(α /3 0(α
0( 0( 0( 0(
α= =0° α= =0° α= =0° α= =0° 5.40
90 ) 90 ) 90 ) 90 )
°) °) °) °)
6
Ø1 Ø1
Ø1 6 /3 Ø1 6 /3
6/ 0 6/ 0
3 0 (α= 3 0 (α=
(α 0 (α 0 4.20
=9 °) =9 °)
0° 0°
) )
7
Ø Ø Ø Ø
Ø 2 Ø 2 Ø 2
Ø1
Ø 20
6/
20 0 /3 20 0 /3 20 0 /3 20 /3
6 /3
Slika 9.6 - Usvojena armatura gornje zone temeljne ploče

Slika 9.5 - . Potrebna armatura gornje zone temeljne ploče
-0.00
-7.53 (Ø12/15)
-10.05 (Ø16/20)
-13.59 (Ø20/20)
/3 0(α /3 0(α /3 0(α /3 0(α

0( 0( 0( 0(
5.40
Aa - g.zona [cm²/m]
α= =0° α= =0° α= =0° α= =0°
Ø1 3 0(α=
=0
9
90 ) 90 ) 90 ) 90 )
°)
°) °) °) °)
0(α 0°)
8
5.40
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
-10.19
-13.59
0.00
-3.40
-6.80
Vladimir Muzalevski
Diplomski rad
Diplomski rad
Nivo: TEMELJI [-3.85 m] Nivo: TEMELJI [-3.85 m] Nivo: TEMELJI [-3.85 m]

EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
d,pl=50.0 cm d,pl=50.0 cm d,pl=50.0 cm
C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15)
[SP] [SP] [SP]
Gornja zona: S500H (a=5.0 Gornja zona: S500H (a=5.0 Gornja zona: S500H (a=5.0
cm) cm) cm)
Donja zona: S500H (a=5.0 Donja zona: S500H (a=5.0 Donja zona: S500H (a=5.0
cm) cm) cm)
Kompletna šema opterećenja Kompletna šema opterećenja Kompletna šema opterećenja
Tačka 1 Tačka 2 Tačka 3
X=2.05 m; Y=7.99 m; Z=-3.85 X=13.10 m; Y=2.77 m; Z=- X=23.23 m; Y=9.88 m; Z=-
m 3.85 m 3.85 m
Pravac 1: (α=0°) Pravac 1: (α=0°) Pravac 1: (α=0°)
Merodavna kombinacija: Merodavna kombinacija: Merodavna kombinacija:
1.35xI+1.50xII+1.05xIII+1.05x 1.35xI+1.05xII+1.05xIII+ 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xI
IV +1.05xIV+0.75xV+1.50xIX V-1.00xXIV
+0.75xV+0.90xVII Mu = 159.73 kNm Mu = 99.15 kNm
Mu = -208.40 kNm Nu = 69.92 kN Nu = 54.54 kN
Nu = -40.42 kN εb/εa = -1.647/25.000 ‰ εb/εa = -1.208/25.000 ‰
εb/εa = -2.187/25.000 ‰ Ag1 = 9.23 cm²/m Ag1 = 0.00 cm²/m
Ag1 = 10.48 cm²/m Ad1 = 0.00 cm²/m Ad1 = 5.84 cm²/m
Ad1 = 0.05 cm²/m Usvojeno (gornja zona): Usvojeno (gornja zona):
Usvojeno (gornja zona): Ø20/30 (10.47 cm²/m) Ø25/20 (24.54 cm²/m)
Ø20/30 (10.47 cm²/m) Usvojeno (donja zona): Ø20/30 (10.47 cm²/m)
Usvojeno (donja zona): Ø20/20 (15.71 cm²/m) Usvojeno (donja zona):
Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø25/20 (24.54 cm²/m)
Procenat armiranja: 0.34% Procenat armiranja: 0.66% Ø16/30 (6.70 cm²/m)
Procenat armiranja: 1.33%

1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+0.60xI 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xI
+1.05xIV+0.75xV+0.90xVIII V-1.00xXIV V-1.00xXIV
Mu = -164.29 kNm Mu = 239.67 kNm Mu = 85.93 kNm
Nu = -113.65 kN Nu = 20.08 kN Nu = 162.68 kN
εb/εa = -1.948/25.000 ‰ εb/εa = -2.373/25.000 ‰ εb/εa = -1.190/25.000 ‰
Ag2 = 7.21 cm²/m Ag2 = 12.42 cm²/m Ag2 = 2.40 cm²/m
Ad2 = 0.00 cm²/m Ad2 = 0.08 cm²/m Ad2 = 6.33 cm²/m
Usvojeno (gornja zona): Usvojeno (gornja zona): Usvojeno (gornja zona):
Ø20/30 (10.47 cm²/m) Ø20/30 (10.47 cm²/m) Ø25/20 (24.54 cm²/m)
Usvojeno (donja zona): Usvojeno (donja zona): Ø20/30 (10.47 cm²/m)
Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø20/20 (15.71 cm²/m) Usvojeno (donja zona):
Procenat armiranja: 0.34% Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø25/20 (24.54 cm²/m)
Procenat armiranja: 0.66% Ø16/30 (6.70 cm²/m)
Tabela 9.2 - Dimenzionisanje temeljne ploče – tačke 1, 2 i 3
- 188 -
Diplomski rad
Nivo: TEMELJI [-3.85 m] Nivo: TEMELJI [-3.85 m] Nivo: TEMELJI [-3.85 m]

EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
[SP] [SP] [SP]
cm) cm) cm)
Donja zona: S500H (a=5.0 Donja zona: S500H (a=5.0 cm) Donja zona: S500H (a=5.0
cm) Kompletna šema opterećenja cm)
Kompletna šema opterećenja Kompletna šema opterećenja
X=23.70 m; Y=22.10 m; X=33.50 m; Y=1.39 m; X=34.04 m; Y=25.96 m;
Z=-3.85 m Z=-3.85 m Z=-3.85 m
1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+
+1.05xIV+0.75xV+0.90xVIII +1.05xIV+0.75xV+0.90xVI +0.60xIV+1.00xIV
Mu = -203.41 kNm Mu = -124.03 kNm Mu = -99.31 kNm
Nu = -39.65 kN Nu = 15.79 kN Nu = 33.14 kN
εb/εa = -2.126/25.000 ‰ εb/εa = -1.482/25.000 ‰ εb/εa = -1.244/25.000 ‰
Ag1 = 10.22 cm²/m Ag1 = 6.66 cm²/m Ag1 =5.58 cm²/m
Ø20/20 (15.71 cm²/m) Ø20/30 (10.47 cm²/m) Ø20/20 (15.71 cm²/m)
Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø16/30 (6.70 cm²/m)
Procenat armiranja: 0.66% Procenat armiranja: 0.54% Procenat armiranja: 0.66%

1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+1.05xI 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+
+1.05xIV+0.75xV+0.90xVIII V-1.00xXIV +1.05xIV+0.75xV+0.90xIX
Mu = -117.93 kNm Mu =-184.41 kNm Mu = -141.07 kNm
Nu = -32.37 kN Nu = -48.93 kN Nu = -18.45 kN
εb/εa = -1.391/25.000 ‰ εb/εa = -1.720/25.000 ‰ εb/εa = -1.639/25.000 ‰
Ø20/20 (15.71 cm²/m) Ø20/30 (10.47 cm²/m) Ø20/20 (15.71 cm²/m)
Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø16/30 (6.70 cm²/m) Ø16/30 (6.70 cm²/m)
Tabela 9.3 - Dimenzionisanje temeljne ploče – tačke 4, 5 i 6
- 189 -
Diplomski rad
9.1.2. Ploča u prizemlju

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm 7.53 (Ø12/15)
10.05 (Ø16/20)
12.28 (Ø20/20)

Aa - d.zona
Slika 9.7 - Potrebna armatura donje zone prizemlja

Usvojena armatura 5.40 Aa - d.zona [cm²/m]
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
A C 30, S500H, a=3.00 cm 0.00
3.07
6.14
5.40 9.21
12.28
)
B 0(α= 0°
Ø10 /2 )
4 Ø10 /2
0(α=90° 6
4.80
0(α = 0°)
0°)
C
=9
Ø1 /2 0(α
°)
=0 )
(α 90°
0
0 /2
2 0 α=
Ø1
/
10 0(
Ø 0/2 4.80
1
Ø 0°)
= )
(α 0°
D /2 0 α=9
0 (
Ø1 /2 0
0
Ø1 °)
1 = 0 °)
(α 0 3.60
3 0 /2 0 α=9
(
E Ø1 /2 0
0
Ø1
5
α=0°)
α=90°)
α=0°)
α=90°)
5.40
2 °)
=0
Ø10 /2 0(
Ø10 /2 0(
0(α °)
Ø10 /2 0(
Ø10 /2 0(
F 0 /2 α= 90
Ø1 0(
10 /2
Ø
/2 0(α 0°)
°)
=90
=
/2 0(α
= 9 °)
0
Ø10
5.40
0°
2 0 (α=
Ø10
0
(α
Ø1 10 /2
G
Ø
0/

Aa - d.zona
1
Slika 9.8 - Usvojena armatura donje zone prizemlja
- 190 -
Diplomski rad
Potrebna armatura Aa - g.zona [cm²/m]
-10.25 (Ø20/20)
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm -10.05 (Ø16/20)
-7.53 (Ø12/15)
-0.00

Aa - g.zona
Slika 9.9 - Potrebna armatura gornje zone prizemlja

Usvojena armatura Aa - g.zona [cm²/m]
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
A C 30, S500H, a=3.00 cm -10.25
0°) -7.69
Ø10/2 0(α=
=90°)
Ø10/20(α -5.13
5.40 -2.56
0.00
B α=0°)
Ø10 /2 0(
α=90°)
/2 0(α =0°)
/2 0(
°)
Ø10
=90
/2 0(α
4.80
Ø10
Ø10
C
0°)
(α= °)
0 /2 0 = 90
Ø1 /2 0(α α= 0°)
α=90°)
=9 )
0
0(α =0°
Ø1
0°)
Ø10 /2 0(
4.80
(α
Ø10 /2 0(
)
Ø1 2 /2 0
0°
α= 0°)
0(
0 /2
Ø1
D 9
0 /2 (α=
Ø1 0 /2 0
Ø1 °)
= 0 °)
(α 0 3.60
/2 0 α= 9
0 (
E Ø1 0 /2 0
Ø1
α= 0°)
α=90°)
α= 0°)
α=90°)
5.40
)
= 0°
Ø10 /2 0(
Ø10 /2 0(
0(α °) = 0°)
Ø10 /2 0(
Ø10 /2 0(
F α=0°) 0 /2 α= 90
Ø10 /2 0( Ø1 ( /2 0(α 0°)
α=90°) 0 /2
0 Ø10 9
Ø10 /2 0( Ø1 /2 0(α=
/2 0(α 0°)
0
°)
Ø1
= 90
=
/2 0(α
= 9 °)
0
Ø10
5.40
0°
2 0 (α=
Ø10
α=0°)
0
Ø10 /2 0(
(α
Ø1 10 /2
α=90°)
G Ø10 /2 0(
Ø
0/

Aa - g.zona
1
Slika 9.10 - Usvojena armatura gornje zone prizemlja
- 191 -
Diplomski rad
Nivo: PRIZEMLJE [0.00 m] Nivo: PRIZEMLJE [0.00 m] Nivo: PRIZEMLJE [0.00 m]

EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
C 30 (γC = 1.50, γS = C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15)
1.15) SP] SP] SP]
Gornja zona: S500H Gornja zona: S500H a=3.0cm) Gornja zona: S500H a=3.0cm)
a=3.0cm) Donja zona:S500H (a=3.0 cm) Donja zona:S500H (a=3.0 cm)
Donja zona:S500H (a=3.0 Kompletna šema opterećenja Kompletna šema opterećenja
cm)
Kompletna šema
opterećenja
X=2.55 m; Y=12.88 m; X=13.64 m; Y=7.06 m; Z=0.00 X=20.22 m; Y11.83 m; Z=0.00
Z=0.00 m m m
1.00xI-1.00xXIV 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xIV 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xIV
Mu = 3.62 kNm -1.00xXIV -1.00xXIV
Nu = 55.30 kN Mu = 4.99 kNm Mu = -4.07 kNm
εb/εa = -0.485/25.000 ‰ Nu = 41.61 kN Nu = 162.70 kN
Ag1 = 0.44 cm²/m εb/εa = 0.528/25.000 ‰ εb/εa = -1.014/25.000 ‰
Ad1 = 1.16 cm²/m Ag1 = 0.13 cm²/m Ag1 = 2.29 cm²/m
Usvojeno (gornja zona): Ad1 = 1.22 cm²/m Ad1 = 2.74 cm²/m
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Usvojeno (gornja zona): Usvojeno (gornja zona):
Usvojeno (donja zona): Ø12/20 (5.65 cm²/m) Ø16/20 (10.05 cm²/m)
Ø8/15 (3.35 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Procenat armiranja: Usvojeno (donja zona): Usvojeno (donja zona):
0.25% Ø8/15 (3.35 cm²/m) Ø16/20 (10.05 cm²/m)
Procenat armiranja: 0.53% Ø8/15 (3.35 cm²/m)

1.35xI+1.05xII+1.50xIII+ 1.00xI-1.00xXIV 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xIV
+1.05xIV+0.75xV+0.90xI Mu = 3.89 kNm -1.00xXIV
X Nu = 21.55 kN Mu = 7.51 kNm
Mu = 7.72 kNm εb/εa = -0.646/25.000 ‰ Nu = 177.03 kN
Nu = 39.79 kN Ag2 = 0.29 cm²/m εb/εa = -1.073/25.000 ‰
εb/εa = 0.784/25.000 ‰ Ad2 = 0.77 cm²/m Ag2 = 2.50 cm²/m
Ag2 = 0.16 cm²/m Usvojeno (gornja zona): Ad2 = 2.99 cm²/m
Ad2 = 1.58 cm²/m Ø8/30 (1.68 cm²/m) Usvojeno (gornja zona):
Usvojeno (gornja zona): Usvojeno (donja zona): Ø16/20 (10.05 cm²/m)
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/15 (3.35 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Usvojeno (donja zona): Procenat armiranja: 0.25% Usvojeno (donja zona):
Ø8/15 (3.35 cm²/m) Ø16/20 (10.05 cm²/m)
Procenat armiranja: Ø8/15 (3.35 cm²/m)
0.25% Procenat armiranja: 1.26%
Tabela 9.4 - Usvojena armatura gornje zone prizemlja
- 192 -
Diplomski rad
Nivo: PRIZEMLJE [0.00 m] Nivo: PRIZEMLJE [0.00 m] Nivo: PRIZEMLJE [0.00 m]

EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
SP] SP] SP]
Gornja zona: S500H Gornja zona: S500H Gornja zona: S500H
a=3.0cm) a=3.0cm) a=3.0cm)
Donja zona:S500H (a=3.0 Donja zona:S500H (a=3.0 Donja zona:S500H (a=3.0
cm) cm) cm)
X=23.70 m; Y=23.04 m; X=29.75 m; Y=8.45 m; Z=0.00 X=34.04 m; Y=23. m; Z=0.00
Z=0.00 m m m
1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xI 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xI 1.00xI-1.00xXIV
V-1.00xXIV V-1.00xXIV Mu = 0.74 kNm
Mu = 7.79 kNm Mu = -3.08 kNm Nu = 123.29 kN
Nu = 51.71 kN Nu = 28.37 kN εb/εa = -0.519/25.000 ‰
εb/εa = -0.651/25.000 ‰ εb/εa = -0.599/25.000 ‰ Ag1 = 1.75 cm²/m
Ag1 = 0.00 cm²/m Ag1 = 0.73 cm²/m Ad1 = 1.46 cm²/m
Ad1 = 1.76 cm²/m Ad1 = 0.42 cm²/m Usvojeno (gornja zona):
Usvojeno (gornja zona): Usvojeno (gornja zona): Ø12/30 (3.77 cm²/m)
Ø12/30 (3.77 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Usvojeno (donja zona): Usvojeno (donja zona):
Ø14/20 (7.70 cm²/m) Procenat armiranja: 0.25% Ø8/15 (3.35 cm²/m)
Ø8/15 (3.35 cm²/m) Procenat armiranja: 0.94%
Procenat armiranja: 0.82% Pravac 2: (α=90°)
Merodavna kombinacija: Pravac 2: (α=90°)
Pravac 2: (α=90°) 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xI Merodavna kombinacija:
Merodavna kombinacija: V-1.00xXIV 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xI
1.00xI-1.00xXIV Mu = 8.03 kNm V-1.00xXIV
Mu = -0.33 kNm Nu = 8.30 kN Mu = 11.31 kNm
Nu = 133.63 kN εb/εa = -0.893/25.000 ‰ Nu = 54.09 kN
εb/εa = -0.453/25.000 ‰ Ag2 = 0.00 cm²/m εb/εa = -1.087/25.000 ‰
Ag2 = 1.53 cm²/m Ad2 = 1.21 cm²/m Ag2 = 2.19 cm²/m
Ad2 = 1.83 cm²/m Usvojeno (gornja zona): Ad2 = 0.50 cm²/m
Usvojeno (gornja zona): Ø12/20 (5.65 cm²/m) Usvojeno (gornja zona):
Ø12/30 (3.77 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø12/20 (5.65 cm²/m)
Ø14/20 (7.70 cm²/m) Procenat armiranja: 0.53% Ø8/15 (3.35 cm²/m)
Tabela 9.5 - Dimenzionisanje ploče u prizemlju – tačke 4, 5 i 6
- 193 -
Diplomski rad
9.1.3. Ploča tipskog sprata

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm
2.56 (Ø8/15)
3.95 (Ø10/20)
5.65 (Ø12/20)
7.02 (Ø14/20)
Nivo: SPRAT I (TIPSKI SPRAT) [3.10 m]

Aa - d.zona
Slika 9.11 - Potrebna armatura donje zone tipskog sprata

Usvojena armatura
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
A C 30, S500H, a=3.00 cm 0.00
2.03
4.06
5.40 6.08
5 8.11
B
4.80
6 4.80
°)
D = 0 °)
(α 0
/2 0 α=9
0 (
Ø1 0 /2 0
1 Ø1 4 3.60
E
5.40
3
2 5.40
Nivo: SPRAT II [6.20 m]

Aa - d.zona
1
Slika 9.12 - Usvojena armatura donje zone tipskog sprata
- 194 -
Diplomski rad
-7.60 (Ø14/20)
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm -5.65 (Ø12/20)
-3.95 (Ø10/20)
-2.56 (Ø8/15)
-0.00

Aa - g.zona
Slika 9.13 - Potrebna armatura gornje zone tipskog sprata

Usvojena armatura
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
A C 30, S500H, a=3.00 cm -8.82
-6.62
-4.41
5.40 -2.21
0.00
B
4.80
4.80
)
0°
D α= 0°)
0( 9
0 /2 (α=
Ø1 0 /2 0 )
0°
Ø1 α= 0°)
0( 3.60
0 /2 (α= 9
E Ø1 /2 0
0
Ø1
α=0°)
α=90°)
α=0°)
α=90°)
5.40
°)
=0
Ø10 /2 0(
Ø10 /2 0(
0(α °)
Ø10 /2 0(
Ø10 /2 0(
F 0 /2 α= 90
Ø1 0(
10 /2
Ø
= 9 °)
0
)
5.40
0°
2 0 (α=
0
(α
Ø1 10 /2
G
Ø
0/
Nivo: SPRAT II [6.20 m]

Aa - g.zona
1
Slika 9.14 - Usvojena armatura gornje zone tipskog sprata
- 195 -
Diplomski rad
Nivo: SPRAT I (TIPSKI Nivo: SPRAT I (TIPSKI Nivo: SPRAT I (TIPSKI

SPRAT) [3.10 m] SPRAT) [3.10 m] SPRAT) [3.10 m]
EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
[SP] [SP] [SP]
cm) cm) cm)
Donja zona: S500H (a=3.0 Donja zona: S500H (a=3.0 Donja zona: S500H (a=3.0
cm) cm) cm)
X=3.04 m; Y=12.34 m; X=12.02 m; Y=2.31 m; X=29.75 m; Y=2.70 m; Z=6.20
Z=6.20 m Z=6.20 m m
1.35xI+1.50xII+1.05xIII+1.05xI 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60x 1.00xI-1.00xXIV
V+ IV-1.00xXIV Mu = -1.98 kNm
+0.90xVIII Mu = 4.55 kNm Nu = 13.98 kN
Mu = 6.10 kNm Nu = 15.69 kN εb/εa = -0.548/25.000 ‰
Nu = -1.02 kN εb/εa = -0.587/25.000 ‰ Ag1 = 0.40 cm²/m
εb/εa = -0.804/25.000 ‰ Ag1 = 0.00 cm²/m Ad1 = 0.33 cm²/m
Ag1 = 0.00 cm²/m Ad1 = 0.83 cm²/m Usvojeno (gornja zona):
Ad1 = 0.82 cm²/m Usvojeno (gornja zona): Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Usvojeno (gornja zona): Ø8/30 (1.68 cm²/m) Usvojeno (donja zona):
Ø8/25 (2.01 cm²/m) Ø8/25 (2.01 cm²/m) Procenat armiranja: 0.57%
Procenat armiranja: 0.18% Procenat armiranja: 0.27%

1.35xI+1.05xII+1.05xIII+ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+0.75xI
+1.05xIV+0.75xV+1.50xIX +1.05xIV+0.75xV+0.90xVI V+ 0.90xXIV
Mu = 3.16 kNm Mu = 9.69 kNm Mu = 9.43 kNm
Nu = 1.94 kN Nu = 14.89 kN Nu =-0.79 kN
εb/εa = -0.545/25.000 ‰ εb/εa = -0.972/25.000 ‰ εb/εa = -1.024/25.000 ‰
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Usvojeno (donja zona): Usvojeno (donja zona): Usvojeno (donja zona):
Ø8/25 (2.01 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø14/20 (7.70 cm²/m)
Procenat armiranja: 0.18% Ø8/25 (2.01 cm²/m) Ø8/25 (2.01 cm²/m)
Procenat armiranja: 0.27% Procenat armiranja: 0.57%
Tabela 9.5. Dimenzionisanje ploče tipskog sprata – tačke 1, 2 i 3
- 196 -
Diplomski rad
Nivo: SPRAT I (TIPSKI SPRAT) Nivo: SPRAT I (TIPSKI Nivo: SPRAT I (TIPSKI SPRAT)
[3.10 m] SPRAT) [3.10 m] [3.10 m]
EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) C 30 (γC = 1.50, γS = C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15)
[SP] 1.15) [SP] [SP]
Gornja zona: S500H (a=3.0 cm) Gornja zona: S500H Gornja zona: S500H (a=3.0 cm)
Donja zona: S500H (a=3.0 cm) (a=3.0 cm) Donja zona: S500H (a=3.0 cm)
Kompletna šema opterećenja Donja zona: S500H Kompletna šema opterećenja
(a=3.0 cm)
Kompletna šema
opterećenja

X=18.73 m; Y=12.34 m; X=25.15 m; Y=25.47 m; X=34.58 m; Y=16.80 m; Z=8.20
Z=8.20 m Z=8.20 m m
1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xIV- 1.00xI-1.00xXIV 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xIV-
1.00xXIV Mu = 7.89 kNm 1.00xXIV
Mu = 7.63 kNm Nu = 11.74 kN Mu = 8.47 kNm
Nu =15.18 kN εb/εa = -0.887/25.000 ‰ Nu = 12.61 kN
εb/εa = -0.833/25.000 ‰ Ag1 = 0.00 cm²/m εb/εa = -0.902/25.000 ‰
Ag1 = 0.00 cm²/m Ad1 = 1.24 cm²/m Ag1 = 0.00 cm²/m
Ad1 = 1.25 cm²/m Usvojeno (gornja zona): Ad1 = 1.33 cm²/m
Usvojeno (gornja zona): Ø8/30 (1.68 cm²/m) Usvojeno (gornja zona):
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/25 (2.01 cm²/m) Ø8/25 (2.01 cm²/m)
Ø8/25 (2.01 cm²/m) Procenat armiranja: Procenat armiranja: 0.18%
Procenat armiranja: 0.27% 0.27%
Pravac 2: (α=90°)
Merodavna kombinacija:
Pravac 2: (α=90°) 1.00xI-1.00xXIV
Merodavna kombinacija: Mu = 6.61 kNm Pravac 2: (α=90°)
1.00xI+0.30xII+0.60xIII+ Nu = -1.51 kN Merodavna kombinacija:
+0.60xIV-1.00xV εb/εa = -0.842/25.000 ‰ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+
Mu = 5.47 kNm Ag2 = 0.00 cm²/m +1.05xIV+0.75xV+0.90xVI
Nu = 21.72 kN Ad2 = 0.88 cm²/m Mu = 5.30 kNm
εb/εa = -0.683/25.000 ‰ Usvojeno (gornja zona): Nu =16.97 kN
Ag2 = 0.11 cm²/m Ø8/30 (1.68 cm²/m) εb/εa = -0.644/25.000 ‰
Ad2 = 1.02 cm²/m Usvojeno (donja zona): Ag2 = 0.00 cm²/m
Usvojeno (gornja zona): Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ad2 = 0.95 cm²/m
Ø12/30 (3.77 cm²/m) Ø8/25 (2.01 cm²/m) Usvojeno (gornja zona):
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Usvojeno (donja zona): Usvojeno (donja zona):
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/25 (2.01 cm²/m)
Tabela 9.6 - Dimenzionisanje ploče tipskog sprata – tačke 4, 5 i 6
- 197 -
Diplomski rad
9.1.4. Krovna ploča

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm 2.30 (Ø8/15)

Aa - d.zona
Slika 9.15 - Potrebna armatura donje zone krovne ploče

Usvojena armatura
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
A
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm 0.00
0.58
1.16
5.40 1.73
2.31
B
4.80
1 4 4.80
6 3.60
E
°)
=0 °)
(α 0
/ 20 α=9
Ø8 20 (
8 /
Ø
3 5.40
2
5.40
5
G
Aa - d.zona
1
Slika 9.16 - Usvojena armatura donje zone krovne ploče
- 198 -
Diplomski rad
-7.20 (Ø14/20)
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm -5.65 (Ø12/20)
-3.95 (Ø10/20)
-2.56 (Ø8/15)
-0.00

Aa - g.zona
Slika 9.17 - Potrebna armatura gornje zone krovne ploče

Usvojena armatura
5.40
4.20
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
A
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm -7.20
-5.40
-3.60
5.40 -1.80
0.00
B
4.80
C
Ø8/3 (α=0 °)
Ø8/3 (α=0 °)
)
)
9 0°
9 0°
0 (α=
0 (α= 4.80
0
0
Ø8/3
Ø8/3
3.60
E )
0°
α= 0°)
0(
8/ 3 (α=9
Ø 30
90 )
/
α= =0°
Ø8
°)
/3 0(α
5.40
10 3
Ø 10 /
0(
Ø
5.40
0 °)
0 (α= °)
Ø8/3 0
G /30 (α=9
Ø8
Aa - g.zona
1
Slika 9.18 - Usvojena armatura gornje zone krovne ploče
- 199 -
Diplomski rad
Nivo: KROV [27.90 m] Nivo: KROV [27.90 m] Nivo: KROV [27.90 m]

EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) [SP]
[SP] [SP] Gornja zona: S500H (a=3.0 cm)
Gornja zona: S500H (a=3.0 Gornja zona: S500H (a=3.0 Donja zona: S500H (a=3.0 cm)
cm) cm) Kompletna šema opterećenja
Donja zona: S500H (a=3.0 Donja zona: S500H (a=3.0
cm) cm)
Kompletna šema Kompletna šema
opterećenja opterećenja
X=13.10 m; Y=16.60 m; X=12.56 m; Y=3.44 m; X=22.22 m; Y=7.13 m;
Z=27.90 m Z=27.90 m Z=27.90 m
1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+
+0.75xIV+0.90xV +0.75xIV+0.90xV +0.60xIV-1.00xV
Mu = 11.00 kNm Mu = 10.91 kNm Mu = -0.47 kNm
Nu = -8.58 kN Nu = 1.62 kN Nu = 21.31 kN
εb/εa = -1.151/25.000 ‰ εb/εa = -1.117/25.000 ‰ εb/εa = -0.319/25.000 ‰
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)

1.35xI+1.05xII+1.05xIII+ 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+0.60xIV-
+1.05xIV+1.50xV+0.90xVII +1.05xIV+0.75xV+0.90xVI 1.00xXIV
Mu = 7.74 kNm Mu = 12.32 kNm Mu = -2.34 kNm
Nu =-3.91 kN Nu = 22.20 kN Nu = 27.21 kN
εb/εa = -0.930/25.000 ‰ εb/εa = 1.286/25.000 ‰ εb/εa = -0.503/25.000 ‰
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/20 (2.51 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
Procenat armiranja: 0.17% Ø8/30 (1.68 cm²/m) Procenat armiranja: 0.17%
Tabela 9.7 - Dimenzionisanje krovne ploče – tačke 1, 2 i 3
- 200 -
Diplomski rad
Nivo: KROV [27.90 m] Nivo: KROV [27.90 m] Nivo: KROV [27.90 m]

EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004) EC 2 (EN 1992-1-1:2004)
C 30 (γC = 1.50, γS = C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15) [SP] C 30 (γC = 1.50, γS = 1.15)
1.15) [SP] Gornja zona: S500H (a=3.0 cm) [SP]
Gornja zona: S500H Donja zona: S500H (a=3.0 cm) Gornja zona: S500H (a=3.0
(a=3.0 cm) Kompletna šema opterećenja cm)
Donja zona: S500H Donja zona: S500H (a=3.0
(a=3.0 cm) cm)
Kompletna šema Kompletna šema opterećenja
opterećenja
X=34.73 m; Y=16.32 m; X=34.24 m; Y=1.47 m; X=22.22 m; Y11.83 m;
Z=27.90 m Z=27.90 m Z=27.90 m
1.00xI-1.00xII 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+ 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+
Mu = 5.04 kNm 1.05xIV+0.75xIV+0.90xXIV +0.60xIV-1.00xV
Nu = -3.03 kN Mu = 13.82 kNm Mu = -8.47 kNm
εb/εa = 0.784/25.000 ‰ Nu = -5.91 kN Nu = 14.05 kN
Ag1 = 0.07 cm²/m εb/εa = -1.300/25.000 ‰ εb/εa = -0.896/25.000 ‰
Procenat armiranja: Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
0.25% Procenat armiranja: 0.55% Procenat armiranja: 0.25%

