Aktuelno iz ugla stručnjaka

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), vi{e

od milijardu ljudi u svetu ima prekomernu težinu,
dok je tri stotine miliona gojazno ili, narodski rečeno,
debelo. Na Desetom internacionalnom kongresu
posvećenom prekomernoj telesnoj težini, donet je
jedinstven zaključak da je ona opasnija od AIDS-a i
ptičjeg gripa. Tekst: Prim. dr Dragoslav Lekić; Foto: Shutterstock

DA LI JE GOJAZNOST
OPASNIJA OD AIDS-A
Za{to je gojaznost toliko
opasna?
Gojaznost predstavlja podlogu za
nastanak i razvoj kardiovaskularnih
bolesti, dijabetesa tipa 2, hipertenzije
(visokog krvnog pritiska) i šloga.
Značajno povećava rizik za rak dojke,
prostate, materice (naročito endo-
metrijuma), bubrega i žučne kese.
Da li se gojaznost povezuje sa
nastankom jo{ nekih bolesti?
Na našu žalost, da. Spisak bolesti u
čijoj osnovi leži gojaznost je poduži,
pa tako novija istraživanja ukazuju
na jaku vezu sa pojedinim vrstama
karcinoma, u prvom redu sa rakom
debelog creva i njegovog završnog
dela, rektuma. Takođe se optužuje
za nastanak kamena u žuči, giht, de-
generativne promene zglobova - i to
kolena, kuka i slabinske kičme. Valja
podsetiti da gojaznost predstavlja i
jedan od najčešćih uzroka neplodnosti
- podjednako kod žena i muškaraca.
Kako utiče na san, jer znamo
da lo{e spavamo kada se
prejedemo?
Ne samo da loše utiče na spavanje,
već dolazi do takozvane apnee, pojave
koja označava prekid disanja, čime
se ugrožava dotok kiseonika vital-
nih organa, i to prvenstveno onih
najosetljivijih - kao što su srce, mozak
i pluća. Na dužu stazu, to izaziva
ozbiljne poremećaje.
Da li postoje neki parametri ko-
jim se određuje količina masnog
tkiva?
U stručnim krugovima je prihvaćeno
da je centralna debljina možda
najvažniji pokazatelj. Gojaznost
karakteriše osobu koja ima za 20
procenata viška kilograma u odnosu
na idealnu težinu.
Kako se određuje centralna
debljina?
Postupak je jednostavan. Uzme se

mama decembar 2008 91

Aktuelno iz ugla stručnjaka
Formula za
izračunavanje
BMI
Postoji opšte prihvaćena
formula kojom se izračunava
indeks telesne mase - BMI
(body mass index). To je
statističko merenje, kojim
se upoređuje visina i težina
pojedine osobe. Naša težina
se podeli sa visinom (u met-
rima) na kvadrat, a dobijene
vrednosti bi trebalo da budu
ispod 25. Vrednosti od 25-30
ukazuju na prekomernu težinu,
dok one iznad trideset govore
da se radi o gojaznosti. Oni
koji imaju BMI ispod 18,5
su pothranjeni. Time se ne
određuje aktuelna količina
masnog tkiva, već se određuje
idealna težina na osnovu
visine pojedine osobe. Kako
je primena jednostavna, tako
je ova metoda raširena i
najčešće primenjivana kada su
u pitanju problemi određene
populacije sa gojaznošću. Nju
je uveo u praksu, polovinom
19. veka, belgijanac Adolf
Ketelet, po struci statističar i
astronom, pa se često naziva
Keteletov indeks. On određuje
poželjne vrednosti za jednu in-
dividuu, i nikako nije sredstvo
za postavljanje dijagnoze. Ide-
alna težina mora da uzme u
obzir koliko je dotična osoba
visoka, koliko ima godina, kog
je pola i kako je građena.
krojački centimetar i izmeri obim
trbuha u visini pupka, koji za gospodu
ne sme da prelazi 100 centimetara,
dok je za dame granica nešto niža,
iznosi 90 centimetara.
Za{to je toliko važna i opasna
centralna debljina?
Centralna debljina je pravi pokazatelj
viška nagomilane masti, iz koje se re-
grutuju sve one opasne supstance tipa
92 decembar 2008 mama
holesterola i triglicerida, čije dejstvo
je pogubno, u prvom redu na krvne
sudove, pa onda i na ostale organe.
Da li prekomerna težina i
gojaznost utiču na povećanje
tro{kova zdravstvene za{tite?
Apsolutno, i to do sedam odsto u
ukupnoj masi sredstava namenjenih
zdravstvenoj zaštiti. Tako dolazimo
do apsurdne situacije: što više jedemo,
umesto da smo zdraviji, mi smo sve
bolesniji.
Koji su uzroci ove bolesti? Da li
se zna?
Nesumnjivo plaćamo danak
tehnološkom napretku, koji smanjuje
kretanje i fizičku aktivnost sa jedne
strane, a sa druge industrija brze
hrane raste velikom brzinom. Intere-
santno je da postoje podaci koji uka-
zuju na to da industrija za mršavljenje
ima istu stopu rasta kao industrija
brze hrane. Efekat je sve veći broj de-
belih ljudi i, što je najopasnije, sve više
dece je debelo, tako da je to poprimilo
razmere svetske epidemije. Ovo se
odnosi na razvijeniji deo čovečanstva.
Da li sveprisutna genetika ima
udela u prekomernoj težini i
gojaznosti?
Učestvuje, i to samo sa 40 odsto, što
su pokazale studije vršene na blizan-
cima. Hipotalamus, koji je smešten
ispod kore velikog mozga, proizvodi
jedan protein koji se zove Leptin
(LEP). Ukoliko postoji njegov višak,
onda mozak šalje impulse da smo siti i
da ne unosimo više hrane. Ali, ukoliko
je gen za debljinu oštećen, onda
hipotalamus nastavlja da šalje signale,
koji zahtevaju povećan unos hrane i
rezultat je vidljiv. Dodatna ispitivanja
su pokazala da više od 200 različitih
gena učestvuje u procesu gojaznosti.
Nekada su ljudi morali da love i pri-
kupljaju plodove, što je bilo povezano
sa velikom fizičkom aktivnošću. Sada
je hrana dostupna, ali promene gena
ne mogu da uslede tako brzo, pa je
povećana potreba za hranom i dalje
prisutna, jer je to nekada značilo ostati
u životu.
Da li postoje dokazi koji
potvrđuju ovu teoriju?
Nedavna istraživanja su pružila
neoborive dokaze, i to tako što se
povećanom fizičkom atkivnošću u
potpunosti poništilo dejstvo gena za
debljinu.
Da li je tačno da i neke bak-
terije imaju ulogu u nastanku
gojaznosti?
Najnovija istraživanja ukazuju na to
da, i pored nabrojanih faktora koji
učestvuju u nastanku gojaznosti,
i izvesne crevne bakterije mogu
doprineti da se poveća iskorišćenost
unete hrane. Na taj način se unosi više
kalorija - što, nesumnjivo, dopri-
nosi povećanoj telesnoj masi. Tako je
otkriveno da mršavi ljudi imaju jednu
vrstu bakterija u crevima, dok debeli
imaju drugu vrstu. Da je to tačno, do-
kaz je što su nakon sprovedene dijete,
osobe koje su smršale imale domi-
nantno veću količinu bakterija, koje se
inače nalaze u crevima vitkih ljudi.
[ta nam je činiti?
Jesti umereno i biti fizički aktivan. To
znači da, ako ne možete odoleti hrani,
naročito u predstojećem periodu slava
i ostalih praznika, onda možete da
pojačate fizičku aktivnost i time sago-
rite višak kalorija. Izbor je na vama:
biti sit i bolestan, ili biti sit i u dobroj
kondiciji, odnosno zdrav?
Slike detinjstva

Nikolić
Žika

Škola je moj
ostvareni san
Svakog vikenda, Žika Nikolić
nas podstiče da svet oko sebe
posmatramo «{areno». O bojama
svog detinjstva, govori za magazin
«Mama». Tekst: Milica Gacin, Foto: Privatna arhiva

E
misija Žikina šarenica je unikatno TV štivo
na domaćim televizijskim stanicama. Kon-
Ambiciozno: ceptualno je usmerena ka afirmaciji ukupnog
em...
Beog de, stiž
ra srpskog stvaralaštva, a njen autor i voditelj
Žika Nikolić se sa poštovanjem odnosi prema svemu što
je autentičan srpski izraz.

