УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ

Јован Гргур

МУЛТИМЕДИЈА И ЕЛЕКТРОНСКО
УЧЕЊЕ

ДИПЛОМСКИ РАД
- Основне академске студије -
Нови Сад, 2019
Образац Q2.НА.15-04 - Издање 1
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР: xxx

Идентификациони број, ИБР: xxx
Тип документације, ТД: Монографска публикација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани документ/ЦД
Врста рада, ВР: Завршни-bachelor рад
Аутор, АУ: Јован Гргур
Ментор, МН: Проф. др Драган Иветић
Наслов рада, НР:
Мултимедија и електронско учење

Језик публикације, ЈП: Српски(латиница)

Језик извода, ЈИ: Српски/Енглески
Земља публиковања, ЗП: Србија
Уже географско подручје, УГП: Војводина
Година, ГО: 2019
Издавач, ИЗ: Ауторски репринт
Место и адреса, МА: Факултет Техничких Наука (ФТН), Д. Обрадовића 6, 21000 Нови
Физички опис рада, ФО: Сад
n/n/n/n/n/n/n где н замењује стварне вредности
(поглавља/страна/ поглавља/страна/цитата/табела/слика/графика/прилога
цитата/табела/слика/графика/прилога)
Научна област, НО: Електротехничко и рачунарско инжењерство
Научна дисциплина, НД: Примењене рачунарске науке и информатика
Предметна одредница/Кqучне речи, Неколико кључних термина из рада, односно предмета
ПО: изучавања на који се рад односи.
УДК xxx
Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН, Д. Обрадовића 6, 21000 Нови Сад

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Кратак опис рада који стаје у три до шест реченица. Треба
навести проблем који се решавао, како се проблем решавао и
који су резултати.

Датум прихватања теме, ДП: xx.xx.xxxx

Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, Председник:
КО:
Члан: Потпис ментора
Члан, Др Драган Иветић, ред. проф.
ментор:

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic publication
Type of record, TR: Textual material, printed/CD
Contents code, CC: Bachelor thesis
Author, AU: Author Name
Mentor, MN: Dragan Ivetić, PhD, full professor
Title, TI: The title of the paper

Language of text, LT: Serbian (cyrillic script)/Serbian (latin script)

Language of abstract, LA: Serbian/English
Country of publication, CP: Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2010
Publisher, PB: Author reprint
Publication place, PP: Faculty of Technical Sciences, D. Obradovića 6, 21000 Novi Sad
Physical description, PD: n/n/n/n/n/n/n where respective n’s stand for the total number of
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appen chapters/pages/references/tables/pictures/graphs/appendices
dixes)
Scientific field, SF: Electrical and computer engineering
Scientific discipline, SD: Applied computer science and informatics
Subject/Key words, S/KW: Selected keywords chosen in such a manner that they best describe
the paper in question.
UC
Holding data, HD: Library of the Faculty of Technical Sciences, D. Obradovića 6, 21000
Novi Sad
Note, N:

Abstract, AB: Brief abstract of the paper. It should have between three and six
sentences and should explain the problem being solved, the methods
being used to solve it and the conclusions that can be drawn from its
solution.

Accepted by the Scientific Board on,

ASB:
Defended on, DE:
Defended Board, President:
DB:
Member: Menthor's sign
Member, Dragan Ivetić, PhD, full professor
Mentor:

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Број:
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Тр г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6

ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ Датум:

РАДА

(Податке уноси предметни наставник - ментор)

Врста студија: Основне академске студије

Студијски РАЧУНАРСТВО И АУТОМАТИКА

програм:
Руководилац Проф. др Милан Видаковић
студијског
програма:
Студент: Jovan Grgur Број xxx
индекса:
Област: xxx
Ментор: Проф. др Драган Иветић
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА
ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада;
- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква
провера неопходна;
- литература

НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:

Мултимедија и електронско учење

ТЕКСТ ЗАДАТКА:
xxx

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

Dragan Ivetić, PhD, full professor Dragan Ivetić, PhD, full professor

Примерак за:  - Студента;  - Ментора

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Број:
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Тр г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6

ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ Датум:

РАДА

Образац Q2.НА.15-04 - Издање 2

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

Spisak korišćenih skraćenica

Skraćenica Značenje skraćenice

CD Compact Disc
DVD Digital Versatile Disc
BD Blu-ray Disc
URL Uniform Resource Locator
ML m-learning

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

 Sadržaj

1. Uvod............................................................................................................................................................... 1
2. e-učenje ......................................................................................................................................................... 2
2.1 Kratak istorijat e-learninga ..................................................................................................................... 2
2.2 Pozitivne reperkusije e-learninga ............................................................................................................ 4
2.3 Multimedija - uvodni deo ........................................................................................................................ 5
2.4 Kategorizacija prezentacija ...................................................................................................................... 6
2.5 Upotrebljivost multimedijalnih sadržaja u e-learningu .......................................................................... 6
2.6 Hipertekst i hipermedija .......................................................................................................................... 7
2.7 e-učenje i multimedija na istom zadatku ............................................................................................... 7
2.8 Deset ključnih pravila koja treba slediti.................................................................................................. 9
2.8 Negativni faktori vezani za e-učenje ..................................................................................................... 11
3. Hardverska podrška multimediji u e-learningu........................................................................................ 12
4. Standardna softverska podrška e-learning aplikacijama ............................................................................ 14
5. Specijalni i namenski programi za e-learning .............................................................................................. 16
6. Wimba Classroom ........................................................................................................................................ 25
7. Zaključak ...................................................................................................................................................... 26
8. Literatura i izvori ........................................................................................................................................ 27
Podaci o kandidatu .......................................................................................................................................... 28

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

1. Uvod

Osnovni cilj ovog rada je da se prikaže aktuelni stepen razvoja e-učenja kroz prizmu primenljivosti
recentnih softverskih i harverskih alata sa naglaskom na multimedijalna sredstva. Trenutno se veća pažnja
poklanja integrisanim softverskim rešenjima koja su često dostupna preko web-a, a koja podrazumevaju
standardne multimedijalne mogućnosti desktop i prenosivih računara u smislu prenosa teksta, zvuka, slike
i video-zapisa, što je sve dostupno standardnim korisnicima dokupljivanja dodatne sofistikovane opreme
.

e-learning (ili eLearning, u prevodu e-učenje) se može najbolje opisati kroz termine multimedije,
a u novije vreme fokus se sve više okreće ka mobilnom učenju (u daljem tekstu m-učenje ili m-learning),
pošto je savremeni trend elektronske obrazovne tehnologije dostupne praktično bilo gde i u svako doba.
Obrazovna tehnologija danas sem klasičnih sredstava (tabla za pisanje, sveske, knjige, pribor za pisanje,
kalkulatori itd.) obuhvata upotrebu raznovrsnog hardvera, softvera i konceptualno savremenih principa
teoretske edukacije u cilju olakšanja učenja i unapređenja efekata učenja, boljeg pamćenja naučenog i
veće primenljivosti stečenih znanja.

Obrazovnu elektronsku tehnologiju danas čine kako uobičajeni, tako i specijalni, sofistikovani
softverski i hardvertki alati i mediji. U to spadaju prenosni računari, MP3 plejeri, note-book-ovi, mobilni
telefoni, mikrofonske slušalice, web kamere, sistemi zvučnika, tableti, table za crtanje i pisanje,
interaktivni projektori, softver za remote komunikaciju (deljenje ekrana - Viber, Skype..., remote rad -
Teamviewer...) itd. E-learning se fokusira na mobilnost učenika/studenata i na interakciju sa
telekomunikacionim tehnologijama. Korišćenje mobilnih alata kao pomagala za učenje postaje važan deo
neformalnog, a u novije vreme sve više i formalnog sistema učenja.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

1
 2. E-UČENJE

2. e-učenje

E-learning, u prevodu e-učenje je učenje podržano i obezbeđeno putem ICT (Information and
Communications Technology). E-learning predstavlja izvođenje treninga, učenja ili edukativnog programa
elektronskim putem. Zasniva se na korišćenju savremene računarske i komunikacione tehnologije,
prilagođenosti učenja potrebama pojedinca i interaktivnosti. Najčešće se primenjuje u Distance Learning
platformama. Objedinjuje veliki skup aplikacija i procesa kao što su Web-based Learning, Computer-based
Learning, Virtual Classrooms, Digital Collaboration. Podrazumeva isporuku sadržaja putem Interneta,
audio i video traka, optičkih medija, satelitskim putem, interaktivne TV, digitalne TV, mobilne tehnologije,
PDA uređaja i dr.

Elektronska obrazovna tehnologija je važna komponenta savremenog društva. Obuhvata e-

učenje, nastavnu tehnologiju, informacionu i komunikacijsku tehnologiju, tehnologiju učenja,
multimedijalno učenje, tehnološki unapređeno učenje, kompjutersku nastavu - školsku i univerzitetsku
(online obrazovanje), daljinsko studiranje, kompjuterski upravljane instrukcije za obavljanje određenih
poslova, internetsku i posebno web-baziranu obuku, distribuirano učenje, m-learning itd.