1.00xI-1.00xII 1.35xI+1.50xII+1.05xIII+1.05xIV+ 1.00xI+0.30xII+0.60xIII+
Mu = 2.55 kNm +0.75xV+0.90xV +0.60xIV-1.00xV
Nu = 25.35 kN Mu = 12.61 kNm Mu = -17.37 kNm
εb/εa = -0.539/25.000 ‰ Nu = -4.58 kN Nu = 16.07 kN
Ag2 = 0.36 cm²/m εb/εa = -1.227/25.000 ‰ εb/εa = -1.437/25.000 ‰
Procenat armiranja: Ø8/30 (1.68 cm²/m) Ø8/30 (1.68 cm²/m)
0.25% Procenat armiranja: 0.55% Procenat armiranja: 0.25%
Tabela 9.8 - Dimenzionisanje krovne ploče – tačke 4, 5 i 6
- 201 -
Diplomski rad
9.1.5. Proračun prslina

Pojava prslina je praktično neizbežna. Ni pravilnim rasporedom armature nije moguće
sprečiti njihovu pojavu, već je moguće kontrolisati tako da ne ugrožava funkcionalnost, trajnost i
izgled konstrukcije. Osnovni razlog nastanka prslina je relativno niska čvrstoća betona pri
zatezanju. Uzrok nastanka prslina su aplicirana opterećenja, sprečena
sprečena deformisanja, plastično
sleganje, skupljanje i slično.
Najvažniji uzroci nastanka prslina su:
 Plastično sleganje i skupljanje

Plastično sleganje javlja se u slučaju sprečenog slobodnog sleganja betona, na mestima
gde je gusto raspoređena armatura. Prilikom
Prilikom procesa hidratacije dolazi do pojave termičkih
dejstava usled kojih se javljaju površinske prsline, baš karakteristične za ploče. Ovakav
nastanak prslina vezan je za plastično skupljanje. Nakon ugradnje betona, njegova čvrstoća na
zatezanje je mala,, nekada toliko da su površinski naponi zatezanja (nastali pri procesu
hidratacije) veći. Tada dolazi do pojave prslina (slika 9.19.). Što duža nega betona predstavlja
meru za sprečavanje ove pojave, time se odlaže skupljanje i stvara vreme za povećanje
čvrstoće
rstoće betona na zatezanje.
Slika 9.19
19 - Šematski prikaz nastanka površinskih prslina
 Korozija armature i degradacija betona

Korodirani čelik ima sposobnost da bubri, što dovodi do povećanja obima šipke i dodatnih
unutrašnjih pritisaka usled čega nastaju prsline. Degradacija nastaje usled dejstva mraza i
agresivnih supstanci.
 Sprečene slobodne deformacije

Iako beton i čelik imaju približno isti koeficijent termičkog širenja, prilikom očvršćavanja
betona ne dolazi do skupljanja armature. Time su slobodne dilatacije sprečene. Zidovi velike
dužine su izloženi ovakvim uticajima. Sprečavanje ovih pojava se rešava izvođenjem
dilatacionih razdelnica.
 Spoljašnja opterećenja i dejstva i prinudne deformacije

Kada naponi u betonu usled spoljašnjih opterećenja ili prinudnih deformacija premaše
vrednost čvrstoće betona pri zatezanju dolazi do pojave prslina. Pravac pružanja prslina zavisi
od načina apliciranja spoljašnjeg opterećenja (slika 9.20.).
- 202 -
Diplomski rad
Slika 9.20 - Šematski prikaz prslina nastalih usled spoljašnjih opterećenja
Proračunskom kontrolom se dokazuje da karakteristična širina prsline elementa wk usled

najnepovoljnije kombinacije dejstava
dejstava u toku eksploatacije u proizvoljnom trenutku vremena t
nije veća od granične vrednosti računske širine prsline wmax .
wk  t   wmax
Preporučene vrednosti date za wmax date su u Evrokodu 2 u zavisnosti od klase izloženosti
(tabela 9.9.)
Klasa izloženosti Maksimalna širina prslina wmax  mm

X0,XC1 0,4
XC2, XC3, XC4
0,3
XD1, XD2, XS1, XS2, XS3
Tabela 9.9 - Preporučene vrednosti za graničnu širinu prsline wmax
Temeljna ploča pripada klasi XC2, dok ostatak ploča pripada klasi XC1. Karakteristike klasa su
prikazane u tabeli (9.10.).
Informativni primeri uslova za klase

Oznaka klase Opis sredine
izloženosti
Beton u unutrašnjosti zgrada sa
XC1 Suva ili stalno mokra niskom vlažnošću vazduha
Beton stalno pod vodom
Površine betona dugotrajno u
XC2 Mokra, retko suva kontaktu sa vodom
Mnogi temelji
Tabela 9.10 - Klase izloženosti u zavisnosti od uslova sredine
Proračun se odvija prema kompletnoj šemi, odnosno prema definisanoj „šemi kombinovanja
opterećenja“ za kvazi-stalne
stalne kombinacije. Proračun prslina sprovodi se za eksploataci
eksploataciono
opterećenje, s tim u vezi, parcijalni koeficijenti jednaki su jedinici. U narednim slikama prikazani
su rezultati proračuna prslina za temeljnu ploču, ploču u prizemlju, ploču tipskog sprata i krovnu
ploču. Na numerisanim delovima nalaze se ekstremi pr proračuna.
- 203 -
Diplomski rad
Merodavno opterećenje: Kompletna šema ak2/ak1,t0 [mm]

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H 0.14
0.29

max ak2/ak1,t0= 0.28 mm
Slika 9.21 - Prikaz prslina u temeljnoj ploči
0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H 0.09
0.17

Slika 9.22 - . Prikaz prslina u ploči prizemlja
- 204 -
Diplomski rad

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H 0.14
0.28

Slika 9.23 - Prikaz prslina u ploči tipskog sprata
0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H 0.06
0.12

Slika 9.24 - Prikaz prslina u krovnoj ploči
- 205 -
Diplomski rad
Maksimalna širina prslina u pločama je zadovoljena  ( wmax  0,3mm ) – temelji i (

wmax  0,4mm ) – ostale ploče.
9.1.6. Detalji armature

U narednim tabelama sračunate su dužine sidrenja i preklapanja u zavisnosti od prečnika šipki:
γc Koeficijent sigurnosti za materijal

fctk,0.05 Karakteristična vrednost čvrstoće na zatezanje za petoprecetni fraktil
αct Koeficijent kojim se uzimaju u obzir uticaji dugotrajnosti i način delovanja opterećenja
fctd Proračunska vrednost čvrstoće na zatezanje
η1 Koeficijent koji se odnosi na kvalitet uslova za prianjanje i položaj šipke
η2 Koeficijent koji zavisi od prečnika šipke
fbd Granična vrednost napona prianjanja
fyd Napon na granici razvlačenja
lb,rqd Osnovna potrebna dužina ankerovanja
α1 Faktor koji utiče na oblik šipki
α3 Faktor koji utiče na utezanje poprečnom armaturom
α4 Faktor koji utiče na utezanje zavarenom poprečnom armaturom
α5 Faktor koji utiče na utezanje poprečnim pritiskom
α2,prava Faktor koji utiče na zaštitni sloj betona za prave šipke
α2,kuka Faktor koji utiče na zaštitni sloj betona za šipke sa kukama
lb,min Minimalna dužina ankerovanja
lbd,prava Proračunska dužina ankerovanja za prave šipke
lbd,kuka Proračunska dužina ankerovanja za šipke sa kukama
α6 Faktor koji utiče na nastavljanje armature
l0,min Minimalna dužina preklapanja
l0,prava Dužina preklapanja za prave šipke
l0,kuka Dužina preklapanja za šipke sa kukama
- 206 -
Diplomski rad
Prečnik Jedinica Rezultati Prečnik Jedinica Rezultati

Ø mm 20 Ø mm 16
γc 1.5 γc 1.5
fctk,0.05 MPa 2 fctk,0.05 MPa 2
αct 1 αct 1
fctd MPa 1.33 fctd MPa 1.33
η1 1 η1 1
η2 1 η2 1
fbd Mpa 3 fbd Mpa 3
σsd = fyd Mpa 434.78 σsd = fyd Mpa 434.78
lb,rqd cm 72.46 lb,rqd cm 57.97
α1 1 α1 1
α3 1 α3 1
α4 1 α4 1
α5 1 α5 1
cd cm 3 cd cm 3
α2,prava 0.925 α2,prava 0.86875
α2,kuka 1 α2,kuka 1
lb,min cm 21.74 lb,min cm 17.39
lbd,prava cm 67.03 lbd,prava cm 50.36
lbd,kuka cm 72.46 lbd,kuka cm 57.97
α6 1.5 α6 1.5
l0,min cm 32.61 l0,min cm 26.09
l0,prava cm 100.54 l0,prava cm 75.54
l0,kuka cm 108.70 l0,kuka cm 86.96
l0,prava,usv cm 105 l0,prava,usv cm 80
l0,kuka,usv cm 110 l0,kuka,usv cm 90
Tabela 9.11 - Detalji armature za precnik Tabela 9.12 - Detalji armature za precnik
šipke Ø 20 šipke Ø 16
- 207 -
Diplomski rad
Prečnik Jedinica Rezultati Prečnik Jedinica Rezultati Prečnik Jedinica Rezultati

Ø mm 10 Ø mm 8 Ø mm 25
γc 1.5 γc 1.5 γc 1.5
fctk,0.05 MPa 2 fctk,0.05 MPa 2 fctk,0.05 MPa 2
αct 1 αct 1 αct 1
fctd MPa 1.33 fctd MPa 1.33 fctd MPa 1.33
η1 1 η1 1 η1 1
η2 1 η2 1 η2 1
fbd Mpa 3 fbd Mpa 3 fbd Mpa 3
σsd = fyd Mpa 434.78 σsd = fyd Mpa 434.78 σsd = fyd Mpa 434.78
lb,rqd cm 36.23 lb,rqd cm 28.99 lb,rqd cm 90.58
α1 1 α1 1 α1 1
α3 1 α3 1 α3 1
α4 1 α4 1 α4 1
α5 1 α5 1 α5 1
cd cm 3 cd cm 3 cd cm 3
α2,prava 0.7 α2,prava 0.7 α2,prava 0.97
α2,kuka 1 α2,kuka 0.8875 α2,kuka 1
lb,min cm 10.87 lb,min cm 10.00 lb,min cm 27.17
lbd,prava cm 25.36 lbd,prava cm 20.29 lbd,prava cm 87.86
lbd,kuka cm 36.23 lbd,kuka cm 25.72 lbd,kuka cm 90.58
α6 1.5 α6 1.5 α6 1.5
l0,min cm 20.00 l0,min cm 20.00 l0,min cm 40.76
l0,prava cm 38.04 l0,prava cm 30.43 l0,prava cm 131.79
l0,kuka cm 54.35 l0,kuka cm 38.59 l0,kuka cm 135.87
l0,prava,usv cm 40 l0,prava,usv cm 35 l0,prava,usv cm 135
l0,kuka,usv cm 55 l0,kuka,usv cm 40 l0,kuka,usv cm 140
Tabela 9.13 - Detalji armature za Tabela 9.14 - Detalji armature Tabela 9.15 - Detalji armature
precnik šipke Ø 10 za precnik šipke Ø 8 za precnik šipke Ø 25
- 208 -
Diplomski rad
9.2. Dimenzionisanje greda i stubova

Kao što je već opisano u poglavlju (6.1.) ponašanje konstrukcije usled projektnog
seizmičkog dejstva je elastično, međutim pri prekoračenju istog, konstrukciju karakteriše
plastičan rad. Da bi konstrukcija sačuvala svoj integritet pri prekoračenju projektnog seizmičkog
dejstva, neophodno je da ima ima određen stepen duktilnosti. Duktilno ponašanje konstrukcije
prikazano je na slici (9.25.).
Slika 9.25 - Histerezisna petlja
Slika 9.26 - Duktilno ponašanje konstrukcije
Duktilan rad predstavljen je horizontalnom linijom. Usled prekoračenja dejstva F y ,

odnosno usled prekoračenja njene nosivosti, počinje da se plastično deformiše. Time se
seizmička energija „troši“ – disipira. Poželjno mesto disipacije je na krajevima greda, odnosno u
elementima gde se preko plastifikacije savojne
armature obrazuju plastični zglobovi.
Slika 9.27 - Poželjna mesta za plastifikaciju
- 209 -
Diplomski rad
Usvajanje pogodnog plastičnog mehanizma predstavlja programirano ponašanje

(capacity design ). Ostatak konstrukcije projektuje se tako da ostane u elastičnoj zoni, čije
maksimalno horizontalno pomeranje najmanje jednako pomeranju koje je nastalo razvojem
razvoj
plastičnih zglobova. Zahtevana nosivost takvih elemenata određena je nosivošću plastičnih
zona. Poželjna mesta za plastifikaciju prikazana su na slici (9.27.).
U ovom slučaju, čak da su i sve grede izgubile nosivost, sistem će ostati stabilan. S
druge strane, da su se zglobovi formirali u stubovima nastao bi mehanizam fleksibilnog sprata.
Akomulirana energija na krajevima stuba vodi visokim zahtevima za lokalnom duktilnošću.
Ovakvi zahtevi su praktično neostvarljivi, tako da može doći do lokalnog sloma koji vodi ka
globalnom kolapsu. Sistem ne bi imao zadovoljavajuću redudantnost (sposobnost konstrukcije
da usled lokalnog sloma nađe druge, alternativne puteve za transver sile). Osim navedenih
prednosti, sanacija greda je mnogo jednostavnija nego stubova.
Zavisnost sile i pomeranja usled zemljotresa se može prikazati histerezisnom petljom (slika
9.26.),
.), Gde označena površina predstavlja potrošenu seizmičku (plastičnu) energiju. To je
zapravo rad  F     „sila puta pomeranje“.
Da bi se realizovalo plastično deformisanje grede
stub (zgrada) mora da se u određenoj meri nagne.
Nagnutost zgrade obezbeđuje se zglobovima u „dnu“
konstrukcije (zaokruženi zglobovi na slici (9.27.)), to je
najniži poprečni presek stuba u prizemlju. Ovi zglobovi
z
moraju imati visoku duktilnost krivine (rotacije) da ne bi
došlo do sloma.
Međutim u ovom projektnom zadatku, gde je u pitanju
skeletna konstrukcija ukrućena seizmičkim zidovima,
najviši stepen plastifikacije obavlja se u seizmičkom zidu
(slika 9.28.).
28.). U ovakvom konstruktivnom sistemu zidovi ne
može da dođe do pojave fleksibilnog sprata, odnosno čak
i u slučaju formiranja plastičnih zglobova u stubovima,
konstrukcija neće pasti. Bez obzira na to, teži se ka
deformaciji greda iz razloga jednostavnije
jednostavnij sanacije.
Slika 9..28 - Duktilni zid
Globalni i lokalni uslovi duktilnosti
U Evrokodu 8 da bi se sprečilo formiranje plastičnog mehanizma „mekog“ sprata, za okvirne

konstrukcije važi princip formiranja „jakih stubova“.
M Rc 1,3MRb
Gde je:
M Rc zbir proračunskih vrednosti momenata nosivosti stubova vezanih u čvoru.
M Rb zbir proračunskih vrednosti momenata nosivosti greda koje su vezane u čvoru.
- 210 -
Diplomski rad
Ovim kriterijumom se obezbeđuje sigurnost formiranja plastičnih zglobova u gredama, a

ne u stubovima. Logika ovakvom razmišljanja se zasniva na tome da projektant sam odredi
mesto gde će se sigurno desiti slom pre nego na mestu gde to ne sme da se dogodi (prikazan
primer na slici (9.29.)).
Slika 9.29 - Osiguran presek
Uvek će prvo „zarezan“ presek doživeti deformaciju, na taj način su osigurani stubovi.
Međutim pošto Evrokod 8 nalaže ovakvu sigurnost samo za okvirne konstrukcije, gde ne
postoje seizmički zidovi, u ovom radu će se koristiti „blaži“ kriterijum vezan za dvojni sistem sa
dominantnim zidovima.
M Rc 1,1 M Rb
Sada je nosivost stubova za 10% veća od nosivosti greda, čime je osiguran razvoj
plastičnih zglobova u gredama.
Lokalna duktilnost greda
Evrokod 8 redukuje dobijene uticaje iz kombinacija prikazanih u poglavlju (7.1.) i na taj

način dimenzionisanje se vrši na osnovu „novih-veštačkih“ uticaja. Osim toga, menjaju se i
zahtevi za minimalni i maksimalni procenat armiranja i obezbeđuje dovoljna izdržljivost
deformisanih greda, odnosno lokalna duktilnost.
Globalna duktilnost konstrukcije je bazirana na osnovu lokalne duktilnosti pojedinih

poprečnih preseka. Ako je za svaki element obezbeđena lokalna duktilnost (   ) onda će
sigurno globalna duktilnost biti obezbeđena:
2  q0 1 za T1  Tc
  
1  2  q0 1  Tc / T1 za T1  Tc
Konstrukcija u ovom radu odgovara uslovu 2  q0 1, gde je q0  3,3 određen u

poglavlju (6.1.1.), tako da je 2  q 0  1  2  3, 3  1  5 , 6     5 , 6
Kako je element predviđen za deformaciju (greda) sve više krivi, zategnuta zona poprečnog
preseka je sve veća, odnosno sila pritiska opterećuje sve manju pritisnutu zonu poprečnog
preseka, gde kao krajnji rezultat dolazi do drobljenja betona. Iz tog razloga Evrokod 8 sa
lokalnom duktilnošću zahteva što duže odlaganje drobljenja betona. Tako da dobijena vrednost
lokalne duktilnosti (    5 , 6 ) obezbeđuje da se pritisnuti deo ne zdrobi sve dok krivina ne doživi
5,6 puta veću vrednost od one koja izaziva tečenje. Na slici (9.30.) je prikazana krivina koja
odgovara početku tečenja armature i ona se povećava sve do vrednosti koja je 5,6 puta veća od
prvobitne. Ovo važi na svim mestima gde se očekuje plastifikacija.
- 211 -
Diplomski rad
Slika 9.30 - Promena krivine poprečnog preseka
h za DCM
Kritične zone kod grednih elemenata su dužine lcr   w , njih treba analizirati kao
1, 5  hw za DCH
jedan presek.
Slika 9.31 - 9.31 Kritična zona greda
Sve mere za obezbeđenje dovoljne duktilnosti zasnovane su na povećanju nosivosti

pritisnute zone poprečnog preseka. Zahtev lokalne duktilnosti ispunjen ako su ispunjeni sledeći
uslovi:
 u pritisnutoj zoni grede je obezbeđena najmanje količina podužne armature koja odgovara zbiru
potrebne na osnovu projektnih uticaja i polovine podužne armature usvojene (ne potrebne) u
zategnutoj zoni.
! Ovaj dodatak armature je značajan iz razloga što povećanjem površine armature u
pritisnutoj zoni se povećava duktilnost. Odnosno presek može više da se rotira, jer je
povećanjem pritisnute armature drobljenje betona odloženo.
 koeficijent armiranja (geometrijski),  , zategnutom armaturom nije veći od maksimalnog

definisanog sledećim izrazom:
0.0018 fcd
  max   '  
 d   s , yd f yd
! Prilikom dimenzionisanja grede, ne sme se preterati sa količinom armature, jer time bi se

automatski uvećala (preterala) potreba za podužnom armaturom u stubovima. S druge
strane, ako se pretera sa količinom zategnute armature u gredama, a ne poveća se ista
u stubovima, ostvarena mogućnost plastifikacije stuba pre grede, što nije cilj.
- 212 -
Diplomski rad
 celom dužinom grede (ne samo u kritičnim oblastima) mora da bude zadovoljen i minimalni
koeficijent armiranja zategnutom armaturom:
As,min fctm  fctm 
  min   0.5   Ast ,min  bt  d  0, 26  
bd f yk  f yk 
! Ovim kriterijumom se obezbeđuje armatura od tečenja prilikom pojave prsline. Izraz dat
u zagradi je vezan za EC2, koji malo blaži od izraza ispred zagrade (vezan za EC8).
Lokalna duktilnost, praktično je obezbeđena zadovoljenjem prva dva uslova, oni se odnose
samo na kritičnu zonu, dok treći uslov važi za celu dužinu grede.
Dilatacija na granici razvlačenja iznosi:
f yk 500 MPa
 s , yd    0, 00217  2,17 ‰
 s  Es 1,15  200GPa
 Maksimalni dozvoljeni koeficijent armiranja zategnutom armaturom iznosi:

0.0018 fcd 0.0018 17
  max   '    '     '  0,00579   '  0,60%
d   s , yd f yd 5,6  0,00217 434,78
   '  0,60%    '  0,60%
Gde je:
 koeficijent armiranja zategnutom armaturom

'
 koeficijent armiranja pritisnutom armaturom grede
Tako da razlika koeficijenta armiranja zategnutom armaturom i koeficijenta armiranja pritisnutom

armaturom (donje i gornje armature) grede mora biti manja ili jednaka od 0,60%.
Trećim zahtevom dobija se minimalna vrednost koeficijenta armiranja zategnutom armaturom:

As ,min f ctm 2.9 MPa
   min   0.5   0.5   0.0029  0.29%
bd f yk 500 MPa
 Minimalna površina armature iznosi :
As,min  min  b  d  0.0029  40  60  6,96cm2
 
Usvaja se 416 As ,usv  8, 04cm 2  celom dužine grede u obe zone.
Pošto je podužna i poprečna armatura međusobno zavisna u gredama i stubovima, pri
dimenzionisanju i usvajanju armature treba voditi računa o njihovom redosledu. Podužna
armatura u stubovima zavisi od usvojene podužne armature u gredama. Poprečna armatura u
gredama i stubovima zavisi od usvojene podužne armature u gredama i stubovima.
- 213 -
Diplomski rad
Redosled proračuna:
 Određuje se računski potrebna armatura u gredama;

 Potrebno je izvršiti usvajanje podužne armature u gredama;
 Na osnovu nosivosti usvojene armature u gredama određuje se potrebna podužna armatura u
stubovima;
 potrebno je izvršiti usvajanje podužne armature u stubovima;
 Na osnovu usvojenih podužnih armatura u gredama i stubovima sračunava potrebna poprečna
armatura u gredama i stubovima;
 potrebno je izvršiti usvajanje poprečne armature u gredama i stubovima.
9.2.1. Dimenzionisanje podužne armature greda

Dimenzionisanje podužne armature greda izvršeno je pomoću naredbe „(EC8 CD)
Dimenzionisanje – sve“, odnosno u skladu sa Evrokodom 8 (EC8 Capacity design). Ovom
naredbom bilo kakva promena armature u nekoj od greda utiče i na neku drugu gredu koja se
ne nalazi „tik“ uz nju, odnosno dimenzioniše se celokupan sistem, ali sa sve većom udaljenošću
te dve grede, međusoban uticaj sve više opada.
Dimenzionisanje je izvršeno za kompletnu šemu kombinacija opterećenja. Savojna nosivost
grednih elemenata proizilazi iz Evrokoda 2, dok su zahtevi lokalne duktilnosti saglasni sa
odredbama Evrokoda 8 (prikazani u prethodnom poglavlju).
Slika 9.32 - Potrebna armatura prema EC2 Slika 9.33 - Potrebna armatura prema EC8
- 214 -
Diplomski rad
Usvaja se potrebna armatura koja je proistekla samo od Evrokoda 8. Mogućnost

ovakvog izbora opravdava veća sigurnost, jer su kriterijumi prema Evrokodu 8 strožiji od
kriterijuma prema Evrokodu 2. Na slikama 9.32 i 9.33 prikazana je potrebna armatura jedne
grede posebno po EC2, a posebno po EC8.
Ovako dobijena potrebna armatura (prema EC8) obezbeđuje nosivost za sve uticaje
graničnih kombinacija opterećenja, obezbeđuje dovoljnu količinu pritisnute armature (prvi zahtev
lokalne duktilnosti) i obezbeđuje zahtevanu razliku gornje i donje armature (drugi zahtev lokalne
duktilnosti   '  0,60% ).
Nakon sračunate potrebne armature, usvaja se armatura što približnije potrebnoj.
Površina zategnute ili pritisnute armature u poprečnom preseku, izvan zona nastavljanja
2
armature preklapanjem, ne treba da bude veća od As,max  0,04  Ac  0,04  40  60  96cm . (EN
1992 -1: 2004 9.2.1.1 (3)). Armatura u kritičnim zonama usvojena je kao konstantna. Na
narednim slikama prikazana je potrebna i usvojena podužna armatura greda za zadate ramove
(ram u osi B, C i 5).
- 215 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
11
10 1.55
10Ø16(1.24m)
4Ø16(8.36m)
9 1.55
4Ø16(9.6m)
10Ø16(1.98m)
3.10
4Ø16(9.12m)
8
4Ø16(11.1m)
10Ø16(1.26m)
3.10
4Ø16(9.84m)
7
4Ø16(11.1m)
10Ø16(1.21m)
3.10
4Ø16(9.89m)
6
4Ø16(11.1m)
10Ø16(1.26m)
3.10
4Ø16(9.84m)
5
4Ø16(11.1m)
10Ø16(1.25m)
3.10
4Ø16(9.85m)
4
4Ø16(11.1m)
6Ø16(1.29m)
3.10
4Ø16(5.59m) 5Ø16(2.01m)
3
4Ø16(11.1m)
5Ø16(1.28m)
5Ø16(2.77m) 6Ø16(2.63m) 3.10
2
4Ø16(11.1m)
10Ø16(1.31m)
3.10
4Ø16(4.10m) 6Ø16(2.6m)
1
4Ø16(8.18m) 5Ø16(1.42m)
10Ø20(4.66m)
6Ø20(4.94m) 3.85
6Ø20(8.6m)
1
10Ø20(1.00m)
Ram: H_7
Armatura u gredama: Aa2/Aa1
Slika 9.34 -Potrebna i usvojena armatura u gredama za ram u osi B
- 216 -
Diplomski rad
- 217 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
4Ø16(25.8m)
11
10 4Ø16(25.8m) 1.55
4Ø16(25.8m)
9 1.55
4Ø16(25.8m)
4Ø16(25.8m) 3.10
8
4Ø16(25.8m)
4Ø16(25.8m) 3.10
7
4Ø16(25.8m)
4Ø16(25.8m) 3.10
6
4Ø16(25.8m)
4Ø16(25.8m) 3.10
5
4Ø16(25.8m)
4Ø16(10.2m) 5Ø16(1.8m) 4Ø16(13.8m) 3.10
4
4Ø16(25.8m)
5Ø16(2.02m)
4Ø16(10.2m) 5Ø16(1.89m) 4Ø16(2.80m) 4Ø16(8.9m) 3.10
3
4Ø16(25.8m)
6Ø16(2.7m) 3.10
4Ø16(4.10m)5Ø16(2.2m) 5Ø16(2.03m) 4Ø16(8.9m)
2
10Ø16(1.32m)
6Ø16(1.95m) 3.10
4Ø16(2.83m) 4Ø16(8.9m)
1
4Ø16(12.81m)
8Ø16(2.19m) 8Ø20(14.84m)
3.85
4Ø20(0.16m)
0
4Ø20(2.51m)
1
8Ø20(1.62m) 8Ø20(10.88m)
Ram: H_6
Slika 9.35 - Potrebna i usvojena armatura u gredama za ram u osi C
- 218 -
Diplomski rad
- 219 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
C 30, S500H
5.40
5.40
3.60
4.80
4.80
5.40
6Ø16(1.22m)
4Ø16(5.40m) 4Ø16(7.18m)
11
4Ø16(5.40m) 4Ø16(8.4m)
10 1.55
10Ø16(1.26m)
4Ø16(5.4m) 4Ø16(17.34m)
9 1.55
4Ø16(5.4m) 4Ø16(18.6m)
10Ø16(1.27m)
3.10
4Ø16(6.9m) 4Ø16(17.33m)
8
4Ø16(6.9m) 4Ø16(18.6m)
10Ø16(1.26m)
3.10
4Ø16(6.9m) 4Ø16(17.34m)
7
4Ø16(6.9m) 4Ø16(18.6m)
10Ø16(1.23m)
3.10
4Ø16(6.9m) 4Ø16(17.37m)
6
4Ø16(6.9m) 4Ø16(18.6m)
6Ø16(1.27m) 3.10
4Ø16(6.9m) 4Ø16(17.33m)
5
4Ø16(6.9m) 4Ø16(18.6m)
5Ø16(2.76m) 3.10
4Ø16(4.14m) 6Ø16(1.26m) 4Ø16(17.34m)
4
4Ø16(6.9m) 4Ø16(18.6m)
5Ø16(2.82m) 3.10
4Ø16(4.08m) 5Ø16(1.31m) 4Ø16(17.29m)
3
4Ø16(6.9m) 4Ø16(18.6m)
6Ø16(2.83m) 5Ø16(1.29m)
3.10
4Ø16(4.07m) 4Ø16(5.01m) 5Ø16(3.4m) 4Ø16(7.61m) 5Ø16(1.29m)
2
4Ø16(6.9m) 4Ø16(18.6m)
5Ø16(1.29m) 6Ø16(1.00m) 10Ø16(1.07m)

3.10
4Ø16(4.11m) 4Ø16(1.66m) 4Ø16(2.66m)
1
4Ø16(5.4m) 5Ø16(1.00m) 6Ø16(1.23m)

10Ø20(4.50m) 10Ø20(3.90m)
6Ø20(0.18m) 6Ø20(0.72m) 6Ø20(4.5m) 3.85
6Ø20(4.26m) 6Ø20(5.46m)
G
A
E
F
10Ø20(1.14m) 10Ø20(1.48m) 10Ø20(1.46m)
Ram: V_5
Slika 9.36 - Potrebna i usvojena armatura u gredama za ram u osi 5
- 220 -
Diplomski rad
9.2.2. Dimenzionisanje podužne armature stubova

Kao što je rečeno u stubovima u poglavlju 9.2., stubovi treba da imaju elastičan odgovor
usled seizmičkog dejstva, odnosno u njima ne treba da se formiraju plastični zglobovi. Poželjna
mesta za formiranje plastičnih zglobova su krajevi greda. Sledeći „koncept jakih stubova“,
Evrokod 8 daje zahtev za okvirne i dominantno okvirne konstrukcije da u čvoru zbir
proračunskih vrednosti momenata nosivosti stubova bude 30% veći od zbira proračunskih
momenata nosivosti krajeva greda:
M Rc 1,30MRb
Međutim, pošto konstrukcijski sistem nije okvirnog tipa, ni dominantno okvirnog, ovakav
kriterijum se svodi da u čvoru zbir proračunskih vrednosti momenata nosivosti stubova bude
10% veći od zbira proračunskih momenata nosivosti krajeva greda:
M Rc 1,10 M Rb
Ovakvo uvećanje na neki način predstavlja faktor „rezerve“.