Dosetljiv i vedar, učtiv i prisan istovremeno, Žika

Vaspita Nikolić ima jedinstven nastup među brojnim kole-
nje gama. U novinarstvo je ušao bežeći od svog osnovnog,
-Moji rodit profesorskog zanimanja. Prvi dani novinarske karijere
elji su dost su obeleženi statusom «propalog radio voditelja». Ali,
ali ne ova a
ko kako m polagali na vaspita inteligencija i šarm koji ga krase, odneli su prevagu u
se mi, valj i danas ra nje,
da dimo
no «upiljim zaludni po gradovim . Mislim da vremenu koje je dolazilo i demantovali one koji su tako
o» u svoju a, pretera
damo im decu, pa - mislili.
da odrast ih ugušim
samostaln u kako treba o, ne
i ljudi. Na ,
bedimo sv stojimo da da postanu Rodni kraj
e, a onda deci obez-
se ne uda ona dogu
ju il raju do to Žikina životna potpora je škola. Istrajno se borio za svoje
ne nađu p i ne ožene do tride ga da
osao, da set i neke, mesto, ne obraćajući pažnju na okolnosti koje bi mnoge
da je sve im nijedan da
«fuj», da je posao ne obeshrabrile. Pronicljivo je sakupljao saznanja, prihvatao
«fuj»... Nis plata od p valja,
u svesni n et stotina savete mudrih, vredno učio i sazdao svoj izmaštani svet
i sebe, ni evra
sveta oko
sebe. u realnom kontekstu.

94 decembar 2008 mama


Odrastao je u centralnoj Srbiji. Roditeljsku kuću je nedavno
moderno građevinski adaptirao, dok je enterijer ostao
onakav kakvim ga je zapamtio, i koji mu najviše znači.
Razgovor o detinjstvu je bio sentimentalan povratak u
njegov rodni kraj.
- Priča počinje u selu Mala Jasikovica, u opštini Trstenik,
koje se popularno zove Ćukovac. Nije nelogično što je selo
dobilo taj naziv. Nalazi se na visu, na jednom ćuviku, ono je
vidikovac. U tom selu sam se rodio. Kada sam progledao,
imao sam širok pogled na svet oko sebe!
Datum rođenja
-Rođen sam 1. marta 1950. godine, mada je taj datum
diskutabilan. Moja majka Stanka nikada nije umela jasno
da mi kaže da li sam rođen krajem februara ili prvog dana
marta, jer je u tim selima bio običaj da se deca upisuju kad
roditelji stignu, a datum rođenja je beležen po sećanju. I
zato nikada nisam uspeo da napravim natalni horoskop sa
podznakom! Jedino je sigurno da je moj horoskopski znak
riba, u čijem stilu se i vladam - trudim se da kroz život
plivam što jednostavnije, glatko, bez velikih problema i
sukoba.
Zanimljivo je da sam tek na krštenju dobio ime Živorad, a
do krštenja sam bio Božidar.
Detinjstvo u Ćukovcu
- Živeo sam vrlo lepo i lagodno kao dete. Posao deteta je bio
da pomaže roditeljima čim stasa da drži nekakvu alatku.
Ako je to prut - da čuva stoku. Onda sledi motika, plug,
kosa ili mašina za košenje. Ja imam sestru koja je prolazila
istu školu, a s obzirom da je žensko, imala je malo lakši tret-
man.
To je bila jedna fantastična životna praksa, tako da sam
- osim za ovaj posao kojim se bavim, kvalifikovan i za sve
seoske poslove!
Prvi stihovi i kupine
- Dugo sam imao zadatak da čuvam stoku, ovce ili goveda.
Lepše je bilo sa kravama, one su mirne. Načitao sam se
čuvajući goveda!
Tako sam započeo svoj pesnički život. Imao sam dosta
vremena, lep, najlepši prostor - prirodu, u kojoj može da
se razmišlja o mnogim stvarima. Osećao sam potrebu da se
iskažem duhovno, inspirisan ljubavlju, pogledom na svet
oko sebe, na lepe devojke, drveće, cveće. U početku sam
stihove pamtio, a kasnije sam ih zapisivao, koristeći kupine.
Neke od prvih stihova sam zapisao kupinovim mastilom!
Mama i tata velik
a podrška
Objavio sam dve zbirke stihova. Zbirka Čekajući Zoranu je
nastajala kada sam sreo svoju sadašnju suprugu. Učinilo mi
se zgodnim da taj trenutak zabeležim na koricama zbirke,
jer je susret sa njom bio ostvarenje svih mojih težnji. Da
kucnem u drvo, od tada je prošlo dvadeset godina, i mislim
da se nisam prevario - dao sam dobar naslov!
Kada dođe vreme da se malo smirim od ovog posla, voleo
bih da dođe još jedna zbirka. Jer, to je nešto po čemu mogu
da vas pamte. Prvo deca, unuci, a možda i još neko.
Sestra
- Moja sestra Verica i ja smo se lepo slagali. Služila mi je za
«eksperimente» strogog starijeg brata! Bili smo bliski, a i
danas smo u odličnim odnosima.
Mama
- Imao sam bliskiji odnos sa majkom, mada je bila stroga.
Ali sam znao da ako se nešto dogovorim sa Stankom, posao
je završen. Jednom prilikom me je tukla, što me je povre-
dilo, pa sam hteo da izazovem njene emocije i povećam dozu
njenog «saosećanja». Legao sam u neku baru i vikao iz sveg
glasa, ali sam onda dobio dodatne batine, jer sam isprljao
odeću, koju je morala da pere. Posle toga nikada više nisam
radio takve stvari!
Tata
- Moj otac Mališa je bio bistar seljak, koji je moj «balon za
uspehom» u životu naduvao do pucanja, tako što mi nije
dozvolio da krenem u školu sa svojom generacijom. Pravdao
se da sam suviše nežan, da nisam dovoljno porastao da
izdržim naporna putovanja do škole i nazad, ali to je bila
mama decembar 2008 95
Slike detinjstva

Nikolić
Žika
Srećni đak peša
k

samo fora! On nije bio neki đak, računao je da sam «povu-

kao» na njega i da od moje škole neće biti ništa, nego da je
bolje da radim kod kuće. Ali je pogrešio.

Đak pešak
- Prva četiri razreda sam pohađao u osnovnoj školi u
Jasikovici, a sledeća četiri u Lopašu, selu udaljenom sedam
kilometara od moje rodne kuće. U školu se brzo stizalo, za
sat i nešto, ali se dugo vraćalo, jer je bilo dosta dece iz tog
kraja, pa smo se do zalaska sunca igrali na raznim livadama.
Bio sam odličan učenik svih osam razreda u osnovnoj školi,
što je bio šok za mog oca. Kao takav đak, želeo sam da
nastavim školovanje, i nisam hteo da se povinujem očevim
rezonima. Računao je da će lako da me otkači, pa je hteo da dođem kući, a kako je ona prošla sa ocem, mogu samo da
me pošalje u tehničku školu u Trstenik, što je bilo najbliže, zamišljam!
i za njega najlakše. A ja sam pisao poeziju... kakva tehnika, Još uvek pamtim strah koji sam osećao dok sam čitao spisak
uopšte me nije zanimala! Čak i danas mi se sviđaju ovi novi primljenih đaka u gimnaziju. Mislio sam da je to mesto
automobili - što idu sami, a moje je samo da držim volan! samo za gradsku decu koja sve znaju, a ne za mene, dete
iz neke seoske škole. Krenuo sam da čitam spisak odozdo,
Tatin gimnazijalac od poslednjeg mesta, ali me nije bilo nigde! Došao sam do
- Želeo sam da idem u gimnaziju u Vrnjačkoj banji. Za petog mesta, tresao se jer me nigde nema, a ja sam bio treći!
mene je to bio san! Ali, to je značilo rat do istrebljenja Posle toga, moj otac je shvatio da je uzaludno da se opire.
između mog oca i mene. Ta ideja ne bi ni prošla da ma- Potrudio se da me odškoluje, na čemu sam mu veoma
jka nije napravila pakt sa mnom i tajno me otpratila na zahvalan.
polaganje prijemnog ispita. U slučaju da položim ispit, što
se na moju sreću dogodilo, bio je problem da se vratim u U korak sa generacijom
selo. Tri dana nisam smeo da - Tako je bilo sve do treće godine, kada sam odlučio da
završim gimnaziju što pre. Negde sam pročitao da je jedan
Šarenica
đak završio gimnaziju za tri godine, položivši dva razreda
i za jednu godinu. Kopkala me je ta mogućnost, jer je to bio
ula pre četir
m is ija [ a re nica je kren is ija ko ja se način da stignem svoju generaciju. Upisao sam treći razred i
-E , to je bila em
e to g a sa Žikom. otišao kod direktora Radoja Stanisavljevića, koji je bio strah i
godine. Pr pa Nedeljom
ljo m , ji
zvala N e d e janić, oni ko trepet, ali pravičan čovek. I, uspelo je. Tako sam stigao svoju
je d o ša o A leksandar Ti p ri ja te lji , generaciju, i praktično završio četvrti razred gimnazije pre
Kada jegovi
i se p re d st avljali kao n o st u nego treći. To je bila moja velika sreća i temelj sigurnosti.
su m udućn
mi mračnu b i
predviđali su a o «p o m or» za seljake
st ig
televiziji, je r je r je od o rž a
sl e še st m eseci, direkto Bake i deke
ostale. Po o da će
a šo j re dakciji i reka - Deda Branko je bio značajan stub u mom životu. Davao
sastana k u n je dva sata.
ija u b uduće da tra a mi je dobre savete, a onaj koji sam zapamtio i koji mi je
moja em is u dana, kad
je b ilo n a rednih godin o b io sa m najvažniji, jeste da ne obraćam pažnju na priču sela, već da
Tako otom. D
d o b ila jo š dva sata sub št o h o ću , i imam svoju liniju u životu: «Selo priča svašta, ali selo nikada
je
d a n a p ra vim ono
sjajnu prilik u elom do u b nije sagradilo kuću. Sam moraš da je sagradiš». To je velika
sr eć a št o je stigla u zr škola, koju sam kasnije primenjivao.
možda je
karijere. lijansko Bio sam blizak sa babom i dedom po maminoj liniji. Moja
p t je b io je dnostavan: ita su bili
Konce d. Drugi majka je bila bolešljiva žena, lečila se od reume, i često je bo-
pski proizvo
pakovanje, sr sm o mi drugači
ji
ravila u raznim banjama. Tada je baka Jelka, uz razumevanje
tič n i, g o vo rili su da
skep rimilo. deda Andre, bila sa nama u našoj kući.
utim, to se p
narod. Međ

