7 Fizika Atomskog Jezgra PDF

Наставна тема:
7. Физика атомског језгра
У складу са захтевима новог наставног плана и програма, где је један час седмично
издвојен за вежбе, овај предлог припрема је то узео у обзир. Али, пошто се изучавани
садржаји такви, да се углавном не могу реализовати „прави“ експерименти, то су
експерименти виртуелни и нисмо у опасности да погрешна процена може да нас лансира у
свемир.
Ово је предлог расподеле наставног градива по часовима:
1. Језгро атома
- Обрада
2. Направи атом
- Вежба
3. Дефект масе и енергија везе језгра

- Обрада
4. Дефект масе и енергија везе

- Обнављање
5. Нуклеарне силе. Модели језгра

- Обрада
6. Природна радиоактивност. Алфа распад

- Обрада
7. Природна радиоактивност. Алфа распад

8. Природна радиоактивност. Бета распад

- Обрада
9. Природна радиоактивност. Гама распад
- Обрада
10. Алфа распад. Бета распад

- Вежба
11. Природна радиоактивност

12. Закон радиоактивног распада

- Обрада
13. Закон радиоактивног распада

14. Интеракција алфа и бета зрачења са супстанцом и заштита од зрачења

- Обрада
15. Интеракција гама зрачења са супстанцом и заштита од зрачења

- Обрада
16. Пролазак алфа, бета и гама кроз материјале

- Вежба
17. Природна радиоактивност

18. Детекција, дозиметрија и заштита од зрачења

- Обрада
19. Нуклеарна енергетика

- Обрада
20. Фисија и фузија

- Обрада
21. Примери нуклеарних реакција

- Обрада
22. Радиоактивни низови. Нуклеарне реакције

- Вежба
23. Акцелератори
- Обрада
24. Фисија, ланчана реакција, нуклеарни реактор

- Вежба



- Обнављање и утврђивање
28. Примена радиоактивног зрачења

- Пројекат
Након наставне теме Физика атомског језгра, ученик је развио следеће компетенције:
Основни ниво:
2.ФИ.1.5.1. Наводи својства фотона и микрочестица.
2.ФИ.1.5.2. Описује основне појаве у микросвету, емисију и апсорпцију фотона,

радиоактивност, фисију и фузију, рендгенско зрачење.
2.ФИ.1.5.4. Набраја својства рендгенског и ласерског зрачења, као и алфа, бета и гама
зрачења.
2.ФИ.1.5.5. Препознаје опасност од електромагнетног и радиоактивног зрачења;зна

основе дозиметрије; познаје примену изотопа, рендгенског и ласерског зрачења у
медицини и осталим областима.
Средњи ниво
2.ФИ.2.5.3. Објашњава појаве: фотоефекат, радиоактивност, трансмутација елемената,

фисија, фузија, емисија и апсорпција зрачења, енергија везе, стимулисано зрачење и
ласерски ефекат.
2.ФИ.2.5.4. Објашњава основне моделе у атомској физици, Борове нивое енергије,

изградњу периодног система, структуру језгра.
2.ФИ.2.5.6. Познаје закон апсорпције зрачења при проласку кроз материјале.
Напредни ниво
2.ФИ.3.5.2. Анализира појаве: фотоефекат, Комптонов ефекат, радиоактивност,

рендгенско зрачење, зрачење апсолутног црног тела, нуклеарне реакције, закон
радиоактивног распада.
Исходи учења
Следећи искази описују шта ученик зна и уме, након обраде наставне теме Физика
атомског језгра:
Основни ниво
 Kористи научни језик за описивање физичких појава;