2.1 Kratak istorijat e-learninga

Od početka dvadesetog veka koristile su se mašine za umnožavanje (kao što su mimeograf i

Gestaetner - uređaji za šablonsko umnožavanje kopija, obično najviše 10-50 kopija) za firme, učionice ili
kućnu upotrebu. Upotreba medija za nastavne svrhe generalno se vodi poreklo od prve decenije 20. veka
sa uvođenjem obrazovnih filmova (1900.) i mašinskih sistema za mehaničko učenje Sidnija Presija (Sidney
Pressey, 1920). Ondašnja tehnologija poslužila je u
Prvom svetskom ratu za sveobuhvatnu i masovnu procenu inteligencije i uopšte vojnih sposobnosti
regruta, a slično je ponovljeno u Drugom svetskom ratu korišćenjem filmova i drugih tada dostupnih
tehnologija (projektori dijafilmova, epidijaskopi, gramofonske ploče, a kasnije magnetofoni).

Danas, u eri informacionih tehnologija ekstenzivno se koriste napredni procesori teksta, a

hipertekst, poznat po akronimima HTML, XHTML i XML, prvi put opisan od strane Vanevara Buša
(Vannever Bush) 1945. godine, doneo je ogromne mogućnosti komunikacije preko globalnih i lokalnih
mreža.1

Projekcije slajdova / dijafilmova su se široko koristile tokom pedesetih godina prošlog veka u
obrazovnim institucijama.

Sredinom 1960-ih profesori psihologije Stanford univerziteta, Petrik Saps (Patrick Suppes) i Ričard
Etkinson (Richard C. Atkinson) eksperimentisali su sa upotrebom kompjutera za podučavanje aritmetike
i pisanja putem teleprintera za učenike osnovnih škola (Palo Alto Unified School District) u Kaliforniji.
Stanfordov savremeni obrazovni program za nadarene mlade je potekao iz tih ranih eksperimenata.

Online obrazovanje poticano je na Univerziteta u Ilinoisu 1960. godine. Iako internet neće biti
kreiran još devet godina, učenici su mogli pristupiti informacijama preko povezanih kompjuterskih

1
Buš je izneo svoju zamisao o elektronsko-mehaničkom uređaju kojeg je nazvao Memex (engl. memory extender).
Uređaj je trebao velikom brzinom stvarati i slediti veze među dokumentima, pomoću korisnikovog arhiva
mikrofilmova. Razlog zašto je Buš zamislio takav uređaj bio je veliki porast količine naučnih informacija, zbog čega se
moglo predvideti da naučnici više neće moći pratiti sve relevantne informacije i reagovati na sve novosti i aktuelnosti.
Uređaj, doduše, nikad nije realizovan, ali teorija je opstala i potreba je zapamćena.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

2
 2. E-UČENJE

terminala. Prvi online kurs je 1986. godine ponudila Elektronska univerzitetska mreža za DOS i
Commodore 64 računare. Rad na razvoju kompjuterski podržanog učenja je na kraju doveo do prve online
nastave sa stvarnom interakcijom. Godine 2002. godine, MIT je počeo da obezbeđuje i prve besplatne
online časove.

Već 2009. godine oprilike 5,5 miliona studenata u svetu je uzimalo barem jedan sat online
nastave godišnje. Na Univerzitetu DeVri, od svih studenata koji su stekli diplomu, 80% obezbeđuje dvije
trećine svojih potreba za učenjem online vezama. U 2014. godini 2.85 miliona studenata preuzelo je sve
svoje kurseve preko interneta.

Godine 1971. Ivan Ilič (lllich) objavio je veoma uticajnu knjigu pod nazivom „Deschooling Society“,
u kojoj je anticipirao „web učenje“ kao model za ljude koji žele da umrežavaju svoje učenje koje i kada im
je potrebno. 70-ih i 80-ih godina prošlog veka vidljivi su doprinosi u kompjuterskom učenju Tarofa (Murray
Turoff) i drugih na Institutu za tehnologiju u Nju Džerziju (New Jersey)], kao i razvoj na Univerzitetu Gelf
(Guelph) u Kanadi. U Velikoj Britanij, Savet za obrazovnu tehnologiju je podržao upotrebu savremene
obrazovne tehnologije, posebno administriranje vladinog Nacionalnog programa za razvoj kompjuterskog
učenja (1973–1977) i Programa edukacije iz mikroelektronike (1980–86).

1994. godine osnovana je prva online srednja škola. Godine 1997. Graziadei je opisao kriterije za
ocenjivanje edukativnih proizvoda i razvoj kurseva zasnovanih na tehnologiji koji uključuju prenosivost,
ponovljivost, skalabilnost, pristupačnost i visoku verovatnoću dugoročne isplativosti

Rani sistemi e-učenja, zasnovani na kompjuterski zasnovanom učenju / obuci, često su replicirali
autokratske stilove podučavanja, pri čemu se pretpostavljalo da je uloga sistema e-učenja prenos znanja,
za razliku od sistema razvijenih kasnije na osnovu kompjuterski podržanog kolaborativnog učenja, koje
podstiče intenzivni razvoj kreativnog znanja.

Videokonferencija je jedan od preteča današnjim obrazovnim tehnologijama. Popularnost

videokonferencija je svojevremeno toliko porasla je taj vid edukacije koristilo preko 20.000 studenata
širom Sjedinjenih Država i Kanade u periodu 2008-2009. Osnovni nedostatak ovog oblika obrazovne
tehnologije sve donedavno je bio loš kvalitet slike i zvuka.

Pojavom World Wide Web-a (WWW) devedesetih godina prošlog veka, nastavnici su se upustili u
korišćenje novih tehnologija kako bi koristili multi-objektno orijentisane sajtove, koji su bili u početku
tekstualni sistemi virtualne stvarnosti na mreži, kako bi kreirali web sajtove kursa za jednostavnu upotrebu
i sa uputstvima za svoje učenike.

Povećanje brzine protoka informacija i poboljšana funkcionalnost interneta omogućili su nove

šeme komunikacije sa multimedijom uključujući web kamere visoke rezolucije. Pomenimo samo da su
standardne brzine od 24 Kbit/s početkom 21. veka do danas porasle na preko 100 Mbit/s.

Nacionalni centar za statistiku obrazovanja u SAD procenio je se broj studenata koji su upisani u
online programe za učenje na daljinu povećao za 65% od 2002. do 2005. godine, iz vidn uvećanje
fleksibilnosti, lakoće komunikacije između nastavnika i učenika, te bržih (skraćenijih) predavanja i
povratnih informacija o zadacima.

Prema studiji iz 2008. koju je sproveo Odsek za obrazovanje SAD u akademskoj godini 2006–2007,
oko 66% javnih i privatnih škola koje su učestvovale u programima finansijske pomoći studentima
ponudile su neke kurseve učenja na daljinu. U 2008. godini Veće Evrope je usvojilo izjavu kojom se
zvanično potvrđuje potencijal e-učenja za poboljšanje kvaliteta obrazovanja širom EU.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

3
 2. E-UČENJE

Godina 2015. je bila prva godina u SAD u kojoj su privatne neprofitne organizacije upisale više
online studenata nego profitne, iako su javni univerziteti i dalje imali najveći broj online studenata. U
jesen 2015. godine više od 6 miliona studenata upisalo se na barem jedan online kurs.

Prvi koraci napravljeni su 1980. godine sa početkom Computer Based Training-a. E-learning danas
je mnogo širi pojam, jer je trening, obuka i učenje putem tehnologija koje podržavaju interaktivnost,
mnogo više nego što nudi jedan računar. Koriste se savremene komunikacione tehnologije, e-mail, čet,
disukusione grupe i dr. Isporuka sadržaja u realnom vremenu i direktni prenosi omogućeni su razvojem
širokopojasnog Interneta.

2.2 Pozitivne reperkusije e-learninga

Omogućava se studentima kvalitetno učestovanje u nastavi i kada to pitanje udaljenosti,

rasporeda i sličnih okolnosti praktično čine nemogućim. Široka dostupnost istovremeno omogućava i
istovremeno učestvovanje velikog broja studenata. e-učionica otvorena je 24 sata dnevno, što omogućava
najefikasnije moguće iskorišćavanje vremena. Studenti sami biraju kada će i kako pristupiti e-učenju
budući da imaju stalan pristup materijalima i nastavi.