96 decembar 2008 mama

Talenti
- Voleo sam trčanje i bio sam šampion u njemu,
naročito na kratkim stazama. Imao sam odličja i u
osnovnoj školi i u gimnaziji. Posle se trčanjem nisam
bavio, jer je tražilo dosta vremena i treninga, a ja sam
želeo da završim školu što pre, da se osamostalim, da
zarađujem i oslobodim roditelje obaveza.

U ženskom društvu
- Silno sam želeo da budem profesor, a privlačila me
je ruska književnost, obimna i neverovatna. Upisao
sam ruski jezik i književnost na Filološkom fakultetu
u Beogradu. Na klasi je bilo mnogo studenata, nas
trista deset, od kojih je bilo trista devojaka! Ta sredina
mi je mnogo značila u životu. Žene su realnije, nisu
koristoljubive, a nas desetorica smo uživali kao bu-
brezi u loju!
Najbolji u društvu
najboljih:
Žika sa Zdravkom

Profesor ruskog jezika

- Dok sam bio na četvrtoj godini studija, slučajno
sam sreo direktora srednje medicinske škole u
Kraljevu. Kada je čuo šta studiram, rekao je da done-
sem potrebna dokumenta, jer se na pet konkursa za
profesora ruskog niko nije javio. Dogovorili smo se
da prva tri dana u nedelji predajem u školi, a sledećih
dana boravim u Beogradu, kako bih išao na vežbe na
fakultetu. Problem je bio završetak školske godine.
Moji učenici nisu mogli da imaju završnu ocenu ako
ne diplomiram, odnosno morali bi da polažu ispit
kod nekog diplomiranog profesora ruskog jezika. Ta
situacija je za mene bila još jedan izazov i pomogla mi
je da diplomiram na vreme. Ocenio sam moje đake i
u tome smo zajedno uspeli.

Reči koje opisuju moje detinjstvo

- Radost, učenje i uzajamnost, to je trožanac na koji
bi svako od nas trebalo da se osloni.

mama decembar 2008 97

NOVO NA TR@I[TU

Slatko zadovoljstvo
Kašica od zobi Kompanija Flory je na tržište izbacila dva nova proizvoda:
Choko play flips preliven mlečnom čokoladom i Flips
sa kruškom i preliven crnom čokoladom sa ukusom narandže. U pitanju je
jabukom kombinacija hrskavog flipsa, dobijenog mešavinom žitarica
i fine mlečne ili crne čokolade, sa narandžom u prahu.
Od nedavno je na našem Zahvaljujući savremenom proizvodnom procesu, sačuvani
tržištu u prodaji Kašica su vitamini i minerali iz žitarica, a za osećaj potpunog
kruška - jabuka sa zobi, zadovoljstva je zaslužna čokolada, koja pospešuje lučenje
renomiranog nemačkog serotonina - hormona sreće, dok narandža pruža osećaj
proizvođača organske svežine.
hrane za decu Sunval. Organskog je porekla, sto odsto
prirodna - bez soli, šećera, gustina, konzervansa, glutena
i dodataka za boju i aromu. Jednostavno rečeno, to je
hrana proizvedena na način kako se proizvodila pre više
od sto godina.
Inače, zob je žitarica koja ima najviše značajnih sastojaka
neophodnih za rast, formiranje i zaštitu ljudskog
organizma. Pomaže u lečenju malokrvnosti, jača zube
i kosti, podstiče rad mozga i rast kod dece i deluje na
regeneraciju celokupnog organizma.

Ukusni tri paketa

zalogajčići proizvoda

Jedinstveni slatkiš Toffifee Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte POK_
je napravljen od karamele, flory_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez pozivnog
lešnika, nugat krema i broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok flory Maja Maric
čokolade. Za vrhunski Nis. Za mreže Telekom i Telenor. Cena 30 din.+PDV.
kvalitet ovog svetski
poznatog proizvoda,
garantuje nemačka
kompanija Storck.
Zahvaljujući pažljivo Novo lice jakog imuniteta
odabranim sastojcima,
Toffifee je izvanredna Povodom desetogodišnjice postojanja robne marke BioAktiv
poslastica za sve prilike, LGG na našem tržištu su se pojavila nova pakovanja ovog
za celu porodicu... proizvoda od jednog kilograma sa
novim ukusima: natur i voćni (trešnja i
pomorandža).
BioAktiv LGG je fermentisani mlečni
proizvod obogaćen probiotičkom
tri pakovanja bakterijom LGG. Ovaj idealni mlečni
slatki[a Toffifee obrok blagotvorno utiče na jačanje
imuniteta i poboljšava rad crevne flore.
Najbrže čitateljke koje se prijave dobiće poklone. Ukucajte Kompanija Somboled ga proizvodi
POK_toffifee_prezime_mesto i pošaljete SMS na 6262, bez prema originalnoj recepturi Dukat
pozivnog broja. Donja crta označava razmak. Primer: Pok toffifee mlečne industrije,od najkvalitetnijeg
Maja Maric Nis. Za mreže Telekom i Telenor. Cena 30 din.+PDV. domaćeg mleka.

98 decembar 2008 mama

 Kutak za tate

Tata i ćerka
[ta mislite o rečenicama tipa: “Dečaci nikad ne plaču”, ili “Devojčica
ne mora da uči {kolu, ionako će se jednom udati?” Tek kada se nađete
u ulozi roditelja dečaka ili devojčice dobijate priliku da se zapitate:
za{to je to tako? Tekst: Jelena Holcer, pedagog, Foto: Shutterstock

N
aravno da nije istina da
dečaci ne plaču, istina
je da je društveno pri-
hvatljivije da devojčice
plaču. Slično tome, kada shvatite da
je za vašu ćerku podjednako važno da
se odlično snalazi u saobraćaju, kao
i za bilo kog dečaka, logično je da se
upitate: zbog čega se devojčicama ne
daju kao igračke automobilčići?
Na žalost, još uvek postoje predra-
sude ne samo kada su u pitanju
muški i ženski poslovi, već i kada je u
pitanju odgajanje muške i ženske dece.
Naime, tate koje imaju ćerke neretko
postanu samo “tate za kupanje”, u
vreme kada su njihova deca bebe ili, u
malo kasnijem uzrastu -“tate za priče
za laku noć”. Za razliku od njih, tate
koji imaju sinove vole da se hvale kako
sa svojom decom idu na utakmice ili
da dele ista interesovanja. Sa druge
strane, postoje velike individualne raz-
like i među decom, i među odraslima.
Vaspitavati ćerku ima svoje prednosti,
baš kao i vaspitavanje sina. Ali, ono
što je nepobitna činjenica i što sve više
potvrđuju rezultati brojnih istraživanja
jeste: bez obzira kog su pola, deca
pokazuju bolje rezultate, u svim
aspektima ukoliko su u njihove živote
podjednako uključene i mame i tate.
Znaci upozorenja za tate
koji imaju ćerke su:
1. Nemojte svoju ćerku zvati
“sinom”.
Čak i ukoliko niste od onih koji su
želeli sinove, nemate opravdanja da
svoju devojčicu nazivate “sinom”.
Odrastajući, ona će se susresti sa
spoznajom da su mnogi očevi (makar
i u drugim kulturama) želeli da imaju
upravo sinove.
Nemojte rizikovati da se oseti
zbunjenom i da, barem za trenutak,
pomisli da je vama žao što ona nije
drugog pola.
2. Ne postoji razlog da sa svo-
jom ćerkom ne razgovarate o
“škakljivim” temama.
Jasno, o čemu ćete razgovarati
ponajviše zavisi od vašeg međusobnog
odnosa, vaše bliskosti i otvore-
nosti, kao i od njenog odnosa sa
mamom. Za mnoga pitanja o
buđenju ženstvenosti logično je da
odgovarajućeg sagovornika potraži