 Безбедно по себе и околину рукује уређајима, алатима, материјалима;
 Наведе састав атомског јегра;
 Зна да напише најчешћи начин означавања језгра;
 Процени димензије језгра;
 Разуме постојање разлике између масе језгра и збира маса нуклеона у слободном
стању који граде језгро;
 На основу вредности енергије везе по нуклеону процени која су језгра стабилнија;
 Уме да препозна и примени везе између дефекта масе, енергије везе и специфичне
енергије везе;
 Разуме постојање нуклеарних сила;
 Наведе особине нуклеарних сила;
 Наведе врсте природне радиоактивности;
 Зна да је алфа зрачење честићне природе;
 Зна да ли је и колико алфа зрачење опасно по човека;
 Објасни начине бета трансформације језгра;
 Зна да је бета зрачење честичне природе;
 Зна да ли је и колико бета зрачење опасно по човека;
 Објасни начине гама трансформације језгра;
 Разуме да је гама зрачење електромагнетне природе;
 Зна на које начине се човек може заштитити од гама зрачења;
 Наведе начине заштите од радиоактивног зрачења;
 Објасни начине интеракције радиоактивног зрачења са супстанцом;
 Зна да је бета зрачење опасно за жива бића ако се унесе у организам;
 Наведе начине заштите од гама зрачења;
 Објасни начине интеракције гама зрачења са супстанцом;
 Зна да је гама зрачење најопасније за жива бића;
 Зна да постоје нуклеарни реактори;
 Разуме механизам нуклеарних реакција;
 Уме да примени закон о одржању енергије за нуклеарне реакције;
 Зна да објасни нуклеарну фисију;
 Зна да објасни нуклеарну фузију;
 Разуме потребу за извођењем нуклеарних реакција;
 Користи научни језик физике за описивање физичких појмова: језгро, протони,
неутрони, атомски или редни број језгра, масени број, атомска јединица масе,
дефект масе, енергија везе језгра, специфична енергиј везе језгра, нуклеарна сила,
природна радиоактивност, алфа распад, гама распад, заштита од зрачења,
нуклеарна реакција, нуклеарна фисија, нуклеарна фузија.
 Користи научни језик физике за описивање физичких величина: димензије језга.
 Језиком физике описује физичке законе и једначине: једначина алфа распада,
једначина 𝛽 + распада, једначина 𝛽 − распада, једначина електронског захвата.
Средњи ниво (поред већ наведеног на основном нивоу)
 Са становишта тежње ка стабилнијем стању објасни постојање разлике између масе

језгра и збира маса нуклеона који граде језгро у слободном стању;
 Зна да искористи законе и везе између физичких величина за решавање проблемских
ситуација и рачунских задатака;
 Наведе постовање неких модела атомског језгра;
 Објасни магична и двоструко магична језгра;
 Разуме спектар алфа зрачења;
 Разуме спектар бета зрачења;
 Разуме спектар гама зрачења;
 Препозна ефекте проласка радиоактивног зрачења кроз различите материјале;
 Наведе пример детектора радиоактивног зрачења;
 Зна да дефинише греј и сиверт;
 Наведе основне делове нуклеарног реактора;
 Користи научни језик физике за описивање физичких појмова: модел течне капи,
модел љуски језгра, нуклеарни реактор, нуклеарно гориво, извор неутрона,
модератор неутрона, систем за хлађење, регулатор реакције, праг реакције;
 Користи научни језик физике за описивање физичких величина и мерних јединица:
греј, сиверт.
 Језиком физике описује физичке законе и једначине: енергијa која се ослобађа при
алфа распаду, енергијa која се ослобађа при 𝛽 + распаду, енергијa која се ослобађа
при 𝛽 − распаду.
Напредни ниво (поред већ наведеног на основном и средњем нивоу)
 Објасни начин напуштања алфа честице из језгра;