E-learning je idealno rešenje, koje ima mnoštvo pozitivnih elemenata i za organizatore i za

studente. Pozitivni elementi sa stanovišta studenata su sledeći:

 smanjenje troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija,
 mogućnost izbora škole van fizičkih granica matične zemlje,
 mogućnosti da se radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija,
 samoorganizovanje vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za
analizu i sintezu sadržaja koji se uči),
 studenti su svi oni koji žele da usvoje nova znanja i da napreduju u karijeri,
 smanjenje prostornih i vremenskih ograničenja,
 kod učenja na daljinu ne gubi se vreme u putu do škole,
 pored sticanja informacija o onome što uče, studenti rade sa različitim tehnologijama čime
usvajaju dodatna znanja i veštine o njihovom korišćenju,
 studenti gradivo savladavaju određujući sopstveni tempo učenja što im je omogućeno u vreme
koje im odgovara tokom 24 časa dnevno svih sedam dana u nedelji; pored toga što određuju
vlastiti tempo, u mogućnosti su i da odaberu način učenja određujući stepen interakcije sa
nastavnikom i ostalim studentima - tako se menjaju navike i studenta i nastavnika,
 e-learning omogućava stalno učenje i profesionalno usavršavanje.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

4
 2. E-UČENJE

2.3 Multimedija - uvodni deo

Budući da je mulimedija sastavni deo mnogih sistema e-learninga ovo poglavlje smo posvetili da
ukratko objasnimo suštinu i doseg ovog pojma.

Šta je multimedija? Multimedija ili multimedijalne informacije kao računarski resursi mogu biti
predstavljeni kroz audio, video i animaciju uz tradicionalne medije kao što su tekst, grafika, crtež, slika,
film, video itd.

Multimedija je polje koje se odnosi na kompjuterski kontrolisanu integraciju teksta, grafike,

crteža, nepokretnih i pokretnih slika (video), animaciju, zvuk (uključujući muziku i govor) i sve druge
medije u kojima se informacija može predstaviti, pohraniti, prenositi i obrađivati digitalno.

Najprostiji tip je niz GIF-sličica koje kada se prikazuju u vremenskom kontinuitetu stvaraju iluziju
kretanja. Reprodukovanje brzinom od 15 do 30 sličica u sekundi pruža ubedljiv doživljaj - iluziju punog
pokreta.

Sledeća slika kada se štampa izgleda naravno statično, ali ako se ova tekst u .doc formatu
posmatra na ekranu stiče se utisak dinamike:

Način kako se animirana sekvenca ubacuje u Word dokument nije jednostavan, a opis postupka
se može naći na adresi:

https://www.datanumen.com/blogs/2-methods-insert-animated-gif-image-word-document/

Desnim klikom na gornju sliku i izborom Presentation Object > Show počinje prikaz animacije - lik
na slici neprestano stavlja naočare na oči. Drugi način ubacivanja ove "multimedije" u .doc fajl je preko
hiperlinka. U štampanom obliku GIF-animacija se gubi, ali pri pregledu u Wordu ona se uvek može
pokrenuti.

Koriste se čula korisnika da bi se doživeo neki multimedijalni sadržaj, a sistemi elementima

veštačke inteligencije mogu prepoznavati i interpretirati govor, oblike i druge sadržaje.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

5
 2. E-UČENJE

Slika 1. Tipični simboli za razne tipove multimedije

2.4 Kategorizacija prezentacija

• Linearna prezentacija
• Nelinearna (interaktivna)

Linearni aktivni multimedijalni sadržaj napreduje bez navigacione kontrole od strane gledalaca,
kao što je bioskopska ili "kino prezentacija". Dakle gledalac, u nasem slučaju učenik / student ne može da
utiče na tok prikaza. Reprodukcija audio (npr. .mp3) i video datoteka (tipa .avi, .mkv, mp4 i sl.) na
računarima i mobilnim uređajuma donekle uslovljava ovu kategoriju, jer se npr. audio zapis ili film može
pauzirati, vraćati na neki željeni momenat unapred ili unazad (npr. D3 sistemi kablovske televizije), pa čak
i usporavati ili ubrzavati reprodukcija uz pomoć pratećeg reprodukcijskog softvera (plejera), što recimo
gledaocu u bioskopu nije moguće - kad propusti neku scenu jer je zadremao nema povratka na
propušteno.

Nelinearna multimedija upotrebljava interaktivnost za kontrolu toka kao što je to slučaj sa video
i kompjuterskim igrama. Hipermedija je primer nelinearnog sadržaja. Hipermedija ili hipertekst u
aktuelnom smislu je standard svetske mreže dostupan preko interneta. To je tekst koji u sebi sadrži veze
prema nekom drugom tekstu ili drugom sadržaju sa kojim je strukturalno povezan, ali i sasvim nezavisan
od njega.

Slika 2. Tabla za pisanje i crtanje sa mogućnošću rada na udaljenosti (remote)

2.5 Upotrebljivost multimedijalnih sadržaja u e-learningu

Multimedija nalazi svoju primenu u različitim oblastima. U obrazovanju, multimedija se može

koristiti kao izvor referentnih informacija. Učenici i studenti mogu pretraživati enciklopedije kao što je
Encarta ili Wikipedia, koje pružaju činjenice o različitim temama koristeći i multimedijalne prezentacije.
Nastavnici mogu koristiti multimedijalne prezentacije kako bi lekcije bile zanimljivije koristeći animacije
da istaknu ili pokažu ključne tačke u gradivu.

Upotreba multimedijalnih prezentacija takođe može olakšati učenicima da čitaju tekst umesto da
pokušavaju da čitaju pisanje učitelja na tabli, koje je ponakad možda slabije čitljivo.

Programi koji prikazuju slike i tekst dok deca uče da čitaju mogu im pomoći da brže i lakše nauče
da čitaju i pišu.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

6
 2. E-UČENJE

Neke obrazovne kompanije koriste multimediju za obuku gde su u upotrebi CD-i (do 650 MB) ,
DVD-i (do 4.7 GB) i BR-i (do 27 GB) ili on-line tutorijali (na web-u) koji omogućavaju osoblju da uči
sopstvenom optimalnom brzinom u vreme pogodno za osoblje i kompaniju.

Web-bazirano učenje CD/DBD/BR-bazirano učenje

Ograničena veličina slike i niža rezolucija video Može sadržavati medijske entitete visoke rezolucije i velikog
zapisa kapaciteta

Može biti promenjeno, oštećeno ili izbrisano od Može se trajno čuvati, ali ne i menjati
strane neodgovornih pojedinaca

Informacije se mogu lako i uz male troškove Informacije mogu postati brzo zastarele, a fizički medij moze
ažurirati i dopunjavati biti trajno oštećen usled stajanja ili nepravilnog rukovanja

2.6 Hipertekst i hipermedija

Hipertekst je tekst koji sadrži tekstualne i slikovne sadržaje, ali i linkove ka drugim tekstovima i
sadržajima kada se koristi i termin hipermedija. Termin je izmislio Ted Nelson oko 1965. Hipertekst znači
sistem ("bazu") podataka u kojoj su informacije (tekst) organizovane nelinearno. "Baza podataka" se
sastoji od stranica i veza između stranica.

Veza je definisana izvornim i odredišnim čvorovima i "sidrima" u izvornim čvorovima za

omogućavanje skoka ka odredišnom čvoru / lokaciji u hipertekstu. Postoje dva tipa veze: interna veza i
ekterni link koji je u pravilu URL adresa. URL je skraćenica od Uniform Resource Locator, kolokvijalno
poznat i kao web-adresa određenog resursa na globalnoj mreži. URL može adresirati druge medijske
sadržaju, npr. grafike i slike i - posebno atraktivno - kontinualne medije - zvuk i video.

Hipermedija dakle nije ograničena da bude samo tekstualno zasnovana i ograničena. Važna
pitanja u dizajniranju hipermedije su: pretvaranje linearnog teksta u hipertekst, konverzije određenih
formata teksta, postavljanje čvorova / linkova, automatsko generisanje veza itd. Mora biti moguće da se
koristi hipermedija i za pisanje i za čitanje informacija. Informacije se sastoje od sekvencijalnih struktura i
mogu se pratiti na alternativnim putevima - dakle nelinearno. Informacije moraju pratiti prirodne
asocijacije korisnike iz jedne informacione jedinice u drugu i moraju biti hijerarhijski strukturirane zbog
olakšanja pristupa.

2.7 e-učenje i multimedija na istom zadatku

e-učenje ili e-learning se intenzivno koristi tako što se tehnologija stavlja na raspolaganje
učenicima i studentima pružajući im mogućnost da uče opušteno, ako uslovi dozvoljavaju bilo kada i bilo
gde. e-učenje može uključivati različite mogućnosti za edukacije - obuku koja se izvodi samostalno,
pravodobne informacije, kao i interaktivno dostupne smernice stručnjaka i nastavnika. Uz pomoć
tehnologije, e-learning isporučuje lako dostupan digitalni sadržaj i stvara okruženje koje je orijentisano ka

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

7
 2. E-UČENJE

učeniku / studentu. e-learning promoviše ideju "doživotnog učenja" i permanentnog razvoja društva koje
uči - u obrazovnim ustanovam i organizacijama, kao i individualno.