mama decembar 2008 101

Kutak za tate
u mami. Ipak, kada “dođu na red”
pitanja važna za suprotan pol, neće
imati boljeg sagovornika od vas.
3. Učestvujte u aktivnostima koje
su njoj važne.
Većina očeva nema sklonost, ni in-
teresovanje da gleda baletske pred-
stave, vodi svoju ćerku na gimnastiku,
i slično. Međutim, izuzetno je važno da
i vi učestvujete u onim izborima koji
su plod njenog ličnog interesovanja.
Svojom podrškom joj pokazujete da je i
vama važno to što nju zanima.
4. Ne stidite se.
Ukoliko se dogodi da vaša ćerka uleti
u kupatilo u trenutku dok se kupate,
i počne seriju “nezgodnih” pitanja,
setite se koliko ste srećni što je uletela
upravo u svom sadašnjem uzrastu.
Naime, za samo nekoliko godina, u
istoj situaciji ona će pobeći iz kupatila
osećajući stid pred vama. Zato, odolite
stidu i budite strpljivi u odgovaranju
na njena pitanja. Ona nema sa kim
drugim da o tome razgovara, nego
upravo sa vama. Dokazano je da deca
koja slobodno postavljaju pitanja i
na njih dobijaju iskrene, jednostavne
odgovore, imaju manje zbunjujući,
mirniji stav prema sopstvenoj polnosti
i seksualnosti. Za razliku od njih,
deca kojoj su uskraćena objašnjenja
razvijaju sopstvena tumačenja, koja
su najčešće pogrešna zbog nedostatka
odgovarajućih činjenica (na primer:
102 decembar 2008 mama
žena ostaje u drugom stanju ako
proguta neki predmet, ili ako mnogo
jede, onda postane debela, a kada
postane debela rodiće dete…).
5. Ne zaboravljajte važne
događaje.
Devojčice se po mnogo čemu
razlikuju od dečaka. Iako zvuči kao
gruba generalizacija, a individualne
razlike među decom su veoma ve-
like, ipak postoji opasnost da vam
ćerka zameri ono što sin, na primer,
ne bi. Devojčice su, takođe, sklone
da ono što im je važno kažu jed-
nom, i očekuju da se to u njihovom
okruženju zapamti. Za razliku od njih,
dečaci uspevaju da budu toliko silno
uzbuđeni pred nekim događajem koji
očekuju, pa ga pominju toliko puta da
vam i ne dozvole da ga vi zaboravite.
6. Ponudite “rame za plakanje”.
Nemojte očekivati da će sav posao
oko vaspitanja ženskog deteta “odra-
diti” mama. Vas ne mora da interesuje
da li će za poveravanje svojih tajni
vaša ćerka izabrati mamu ili vas. Vaše
je da se ponudite. Ubedite je da ste
spremni da razgovarate i da je nećete
osuđivati. Recite otvoreno: “Imam
utisak da te nešto muči. Znam da
će mama pokušati da ti kaže svoje
mišljenje ali voleo bih da i ja znam
o čemu se radi. Više glava je uvek
pametnije. Osim toga, i ja želim da
znam sve što se zanimljivo događa
u tvom životu. Molim te, razmisli o
tome da i meni kažeš o čemu se radi.”.
Uostalom, poznato je da očevi inače
komuniciraju sa decom na drugačiji
način nego mame. Upravo zato vaš
pristup ili pogled na neki problem
koji ima vaša ćerka za nju može biti
rasterećujući. Tate umeju i da se šale
pa ono što deca dožive kao ozbiljno,
postane manje strašno u njihovim
očima.
7. Neverbalna podrška.
Ono što će svakako prijati vašoj ćerki,
posebno kada do nje ne možete da
»doprete«, jeste da joj pružite never-
balnu podršku. Zagrlite je, predložite
da zajedno prošetate, kupite joj
omiljeni časopis...
8. Uspostavite samo vaš odnos.
Pošaljite svojoj ćerki poruku na
mobilni telefon, obaveštavajte je kada
primetite nešto što mislite da bi nju
moglo da zanima. Nemojte joj, pri
tom, nametati svoja interesovanja,
već pratite njena. Takođe, dopustite
sebi da budete emotivni. Nije neo-
phodno da uvek imate “dobar” razlog
za poziv. Umesto da uvek tražite
izgovor da biste joj se javili, radije je
pozovite da je upitate kako je, ili da
joj pošaljete poruku ohrabrenje za
neki važan događaj.
9. Pronađite vreme.
Živimo u vremenu brzine, uz obilje
obaveza i stresova, a manjak vremena.
Ipak, kao što planirate svoj radni
dan, i unapred znate da ćete deo dana
provesti na ovaj ili onaj način, ne
zaboravite da u svoj dnevni raspored
uvrstite (pored posla, vremena za
razonodu, odmor...) i razgovor sa
svojom ćerkom. Vaša razmena misli i
emocija će ubrzo postati ne samo lepa
navika, već ritual koji će i njoj i vama
biti dragocen jer ćete zahvaljujući
tome izgraditi dugoročno kvalitetne
odnose.
10. Izbegnite predrasude.
Iako većina nas misli da smo eman-
cipovani, brojne predrasude su tako
duboko ukorenjene da ih uglavnom
i nismo svesni. Postali su deo naše
svakodnevice. Da bismo ih izbegli i
što manje njima ograničili našu decu,
neophodno je da razmišljamo o sebi
kao roditeljima. Devojčice su najčešće
podržavane da svoje emocije jasno
pokazuju i da ih se ne stide. Tako, one
odrastaju uz bolje razumevanje svog
okruženja i sa “izvežbanim okom” za
analiziranje međusobnih odnosa. Sa
druge strane, od njih se u manjoj meri
nego kod dečaka očekuju jasni, čvrsti
stavovi. Zato, nastojte da u svojoj
ćerci uvek najpre gledajte dete,
a tek potom pripadnika određenog
pola. Pitajte je isto što biste pitali i
sina. Očekujte, zahtevajte, tražite od
nje direktan odgovor.
Konačno, nemojte odustajati od svog
roditeljstva, bez obzira koliko vam
se to činilo kao nezahvalan ili težak
posao. Budite sigurni da ni mamama
nije lako. Jedno britansko istraživanje,
nedavno sprovedeno obuhvatilo je
oko 2.000 dečaka i devojčica uzrasta
od pet do sedam godina. Ispostavilo
se da većina dece, odgovarajući na pi-
tanja kako bi najradije provodila svoje
vreme, zaista čezne da više vremena
provodi sa svojim očevima. Naime,
dok su mame stalno prisutne u
ispoljavanju ljubavi, praćenju njihovih
potreba i želja, tate se u vaspitavanje
“uključuju” samo povremeno. Pojedi-
na deca su čak simulirala bolest kako
njihovi očevi ne bi odlazili na posao, ili
izmišljala strašne priče kako bi ih tate
više grlile i tešile. Ne dozvolite da se
to dogodi i vama.
mama decembar 2008 103
DECA TALENTI

ogradu
te u Be
e
mo
- ne sa a

i T
r n o st

e
pula ce d

lj
liku po rali» gledao

i
v e

G
e , do ž ivela je
a s u «nate ic u S erano.
ec ,d rod
etoro d slični nama bi gledali po : Arhiva TV Studio
B
ce s a p ko
porodi u u seriji toli ko
na, ka t: Željka Zebić, F
oto
an sk e s h ek ra
životu
{p nci red ma
li
s. [pa
Teks