 Зна да је позитрон античестица електрона;
 Закључи од чега зависи број језгара који ће се распасти;
 Објасни шта је активност;
 Дефинише време полураспада;
 Примени закон радиоактивног рапада на конкретне проблемске и рачунске задатке;
 Зна од чега зависи брзина распадања радиоактивних језгара;
 Објасни принцип рада детектора радиоактивног зрачења;
 Користи научни језик физике за описивање физичких појмова: константа распада,
закон радиоактивног распада, време полураспада, радиоактивни низ, Вилсонова
комора, јонизациона комора, Гајгер–Милеров бројач, сцинтилациони бројач,
нуклеарна фузија, вештачка радиоактивност, нуклеарна бомба, термонуклеарна
бомба.
 Језиком физике описује физичке законе и једначине: закон радиоактивног распада,
активност.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 78
Предмет: Физика Школа и разред:

Наставник/ Датум
наставница: одржавања:
Наставна Физика атомског језгра
тема/област:
Наставна јединица: Језгро атома
Тип часа: Час обраде.
Циљ часа: Извести закључке о саставу и димензијама атомског језгра.

На крају часа ученик ће бити у стању да:
 Наведе састав атомског јегра;
Очекивани исходи
на крају часа:  Напише најчешћи начин означавања језгра;
 Процени димензије језгра.
Наставне методе: Дијалошка.

Слике, периодни систем елемената.
Наставна средства:
Облици рада: Фронтални.

Међупредметне
Компетенција за учење, комуникацију, сарадњу.
компетенције:
Међупредметно
Математика, хемија.
повезивање:
Језгро, протони, неутрони, димензије језга, атомски или редни
Кључни појмови: број језгра, масени број.
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране активности

наставника/наставнице: ученика:
Уводни део часа (10 минута)
- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

задатка, формативно вреднујући средства за час (свеска,
постигнућа ученика; уџбеник);
- Проверити колико ученици знају о - Дискутују о домаћем задатку;
атомском језгру, на основу ученог на - Покушавају да одговоре
часовима хемије, какав је састав језгра, какав је састав језгра, зашто
зашто је стабилно и слично; је стабилно и слично;
- Дозволити ученицима да дискутују, износе - Понављају моделе атома;
различита мишљења; - Учествују у иницијалној
- Поновити моделе атома. дискусији, али и започињу
дискусију.
Главни део часа (25 минута)
- Поновити да је пречник језгра десeтинама - Прате излагање наставника;

хиљада пута мањи од пречника атома; - Одговарају на постављена
- Поновити да се у језгру налазе протони питања;
(позитивно наелектрисане честице) и - На основу ранијих знања
неутрони (ненаелектрисане честице); дискутују о димензијама
- Речи да се протони и неутрони у језгру атома и језгра;
једним именом називају нуклеони; - Коментаришу ознаке за
- Подсетити да на грчком језику nucleus атомско језгро.
значи језгро;
- Поновити да број протона дефинише врсту
атома и назива се атомски или редни број
језгра (ознака је Z);
- Подсетити да се укупан број нуклеона
назива и масени број (ознака A);
- Рећи како се јегро најчешће означава;
- Навести ред величине димензија атома и
језгра;
- Извести апроксимативни израз за
одређивање димензије језгра.
Завршни део часа (10 минута)

- Поновити састав и димензије језгра; - Поновљају састав и
- Поновити начин обележавања атомског димензије језгра;
језгра; - Поновљају начин
- Проценити густину језгра; обележавања атомског језгра;
- Најавити израду пројекта на крају области - Рачунају густину језгра;
и дати материјал, линкове и инструкције за - Постављају питања.
израду;
- Задати домаћи задатак:
 Одговорити на питања 1, 2 и 3 са
202. стране уџбеника.
Изглед табле
Језгро атома
 Састав атомског језгра:

 протони (позитивно наелектрисане честице)
 неутрони (ненаелектрисане честице)
 nucleus - језгро
 Број протона - атомски или редни број језгра (Z)
 Укупан број нуклеона - масени број (A)
 Број неутрона (𝑁)
𝐴=𝑍+𝑁
𝐴
 Најчешће ознака ја атомско јегро: 𝑍𝑋
 Димензије атома ~10−10
 Димензије језгра ~10−15 𝑚 − 10−14 𝑚
 Полупречник језгра
3
𝑟 = 𝑟0 √𝐴
 Густина језгра
 Домаћи задатак:
 Одговорити на питања 1, 2 и 3 са 202. стране уџбеника.