Postojeći model e-učenja zasnovan je na step-by-step razvoju softvera i sekvencijalnom top-down

modelu koji se sastoji iz tri faze:

 Modeliranje multimedijalnog sadržaja

 Razvoj multimedijalnog sadržaja
 Integracija multimedijalnog sadržaja.

Ova tri faze su dalje podeljene na po sedam različitih podaktivnosti:

1. analiza,
2. dizajn,
3. tehnički zahtevi,
4. sadržajni razvoj,
5. proizvodnja baznog softvera,
6. integracija sadržaja,
7. implementacija i evaluacija.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

8
 2. E-UČENJE

2.8 Deset ključnih pravila koja treba slediti

U svojoj knjizi Multimedia Learning, Majer (Richard E. Mayer) razmatra principe koji oblikuju
dizajn i organizaciju multimedijalnih prezentacija. Ovi principi za korišćenje multimedije u e-learningu su
ključni prilikom kreiranja efektivnog e-learning sadržaja i mogu poslužiti kao praksi dobro prilagođen vodič
za mnoge programere koji se suočavaju sa izazovom unošenja multimedije u e-learning.

1. Princip koherentnosti

Ovaj princip kaže da učenici bolje uče kada su strane i nepoznate reči, slike i zvuci isključeni nego
uključeni. Drugim rečima, pri kreiranju multimedije za e-learning, manje znači više. Pažljivo birajte šta je
potrebno i odbijte elemente koji samo stvaraju nered, dileme, a ne doprinose učenju. Ne samo da će se
vizuelna privlačnost sadržaja tada povećati, učenik će biti u stanju da se koncentriše na nekoliko osnovnih
elemenata koji su potrebni i koji su neometani nepotrebnim informacijama.

2. Princip signalizacije

Ovaj princip podstiče programere da organizuju sadržaj za učenje. Jednostavniji koncepti trebaju
prethoditi složenim konceptima, kako bi bili sigurni da učenici nisu preplavljeni. Važni delovi sadržaja za
učenje treba da budu prikladno istaknuti sažimanjem ili drugim strategijama podučavanja. Ovo pomaže
da se informacije bolje obrade i zapamte osnovni delovi sadržaja za učenje.

3. Princip redundancije

Prilikom kreiranja multimedijalnih elemenata u e-learning kursu, važno je zapamtiti da učenici

preferiraju ne više od 2-3 multimedijalna elementa odjednom. Zato je bolje uključiti grafiku i naraciju ili
animaciju i naraciju nego "napad" svih dostupnih elemenata - tekst na ekranu, grafika, animacija i
naracija! I ovde se primenjuje princip "manje je više" i može se koristiti za efikasno kreiranje sadržaja e-
učenja.

4. Multimedijalni princip

Ovo je dobro poznati princip da učenici više vole da uče iz kombinacija reči i slika nego smo preko
reči. Uključivanje grafike u e-učenje je stoga veoma važno. To je jako pristupačna opcija. Lako dostupne
generičke slike mogu se koristiti, kao i slike specifične za sadržaj kao što su grafovi ili tabelarni prikazi -
izbor je širok i raznolik.

5. Princip prostorne blizine

Ovaj princip ukazuje na to da čenici preferiraju odgovarajuće reči i slike koje se prikazuju blizu na
ekranu, a ne daleko jedna od druge. Ovo jednostavno poravnanje može efektivno da poveća uticaj učenja,
tako što će se obezbediti da reči koje objašnjavaju koncept i prateće slike nisu daleko. Učenici ih onda
mogu lakše razumjeti tako postavljene zajedno i nastaviti s potpunim razumevanjem celokupnog
koncepta.

6. Princip vremenske blizine

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

9
 2. E-UČENJE

Prema ovom principude učenici preferiraju kada se odgovarajuće reči i slike prikazane
istovremeno, a ne sukcesivno. Ovo je takođe jednostavan korak koji treba pratiti i osigurati da učenici
razumeju koncept kao celinu - kada se reči i prateće slike pojavljuju na ekranu istovremeno.

7. Princip segmentiranja

Važno je napomenuti da je e-učenje uglavnom samostalno vođeno. Učenik nastavlja da uči u svom
vlastitom ritmu i to je osnova principa da učenici bolje uče iz lekcije u kojima je multimedija prikazana u
segmentima kako će je korisnik koristiti, a ne kao kontinuirana jedinica. Odgovarajući prekidi u toku
protoka informacija su neophodni kako bi se osiguralo da učenik iskrosti neko vreme da obradi ono što
čita, vidi i čuje i da to dobro razume.

8. Princip prethodne obuke

Prednosti stvaranja mogućnosti za pred-obuku pogoduju svim vrstama obuke - uključujući e-

učenje. Ovaj princip kaže da učenici imaju najviše koristi od multimedijalne lekcije kada unapred poznaju
imena, termine i karakteristike glavnih koncepata. Dakle, ako uvodite nove koncepte, imena i naslove
bitnih tema, možete ih podeliti na prvih nekoliko ekrana kako biste bili sigurni da se učenici osećaju
prijatno sa svakom od idejoma i da osećaju kako postepeno napreduju sa tim znanjem.

9. Princip personalizacije

Audio je često dobra pratnja za sve e-learning kurseve. Princip kaže da je bolje uključiti audio u
konverzacijskom stilu, recimo da dva spikera naizmenično postavljaju pitanja i daju odgovore, umesto da
se koristi formalni stil zamornog iščitavanja teksta. To ne samo da olakšava učeniku razumevanje gradiva,
već i povećava njegovu pažnju - kada je učenje neformalno i neprisilno.

10. Princip glasa

Takođe, prilikom kreiranja zvuka, najbolje je slediti princip da učenici preferiraju naraciju u
prijateljskom ljudskom glasu, a ne da se koristi sintetički glas. Dakle, čak i ako je mašinski generisana
naracija dostupna i jeftinija opcija, bolje je stvoriti naraciju koja koristi ljudski glas kako bi se osiguralo da
učenici ostanu angažovani i da su prikladno inspirisani da slušaju i uče.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

10
 2. E-UČENJE

2.8 Negativni faktori vezani za e-učenje

Prvi mogući nedostatak je preopterećenje informacijama. Pošto je tako jednostavna za korišćenje,

multimedia može da sadrži i previše informacija odjednom. Za korisnike to može biti opterećujuće, a za
razvojni tim skupo i vremenski zahtevno.

Madhukar je 2002. godine ukazao na neke negativne uticaje korišćenja interneta kao medija za
učenje. On je ustvrdio da uvođenje interneta kao alata za učenje na daljinu smanjuje koncentraciju učenika
i produžava vreme za konzumiranje edukativnih informacija. Takođe je tvrdio da ovakvo učenje čini
studenta zavisnim od interneta i zauzvrat ga ograničava da ne dolazi do znanja putem sopstvenih
istraživanja.

Postoje organizacioni faktori koji mogu rezultirati neuspehom multimedijalnih sistema učenja:

a) Neadekvatno planiranje: Ciljevi svakog online kursa ne mogu se postići ako ne postoji neki
specifičan plan u pogledu razvoja i distribucije kursa. Razvijeni kurs mora da zadovolji potrebe
svojih ciljnih grupa.
b) Nedovoljna podrška: Bilo koje multimedijalno učenje ne može biti uspešno ako nema dovoljno
podrške za korisnike kursa. Mora postojati online podrška u svakom trenutku. Ako nema ove
podrške to će rezultirati nedostatkom interesa od strane korisnika i na kraju u nepostizanju ciljeva
za koje kurs je stvoren.
c) Nedostatak lakog pristupa: Razvijen multimedijalni sadržaj moraju biti lako dostupan svima koji
su se namerili da koristite sistem. Mora postojati jedna jasna ulazna tačka za pristup kursu (entry
point). Nedostatak lakog pristupa sistemu može imati ozbiljan negativni uticaj na uspeh sistema.
d) Evaluacija: Svaki sistem e-učenja mora permanentno da se proverava s obzirom na kvalitet i
aktualnost sadržaja kursa, kako i u vezi atraktivnosti same prezentacije kursa. Potrebna je
inicijalna provera da li su učenici spremni da prihvate multimedijalne sadržaje. Takođe, potrebno
je proveriti kvalitet na sve vreme eksploatacije i razvoja kursa.
e) Nedostatak standarda: Mora postojati niz kako internih tako i opšteprihvaćenih standarda za
multimedijalno učenje. Standardi se moraju poštovati prilikom implementacije tehnološke
infrastrukture i postavljanja i razvoja prezentovanih sadržaja.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

11
 3. HARDVERSKA PODRŠKA MULTIMEDIJI U E-LEARNINGU

3. Hardverska podrška multimediji u e-learningu

### 17:50 ... -- 18:30 -- 0h 40min ###

Tehnički preduslovi za korišćenje e-learninga danas su lako ostvarivi. Savremena informaciona

tehnologija po relativno pristupačnim cenama je veoma brza i jednostavna za upotrebu. I iffline i online
učenje česte nude odličnu online tehničku podršku.