Osim pomenutog kriterijuma, prema EC8, važi i kriterijum pomenut u poglavlju (8.1.), da za
srednju klasu duktilnosti DCM relativna aksijalna sila u stubu ne sme biti veća od 0,65:
N Ed
d   0, 65
b  h  f cd
Momenti nosivosti u gredama nakon usvajanja armature su veći, tako da analogno tome,
momenti nosivosti stubova treba da budu veći. Tako da je izvršeno ponovo dimenzionisanje
prema EC8, nakon čega se dobija nova potrebna armatura u stubovima (veća).
Momenti nosivosti zavise od nivoa aksijalnog opterećenja, gde je merodavna najnepovoljnija

vrednost aksijalne sile. Ona daje najmanju vrednost momenta nosivosti. Ova aksijalna sila
odgovara seizmičkim proračunskim situacijama gde je potrebno razmatrati oba pravca za svaki
smer delovanja opterećenja.
Kritični delovi stuba su njegovi krajevi, gde se dužina kritičnih zona određuje kao ne manja
od sledećih:
max hc; lcl / 6; 0,45m za DCM

lcr  
max 1,5  hc; lcl / 6; 0,60m za DCH
Gde je:
hc veća dimenzija preseka stuba, a lcl svetla dužina stuba
- 221 -
Diplomski rad
Dužine kritičnih zona date su u sledećoj tabeli:
Položaj stuba hc  m lcl  m lcl / 6  m  lcr  m

Suteren, prizemlje i I sprat 60 250 41.7 60
II i III sprat 50 250 41.7 50
Od IV do VIII sprata 40 250 41.7 45
Tabela 9.16 - Dužine kritičnih zona
Prema zahtevu iz evrokoda 8 u svim kritičnim zonama stuba koeficijent armiranja podužnom
armaturom treba da je u granicama:
0,01  0,04
Dimenzije stuba Minimalna površina armature Maksimalna površina armature
2
b/ h  cm   cm 2 
40/40 16,00 64,00
50/50 25,00 100,00
60/60 36,00 144,00
Tabela 9.17 - Minimalne i maksimalne površine armature
Raspored podužne armature je simetričan, odnosno težište armature se poklapa sa

težištem preseka.
Prema Evrokodu 8 minimalan broj šipki podužne armature je osam. Rastojanje između dve
susedne podužne šipke pridržane uzengijama nije veće od 20 cm za DCM nivo duktilnosti. Iz
ovoga proizilazi da stubovi sa poprečnim presecima 40/40 cm imaju minimalno 8 šipki podužne
armature, a preseci 50/50 cm i 60/60 cm 12 podužne armature.
Za jedan od stubova, nakon proračuna napravljeno je poređenje dobijene potrebne podužne
armature u stubovima na nivou potrebne podužne armature greda i potrebne podužne armature
u stubovima na nivou usvojene podužne armature greda.
Slika 9.37 - Potrebna podužna armatura stuba dobijena usled potrebne i usvojene podužne
armature u gredi, respektivno.
Na slikama (9.39., 9.40. i 9.41.) je prikazana potrebna i usvojena podužna armatura stubova
ramove (ram u osi B, C i 5).
- 222 -
Diplomski rad
- 223 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H
5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
11
10 1.55
9 1.55
3Ø20(6.2m)
3Ø20(6.2m)
3.10
8
3Ø20(9.3m)
3Ø20(9.3m)
4Ø20(0.63m)
3.10
4Ø20(0.63m)
7
4Ø20(0.95m)
4Ø20(0.95m)
3.10
6
3Ø20(3.10m)
3Ø20(3.10m)
3Ø20(2.15m)
3.10
5
3Ø20(2.15m)
3.10
4
3.10
3
4Ø20(16.25m)
4Ø20(16.25m)
4Ø20(16.25m)
4Ø20(16.25m)
3.10
2
3.10
1
3.85
0
1
Ram: H_7
Slika 9.38 - Potrebna i usvojena armatura u stubovima za ram u osi B
- 224 -
Diplomski rad
- 225 -
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
1
Ram: H_6
5.40
Usvojena armatura
2
9. Dimenzionisanje

5.40
5Ø20(6.2m) 4Ø20(6.2m) 3Ø20(15.5m)
3
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H
4Ø20(6.2m) 3Ø20(15.5m)
5Ø20(6.2m)
5.40
4Ø20(12.4m) 3Ø20(15.5m)
4
4Ø20(12.4m) 3Ø20(15.5m)
5.40
- 226 -
4Ø20(12.4m)
3Ø20(15.5m)
5
3Ø20(15.5m)
4Ø20(12.4m)
5.40
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
6
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
4.20
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
7
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
Slika 9.39 - Potrebna i usvojena armatura u stubovima za ram u osi C

5.40
5Ø20(10.05m) 4Ø20(6.2m)
3Ø20(15.5m)
8
4Ø20(6.2m) 3Ø20(15.5m)
5Ø20(10.05m)
3.85
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
1.55
1.55
Vladimir Muzalevski
Diplomski rad
Diplomski rad
- 227 -
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
Ram: V_5
G
C 30, S500H
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
Usvojena armatura
5.40
9. Dimenzionisanje
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),

F
5.40
3.60
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
D
- 228 -
4Ø20(16.25m) 3Ø20(15.5m)
4.80
4Ø20(12.4m) 3Ø20(15.5m)
C
4Ø20(12.4m) 3Ø20(15.5m)
4.80
4Ø20(12.4m) 3Ø20(3.10m) 4Ø20(0.63m) 3Ø20(6.2m)
B
4Ø20(12.4m) 3Ø20(3.10m) 4Ø20(0.63m) 3Ø20(6.2m)
Slika 9.40 - Potrebna i usvojena armatura u stubovima za ram u osi

5.40
4Ø20(12.4m) 3Ø20(12.4m)
A
4Ø20(12.4m) 3Ø20(12.4m)
3.85
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
1.55
1.55
Vladimir Muzalevski
Diplomski rad
Diplomski rad
9.2.3. Dimenzionisanje poprečne armature

armatur greda
Važnost uzengija ogleda se uglavnom kod elemenata koji su značajno aksijalno pritisnuti.
Kao dominantno izloženi savijanju, gredni elementi nemaju značajne aksijalne sile. Tokom
zemljotresa poprečni preseci grednih elemenata su zategnuti u jednom momentu u gornjoj, a u
drugom u donjoj zoni. Pri prelazu iz zategnute gornje u zategnutu donju zonu nastaje kritičan
trenutak, odnosno to je trenutak kada se prslina pruža čitavim presekom (kada se beton ne
dodiruje ni sa jedne ni sa druge strane) kao što je prikazano na slici (9.41..).
Slika 9.41 - Prslina duž celog preseka
Usled neprestanog cikličnog rada grede, poprečna armatura može da se plastifikuje, usled
čega se prslina sve više otvara, prenos smicanja trenjem se gubi i može da dođe do loma. Zato
je potrebno sprečiti plastičnu deformaciju poprečne armature.
Dimenzionisanje
isanje je zasnovano na smičućim silama proizašlim od momenata nosivosti –
maksimalnih momenata savijanja koji se mogu realizovati na krajevima greda. Njihov intezitet je
konstantan i važi za dva alternativna smera. Pored njih za dimenzionisanje se koristi i seizmička
kombinacija g  2q .
Slika 9.42
42 - Određivanje proračunskih transverzalnih sila
Na slici (9.42.) je prikazano određivanje proračunskih transverzalnih sila, gde se sabirak

usledd proračunske seizmičke situacije jednom sabira sa maksimalnom vrednošću transverzalne
sile proizašle od momenta nosivosti, a drugi put sa minimumom vrednošću transverzalne sile
proizašle od momenta nosivosti. Na kraju je prikazan sumiran dijagram apsolutn
apsolutnih vrednosti
transverzalnih sila na jednoj strani grede, pošto znak transverzalne sile nema ulogu u
dimenzionisanju, već to „obična
obična“ konvekcija. Ovakav dijagram je posledica Evrokoda 8, a samo
dimenzionisanje se radi prema odredbama Evrokoda 2.
Sada, nakon n usvojene podužne armature u stubovima i gredama se programskim

proračunom, prema Evrokodu 8, dobijaju vrednosti potrebne poprečne armature u gredama.
Kapacitet disipativne zone (kritične) zavisi od sposobnosti pritisnutog dela betona. Da bi beton
mogao daa proprati velike plastične deformacije mora biti dobro utegnut.
- 229 -
Diplomski rad
Tako da mora biti zadovoljeno sledeće:
 minimalni prečnik uzengija  dbw  6mm i maksimalni razmak  s  između njih u

kritičnim zonama:
 h 
s  min  w ; 24  d bw ; 225mm; 8  d bL  za DCM
 4 
Gde je:
d bL minimalni prečnik podužne armature
hw visina grede
  600 
 s  min  ; 24  8; 225mm; 8 16  s  min 150mm; 192mm; 225mm; 128mm
  4 
 s  12,8cm
 Prva uzengija se postavlja na rastojanju ne većem od 50mm od kraja grede.

 Minimalni koeficijent armature za smicanje iznosi (važi za celu gredu):
Asw / s f 30
w   min  0,008 ck  0,08  0,000876
bw  sin  f yk 500
Gde je:
bw širina grede
 ugao nagiba poprečne armature u odnosu na podužnu osu grede   90o

Tako da je minimalna količina poprečne armature:
Asw cm2 cm2
 min  bw  sin   0,000876  40 1  0,03504  3,51
s cm m
Armatura za prihvat smicanja može da se sastoji od kombinacije uzengija koje obuhvataju
pritisnutu i zategnutu podužnu armaturu, tako da se zbog velike potrebe poprečne armature u
gredama usvaja sečnost uzengija m  4 . Na slici (9.43.) je još jednom prikazana međuzavisnost
potrebne armature, odnosno potreba za poprečnom armaturom je merodavana tek nakon
usvojene podužne armature u gredama i stubovima, jer se momenti nosivosti sa usvajanjem
armature menjaju (povećavaju). Potreba za poprečnom armaturom nakon usvojene podužne

Slika 9.43 - Potreba za poprečnom armaturom u gredama nakon usvojene podužne armature u
gredama i nakon usvojene podužne armature u gredama i stubovima, respektivno
armature u gredama i stubovima se smanjila:
- 230 -
Diplomski rad
Na sledećim slikama je prikazana potrebna i usvojena poprečna armatura greda za analizirane

ramove (ram u osi B, C i 5), Gde se kritičnim zonama smatraju rastojanja jednaka visini greda.
- 231 -
Diplomski rad
- 232 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
C 30, S500H 5.40
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
11
10 1.55
Ø8/20(N=48)(m=4)
9 1.55
Ø8/10(N=3)(m=4)
Ø8/20(N=34)(m=4) 3.10
8
Ø8/10(N=11)(m=4)
Ø8/20(N=50)(m=4) 3.10
7
Ø8/10(N=11)(m=4)
Ø8/20(N=50)(m=4) 3.10
6
Ø8/10(N=5)(m=4)
Ø8/20(N=53)(m=4) 3.10
5
Ø8/10(N=5)(m=4)
Ø8/20(N=53)(m=4) 3.10
4
Ø8/20(N=55)(m=4) 3.10
3
Ø8/20(N=55)(m=4) 3.10
2
Ø8/10(N=7)(m=4)
Ø8/20(N=44)(m=4) 3.10
1
Ø8/10(N=13)(m=4) Ø8/10(N=28)(m=4)
Ø8/20(N=10)(m=4) 3.85
0
1
Ram: H_7
Armatura u gredama: Aa,uz
Slika 9.44 - Potrebna i usvojena poprečna armatura u gredama za ram u osi B
- 233 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
Ø8/20(N=129)(m=4)
11
10 1.55
Ø8/20(N=129)(m=4)
9 1.55
Ø8/20(N=129)(m=4) 3.10
8
Ø8/20(N=129)(m=4) 3.10
7
Ø8/20(N=129)(m=4) 3.10
6
Ø8/20(N=129)(m=4) 3.10
5
Ø8/20(N=129)(m=4) 3.10
4
Ø8/20(N=129)(m=4) 3.10
3
Ø8/20(N=129)(m=4) 3.10
2
Ø8/10(N=15)(m=4)
Ø8/10(N=17)(m=4)
Ø8/20(N=11)(m=4) Ø8/20(N=48)(m=4) 3.10
1
Ø10/20(N=3)(m=6) Ø10/20(N=3)(m=6) Ø10/20(N=3)(m=6)

Ø10/20(N=18)(m=4) Ø10/20(N=21)(m=4) Ø10/20(N=24)(m=4) 3.85
0
1
Ram: H_6
Slika 9.45 - Potrebna i usvojena poprečna armatura u gredama za ram u osi C
- 234 -
Diplomski rad
- 235 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
C 30, S500H
5.40
5.40
4.80
5.40
Ø8/10(N=14)(m=4)
Ø8/20(N=42)(m=4)
11 Ø8/20(N=20)(m=4)
Ø10/10(N=8)(m=4) 1.55
10
Ø8/10(N=36)(m=4)
Ø8/20(N=23)(m=4) Ø8/20(N=75)(m=4)
9 1.55
Ø10/10(N=8)(m=4)
Ø8/10(N=15)(m=4) Ø8/10(N=27)(m=4) 3.10
Ø8/20(N=5)(m=4) Ø8/20(N=79)(m=4)
8
Ø10/10(N=8)(m=4)
Ø8/10(N=16)(m=4) Ø8/10(N=26)(m=4)
3.10
Ø8/20(N=5)(m=4) Ø8/20(N=80)(m=4)
7
Ø10/10(N=8)(m=4)
Ø8/10(N=18)(m=4) Ø8/10(N=26)(m=4) 3.10
Ø8/20(N=5)(m=4) Ø8/20(N=80)(m=4)
6
Ø10/10(N=8)(m=4)
Ø8/10(N=51)(m=4)
3.10
Ø8/20(N=5)(m=4) Ø8/20(N=93)(m=4)
5
Ø10/10(N=8)(m=4)
Ø8/10(N=51)(m=4) 3.10
Ø8/20(N=5)(m=4) Ø8/20(N=93)(m=4)
4
Ø10/10(N=8)(m=4)
Ø8/10(N=51)(m=4)
3.10
Ø8/20(N=5)(m=4) Ø8/20(N=93)(m=4)
3
Ø10/10(N=8)(m=4)
Ø8/10(N=51)(m=4)
3.10
Ø8/20(N=5)(m=4) Ø8/20(N=93)(m=4)
2
Ø10/10(N=12)(m=4) Ø10/10(N=15)(m=4)
3.10
Ø8/20(N=21)(m=4) Ø8/20(N=7)(m=4) Ø8/20(N=8)(m=4)
1
Ø10/10(N=16)(m=4) Ø10/10(N=15)(m=4) Ø10/10(N=5)(m=4)

3.85
Ø10/20(N=19)(m=4) Ø10/20(N=13)(m=4) Ø10/20(N=19)(m=4)
0
G
A
E
F
Ram: V_5
Slika 9.46 - Potrebna i usvojena poprečna armatura u gredama za ram u osi 5
- 236 -
Diplomski rad
9.2.4. Dimenzionisanje poprečne armature stubova

Od početka dimenzionisanja je ideja da momenti nosivosti u stubovima nemaju „šansu“ da
se realizuju, zbog kriterijuma da su momenti nosivosti stubova najmanje veći za 10% od
momenata nosivosti greda. Tako da merodavne za dimenzionisanje su smičuće sile proistekle
iz momenata nosivosti u gredama, odnosno to je moment nosivosti stubova smanjen za 10%
(kod okvirnih konstrukcija 30%). Za razliku od dimenzionisanja poprečne armature greda, sada
ne postoji dodatno poprečno opterećenje, već samo transverzalne sile koje su posledica
nosivosti krajeva greda. Dimenzionisanje je sprovedeno pomoću odredbi Evrokoda 2, sem za
kritične zone na spoju stubova i temelja, o čemu će biti reči u sledećem poglavlju (9.3.).
U kritičnim zonama mora biti zadovoljeno sledeće:
 Minimalni prečnik šipki uzengija je dbw  6mm za DCM klasu duktilnosti

 Razmak uzengija u kritičnim zonama
 b 
s  min  0 ; 175mm; 8,5  d bL  za DCM
 2 
Gde je:
dbL minimalni prečnik podužne armature
b0 minimalna dimenzija utegnutog jezgra preseka
  282 
Za presek 40/40 .......................... s   min  ; 175mm; 8,5  20   s  141mm  14,1cm
  2 
  382 
Za presek 50/50 ............................ s   min  ; 175mm; 8,5  20   s  170mm  17cm
  2 
  482 
Za presek 60/60 ............................ s   min  ; 175mm; 8,5  20   s  170mm  17cm
  2 
 Rastojanje između dve susedne podužne šipke pridržane uzengijama nije veće od 20
cm
 Minimalna količina poprečne armature van kritične zone iznosi:
Asw
  min  bw  sin 
s
Asw cm2 cm2
Za presek 40/40 .......   min  bw  sin   0,000876  40 1  0,03504  3,51
s cm m
2
Asw cm cm2
Za presek 50/50 .....   min  bw  sin   0,000876  50 1  0,03504  4,38
s cm m
2
Asw cm cm2
Za presek 60/60 .....   min  bw  sin   0,000876  60 1  0,03504  5,26
s cm m
- 237 -
Diplomski rad
- 238 -
Diplomski rad
Usvojena armatura
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),
C 30, S500H
5.40
5.40
5.40
5.40
4.20
5.40
5.40
11
10 1.55
Ø10/10(N=31)(m=4)
9 1.55
3.10
8
Ø10/20(N=52)(m=4)
3.10
7
Ø10/20(N=62)(m=4)
3.10
6
3.10
5
Ø10/20(N=41)(m=2)
Ø10/20(N=16)(m=2)
3.10
4
3.10
3
Ø10/20(N=31)(m=4)
Ø10/20(N=31)(m=4)
3.10
2
3.10
Ø10/10(N=39)(m=4)
Ø10/10(N=39)(m=4)
3.85
0
1
Ram: H_7
Slika 9.47 - Potrebna i usvojena poprečna armatura u stubovima za ram u osi B
- 239 -
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
1
Ram: H_6
5.40
C 30, S500H
Usvojena armatura
2
9. Dimenzionisanje
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),

5.40
Ø10/20(N=15)(m=4)
Ø10/20(N=93)(m=2)
3
Ø10/20(N=31)(m=4)
5.40
Ø10/20(N=79)(m=4)
Ø10/20(N=30)(m=2)
4
Ø10/20(N=31)(m=4)
5.40
- 240 -
Ø10/20(N=93)(m=4)
Ø10/20(N=16)(m=2)
5
Ø10/20(N=15)(m=4)
Ø10/10(N=31)(m=4) 5.40
Ø10/20(N=77)(m=4)
Ø10/20(N=31)(m=2)
6
Ø10/20(N=31)(m=4)
Ø10/20(N=68)(m=4) 4.20
Ø10/10(N=39)(m=4) Ø10/20(N=41)(m=2)
7
Ø10/20(N=31)(m=4)
Ø10/10(N=62)(m=4)
Ø10/10(N=39)(m=4) 5.40
Ø10/20(N=47)(m=4) Ø10/20(N=31)(m=4)
Slika 9.48 - . Potrebna i usvojena poprečna armatura u stubovima za ram u osi C

8
Ø10/20(N=15)(m=4)
Ø10/20(N=8)(m=4)
3.85
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
1.55
1.55
Vladimir Muzalevski
Diplomski rad
Ø10/10(N=5)(m=4)
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Ø10/20(N=50)(m=4)
Ram: V_5
G
Ø10/20(N=16)(m=2)
Ø10/20(N=93)(m=4) C 30, S500H
Usvojena armatura
5.40
9. Dimenzionisanje
EC 2 (EN 1992-1-1:2004),

F
5.40
Ø10/10(N=39)(m=4)
3.60
Ø10/20(N=31)(m=4)
D
- 241 -
Ø10/20(N=93)(m=4)
Ø10/20(N=16)(m=2)
Ø10/10(N=31)(m=4) 4.80
Ø10/20(N=15)(m=4)
C
Ø10/20(N=16)(m=2)
Ø10/20(N=93)(m=4)
4.80
Ø10/20(N=31)(m=4)
B
Ø10/20(N=41)(m=2)
Ø10/20(N=52)(m=4)
5.40
Ø10/20(N=31)(m=4)
Slika 9.49 - Potrebna i usvojena poprečna armatura u stubovima za ram u osi 5

A
Ø10/20(N=78)(m=2)
Ø10/20(N=15)(m=4)
3.85
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
3.10
1.55
1.55
Vladimir Muzalevski
Diplomski rad
Diplomski rad
9.3. Kritična oblast stuba u zoni uklještenja u temelj

U kritičnim
nim zonama stuba cilj je da se ispuni dovoljan stepen duktilnosti. Za DCM klasu
zahtevi lokalne duktilnosti moraju biti zadovoljeni u zoni uklještenja stuba u temelj.
Da bi duktilnost bila zadovoljena, potrebno je ostvariti dobro utezanje. Usled pritisnute

pritisnu
aksijalne sile, poprečni presek stuba teži da proširi svoj obim. Uloga uzengija je da spreči
širenje tog obima. Usled otpora širenju, uzengije postaju zategnute i unose bočne pritiske u
stub. Duž stuba pritisak nije ravnomeran, srazmerno tome i međusobn
međusobno o rastojanje uzengija je
različito. Utezanje je ostvareno samo ako je bočni pritisak apliciran podjednako u oba pravca,
odnosno cilj je da se ostvari triaksijalno naponsko stanje pritiska. Kao što je prikazano na slici
(9.50.).
Slika 9.50
50 - Naponsko dilatacijska veza za utegnuti beton
2
Dilatacija koja utezanjem treba da se obezbedi glasi:  cu 2,c   cu 2  0, 2 
f ck
Ovim izrazom je obezbeđena dilatacija betona mnogo više od 3,5 promila. Iz izraza se vidi da
intezitet utezanja zavisi od napona  2   3  . Pošto napon predstavlja silu podeljenu sa
površinom, odakle, posmatrajući jednu ravan kao na slici (9.52.) važi:
F f y  n  asw
  x  f y   2
A s  bc
Gde je:
f y - napon pri granici razvlačenja
n - broj presečenih nožica uzengija
a sw - površina jedne nožice uzengije
s - rastojanje uzengija
bc - širina utegnutog dela
- 242 -
Diplomski rad
Vrednost sile za jedan metar iznosi Slika 9.51 - Presek utegnutog dela u x - pravcu
f y  n  asw
F , dok je geometrijski
s
n  asw
procenat armiranja za x pravac x  . Analogno, presek utegnutog betona se gleda i u y
bc  s
pravcu odakle se dobija napon  y  f y   3 . Suština je obezbediti jednak procenat armiranja u
2  x  f yk
oba pravca. Vrativši se u izraz  cu 2,c   cu 2  0, 2    cu 2  0, 2    cu 2  0, 2  x  
f ck f ck
dobija se mehanički koeficijent armiranja modifikovan sa koeficijentom . Koeficijent
  n   sdobijen je proizvodom dva koeficijenta sa kojima se obuhvata realno redukovana
utegnuta zona u poprečnom preseku i redukovana zapremina u podužnom preseku. Vrednost
ovog koeficijenta je oko  0,50,6.
Mehanički koeficijent se uzima kao zbirni (za oba pravca)  w d   w d , x   w d , y , gde se
podrazumeva da su jednaki za oba pravca tako da je:
 wd  wd
 wd , x    cu 2, c   cu 2  0, 2      cu 2  0,1   wd  
2 2
Prema Evrokodu 8 zahtev lokalne duktilnosti važi ako je zadovoljeno:
bc
  wd  30    d   s, yd   0,035
b0
Gde je:
 - faktor globalne efikasnosti utezanja
wd - mehanički zapreminski procenat armiranja uzengijama za utezanje preseka u kritičnim
zonama
  - faktor lokalne duktilnosti krivine
d - relativna aksijalna sila

 s , yd - proračunska dilatacija na granici razvlačenja
bc - ukupna širina stuba

b0 - širina utegnutog jezgra (od ose do ose uzengija)
Dilatacija na granici razvlačenja iznosi:
f yk 500 103 GPa

 s , yd    0, 00217  2,17 ‰
 s  Es 1,15  200GPa
- 243 -
Diplomski rad
Mehanički zapreminski koeficijent armiranja uzengijama je mehanička vrednost odnosa

zapremina uzengija za utezanje i utegnutog betona pomnožen sa odnosom proračunske
vrednostiti granice razvlačenja armature i proračunske vrednosti čvrstoće betona pri pritisku.
Vsw f yd f yd
 wd     wd 
Vcc f cd f cd
U kritičnim zonama mora se obezbediti barem minimalna vrednost data u tabeli (9.13.).
(9.1
Tabela 9.18 - Minimalna vrednost mehaničkog koeficijenta armiranja uzengijama
 nb  h0  nh  b0   asw 1m
Zapremina uzengija za utezanje: Vsw 
s
Zapremina betonskog jezgra: Vcc  b0  h0 1m
n
 
 1 bi2   s   s  
Faktor globalne efikasnosti:    n   s  1     1    1  
 6  b0  h0    2  b0   2  h0  
 
Gde je:
bi - osovinski razmak susednih šipki podužne armature
s - razmak između uzengija
h0 - visina utegnutog jezgra (od ose do ose uzengija)
U narednim tabelama prikazan je dokaz zadovoljenja kriterijuma za lokalnu duktilnost na

mestu kritične oblasti stuba u zoni uklještenja u temelj, gde je zadovoljena i minimalna vrednost
mehaničkog koeficijenta armiranja uzengijama.
- 244 -
Diplomski rad
RAM B
Osa 5 6 7 8
bc [cm] 60 60 60 60
hc [cm] 60 60 60 60
b0 [cm] 51 51 51 51
h0 [cm] 51 51 51 51
bi [cm] 16.00 16.00 16.00 16.00
n 12 12 12 12
Ø [mm] 10 10 10 10
asw(1) [cm2] 0.79 0.79 0.79 0.79
s [cm] 10 10 10 10
nb 4 4 4 4
nh 4 4 4 4
Proračun faktora globalne efikasnosti utezanja preseka (α)
Σbi2 3072 3072 3072 3072

αn 0.803 0.803 0.803 0.803
αs 0.814 0.814 0.814 0.814
α 0.653 0.653 0.653 0.653
Proračun mehaničkog zapreminskog procenta armiranja uzengijama wd
Vsw [cm3] 32.044 32.044 32.044 32.044

Vcc [cm3] 2601 2601 2601 2601
ρwd [%] 1.232 1.232 1.232 1.232
ωwd 0.315 0.315 0.315 0.315
NEd [kN] -2604.2 -3093.6 -2738.3 -2799
νd 0.426 0.505 0.447 0.457
bc
Provera zahteva lokalne duktilnosti   wd  30    d   s, yd   0,035
b0
 wd 0.206 0.206 0.206 0.206
bc
30    d   s, yd   0,035 0.148 0.182 0.157 0.162
b0
Zadovoljen uslov Da Da Da Da
Tabela 9.19 - Kritična oblast stuba u zoni uklještenja u temelj za ram u osi B
- 245 -
Diplomski rad
RAM C
Osa 3 4 5 6 7 8
bc [cm] 60 60 60 60 60 60
hc [cm] 60 60 60 60 60 60
b0 [cm] 51 51 51 51 51 51
h0 [cm] 51 51 51 51 51 51
bi [cm] 16.00 16.00 12.00 16.00 16.00 16.00
n 12 12 16 12 12 12
Ø [mm] 10 10 10 10 10 10
asw(1) [cm2] 0.79 0.79 0.79 0.79 0.79 0.79
s [cm] 10 10 10 10 10 10
nb 4 4 5 4 4 4
nh 4 4 5 4 4 4
Σbi2 3072 3072 2304 3072 3072 3072

αn 0.803 0.803 0.852 0.803 0.803 0.803
αs 0.814 0.814 0.814 0.814 0.814 0.814
α 0.653 0.653 0.693 0.653 0.653 0.653
Vsw [cm3] 32.044 32.044 40.055 32.044 32.044 32.044

3
Vcc [cm ] 2601 2601 2601 2601 2601 2601
ρwd [%] 1.232 1.232 1.54 1.232 1.232 1.232
ωwd 0.315 0.315 0.394 0.315 0.315 0.315
NEd [kN] -2087.7 -2229.2 -3081.4 -3058.6 -2637.6 -3080.5
νd 0.341 0.364 0.504 0.500 0.431 0.503
bc
b0
 wd 0.206 0.206 0.273 0.206 0.206 0.206
bc
30    d   s, yd   0,035
b0 0.112 0.122 0.181 0.180 0.150 0.181
Zadovoljen uslov Da Da Da Da Da Da
Tabela 9.20 - Kritična oblast stuba u zoni uklještenja u temelj za ram u osi C
- 246 -
Diplomski rad
RAM 5
Osa G F E D C B A
bc [cm] 60 60 60 60 60 60 60
hc [cm] 60 60 60 60 60 60 60
b0 [cm] 51 51 51 51 51 51 51
h0 [cm] 51 51 51 51 51 51 51
bi [cm] 16.00 16.00 16.00 16.00 12.00 16.00 16.00
n 12 12 12 12 16 12 12
Ø [mm] 10 10 10 10 10 10 10
asw(1) [cm2] 0.79 0.79 0.79 0.79 0.79 0.79 0.79
s [cm] 10 10 10 10 10 10 10
nb 4 4 4 4 5 4 4
nh 4 4 4 4 5 4 4
Σbi2 3072 3072 3072 3072 2304 3072 3072

αn 0.803 0.803 0.803 0.803 0.852 0.803 0.803
αs 0.814 0.814 0.814 0.814 0.814 0.814 0.814
α 0.653 0.653 0.653 0.653 0.693 0.653 0.653
Vsw [cm3] 32.044 32.044 32.044 32.044 40.055 32.044 32.044

3
Vcc [cm ] 2601 2601 2601 2601 2601 2601 2601
ρwd [%] 1.232 1.232 1.232 1.232 1.54 1.232 1.232
ωwd 0.315 0.315 0.315 0.315 0.394 0.315 0.315
NEd [kN] -2679.8 -2242.9 -1916.2 -2796 -3081.4 -2604.2 -1794.3
νd 0.438 0.366 0.313 0.457 0.504 0.426 0.293
bc
b0
 wd 0.206 0.206 0.206 0.206 0.273 0.206 0.206
bc
30    d   s, yd   0,035
b0 0.153 0.122 0.100 0.161 0.181 0.148 0.091
Zadovoljen uslov Da Da Da Da Da Da Da
Tabela 9.21 - Kritična oblast stuba u zoni uklještenja u temelj za ram u osi 5
Usvojena armatura stubova na mestu uklještenja (u dnu prizemlja) se produžava skroz do

temelja, bez obzira što se stubovi u suterenu ne smatraju kritičnim. Oni svakako primaju velik
moment na mestu spoja sa stubom u prizemlju.
- 247 -
Diplomski rad
9.4. Lokalna duktilnost čvorova greda – stub