Наставна јединица: Направи атом
Тип часа: Вежба.
Циљ часа: Утврдити састав и димензије језгра кроз вежбе.

Очекивани исходи  Наведе састав атомског јегра;
на крају часа:  Уочи какав је однос броја протона и неутрона у атомском
језгру.

Компјутер.
Облици рада: Групни.

Језгро, протони, неутрони, атомски или редни број језгра, масени
Кључни појмови: број.
ТОК ЧАСА


- Поновити састав атомског језгра. - Дискутују о домаћем задатку;
- Понављају састав атомског
језгра;
- Учествују у иницијалној
дискусији, али и започињу
дискусију.
- На неком, по личном избору, сајту урадити - Истражују погодне доступне

виртуелне вежбе – састав атомског језгра; вежбе;
- Лично сматрам да су добри следећи - Консултују наставника око
избори: избора вежби и око
https://phet.colorado.edu/sr/simulations/build-an- потенцијалних проблема;
аtom - Активно учествују у
извођењу експеримента,
- На интернету се налази много примерених мењају параметре и бележе
виртуелних вежби, па са ученицима резултате;
истражити неке од понуђених. - Анализирају
експерименталне резултате.

- Извести закључке експерименталног рада; - Размењују искуства са часа;

- Формативно оценити ученике; - Међусобно се консултују око
- Задати домаћи задатак: изведених закључака
 Узабрати атом из периодног експеримента;
система и на основу података о - Постављају питања.
маси протона, неутрона, електрона,
изабраног атома, наћи однос масе
слободних елемената који граде
атом и атома као целине.
Направи атом - вежба
 Састав атомског језгра:

 протони (позитивно наелектрисане честице)
 неутрони (ненаелектрисане честице)
 Број протона - атомски или редни број језгра (Z)
 Укупан број нуклеона - масени број (A)
 Број неутрона (𝑁)
𝐴=𝑍+𝑁
𝐴
 Најчешће ознака ја атомско јегро: 𝑍𝑋
 Димензије атома ~10−10
 Димензије језгра ~10−15 𝑚 − 10−14 𝑚
https://phet.colorado.edu/sr/simulations/build-an-аtom
 Изабрати атом из периодног система и на основу података о маси
протона, неутрона, електрона, изабраног атома, наћи однос масе
слободних елемената који граде атом и атома као целине.

Наставна јединица: Дефект масе и енергија везе језгра
Упознати ученике са дефектом масе и енергијом везе језгра и

Циљ часа: објаснити стабилност језгра.

 Разуме постојање разлике између масе језгра и збира маса
нуклеона који граде језгро у слободном стању;
Очекивани исходи  Са становишта тежње ка стабилнијем стању објасни
на крају часа: постојање те разлике;
 На основу вредности енергије везе по нуклеону процени
стабилност језгра.

Слике, периодни систем елемената.

Атомска јединица масе, дефект масе, енергија везе језгра,
Кључни појмови: специфична енергија везе језгра.
ТОК ЧАСА


- Подсетити се еквиваленције масе и - Дискутују о домаћем задатку;
енергије; - Понављају састав атомског
- Поновити састав атомског језгра. језгра;
дискусију.
- Дефинисати атомску јединицу масе и рећи - Прате излагање наставника;

разлоге њеног увођења; - Одговарају на постављена
- Подсетити ученике на резултате домаћег питања;
задатка; - Дискутују о еквиваленцији
- Увести дефект масе и написати израз за масе и енергије;
рачунање дефекта масе; - Изводе закључке са слике о
- На основу еквиваленције масе и енергије стабилности језгра.
дефинисати енергију везе језгра;
- Дефинисати специфичну енергију везе
језгра и написати релацију која повезује
специфичну енергију везе и енергију везе
језгра;
- Нацртати слику 7.2. са 181. стране
уџбеника и дискутовати стабилност
језгара.