Pored osnovnih preduslova (računar i brza internet veza), svaki online fakultet ili uopšte
edukativni centar orientisan ka e-learningu koristi neki univerzalne softverske alate kao i namenske
programe. Različiti učenici u raznim oblastima zahtevaju različitu HW i SW opremu. Ako se, na primer,
bavite grafičkim dizajnom, tokom e-learninga iz ove oblasti verovatno će vam trebati određeni softver -
na primer QuarkXPress ili Adobe InDesign. Ako se bavite obrazovanjem u računovodstvu, zahtevi vašeg
softvera biće sasvim različiti.

Osnovni hardver potreban za onlajn učenje

Recentni računar

Korisniku e-learning sistema je potreban savremeni računar koji ima dovoljno memorije i hard
disk (HDD) što većeg kapaciteta. Ne postoji limitirajuća kvota kada je u pitanju RAM (memorija sa
slučajnim pristupom). Danas su to memorije od minimum 4 ili 8 GB i HDD od minimum 1 TB. Radi bržeg i
nesmetanog rada zahtevnih savremenih mulimedijalnih programa ne treba štedeti ni na grafičkim
karticama, i poželjano je da primarni disk bude u SSD tehnologiji.

Monitor

Veliki ekran (22 inča ili više) visoke HD rezolucije je veoma prikladan za elektronsku edukaciju.
Mini laptop-ovi mogu imati značajna ograničenja upotrebljivosti za multimedijalni e-larning zbog male
dijagonale ekrana.

Mobilni uređaji (pametni telefon, iTouch, iPad, MP3 plejer, mobilni uređaji sa sufiskom "note")

Mobilni uređaji omogućavaju zadovoljavajući kvalitet prikaza web stranica, i uopšte gotovo sve
što se može postići na desktop uređajima moguće je i na tzv. smart mobilnim uređajuma. Dijagonala
displeja bi trebala da je minimum 6 inča. Danas najzastupljeniji operativni sistemi na mobilnim uređajima
Android i iOS daju kompletnu podršku za većinu multimedijalnih sadržaja, a samim tim i za e-learning.

Učenje jezika preko sofistikovanih softvera čak je prilagodljivije mobilnim sistemima. Dok se
učenik / student boravi u prostoriji za odmor ili se kreće ili putuje može da koristi mobilni uređaj u cilju
učenja stranog jezika - uz podršku mikrofona, slušalica i ugrađenih kamera.

Desktop i mobilni uređaji danas se koriste za pristup svim vidovima društvenih meža, za prijem i
slanje e-mailova te SMS-ova. U vezi ovog posloednjeg za Windows postoji odlična aplikacija SMS Control
Center koja se povezuje PC sa Android uređajima preko USB, Bluetooth ili WiFi veze. Sve ove mogućnosti
participiraju u e-learningu kao veoma korisne, a ponekad i nezaobilazne.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

12
 3. HARDVERSKA PODRŠKA MULTIMEDIJI U E-LEARNINGU

Ovde pomenuti HW/SW sistemi omogućavaju preuzimanje i reprodukovanje audio i video

datoteka (MP3, MP4, avi, MKV itd.) koje sadrže materijale virtuelnih predavanja kao i čitave eduktivne
aplikacije koje se mogu instalirati na tim sistemima.

Mikrofon + slušalice i zvučnici

U cilju interaktivnog edukativnog rada potrebni su naravno zvučnici i zvučna kartica instalirana na
desktop računaru, da bi se čuli audio snimci. Mikrofon i mikrofonske slušalice omogućavaju učestvovanje
u online nastavi putem specijalnih programa ili pak standardnih kao što su Skype-a, PalTalk ili Viber.
Mikrofoni takođe omogućavaju snimanje audio datoteka i njihovo postavljanje pomoću Vimbe (u vašem
sistemu upravljanja učenjem).

Štampač / Skener

Dobro je nabaviti štampač i / ili skener, iako ove predmete možda nećete koristiti za svaki kurs.
Neke od većih online škola - poput Univerziteta u Feniksu, na primer, nude studentske resurse na lokalnim
lokacijama u kampusu. Ako živite u blizini jedne od ovih lokacija, otkrit ćete da je prikladno koristiti njihovu
opremu za štampanje / skeniranje.

WEB kamere

###

Table za pisanje i i crtranje

###

*************************************

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

13
 4. STANDARDNA SOFTVERSKA PODRŠKA E-LEARNING APLIKACIJAMA

4. Standardna softverska podrška e-learning aplikacijama

Operativni sistem se podrazumeva i najčešće radi se o nekoj verziji Windows-a, a trenutno je

aktuelna verzija 10. Na mobilnim uređajima najzastupljeniji su Android i iOS. Linux / Unix nemaju
masovnu zastupljenost, a postoji niz njihovih implementacija što sve ukazuje na ispravnost odluke da se
ovim sistemima ovde ne bavimo. Isto smatramo da važi i za inače odlične verzije operativnog sistema
macOS za Apple računare tipa MAC.

Ažuriranost operativnog sistema je važan preduslov za mnoge mrežne programe, pa tako i

edukativne, kako u smislu isravnosti sistema i implementabilnosti korisničkih aplikacija, tako i iz fokusa
bezbednosti.

Veliki broj standardnih programski sistema u raznim oblastima ima veliku primenu u e-learningu
kao pomoćni alati. Navodimo ovde samo neke kako bi ilustrovali bogastvo mogućnosti primene
raznovrsnih softverskih sredsava u edukaciji:

E-pošta (eMail)

E-pošta je jedna od tehnoloških komponenti koja je besplatna. Većina studenata ima svoj privatni
nalog putem Gmail-a, Iahoo-a, Hotmail-a, obezbeđeno od strane internet provajdera ili na neki drugi
način. Ovaj vid komunukacije je veoma fleksibilan, moguće ga je ostvariti bilo gde, preko desktop računara
ili mobilnih uređaja.

Microsoft Office (Word, Excel, PowerPoint, Publisher, Access)

Za projekte obrade teksta i analize podataka, potrebni su programi koji mogu da kreiraju
tekstualne dokumente i tabele. Microsoft Office je najčešći paket za ovu svrhu. Postoje odlične besplatne
opensource alternative za Office, npr. Appache OpenOffice, LibreOffice i brojni drugi. Većina zadovoljava
određeni nivo kompatibilnosti sa formatima datoteka koje kreira i podržava Microsof office.

Adobe Acrobat (Professional) i slični programi

Ovaj softver vam omogućava da se kreiraju i koriste pdf-datoteke. Ovaj format organizovanja i
prezentovanja informacija je najbliži onome što tradicionalno podrazumevamo pod pojmom knjiga. Lako
se konvertuje iz standardnih tekstualnih formata tipa .doc ili .docx i obratno. U pravilu pdf-format je
obezbeđen od promena (pisanja, ubacivanja novih sadržaja i sl.), ali profesionalni i neki poluprofesionalni
pdf-editori (Adobe Acrobat, Foxit PDF Editopr omogućavaju kako kreiranje novi pdf-dokumenata, tako i
naknadne izmene.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

14
Brojni dodaci (Flash, QuickTime, Windows Media Player, Real Player itd.)

Neke verzije plejera (npr. flash player) potrebne su za gledanje streaming video zapisa sa
interneta. Ovi programi su obično besplatni i lako se preuzimaju.

Specijalni softveri koji mogu biti korisni ili čak neophodni za onlajn učenje su npr.:

 Softver za snimanje zvuka (Garageband na iOS i macOS, Audacity na Windows, OS X, Linux i dr.)
 Softver za uređivanje filmova (iMovie na iOS i macOS, Windovs Movie Maker)
 Matematičko - inženjerski softveri (Wolfram Mathematica, Matlab, MathCAD itd.)
 Softver za uređivanje fotografija, crteža i grafike (Corel Draw, Picasa, Photoshop itd.)

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

15
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

5. Specijalni i namenski programi za e-learning

Ovo poglavlje ima za cilj da predstavi neke od najkorišćenijih savremenih alata za elektronsko
učenje. Nisu vršene komparacije, već je za svako od softverskih rešenja data ocena prednosti i mana, te
pristupačnost u smislu cene proizvoda.

E-learning je radikalno preoblikovao mnoge sektore obrazovanja. U protekloj deceniji proizvodnja

e-learning aplikacija postala je profitabilna grana IT industrije, a neke prognoze ukazuju da će globalno
tržište e-learninga do 2025. godine vredeti najmanje 300 milijardi USD.

Ovaj novi vid učenja postao je neprocenjiv i za učenike i za nastavnike koji su pronašli nove načine
otkrivanja znanja o svetu u kojem živimo, te brzu i sveobuhvatnu razmenu znanja i izgradnju veština
potrebnih za život i rad.