Minimalni prečnik podužne armature  dbL  je prema Evrokodu 8 ograničen, kako bi se izbegao
lom usled gubitka prijanjanja:
 7,5  fctm 1  0,8  d

  f  '
za unutrašnje
Rd yd
db, L  1  0,75  kD 
 max
hc 
7,5  fctm
  1  0,8  d  za spoljašnje
  Rd  f yd
Gde je:
hc - širina stuba paralelna šipkama grede
kD  2
- faktor klase duktilnosti, za DCM klasu kD 
3
 Rd - faktor „nepouzdanosti“, za DCM klasu   Rd 1
max - maksimalni dozvoljeni koeficijent armiranja grede zategnutom armaturom
 ' - koeficijent armiranja grede pritisnutom armaturom
d - relativna aksijalna sila
fctm - srednja vrednost čvrstoće betona pri aksijalnom zatezanju
f yd
- proračunska vrednost granice razvlačenja armature
 maksimalni dozvoljeni koeficijent armiranja grede zategnutom armaturom:
0.0018 f cd
 max   '  
 d   s , yd f yd
 relativna aksijalna sila:
N Ed
d 
b  h  f cd
Gde se za NEd uzima kao minimalna vrednost pritiska iz seizmičke kombinacije. Provera lokalne
duktilnosti unutrašnjih čvorova greda – stub prikazana je u narednim tabelama.
- 248 -
Diplomski rad
UNUTRAŠNJI ČVOROVI - ram B

max max
Osa Nivo NEd [kN] bc [cm] hc [cm] νd ρ' ρmax dbL/hc dbL dbL
[cm] [cm]
VII -373.41 40 40 0.137 0.0034 0.0091 0.0469 1.88 18.8
VI -729.71 40 40 0.268 0.0034 0.0091 0.0514 2.05 20.5
V -1097.1 40 40 0.403 0.0034 0.0091 0.0559 2.24 22.4
IV -1479.8 40 40 0.544 0.0034 0.0091 0.0607 2.43 24.3
6
III -1870.8 50 50 0.440 0.0034 0.0091 0.0572 2.86 28.6
II -2266.8 50 50 0.533 0.0034 0.0091 0.0603 3.02 30.2
I -2677.3 60 60 0.437 0.0034 0.0091 0.0571 3.42 34.2
P -3093.6 60 60 0.505 0.0034 0.0091 0.0594 3.56 35.6
VII -160.18 40 40 0.059 0.0034 0.0091 0.0443 1.77 17.7
VI -448.26 40 40 0.165 0.0034 0.0091 0.0479 1.91 19.1
V -699.55 40 40 0.257 0.0034 0.0091 0.0510 2.04 20.4
IV -942.26 40 40 0.346 0.0034 0.0091 0.0540 2.16 21.6
7
III -1277.7 50 50 0.301 0.0034 0.0091 0.0524 2.62 26.2
II -1508.8 50 50 0.355 0.0034 0.0091 0.0543 2.71 27.1
I -1970.8 60 60 0.322 0.0034 0.0091 0.0532 3.19 31.9
P -2369 60 60 0.387 0.0042 0.0100 0.0542 3.25 32.5
Tabela 9.22 - . Provera lokalne duktilnosti unutrašnjih čvorova greda - stub za ram u osi B
- 249 -
Diplomski rad
SPOLJAŠNJI ČVOROVI - ram B

max max
[cm] [cm]
VIII -203.24 40 40 0.075 0.0034 0.0091 0.0448 1.79 17.9
VII -215.64 40 40 0.079 0.0034 0.0091 0.0450 1.80 18.0
VI -553.24 40 40 0.203 0.0034 0.0091 0.0492 1.97 19.7
V -886.26 40 40 0.326 0.0034 0.0091 0.0533 2.13 21.3
5 IV -1215.3 40 40 0.447 0.0034 0.0091 0.0574 2.30 23.0
III -1544.1 50 50 0.363 0.0034 0.0091 0.0546 2.73 27.3
II -1897.1 50 50 0.446 0.0034 0.0091 0.0574 2.87 28.7
I -2246.6 60 60 0.367 0.0034 0.0091 0.0547 3.28 32.8
P -2604.2 60 60 0.426 0.0034 0.0091 0.0567 3.40 34.0
6 VII -373.41 40 40 0.137 0.0034 0.0091 0.0469 1.88 18.8
7 VII -548.41 40 40 0.202 0.0034 0.0091 0.0491 1.96 19.6
VIII -98.17 40 40 0.036 0.0034 0.0091 0.0435 1.74 17.4
VII -192.82 40 40 0.071 0.0034 0.0091 0.0447 1.79 17.9
VI -443.45 40 40 0.163 0.0034 0.0091 0.0478 1.91 19.1
V -674.24 40 40 0.248 0.0034 0.0091 0.0507 2.03 20.3
8 IV -957.24 40 40 0.352 0.0034 0.0091 0.0542 2.17 21.7
III -1373.9 50 50 0.323 0.0034 0.0091 0.0532 2.66 26.6
II -1745.7 50 50 0.411 0.0034 0.0091 0.0562 2.81 28.1
I -2318.9 60 60 0.379 0.0034 0.0091 0.0551 3.31 33.1
P -2799 60 60 0.457 0.0034 0.0091 0.0577 3.46 34.6
Tabela 9.23 - Provera lokalne duktilnosti spoljašnjih čvorova greda - stub za ram u osi B
- 250 -
Diplomski rad
UNUTRAŠNJI ČVOROVI - ram C

max max
[cm] [cm]
VIII -170.29 40 40 0.063 0.0034 0.0091 0.0444 1.78 17.8
VII -372.61 40 40 0.137 0.0034 0.0091 0.0469 1.88 18.8
VI -622.42 40 40 0.229 0.0034 0.0091 0.0500 2.00 20.0
V -873.3 40 40 0.321 0.0034 0.0091 0.0531 2.13 21.3
4 IV -1124.4 40 40 0.413 0.0034 0.0091 0.0563 2.25 22.5
III -1390.8 50 50 0.327 0.0034 0.0091 0.0533 2.67 26.7
II -1661.7 50 50 0.391 0.0034 0.0091 0.0555 2.78 27.8
I -1941 60 60 0.317 0.0034 0.0091 0.0530 3.18 31.8
P -2229.2 60 60 0.364 0.0034 0.0091 0.0546 3.28 32.8
VIII -173.82 40 40 0.064 0.0034 0.0091 0.0444 1.78 17.8
VII -466.19 40 40 0.171 0.0034 0.0091 0.0481 1.92 19.2
VI -823.63 40 40 0.303 0.0034 0.0091 0.0525 2.10 21.0
V -1182.6 40 40 0.435 0.0034 0.0091 0.0570 2.28 22.8
5 IV -1541.9 40 40 0.567 0.0034 0.0091 0.0615 2.46 24.6
III -1912.7 50 50 0.450 0.0034 0.0091 0.0575 2.87 28.7
II -2288.6 50 50 0.538 0.0034 0.0091 0.0605 3.02 30.2
I -2681.8 60 60 0.438 0.0034 0.0091 0.0571 3.43 34.3
P -3081.4 60 60 0.504 0.0067 0.0125 0.0553 3.32 33.2
VIII -136.55 40 40 0.050 0.0034 0.0091 0.0440 1.76 17.6
VII -431.32 40 40 0.159 0.0034 0.0091 0.0476 1.91 19.1
VI -803.8 40 40 0.296 0.0034 0.0091 0.0523 2.09 20.9
V -1175.8 40 40 0.432 0.0034 0.0091 0.0569 2.28 22.8
6 IV -1546.3 40 40 0.568 0.0034 0.0091 0.0615 2.46 24.6
III -1921 50 50 0.452 0.0034 0.0091 0.0576 2.88 28.8
II -2294.8 50 50 0.540 0.0034 0.0091 0.0605 3.03 30.3
I -2676.9 60 60 0.437 0.0034 0.0091 0.0571 3.42 34.2
P -3058.6 60 60 0.500 0.0034 0.0091 0.0592 3.55 35.5
VIII -154.27 40 40 0.057 0.0034 0.0091 0.0442 1.77 17.7
VII -404.82 40 40 0.149 0.0034 0.0091 0.0473 1.89 18.9
VI -683.8 40 40 0.251 0.0034 0.0091 0.0508 2.03 20.3
V -979.83 40 40 0.360 0.0034 0.0091 0.0545 2.18 21.8
7 IV -1286.7 40 40 0.473 0.0034 0.0091 0.0583 2.33 23.3
III -1610.4 50 50 0.379 0.0034 0.0091 0.0551 2.75 27.5
II -1939.4 50 50 0.456 0.0034 0.0091 0.0577 2.89 28.9
I -2285.5 60 60 0.373 0.0034 0.0091 0.0549 3.29 32.9
P -2637.6 60 60 0.431 0.0034 0.0091 0.0569 3.41 34.1
Tabela 9.24 - Provera lokalne duktilnosti unutrašnjih čvorova greda - stub za ram u osi C
- 251 -
Diplomski rad
SPOLJAŠNJI ČVOROVI - ram C

max max
[cm] [cm]
Krov -27.33 40 40 0.010 0.0034 0.0091 0.0426 1.70 17.0
VIII -95.09 40 40 0.035 0.0034 0.0091 0.0435 1.74 17.4
VII -210.24 40 40 0.077 0.0034 0.0091 0.0449 1.80 18.0
VI -344.7 40 40 0.127 0.0034 0.0091 0.0466 1.86 18.6
V -498.55 40 40 0.183 0.0034 0.0091 0.0485 1.94 19.4
3
IV -707.64 40 40 0.260 0.0034 0.0091 0.0511 2.04 20.4
III -1039.8 50 50 0.245 0.0034 0.0091 0.0506 2.53 25.3
II -1309.2 50 50 0.308 0.0034 0.0091 0.0527 2.63 26.3
I -1714.6 60 60 0.280 0.0034 0.0091 0.0518 3.11 31.1
P -2087.7 60 60 0.341 0.0034 0.0091 0.0538 3.23 32.3
4 Krov -157.89 40 40 0.058 0.0034 0.0091 0.0442 1.77 17.7
5 Krov -161.42 40 40 0.059 0.0034 0.0091 0.0443 1.77 17.7
6 Krov -124.15 40 40 0.046 0.0034 0.0091 0.0438 1.75 17.5
7 Krov -141.87 40 40 0.052 0.0034 0.0091 0.0440 1.76 17.6
Krov -28.84 40 40 0.011 0.0034 0.0091 0.0426 1.71 17.1
VIII -158.47 40 40 0.058 0.0034 0.0091 0.0442 1.77 17.7
VII -269.61 40 40 0.099 0.0034 0.0091 0.0456 1.83 18.3
VI -462.7 40 40 0.170 0.0034 0.0091 0.0480 1.92 19.2
V -643.66 40 40 0.237 0.0034 0.0091 0.0503 2.01 20.1
8
IV -854.94 40 40 0.314 0.0034 0.0091 0.0529 2.12 21.2
III -1161 50 50 0.273 0.0034 0.0091 0.0515 2.58 25.8
II -1452.1 50 50 0.342 0.0034 0.0091 0.0538 2.69 26.9
I -2037.2 60 60 0.333 0.0034 0.0091 0.0535 3.21 32.1
P -3080.5 60 60 0.503 0.0034 0.0091 0.0593 3.56 35.6
Tabela 9.25 - Provera lokalne duktilnosti spoljašnjih čvorova greda - stub za ram u osi C
- 252 -
Diplomski rad
UNUTRAŠNJI ČVOROVI - ram 5

max max
[cm] [cm]
VIII -65.99 40 40 0.024 0.0034 0.0091 0.0431 1.72 17.2
VII -298.18 40 40 0.110 0.0034 0.0091 0.0460 1.84 18.4
VI -425.86 40 40 0.157 0.0034 0.0091 0.0476 1.90 19.0
V -784.04 40 40 0.288 0.0034 0.0091 0.0520 2.08 20.8
F IV -1145 40 40 0.421 0.0034 0.0091 0.0565 2.26 22.6
III -1436.9 50 50 0.338 0.0034 0.0091 0.0537 2.69 26.9
II -1661.7 50 50 0.391 0.0034 0.0091 0.0555 2.78 27.8
I -1917.7 60 60 0.313 0.0034 0.0091 0.0529 3.17 31.7
P -2242.9 60 60 0.366 0.0034 0.0091 0.0547 3.28 32.8
VIII -22.29 40 40 0.008 0.0034 0.0091 0.0426 1.70 17.0
VII -121.72 40 40 0.045 0.0034 0.0091 0.0438 1.75 17.5
VI -293.46 40 40 0.108 0.0034 0.0091 0.0459 1.84 18.4
V -474.07 40 40 0.174 0.0034 0.0091 0.0482 1.93 19.3
E IV -709.95 40 40 0.261 0.0034 0.0091 0.0511 2.04 20.4
III -1062.8 50 50 0.250 0.0034 0.0091 0.0507 2.54 25.4
II -1321.5 50 50 0.311 0.0034 0.0091 0.0528 2.64 26.4
I -1716.9 60 60 0.281 0.0034 0.0091 0.0518 3.11 31.1
P -1916.2 60 60 0.313 0.0042 0.0100 0.0517 3.10 31.0
VIII -208.08 40 40 0.077 0.0034 0.0091 0.0449 1.79 17.9
VII -463.29 40 40 0.170 0.0034 0.0091 0.0480 1.92 19.2
VI -755.88 40 40 0.278 0.0034 0.0091 0.0517 2.07 20.7
V -1061.8 40 40 0.390 0.0034 0.0091 0.0555 2.22 22.2
D IV -1384.2 40 40 0.509 0.0034 0.0091 0.0595 2.38 23.8
III -1722.9 50 50 0.405 0.0034 0.0091 0.0560 2.80 28.0
II -2068.5 50 50 0.487 0.0034 0.0091 0.0587 2.94 29.4
I -2430.3 60 60 0.397 0.0034 0.0091 0.0557 3.34 33.4
P -2796 60 60 0.457 0.0034 0.0091 0.0577 3.46 34.6
VIII -173.82 40 40 0.064 0.0034 0.0091 0.0444 1.78 17.8
VII -466.19 40 40 0.171 0.0034 0.0091 0.0481 1.92 19.2
VI -823.63 40 40 0.303 0.0034 0.0091 0.0525 2.10 21.0
V -1182.6 40 40 0.435 0.0034 0.0091 0.0570 2.28 22.8
C IV -1541.9 40 40 0.567 0.0034 0.0091 0.0615 2.46 24.6
III -1912.7 50 50 0.450 0.0034 0.0091 0.0575 2.87 28.7
II -2288.6 50 50 0.538 0.0034 0.0091 0.0605 3.02 30.2
I -2681.7 60 60 0.438 0.0034 0.0091 0.0571 3.43 34.3
P -3081.4 60 60 0.504 0.0050 0.0108 0.0569 3.42 34.2
VII -215.64 40 40 0.079 0.0034 0.0091 0.0450 1.80 18.0
B
VI -553.24 40 40 0.203 0.0034 0.0091 0.0492 1.97 19.7
- 253 -
Diplomski rad
V -886.26 40 40 0.326 0.0034 0.0091 0.0533 2.13 21.3

IV -1215.3 40 40 0.447 0.0034 0.0091 0.0574 2.30 23.0
III -1554.9 50 50 0.366 0.0034 0.0091 0.0547 2.73 27.3
II -1897.1 50 50 0.446 0.0034 0.0091 0.0574 2.87 28.7
I -2246.6 60 60 0.367 0.0034 0.0091 0.0547 3.28 32.8
P -2604.2 60 60 0.426 0.0034 0.0091 0.0567 3.40 34.0
Tabela 9.26 - Provera lokalne duktilnosti unutrašnjih čvorova greda - stub za ram u osi 5
SPOLJAŠNJI ČVOROVI - ram 5

max max
[cm] [cm]
Krov -148.83 40 40 0.055 0.0034 0.0091 0.0441 1.77 17.7
VIII -148.83 40 40 0.055 0.0034 0.0091 0.0441 1.77 17.7
VII -321.89 40 40 0.118 0.0034 0.0091 0.0463 1.85 18.5
VI -602.1 40 40 0.221 0.0034 0.0091 0.0498 1.99 19.9
V -896.31 40 40 0.330 0.0034 0.0091 0.0534 2.14 21.4
G
IV -1204.2 40 40 0.443 0.0034 0.0091 0.0573 2.29 22.9
III -1544.5 50 50 0.363 0.0034 0.0091 0.0546 2.73 27.3
II -1901.3 50 50 0.447 0.0034 0.0091 0.0574 2.87 28.7
I -2284.9 60 60 0.373 0.0034 0.0091 0.0549 3.29 32.9
P -2679.8 60 60 0.438 0.0034 0.0091 0.0571 3.43 34.3
F Krov -431.14 40 40 0.159 0.0034 0.0091 0.0476 1.91 19.1
E Krov -525.64 40 40 0.193 0.0034 0.0091 0.0488 1.95 19.5
D Krov -195.68 40 40 0.072 0.0034 0.0091 0.0447 1.79 17.9
C Krov -161.42 40 40 0.059 0.0034 0.0091 0.0443 1.77 17.7
B VIII -203.24 40 40 0.075 0.0034 0.0091 0.0448 1.79 17.9
VIII -104.72 40 40 0.039 0.0034 0.0091 0.0436 1.74 17.4
VII -117.12 40 40 0.043 0.0034 0.0091 0.0437 1.75 17.5
VI -344.97 40 40 0.127 0.0034 0.0091 0.0466 1.86 18.6
V -572.5 40 40 0.210 0.0034 0.0091 0.0494 1.98 19.8
A IV -797.15 40 40 0.293 0.0034 0.0091 0.0522 2.09 20.9
III -1038.8 50 50 0.244 0.0034 0.0091 0.0505 2.53 25.3
II -1286 50 50 0.303 0.0034 0.0091 0.0525 2.63 26.3
I -1542.1 60 60 0.252 0.0034 0.0091 0.0508 3.05 30.5
P -1794.3 60 60 0.293 0.0034 0.0091 0.0522 3.13 31.3
Tabela 9.27 - Provera lokalne duktilnosti spoljašnjih čvorova greda - stub za ram u osi 5
Nakon provere lokalne duktilnosti u čvorovima greda-stub, utvrđeno je da usvojen prečnik 16
podužne armature u gredama zadovoljava uslov za sve stubove u konstrukciji.
- 254 -
Diplomski rad
9.5. Dimenzionisanje zidova

Pored greda i stubova i zidovi spadaju u važne seizmičke elemente. Kao elementi velike
krutosti u svojoj ravni zidovi obezbeđuju mali nivo horizontalnih deformacija. Nosivost i duktilno
ponašanje usled zemljotresnih dejstava zavisi od načina armiranja koji podležu određenim
pravilima. Pri dejstvu horizontalnih opterećenja zidovi su opterećeni smičućim silama i
(preturajućim) momentom. Na strani gde sila deluje zidovi imaju tendenciju zatezanja, a na
suprotnoj strani pritiska. Time je formiran spreg koji se suprotstavlja preturajućem momentu.
Osim za horizontalno opterećenje, ovi elementi prenose i vertikalno (gravitaciono) opterećenje,
ali značajno manjeg inteziteta.
Zbog svoje glavne uloge (prenos smičućeg opterećenja) ovakvi zidovi se nazivaju smičući
zidovi ili zidovi za ukrućenje u slučaju dvojnih (dualnih) sistema. Krajevi preseka zida (flanše) se
odlikuju savojnom nosivošću, a smičuća nosivost pripada rebru. Oblik deformacije zidova je
nalik konzoli (savojni), a okvirnog sistema smičući. Tako da je zbog „inteligentnog“ tavaničnog
rada, u smislu izjednačavanja horizontalnih pomeranja, oblik deformacije zida kod dvojnog
sistema kao kod horizontalno pridržane konzole.
Da bi duktilno ponašanje greda (programirano ponašanje) bilo ostvareno kod dvojnih

sistema sa dominantnim zidovima, koren zida se projektuje za disipaciju seizmičke energije,
odnosno tu se formira plastičan zglob. Ostatak zida, iznad zone plastifikacije u uklještenju se
pruža čitavom visinom konstrukcije, ima elastičan rad kao što je prikazano na slici (9.28.).
Pri analizi dijagrami momenata zidova uglavnom ne menjaju znak sa visinom. Merodavna
kombinacija je minimizirano gravitaciono opterećenje i maksimizirana seizmička sila, korisno
opterećenje se ne koristi (samo bi uvećalo aksijalnu silu). Zbog alternativnosti dejstva seizmičke
sile, zidovi se proveravaju za oba pravca.
Evrokod 8 zbog nepouzdanosti proračuna i nesigurnosti dijagrama dobijenog prema

Evrokodu 2 prilaže dodatne zahteve, kao što je proračunska anvelopa momenata savijanja i
smičućih sila.
Slika 9.52 - Proračunska anvelopa momenata savijanja za dvojni sistem
Pravom linijom su pokriveni „nepouzdani“ momenti i još dodatno pomereni principom linije
zatežućih sila za vrednost a1  0,5 z  cot .
- 255 -
Diplomski rad
 Iako važi za DCH konstrukcije, u ovom radu se usvaja da minimalni procenat armiranja
rebra zida iznosi min  0,002  0,2% . Ovaj procenat se podrazumeva za simetrično
postavljene ortogonalne mreže koje su povezane poprečnim vezama na rastojanju ne
većem od 50cm.
 Minimalni prečnik armature rebra je 8mm, ali ne većeg od osmine širine rebra
 Razmak šipki nije veći od 25cm, ali ne više od 25 prečnika šipki.
 minimalni procenat armiranja vertikalnom armaturom u pojasevima je 0.5%.
Zid, koji je podeljen na rebro i pojaseve (flanše) je prikazan na slici (9.53.). Armatura u
pojasevima se usvaja simetrično, dok se u rebrima usvajaju ortogonalne mreže približno
minimalno potrebnoj armaturi. Armatura u pojasevima zaslužna je za savijanje, dok armatura u
rebru pretežno za smicanje. Tako da presek prihvata savijanje pojasevima, dok rebro samo
delom učestvuje. Armatura u rebrima je neefikasna, tako da se usvaja samo minimalno
potrebna  min  0, 2% .
 Visina kritične zone iznad nivoa uklještenja zida (uklještenje u krutu podrumsku
konstrukciju - kadu):
h cr  max lw ; h w / 6
Ali nije veća od hcr  2 hs
Gde je:
lw - ukupna dužina zida
Slika 9.53 - Poprečni presek smičućeg zida

hw - ukupna visina zida
hs - čista spratna visina
- 256 -
Diplomski rad
Nakon usvajanja armature moment

momentii nosivosti su malo veći od proračunski dobijenih
MRd  MEd , ne sme da se „pretera“ sa usvajanjem armature, tako da armatura treba da se
usvaja što bliže proračunski potrebnoj, kako bi se presek mogao plastifikovati, u suprotnom zid
ne bi mogao da se nagne, a time ni plastični zglobovi u gredama ne bi mogli da se razviju.
Pored proračunskih momenata savijanja koje Evrokod 8 definiše, definišu se i proračunske

smičuće sile. Zbog nepouzdane distribucije momenata, proračunske vrednosti trans
transverzalne sile

se uvećavaju koeficijentom :
Ved   Ved'
Gde je:
Ved ' - projektna transverzalna sila
Slika 9.54 - Proračunska anvelopa smičućih sila
Na slici (9.54.)
.) je prikazana proračunska anvelopa smičućih sila, koja se dobija tako što se
dijagram transverzalnih sila (a), dobijen iz analize, poveća za 50% (A) sa koeficijentom ,
obeleži se tačka na jednoj trećini visine zida i na vrhu nanese 50% vrednosti ((B).
Dimenzionisanje preseka vrši se pomoću alata u programu Tower 7 opcijom – „Proračun

preseka“. Koristeći se kriterijumom da minimalna armatura u rebru treba da iznosi 0,2%,
proračunava  
nava se kolika je minimalno potrebna armatura A s,3 i A s ,4 i taj rezultat služi kao mera
do koje treba pogađanjem da se dođe, zadajući svakoj od ovih armatura određeno procentualno
učešće, ali tako da se usvaja simetrično postavljena armatura u rebru i pojasevima. Time je
dobijena potrebna armatura u rebru i stubovima (pojasevima) u međusobnom procentualnom
odnosu.
- 257 -
Diplomski rad
9.5.1. zid 7-8
Dimenzije zida su: lw  600 cm, hw  2480 cm

Tako da je visina kritične zone iznad nivoa uklještenja zida:
hcr  max 600; 413  hcr  413 cm , gde je hcr  2 310  620 cm
Usvaja se hcr  413 cm
Zid se dimenzioniše kao „I“ poprečni presek, kao što je prikazano na slici (9.55.)
(
Slika 9.55 - Poprečni presek zida 7-8
Minimalna količina vertikalne armature pojaseva iznosi:

As,min  0,005  60  60  18 cm2
Minimalna količina vertikalne armature rebra iznosi:
2
As,min  0,002  480  20  19,2 cm2 , odnosno 9,60 cm za svaku stranu
Merodavna kombinacija za dimenzionisanje je seizmička kombinacija, kada je normalna sila

pritiska najmanjeg, a moment savijanja najvećeg inteziteta. Njihovo dejstvo je zajedničko.
Kombinacija MEd  kNm N Ed  kN 

95 (109); 96 (110) 10667.54 -5300.10
115 (129); 116 (130) 10656.97 -4935.40
Tabela 9.28 - Vrednost momenata savijanja i normalnih sila iz seizmičke kombinacije za zid 7-8
7
! Brojevi u zagradi numerisani su u skladu sa slučajevima opterećenja, a van zagrade u

skladu sa izveštajem
Proračunom potrebne armature u preseku dobije se da nije potrebna dodatna armatura, tako da
se usvaja minimalno potrebna površina vertikalne armature:
armatur

 Stub: A s,1  A s,2  18cm  Usvaja se 1216 A s,usv  24,13cm 2
2

 Rebro:
A s,3  A s,4  9, 60cm 2  2cm 2 / m '   Usvaja se  12 / 25  A s,usv  4, 52cm 2 / m ' 
4,52cm
- 258 -
Diplomski rad
Horizontalna armatura dobija se u skladu sa odredbama Evrokoda 8, gde se projektna

 
transverzalna sila Ved ' uvećava koeficijentom   1, 50 :
Ved   Ved'  1,5 858,57  1288,31 kN

 Potrebna smičuća armatura se dobija softverskim proračunom:
10  A s,usv  30,8cm 2 / m ' 
A sw ,pot  28,38cm 2 / m '  Usvaja se  14 //10
9.5.2. zid F- E
Dimenzije zida su: lw  600 cm, hw  2790 cm

Tako da je visina kritične zone iznad nivoa uklještenja zida:
hcr  max 600; 465  h cr  465 cm , gde je hcr  2 310  620 cm
Usvaja se hcr  465 cm
Zid se dimenzioniše kao „I“ poprečni presek, kao što je prikazano na slici 9.56.
Slika 9.56 - Poprečni presek zida F-E
Minimalna količina vertikalne armature pojaseva iznosi:

As,min  0,005  60  60  18 cm2
Minimalna količina vertikalne armature rebra iznosi:
2
As,min  0,002  480  20  19,2 cm2 , odnosno 9,60 cm za svaku stranu
Merodavna kombinacija za dimenzionisanje je seizmička kombinacija, kada je normalna sila

pritiska najmanjeg, a moment savijanja najvećeg inteziteta. Njihovo dejstvo je zajedničko.
zajedničko
Kombinacija MEd  kNm N Ed  kN 

95 (109); 96 (110) 10935.38 -5762.99
115 (129); 116 (130) 10681.73 -5312.52
Tabela 9.29 - Vrednost momenata savijanja i normalnih sila iz seizmičke kombinacije za zid 7-8
7
! Brojevi u zagradi numerisani su u skladu sa slučajevima opterećenja, a van zagrade u

skladu sa izveštajem
- 259 -
Diplomski rad
Proračunom potrebne armature u preseku dobije se da nije potrebna dodatna armatura, tako da
se usvaja minimalno potrebna površina vertikalne armature:

 Stub: A s,1  A s,2  18cm 2  Usvaja se 1216 A s,usv  24,13cm 2 
 Rebro:
A s,3  A s,4  9, 60cm 2  2cm 2 / m '   Usvaja se  12 / 25  A s,usv  4, 52cm 2 / m ' 
Horizontalna armatura dobija se u skladu sa odredbama Evrokoda 8, gde se projektna

 
transverzalna sila Ved ' uvećava koeficijentom   1, 50 :
Ved   Ved'  1,5  742.87  1114.31 kN

 Potrebna smičuća armatura se dobija softverskim proračunom:
A sw ,pot  24,55cm 2 / m '  Usvaja se  14 / 10  A s,usv  30,80cm 2 / m ' 
9.5.3. zid E’- E – spregnuti zid

Zid E’- E je deo liftovskog okna čiji kontinuitet je narušen nizom otvora zbog lifta. Niz otvora
formirao je, uslovno rečeno, dva zida koji su međusobno povezani tako da funkcionišu kao
jedna celina. Zid je spojen u dva pravca. Otvorima formirane poprečne grede diktiraju
ponašanje sistema, odnosno njihova krutost je presudna. Za razliku od fleksibilno spojenih
zidova, kruto spojeni zidovi prihvataju preturajući moment spregom vertikalnih sila dva zida, a
ne zbirom momenata poteklih posebno od svakog zida. Posledica ovakvog reaktivnog rada
kruto spojenih zidova su veliki inteziteti naprezanja poprečnih greda usled horizontalnog
opterećenja. Bez obzira, ovakvi elementi se mogu pravilnim armiranjem adekvatno iskoristiti kao
pogodna mesta za disipaciju seizmičke energije.
Zbog male dužine i zbog velikih momenata savijanja na krajevima, transverzalna sila, kao
rezultat količnika momenta savijanja i kraka (kratkog) je velikog inteziteta. Na ovakve momente
savijanja i transverzalne sile se ne dimenzioniše nosač, jer bi se razvoj plastičnih zglobova
desio tek nakon plastifikacije čitave zgrade.
Specifičnost ovih elemenata ogleda se u tome što su po pojavi prsline zategnuti

istovremeno u obe zone.
Dimenzionisanje se vrši prema proračunskim momentima na krajevima grede, gde se na

osnovu potrebne armature usvaja podužna armatura, a nakon ponovnog proračuna (sa
usvojenom armaturom) određuje se transverzalna sila, usled koje se usvaja poprečna armatura:
2  M Rd
Q
l
Brojilac  2  MRd  je posledica jednakosti momenata na krajevima, odnosno simetričnog

armiranja, a iz izraza se vidi da je transverzalna sila konstantna duž celog nosača. Usled
ovakvih uticaja, armiranje se vrši kosom armaturom. Površina kose armature proističe iz
transverzalne sile  Q .
Kriterijumi za koso armiranje:
- 260 -
Diplomski rad
f ctk ,0 ,05 2
 VEd  f ctd  bw  d  ct   bw  d  1  20 11  293,33kN
c 1,5
l 120
 3  1 .09  3
h 110
Zaključuje se da je potrebna kosa armatura.
Slika 9.57
57 - Mesto za usvajanje dijagonalne armatura
Pravila za armiranje kose armature se slažu sa pravilima za armiranje stubova, s tim da se

dužina sidrenja uvećava za 50%. Pored kose armature, grede se armiraju podužnom i
poprečnom armaturom, gde se podužna armatura ne sidri u zidove, već se samo produžava za
15 cm.
Način postavljanja dijagonalne armature je prikazan na slici (9.58.).
Slika 9.58 - Razlika između običnog i dijagonalnog postavljanja armature
- 261 -
Diplomski rad
Kosa armatura prihvaćena je ovom armaturom:

VEd 1131,4
VEd  1131,4 kN  Asi    19,26 cm2
2  f yd  sin 2  43,48  sin 42,5
Asi ,usv  4 25 19,63 cm2 
Gde je:
VEd - maksimalna transverzalna sila

 ugao između dijagonale i horizontalne ivice kratkog elementa   arctg  110   42 , 5
 120 
Dijagonalna armatura se formira nalik na stubovima sa najmanjom duzinom strane od
0 , 5 bw  0 , 5  20  10 cm .
Pošto se zid sa obe strane sučeljava sa zidovima drugog pravca, poštujući uslov potrebe za
utezanjem u funkciji spratne visine, usvaja se da nije potrebno utezanje ivičnih elemenata.
Uslov je prikazan na slici (9.58.).
Slika 9.59 - Liftovsko okno Slika 9.60 - Uslov potrebe za utezanjem zida
310 310
l f  250 cm   62 cm i b f  20 cm   20.70 cm
5 15
- 262 -
Diplomski rad
9.5.4. Lokalna duktilnost kod zidova

Zahtev lokalne duktilnosti krivine je sličan u odnosu na zahtev vezan za linijske elemente, ali
redukovan:
Med M
q0  q0     2  q0  ed  1 za T1  Tc
MRd MRd
Gde odnos projektnog momenta savijanja i proračunskog momenta nosivosti se teži da
bude približno jednak jedinici. Ovaj zahtev se odnosi na mestu spoja zida i temelja. Usvajanjem
koeficijenta lokalne duktilnosti, analogno stubovima, obezbeđena je dilatacija betona veća od
3,5 ‰ slika (9.58.).
Slika 9.61 - Utezanje ivičnog elementa za zidove pravougaonog poprečnog preseka
Za zidove pravougaonog poprečnog preseka (bez proširenja) da bi se obezbedila dilatacija

veća od 3,5‰ potrebno je da beton bude utegnut, tako da je beton u pojasnim zonama utegnut.
Uslov utezanja je zadovoljen pomoću mehaničkog zapreminskog koeficijenta:
bc f
  wd  30     d      s , yd   0, 035,     y ,d
b0 fcd
Gde mehanički koeficijent armiranja  predstavlja doprinos podužne armature rebra

(mreža). Ostatak izraza je analogan sa izrazom u poglavlju (9.3.) vezan za lokalnu duktilnost
stubova u oblasti uklještenja.
 Mehanički koeficijent armiranja i proračunska normalizovana aksijalna sila:

As  f yd N Ed
  ; d 
lw  bc  f cd lw  bc  f cd
Gde je merodavna maksimalna vrednost aksijalne sile za seizmičku kombinaciju.
 Položaj neutralne ose pri odvajanju betona se nalazi van utegnutog dela:
- 263 -
Diplomski rad
bc
xu   d     lw 
b0
 Vrednost dilatacije pri kojoj se očekuje odvajanje betona je   3,5 ‰
 Vrednost karakteristične dilatacije utegnutog betona određena je izrazom iz poglavlja
(9.3.):
 wd
 cu 2, c   cu 2  0, 2 
    cu 2  0,1   wd  
2
 Dužina utegnute zone se sada može odrediti iz sličnosti trouglova sa slike (9.56.):
  
min lc  xu  1  cu2  , minlc  max0,15  lw ; 1,5  bw 
 cu2,c 
 Saglasno sa izrazom u poglavlju (9.3.) faktor globalne efikasnosti utezanja računa se
kao:
n
 
 1 bi2   s   s  
   n   s  1     1    1  
 6  b0  h0   2  b0   2  h0  
 
Preporučena vrednost faktora globalne efikasnosti utezanja iznosi  0,5 0,6
! Napomena vezano za DCH klasu duktilnosti:
Jedan od glavnih razloga opredeljenja za DCM konstrukciju, a ne za DCH, je upravo zbog

koeficijenta . Njegova vrednost za DCM klasu duktilnosti iznosi   1, 5 , dok za DCH klasu
duktilnosti iznosi   4 . Sa druge strane proračunska vrednost maksimalne nosivosti na
 
smicanje VRd,max za DCM klasu se proračunava saglasno odredbama Evrokoda 2, dok se za
DCH klasu proračunava kao vrednost koja je za 60% manja od one koja je proračunata u skladu
 
sa odredbama Evrokoda 2 0, 4  VRd,max . Iz ovoga proizilazi da je proračunska vrednost sile za
DCH klasu oko dva i po puta veća od proračunske vrednosti sile za DCM klasu
  DCH 4 
   2, 67  , a proračunska vrednost maksimalne nosivosti na smicanje za DCH klasu
  DCM 1, 5 
je za oko dva i po puta manja od proračunske vrednosti maksimalne nosivosti na smicanje za
 VRd,max  DCM VRd,max 
DCM klasu    2,5  . Tako da bi se zid obezbedio od loma

 VRd,max  DCH 0,4  VRd,max 
pritisnute dijagonale u rebru, od zatežućeg loma rebra usled smicanja i od loma smicanjem
usled klizanja, s jedne strane treba da se poveća smičuća sila, a sa druge strane treba da se
smanji maksimalna smičuća nosivost, što implicira da se poprečni presek rebra mora povećati,
a time je i krutost zida veća, što nije cilj za DCH klasu duktilnosti.
- 264 -
Diplomski rad
Proširenja (stubovi) na krajevima poprečnih preseka zidova da bi se proračunski smatrala

proširenjima treba da zadovolje sledeće zahteve:
Slika 9.62
62 - Geometrijski zahtevi za ivična proširenja
Gde je:
bw - minimalna širina proširenja, 20 cm, ali n
ne
e manje od 1/10 ili 1/15 spratne visine hs
lc,lim  max 2  bw ; 0,2  lw
bw  20 cm , lc,lim  max 2  20; 0,2  600  120 cm
Pored datih kriterijuma za utvrđivanje proračunskih proširenja, dat je i kriterijum da ukoliko

vrednost xu ne prelazi vrednost debljine proširenja posle odvajanja zaštitnog sloja betona,
zapreminski mehanički koeficijent armature za utezanje proširenja određuje se kao zid bez
proširenja, gde se dužine bc i b0 odnose na širinu proširenja.
Kako bi se pronašao mehanički zapreminski koeficijent iz datog uslova utezanja

bc
(  wd  30     d      s, yd   0,035) , uz preporučenu vrednost faktora globalne
b0
efikasnosti utezanja   0 ,35 , dobij
dobija se izraz:
bc
30     d      s, yd   0,035
b0
wd 

Da bi se lokalna duktilnost izračunala, potrebno je odrediti momente nosivosti:
Med
  2  q 0   1 za T1  Tc
MRd
- 265 -
Diplomski rad
- 266 -
Diplomski rad
Kao alat za pronalaženje momenta nosivosti korišćen je „kalkulator“ vezan za program, za

proračun površine armature u zavisnosti od geometrije poprečnog preseka i zadatih uticaja
(opcija „proračun preseka“).
Pronalaženje momenata nosivosti radi se principom „pogađanja“, varirajući sa uticajima i

učešćima površine armature u rebrima i pojasevima, držeći se simetričnog rasporeda. Kako
merodavne kombinacije normalne sile i momenta (poglavlja 9.5.1. i 9.5.2.) daju samo minimalno
potrebnu armaturu, unošenjem maksimalne vrednosti normalne sile i povećavajući moment do
odgovarajuće vrednosti, istovremeno varirajući učešća površine armature u pojasevima i rebru
dolazi se do željene minimalne armature sračunate u poglavljima (9.5.1. i 9.5.2.).
Rezultati proračuna za zid u osi B i 5 prikazani su u tabelama:
Osa
NEd [kN] Učešće [%]8 q0 Med MRd µØ
zida
B -4935.4 reb:poj=34:66 3.3 10657 20200 2.482
5 -5312.52 reb:poj=34:66 3.3 10681.7 21100 2.341
Tabela 9.30 - Koeficijent lokalne duktilnosti
Osa zida NEd [kN] lw [cm] bc [cm] b0[cm] Asv [cm2] νd ωv xu

B 6526.09 600 20 15 9.6 0.320 0.020 272.29
5 8842.65 600 20 15 9.6 0.433 0.020 363.14
Tabela 9.31 - Vrednosti normalizovane aksijalne sile, mehaničkog koeficijenta armiranja i
položaja neutralne ose
Osa zida 30*µØ*(νd+ωv )*εs,yd*bc/b0-0.035 α ωwd ωwd≥ωwdmin ωwd,usv

B 0.038 0.50 0.077 Ne 0.080
5 0.057 0.50 0.115 Da 0.115
Tabela 9.32 - Vrednost mehaničkog zapreminskog koeficijenta
Osa zida xu εcu2 εcu2,c lc lc,min lc,max lc,usv

B 272.29 0.0035 0.0075 145.223 90 120 120.000
5 363.14 0.0035 0.0092 225.603 90 120 120.000
Tabela 9.33 - Vrednost dužine utezanja
 Razmak između šipki mora biti manji ili jednak od date vrednosti :
3  bw 0  3  150  450 mm
s  min   s  40 cm
 400 mm
 
Usvojena vertikalna armatura: 1216 A s,usv  24,13cm 2  poglavlja (9.5.1. i 9.5.2.).
 Na svakoj strani usvaja se po šest šipki, tako da dužina utezanja u x – pravcu iznosi :
h0  lc  c nom   u  120  4  1  115 cm
8
Učešća u rebrima I pojasevima potiču iz programa
- 267 -
Diplomski rad
nh  6
 Sečnost uzengija:
nb  2
Da bi utezanje bilo ostvareno, potrebno je da su naponi za dva ortogonalna pravca približno
jednaki  2  3  , to se ostvaruje približno jednakim procentom armiranja:
nh  asw n a
wd ,x  ; wd ,y  b sw
s  h0 s  b0
Gde su:
h 0 - dužina utezanja u x - pravcu
b 0 - dužina utezanja u y - pravcu
Osa zida Pravac b0 [cm] h0 [cm] ni asw(1) [cm2] s [cm] ρwd ωwd,i ωwd
x / 115 6 0.5 20 0.00130 0.033
B 0.119
y 15 / 2 0.5 20 0.00333 0.085
x / 115 6 0.5 20 0.00130 0.033
5 0.119
y 15 / 2 0.5 20 0.00333 0.085
Tabela 9.34 - Vrednost stvarnog zapreminskog mehaničkog koeficijenta
α*ωwd 30*µØ*(νd+ωv )*εs,yd*bc/b0-0.035 α*ωwd > 30*µØ*(νd+ωv )*εs,yd*bc/b0-0.035

0.059 0.038 Da
0.059 0.057 Da
Tabela 9.35 - Zadovoljenje uslova lokalne duktilnosti zidova
- 268 -
Diplomski rad
10. Dimenzionisanje stepeništa Vladimir Muzalevski
10. Dimenzionisanje stepeništa

Pri projektovanju nosivost i dispozicija stepenišne konstrukcije je funkcija evakuacije ljudi
usled požara. Iako se armiraju i oblikuju posebnim pravilima, ovi elementi ne doprinose
globalnoj nosivosti konstrukcije. Nisu povezana sa okolnim zidovima zbog teškoća u izvođenju i
zbog očuvanja usled delovanja zemljotresa, jer kao najvažniji elementi (u pogledu evakuacije)
moraju biti nezavisni i najduže sačuvati svoj integritet.
U ovom radu projektovano je stepenište po kolenastoj ploči čitavom visinom zgrade i

spiralno stepenište.
10.1. Stepenište po kolenastoj ploči

Dimenzionisanje i armiranje stepenišnog kraka i podesta (odmorišta) je analogno proračunu
kontinualnih ploča nosivih u jednom pravcu.
Dimenzionisanje je sprovedeno programskom opcijom „Dimenzionisanje ploča“.
Usvojena armatura Aa - d.zona [cm²/m]

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm 0.98
1.96
2.93
3.91
Nivo: PODEST IV-V [13.95 m]

Aa - d.zona
5
Slika 10.1 - Potrebna armatura u donjoj zoni podesta
- 269 -
Diplomski rad

-8.68
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=3.00 cm -6.51
-4.34
-2.17
0.00
Nivo: PODEST IV-V [13.95 m]

Aa - g.zona
5
Slika 10.2 - Potrebna armatura u gornjoj zoni podesta
0°)
( α= )
/2 0 90°
Ø8 0(α=
0/1
Ø1
Nivo: PODEST V-VI [17.05 m]

5
Aa - d.zona
Slika 10.3 - Usvojena armatura podesta
- 270 -
Diplomski rad

0.00
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=5.00 cm 0.11
0.22
0.33
0.44
Pogled: KRAK SUTERENA'

Aa - d.zona
5
Slika 10.4 - Potrebna armatura u donjoj zoni stepenišnog kraka

-4.73
EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=5.00 cm -3.55
-2.37
-1.18
0.00

Aa - g.zona
5
Slika 10.5 - Potrebna armatura u gornjoj zoni stepenišnog kraka
- 271 -
Diplomski rad

EC 2 (EN 1992-1-1:2004), C 30, S500H, a=5.00 cm
0.00
0.11
0.22
0.33
0.44
0(α 0°)
0°)
=
=9
Ø1 /20(α
0/1
Ø8

5
Aa - d.zona
Slika 10.6 - Usvojena armatura stepenišnog kraka
- 272 -
Diplomski rad
10.2. Spiralno stepenište

Predstavlja komplikovani prostorni površinski nosač. U osnovi je kružnog oblika i oslonjeno
je na tavanice.
Opt. 189: [Seizmičke kombinacije] 109,110,129,130
7.12
Izometrija
Izometrija
Slika 10.7 - Pozitivni i negativni momenti u x-pravcu
- 273 -
Diplomski rad
38.22
Izometrija
-42.32
Izometrija
Slika 10.8 - Pozitivni i negativni momenti u y-pravcu
- 274 -
Diplomski rad
11. Literatura Vladimir Muzalevski
11. Literatura
Brujić, Z. (2017). Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Novi Sad: Fakultet
tehničkih nauka.
Buđevac, D. (2000). Metalne konstrukcije u zgradarstvu. Građevinska knjiga.
Fond za evropske integracije. (2006). Proračun betonskih konstrukcija. beograd: Građevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu.
Izonet, d. (2015). Izonet. Preuzeto sa Balastni neprohodni krov sa sljunkom:
https://www.izonet.net/balastni-neprohodni-krov-sa-sljunkom.aspx
Kovačević, D. (2006). MKE modeliranje u analizi konstrukcija.
Tehnopan doo;. (2015). Tehnopan. Preuzeto sa Specifične težine materijala:
http://www.tehnopan.com/w/korisno/specificne-tezine-materijala-medija/
Vujadinović, N., & Sklena, J. (2006). Proračun temelja.
Vukobratović, V. (2017). Teorija betonskih konstrukcija 2. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka.
- 275 -
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
POS S D8 - Su
b/h=60/60 cm
POS S A5 - Su POS S A6 - Su POS S A7 - Su
b/h=60/60 cm POS GT 15 b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
A b/h=60/140 cm A
POS ZS A
b=20 cm
POS ZS 5
540
b=20 cm
POS S B5 - Su POS S B6 - Su
b/h=60/60 cm POS GT 14 b/h=60/60 cm
B b/h=60/140 cm B
POS ZP B
b=20 cm
480
POS S D8 - Su
POS S C6 - Su b/h=60/60 cm
POS S C5 - Su POS S C7 - Su
POS S C4 - Su b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm POS GT 13 b/h=60/60 cm
C b/h=60/140 cm C
POS ZS C
b=20 cm )
m
0
.8
(-1
POS ZP 3 cm POS ZP 8
b=20 cm 5 0 b=20 cm
480
h=
TP
P OS POS S D8 - Su
POS S D1 - Su POS S D2 - Su POS S D4 - Su POS S D5 - Su POS S D6 - Su POS S D7 - Su b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm

b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm POS GT 12 b/h=60/60 cm
D b/h=60/140 cm D
POS ZS D
2940
b=20 cm
b/h=60/140 cm
POS GT 1
POS GT 2
POS GT 3
POS GT 4
POS GT 5
POS GT 6
POS GT 7
POS GT 8
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
360
POS S E1 - Su POS S E3 - Su POS S E4 - Su POS S E5 - Su POS S E6 - Su POS S E7 - Su
POS S E2 - Su
b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm POS GT 11 b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
E b/h=60/140 cm E
POS S E8 - Su
POS ZS E
b/h=60/60 cm
b=20 cm
270 POS ZS 5'
440
b=20 cm
POS ZS 1 POS ZS 5 POS ZS 8
b=20 cm
540
b=20 cm b=20 cm
POS ZS E'
b=20 cm
POS S F8 - Su
E' POS S F7 - Su b/h=60/60 cm
E'
POS S F1 - Su POS S F3 - Su POS S F4 - Su POS S F5 - Su POS S F7 - Su
b/h=60/60 cm
POS GT 10 b/h=60/60 cm
Su
- Su
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm
F b/h=60/140 cm F
-
SK
0 cm K
S
cm
POS
POS
0
h=2
h=2
POS ZP 2
F' b=20 cm
F'
540
POS S G8 - Su
POS ZP G POS ZS G
POS S G1 - Su POS S G3 - Su b=20 cm POS S G4 - Su b=20 cm
POS S G5 - Su POS S G7 - Su POS S G7 - Su b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm POS GT 9 b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm

G b/h=60/140 cm G Univerzitet u Novom Sadu Fakukltet tehni
Departman
Student Vladimir Muzalevski

540 540 540 540 540 420 540
Mentor Doc. dr. Zoran B
3660
Diplomski rad: Projekat konstrukcije
armiranobetonske zgrade prema Evrokodovima
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
PLAN POZICIJA
Broj crte 1 Razmera 1:100

1 2 3 4 5 5' 6 7 8
POS S D8 - P
b/h=60/60 cm
POS S A5 - P POS S A6 - P POS S A7 - P
b/h=60/60 cm POS G015 b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
A b/h=40/60 cm A
540
POS S B5 - P POS S B6 - P
b/h=60/60 cm POS G014 b/h=60/60 cm
B b/h=40/60 cm B
POS ZP B
b=20 cm
480
POS S C4 - P POS S C5 - P POS S C6 - P POS S C7 - P
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm POS G013 b/h=60/60 cm
C b/h=40/60 cm C
POS ZC
b=20 cm
POS ZP 3 POS ZP 8
b=20 cm b=20 cm
480
)
m POS S D6 - P
POS S D1 - P POS S D2 - P POS S D4 - P 00 POS S D5 - P POS S D7 - P
1. b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm (+ b/h=60/60 cm POS G012 b/h=60/60 cm
D cm b/h=40/60 cm D
20
h=
0
2940
0
P0
S
b/h=40/60 cm
POS G001
POS G002
POS G003
POS G004
POS G005
POS G006
POS G007
POS G008
PO
360
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
POS S E1 - P POS S E3 - P POS S E4 - P POS S E6 - P POS S E7 - P
POS S E2 - P
b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
E b/h=40/60 cm E
POS S E8 - P
POS ZS E
b/h=60/60 cm
b=20 cm
270 POS ZS 5'
440
b=20 cm
POS ZS 5
540
b=20 cm
POS ZS E'
b=20 cm
POS S F8 - P
E' POS S F7 - P b/h=60/60 cm E'
POS S F1 - P POS S F3 - P POS S F4 - P POS S F7 - P
b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm POS G010 b/h=60/60 cm
P
F -P b/h=40/60 cm F
-
SK
0 cm K
S
cm
POS
POS
0
h=2
h=2
POS ZP 2
F' b=20 cm
F'
540
POS S G8 - P
POS ZP G
POS S G1 - P b=20 cm
POS S G5 - P POS S G7 - P POS S G7 - P b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm POS G009 b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm

Departman

540 540 540 540 540 420 540
3660
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
PLAN POZICIJA
PRIZEMLJA
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
A A
B B
POS S C4 - VIII POS S C5 - VIII POS S C6 - VIII POS S C7 - VIII

b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm POS GK13 b/h=40/40 cm
C b/h=40/60 cm C
POS Z3 POS ZP 8
b=20 cm b=20 cm
480
POS S D4 - VIII POS S D5 - VIII POS S D6 -VIII POS S D7 - VIII
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
POS GK12 b/h=40/40 cm
D b/h=40/60 cm D
1920
POS GK03
POS GK04
POS GK05
POS GK06
POS GK07
POS GK08
360
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
POS S E3 - VIII POS S E4 - VIII POS S E6 - VIII POS S E7 - VIII
b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm POS GK11 b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
E b/h=40/60 cm E
POS S E8 - VIII
POS ZS E
b/h=40/40 cm
b=20 cm
270 )
m POS ZS 5'
0
.9
440
8 b=20 cm
POS ZS 5 (+2
cm
540
b=20 cm
2 0
h=
KP POS ZS E'
OS
b=20 cm
P POS S F8 - VIII
E' E'
POS S F3 - VIII POS S F7 - VIII POS S F7 - VIII b/h=40/40 cm
POS S F4 - VIII
b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm POS GK10 b/h=40/40 cm
F b/h=40/60 cm F
F' F'
540
POS S G8 - VIII
POS ZP G
b=20 cm
POS S G5 - VIII POS S G7 - VIII POS S G7 - VIII b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm POS GK09 b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
Departman

540 540 420 540 Mentor Doc. dr. Zoran B
540 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
2580
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
PLAN POZICIJA
KROVNE
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
POS S D8 - II
POS S A5 - II POS S A6 - II POS S A7 - II b/h=50/50 cm
A b/h=40/60 cm A
540
POS S B5 - II POS S B6 - II
b/h=50/50 cm POS G214 b/h=50/50 cm
B b/h=40/60 cm B
POS ZP B
b=20 cm
480
POS S C4 - II POS S C5 - II POS S C6 - II POS S C7 - II
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm POS G213 b/h=50/50 cm
C b/h=40/60 cm C
POS ZP 3 POS ZP 8
b=20 cm b=20 cm
480
)
m POS S D6 - II
POS S D2 - II POS S D4 - II 20 POS S D5 - II POS S D7 - II
7. b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm (+ b/h=50/50 cm POS G212 b/h=50/50 cm
D cm b/h=40/60 cm D
20
h=
POS ZD 0
2940
POS S D1 - II 0
P2
b=20 cm
b/h=50/50 cm
S
b/h=40/60 cm
POS G201
POS G202
POS G203
POS G204
POS G205
POS G206
POS G207
POS G208
PO
360
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
b/h=40/60 cm
POS S E1 - II POS S E3 - II POS S E4 - II POS S E6 - II POS S E7 - II
POS S E2 - II
b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
E b/h=40/60 cm E
POS S E8 - II
POS ZS E
b/h=50/50 cm
b=20 cm
270 POS ZS 5'
440
b=20 cm
POS ZS 5
540
b=20 cm
POS ZS E'
b=20 cm
POS S F8 - II
E' POS S F7 - II b/h=50/50 cm
E'
POS S F1 - II POS S F3 - II POS S F4 - II POS S F7 - II
b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm POS G210 b/h=50/50 cm
II
F - II b/h=40/60 cm F
-
SK
0 cm K
S
cm
POS
POS
0
h=2
h=2
POS ZP 2
F' b=20 cm
F'
540
POS S G8 - II
POS ZP G
POS S G1 - II b=20 cm
POS S G5 - II POS S G7 - II POS S G7 - II b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm POS G209 b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm

Departman

540 540 540 540 420 540 Mentor Doc. dr. Zoran B
540 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
3660 armiranobetonske zgrade prema Evrokodovima
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
PLAN POZICIJA
TIPSKE
G F E' E D C B A
POS KP +28.90
h=20 cm
20
POS GK05
POS GK09 POS GK10 POS GK11 b/h=40/60 cm POS GK12 POS GK13
b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm
POS S G5 - VIII POS S F5 - VIII POS S E5 - VIII POS S D5 - VIII POS S C5 - VIII
POS P800 +25.80
h=20 cm
20
POS G805
POS G809 POS G810 POS G811 b/h=40/60 cm POS G812 POS G813 POS G814 POS G815
b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm b/h=40/60 cm
POS S G5 - VII POS S F5 - VII POS S E5 - VII POS S D5 - VII POS S C5 - VII POS S B5 -VII POS S A5 -VII
POS P700 +22.70
h=20 cm
20
POS G705
POS S G5 - VI POS S F5 - VI POS S E5 - VI POS S D5 - VI POS S C5 - VI POS S B5 -VI POS S A5 -VI

POS P600 +19.60
h=20 cm
20
POS G605
POS S G5 - V POS S F5 - V POS S E5 - V POS S D5 - V POS S C5 - V POS S B5 -V POS S A5 -V

POS P500 +16.50
h=20 cm
20
POS G5005
POS ZS E' POS ZS E
b=20 cm b=20 cm
POS S G5 - IV POS S F5 - IV POS S E5 - IV POS S D5 - IV POS S C5 - IV POS S B5 -IV POS S A5 -IV

POS P400 +13.40
h=20 cm
20
POS G405
5

S
POS Z
b=20 cm
POS S G5 - III POS S F5 - III POS S E5 - III POS S D5 - III POS S C5 - III POS S B5 -III POS S A5 -III
POS P300 +10.30
h=20 cm
20
POS G305
POS S G5 - II POS S F5 - II POS S E5 - II POS S D5 - II POS S C5 - II POS S B5 - II POS S A5 - II

POS P200 +7.20
h=20 cm
20
POS G205
POS S G5 - I POS S F5 - I POS S E5 - I POS S D5 - I POS S C5 - I POS S B5 - I POS S A5 - I

POS P100 +4.100
h=20 cm
20
POS G105
POS S G5 - P POS S F5 - P POS S E5 - P POS S D5 - P POS S C5 - P POS S B5 - P POS S A5 - P

POS P000 +1.00
h=20 cm
20
POS G005
Kota terena POS G009 POS G010 POS G011 b/h=40/60 cm POS G012 POS G013 POS G014 POS G015
Univerzitet u Novom Sadu Fakukltet tehni

POS S G5 - Su POS S F5 - Su POS S E5 - Su POS S D5 - Su POS S C5 - Su POS S B5 - Su POS S A5 - Su
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm Departman

POS GT 9 POS GT 10 POS GT 11 POS GT 5 POS GT 12 POS GT 13 POS GT 14 POS GT 15
POS TP
b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm
h=50 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm
50

540 540 360 480 480 540 armiranobetonske zgrade prema Evrokodovima
2940
G F E' E D C B A Plan pozicija

rama u osi 5
G F E' E D C B A
POS KP +28.90
h=20 cm
20
POS GK05
POS GK09 POS GK10 POS GK11 b/h=40/60 cm POS GK12 POS GK13
POS S G5 - VIII POS S E5 - VIII POS S D5 - VIII POS S C5 - VIII

POS S F5 - VIII
POS P800 +25.80
b/h=40/40 cm
h=20 cm
20
POS G805
POS SK - VII
h=20 cm
POS S G5 - VII POS S E5 - VII POS S D5 - VII POS S C5 - VII POS S B5 -VII POS S A5 -VII
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
POS S F5 - VII
POS P700 +22.70
b/h=40/40 cm
h=20 cm
20
POS G705
POS SK - VI
h=20 cm
POS S G5 - VI POS S E5 - VI POS S D5 - VI POS S C5 - VI POS S B5 -VI POS S A5 -VI
POS S F5 - VI
POS P600 +19.60
b/h=40/40 cm
h=20 cm
20
POS G605
POS SK - V
h=20 cm
POS S G5 - V POS S E5 - V POS S D5 - V POS S C5 - V POS S B5 -V POS S A5 -V
POS S F5 - V
POS P500 +16.50
b/h=40/40 cm
h=20 cm
20
POS G5005
POS ZS E' POS ZS E
b=20 cm b=20 cm
POS SK - IV
h=20 cm
POS S G5 - IV POS S E5 - IV POS S D5 - IV POS S C5 - IV POS S B5 -IV POS S A5 -IV
POS S F5 - IV
POS P400 +13.40
b/h=40/40 cm
h=20 cm
20
POS G405
POS SK - III
h=20 cm
POS S G5 - III POS S E5 - III POS S D5 - III POS S C5 - III POS S B5 -III POS S A5 -III
POS S F5 - III
POS P300 +10.30
b/h=50/50 cm
h=20 cm
20
POS G305
5'

POS ZS
POS SK - II
h=20 cm
h=20 cm
POS S G5 - II POS S E5 - II POS S D5 - II POS S C5 - II POS S B5 - II POS S A5 - II
POS S F5 - II
POS P200 +7.20
b/h=50/50 cm
h=20 cm
20
POS G205
POS SK - I
h=20 cm
POS S G5 - I POS S E5 - I POS S D5 - I POS S C5 - I POS S B5 - I POS S A5 - I
POS S F5 - I
POS P100 +4.100
b/h=60/60 cm
h=20 cm
20
POS G105
POS SK - P
h=20 cm
POS S G5 - P POS S E5 - P POS S D5 - P POS S C5 - P POS S B5 - P POS S A5 - P
POS S F5 - P
POS P000 +1.00
b/h=60/60 cm
h=20 cm
20
POS G005
Kota terena POS G009 POS G010 POS G011 b/h=40/60 cm POS G012 POS G013 POS G014 POS G015
POS SK - Su Univerzitet u Novom Sadu Fakukltet tehni

POS S G5 - Su h=20 cm POS S E5 - Su POS S D5 - Su POS S C5 - Su POS S B5 - Su POS S A5 - Su
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm Departman
POS S F5 - Su
b/h=60/60 cm
POS GT 9 POS GT 10 POS GT 11 POS GT 5 POS GT 12 POS GT 13 POS GT 14 POS GT 15
POS TP
b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm
h=50 cm
b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
50