- Поновити дефект масе, енергију везе - Поновљају дефект масе,

језгра и специфичну енергију везе језгра; енергију везе језгра и
- Задати домаћи задатак: специфичну енергију везе
 Одговорити на питања 1и 2 са 202. језгра;
стране уџбеника. - Постављају питања.
Дефект масе и енергија везе језгра
 Еквиваленција масе и енергије

𝐸 = 𝑚𝑐 2
 Aтомскa јединицa масе

1𝑢 = 1,67 ∙ 10−27 kg
1𝑢 ∙ 𝑐 2 = 931,5 MeV
 Дефект масе језгра
∆𝑚 = 𝑍 ∙ 𝑚𝑝 + (𝐴 − 𝑍) ∙ 𝑚𝑛 − 𝑚𝑗𝑒𝑧
 Eнергијa везе језгра

𝐸𝑣 = ∆𝑚 ∙ 𝑐 2
 Специфична енергија везе језгра
𝐸𝑣
𝑓=
𝐴
 Одговорити на
питања 1и 2 са 202. стране
уџбеника.

Наставна јединица: Дефект масе и енергија везе језгра
Тип часа: Час обнављања.
Знања о дефекту масе, енергији везе и енергији везе по нуклеону

применити на решавање проблемских ситуација и рачунских
Циљ часа:
задатака.

 Уме да препозна и примени везе између дефекта масе,
енергије везе и специфичне енергије везе;
 Зна да искористи законе и везе између физичких величина
Очекивани исходи за решавање проблемских ситуација и рачунских
на крају часа: задатака;
 Разуме зашто постоји разлика између масе језгра и збира
маса нуклеона у слободном стању који граде језгро и
примени на конкретне примере.

Припремљени материјали.
Облици рада: Фронтални, индивидуални.

Атомска јединица масе, дефект масе, енергија везе језгра,
Кључни појмови: специфична енергија везе језгра.
ТОК ЧАСА

- Припремају потребна
- Проверити успешност израде домаћег средства за час;
задатка, формативно вреднујући - Дискутују о домаћем задатку;
постигнућа ученика; - Понављају дефект масе,
- Поновити дефект масе, енергију везе енергију везе језгра и
језгра и специфичну енергију везе језгра. специфичну енергију везе
језгра;
дискусију.
- Урадити неколико примера одређивања - Прате излагање наставника;

дефекта масе и енергије везе, нпр. задаци - Одговарају на постављена
број 3, 4 и 5 из Дефекта масе и енергије питања;
везе са 202. и 203. стране уџбеника; - Раде примере 3, 4 и 5 из
- Поделити ученике у групе (водити рачуна Дефекта масе и енергије везе
да су групе уједначене); са 202. и 203. стране
- Свакој групи дати по неколико задатака уџбеника;
(број и тежину задатака прилагодити - Активно учествује у изради
конкретном одељењу); задатака;
- Ученици презентују решења задатака на - Помажу једни другима.
табли;
- Саветовати ученике да после школе
размене решења задатака кроз вршњачко
учење.
- Формативно оценити и наградити групу
или истакнуте појединце који су први - Постављају питања везана за
успешно решили задатке; задатке.
- Папириће са задацима поделити
ученицима, како би могли да задатке које
нису стигли да ураде на часу ураде за
домаћи задатак;
- Одговорити на питања ученика;
 Поновити из хемије моделе атома.
Дефект масе и енергија везе језгра
 Дефект масе језгра
∆𝑚 = 𝑍 ∙ 𝑚𝑝 + (𝐴 − 𝑍) ∙ 𝑚𝑛 − 𝑚𝑗𝑒𝑧
 Eнергијa везе језгра

𝐸𝑣 = ∆𝑚 ∙ 𝑐 2
 Специфична енергија везе језгра

𝐸𝑣
𝑓=
𝐴
 Задаци 3, 4 и 5
 Задаци
 Поновити из хемије моделе атома.