Za učenike, studente, korporativne polaznike i druge vrste polaznika, platforma za e-učenje nudi
pristupačan, pogodan i efikasan način za učenje i vežbanje novih veština. Za nastavnike u školama,
korporativne trenere i druge vrste nastavnika e-learning omogućava kreiranje, preciziranje,
standardizaciju, upravljanje, skaliranje i praćenje kurseva sa donedavno nezamislivim mogućnostima i
preciznošću.

Softverski materijali za elearning su vrlo fleksibilni. Mogu da sadrže raznovrsne medije (audio,
video, tekstualne beleške, PDF datoteke, proračunske tabele, prezentacije, animaciju, kvizove u vidu igara,
ozbiljne ispite sa automatskim ocenjivanjem itd.) i to bilo kada i bilo gde, na bilo kom uređaju (desktop
računari, tableti, pametni telefoni). Oni mogu biti samostalne aplikacije kao digitalni online kursevi ili se
mogu integrisati u veće akademske ili korporativne sisteme upravljanja učenjem (LMS - Learning
Management Systems), kao što su GoSkills LMS.

Alati za e-učenje pomažu u stvaranju ovih materijala za učenje, a u daljem tekstu nalazi se pregled
nekih značajnih sofverskih rešenja

Video snimci tipa DIY (Do - It - Yourself) koje kreiraju npr. korisnici Youtube-a različitih nivoa
stručnosti su samo najprostiji primeri digitalnog učenja. Gotovo svako ko ima određenu veštinu i video
kameru može da ih napravi. To je sigurno dobro i korisno, ali savremeno e-učenje ide mnogo koraka dalje.
Jednostavno ne ostavljate učenike da vise.

U realnoj nasavi treba davati najbolje kombinacije gradivnog materijala kako bi učenici, studenti
i uopšte polaznici brže učili i ojačali svoja znanja. Postoje sofistikovani alati za pisanje kurseva za ekransko
učenje koji pomažu da se postignu visoki ciljevi u edukaciji. Potrebno je periodično procenjivati napredak
polaznika putem interaktivnih kvizova i ispita kako bi se uverili da oni efikasno uče.

Nisu svi alati za pisanje digitalnih kurseva jednaki niti jednako dobri, zbog čega nam je potrebno
da navedemo njihova dobra i loša svojstva u cilju olakšanja izbora pravog alata za naše potrebe.
upoređivanje alata za autorizaciju tečaja za učenje. Takoše nekim polazniciam je potrebna duža kriva
počene obukeda bi kasnije postigli visokokvalitetne rezultate, dok neki mogu u startu preći na više nivoe
gradiva. No bez obzira da li je polaznik veteran ili bukvalni početnik, treba uzeti u obzir sledeće
karakteristike i funkcije koje mora da obezbeđuje dobar alat za kreiranje kurseva:

 Kreiranje / upravljanje multimedijalnim sadržajima (video, audio, prezentacije, obogaćeni

tekstualni dokumenti)

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

16
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

 Mogućnost importovanja sadržajaiz uobičajenog softvera kao što su PowerPoint, Google Slides i
Keynote
 Aplikacija je optimizovana i za mobilne uređake
 Korisnički interfejs sa mogućnošću prevlačenja sadržaja (drag-and-drop)
 web kamera je uključena u aplikaciju
 Moguće je slati obaveštenja nastavniku i drugim učesnicima
 Funkcija snimanja ekrana (da se lako sačuva trenutno stanje na ekranu - Screen Capture)
 Omogućeno je objavljivanje / skladištenje (publikovanje) naučenog gradiva, pitanja i komentara
na mreži ili lokalno
 Omogućen ke sažeti pregled sadržaja kursa
 U sistem su ugrađeni, po mogućnosti open source IT-resursi kao što su beleške, priručnici, web
stranice, mrežne ankete i e-knjige.
 Dopusti prilagodljive puteve učenja (ako je gradivo strukturirano kao graf-stablo, biramo samo
one grane koje su nam trenutno potrebne)
 Mogućnost gamifikacije (pogled na gradivo kao da se radi o nekoj video igru - radi lakšeg
prihvatanja novih znanja)
 Robusna biblioteka raznih IT resursa (uključujući predloške radnih ekrana - templejte, elemente
gamifikacije, uzorke kviza, fontove, slike, GIF-ove i video zapise)
 Omogavanje personalizovanih kvizova, kako i ispita sa rigoroznim ocenjivanjem
 Omogućava objavljivanje sadržaja kursa na različitim platformama kao što suYouTube, LinkedIn i
raznim operativnim okruženjima kao Windows, iOS, Android, Linux itd.
 Usklađenost / interoperabilnost sa sistemima za upravljanje učenjem (LMS) preko SCORM-a
(Referentni model objekta za zajednički sadržaj - Shareable Content Object Reference Model) i
drugih opšteprihvaćenih standarda

S obzirom na desetine dostupnih rešenja na tržištu, izbor alata za kreiranje kurseva može biti
ozbiljan izazov. Stoga je ovde izložen pregleda iz užeg izbora najboljih opcija.

Sledi opis nekoliko najboljih alata za pisanje kurseva namenjenih e-learningu, alata koji mogu
pomoći u postizanju naprednih ciljeva učenja.

1. Articulate 360
Articulate 360 je platforma za kreiranje kompletnog kursa za web i mobilne uređaje sa izrazito
jednostavnim (drag-and-drop) korisničkim interfejsom. Ovo stand-alone rešenje podstiče upotrebu
grafike i omogućava visok nivo interaktivnosti u cilju povećanje angažmana učenika. Programski paket
uključuje nagrađivane servisne programe Storyline 360 i Rise 360, kao i biblioteku sadržaja (Content
Library 360 (biblioteka IT resursa sa preko 4,5 miliona stavki), Review 360 (aplikacija za prikupljanje
povratnih informacija) i Training 360 (aplikacija za olakšavanje rada uživo webinara - seminara koji se
održava preko interneta i bazira se na web stranica).

Za:

 Ugrađena funkcionalnost dodirnog ekrana (za posednike ovakvih ekrana značajna)

 Velika i aktivna zajednica nastavnika i polaznika i mogučnost online podrške
 Robusna biblioteka resursa vezanih za e-learning (uključujući ogroman spektar tema)

Protiv:

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

17
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

 Relativno visoka cena

 Kako se izveštavano, postoje problemi sa prikazivanjem izveštasja i druge greške u softveru,
posebno kada se Articulate 360 koristi na starijim računarima

Cene:

 Polazna cena je 999 USD godišnje za kompanije i samostalne preduzetnike (freelancers) i 499 USD
za individualne nastavnike
 Dostupno je 30-dnevno besplatno probno razdoblje (free trial)

2. Adobe Captivate
Ovo je alat za kreiranje kurseva sa jakim brendom koji stoji iza njega (Adobe) koji poseduje
izuzetne razvojne mogućnosti u dizajnu vrhunskog e-learninga. Pored mogućnosti stvaranja vrlo
imerzivnog sadržaja za edukaciju uključujući interaktivne video zapise, Adobe Captivate se takođe može
koristiti za pravljenje kombinovanih softverskih demo elemenata na bazi mogućnosti HTML5, Small Web
Formata (.svf), MP4 i Microsoft PowerPoint (.ppt ) mogućnosti

Za:

 Najnovija verzija podržava Virtual Reality (VR)

 Podrška ekranima visoke rezolucije na Apple uređajima
 Popularnost među digitalnim dizajnerama koji su fanovi Adobe brenda
 Odličan alat za konverzije formata medija
 Podržava sve savremene urežaje tipa desktop, tablet i mobilni uređaju
 SCORM-kompatibilan (Sharable Content Object Reference Model, kolekcija standarda i
specifikacija za web-orijentisano e-učenje)

Protiv:

 Dug je put od početnih korka do ovladavanja složenim korisničkim interfejsovima

Cene:

Mesečna pretplata iznpsti 33,99 USD, a trajna licenca 1.299 USD. Verzija za učenike i nastavnike
u 399,00 USD

3. Elucidat

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

18
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

Elucidat pruža jednostavan način za kreiranje edukativnog web materijala koji se solodno
prikazuje na bilo kojem mrežnom uređaju bilo da je to desktop računar, tablet ili pametni ("smart")
telefon. Podržava ga povelika biblioteka resursa koja sadrži slike, šablone i teme.

Za:

 Jednostavnost upotrebe korisničkog interfesa (UI) sa drag-and-drop mogućnostima

 Dolazi sa osnovnim karakteristikama gamifikacije
 Zadocoljavajuča bibliooteka tema i slika
 Odgovarajući dizajn za sve respektabilne uređaje (desktop, tablet, telefon)
 Pogodnosti za korisnike koje kupe kompletnu verziju proizvoda
 Ima mogućnost praćenja kurseva i analitiku napredovanja učenika

Protiv:

 Nema oflajn funkcionalnosti

 Visoka cena

Cene:

 Cene su dostupne samo na lični zahtev kupca.