rič a o o d n a ju isp
P ik plja
[ pa niji, već ro d ično oku
u ep o vode zajedno, da je to prosto nemoguće. Ali, priznaju da je
e s va ko več
s život porodice Serano na neki način postao i njihov život.
Tako je Tete, kada je njena filmska mama Lucija stradala u
saobraćajnoj nesreći, a u stvari napuštala seriju zbog sjajne
Zbunjeni zbog histerije filmske ponude, zaista plakala, toliko da su neke scene iz
Dvoje mladih, glavni junaci u seriji Seranovi - Gilje i Tete, serije izbacivali.
inače glumci Viktor Elijas i Natalija Sančez, bili su gosti
Beograda i Studija B, na kojem se nekoliko sezona prika- Gluma umesto gimnastike
zivala popularna serija. Već pri prvom susretu sa njima, Tete je kao devojčica bila odlična ritmička gimnastičarka…
shvatila sam da su više nego zbunjeni. Čime? Kažu, nisu ona to skromno potvrđuje. Zašto je prekinula da se bavi
ni sanjali da su toliko popularni u Srbiji, u Beogradu. ovim divnim sportom? Morala je, kaže, jer kada je počelo
Ošamućeni hiljadama tinejdžera koji su ih tokom dva dana snimanje serije, pored školskih obaveza joj je ostajalo vrlo
boravka u Beogradu u stopu pratili, priznali su da u Španiji malo vremena, pa je morala da se odrekne te svoje ljubavi.
ipak ne vlada tolika histerija za njima. Vrteli su glavicama
i govorili: «Neverovatno», dok su u holu hotela tinejdžeri Gilje je za fudbal
pevali i zvali ih da se pojave. Gilje je kao mali igrao fudbal, ali nije prestao zbog serije,
već zato što je, kako kaže, bio pomalo lenj i ne baš talen-
Oduševljeni Beogradom tovan. Fudbal i dalje voli, ali kao strasni navijač sa tribina,
Zbunio ih je i sam grad. Znali su gde stižu, «upozorili» su kao i svi Španci. Međutim, priznaje da su na utakmicama u
ih da je kod nas hrana odlična… ali, da je sve toliko lepo, seriji morali dugo da nameštaju kadar u kojem daje gol, jer
posebno centar grada i Kalemegdanska tvrđava, s pogle- mu to baš i nije polazilo za rukom, odnosno nogom.
dom na ušće dveju reka, nisu očekivali.
U Institutu Servantes, saznali su da veliki broj mladih uči Možda novi bend
njihov, španski jezik. Na moju žalost, saznajem i da njihova muzička grupa
iz serije Santa Husta klan više ne postoji. Snimili su par
Osam godina kao porodica albuma, ali tu je kraj. Sada razmišljaju o novom bendu, ali
Nas najviše zanima da li je ovo zaista kraj serije? Kažu da nema konkretnih planova.
jeste. Možda, nekad, ako se okupi cela ekipa... ali, konkret-
nih planova za nastavak snimanja nema. Osam godina,
potvrđuju, cela ekipa je živela kao porodica.
Da li su se poistovetili sa likovima koje su igrali - toliko da
su i u privatnom životu emotivno vezani?
Natalija se smeška i odriče, Viktor kroz smeh negira
postojanje emocija među njima. Oboje tvrde da već osam
godina - i zbog serije, i kao drugovi, toliko vremena pro-

104 decembar 2008 mama

 UMESTO KOLUMNE

BATINE
ljubav ili
mržnja
Treba li zabraniti telesno kažnjavanje dece? Jesu li svake batine
zlostavljanje? U poslednje vreme, ova tema dobija sve veću medijsku
pažnju, a stavovi po ovom pitanju se veoma razlikuju. Međutim, ono {to u
celoj priči nekako najvi{e zabrinjava, jeste činjenica da roditelji polako u
dru{tvu poprimaju ulogu «negativaca». Tekst: Jovana Papan, Foto: Shutterstock

S
a jedne strane se nalaze
zagovornici zabrane batina
kao vida vaspitavanja. Oni
smatraju da je baš svaki, pa i
najslabiji udarac - nasilje nad detetom,
a da nasilje uvek proizvodi još nasilja.
Deca se u ovoj verziji predstavljaju
kao žrtve zlostavljanja, a roditelji kao
zli ugnjetavači, gladni terorisanja i
kontrole. Vrlo olako se izriču veoma
ozbiljne osude, pa često može da se
čuje i stav da roditeljima koji koriste
batine u vaspitavanju treba oduzeti
decu. Izgleda da odrastanje u domu
za nezbrinutu decu nekima deluje kao
daleko bolje iskustvo za jedno dete.
Druga strana
Sa druge strane, nalaze se protivnici
zakona koji bi zabranjivao telesno
kažnjavanje. Oni prave oštru razliku
između pravog zlostavljanja deteta i
običnog udarca po guzi, kojem mnogi
roditelji ponekad pribegavaju, kako
bi reagovali na neki nestašluk svog
deteta. Protivnici zakona ne žele da
veruju u to da većina roditelja pred-
stavlja opasnost za svoju decu, i da
bi društvo tako trebalo da ih tretira.
Oni nikako ne smatraju da su batine
najbolje rešenje za takve situacije,
niti da ih treba promovisati, ali ne
misle ni da će one trajno da utiču na

mama decembar 2008 105

UMESTO KOLUMNE
Vratiti batine u
učionice
Ankete sprovođene u Americi i mnogim
dečju psihu,
evropskim niti dapokazuju
državama, roditeljima
datreba
roditelji nauku, tvrdeći da batine nisu de-
i dalje u većini pribegavaju batinama kao
vaspitnoj metodi. Zapravo, uprkos kampan-
jama za zabranu batina u porodici, poja-
vljuju se čak i predlozi da se one vrate i u
učionice. U anketi sprovedenoj ove jeseni u
Velikoj Britaniji, petina nastavnika se izjasnila
za vraćanje «šibe» u škole, jer smatraju da
je disciplina toliko loša da će uskoro i sami
postati žrtve batina, a jedna ranija anketa
je pokazala da i pedeset i jedan odsto
roditelja misli isto. U SAD, dvadeset i tri
države dozvoljavaju telesno kažnjavanje u
školama, a zabrana roditeljima da koriste
ovaj metod ne postoji ni u jednoj. Kanada je
zabranila telesno kažnjavanje u školama, ali
je ostavila roditeljima mogućnost da batine
koriste u vaspitavanju dece između druge i
dvanaeste godine.
olako i bezuslovno uskratiti pravo
izbora kada je u pitanju metoda
vaspitavanja njihove dece. Naročito
kada već postoji zakon koji strogo
zabranjuje premlaćivanje i druge vrste
povređivanja i zlostavljanja dece.
Roditelji nisu neprijatelji
Suludo bi bilo zaključiti da savremeni
roditelji decu tuku zato što su mani-
jaci koji žele da im naude. Mnogo je
verovatnije da, uprkos entuzijazmu
da decu vaspitavaju razgovorom i
u duhu tolerancije, očigledno uvek
postoje situacije u kojima ne uspevaju
da pronađu neki srećniji način da se
izbore sa neposlušnošću svog deteta.
Uvođenjem totalne zabrane, mnogi
takvi roditelji koji su, u suštini, svom
detetu želeli najbolje, bili bi žigosani i
pretvoreni u kriminalce, a čitave poro-
dice bi bile izložene istrazi i potencijal-
nom razdvajanju, kao i eksploatisanju
žute štampe, koja bi takve roditelje
lako pretvorila u čudovišta.
Zagovornici zabrane telesnog
kažnjavanja se obično pozivaju na
106 decembar 2008 mama
lotvorne i da pospešuju agresivnost.
Navodno, razložnim ubeđivanjem
može da se sa decom mnogo više
postigne nego prinudom. Međutim,
mnogi psiholozi upozoravaju da su
«dokazi» o štetnosti batina samo teor-
ije - koje, istina, ubedljivo zvuče, ali u
stvarnosti nisu do sada potkrepljene
konkretnim rezultatima. Odnosno,
da čvrsta uzročno-posledična veza
između batina i negativnih pojava do
sada nije ustanovljena.
Napredan potez ili ne
Dodatnu zbrku u ceo problem unose
studije koje tvrde da je i popularna
metoda «uskraćivanja pažnje» detetu
koje se loše ponaša (slanje u ćošak,
u njegovu sobu), čak štetnija nego
batine. Neki psiholozi idu i dalje, pa
smatraju da je svaki oblik kažnjavanja
dece poguban po njihovu psihu.
Kao argument protiv batina se
navodi i da su one necivilizovan način
postupanja sa decom, tako da nisu
prihvatljive u 21. veku. Naročito se
igra na kartu «primitivnosti» srpskog
društva, koje bi ovakvim zakonima
trebalo da se unapredi i modernizuje,
a istovremeno se zaboravlja da sman-
jivanje roditeljskih sloboda u korist
države - u isto vreme znači i gubljenje
ljudskih sloboda uopšte, što uopšte ne
predstavlja napredan potez za jedno
društvo.
I odrasle kažnjavaju
Tu je, naravno, i raširena teza o «jed-
nakosti» roditelja i dece, po kojoj dete
mora da se tretira kao odrastao čovek,
sa kojim o svemu mora da se prego-
vara. Čak se i to što roditelji biraju
dečju odeću, u tom svetlu posmatra
kao demonstracija moći i narušavanje
prava deteta.
Međutim, ideja da se dete
najuspešnije podiže u partnerskom
odnosu, zasnovanom na prijateljskom
ubeđivanju, sve više se u psihologiji
osporava, jer baš i ne pokazuje rezul-
tate. Zaboravlja se da i odrasli moraju
da se povinuju mnogim društvenim
pravilima, i da u suprotnom bivaju
kažnjeni, često i mnogo oštrije nego
što bi ijedan roditelj kaznio dete. A
suprotno popularnoj iluziji o raciona-
lnom detetu, koje uči tako što mu se
objašnjavaju razlozi, čini se da klasično
uslovljavanje ipak ima mnogo veću
ulogu u izgradnji dečje psihe nego što
se smatralo poslednjih decenija.
Nauka nema „recept za
vaspitanje“
Kada je nauka u pitanju, definitivno se
pokazalo da ona nije u stanju da odredi
koji je to najbolji način za vaspitavanje
deteta, odnosno da ponudi neki «recept
za vaspitanje». Studije jesu pokazale
da telesno kažnjavanje nije preterano
uspešan način, ali svaki roditelj već i
sam zna da ovaj tradicionalni metod
i nije previše efikasan na duže staze.
Međutim, ni druge, modernije metode,
takođe ne pokazuju previše rezultata.
O tome svedoči i narastajuća zabrinu-
tost u mnogim zapadnim zeml-
jama, zbog jezivog stanja karaktera i
ponašanja kod generacija koje danas
odrastaju. Sve zajedno sugeriše da će,
uprkos veri u svemoć nauke i njene
teorije, roditelji uvek morati da se
oslanjaju na svoju intuiciju, iskustvo i
ljubav. Kao i činjenicu da oni najbolje
mogu da sagledaju komplikovan i
promenljiv odnos između sebe i deteta,
zavistan od niza faktora, koji nijedan
stručnjak nije u stanju da uračuna u
svoju procenu.
Opkoljena porodica
Ono što je, svakako, najtužnija strana
kriminalizacije telesnog kažnjavanja,
jeste nezapamćen gubitak pover-
enja u roditelje i njihovo rasuđivanje.
Kao da je činjenica da roditelji vole
svoju decu najviše na svetu - potpuno
zaboravljena, pa je praktično počelo
da se podrazumeva kako je potrebno
da se deca od njih zaštite. U javnost
se iznose krajnje sumnjive statistike,
prema kojima je sedamdeset i tri
odsto dece u Srbiji izloženo zlostavl-
janju od strane roditelja, što bi značilo
da većina roditelja ne zna ili ne želi
da voli svoju decu, što je potpuno
apsurdno. Kako je još davno primetio
američki socijalni kritičar Kristofer
Laš u svojoj knjizi Opkoljena porodica,
usled pritiska «stručnjaka» svih vrsta,
savremeni roditelji su izgubili veru u
autoritet nad sopstvenom decom. A
društvo u celini je izgubilo želju da
veruje roditeljskoj kompetentnosti,
što je sve zajedno rezultiralo invazijom
stručnjaka i države na tradicionalni
porodični život.
Diskusija na ovu temu se u domaćoj
javnosti često banalizuje i izvrće tako
što se protivnici pomenutog zakona
po automatizmu proglašavaju «pro-
moterima» batina. I to bez obzira što
oni promovišu samo oprez i zdra-
vorazumsko rasuđivanje - u korist
dobrih namera i ljubavi ogromne
većine roditelja prema svojoj deci,
nasuprot patologizaciji ovog odnosa
- koja proističe iz stvaranja atmosfere
nadzora, sumnje i potkazivanja. Para-
doksalno, kao garancija dečje sreće
i sigurnosti, nad roditelje se danas
nadvija «policijski pendrek», koji je
tu da «bezdušne» roditelje nauči kako
da vole.
mama decembar 2008 107
PRAZNICI obi~aji