540 540 360 480 480 540 armiranobetonske zgrade prema Evrokodovima
2940
G F E' E D C B A Plan pozicija

rama u osi 5'
5 6 7 8
+25.80 POS P800

h=20 cm
20
POS G814
b/h=60/140 cm
POS G805 POS G806 POS G807 POS G808
POS S B5 - VII POS S B6 - VII

b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
+22.70 POS P700

h=20 cm
20
POS G714
b/h=60/140 cm
POS S B5 - VI POS S B6 - VI
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
+19.60 POS P600

h=20 cm
20
POS G614
b/h=60/140 cm
POS S B5 - V POS S B6 - V
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
+16.50 POS P500

h=20 cm
20
POS G514
b/h=60/140 cm
SB
POS Z
POS S B5 - IV POS S B6 - IV
d=20 cm
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
+13.40 POS P400

h=20 cm
20
POS G414
b/h=60/140 cm
POS S B5 - III POS S B6 - III

b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
+10.30 POS P300

h=20 cm
20
POS G314
b/h=60/140 cm
POS S B5 - II POS S B6 - II
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
+7.20 POS P200

h=20 cm
20
POS G214
b/h=60/140 cm
POS S B5 - I POS S B6 - I
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
+4.100 POS P100

h=20 cm
20
POS G114
b/h=60/140 cm
POS S B5 - P POS S B6 - P
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
+1.00 POS P000

h=20 cm
20
POS G014
Kota terena b/h=60/140 cm
POS ZS 5
b=20 cm POS S B5 - Su POS S B6 - Su POS ZS 8
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b=20 cm
-1.80
POS GT 5 POS GT 6 POS GT 14 POS GT 7 POS GT 8
b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm
POS TP b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
h=50 cm
50
Departman
540 420 540 Vladimir Muzalevski
Student
1500 Doc. dr. Zoran B
Mentor
5 6 7 8
PLAN POZICIJA
RAMA U OSI B
3 4 5 6 7 8
POS KP +28.90
h=20 cm
20
POS GK13
b/h=60/140 cm
POS GK03 POS GK04 POS GK05 POS GK06 POS GK07 POS GK08
POS S C5 - VIII POS S C6 - VIII POS S C7 - VIII POS S D8 - VIII

POS S C3 - VIII POS S C4 - VIII b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
POS P800 +25.80
h=20 cm
20
POS G813
b/h=60/140 cm
POS G803 POS G804 POS G805 POS G806 POS G807 POS G808
POS S C5 - VII POS S C6 - VII POS S C7 - VII POS S D8 - VII

POS S C3 - VII POS S C4 - VII b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
POS P700 +22.70
h=20 cm
20
POS G713
b/h=60/140 cm
POS S C5 - VI POS S C6 - VI POS S C7 - VI POS S D8 - VI

POS S C3 -VI POS S C4 - VI b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
POS P600 +19.60
h=20 cm
20
POS G613
b/h=60/140 cm
POS S C5 - V POS S C6 - V POS S C7 - V POS S D8 - V

POS S C3 -V POS S C4 - V b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
POS P500 +16.50
h=20 cm
20
POS G513
b/h=60/140 cm
POS S C5 - IV POS S C6 - IV POS S C7 - IV POS S D8 - IV

POS S C3 -IV POS S C4 - IV b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm
b/h=40/40 cm b/h=40/40 cm
POS P400 +13.40
h=20 cm
20
POS G413
b/h=60/140 cm
POS S C5 - III POS S C6 - III POS S C7 - III POS S D8 - III

POS S C3 -III POS S C4 - III b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
POS P300 +10.30
h=20 cm
20
POS G313
b/h=60/140 cm
POS S C5 - II POS S C6 - II POS S C7 - II POS S D8 - II

POS S C3 -II POS S C4 - II b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm
b/h=50/50 cm b/h=50/50 cm
POS P200 +7.20
h=20 cm
20
POS G213
b/h=60/140 cm
POS S C5 - I POS S C6 - I POS S C7 - I POS S D8 - I

POS S C3 - I POS S C4 - I b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
POS P100 +4.100
h=20 cm
20
POS G113
b/h=60/140 cm
POS S C5 - P POS S C6 - P POS S C7 - P POS S D8 - P

POS S C3 - P POS S C4 - P b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
POS P000 +1.00
h=20 cm
20
POS G013
Kota terena POS G003 POS G005 b/h=60/140 cm
POS G006 POS G007 POS G008
POS S C5 - Su POS S C6 - Su POS S C7 - Su POS S D8 - Su

POS S C3 - Su ZS C POS S C4 - Su
POS b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm
b/h=60/60 cm b/h=60/60 cm
0 cm
b=2 -1.80
POS GT 3 POS GT 4 POS GT 5 POS GT 13 POS GT 6 POS GT 7 POS GT 8 Departman
b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm
POS TP b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm b/h=60/140 cm
b/h=60/140 cm
h=50 cm
50
540 540 540 420 540 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
2580 armiranobetonske zgrade prema Evrokodovima
3 4 5 6 7 8 PLAN POZICIJA
RAMA U OSI C
1 2 3 4 5 6 7 8
A A
B B
2
C C
4 26 8/20
4 26 8/20
4 26 8/20
4 20 8/20
4 26 8/20
8/20
2 15 8/30
2 23 8/20
480
4
1 23 8/20 2 23 8/20 1 23 8/20
2 23 8/20 3 23 8/20
8/30
4
D D
2940
8/20
10/30
2 11 8/32.5
2 17 8/20
1 17 8/20 2 17 8/20 1 17 8/20
2 17 8/20 3 17 8/20
5
360
8/30, 6
6 7 10/32.5
2-2
5 26 8/20
5 26 8/20
5 26 8/20
5 20 8/20
5 26 8/20
3
E E
10/30
2 26 8/20
2 20 8/20
2 26 8/20
2 26 8/20
2 26 8/20
8/30, 6
8/30, 3
8/20
6 16 10/30
2 17 8/30
2 26 8/20
1
2
540
1 26 8/20 2 26 8/20 1 26 8/20
2 26 8/20 3 26 8/20
8/20
8/20, 2
F F
1
10/30
8/30, 6
6 7 10/30
1
1 1
8/20
2 17 8/30
2 26 8/20
1
540
8/30
1 26 8/20 2 26 8/20 1 26 8/20
1
2 26 8/20 3 26 8/20
1 26 8/20
1 26 8/20
1 26 8/20
1 20 8/20
1 26 8/20
G G
540 540 540 540 420 540

540
3660
1 2 3 4 5 6 7 8
2
1-1

Departman
6 11 10/30 6 16 10/30 6 3 10/32.5
1 17 8/30 1 17 8/30 1 17 8/30 1 13 8/30 1 17 8/30 Student Vladimir Muzalevski

1 8/30 1 8/30, 2 8/30 2 8/30, 6 10/30 2 8/30, 6 10/30 1 8/30
1 8/20 1 8/20, 2 8/20 2 8/20 2 8/20 3 8/20 1 8/20 Mentor Doc. dr. Zoran B
1 26 8/20 1 26 8/20 1 26 8/20 1 20 8/20 1 26 8/20

Plan armiranja krovne

plo - donja zona
1 2 3 4 5 6 7 8
A A
B B
2
C C
4 17 8/30
4 17 8/30
4 17 8/30
4 13 8/30
4 17 8/30
8/20
2 15 8/30
2 23 8/20
5 14 8/30 5 14 8/30
480
4
1 15 8/30 2 15 8/30
2 15 8/30
8/30
1 15 8/30
4
4 5 8/30
4 5 8/30
D D
2940
5 6 8/30
8/20
5 6 8/30
1 11 8/30 2 11 8/30
10/30
2 11 8/32.5
2 17 8/20
2 11 8/30 1 11 8/30
5
360
8/30, 6
6 7 10/32.5
2-2
3
6 7 10/30
E E
3 17 8/30
3 17 8/30
3 13 8/30
3 17 8/30
3 17 8/30
10/30
8/30, 6
6 11 10/30
6 16 10/30
8/30, 3
6 3 10/30
6 16 10/30
8/20
6 16 10/30
2 17 8/30
2 26 8/20
1
2
540
1 17 8/30
1 17 8/30
2 17 8/30 2 17 8/30
8/20
8/20, 2
F F
1
10/30
8/30, 6
6 7 10/30
1
6 7 10/30
1 1
1 17 8/30
1 17 8/30
1 13 8/30
1 17 8/30
8/20
2 17 8/30
2 26 8/20
1
540
1 17 8/30
8/30
1 17 8/30 2 17 8/30
1
2 17 8/30 1 17 8/30
5 5 8/30
5 16 8/30
4 5 8/30
G G
540 540 540 540 420 540

540
36601-1
1 2 3 4 5 6 7 8
2

Departman
6 11 10/30 6 16 10/30 6 3 10/32.5
1 17 8/30 1 17 8/30 1 17 8/30 1 13 8/30 1 17 8/30 Student Vladimir Muzalevski

1 8/30 1 8/30, 2 8/30 2 8/30, 6 10/30 2 8/30, 6 10/30 1 8/30
1 8/20 1 8/20, 2 8/20 2 8/20 2 8/20 3 8/20 1 8/20 Mentor Doc. dr. Zoran B
1 26 8/20 1 26 8/20 1 26 8/20 1 20 8/20 1 26 8/20

Plan armiranja krovne

plo - gornja zona
1 2 3 4 5 6 7 8
2
A A
18 7 10/20
1 19 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
540
1
5 25 10/20
1 25 10/20
11 24 10/20
11 5 10/20
18 4 10/20
10 4 10/20
B B
18 4 10/20
10 4 10/20
5 25 10/20
1 22 10/20
5 19 10/20
5 25 10/20
10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
5
480
5 22 10/20
1 22 10/20
6 11 10/20
C C
1 22 10/20
6 15 10/20
4 25 10/20
4 19 10/20
4 25 10/20
12 17 10/20
4 22 10/20
10/20
5 22 10/20
2 22 10/20
5 22 10/20
4
480
2 25 10/20
12 17 10/20 5 22 10/20
1 22 10/20
2 25 10/20
4 22 10/20
D D
6 25 10/20
6 25 10/20
3 25 10/20
3 14 10/20
6 12 10/20
3 25 10/20
2940
10/20
13 11 10/20
5 16 10/20
2 16 10/20
5 16 10/20
5 16 10/20
4 16 10/20 1 16 10/20
3
360
4 16 10/20
3 25 10/20
3 19 10/20
2-2
1 16 10/20
4 16 10/20
4 16 10/20
12 8 10/20
E E
4 14 10/20
4 19 10/20
4 25 10/20
4 25 10/20
4 25 10/20
4 25 10/20
4 25 10/20
13 21 10/20
5 25 10/20
4 25 10/20
12 10 10/20
4 25 10/20
4 25 10/20
12 9 10/20
10/20
5 25 10/20
2 25 10/20
5 25 10/20
1 25 10/20
4
540
7 20 10/20
1 25 10/20
14 13 10/20
13 24 10/20
10/20
11 5 10/20
4 3 10/20
10/20, 4
12 4 10/20
9 12 10/20
F F
1
19 11 10/20
7 10 10/20
1 13 11 10/20 1
13 10 10/20 5 25 10/20
4 25 10/20
11 24 10/20 4 25 10/20
1 12 10/20
4 25 10/20
10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
8 12 10/20
1
1 25 10/20
540
1 25 10/20
10 9 10/20
10 4 10/20
10 4 10/20
4 14 10/20
1 19 10/20
1 25 10/20
2 14 10/20
10 10 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
15 12 10/20
12 14 10/20
G G
540 540 540 540 540 420 540
3660
1-1
1 2 3 4 5 6 7 8 Univerzitet u Novom Sadu Fakukltet tehni

2
Departman

1 4 10/20 1 4 10/20 1 9 10/20 1 10 10/20
5 25 10/20 5 25 10/20 5 25 10/20 5 25 10/20 5 13 10/20 5 19 10/20 5 25 10/20
5 10/20 5 10/20, 10 10/20 5 10/20 6 10/20 6 10/20 3 10/20, 12 10/20 12 10/20, 19 10/20 5 10/20 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
1 10/20
1 25 10/20
1 10/20, 4 10/20 4 10/20
1 25 10/20
4
1 25 10/20
10/20 4
1 25 10/20
10/20 13 10/20 13
1 12 10/20
10/20 7 10/20
1 19 10/20
5 10/20
1 25 10/20
1 10/20
10 4 10/20 10 4 10/20 10 9 10/20 10 10 10/20
Plan armiranja plo

prizemlja - donja zona
1 2 3 4 5 6 7 8
2
A A
12 24 10/20
12 24 10/20
12 18 10/20
1 7 10/20
18 7 10/20
18 7 10/20
5 25 10/20
10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
540
1
5 25 10/20
5 19 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
18 4 10/20
1 4 10/20
18 4 10/20
10 24 10/20
10 18 10/20
B B
10 24 10/20
18 4 10/20
1 4 10/20
18 4 10/20
10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
12 18 10/20
5
480
5 22 10/20
5 22 10/20
12 13 10/20
2 8 10/20
C C
17 7 10/20
12 13 10/20
4 7 10/20
1 25 10/20
4 25 10/20
4 19 10/20
4 25 10/20
1 11 10/20
10/20
5 22 10/20
2 22 10/20
5 22 10/20
1 25 10/20
4
480
1 7 10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
12 21 10/20
6 22 10/20
2 22 10/20
16 21 12/20
D D
2940
16 6 12/20 12 11 10/20
12 11 10/20
10/20
2 14 10/20
5 16 10/20
2 16 10/20
5 16 10/20
5 16 10/20
3
360
5 16 10/20 6 16 10/20 6 16 10/20
2-2
6 16 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
2 19 10/20
2 25 10/20
2 16 10/20
7 12 10/20
11 8 10/20
E E
2 25 10/20
2 25 10/20
11 8 10/20
12 20 10/20
11 10 10/20
6 25 10/20
10/20
6 25 10/20
5 25 10/20
2 25 10/20
5 25 10/20
4
540
2 25 10/20
5 13 10/20
3 20 10/20
5 25 10/20
12 24 10/20
13 14 10/20
5 25 10/20
10/20
9 13 10/20
10 5 10/20
1 5 10/20
10/20, 4
6 5 10/20
11 4 10/20
4 11 10/20
F F
10 25 10/20
2 11 10/20
1
10 6 10/20
10 20 10/20
10 24 10/20
10 15 10/20
1 5 10/20
12 10 10/20
19 11 10/20
3 11 10/20
5 25 10/20
5 19 10/20
5 25 10/20
1 1
12 10 10/20
19 11 10/20
6 25 10/20
10/20
1 4 10/20
1 4 10/20
6 25 10/20
1 9 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
1
540
14 13 10/20
2 14 10/20
6 14 10/20
5 25 10/20
2 14 10/20
8 12 10/20
1 10 10/20
5 25 10/20
12 20 10/20
12 24 10/20
12 15 10/20
4 8 10/20
2 8 10/20
11 14 10/20
G G
540 540 540 540 540 420 540
3660
1-1

2
Departman

1 4 10/20 1 4 10/20 1 9 10/20 1 10 10/20
5 25 10/20 5 25 10/20 5 25 10/20 5 25 10/20 5 13 10/20 5 19 10/20 5 25 10/20
5 10/20 5 10/20, 10 10/20 5 10/20 6 10/20 6 10/20 3 10/20, 12 10/20 12 10/20, 19 10/20 5 10/20 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
1 10/20
1 25 10/20
1 10/20, 4 10/20 4 10/20
1 25 10/20 1 25 10/20
4 10/20 4
1 25 10/20
10/20 13 10/20 13
1 12 10/20
10/20 7 10/20
1 19 10/20
5 10/20
1 25 10/20
1 10/20
10 4 10/20 10 4 10/20 10 9 10/20 10 10 10/20
Plan armiranja plo

prizemlja - gornja zona
2
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
A A
10/20
18 25 10/20
5 25 10/20
10 25 10/20
540
1
5 25 10/20
1 25 10/20
11 8 10/20
10/20
1 25 10/20
1 19 10/20
1 25 10/20
5
B B
5 25 10/20
5 19 10/20
5 25 10/20
10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
5
480
1 22 10/20
5 22 10/20
1 22 10/20
C C
4 19 10/20
2 25 10/20
4 25 10/20
2 25 10/20
4 25 10/20
10/20
10/20
4
5 22 10/20
2 22 10/20
5 22 10/20
4
480
4 22 10/20
5 22 10/20
1 22 10/20
1 22 10/20
11 8 10/20
4 22 10/20
D D
6 12 10/20
2940
3 25 10/20
1 25 10/20
6 25 10/20
3 19 10/20
3 25 10/20
3 25 10/20
3 14 10/20
10/20
5 16 10/20
2 16 10/20
5 16 10/20
3
360
1 16 10/20
1 16 10/20 4 16 10/20
2-2
4 16 10/20 4 16 10/20 5 16 10/20
4 16 10/20
E E
10/20
2
4 25 10/20
4 25 10/20
4 25 10/20
4 25 10/20
11 8 10/20
4 19 10/20
4 25 10/20
4 14 10/20
10/20
4 25 10/20
10/20, 5
10/20
5 25 10/20
1 25 10/20
4 25 10/20
5 25 10/20
4
540
2
1 1
10 25 10/20
7 20 10/20
1 25 10/20
4 25 10/20
10/20
4 4 10/20
10/20, 4
9 12 10/20
F F
1
4 26 10/20
10/20
16 11 10/20
7 10 10/20
5
5 26 10/20
1 25 10/20
4 26 10/20
10/20
4 26 10/20
5 25 10/20
5 26 10/20
1 26 10/20
1
540
4 15 10/20
2 14 10/20
10 25 10/20
1 19 10/20
8 12 10/20
1 13 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
1 26 10/20
G G
11 8 10/20
540 540 540 540 420 540

540
3660
1-1
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
2

11 10 10/20
Departman
19 25 10/20 5 25 10/20 5 25 10/20 11 8 10/20 5 13 10/20 5 19 10/20 5 25 10/20
5 25 10/20 1 25 10/20 2 25 10/20 11 25 10/20 2 14 10/20 2 19 10/20 2 25 10/20 17 8 10/22.5 Student Vladimir Muzalevski
5 10/20 5 10/20, 6 10/20 6 10/20 6 10/20 6 10/20 3 10/20, 12 10/20 1 10/20, 12 10/20 1 10/20 19 10/20
1 10/20 1 10/20, 4 10/20 4 10/20 4 10/20 4 10/20 7 10/20 5 10/20 10 10/20 Mentor Doc. dr. Zoran B
4 25 10/20 4 25 10/20 4 25 10/20 4 25 10/20 4 14 10/20 4 19 10/20 4 25 10/20 11 8 10/22.5 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
Plan armiranja plo

tipskog sprata - donja zona
2
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
A A
18 7 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 19 10/20
17 8 10/20
10/20
18 25 10/20
5 25 10/20
19 25 10/20
540
1
18 25 10/20
10/20
5
18 4 10/20
B B
18 4 10/20
10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
5 22 10/20
5
480
5 22 10/20
5 22 10/20
C C
4 25 10/20
4 19 10/20
4 25 10/20
1 25 10/20
1 25 10/20
10/20
10/20
4
5 22 10/20
2 22 10/20
5 22 10/20
4
480
5 22 10/20
5 22 10/20
6 22 10/20
17 8 10/20 2 22 10/20
D D
2940
1 25 10/20
19 25 10/20
7 12 10/20
10/20
5 16 10/20
2 16 10/20
5 16 10/20
5 16 10/20
3
360
12 11 10/20
6 16 10/20 6 16 10/20
2-2
6 16 10/20
5 16 10/20 2 16 10/20
11 25 10/20
11 8 10/20
E E
10/20
2
2 25 10/20
2 19 10/20
11 8 10/20
2 25 10/20
12 20 10/20
2 14 10/20
10/20
17 8 10/20
6 25 10/20
10/20, 5
10/20
6 25 10/20
1 25 10/20
5 25 10/20
4
540
1 25 10/20
2
1 1
11 10 10/20
3 20 10/20
12 24 10/20
13 14 10/20
19 25 10/20
5 25 10/20
9 13 10/20
10/20
6 5 10/20
11 4 10/20
10/20, 4
10 25 10/20
F F
1
10/20
12 10 10/20
16 11 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 25 10/20
5 19 10/20
5 25 10/20
3 11 10/20
5
1 10 10/20
12 10 10/20
16 11 10/20
10/20
6 25 10/20
1 9 10/20
5 25 10/20
5 26 10/20
1
540
6 25 10/20 2 14 10/20
8 12 10/20
5 13 10/20
6 14 10/20
5 25 10/20
2 14 10/20
19 25 10/20
5 25 10/20
14 13 10/20
11 14 10/20
G G
17 8 10/20
540 540 540 540 420 540

540
3660
1-1
1 2 3 4 5 5' 6 7 8
2

11 10 10/20
Departman
19 25 10/20 5 25 10/20 5 25 10/20 11 8 10/20 5 13 10/20 5 19 10/20 5 25 10/20
5 25 10/20 1 25 10/20 2 25 10/20 11 25 10/20 2 14 10/20 2 19 10/20 2 25 10/20 17 8 10/22.5 Student Vladimir Muzalevski
5 10/20 5 10/20, 6 10/20 6 10/20 6 10/20 6 10/20 3 10/20, 12 10/20 1 10/20, 12 10/20 1 10/20 19 10/20
1 10/20 1 10/20, 4 10/20 4 10/20 4 10/20 4 10/20 7 10/20 5 10/20 10 10/20 Mentor Doc. dr. Zoran B
4 25 10/20 4 25 10/20 4 25 10/20 4 25 10/20 4 14 10/20 4 19 10/20 4 25 10/20 11 8 10/22.5 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
Plan armiranja plo

tipskog sprata - gornja zona
1 2 3 4 5 6 7 8
20/30
10 3 20/32.5
1 3 20/32.5
9 2 12/32.5
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
16/30, 10
10 3 20/30 9 3 12/30
5 2 16/30 6 2 16/30 6 2 16/30 5 2 16/30
5 12 16/30
5 12 16/30
20/30
5 8 16/30
10 3 20/30
A A
5
1
9 2 12/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
20/30
5 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30 5 16 16/30
3 2 12/30
3 2 12/30
20/30, 3
10 17 20/30
3 2 12/30
3 2 12/30
10 17 20/30
1 17 20/30
3 13 20/30
10 17 20/30
1
540
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
10 13 20/30
10 17 20/30
10 17 20/30
10 3 20/30
10 3 20/30
20/30
20/30
9 2 12/27.5
16/30, 10
9 2 12/30 9 2 12/30
9 2 12/30
20/30, 2
6 12 16/30
7 12 20/30
6 8 16/30
B B
6
1
9 2 12/30
9 2 12/30
9 2 12/30 9 2 12/30
16/30
10 12 20/30
10 12 20/30
6 14 16/30 6 14 16/30
1 12 20/30
5 14 16/30
20/30, 5
5 12 16/30
10 15 20/30
4 10 16/30
2
480
4 3 12/30
4 2 12/30
4 3 12/30
4 2 12/30
4 3 12/30
4 2 12/30
4 3 12/30
4 2 12/30
13 13 20/30
20/30
11 3 20/32.5
6 3 16/30
2 3 20/32.5
9 2 12/27.5
9 2 12/30
16/30, 13
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
9 2 12/30 11 3 20/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 8 16/30
5 2 16/30 6 2 16/30
5 12 16/30
5 12 16/30
20/30
10 3 20/30
C C
6
2
13 17 20/30
9 2 12/30
13 3 20/30
13 17 20/30
9 2 12/30
13 2 20/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
16/30
5 12 16/30 6 14 16/30 6 14 16/30 6 14 16/30 6 14 16/30
20/30, 5
5 14 16/30
10 12 20/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
11 15 20/30
10 15 20/30
4 10 16/30
2 15 20/30
2
12 17 20/30
480
11 15 20/30
12 15 20/30
2-2
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
20/30
9 2 12/27.5
9 2 12/30 9 2 12/30
16/30, 13
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
11 3 20/30 9 2 12/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 8 16/30
5 2 16/30 6 2 16/30 6 2 16/30
5 12 16/30
5 12 16/30
20/30
10 3 20/30
12 3 20/30
D D
13 2 20/30
6
2
9 2 12/30
13 17 20/30
13 13 20/30
13 17 20/30
9 2 12/30
13 3 20/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
2940
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
20/30
11 11 20/30
2 11 20/30
5 10 16/30 6 10 16/30 6 10 16/30 6 10 16/30 6 10 16/30 6 10 16/30 5 10 16/30
10 11 20/30 11 11 20/30 10 11 20/30
2
360
6 9 16/30
3 2 12/30
3 2 12/30
11 11 20/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
20/30
12 3 20/30
8 3 20/32.5
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
20/30, 13
8 3 20/30 9 2 12/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 8 16/30
20/30
E E
2
2
3 2 12/30
3 2 12/30
7 24 20/30
20/30
9 2 12/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
2 14 20/30
20/30, 13
13 17 20/30
13 17 20/30
13 17 20/30
13 13 20/30
13 17 20/30
13 3 20/30
13 2 20/30
12 15 20/30
12 17 20/30
20/30, 10
20/30
11 17 20/30
11 17 20/30
2 17 20/30
8 16 20/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
2 3 20/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
10 17 20/30 10 17 20/30
2
540
5 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30 5 16 16/30
1 1
11 17 20/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
4 2 12/30
6 14 16/30 8 16 20/30
4 2 12/30
4 2 12/30
20/30
20/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
20/30, 10
20/30, 2
7 2 20/30 9 2 12/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 12 16/30
6 8 16/30
F F
2
1
10 3 20/30
10 3 20/30
8 3 20/32.5
9 2 12/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
20/30
8 3 20/30
3 2 12/30
3 2 12/30
10 17 20/30
10 17 20/30
10 17 20/30
10 17 20/30
10 17 20/30
10 13 20/30
10 17 20/30
10
20/30
7 16 20/30
20/30, 3
11 17 20/30
11 17 20/30
3 14 20/30
2 17 20/30
10 17 20/30 10 17 20/30
540
1
11 17 20/30
5 16 16/30
5 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30 6 16 16/30

1 2 20/30
1 2 20/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
3 2 12/30
20/30
5 12 16/30
5 12 16/30
5 12 16/30
5 12 16/30
5 12 16/30
5 12 16/30
9 2 12/30
16/30, 10
5 8 16/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
9 2 12/30
20/30
G G
5
1
11 3 20/30
11 3 20/32.5
2 3 20/32.5
9 2 12/32.5
5 2 16/30 7 2 20/30 6 2 16/30 6 2 16/30 6 2 16/30 6 2 16/30 6 2 16/30 5 2 16/30
10 3 20/30 11 3 20/30 10 3 20/30
9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30 9 2 12/30
540 540 540 540 540 420 540
3660
1-1

2
Departman

3 14 20/30 4 14 16/30 4 14 16/30 4 14 16/30 2 3 20/30 3 14 20/30
2 3 20/32.5 2 17 20/30 2 14 20/30 2 3 20/32.5 2 17 20/30 2 17 20/30 2 17 20/30 2 13 20/30 2 17 20/30 2 3 20/32.5
1 20/30 1 20/30, 3 20/30 1 20/30, 2 20/30 4 16/30 2 20/30 4 16/30 2 20/30 4 16/30 2 20/30, 4 16/30 2 20/30 2 20/30 2 20/30 2 20/30 1 20/30, 2 20/30 1 20/30, 3 20/30 1 20/30
Plan armiranja temeljne

5 16/30, 10 20/30 10 20/30 6 16/30, 10 20/30 6 16/30, 11 20/30 11 20/30 6 16/30, 11 20/30 7 20/30, 11 20/30 8 20/30, 11 20/30 6 16/30, 11 20/30 6 16/30, 10 20/30 10 20/30 5 16/30, 10 20/30
10 3 20/32.5 10 17 20/30 10 17 20/30 10 17 20/30 10 17 20/30 10 17 20/30 10 13 20/30 10 17 20/30 10 3 20/32.5
13 2 20/37.5 13 17 20/30 13 17 20/30 13 17 20/30 13 13 20/30 13 17 20/30 13 3 20/32.5
plo - donja zona

1 2 3 4 5 6 7 8
20/30
10 3 20/32.5
1 3 20/32.5
9 2 12/32.5
16/30, 10
1 3 20/30 2 3 20/30 1 3 20/30
20/30
A A
5
1
9 2 12/30
3 14 20/30
3 13 20/30
4 6 16/30
20/30
20/30, 3
1 17 20/30
10 17 20/30
1 17 20/30
7 14 16/30
3 13 20/30
1 17 20/30
1
540
2 17 20/30
3 13 20/30
1 3 20/30
1 3 20/30
1 13 20/30
1 17 20/30
1 17 20/30
3 13 20/30
20/30
20/30
9 2 12/27.5
16/30, 10
20/30, 2
B B
6
1
9 2 12/30
2 17 20/30
2 17 20/30
2 13 20/30
2 3 20/30
2 3 20/30
16/30
10 12 20/30
1 12 20/30
20/30, 5
1 12 20/30
4 10 16/30
5 14 16/30
2
480
1 15 20/30
2 15 20/30
4 10 16/30
20/30
11 3 20/32.5
2 3 20/32.5
9 2 12/27.5
16/30, 13
2 3 20/30
1 3 20/30 2 3 20/30
20/30
C C
6
2
9 2 12/30
2 13 20/30
2 17 20/30
2 17 20/30
2 3 20/30
2 3 20/30
1 17 20/30
1 15 20/30
16/30
20/30, 5
6 14 20/30
1 12 20/30 2 15 20/30
11 15 20/30
2 15 20/30
4 10 16/30
2 15 20/30
5 14 16/30
6 14 20/30
5 14 16/30
2
480
2-2
1 15 20/30
2 15 20/30
4 9 16/30 3 10 20/30 4 10 16/30 3 10 20/30
1 3 20/30
20/30
9 2 12/27.5
16/30, 13
1 3 20/30 2 3 20/30
20/30
2 3 20/30
D D
6
2
2 3 20/30
9 2 12/30
7 14 16/30
2940
2 11 20/30 2 11 20/30 2 11 20/30
20/30
11 11 20/30
1 11 20/30 2 11 20/30
2 11 20/30
2 11 20/30
2
360
2 17 20/30
2 13 20/30
2 17 20/30
2 14 20/30
1 17 20/30
1 14 20/30
2 3 20/30
2 3 20/30
4 6 16/30
20/30
2 17 20/30
8 3 20/32.5
1 11 20/30
20/30, 13
20/30
1 3 20/30
E E
2
2
3 14 20/30
4 14 16/30
2 3 20/30
20/30
3 14 20/30
2 14 20/30
4 14 16/30
2 3 20/30
20/30, 13
2 17 20/30
2 3 20/30
2 3 20/30
20/30, 10
4 14 16/30 3 14 20/30
4 14 16/30
1 17 20/30 2 17 20/30
20/30
11 17 20/30
2 17 20/30
8 16 20/30
1 17 20/30
2
540
2 17 20/30 2 17 20/30
2 17 20/30
4 14 16/30
2 13 20/30
2 17 20/30
2 17 20/30
2 17 20/30
2 17 20/30
1 3 14 20/30 4 14 16/30 1
20/30
20/30
2 17 20/30
20/30, 10
20/30, 2
F F
2
1
8 3 20/32.5
20/30
1 17 20/30
1 17 20/30
1 17 20/30
1 17 20/30
1 17 20/30
1 13 20/30
1 17 20/30
1 3 20/30
1 3 20/30
10
3 14 20/30
20/30
4 14 16/30
3 14 20/30
1 17 20/30 2 17 20/30
4 7 16/30
2 17 20/30
20/30, 3
11 17 20/30
3 14 20/30
2 17 20/30
3 14 20/30
4 14 16/30
3 14 20/30
2 17 20/30 2 17 20/30 1 17 20/30
540
1
2 17 20/30
4 14 16/30 4 14 16/30 3 14 20/30 3 14 20/30 3 14 20/30 7 14 16/30 3 14 20/30
20/30
9 2 12/30
16/30, 10
20/30
G G
5
1
2 3 20/30 2 3 20/30
11 3 20/32.5
2 3 20/30
2 3 20/32.5
9 2 12/32.5
1 3 20/30 2 3 20/30 2 3 20/30 1 3 20/30
540 540 540 540 540 420 540
3660
1-1