 Besplatna probna verzija je dostupna

4. Easygenerator
Reklamiran kao "najprikladniji softver za pisanje e-learning kurseva za timove", Easygenerator
radi baš kao što mu i ime kaže - lako. Ovo rešenje datira iz 2013. godine, u prihvaćeno je od strane brojnih
korisnika u preko 100 zemalja uključujući poznate kompanije kao Nielsen, Kellogg's, Takeda, T-Mobile i
Univerzitet Drake.

Za:

 Vrlo intuitivan i jednostavan korisnički interfejs (WYISIWYIG - What You See Is What You Get - Šta
vidiš to ćeš i da dobiješ - misli se tokom implementacije )
 Odgovarajući dizajn (spreman za implemetaciju na deskop računarima i na mobilnim uređajuma)
 Kompatibilnost sa SCORM i Podrška za HTML5

Protiv:

 Ograničene mogućnosti prilagođavanja u poređenju sa konkurencijom

 Strme cene za pojedince i male kompanije

Cene:

Cene počinju od 82 USD mesečno Besplatna probna verzija je dostupna Elearning-autorski-alati-

poređenje-easigenerator

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

19
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

5. Gomo
Omogućujući programerima kursa da kreiraju i distribuiraju sadržaj u roku od nekoliko minuta, gomo
pruža uslugu e-učenja sa trojkom i zasebnom cenom: A) autorstvo, B) hosting sa analitikom i C) upravljanje
video sadržajem. gomo donosi mantru dizajna zasnovanu na oblaku (HTML5) i mobilnu prvu mantru, čime
olakšava ne samo stvaranje vrlo interaktivnog i imerzivnog iskustva učenja, već i praćenje, merenje i
optimizaciju procesa digitalnog učenja.

Za:
Lako za učenje i raspoređivanje za autore kurseva Vrlo pristupačan i responzivan (bilo gde, bilo
kada, na bilo kom uređaju) za polaznike

Protiv:

Relativno strme cijene: bazna cijena pokriva samo autorske usluge Problemi sa autentifikacijom i
prijavljivanjem prijavljeni od strane korisnika

Cene:

Cene počinju od 1035 USD godišnje (isključujući hosting i video usluge) Besplatan probni period
od 21 dana

6. Blackboard
Learn Blackboard Learn pruža stabilno okruženje za pisanje, praćenje i učenje za studente i
programere kursa. Može se prilagoditi za akademsku i korporativnu upotrebu; i njima se može pristupiti
putem desktop ili mobilnih uređaja.

Za:

Nivoi visoke efikasnosti kada su u pitanju autori i procesi učenja Omogućava usku saradnju između
polaznika, instruktora i programera kurseva Odlične karakteristike pristupačnosti Višestruke integracije
sa jednom od najširih partnerskih mreža u svojoj klasi

Protiv:

Prijavljeni problemi sa prikazivanjem na nekim Android uređajima Manje od idealne estetike

Cene:

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

20
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

Prilagođene cene, dostupne na zahtev Besplatna probna verzija je dostupna Elearning-

autorstvo-alati-poređenje-tabla-učenje

7. Brightspace
Namenjeno osmišljen za MOOC (masovni otvoreni online kurs) ekosistem, Brightspace je
fleksibilan autorski alat koji može da podrži bilo koje okruženje za učenje - od K-12 učionica do
korporativnih programa obuke. Ovo rešenje ima sve funkcije koje biste tražili u pristojnom LMS-u: dizajn
zasnovan na oblaku, prvo mobilni dizajn, obaveštenja, integracije društvenih medija i visok stepen
personalizacije.

Za:

Potpuna integracija sa popularnim rešenjima za produktivnost kao što su Microsoft Office 365 i
Google Apps for Vork Omogućava visoko personalizovano iskustvo i puteve učenja pomoću mehanizma
za prediktivno modeliranje pod nazivom Degree Compass Dobre karakteristike pristupačnosti

Protiv:

Umnožavanje izvornih alata Umereno strma krivulja učenja i za studente i za instruktore

Cene:

Citat na zahtev 30-dnevno besplatno probno vreme Elearning-autorski-alati-poređenje-

brightspace

8. Canvas
Canvas je pouzdan LMS sa široko rasprostranjenom i uspešnom zajednicom za učenje na mreži.
Ako vam treba dokaz da to funkcioniše, samo posetite mrežu Canvas. Na sajtu je prikazana Canvova
ubedljiva estetika, praktične funkcionalnosti i popularnost među univerzitetima, fakultetima, školama K-
12 i drugim ustanovama za učenje. Platno koristi skoro 20 miliona učenika i nastavnika širom sveta.

Za:

Robusna mreža podrške koja uključuje brojne usvajače Dokazan poslovni slučaj

Protiv:

Zadaci i funkcije administratora trebaju malo vremena da se nauče Prijavljena pojava slučajnih grešaka

Cene:

Citat na zahtev Besplatna probna verzija je dostupna Elearning-autorski-alati-poređenje-platno

9. Edmodo

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

21
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

Edmodo je robusna i široko korištena platforma za e-učenje koja radi na freemium modelu.
Mogu ga besplatno koristiti učenici, roditelji, nastavnici i školski administratori. Besplatni paket dolazi s
neograničenim prostorom za skladištenje dokumenata, mobilnim pristupom i laganom integracijom sa
standardnim alatima za produktivnost kao što su Microsoft Office i Google Apps. S druge strane, nudi
vrhunsku uslugu za univerzitete, školske četvrti i velike kompanije koje traže napredne funkcije kao što
su gamifikacija, alati za praćenje kurseva podučavanja, analiza podataka i prioritetna korisnička podrška.

Za:

Besplatno za upotrebu Jednostavno korisničko sučelje Nema poklopca za skladištenje. Ima

široku zajednicu korisnika koja služi kao prošireni prostor za učenje i podršku

Protiv:

Tehničke greške prijavljene na mobilnoj verziji Neki pregledi su primetili nedostatak

sofisticiranih funkcija za univerzitetski / postdiplomski nivo, nagoveštavajući da je Edmodo najbolji za
učenike i nastavnike K-12.

Cene:

Osnovne karakteristike su besplatne za korišćenje Premium cene za institucije i preduzeća koja

traže napredne funkcije

10. Google učionica

Razvijen od strane globalnog tehnološkog giganta i koji radi unutar robusnog ekosistema
povezanih usluga i aplikacija, Google učionica je besplatna i pouzdana internetska usluga koja uzima
zadatke za klasu, ocenjivanje, saradnju i komunikaciju u oblak. Koristeći postojeće aplikacije za
produktivnost (kao što su Pogon, Kalendar, Dokumenti, Listovi i Prezentacije) Google učionica pomaže u
prelasku klasa od opeka i maltera u digitalno i mobilno okruženje bez papira.

Za:

Besplatan spektar usluga Jednostavnost upotrebe i pristupa Podrška za saradnju E-mail i mobilna
obaveštenja Besplatan prostor za skladištenje dokumenata putem Google diska Pomaže u očuvanju
okoliša pritiskom na učionice bez papira

Protiv:

Nije namerno dizajniran kao alat za kreiranje kurseva, još manje punopravan sistem za upravljanje
učenjem Nedostaju funkcije sinhronizacije izvan Google ekosistema Nedostatak automatizovanih ispita i
kvizova Googleova mučna istorija u vezi sa podacima o korisnicima

Cene:

Besplatno za upotrebu Elearning-authoring-tools-sravnenie-google-učionica

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

22
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

11. iSpring Suite

ISpring Suite je autorsko rešenje zasnovano na PoverPointu koje omogućava programerima
kreiranja inerzivnog nastavnog sadržaja zasnovanog na dijapozitivima, kvizova, prezentacija i interaktivnih
materijala za učenje za veb okruženje (HTML5). Takođe podržava snimke ekrana, ankete i video snimke.
iSpring je u skladu sa nekoliko standarda za elaring, uključujući SCORM i limenku.

Za:

Radi kao jednostavan PoverPoint dodatak Kursevi se mogu iskusiti na bilo kom uređaju Robusne
biblioteke imovine Interoperabilnost sa LMS treće strane Vanjski mobilni pristup za neprekidno učenje
Omogućava vebinari uživo pored unapred snimljenih kurseva Neograničeno skladištenje za kurseve, video
zapise i druge dokumente

Protiv:

Zahteva srednje do napredno poznavanje PoverPointa Radi samo za Vindovs OS (morate ga

instalirati ako koristite Mac) Ograničene mogućnosti prilagođavanja sadržaja i mogućnosti uređivanja
videa u poređenju sa vodećim plejerima

Cene:

Godišnja licenca u iznosu od 970 USD (dostupni su popusti i posebne cene) Besplatna probna
verzija je dostupna Elearning-autorski-alati-poređenje-ispitivanje

12. Moodle
Moodle je open-source, lokalni sistem za upravljanje učenjem koji svako može slobodno koristiti
i proširiti. Razvijen u Australiji i namenski namenjen mešovitom učenju na daljinu, Moodle su usvojile
brojne škole, univerziteti i kompanije širom sveta. Dostupna na gotovo stotinu jezika, platforma pruža
alatke za pisanje kurseva i korisničku saradnju u okviru jednostavnog sučelja za prebacivanje i ispuštanje.