Mali prazni~ni Proslava

Bo@i]a

leksikon prevazilazi
sve razlike
Ve}ina hri{}ana u svetu
Bo`i} praznuje 25. decem-
bra. Med, orasi i testo
sa makom i orasima, beli
Pravoslavna crkva zapo~iwe sa pripremama za luk, pasuq i riba jedu se
na badwe ve~e, a na trpezi
proslavu Bo`i}a 40 dana pre praznika, a tada je nezaobilazan i kola~.
po~iwe veliki Bo`i}ni post (28. novembar). Katolici odlaze na pono}nu
bo`i}nu misu, dok evange-
Najradosnijem danu u na{em narodu su posebno listi i reformatori, uo~i
badwe ve~eri, imaju de~je
posve}ene tri nedeqe pred Bo`i}, i u okviru priredbe.
wih praznici - Detinci, Materice i Oci, kao i Za proslavu Bo`i}a
vezani su mnogi obi~aji i
uo~i samog praznika - Tucindan i Badwi dan. simboli kao {to je jelka,
imela, br{qan, a nezaobi-
lazna je i bo`i}na ve~era
Detinci o^evi, Oci i razmena poklona. Iako
obi~aji proslave variraju
Praznik Detinci se slavi u U nedequ, sedam dana pred Bo`i} od kulture do kulture, duh
nedequ, 21 dan (tri nedeqe) pre se slavi praznik O~evi. Ovog puta ovog praznika prevazilazi
Bo`i}a. deca na isti na~in vezuju o~eve, a sve razlike. Osim rimo-
Tog dana, rano ujutru, prema oni se o« dvezuju» poklonima. katolika, Bo`i} po novom
starom obi~aju - odrasli vezuju Detinci, Materice i Oci su pravi kalendaru slave i Anglikan-
noge svojoj deci kanapom, kai{em, porodi~ni praznici, a proslavqa- ska, Luteranska i druge
protestantske zajednice
ili gajtanom. ju se najvi{e zbog toga da bi se
nastale reformacijom
Ovo vezivawe ima simboli~no uku}ani zbli`ili, radovali pok- Rimokatoli~ke crkve. Od
zna~ewe. Roditeqi i deca se vezuju lonima i jedni druge ~a{}avali. pre nekoliko godina ovaj
~vrstom vezom u ciqu me|usobnog Detinci, Materice i O~evi praznik po novom kalenda-
po{tovawa i pomagawa. simbolizuju porodi~ne veze, ru slave i gr~ka i rumunska
slogu i me|usobno po{tovawe pravoslavna crkva.
Materice i pomagawe. Osim toga, oni su
U nedequ, 14 dana (dve nedeqe) veoma zna~ajni za samu decu koja,
pre Bo`i}a se slave Materice. kao glavni protagonisti, ravno-
Tako|e po starom obi~aju, tog dana pravno sa odraslima u~estvuju u
deca kanapom vezuju majci noge. prazni~nim obredima.
Majke su i
« znena|ene», t« ra`e»
poklon~i}e (koje su unapred pri-
premile) da se o
« tkupe», odnosno da Hristos se rodi
bi ih dete odvezalo. Hristos se rodi je kwiga namewena
najmla|em uzrastu. [tampana je na kartonu,
Na isti na~in deca vezuju i sve i svaka stranica ima svoj oblik. Stihove
ostale udate `ene iz svoje okoline za kwigu je napisala pesnikiwa Vesna
i od wih dobijaju poklone - vo}e, Bel~evi}, a ilustrovao Serjo`a Popov.
slatki{e i sli~no. Izdava~: Duga Kwiga

108 decembar 2008 mama

 i t e d a t a čno
v
Ne zabora ite želju.
p o n o ć p ožel
u a , nije
u č u d
Verujte n e p o s t o je.
o k a z a n o da
d
N o v a g odina
Srećna
 NOVA GODINA VREME PRAZNIKA

Deca vole
vesele
mame
Da li st
e sprem
za doč ni
ek
Ako ste ned
avno postali
roditelji sig
urno se pita
kako će izg te
ledati vaš
doček Nov
e go
sa bebom k dine. Ali,
oja mora bit
pod vašim i
budnim ok
sa čini vam se om
I beba može ček da pravog
do dočeka neće
vama na ni
e p ozvani na ne mora bit biti. Ipak,
Ukoliko st a i baš tako.
jatelja, a nem
doček kod pri ebu, uvek
va b
ko da vam ču
ta i da je po-
postoji varijan Naravno,
om.
vedete sa sob e
ovom da imat
samo pod usl
a nije mraz,
kola (taksi), d oštujete sve
a isp
susnežica, i d u
eb e. Smestite je
bebine potr anu od
u, izolov
posebnu sob je
ima, redovno
duvanskog d zb og
i ne brinite
proveravajte sn e
i pored gla
buke, beba će o je obično
ati (t
muzike spav
p ra vilo).
nepisano

Nova godina će sigurno doći, stigli vi da zavr{ite sve {to ste smislili,
ili ne. Nemojte da se sekirate zbog onoga {to niste uspeli da zavr{ite.
Opustite se i oraspoložite. Budite vesele mame, jer će va{e veselje biti
“zarazno”. Tekst: M. Perić Mitić, Foto: Shutterstock

110 decembar 2008 mama

 Svake godine, prvog januara ujutro, na televiziji se objavljuje koliko je beba rođeno
u ponoć, u toku novogodišnje noći. Nema većeg poklona, niti veće sreće. Svi se
tada raduju i proslavljaju, majke koje su rodile prvo, drugo ili možda treće dete,
njihove porodice, kao i ekipe koje porađaju. Svi oni su Novu godinu proslavili
onako kako je trenutak nalagao, jednostavno nisu imali izbora. Ali, vi imate.

