ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА АКТИВНОСТ ИЗ МЕТОДИКЕ

ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА II
Студент: Анђела Радовић 50/19
Датум: 28.12.2021.
Име васпитача: /
Предшколска установа: ПУ „Наше дете“, вртић „Младост“
Радни простор: Радна соба
Узрасна група: Средња
Број деце: /
Облик активности
Тема: „Мрак“
Мотив: „Страх“
Ликовно подручје: Цртање
Ликовна техника: Графитна оловка
Циљ активности: Подстицање деце да изразе своје
емоције, посебно осећање страха.
Задаци активности: Опште-васпитни задаци:
подстицање развоја говора и
комуникатисвности, развијање
групне коехезије и осећаја
припадности.
Ликовни задаци: увођење деце у
свет визуелне и ликовне културе,
развијање способности уочавања
боја и облика, подстицање
кретивности и маштовитости.
Средства ликовног рада: Папири и оловке.
Дидактичка средства: Слике које прате песму.
Методе рада: Вербално-текстуална,
илустративно- демонстративна
метода.
Облици рада: Фронтални, индивидуални и
групни.
Корелација: Методика развоја говора, Методика
упознавања околине.

Организација и могући ток активности

Уводни део: Представљам се деци и говорим
шта ћемо данас да радимо.
 Анђела: „Здраво децо. Ја сам
Анђела.“ Данас ћу вам порочитати
једну песму, а после ћемо нешто
занимљиво радити.

Деци читам песму „Мрак“.

Мислио би човек
Кад погледа мрак,
Да је страшно моћан,
Да је силно јак.

То би било наопако
Ал на срећу није тако
Свећицу зажежи,
А мрак одмах бежи!
Централни део: Анђела: „О чему се говори у
песми?“

Деца: „О мраку.“

Анђела: „Шта је то мрак?“

Деца: „То је када падне ноћ.“

Анђела.: „Какав је мрак? Можете да

га опишете?“

Деца описују мрак говорећи да је

он црн.

Анђела: „Да ли се неко од вас

плаши мрака?“

Деца: „Да.“

Анђела: „Шта радите када се

уплашите мрака?“
 Деца говоре да у том тренутку
упале светло, позову маму...

Анђела: „Какво осећање у вама

буду мрак?“

Деца говоре да се плаше и да

осећање које изазива мрак код њих
је страх.

Анђела: „Како се можемо

ослободити страха од мрака?
Можемо ли се ликовно изразити-
нацртати нешто?“

„Хајде сада да нацртате како се ви

осећате и шта радите када је мрак,
да покушамо кроз цртеж да се
ослободимо страха.“

Деци делим папире и графитне

оловке. Деца имају задатак да
нацртају себе у некој ситуацији
када су се уплашили мрака или да
нацртају како се осећају када је
мрак.

За време рада обилазим децу и

пружам помоћ уколико је потребна,
разговарамо о страху и осећањима
које смо нацртали.

Питам децу шта су нацртали, какве

су линије и облици у њиховом раду,
зашто су се определили баш за ту
ситуацију у којој су се уплашили и
на који начин су се ослободили од
страха.
Завршни део (5 минута): У завршном делу играмо игру
„Дан-ноћ“. Наизменично говорим:
дан-ноћ, а деца треба да чучну када
чују ноћ односно устану када чују
дан.
Литература: 1. Група аутора (2006): Корак
по корак 2, Креативни центар,
Београд.