Za:

Open source (bez zaključavanja dobavljača) Besplatno za upotrebu i širenje Jednostavno i lako (ali
sa datumom) korisničko sučelje Interna arhitektura (u nekim situacijama se takođe može smatrati
nedostatkom)

Protiv:

Prijavljeni su povremeni padi UI izgleda zastario; treba ponovno podučavanje Veoma ograničene
mogućnosti prilagođavanja Mali broj integracija trećih strana Interna arhitektura (u nekim situacijama se
takođe može tumačiti kao korist)

Cene:

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

23
 5. SPECIJALNI I NAMENSKI PROGRAMI ZA E-LEARNING

Otvoreni izvor i besplatan za upotrebu Elearning-autorski-alati-poređenje-moodle

Znanje i veštine su uvek bile najvrednija valuta u bilo kojoj ekonomiji. Ali u svetu u kojem su
tehnološke inovacije, poremećaji poslovanja i transformacija radnog mesta uporni elementi, današnja
vruća veština lako može sutra dobiti hladan prijem na tržištu. Zapušten ili zastareo talent jednostavno ne
može stvoriti istu vrednost kao najnovije znanje ili nova, ali vrlo relevantna veština. Zato potražnja za
sistemima za upravljanje učenjem, digitalnim kursevima i platformama za e-učenje i dalje raste u
obrazovnom i korporativnom sektoru. Studenti, profesionalci i druge vrste učenika trebalo bi da sve svoje
veštine drže u stalnom stanju usavršavanja. Očigledno je da mogućnosti obiluju ako ste trener, nastavnik
ili programer kursa za specijalizovanu veštinu ili znanje. Sve što je potrebno za napredak u ekonomiji
veština jeste pronalaženje pravih alata za pisanje kurseva koji će vam pomoći da podučavate, obučavate i
razvijate sledeću generaciju polaznika

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

24
 6. WIMBA CLASSROOM

6. Wimba Classroom

Wimba Classroom je internetski softver za učionice koji kombinuje najsavremenije interaktivne

tehnologije kao što su glas, deljenje aplikacija, anketiranje i crtanje na tabli. Podržava komunikaciju
između učesnika i sa facilitatorom omogućavanjem odabranih funkcija kao što su razgovor, razgovor i
način prezentacije.

Može biti korisno za mrežne radionice, sastanke, kratke sesije, prezentacije, intervjue,
informativne sesije i radne grupe za saradnju. Fakultet ga može integrisati u svoje okruženje učionice
VebCT Vista ili se može koristiti kao samostalni mrežni prostor.
Upotrebe i koristi

Zašto bih izabrao Wimba učionicu?

 Integracija sa VebCT Vista (ali se može koristiti i van Viste)

 Deljenje ekrana / radne površine
 Pristupite bilo kada i bilo gde
 Postavke definirane instruktorom i pristup alatkama
 Prostori za privatne diskusije
 Arhivirani zvuk može se izvesti u obliku .mp4 i učitati na IouTube ili Kaltura radi mobilnog
pristupa

Akademska upotreba

 Radionice
 Radno vreme na mreži
 Online predavanja / prezentacije
 Sastanci projekta
 Vodite intervjue
 Integrišite prezentacije gosta
 Podstaknite grupnu saradnju

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

25
 7. ZAKLJUČAK

7. Zaključak

Ovaj rad ima za cilj da ukaže na važnost i značenje multimedijalnih sadržaja u okviru koncepta e-
učenja. Napretkom u računarstvu i tehnologiji tradicionalan način obrazovanja se promenio od
ograničenja klasične učionice ka otvorenom pristupu e-učenju baziranom na mogućnostima savremene
tehnike i tehnologije gde učenje postaje moguće u bilo koje vreme, pa čak i na bilo kom mestu.

Uvođenje multimedijalnih sadržaja kao što su audio, video, grafika i slike zadovoljilo je kako
elementarne tako i napredne zahteve za interaktivnim učenjem. Takođe je došlo do brze integracije
multimedijalnih sadržaja u integrisan sistem kompjuterizovanog znanja.

Multimedijalna tehnologija se je značajno razvila zahvaljujući i podsticajima koje je dobila od dva

faktora: povećanja mrežnih kapaciteta i sve naprednijeg hardvera. Međutim, za sledeću generaciju
multimedije i e-učenja nezaobilazne su integrisane multimedijalne baze podataka visokih performansi.
Konfiguracija baze podataka bi povećala potencijalnu upotrebljivost multimedija preko sve većeg broja
pratećih aplikacija.

Multimedijalne baze podataka ne samo da poboljšavaju eksportovanje multimedijalnih sadržaja

potrebnih e-učenju, već unapređuju postojeće pedagoške ciljeve e-učenja. Multimedijalne baze treba da
su dizajnirane tako da mogu da skladište medije u elementarnim segmentima, tako da se selektivna
isporuka može ponuditi i za delove medija - dakle ne medijski fajl u celini, već ostaviti mogućnost
parsiranja medija prema potrebama studenata. Tako multimedijalne baze podataka povećavaju
fleksibilnost, brzinu pristupa i mogućnost ponovnog korišćenja medija. Multimedijalne baze podataka
su složene tehnologije koje zahtevaju više sofistikovanih i specijalizovanih veština.

Multimedija u e-learningu koristi širok spektar resursa, što može koštati velike količine novca -
prenos video zapisa visoke rezolucije preko mobilnog interneta je još uvek veoma skup i to ga u tom
kontekstu čini nepraktičnim, a verovatno će tako biti i nakon uvođenja 5G mreža - brzine će biti veće, ali
će i apetiti rasti, konkretno rezolucije videa će sigurno veoma porasti. Velike datoteke kao što su video i
audio imaju negativan efekat vremena koje je potrebno da se prezentacija učita. Dodavanje "previše
medija" može značiti da morate koristiti veći računar ili skuplji mobilni pametan (smart) telefon za
pohranjivanje datoteka ili bržu, a samim tim i skluplju internet konekciju.

Konačno, postavljeno je pitanje intelektualne svojine kao izazov e-learning aplikacija, posebno
onih koje koriste multimedijalne baze podataka. Kao i u velikom broju sličnih situacija u drugim oblastima,
teška pitanja intelektualne imovine moraće biti rešena što pre i to na globalnom nivou.

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

26
 8. LITERATURA I IZVORI

8. Literatura i izvori

[1] D.Glušac, Elektronsko učenje, TF Zrenjanin, 2012, (udžmenik u elektronskoj radnoj verziji)
[2] https://en.wikipedia.org/wiki/E-learning_(theory)
[3] https://en.wikipedia.org/wiki/Educational_technology
[4] https://en.wikipedia.org/wiki/M-learning
[5] https://elearningindustry.com/10-design-principles-using-multimedia-in-elearning
[6] http://www.egolms.com/index-srb.html

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

27
Podaci o kandidatu

Kandidat Jovan Grgur je rođen/a 19xx. godine u Gackom RS/FBiH. Završio je gimnaziju u
gradu Gacko RS,FBiH, 20xx. godine. Fakultet Tehničkih Nauka u Novom Sadu je upisao 20xx.
godine. Ispunio je sve obaveze i položio je sve ispite predviđene studijskim programom sa
prosečnom ocenom od xx.xx. Osim ovih podataka, kandidat može uključiti i drugi materijal o sebi,
kao i svoju sliku.

### staviti uopstene stvari u JEDNO poglavlje

### primer interaktivno ucenja Jave kros BlueJ Java univerz. Leoben Austrija... sa inf. o
greskama
### kod nas to je shell script koji olaksava o OBJEKTIZUJE ucenje ASM na nekim E smerovima
### std. kom.veze glasom PalTalk, Viber, Skype --- TeamViewer, Facebook, nesto pod Google-
om i WhatsApp

### primer Python-okruženja za učenike osnovih škola

### skracenice kao UI, PC, DVD, USB....
### eGo! LMS is an affordable cloud solution for e-learning. SaaS ...

### 17:28 ...19:30 -- 2.5h sredjivanje prethodnog teksta ###

### 21:39 ... -- oko 2h rada??? ###
### 18:00 ... 20:30 -- 2h 30min ###
### 22:20 ... -- ###

Jovan Grgur, Završni-bachelor rad – Multimedija i elektronsko učenje

28