Praznik ne čine skupe stvari

Ukoliko nemate mogućnosti da kupite poklon, niti da date novac svom „Baka servis“ je
najbolje
detetu, uložite dodatni napor i uprkos svemu ne odustajte od praznika. rešenje
Uvek možete šišarke prefarbati zlatnom bojom, nekoliko jelinih grančica Ako želite da praznik
provedete sa
ukrasiti perlicama i napraviti mališanov omiljeni kolač. Ukrasni papir možete svojim prijateljima, u
nečijem stanu ili
napraviti i sami. Dovoljno je da preko običnog, belog, izlupate pečate isečene u restoranu, a ne znate
ko bi mogao da
od krompira, u raznim oblicima, umočenim u različite boje. Konačno, za vam čuva dete te veče
ri, pokušajte da
ukrase na jelki uvek vam mogu poslužiti stare dečje igračke, posebno one se organizujete na vre
me kako bi to
male, plišane... Stare čarapice, omalele cipelice, delovi rasturenih puzzli, sit- uspešno sproveli. Najb
olje rešenje je, u
nije igračke rendžera i kockica, ukombinovane sa dečjim crtežima ili oblicima svakom slučaju, baka
i deka servis. Ali,
koje ćete od šarenog papira sami iseći, ne samo da će vašu jelku učiniti to nije uvek tako jedno
stavno. Naime, u
sasvim posebnom i jedinstvenom, već će i vas i dete podsećati da praznik ne velikom broju slučajev
a roditelji mladih
čine samo skupe stvari i pokloni. mama i tata žive u drug
om mestu, neka-
da veoma udaljenom.
Kao ograničavajući
aza
Pismo za Deda Mr
faktor se javlja i zaposle
nost njihovih
roditelja, bolest, loši m
eđugeneracijski,
odnosno međuljudski
odnosi (bilo da
Deca veruju da će ukoliko su dobra dobiti mlada porodica sa njim
a živi u zajednici
pravo da poklon koji zažele. Zato svoje želje pi{u sa ili odvojeno)... Osim tog
I mame imaju mnogo iskrenosti i nade, radosno isčekujući cenat starije generacije
a, značajan pro-
se opuste Deda Mraza. Mnogi roditelji prave veliku želi da na sličan
ć dočekate sa način provede novogo
Ako želite da pono gre{ku pona{ajući se kao da to, u stvari, nije dišnje praznike, a
om ambijentu, ima i onih koji očekuju
prijateljima u kućn želja njihovog deteta, potpuno je ignori{ući. da mladi roditelji
teni jer će sa detetom ili decom od
bićete sigurno opuš Ili, dozvole detetu da izrazi svoju želju, ali u kod njih za
ti pod vašim praznik. Najbolje je za
vaše čedo i dalje bi
onda počnu dugačak ciklus laganja: doneće
to da na vreme
oći ćete da ti Deda Mraz to ako bude na{ao (kupio, najavite vaše planove,
budnim okom i m kako biste svoje ili
ove potrebe. U napravio...), ali ako ne bude imao ba{ to, partnerove roditelje pr
ispoštujete sve njeg doneće ti ne{to drugo... Druga je stvar sa ipremili za eventu-
oko nabavke alnu pomoć.
tom slučaju pomoć igračkama koje su preskupe da biste ih mogli
e će vam do-
pića i pripreme hran priu{titi. Samo u tom slučaju imate pravo na
s je praznična
bro doći. Možda va malu laž da ukoliko Deda Mraz ne pronađe
ila» pa imate
euforija već «uhvat naručeno, doneće sigurno ne{to drugo.
e sami, ali čak
osećaj da sve možet
ite samo koliko
i da je tako, zamisl
k ne otkuca
ćete biti umorni do
m mama
ponoć. Zato, ako va
naprave
i svekrva ponude da
u salatu, kolač
domaću pitu, rusk
na se odma-
- prihvatite. Tog da
vno, posvetite
rajte što više i, nara
a razloga da u
se svojoj bebi. Nem
u perete kosu
poslednjem trenutk
Jednostavno se
ili peglate haljinu.
ovedite.
opustite i lepo se pr

mama decembar 2008 111

NOVA GODINA VREME PRAZNIKA

Da li je i zašto važan Deda

Mraz u životu dece?
To što dobije poklon od Deda Mra-
za, čak iako je juče bilo nevaljalo,
detetu je dokaz da je vredno pažnje
i ljubavi. To mu omogućava da Deda
Mraza prihvate kao realnost, kao
dobrog čiku koji čita njihove misli
i koji im ispunjava želje. I kao što
iz čarobnog sveta bajki dete uči
šta je pravedno, a šta ne, i kao što u
bajkama otkriva životne vrednosti,
tako u Deda Mrazu vidi i otkriva
dobrotu.

Ukrašavanje jelke kroz istoriju

Prvo božićno drvo kakvo danas znamo, mada još uvek bez svetiljki, pojavilo se u Alzaku
u Nemačkoj u četrnaestom veku. Već u 18. veku običaj ukrašavanja božićne jelke je bio
ustaljen u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji. Princ Albert, poreklom iz Nemačke, muž
kraljice Viktorije, 1841. je postavio jelku u vindzorski zamak u Engleskoj. Ovaj se običaj iz
kraljevskog kruga brzo proširio na srednju klasu, pa i na radnike. Prvi ukrasi su pravljeni
ručno, da bi kasnije počeli industrijski da se proizvode. Polovinom 17. veka jelka je dobila
i osvetljenje sveća. Tri veka kasnije ih zamenjuju električna svetiljke. Negde početkom 20.
veka pojavljuju se i druge varijacije današnjih običaja, kao što je i jelka na otvorenom.

A sledeće
etu istinu g dana
Recite det dete, a planirali ste da narednu Sledećeg dan
a, nakon doče
ka
arije
Ako imate st već a Nove godine,
n oć n e d oč ek ate u kući, treb da uobičajen do
napravite
novogodišnju bno
at e sa n jim . Deci je potre ruča
mlekom ili jo k: musli sa
ar , da
sada da razgov a mama i tata žele da izađu gurtom, ili sl
u , d njima palačinke, ili ane
im kažete istin n jih kod kuće, i da će i kuvana jaja.
ili za a shvate i Za užinu um
su sve priprem treba vreme d esto
M ališ an im a
oje društvo dite voće: ban slatkiša ponu-
biti lepo. i ro ditelji imaju sv ane, mandar
da n jih ov bolje je da zaleđene ribiz ine,
razumeju k d a idu i oni. Naj le ili borovnic
og u u ve , tri sata, a Za ručak obav e.
u koje ne m et k u, kratko - dva ezno servira-
u , u p oč se podra- jte supu ili čo
roditelji izađ p ro d užuju. Pod tim i reći rbu sa dosta
vr em e povrća. Sarm
kasnije da to no treba dec a je tradicion
ve če rn ji sati. Obavez i, pa tek novogodišnje alno
zum ev aju
ic i ih sp re m iti i pripremit jelo. Kiseli k
u pus
n av ov- je korisniji od
gde se ide, po d an a treb a sa njima razg svežeg jer im
eć eg veću zaštitnu a
onda otići. Sled ulogu. Glu-
m e k ak o su se proveli. redak u razvoju kozinolati u
arati o to i nap kiselom kup
ostići će se velik i, pa ma aktiviraju tele usu
Na taj način p od ic i, jer svi članov krenuli sne antioksi-
ije u p or dantne enzim
komunikac osećaju da su e, a
n ek i od njih bili mali, radovaće štite zidove ar flavonoidi
kol ik o
ln os ti. Sv im a će biti lepo, tivnog oštećen
terija od oksi
da-
ta
putem samos . ja.
inu dana stariji
se i biće za god

112 decembar 2008 mama

Ideje za Deda Mraza

Igračke su dobar
poklon
I
gračke su jedan od stimu-
lansa dečjeg razvoja. Zato je
važno kakve su, da li odgov-
araju uzrastu deteta, da li su
neškodljive, da li su edukativne...
Zahvaljujući njima dete uči i stiče
mnoge veštine i znanja.
Gimnastika junior od prvog meseca
potpomaže razvoju motorike deteta
kroz slobodu pokreta. Uz pomoć
muzičkih efekata razvija sposobnost
koordinacije pokreta. Muzička
gimnastika prati dete i kroz dalji
razvoj. Lako prenosiva.
Igračke pomažu ostvarenje socijalne kreveta ili mesta na kome najradije
komunikacije, ispoljavanju stra- leži su višestruko korisni. Uz njih dete
hova, kanalisanju agresije... uspeva da bude budno i bez zahteva da
ga odmah uzmete u naručje, odnosno,
1. godina moći će i samostalno da se zabavi iz-
Tada su primerene plišane igračke, vesno vreme. Pokušavaće da ih dohvati
zaobljenih ivica, jarkih boja, mekane što će poboljšati njegovu koordinaciju.
na dodir (zbog loše koordinacije
pokreta). Zato, svojoj bebi ponudite f Ipak, u ovom ranom uzrastu, važnije
zvečke i različite visuljke iznad kreveta. od igračaka je sama igra. Na primer:
Budite kreativni, neke igračke možete za žmurke je dovoljna jedna marama
napraviti i sami od manjih praznih
kartonskih kutija, polunaduvnaih
balona, ukrasnog šarenog papira. U
kasnijem uzrastu nećete imati ovu
mogućnost, zato je iskoristite sada
kada vašoj bebi privlači pažnju sve
što je veselo, mekano, šuškavo,
što proizvodi zvuk ili muziku...
f Visuljci. Šareni oblici koji
se kreću iznad bebinog