2
Departman

3 14 20/30 4 14 16/30 4 14 16/30 4 14 16/30 2 3 20/30 3 14 20/30
2 3 20/32.5 2 17 20/30 2 14 20/30 2 3 20/32.5 2 17 20/30 2 17 20/30 2 17 20/30 2 13 20/30 2 17 20/30 2 3 20/32.5
1 20/30 1 20/30, 3 20/30 1 20/30, 2 20/30 4 16/30 2 20/30 4 16/30 2 20/30 4 16/30 2 20/30, 4 16/30 2 20/30 2 20/30 2 20/30 2 20/30 1 20/30, 2 20/30 1 20/30, 3 20/30 1 20/30
Plan armiranja temeljne

5 16/30, 10 20/30 10 20/30 6 16/30, 10 20/30 6 16/30, 11 20/30 11 20/30 6 16/30, 11 20/30 7 20/30, 11 20/30 8 20/30, 11 20/30 6 16/30, 11 20/30 6 16/30, 10 20/30 10 20/30 5 16/30, 10 20/30
10 3 20/32.5 10 17 20/30 10 17 20/30 10 17 20/30 10 17 20/30 10 17 20/30 10 13 20/30 10 17 20/30 10 3 20/32.5
13 2 20/37.5 13 17 20/30 13 17 20/30 13 17 20/30 13 13 20/30 13 17 20/30 13 3 20/32.5
plo - gornja zona

G F E' E D C B A
2 4 16, 3 2 16 2 4 16
1 4 16 1 4 16
1 4 16
40 10U 8/10 40 10U 8/10

40 16U 8/10 40 11U 8/10 40 32U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
+28.90
1 2 1 1 3 3 1 1 2 1
46 13U 10/10
45 7U 10/10 45 5U 10/20 45 13U 10/10
46 13U 10/10
45 13U 10/10
46 13U 10/10
45 13U 10/10
1 2 1 1 3 3 1 1 2 1
38 32U 8/10 5 2 16 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10
38 10U 8/10 38 14U 8/20 38 10U 8/10 4 2 16 38 11U 8/20
38 16U 8/10 38 11U 8/10 5 2 16
4 2 16 7 4 16
8 4 16
14
14
14
14
14
14
30 3 20
30 3 20
7 4 16
6 4 16
30 3 20
31 3 20
31 3 20
30 3 20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20

15
15
15
15
15
15
3 4 16, 10 4 16 3 4 16, 10 4 16
1 4 16 3 2 16 3 2 16 9 4 16 9 4 16 9 4 16
1 4 16
40 10U 8/10 40 10U 8/10 41 15U 10/10 41 10U 10/10 40 32U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
+25.80
1 2 1 1 4 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
Popre ni preseci greda
75 13U 10/10
75 13U 10/10
45 13U 10/10
46 13U 10/10
45 13U 10/10
45 13U 10/10
1 2 1 1 4 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
4 2 16 5 2 16 38 32U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10
38 10U 8/10 38 14U 8/20 38 10U 8/10 39 15U 10/10 39 11U 10/20 39 10U 10/10 5 2 16 38 10U 8/10 5 2 16 38 14U 8/20 38 10U 8/10
6 4 16 4 2 16
10 4 16 5 2 16 1-1 2-2 3-3 4-4 5-5 6-6 7-7
8 4 16 9 16 6 4 16 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
14
14
14
14
14
14
14
14
9 4 16
75 13U 10/10 75 7U 10/10 75 5U 10/2022
22
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
75 13U 10/10 75 7U 10/10 75 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20

37 3 20
36 3 20
36 4 20
36 4 20
15
15
15
15
15
15
15
15
1 4 16 9 4 16
23
23
3 4 16, 10 4 16 1 4 16 2 4 16 10 4 16 2 4 16 4 4 16
26 (3+2+3) 20 26 (3+2+3) 20
26 3 20
26 2 20
26 3 20
3 4 16, 10 4 16 3 2 16 3 4 16 3 2 16 3 4 16
2 4 16, 12 1 16 2 4 16 3 2 16 20 40 U 8/10 20 20 20 3 2 16 20 12 1 16 20 20
46 13U 10/10 46 7U 10/10
2 4 16 9 4 16 5 2 16 40 U 8/10 3 2 16
3 2 16 9 4 16 9 4 16 5 2 16
2 4 16, 12 1 16 4 2 16 4 2 16 5 2 16 5 2 16 5 2 16
40 15U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 41 15U 10/10 41 10U 10/10 40 32U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
+22.70 40 38 U 8/10 40 38 U 8/20 40
40 U 8/10
40
40 U 8/10
40
38 U 8/10
40
38 U 8/10
40
40 U 8/10
38 U 8/10
5 5 2 1 1 4 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1 38 U 8/10 40 U 8/10
38 U 8/10 3 1 16 3 2 16
6 4 16 6 4 16 8 4 16 10 4 16 7 4 16 10 4 16 9 4 16
40 40 40 40 40 40 40
5 5 2 1 1 4 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
38 15U 8/10 5 2 16 38 32U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10
38 10U 8/10 38 14U 8/20 38 10U 8/10 39 15U 10/10 39 11U 10/20 39 10U 10/10 5 2 16 38 10U 8/10 5 2 16 38 14U 8/20 38 10U 8/10
5 2 16 5 2 16 5 2 16
5 2 16 10 4 16 9 16
7 4 16 6 4 16
14
14
14
14
14
14
14
14
7 4 16 9 4 16
5U 10/2022
22
8 4 16 10-10 11-11 12-12 13-13
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
75 13U 10/10 75 7U 10/10 75 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20

8-8 9-9
26 3 20
26 2 20
26 3 20
36 4 20
36 4 20
37 3 20
36 3 20
R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
25 2 20
25 2 20
15
15
15
15
15
15
15
15
21 6 20
75 13U 10/10 75 7U 10/10 7523
23
3 4 16, 10 4 16 20 8 20 20 8 20 21 6 20 18 6 20 18 6 20
26 (3+2+3) 20 26 (3+2+3) 20
3 4 16, 10 4 16
2 4 16, 12 1 16 2 4 16, 12 1 16 2 4 16 3 2 16
2 4 16 20 2 20 20 2 20 25 4 20 25 4 20
3 2 16 9 4 16 9 4 16 9 4 16
40 15U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 41 15U 10/10 41 10U 10/10 40 32U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
+19.60 22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12 23 2 12
5 2 1 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1 44 U 10/10
5 1 4 90 90 90 90 90
22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12 23 2 12
44 U 10/10 44 U 10/200 44 U 10/10 44 U 10/190 43 U 10/10 44 U 10/10
22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12 23 2 12
5 5 2 1 1 4 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
43 U 10/10 43 U 10/10
38 15U 8/10 5 2 16 38 32U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10 43 U 10/10 43 U 10/190
38 10U 8/10 38 14U 8/20 38 10U 8/10 39 15U 10/10 39 11U 10/20 39 10U 10/10 5 2 16 38 10U 8/10 5 2 16 38 14U 8/20 38 10U 8/10
5 2 16 5 2 16 5 2 16 23 2 12
5 2 16 10 4 16 22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12 22 2 12
9 16 6 4 16
7 4 16 7 4 16 9 4 16 42 U 10/10 42 U 10/10 42 U 10/10
5U 10/2022
22
8 4 16
14
14
14
14
14
14
14
14
50 50 50 50 50 50
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
75 13U 10/10 75 7U 10/10 75 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 13U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 13U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20

42 U 10/20 24 2 20 42 U 10/20 42 U 10/10 24 4 20
27 2 20
16 6 20 16 6 20 16 6 20 16 6 20 17 6 20 18 6 20
75 13U 10/10 75 7U 10/10 7523
23
26 (3+2+3) 20 26 (3+2+3) 20
15
15
15
15
15
15
15
15
26 3 20
26 2 20
26 3 20
26 3 20
26 2 20
26 3 20
3 4 16, 10 4 16 26 (4+2+2+4) 20 60 60 60 24 2 20 60 60 60 24 2 20
3 4 16, 10 4 16
2 4 16, 12 1 16 2 4 16 3 2 16
2 4 16 9 4 16
2 4 16, 12 1 16 3 2 16 9 4 16 9 4 16
40 15U 8/10 41 15U 10/10 41 10U 10/10 40 32U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
+16.50
Popre reseci stubova
40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
2 1 4 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
5 5 1
2 1 4 4 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
5 5 1
38 15U 8/10 5 2 16 38 32U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 11U 8/20 38 10U 8/10
38 10U 8/10 38 14U 8/20 38 10U 8/10 39 15U 10/10 39 11U 10/20 39 10U 10/10 5 2 16 38 10U 8/10 5 2 16 38 14U 8/20 38 10U 8/10
5 2 16 5 2 16 5 2 16
5 2 16 10 4 16 9 16
7 4 16 6 4 16
26 (3+2+3) 20
26 (3+2+3) 20
7 4 16 9 4 16
14
14
14
14
14
14
14
14
8 4 16
22
22
48 12U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 7U 10/10 45 5U 10/20
48 12U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 7U 10/10 45 5U 10/20
48 12U 10/10 46 7U 10/10 46 5U 10/20
45 7U 10/10 45 5U 10/20
75 7U 10/10 75 5U 10/20
48 12U 10/10 75 7U 10/10 75 5U 10/20
45 7U 10/10 45 5U 10/20
46 7U 10/1046 5U 10/20
47 12U 10/10 45 7U 10/10 45 5U 10/20

14-14 15-15 16-16 17-17 18 -18 19 -19
R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
26 (4+2+2+4) 20 26 5 20 26 5 20
26 4 20 26 4 20 50 U 10/10 50 U 10/20
15
15
15
15
15
15
15
15
23
23
3 2 16, 10 4 16 26 (3+2+3) 20 26 (3+2+3) 20 30 3 20
30 3 20 48 U 10/10 48 U 10/20 26 2 20
3 2 16, 10 4 16 26 2 20
P5
2 4 16, 12 1 16 2 4 16, 12 1 16 2 4 16 46 U 10/10 26 2 20 26 2 20

2 4 16 46 U 10/20 26 2 20 26 2 20
m
9 4 16 9 4 16
POS Z
9 4 16
d=20 c
30 2 20 30 2 20 26 2 20 26 2 20 60 50 U 10/10 60 50 U 10/20
40 15U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10

41 15U 10/10 41 10U 10/10
40 31U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
+13.40 40
45 U 10/10
40
45 U 10/20
50
48 U 10/10
50
48 U 10/20 26 2 20 26 2 20
2 3 47 U 10/10 47 U 10/20 49 U 10/10 49 U 10/20
5 5 1 1 3 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
31 3 20 31 3 20 29 4 20 28 5 20 28 5 20
29 4 20
48 12U 10/10
47 12U 10/10
48 12U 10/10
47 12U 10/10
48 12U 10/10
47 12U 10/10
48 12U 10/10
47 12U 10/10
48 12U 10/10
48 12U 10/10
50 50 60 60
40 40
2 1 3 3 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
5 5 1
38 15U 8/10 38 10U 8/10 38 14U 8/20 38 10U 8/10 5 2 16 38 31U 8/10 38 10U 8/10 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 5 2 1638 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 5 2 16 38 14U 8/20 38 10U 8/10
39 15U 10/10 39 11U 10/20 39 10U 10/10
5 2 16 5 2 16 5 2 16 20 - 20 21 - 21 22 - 22 23 - 23
5 2 16 10 4 16
9 16 6 4 16 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
7 4 16 7 4 16 9 4 16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
33 4 20
35 2 20
35 2 20
33 4 20
8 4 16
48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
47 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20

48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
47 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20

48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
47 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20

48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
47 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20

48 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
47 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20

33 4 20
26 2 20
26 2 20
33 4 20
33 4 20
26 2 20
26 2 20
33 4 20
32 4 20
32 4 20
50 U 10/20
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
3 2 16, 10 4 16 50 U 10/10
26 4 20
26 2 20
26 2 20
29 4 20
29 4 20
26 2 20
26 2 20
26 4 20
26 2 20 26 4 20 26 4 20
3 2 16, 10 4 16 26 2 20 75 U 10/10
2 4 16, 12 1 16 2 4 16 2 4 16 50 U 10/20 75 U 10/20
9 4 16 9 4 16 50 U 10/10 26 2 20 26 2 20
2 4 16, 12 1 16 9 4 16 60 60 26 2 20
26 2 20
40 15U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
41 15U 10/10 41 10U 10/10
40 31U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
+10.30 49 U 10/10 49 U 10/20
40
26
45
2
U
20
10/10
39
26
45
2
U
20
10/20
2 1 3 3 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1 75 U 10/20
5 5 1 75 U 10/10
32 4 20 32 4 20 26 4 20
60 40 26 4 20 39
60
2 1 3 3 1 1 2 1 1 2 1 1 2 1
5 5 1
38 15U 8/10 38 10U 8/10 38 14U 8/20 38 10U 8/10 39 15U 10/10 39 11U 10/20 39 10U 10/10 5 2 16 38 31U 8/10 38 10U 8/10 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 5 2 16 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 5 2 16 38 14U 8/20 38 10U 8/10
5 2 16 5 2 16 5 2 16
5 2 16 10 4 16 9 16
7 4 16 6 4 16
7 4 16 9 4 16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
8 4 16
50 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
50 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
49 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 6U 10/10 48 5U 10/20
50 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
49 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 6U 10/10 48 5U 10/20
50 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
49 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 6U 10/10 48 5U 10/20
50 12U 10/10 48 6U 10/10 48 5U 10/20
49 12U 10/10 47 6U 10/10 47 5U 10/20
48 6U 10/10 48 5U 10/20
48 6U 10/10 48 5U 10/20
47 6U 10/10 47 5U 10/20
33 4 20
26 2 20
26 2 20
33 4 20
33 4 20
26 2 20
26 2 20
33 4 20
26 4 20
26 2 20
26 2 20
29 4 20
29 4 20
26 2 20
26 2 20
26 4 20
33 4 20
35 2 20
35 2 20
33 4 20
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
3 1 16, 10 4 16
3 1 16, 10 4 16
2 4 16, 12 1 16 2 4 16 2 4 16
9 4 16 9 4 16 9 4 16
2 4 16, 12 1 16
40 15U 8/10
40 10U 8/10 40 10U 8/10 41 15U 10/10 41 10U 10/10 40 30U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 +7.20
2 1 5 5 1 1 2 2 2
5 5 1 1 1 1 1 1
50 12U 10/10
50 12U 10/10
50 12U 10/10
50 12U 10/10
50 12U 10/10
49 12U 10/10
2 1 5 5 1 1 2 2 2
5 5 1 1 1 1 1 1
38 15U 8/10 38 10U 8/10 38 13U 8/20 38 10U 8/10 39 15U 10/10 39 10U 10/20 39 10U 10/10 5 2 16 38 30U 8/10 38 10U 8/10 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 5 2 1638 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 13U 8/20 38 10U 8/10
5 2 16 5 2 16
5 2 16 5 2 16 10 4 16 5 2 16
9 16 6 4 16
7 4 16
21 10/20 20
20
21 10/20 20
20
21 10/20 20
20
5U 10/20 18
18
5U 10/20 18
18
Zid u suterenu: POS ZS 5
7 4 16 8 4 16 9 4 16
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 12U 10/10 49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 12U 10/10 49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 12U 10/10 49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 12U 10/10 49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 12U 10/10 49 6U 10/10 49 5U 10/20

32 4 20
26 2 20
26 2 20
32 4 20
32 4 20
26 2 20
26 2 20
32 4 20
32 4 20
26 2 20
26 2 20
32 4 20
2-2
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 5U

21
21
21
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 19
19
50 12U 10/10 50 6U 10/10 50 19
19
26 5 20
26 2 20
26 2 20
26 2 20
28 5 20
28 5 20
26 2 20
26 2 20
26 2 20
26 5 20
3 1 16, 10 4 16
3 1 16, 10 4 16
2
2 4 16, 12 2 16 2 4 16 2 4 16
9 4 16 9 4 16, 13 1 16 9 4 16
2 4 16, 12 2 16
40 15U 8/10
40 10U 8/10 40 10U 8/10 41 15U 10/10 41 10U 10/10 40 30U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10
11 4 16, 14 1 16
40 10U 8/10 +4.100
2 1 5 5 1 1 2 5 5 2 1 1 2 5
3 3 1
51 29 12/15
51 33 12/15
51 12/15
2 1 5 5 1 1 2 5 5 2 1 1 2 5 51 12/15
3 3 1
38 15U 8/10 38 10U 8/10 38 13U 8/20 38 10U 8/10 5 2 16 38 30U 8/10 38 10U 8/10 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 13U 8/20 38 10U 8/10
39 15U 10/10 39 10U 10/20 39 10U 10/10 5 2 16
5 2 16 5 2 16
5 2 16 5 2 16 10 4 16 5 2 16
6 4 16
52 15 12/15
9 16
1 1
7 4 16
5U 10/20 20
20
5U 10/20 20
20
50 6U 10/10 50 5U 10/20 20
20
5U 10/2018
18
5U 10/2018
18
7 4 16 8 4 16 9 4 16
50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 6U 10/10 49 5U 10/20
50 6U 10/10 50 5U 10/20
49 6U 10/10 49 5U 10/20
26 5 20
26 2 20
26 2 20
26 2 20
28 5 20
32 4 20
26 2 20
26 2 20
32 4 20
32 4 20
26 2 20
26 2 20
32 4 20
32 4 20
26 2 20
26 2 20
32 4 20
28 5 20
26 2 20
26 2 20
26 2 20
26 5 20
52 15 12/15
50 6U 10/10 50 21
21
50 6U 10/10 50 21
21
21
21
50 6U 10/10 50 19
19
50 6U 10/10 50 19
19
53 16 12/15
3 4 16, 9 4 16 3 4 16, 9 4 16 7 4 16
14 1 16, 15 4 16 3 2 16, 4 4 16 3 2 16, 4 4 16 7 4 16
3 1 16, 4 4 16 3 2 16 3 2 16
40 10U 8/10 40 10U 8/10 41 15U 10/10 41 10U 10/10
3 1 16, 4 4 16
40 30U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 40 10U 8/10 +1.00
2 1 6 6 5 5 2 7 7 2 1 1 2 1
5 1
Kota terena 5 2 1 1 6 6 5 5 2 7 7 2 1 1 2 1 Kota terena

38 10U 8/10 38 13U 8/20 38 10U 8/10 39 15U 10/10 39 10U 10/20 39 10U 10/10 38 30U 8/10 38 10U 8/10 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 10U 8/20 38 10U 8/10 38 10U 8/10 38 13U 8/20 38 10U 8/10
4 2 16 5 2 16 3 2 16, 9 4 16 3 2 16, 9 4 16 9 4 16
3 1 16, 8 4 16 5 2 16 6 4 16
2
27 4 20
27 2 20
27 2 20
27 4 20
6 4 16 4 2 16 3 1 16, 10 4 16
50 42U 10/10
50 42U 10/10
50 42U 10/10
50 42U 10/10
9 4 16
49 42U 10/10
49 42U 10/10
49 42U 10/10
20
20
20
20
20
10 4 16
1-1
20
20
20
20
20
20
49 42U 10/10
18
18
18
18
ZS 5
27 4 20
27 2 20
27 2 20
27 4 20
8 4 16
POS
20
20
20
20
20
3 1 16, 10 4 16
27 5
27 2
27 2
27 5
27 2
27 4 20
27 2 20
27 2 20
27 4 20
50 42U 10/10
50 42U 10/10
50 42U 10/10
50 42U 10/10
50 42U 10/10
50 42U 10/10
49 42U 10/10
cm
d=20
5
2
2
2
5
18 6 20, 25 2 20
27
27
27
27
27
21 6 20 25 4 20
21 6 20 18 6 20, 25 2 20 20 6 20 52 12/15
44 15U 10/10 44 15U 10/10 44 30U 10/10 53 12/15
44 14U 10/10 44 14U 10/10 44 14U 10/10 44 14U 10/10 44 14U 10/10 25 4 20 44 14U 10/10 44 14U 10/10 44 14U 10/10
43 14U 10/10
20 (2+2+6) 20
43 14U 10/10
43 15U 10/10 43 15U 10/10 43 30U 10/10 43 14U 10/10 43 14U 10/10 43 14U 10/10 18 6 20 43 14U 10/10 43 14U 10/10 43 14U 10/10
-1.80
8 9 8 10 11 10 10 11 11 12 8 13 13 11 11 11 11
51 29 12/15 52 12/15, 53 12/15 51 33 12/15
8 9 8 10 11 10 10 11 11 12 8 13 13 11 11 11 11
42 14U 10/10 42 15U 10/10 42 8U 10/20 42 15U 10/10 42 30U 10/10 42 14U 10/10 42 6U 10/20 42 14U 10/10 42 14U 10/10 42 6U 10/20 42 14U 10/10
22 2 12 42 9U 10/20 42 14U 10/10 42 14U 10/10 42 9U 10/20 42 14U 10/10
22 2 12 24 2 20
24 2 20 16 6 20 17 6 20
16 6 20, 24 2 20 24 4 20 19 6 20
22 2 12 16 6 20, 24 2 20 19 6 20
24 4 20 18 6 20, 24 2 20
22 2 12 24 2 20 24 2 20 18 6 20, 24 2 20 Univerzitet u Novom Sadu Fakukltet tehni
G 16 6 20
F E' 17 6 20, 24 2 20
E 17 6 20, 24 2 20
D C B A Departman

PLAN ARMIRANJA
RAMA U OSI 5
7 Zid u osi B 8 5 6 7 8
1 4 16 1 4 16, 4 2 16
1 4 16 1 4 16 1 4 16
4 4 16
27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+25.80
1 2 1 1 2 3 3 2 1
33 12U 10/10
30 12U 10/10
33 12U 10/10
30 12U 10/10
1 2 1 1 2 3 3 2 1
25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 8U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10
42 16U 10/20
41 16U 10/20
41 16U 10/20
42 16U 10/20
14 2 12
14
14
14
14
14 2 12 14 2 12
30 12U 10/10 30 6U 10/10 30 5U 10/20
30 12U 10/10 30 6U 10/10 30 5U 10/20

3 4 16
2 4 16 3 4 16
22 3 20
21 3 20
21 3 20
21 3 20
33 6U 10/10
47 13 14/20 1 4 16, 6 2 16
33 6U 10/10
57 4 16
59 2 16
40 4 16
40 4 16
59 2 16
40 4 16
Popre ni preseci greda
3 4 16 3 4 16 6 4 16
3 4 16, 5 1 16
50 19 12/25
3 4 16, 5 1 16
27 15U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+22.70
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1
R=1:25
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1
25 15U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 25 38U 8/10 25 21U 8/10 25 9U 8/20 25 11U 8/10
33 12U 10/10
33 12U 10/10
42 16U 10/20
41 16U 10/20
41 16U 10/20
42 16U 10/20
7 4 16
14 2 12
14
14
14
14
15 2 12
30 6U 10/10 30 5U 10/20
30 12U 10/10 30 6U 10/10 30 5U 10/20

15 2 12 3 4 16
21 3 20
22 3 20
3 4 16
7 4 16
47 13 14/20 1-1 2-2 3-3 4-4
33 6U 10/10
21 2x3 20 1 4 16, 6 2 16
R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
33 6U 10/10
3 4 16 3 4 16 6 4 16
3 4 16, 5 1 16
1 4 16 1 4 16 1 4 16
3 4 16, 5 1 16 3 4 16
27 15U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+19.60 20 20 20
4 2 16
4 4 16 20
5 1 16
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1 14 2 12 14 2 12
15 2 12
14 2 12
27 U 8/10
40 40 40 27 U 8/10 27 U 8/10
30 12U 10/10
40
25 U 8/10 25 U 8/20 25 U 8/10 25 U 8/10
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1
7 4 16
25 15U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 8U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10
33 12U 10/10
40 2 4 16 40 2 4 16 40 3 4 16 40
33 12U 10/10
42 16U 10/20
41 16U 10/20
41 16U 10/20
42 16U 10/20
7 4 16
15 2 12
14
14
14
14
15 2 12
14 2 12
30 12U 10/10 30 6U 10/10 30 5U 10/20
30 12U 10/10 30 6U 10/10 30 5U 10/20

7 4 16
3 4 16
3 4 16
5-5 6-6
47 13 14/20 16 (3+2+3) 20 6 2 16, 1 4 16
16 3 20
16 2 20
16 3 20
R=1:25 R=1:25
33 6U 10/10
33 6U 10/10
3 4 16 3 4 16 6 4 16
3 4 16, 5 1 16
27 15U 8/10
3 4 16, 5 1 16
27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+16.50 1 4 16
8 2 16
1 4 16
4 2 16
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1 20 20
4 4 16
14 2 12 14 2 12
27 U 8/10 40 27 U 8/10
40
39 (4+2+4) 16
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1 25 U 8/10 25 U 8/10
33 12U 10/10
39 (4+2+4) 16
25 15U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 8U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 3 4 16 3 4 16
33 6U 10/10 33 12U 10/10

40 8 1 16
42 16U 10/20
41 16U 10/20
41 16U 10/20
42 16U 10/20
40
7 4 16
16 (3+2+3) 20
14
14
14
14
15 2 12 15 2 12
31 13U 10/10 30 6U 10/10 30 5U 10/20
31 13U 10/10 30 6U 10/10 30 5U 10/20

7 4 16 3 4 16 14 2 12 8-8 9-9 10-10
7-7
3 4 16 R=1:25 R=1:25 R=1:25
R=1:25
33 6U 10/10
47 25 14/10 1 4 16, 6 2 16
16 (3+2+3) 20 11 6 20
6 4 16 11 6 20
3 4 16 3 4 16 12 2 20
3 4 16, 5 1 16 12 2 20 11 6 20
11 6 20
3 4 16, 5 1 16 12 2 20
27 15U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+13.40 12 2 20
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1 14 2 12
14 2 12 14 2 12 14 2 12
90 29 U 8/10
14 2 12 90 90
14 2 12 90
14 2 12
29 U 8/10 14 2 12
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1
29 U 8/10
13 10/10
34 7U 10/10 34 13U 10/10

25 15U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 7U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 14 2 12 14 2 12
14 2 12 14 2 12
34 7U 10/10 34 13U 10/10
34 7U 10/10 34 13U 10/10

44 16U 10/20
44 16U 10/20
31 16U 10/20
31 16U 10/20
44 16U 10/20
44 16U 10/20
7 4 16
3 4 16
34 7U 10/10 34 13U
13
13
14 2 12
13
15 2 12 14 2 12 14 2 12
31 7U 10/10 31 5U 10/20
31 13U 10/10 31 7U 10/10 31 5U 10/20

15 2 12 14 2 12
50 14 2 12
7 4 16 3 4 16 28 U 8/10
24 4 20
16 2 20
16 2 20
24 4 20
50 28 U 8/200 50 28 U 8/10
50 28 U 8/10
47 25 14/10 26 U 8/10
26 U 8/20 26 U 8/10
B
1 4 16, 6 2 16 26 U 8/10
16 4 20
16 2 20
16 2 20
19 4 20
S
m
9 4 20 9 4 20
POS Z
6 4 16 13 2 20
d=20 c
3 4 16 10 6 20
3 4 16 17 2 20 10 6 20
49 15 12/25
3 4 16, 5 1 16 13 2 20
27 15U 8/10
3 4 16, 5 1 16
27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+10.30 60
60
60 60
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1
11-11
R=1:25
38 4 16
39 2 16
39 2 16
38 4 16
39 2 16
39 2 16
39 2 16
39 2 16
53 4 16
39 2 16
39 2 16
39 4 16
31 7U 10/10 31 5U 10/20 31 13U 10/10

11 6 20
4 1 2 1 1 2 3 3 2 1
25 15U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 7U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 14U 8/20 25 10U 8/10
34 7U 10/10 34 13U 10/10
34 7U 10/10 34 13U 10/10

34 7U 10/10 34 13U 10/10
10/10
44 16U 10/20
44 16U 10/20
31 16U 10/20
31 16U 10/20
44 16U 10/20
44 16U 10/20
7 4 16 14 2 12
15 2 12 15 2 12
13
13
34 7U 10/10 34 13U 13
13
14 2 12
32 12U 10/10 31 7U 10/10 31 5U 10/20

7 4 16 3 4 16
90
24 4 20
16 2 20
16 2 20
24 4 20
3 4 16
16 4 20
16 2 20
16 2 20
19 4 20
14 2 12
47 25 14/10
3 4 16, 5 1 16 3 4 16, 5 1 16 3 4 16 14 2 12
1 4 16, 8 2 16
3 4 16, 8 1 16
27 15U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+7.20 14 2 12
4 1 2 4 4 2 5 5 2 1 50 28 U 8/200
26 U 8/20
32 12U 10/10
10 6 20
4 1 2 4 4 2 5 5 2 1
25 15U 8/10 25 10U 8/10 25 13U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 7U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 13U 8/20 25 10U 8/10
35 12U 10/10
35 12U 10/10
60
35 6U 10/10 35 12U 1210/10
35 6U 10/10 35 12U 10/10

43 31U 10/10
45 31U 10/10
45 31U 10/10
32 31U 10/10
43 31U 10/10
32 31U 10/10
45 31U 10/10
45 31U 10/10
7 4 16 15 2 12 14 2 12
12
12
12
32 6U 10/10 32 5U 10/20
15 2 12 3 4 16
32 6U 10/10 32 5U 10/20
3 4 16
7 4 16
23 4 20
16 2 20
16 2 20
23 4 20
46 25 14/10
Popre ni preseci stubova
35 6U 10/10
16 5 20
16 2 20
16 2 20
16 2 20
18 5 20
35 6U 10/10
3 4 16, 5 1 16 3 4 16, 5 1 16 3 4 16 1 4 16, 8 2 16
3 4 16, 8 1 16
37 4 16
39 2 16
39 2 16
37 4 16
39 2 16
39 2 16
39 2 16
39 2 16
54 4 16
39 2 16
39 2 16
39 4 16
49 15 12/25
+4.100
27 15U 8/10
4
27 10U 8/10
4 2
27 10U 8/10
5
27 10U 8/10
5 2 4
27 10U 8/10 27 10U 8/10
4 2
27 10U 8/10
1
R=1:25
32 6U 10/10 32 5U 10/20 32 12U 10/10
32 6U 10/10 32 5U 10/20 32 12U 10/10