Наставна јединица: Нуклеарне силе. Модели језгра
Упознати ученике са најјачом силом у природи – нуклеарном

Циљ часа: силом и са неким од модела атомског језгра.

 Разуме постојање нуклеарних сила;
Очекивани исходи  Наведе особине нуклеарних сила;
на крају часа:  Наведе неке моделе атомског језгра;
 Објасни магична и двоструко магична језгра.

Слике, компјутер.

Нуклеарна сила, модел течне капи, модел љуски језгра.
Кључни појмови:
ТОК ЧАСА

постигнућа ученика; - Понављају састав атомског
- Поновити састав атомског језгра; језгра;
- Питати ученике шта држи језгро као - Учествују у иницијалној
целину, пошто се протони међусобно дискусији, али и започињу
одбијају. дискусију.
- Рећи да је после открића неутрона 1932. - Прате излагање наставника;

први пут утврђено постојање нуклеарних - Одговарају на постављена
сила; питања;
- Нагласити да је јака нуклеарна сила једна - Дискутују о особинама
од четири фундаменталне силе у природи; нуклеарних сила;
- Навести основна својстава нуклеарних - Изводе закључке о
сила; предностима и манама
- Објаснити модел атомског језгра - Модел предложених модела атома.
течне капи;
- Објаснити модел атомског језгра - Модел
љуски;
- Навести магичне бројеве и рећи зашто су
магични;
- Рећи која језгра су магична;
- Набројати двоструко магична језгра;
- Извести закључке о предностима и манама
предложених модела атома.

- Поновити особине нуклеарних сила; - Поновљају особине

- Поновити моделе атомског језгра; нуклеарних сила и модела
- Показати неку од симулација модела атомског језгра;
атомског језгра; - Постављају питања.
 Размисли/прочитај о природној
радиоактивности.
Нуклеарне силе. Модели језгра
 Састав атомског језгра

 1932. откриће неутрона
 Основна својстава нуклеарних сила:

 Кратак домет- ред величине језгра ~10−15 m
 Привлачне, док на веома малом растојању постају одбојне
 Најјаче силе у природи
 Независне су од наелектрисања
 Својство засићености
 Није централна
 Зависе од спина нуклеона
 Модел течне капи
 Модел љуски
 Магични бројеви: 2, 8, 20 28, 50, 82 и 126
 Магична језгра
 Двоструко магична језгра
 Размисли/прочитај о природној радиоактивности.

Наставна јединица: Природна радиоактивност. Алфа распад
Упознати ученике са врстама природне радиоактивност и са алфа

Циљ часа: распадом као једним од наћина природне трансформације језгра.

 Објасни начин напуштања алфа честице из језгра;
Очекивани исходи  Разуме спектар алфа зрачења;
на крају часа:  Разуме вредност енергије која се ослобађа при алфа
распаду;
 Зна да је алфа зрачење честићне природе;
 Зна да ли је и колико алфа зрачење опасно по човека.

Компјутер, погодне симулације.

Природна радиоактивност, алфа распад.
ТОК ЧАСА


- Поновити састав атомског језгра; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити особине нуклеарних сила. - Понављају састав атомског
језгра и особине нуклеарних
сила;
дискусију.
- Рећи да су радиоактивност први пут - Прате излагање наставника;