Dolaze novogodi{nji praznici, a

time i vreme poklona. Ukoliko ste
u prilici da izaberete odgovarajući
poklon za svoje dete, igračke su
dobar izbor. Međutim, na trži{tu ih
ima toliko mnogo da izbor nije lak.
Tekst: Jelena Holcer, pedagog, Foto:
Shutterstock, arhiva Mama

116 decembar 2008 mama


[ta je to - dobra
igračka?
Za sve igračke, od
društvenih pa do plišanih,
lutaka superheroja ili
automobilčića... važe ista
pravila:
• Da bi dete uz njih zaista
napredovalo i uživalo,
moraju odgovarati njego-
vom uzrastu.
• Poželjno je da budu
napravljene od prirodnih ili
neškodljivih materijala.
• Ne zabranjujte igračke
svojoj deci. Ne krivite
igračke za ponašanje svoje
dece. Glavni uzori deci nisu
lutke, već vi. Poruke koje im
vi šaljete, očekivanja koja
imate, kao i vaš sopstveni
model ponašanja i kriteri-
jumi vrednosti su daleko
opasniji okidači za njihova
neprihvatljiva ponašanja,
nego što to mogu biti
igračke.
• Igračke ne moraju da
budu skupe. Kada kupite
izrazito skupu igračku, vero-
vatno ćete stalno opominjati
dete da je ne razbije, i time
mu, nesvesno, kvariti igru.
• Ne pretrpavajte dete
igračkama (što ima više
igračaka, više će se žaliti da
mu je dosadno).
• Idealna igračka je ona
koja je istovremeno i zabav-
na i edukativna. Znanja
stečena kroz igru ostaju
duže upamćena jer su deo
detetovog ličnog iskustva.
• Igrajte se zajedno. Ima
mnogo prednosti za dete,
za vaš međusobni odnos,
ali biće dragoceno i vama,
lično. Opušta, podmlađuje,
razveseljuje.
Jagodica Bobica u poslednje vreme
konkuriše Barbikama i Bratz lutkama
Transformersi -“čikice”
pogodnije za uzrast od
3 do 5 godina
ili papir. Iza njih se možete sakrivati vi, ili
sakriti neku sitnicu. Dete veruje da ako
ono ne vidi nas, ni mi ne vidimo njega.
Zahvaljujući tome, ono misli da ukoliko
se sakrije iza papira, ni vi ne vidite njega,
a svako vaše ponovno pojavljivanje izaziva
kod njega veliku radost.
Govorna farma namenjena je za decu
od 12 meseci. Dvojezična igračka, ima
četiri nivoa učenja: imena i oglašavanje
životinja, boje, brojeve...
Od 1 do 3 godine
Većina dece se “vezuje” za igračke kao
što su lutke, automobilčići, i sve ono što
ima kombinaciju audio i vizuelnih efekata
(u isto vreme pišti, zveči, peva, menja
boje...). Osim toga, deca vole posude
(buriće, kocke) različitih veličina. Zato,
pronađite ono što se zatvara i otvara,
omogućuje stavljanje, dosipanje, presi-
panje iz jedne posudu u drugu.
f Devojčice i lutke. Trenutno popu-
larne lutke Bratz nude devojčicama
izgled modernih, savremenih princeza.
Za razliku od njih, Barbike
(koje nikako i ne izlaze iz
mode), ostaju pomalo
staromodne, ali uz
mnoštvo propratne
opreme (nameštaj,
bazen, konji kao
ljubimci, velelepne
kuće...). Možete
biti protiv poruka
koje one šalju deci
ali nema razloga
da ih branite.
Naime, one su
sastavni deo
odrastanja već
generacija devojčica. Osim toga, bez obzi-
ra što je Barbika bogata, zgodna, plava, i
bez obzira da li joj je mama takva ili nije,
dete će svoj model za kopiranje uvek naći
u svojoj mami, a ne u lutki.
f Dečaci i »čikice«. Za razliku od
devojčica, lutke namenjene dečacima
zovu se »čikice«, i brže se menjaju.
Naime, sa svakim novim filmskim hitom
i novim super-herojem pojavljuju se i
nove igračke. Uz Supermena ili Bet-
mena... dečaci postaju nalik njima, u
sopstvenim očima. To je i najbrži put da
se ovakvi uzori prerastu, jer kroz igru
dete zadovoljava svoje potrebe da liči
na njih, istovremeno »prerađujući« ono
što je videlo ili iskusilo, a ne ume da se
adekvatno sa time izbori.
Od 3 do 5 godina
Najveći broj igračaka na tržištu je na-
menjen ovom uzrastu.
f Stikeri. Iako to nisu igračke u „pra-
vom“ smislu te reči, gotovo svaka gen-
eracija trogodišnjaka ili petogodišnjaka
ima neku svoju „opsesiju“. Trenutno su to
stikeri. Posebno su zanimljivi devojčicama
jer im omogućuju kontakt sa, uglavnom,
nežno prikazanim likovima. Lako se
lepe i odlepljuju gde god želite a
postoje i specijalni albumi. Stik-
eri nemaju posebnu edukativnu
vrednost. Ipak, deca ih vole
i taj socijalni momenat što
mogu da se menjaju, razgo-
varaju o njima, pokazuju
ih jedni drugima dovoljan
je motiv da ih približite i
svom detetu.
mama decembar 2008 117
Ideje za Deda Mraza
Medvedići dobrog srca su aktuelni i za devojčice i za dečake od 1 do 3 godine
f Umetnički materijal. U ovom
uzrastu poželjno je da ponudite
i umetničke materijale kao vrstu
igračke. Bojice: što je dete mlađe
pribor koji koristi treba da bude
jednostavniji. Zato je idealno da prve
bojice budu voštane (kreoni), a tek
kasnije drvene bojice ili flomasteri.
Mase za modelovanje (plastelin,
glina, glinamol, testo...): što su deca
mlađa masa za modelovanje treba da
bude mekša, elastična, ali ne pretvrda,
koja se ne suši i ne mrvi lako.
Bojenje, crtanje, modelovanje je
izuzetno važno jer razvija strpljenje,
podstiče maštu i kreativnost, vežba
koordinaciju pokreta i finu motoriku.
Ima umirujuće dejistvo a istovremeno
je i način izražavanja unutrašnjeg sveta
deteta.
Od 5 do 7 godina
f Puzzle. Za manji uzrast predviđene
su slagalice sa manjim brojem delova,
a zatim se sa uzrastom povećava i broj
delova i složenost same slike.
f Društvene igre. Ponudite detetu
zabavnu matematiku, geografiju,
gramatiku jer će ga one približiti
određenim naučnim oblastima. Uz
neke druge igre kao što su “Čoveče ne
ljuti se”, “Risico”, “Cluedo”, “Master
mind” naučiće da prihvata poraz,
118 decembar 2008 mama
ski, takmičarski duh. Sportski rekviziti
doprinose osamostaljivanju. Postajući
sve spretnije u nekoj fizičkoj vežbi
porašće i njegovo samopouzdanje.
Oko 5. Godine
Novo interesovanje vašeg deteta mogu
postati i kompjuterske igre ili play
station. Uz njih, dete uči jezik novih
tehnologije i novih medija. Idealne su
igrice koje nemaju agresivan sadržaj,
odnosno, shvati da ne zavisi uvek od koje vežbaju reflekse, motoriku,
njegovog znanja da li će biti pobednik koncentraciju... koje su istovremeno
ili ne. i edukativne, i zabavne. Nemojte
“bežati” od ovih igara i igračaka samo
f Šah. Iako se šah smatra sportom, zato što vi mislite da nisu korisne.
on ima karakteristike i društvene Umesto toga, pronađite one koje to
igre. Pojačava koncentraciju, podstiče jesu i ograničite vreme sedenja pred
logičko mišljenje (planiranje svojih računarom. U tom slučaju, dete neće
poteza, konstantni uvid u trenutnu formirati loše navike a provodiće vreme
poziciju, predviđanje poteza protivni- na način koje samo želi.
ka...).
Društvene igre su veoma raznovrsne ali
većina njih ima zajedničke karakteris-
tike: ne postoji polna ili uzrasna podela,
igra podrazumeva i saigrača (time se
dete socijalizuje sa drugom decom, ili
kada su saigrači roditelji - uspostavljaju
međusobno još čvršće veze).
f Sportski rekviziti kao igračke.
Iako se ubrajaju u sportske rekviz-
ite, kao igračke možete tretirati i
rolere, bicikl, skejtbord, vijaču, obruč...
Lopta. Svako kotrljanje lopte, puzanje,
skakanje - predstavlja dobru fizičku
vežbu. Zašto su ove fizčke vežbe,
sportski rekviziti u funkciji igračaka
važni za vaše dete? Osim onoga što je
očigledno (boravak na otvorenom pros-
toru, unapređivanje fizičke kondicije,
rad na eliminisanju eventualnih defor-
miteta kao što su kriva kičma ili ravna
stopala...), vaše dete će dobiti podsticaj
za razvoj motorike i fizičke spretnosti,
pojačanje koncentracije. Razvijaće tim-