12-12 13-13 14-14
4 4 2 5 5 2 4 4 2 1
R=1:25 R=1:25 R=1:25
35 12U 10/10
25 15U 8/10 25 10U 8/10 25 13U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 7U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 13U 8/20 25 10U 8/10
35 12U 10/10
35 12U 10/10
35 12U 10/10
7 4 16
45 31U 10/10
45 31U 10/10
32 31U 10/10
32 31U 10/10
45 31U 10/10
45 31U 10/10
7 4 16 3 4 16
14 2 12
12
12
12
12
15 2 12 15 2 12 17 5 20
3 4 16 16 4 20
16 5 20
16 2 20
16 2 20
16 2 20
18 5 20
23 4 20
16 2 20
16 2 20
23 4 20
35 U 10/10 34 U 10/10 16 3 20
16 2 20 33 U 10/10
46 25 14/10 17 2 20
16 2 20
1 1
17 2 20 16 2 20
35 6U 10/10
35 6U 10/10
50
1 4 16 1 4 16, 4 2 16 60 17 2 20 34 U 10/10 40 30 U 10/10
35 6U 10/10
35 6U 10/10
1 4 16, 8 2 16 1 4 16 31 U 10/20
52 59U 10/10
51 59U 10/10
51 59U 10/10
51 59U 10/10
43 59U 10/10
43 59U 10/10
51 59U 10/10
51 59U 10/10
51 59U 10/10
4 4 16 35 U 10/10
27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10 27 10U 8/10
+1.00 32 U 10/10
50
19 4 20 16 3 20
17 5 20 40
1 2 5 5 2 6 6 2 1
48 15 12/25
60
1 2 5 5 2 6 6 2 1 Kota terena
25 10U 8/10 25 13U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 7U 8/20 25 10U 8/10 25 10U 8/10 25 13U 8/20 25 10U 8/10
45 28U 10/10
45 28U 10/10
32 28U 10/10
32 28U 10/10
45 28U 10/10
45 28U 10/10
14 2 12
3 4 16, 8 1 16 14 2 12
2 4 16 3 4 16
14 2x2 12 3 4 16
32 42U 10/10
35 42U 10/10
35 42U 10/10
32 42U 10/10
12
12
12
12
11 6 20, 12 2 20
35 42U 10/10
35 42U 10/10
12 2 20
46 22 14/10 11 6 20
11 6 20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
29 14U 8/10 29 14U 8/10 29 36U 8/10 29 14U 8/10 29 14U 8/10
5
2
2
2
5
4
2
2
4
-1.80
17
17
17
17
17
17
17
17
17
28 14U 8/10 28 14U 8/10 28 36U 8/10 28 14U 8/10 28 14U 8/10
7 8 9 9 9 10 10 11 9
7 8 9 9 9 10 10 11 9
26 14U 8/10 26 9U 8/20 26 14U 8/10 26 36U 8/10 26 14U 8/10 26 9U 8/20 26 14U 8/10
Popre resek 14 2 12
14 2 12
14 2 12
14 2 12
14 2 12
14 2 12
13 2 20
10 6 20, 13 2 20
10 6 20
14 2 12
14 2 12
zida 1-1 14 2 12 14 2 12 14 2 12
9 4 20 10 6 20 14 2 12
7 8 5 6 7 8
R=1:25 43 U 10/10
37 4 16 37 4 16
46 14/10 49 15 12/25
39 2 16 39 2 16
39 2 16 51 U 10/10 51 U 10/10 51 U 10/10 52 U 10/10 51 U 10/10 51 U 10/10 51 U 10/10 39 2 16
39 2 16 39 2 16
39 2 16 39 2 16
46 14/10
37 4 16 49 15 12/25 37 4 16
45 U 10/10
45 U 10/10
32 U 10/10
32 U 10/10

Departman

PLAN ARMIRANJA
RAMA U OSI B
3 4 5 6 7 8 Popre ni preseci greda
R=1:25
1-1 2-2 3-3 4-4 5-5 6-6 7-7 8-8 9-9
R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
31 10U 8/10
1 4 16
31 10U 8/10 31 10U 8/10
1 4 16
31 10U 8/10 31 10U 8/10
2 4 16
31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10
3 4 20
31 10U 8/10 +28.90 1 4 16
1 4 16 1 4 16 26 5 20 2 4 16
26 5 20 2 4 16 26 5 20 3 4 20 3 4 20
1 3 2 3 1 1 3 2 3 1 4 5 6 5 4 7 8 9 8 7 7 8 9 8 7
30 U 8/10 30 U 8/10 30 U 8/20
30 U 8/20 2 4 16
37 12U 10/10
32 12U 10/10
37 12U 10/10
32 12U 10/10
32 12U 10/10
32 12U 10/10
37 12U 10/10
32 12U 10/10
20 20 20 20 2 4 16 20 20 20 20 20
30 U 8/10 31 U 8/10 30 U 8/10 31 U 8/10 30 U 8/20
30 U 8/10
32 6U 10/10 32 5U 10/20 32 12U 10/10

31 U 8/10
31 U 8/10 7 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16 2 2 16
1 3 2 3 1 1 3 2 3 1 4 5 6 5 4 7 8 9 8 7 7 8 9 8 7 2 2 16 2 2 16 7 2 16
40 40 40 40 31 U 8/10 40 40 40 31 U 8/10 40 30 U 8/10 40 31 U 8/310
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 8U 8/20 30 10U 8/10 4 4 16
37 12U 10/10
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 4 4 16 4 4 16 6 4 16 6 4 16 5 4 16
6 4 16 5 4 16 5 4 16
37 6U 10/10 37 12U 10/10

37 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16
2 2 16
27 3 20
32 6U 10/10 32 5U 10/20
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 4 16 5 4 16
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
40 40 40 40 40 40 40 40 40
27 3 20
26 3 20
32 6U 10/10 32 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
33 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20

26 3 20
26 3 20
26 3 20
26 3 20
26 3 20
27 3 20
26 3 20
26 3 20
26 3 20
26 3 20
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
37 6U 10/10
37 6U 10/10
10-10 11-11 12-12 13-13
38 12U 10/10 37 6U 10/10
37 6U 10/10
37 12U 10/10 37 6U 10/10

R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
+25.80
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 8 1 16 9 2 16 10 2 16
1 4 16 2 4 16 3 4 20
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8 2 4 16 2 4 16 2 4 16 2 4 16
10 2 16 11 4 16
32 12U 10/10
20 20 20 20
30 U 8/10 30 U 8/10 30 U 8/20 30 U 8/10
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20 32 12U 10/10

7 2 16
33 6U 10/10 33 5U 10/20 33 12U 10/10
2 2 16 2 2 16
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8 7 2 16 31 U 8/10
40 31 U 8/10 40 31 U 8/10 40 40
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 8U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 7 2 16 7 2 16
37 6U 10/10 37 12U 10/10
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 4 4 16 6 4 16
37 6U 10/10 37 12U 10/10

37 12U 10/10
37 6U 10/10 37 12U 10/10

2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16 4 4 16 6 4 16
4 4 16 4 4 16 5 16 5 16 7 2 16
22
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
6 4 16 40 40 40 40
7 2 16
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
33 12U 10/10 33 6U 10/10 33 5U 10/20

22 3 20
22 2 20
22 3 20
23
23
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
22 2 20
22 3 20
22 3 20
22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20
37 6U 10/10
37 6U 10/10
14-14 15-15 16-16 17-17
38 12U 10/10 38 6U 10/10
R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25

+22.70
22
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10
1 4 16 2 4 16 3 4 20
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8 12 4 20 13 4 20 13 4 20 3 4 20
37 12U 10/10
19 4 20 19 4 20 20 4 20
33 12U 10/10 33 6U 10/10 33 5U 10/20 33 12U 10/10
17 2 12 17 2 12 18 2 12 17 2 12
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 8U 8/20 30 10U 8/10 42 U 8/10 42 U 8/20 43 U 8/200
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10
37 12U 10/10
37 12U 10/10
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 90 90 90 90
32 5U 10/20
37 12U 10/10
37 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16 17 2 12 17 2 12 18 2 12 17 2 12
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 16 5 16
22
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
43 U 8/10 43 U 8/10 43 U 8/200
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
33 12U 10/10 33 6U 10/10 33 5U 10/20

22 3 20
22 2 20
22 3 20
22 3 20
22 2 20
22 3 20
17 2 12 18 2 12 17 2 12
17 2 12
44 U 8/10
23
23
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 17 2 12
37 6U 10/10
17 2 12 17 2 12 18 2 12
37 6U 10/10
38 6U 10/10
37 6U 10/10
37 6U 10/10
32 6U 10/10
42 U 8/10 50 50 42 U 8/20
37 12U 10/10 37 6U 10/10

50 50 14 4 20
14 4 20 14 4 20
21 4 20 15 4 20
+19.60
22
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10
1 4 16 2 4 16 3 4 20 16 4 20
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8 60 60
60 60
32 12U 10/10
38 12U 10/10
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8
37 12U 10/10
30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 8U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 14U 8/20 30 10U 8/10
37 12U 10/10
Popre ni preseci stubova
37 12U 10/10
37 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16
32 5U 10/20
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 16 5 16
22
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
32 6U 10/10 32 5U 10/20
33 6U 10/10 33 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
32 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
33 12U 10/10 33 6U 10/10 33 5U 10/20

R=1:25
23
23
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20
22 3 20
22 2 20
22 22 3 20
22 3 20
22 2 20
22 3 20
37 6U 10/10
37 6U 10/10
37 6U 10/10
37 6U 10/10
32 6U 10/10
37 6U 10/10
38 12U 10/10 38 6U 10/10
18 -18 19 -19 20 - 20 21 - 21 22 - 22 23 - 23 24 - 24 25 - 25 26 - 26
+16.50
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25 R=1:25
1 4 16 2 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 3 4 20
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8
32 12U 10/10
32 12U 10/10
37 12U 10/10
40 U 10/10 40 U 10/130 41 U 10/10
33 6U 10/10 33 5U 10/20 33 12U 10/10
34 U 10/10 41 U 10/10
23 5 20 34 U 10/20 39 U 10/10 39 U 10/130 23 4 20
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8 22 5 20
39 U 10/10 39 U 10/130 22 4 20 37 U 10/10 37 U 10/130
40 U 10/10 22 4 20 38 U 10/10 38 U 10/130 23 2 20
37 12U 10/10
37 12U 10/10
26 3 20 26 3 20
37 6U 10/10 37 12U 10/10

22 2 20 22 3 20 22 3 20
37 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16 23 2 20 22 2 20 22 2 20
23 2 20 22 2 20 23 2 20
22 (3+2+3) 20
22 (3+2+3) 20
32 6U 10/10 32 5U 10/20
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 16 5 16 26 2 20 26 2 20
22
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
32 6U 10/10 32 5U 10/20
22 2 20 60
60 60 22 2 20 22 2 20 22 2 20
35 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
35 12U 10/10 32 6U 10/10 32 5U 10/20
35 12U 10/10 33 6U 10/10 33 5U 10/20

23 2 20 22 2 20 50 50 40
25 4 20 40 40 40 32 U 10/10 32 U 10/20 23 4 20
34 U 10/20 25 4 20 33 U 10/10 36 U 10/10
23 5 20 35 U 10/10 33 U 10/20
23
23
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
35 U 10/20 27 3 20
24 5 20 22 3 20 27 3 20
22 3 20
37 6U 10/10
22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 22 (3+2+3) 20 50 60

60 60 50 40
37 6U 10/10
40 40 40
37 6U 10/10
39 12U 10/10 38 6U 10/10
37 6U 10/10
+13.40
22
22
24
24
24
24
24
24
24
24
24
24
31 10U 8/10 1 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 2 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 3 4 20 31 10U 8/10
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8
39 12U 10/10
35 12U 10/10
35 12U 10/10
20 39 12U 10/10
35 12U 10/10
3 2 3 3 2 3 5 6 5 8 9 8 8 9 8
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 6U 10/10 39 12U 10/10
39 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16
35 5U 10/20
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 16 5 16
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
35 6U 10/10 35 5U 10/20
35 6U 10/10 35 5U 10/20
35 12U 10/10 35 6U 10/10 35 5U 10/20
35 12U 10/10 35 6U 10/10 35 5U 10/20
35 12U 10/10 35 6U 10/10 35 5U 10/20

29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
39 6U 10/10 25
25
39 6U 10/10 25
25
25
25
25
25
25
25
21
21
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
22 4 20
22 2 20
22 2 20
25 4 20
25 4 20
22 2 20
22 2 20
22 4 20
35 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 12U 10/10 39 6U 10/10
39 12U 10/10 39 6U 10/10
2 4 16, 8 1 16 2 4 16, 8 1 16
+10.30
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
31 10U 8/10 1 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 2 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 3 4 20 31 10U 8/10
3 2 3 3 2 10 10 6 5 8 9 8 8 9 8
35 12U 10/10
35 12U 10/10
35 12U 10/10
3 2 3 3 2 10 10 6 5 8 9 8 8 9 8
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
20 10/10
39 12U 10/10
39 6U 10/10 39 12U 10/10
39 6U 10/10 39 12U 10/10
39 12U 10/10
39 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16
39 12U
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 16 5 16
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
35 6U 10/10 35 5U 10/20
35 6U 10/10 35 5U 10/20
35 6U 10/10 35 5U 10/20
34 12U 10/10 35 6U 10/10 35 5U 10/20
34 12U 10/10 35 6U 10/10 35 5U 10/20
34 12U 10/10 35 6U 10/10 35 5U 10/20

29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
29 4 20
22 2 20
22 2 20
29 4 20
22 4 20
22 2 20
22 2 20
25 4 20
25 4 20
22 2 20
22 2 20
22 4 20
Zid u suterenu: POS ZS C
25
25
25
25
39 6U 10/10 25
25
39 6U 10/10 25
25
25
25
21
21
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
39 6U 10/10
2-2
40 12U 10/10 39 6U 10/10
40 12U 10/10 39 6U 10/10
2 4 16, 8 1 16 2 4 16, 8 1 16 2 4 16, 8 1 16 2 4 16, 8 1 16
+7.20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
31 10U 8/10 1 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 2 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 3 4 20 31 10U 8/10
3 2 3 3 2 10 10 6 10 10 9 8 8 9 8
2
40 12U 10/10
40 12U 10/10
34 12U 10/10 34 6U 10/10 34 5U 10/20 34 12U 10/10
34 12U 10/10
34 6U 10/10 34 5U 10/20 34 12U 10/10
45 20 12/25
45 20 12/25
3 2 3 3 2 10 10 6 10 10 9 8 8 9 8
40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 6U 10/10 40 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 16 5 16
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
45 12/25 45 12/25
34 6U 10/10 34 5U 10/20
34 12U 10/10 34 6U 10/10 34 5U 10/20
34 12U 10/10 34 6U 10/10 34 5U 10/20
34 6U 10/10 34 5U 10/20
28 4 20
22 2 20
22 2 20
28 4 20
28 4 20
22 2 20
22 2 20
28 4 20
28 4 20
22 2 20
22 2 20
28 4 20
20
20
20
20
46 10 12/25
46 10 12/25
40 6U 10/10
40 6U 10/10
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
4
2
2
4
40 6U 10/10
40 6U 10/10
1 1
40 6U 10/10
22 5 20
22 2 20
22 2 20
22 2 20
24 5 20
24 5 20
22 2 20
22 2 20
22 2 20
22 5 20
40 6U 10/10
40 6U 10/10
40 6U 10/10
28
22
22
28
40 6U 10/10
40 12U 10/10 40 6U 10/10
40 12U 10/10 40 6U 10/10
46 10 12/25
1 4 16, 9 1 16 2 4 16, 9 2 16 2 4 16, 9 2 16 2 4 16, 9 1 16 2 4 16, 9 1 16
1 4 16, 9 1 16 46 10 12/25
+4.100
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
31 10U 8/10 1 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 2 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 3 4 20 31 10U 8/10
3 2 10 10 2 11 11 6 10 10 9 8 8 9 8
34 6U 10/10 34 5U 10/20 34 12U 10/10
3 2 10 10 2 11 11 6 10 10 9 8 8 9 8
40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 6U 10/10 40 12U 10/10
40 6U 10/10 40 12U 10/10
40 12U 10/10
40 12U 10/10
2 2 16 2 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16
40 31U 10/10
40 31U 10/10
34 31U 10/10
40 31U 10/10
18 40 31U 10/10
34 31U 10/10
4 4 16 4 4 16 6 4 16 5 16 5 16
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
28 4 20
22 2 20
22 2 20
28 4 20
34 6U 10/10 34 5U 10/20
34 6U 10/10 34 5U 10/20
34 6U 10/10 34 5U 10/20
28 4 20
22 2 20
22 2 20
28 4 20
22 5 20
22 2 20
22 2 20
22 2 20
24 5 20
28 4 20
22 2 20
22 2 20
28 4 20
28 4 20
22 2 20
22 2 20
28 4 20
24 5 20
22 2 20
22 2 20
22 2 20
22 5 20
19
19
1-1
2
2 4 16, 10 2 16
19
19
18
18
19
19
19
19
18
11 4 16 11 4 16 46 12/25 46 12/25
40 6U 10/10
40 6U 10/10
40 6U 10/10
40 6U 10/10
2 4 16, 10 2 16 2 4 16, 9 2 16
40 6U 10/10
40 6U 10/10
2 4 16, 9 2 16
45 20 12/25 45 20 12/25
+1.00
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
18
31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 2 4 16 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 31 10U 8/10 3 4 20 31 10U 8/10
3 2 3 3 2 12 13 13 6 11 11 9 8 8 9 8
3 2 3 3 2 12 13 13 6 11 11 9 8 8 9 8 Kota terena 45 20 12/25 45 20 12/25

30 10U 8/10 30 13U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 13U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 13U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 8U 8/20 30 10U 8/10 30 10U 8/10 30 13U 8/20 30 10U 8/10 46 12/25 46 12/25
2 2 16 2 2 16 4 4 16, 7 2 16 7 2 16 2 2 16 2 2 16
4 4 16 4 4 16 6 4 16, 7 2 16 5 16 5 16
40 42U 10/10
40 42U 10/10
18
18
41 42U 10/10
41 42U 10/10
36 42U 10/10
26
26
26
26
40 42U 10/1018
18
18
18
40 42U 10/10 18
18
34 42U 10/10
20
20
20
20
20
23 4 20
23 2 20
23 2 20
23 4 20
40 42U 10/10
23 4 20
23 2 20
23 2 20
23 4 20
34 42U 10/10
23 4 20
23 2 20
23 2 20
23 4 20
40 42U 10/10
40 42U 10/10
34 42U 10/10
40 42U 10/10
34 42U 10/10
41 42U 10/10
41 42U 10/10
36 42U 10/10
3 4 20, 13 4 20
5
2
2
2
5
23 4 20
23 4 20
23 2 20
23 2 20
23 5 20
23 2 20
23
23
23
23
23
23 2 20
ZS C
23 2 20
23 5 20
POS
cm 3 4 20, 20 4 20
b=20 12 4 20 12 4 20, 13 4 20 44 14U 8/10 44 14U 8/10 13 4 20, 19 4 20 44 14U 8/10 44 36U 8/10 44 14U 8/10
43 14U 8/10
12 4 20
43 14U 8/10 43 14U 8/10 43 14U 8/10 43 14U 8/10 43 14U 8/10 43 36U 8/10 43 14U 8/10 43 14U 8/10
-1.80
14 14 14 14 14 15 15 16 15 15 15 15 15 17 15
14 14 14 14 14 15 15 16 15 15 15 15 15 17 15
42 14U 8/10 42 9U 8/20 42 14U 8/10 42 14U 8/10 42 9U 8/20 42 14U 8/10 42 14U 8/10 42 9U 8/20 42 14U 8/10 42 36U 8/10 42 14U 8/10 42 9U 8/20 42 14U 8/10
17 2 12 14 4 20, 16 4 20
17 2 12 14 4 20 14 4 20, 21 4 20 15 4 20 16 4 20
17 2 12 16 4 20
17 2 12
3 4 5 6 7 8 Univerzitet u Novom Sadu

Departman
Fakukltet tehni

PLAN ARMIRANJA
RAMA U OSI C
137
20
14
2 13 10 L=225 (13) 11
161 50 3
10
L
33 = 52
5 7 8/20 1 3(
13
)
2 13 10
40 35
4
13
10 1 13 10
41 6
16
14
2 13 10 L=225 (13) 3 3
161 50 10 27 8/2
L= 0
45
7(
13
)
90
117
12
7 13 10
)
0 (13
50
L= 8 13 10
10 31
3 3
71 12 11 14/10
8 13 10 L=202 (13) 12
0 50 50 140
40 8/2 117
12
16
6
) )
13 13
9 13 10 7( 0(
12 13 14/10 1
33 L=51 50
0 L=
10 1 31
3 3
13 71
145 50 10
12
9 13 10 L=207 (13)
14
122
40

Departman

PLAN ARMIRANJA

F E' E
Zid u osi 5 F E' E Zid u osi 5'
10 12 12/10
10 12 12/10
18
/10 /10 18
22 2 25
21 2 25
21 2 25
22 2 25
22 12 24
12 U U
U 12 2U
24
23 11 12/10 /124 11
0 8
2 12/10 2312/11 12/10
18 1 10
59 16U 8/20
58 16U 8/20
58 16U 8/20
59 16U 8/20
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
70 3 20
70 2 20
70 3 20
70 3 20
70 2 20
70 3 20
13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10
10 12 12/10
10 12 12/10
1 3 16
1 3 16
2 2 16
2 2 16
1 3 16
1 3 16
18
30 / 10
U 12
12 U
/10 30
18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
9 8 12/10
9 8 12/10
59 16U 8/20
58 16U 8/20
58 16U 8/20
59 16U 8/20
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
9 5 12/10
U 12
30 /10
64 13 14/20 18
13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10
10 12 12/10
10 12 12/10
71 19 12/25
18
/ 10
67 19 12/25
30 12
U
12 U
/1 30
0 18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
59 16U 8/20
58 16U 8/20
58 16U 8/20
59 16U 8/20
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
U 12
30 /10
64 13 14/20 18
5 (2+3+3) 16 13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10 5 (2+3+3) 16
10 12 12/10
10 12 12/10
18
30 / 10
U 12
12 U
/10 30
18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
59 16U 8/20
58 16U 8/20
58 16U 8/20
59 16U 8/20
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
U 12
30 /10
18
8 8 12/10
8 8 12/10
8 5 12/10
64 13 14/20
13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10
10 12 12/10
10 12 12/10
18
30 / 10
U 12
12 U
/1 30
0 18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
59 16U 8/20
58 16U 8/20
58 16U 8/20
59 16U 8/20
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
U 12
30 /10
64 25 14/10 18
57 (4+2+4) 16
57 (4+2+4) 16
5 (2+3+3) 16 13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10 5 (2+3+3) 16
10 12 12/10
10 12 12/10
18
30 / 10
U 12
12 U
/10 30
18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
61 16U 8/20
61 16U 8/20
61 16U 8/20
61 16U 8/20
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
U 12
30 /10
18
8 8 12/10
8 5 12/10
8 8 12/10
64 25 14/10
13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10
10 12 12/10
10 12 12/10
18
66 15 12/25 30 / 10
U 12
12 U
/1 30
0 18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
61 16U 8/20
61 16U 8/20
61 16U 8/20
61 16U 8/20
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
U 12
30 /10
64 25 14/10 18
56 4 16
57 2 16
57 2 16
56 4 16
57 2 16
57 2 16
57 2 16
57 2 16
56 4 16
57 2 16
57 2 16
56 4 16
5 (2+3+3) 16 13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10 5 (2+3+3) 16
10 12 12/10
10 12 12/10
18
30 / 10
U 12
12 U
/10 30
18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
62 31U 8/10
62 31U 8/10
60 31U 8/10
60 31U 8/10
62 31U 8/10
62 31U 8/10
8 5 12/10
3 16U 10/20
3 16U 10/20
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
U 12
30 /10
18
8 8 12/10
8 8 12/10
63 25 14/10
13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10
10 12 12/10
10 12 12/10
18
/ 10
66 15 12/25
55 4 16
57 2 16
57 2 16
55 4 16
57 2 16
57 2 16
57 2 16
57 2 16
55 4 16
57 2 16
57 2 16
55 4 16
30 12
U
12 U
/1 30
0 18
17 2 25
16 2 25
16 2 25
17 2 25
23 10 12/10 24 10 12/10 23 10 12/10
2 2
62 31U 8/10
62 31U 8/10
72 31U 8/10
72 31U 8/10
62 31U 8/10
62 31U 8/10
3 31U 10/10
3 31U 10/10
15 11 12/10 15 11 12/10
18
/10 30
12 U
U 12
30 /10
18
11 12 12/10
11 12 12/10
63 25 14/10 5 (2+3+3) 16 5 (2+3+3) 16
13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10
69 59U 8/10
68 59U 8/10
68 59U 8/10
68 59U 8/10
60 59U 8/10
60 59U 8/10
68 59U 8/10
68 59U 8/10
68 59U 8/10
18 /10
1 1
26 12
U
12
/10 2 6U
18
29 2x2 25
29 2x2 25
65 15 12/25
23 7 12/10 24 7 12/10 23 7 12/10
15 8 12/10 15 8 12/10
62 28U 8/10
62 28U 8/10
72 28U 8/10
72 28U 8/10
62 28U 8/10
62 28U 8/10
7 8 12/10
7 5 12/10
7 8 12/10
/10 18
12 26
U
2 6U 12
/10
18
3 42U 10/10
3 42U 10/10
13 21 12/10 14 21 12/10 13 21 12/10
63 22 14/10
12 12 12/10
12 12 12/10
28 2 25
27 2 25
27 2 25
28 2 25
4 (2+3+3) 16 4 (2+3+3) 16
10
18
28 18 /
/1
0 12
24
12
U
U
12 U
U 28
12
18
24
/1
6 14 12/1010
0
18
/
Popre resek Popre resek
zida 1-1 F E' E F E' E zida 2-2
R=1:25 R=1:25
60 U 8/10
37 4 16 37 4 16
63 14/10 66 15 12/25
8 6 12/10
8 6 12/10
57 2 16 57 2 16
57 2 16 68 U 8/10 68 U 8/10 68 U 8/10 69 U 8/10 68 U 8/10 68 U 8/10 68 U 8/10 57 2 16
Departman
57 2 16 57 2 16 Vladimir Muzalevski
57 2 16 57 2 16 5 3 16 16 2 25 16 2 25 16 2 25 16 2 25 5 3 16 Student
63 14/10 5 3 16 5 3 16 Mentor Doc. dr. Zoran B
37 4 16 66 15 12/25 37 4 16
5 2 16 5 2 16 Diplomski rad: Projekat konstrukcije
62 U 8/10 3 U 10/10 17 2 25 16 2 25 16 2 25 17 2 25 3 U 10/10
62 U 8/10
72 U 8/10 armiranobetonske zgrade prema Evrokodovima
72 U 8/10
PLAN ARMIRANJA ZIDOVA
8 8 12/10 10 12 12/10 8 5 12/10 10 12 12/10 8 8 12/10
U OSMAMA 5 I 5'

Diplomski Rad - Vladimir Muzalevski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diplomski Rad - Vladimir Muzalevski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

Novi Sad, 2018.

Редни број, РБР:

Језик публикације, ЈП: Српски

Научна област, НО: Грађевинарство

Датум прихватања теме, ДП:

Члан: доц. др Владимир Вукобратовић Потпис ментора

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Scientific field, SF: Civil Engineering

Member: Asst. Prof. Vladimir Vukobratović, PhD Menthor's sign

ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ Лист/Листова:

Врста студија: Основне академске студије

Студијски програм: Грађевинарство

Студент: Владимир Музалевски Број индекса: ГР 58/2014

НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

Проф. Др Ђ. Лађиновић Др З. Брујић

 Analiza opterećenja i formiranje modela konstrukcije

Model konstrukcije je skeletni sa ukrućenim zidovima. Izabrana klasa betona je C30/37

Nakon generisanja mreže konačnih elemenata pristupa se modalnoj analizi. Kako se

Budući da je konstrukcija sačinjena od okvira i zidova, pre proračuna seizmičkog dejstva

Sa završenom modalnom analizom prikljupljeno je dovoljno podataka za gensirasnje

Merodavne su cetiri kontrole konstrukcije. Kontrola normalnih sila u stubovima i

Kao poslednji korak predstavlja dimenzionisanje. Dimenzionisanje funkcioniše u tri

Nakon dimenzionisanja, čija je svrha ne bi bila praktično zadovoljena, prikazuju se

1.1. Projektni zadatak

Slika 2. 1. Osnova suterena

Slika 2. 2 - Osnova prizemlja

Slika 2. 3 - Osnova tipskog sprata

Suteren se nalazi ispod cele osnove. Predviđene prostorije u suterenu namenjene su za

U dnevnim sobama, spavaćim sobama i degažmanima podovi se izrađuju od parketa, a u

Termička, hidro i zvučna zaštita

2.2. Elementi konstruktivnog sistema

Okvirnu konstrukciju ukrućuju pet seizmičkih zidova i zatvoreno jezgro formiranofo od

Slika 2. 4.. Centar mase, centar krutosti i težište osnove sprata

Međuspratne konstrukcije izvode se monolitno i projektuju se kao kombinacija greda i punih

Stepenište duž visine objekta je konstruktivnog sistema kolenaste prelomljene ploče,

Suteren je obimno okružen zidovima sa svih strana, tako da su deformacije minimizirane,

2.3. Proračun i dimenzionisanje konstrukcije

3) PRIPREMA SRSS KOMBINACIJA SEIZMIČKIH DEJSTAVA

4) PROVERE SOPSOBNOSTI KONSTRUKCIJE ZA DUKTILNO PONAŠANJE

Zbog međusobne zavisnosti podužne i poprečne armature u gredama i stubovima,

5) DIMENZIONISANJE - PRVI PROLAZ

6) USVAJANJE ARMATURE - PRVI PROLAZ

7) DIMENZIONISANJE - DRUGI PROLAZ

8) USVAJANJE ARMATURE - DRUGI PROLAZ

9) DIMENZIONISANJE - TREĆI PROLAZ

10) USVAJANJE ARMATURE - TREĆI PROLAZ

Relevantna opterećenja za proračun traženih uticaja biće stalna i promenljiva opterećenja.

3.1. Stalna opterećenja

3.1.1. Sopstvena težina konstruktivnih elemenata

3.1.2. Sopstvena težina nekonstruktivnih elemenata – dodatno

 Težina podova i plafona u stanovima

Slika 3. 1 – Težina podova i plafona u stanovima

Parket (2,2 cm) ......................................................................................................... =0,15 kN/m2

 Težina plafona u lokalima

Slika 3. 2 - Težina plafona u lokalima

Keramičke pločice (1 cm) ......................................................................................... =0,17 kN/m2

 Težina podova u lokalima i plafona u suterenu

Slika 3. 3 - Težina podova u lokalima i plafona u suterenu

Keramičke pločice ..................................................................................... .... (1 cm)=0,17 kN/m2