детаљно изучавали Бекерел, Марија и Пјер - Одговарају на постављена
Кири; питања;
- Дефинисати природну радиоактивност; - Дискутују о врстама
- Нагласити да се она најчешће запажа код радиоактивног зрачења;
тежих језгара; - Изводе закључке о спектру
- Навести врсте природне радиоактивности; алфа зрачења;
- Подсетити ученике шта је алфа честица, - Одговарају на постављена
учили су из хемије; питања и постављају питања.
- Рећи шта представља алфа распад;
- Написати једначину алфа распада;
- Поћи од закона одржања енергије и
одредити енергију која се ослобађа при
алфа распаду;
- Узети у обзир закон одржања импулса и
увести потребне апроксимације;
- Написати апроксимативн израз за
одређивање енергије која се ослобађа при
алфа распаду;
- Полазећи од тунел ефекта објаснити начин
емитовања алфа честице из језгра;
- Навести вредности за брзину и енергију
алфа честице емитоване из језгра;
- Дискутовати спектер алфа зрачења.
- Поновити врсте природне - Поновљају врсте природне

радиоактивности; радиоактивности;
- Поновити алфа расад; - Поновљају алфа расад;
- Показати неку симулација алфа распада - Дискутују приказане
језгра; симулације.
 Урадити задатке број 2 и 3 са 203.
стране уџбеника.
Природна радиоактивност. Алфа распад
 Састав атомског језгра
 Основна својстава нуклеарних сила
 Бекерел, Марија и Пјер Кири
 Врсте природне радиоактивности
 Алфа честица
 Једначинa алфа распада
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
 Енергијa која се ослобађа при алфа распаду
𝑚𝑥 ∙ 𝑐 2 = 𝑚𝑌 ∙ 𝑐 2 + 𝑇𝑌 + 𝑚𝛼 ∙ 𝑐 2 + 𝑇𝛼
𝑄 = 𝑚𝑥 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑌 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝛼 ∙ 𝑐 2 = 𝑇𝑌 + 𝑇𝛼
𝑄 ≈ 𝑇𝛼
 Спектер алфа зрачења
 Урадити задатке број 2 и 3 са 203. стране уџбеника.

Наставна јединица: Природна радиоактивност. Алфа распад
Кроз конкретне примере анализирати алфа распад.

Циљ часа:
 Објасни начин на који алфа честица напушта језгро;
на крају часа:  Разуме спектар алфа зрачења;
 Зна да је алфа зрачење честичне природе.

Припремљени материјали.

Природна радиоактивност, алфа распад.
ТОК ЧАСА


- Поновити једначину алфа распада; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити спектар алфа зрачења и енергију - Понављају једначину алфа
која се ослобађа при алфа распаду. распада, спектар алфа
зрачења и енергију која се
ослобађа при алфа распаду;
дискусију.
- Направити мини такмичење; - Активно учествује у изради

- Већ припремљене карактеристичне задатака;
задатке, како теоријске, тако и рачунске, - Помажу једни другима.
читати један по један;
- По три најбржа ученика за сваки од
задатака забележити у педагошку свеску;
- Водити рачуна да то не буду увек исти
ученици.

- Формативно оценити истакнуте појединце - Дискутују задатке рађене на

који су први успешно решили задатке; часу;
- Папириће са задацима поделити - Постављају питања.
ученицима;
 Пронаћи колико је опасно алфа
зрачење и како утиче на човека.
Природна радиоактивност. Алфа распад
 Једначинa алфа распада
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
 Енергијa која се ослобађа при алфа распаду
𝑚𝑥 ∙ 𝑐 2 = 𝑚𝑌 ∙ 𝑐 2 + 𝑇𝑌 + 𝑚𝛼 ∙ 𝑐 2 + 𝑇𝛼
𝑄 = 𝑚𝑥 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑌 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝛼 ∙ 𝑐 2 = 𝑇𝑌 + 𝑇𝛼
𝑄 ≈ 𝑇𝛼
 Спектер алфа зрачења
 Задаци
 Пронаћи колико је опасно алфа зрачење и како утиче на човека.

Наставна јединица: Природна радиоактивност. Бета распад
Упознати ученике са једним од начина природне трансформације

Циљ часа: језгра – бета распадом.

 Објасни начине бета трансформације језгра;
Очекивани исходи  Разуме спектар бета зрачења;
на крају часа:  Разуме да је бета зрачење честичне природе;
 Зна да ли је и колико бета зрачење опасно по човека;
 Зна да је позитрон античестица електрона.


Бета распад, 𝛽 + распад, 𝛽 + честица, 𝛽 − распад, 𝛽 − честица,
Кључни појмови: електронски захват, позитрон.
ТОК ЧАСА

- Проверити успешност израде домаћег средства за час (свеска,
задатка, формативно вреднујући уџбеник);
постигнућа ученика; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити алфа распад; - Понављају алфа распад и
- Нагласити колико је алфа зрачење колико је алфа зрачење
опасно/безопасно за човека. опасно за човека;
дискусију.
- Навести три врсте бета трансформације
атомског језгра; - Прате излагање наставника;
- Дефинисати 𝛽 + распад, објаснити која - Одговарају на постављена
трансформација се дешава унутар језгра; питања;
- Рећи да је 𝛽 + честица позитрон; - Дискутују о врстама бета
- За 𝛽 + распад написати једначину распда; распада;
- За 𝛽 + распад одредити енергију која се - Изводе закључке о спектру
ослобађа приликом распада; бета зрачења;
- Дефинисати 𝛽 − распад, објаснити која - Одговарају на постављена
трансформација се дешава унутар језгра; питања и постављају питања.
- Рећи да је 𝛽 − честица електрон;
- За 𝛽 − распад написати једначину распда;
- За 𝛽 − распад одредити енергију која се
ослобађа приликом распада;
- Дефинисати електронски захват;
- Дискутовати спектер бета зрачења;
- Нагласити да је бета зрачење честично.
- Поновити врсте бета распад;
- За сваки од распада поновити енергију и - Поновљају врсте природне
спектар; радиоактивности;
- Показати неку симулација бета распада - Поновљају алфа расад;
језгра; - Дискутују приказане
- Задати домаћи задатак: симулације.
 Урадити задаак број 1 са 203.
стране уџбеника.
Природна радиоактивност. Бета распад
 Алфа распад
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝑄 = 𝑚𝑥 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑌 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝛼 ∙ 𝑐 2 = 𝑇𝑌 + 𝑇𝛼 ≈ 𝑇𝛼
 Бета распад: 𝛽 + распад, 𝛽 − распад и електронски захват
 𝛽 + распад
𝛽 + честица je позитрон
Једначина распада
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
Енергијa која се ослобађа при 𝛽 + распаду

𝑄 = 𝑚𝑥 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑌 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑒 ∙ 𝑐 2 = 𝑇𝑌 + 𝑇𝑒 + 𝑇𝜈 ≈ 𝑇𝑒 + 𝑇𝜈
 𝛽 − распад
𝛽 − честица је електрон
Једначина распада
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
Енергијa која се ослобађа при 𝛽 + распаду
𝑄 = 𝑚𝑥 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑌 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑒 ∙ 𝑐 2 = 𝑇𝑌 + 𝑇𝑒 + 𝑇𝜈̅ ≈ 𝑇𝑒 + 𝑇𝜈̅
 Електронски захват
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
 Спектер бета зрачења
 Урадити задатак број 1 са 203. стране уџбеника.

Наставна јединица: Природна радиоактивност. Гама распад
Упознати ученике са једним од начина природне трансформације

Циљ часа: језгра – гама распадом.

 Објасни начине гама трансформације језгра;
 Разуме спектар гама зрачења;
Очекивани исходи  Разуме да је гама зрачење електромагнетне природе;
на крају часа:  Зна да ли је гама зрачење веома опасно за жива бића;
 Зна на које начине се човек може заштитити од гама
зрачења.


Гама распад.
ТОК ЧАСА

- Поновити алфа распад; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити бета распаде; - Понављају алфа и бета
- Поновити колико је алфа и бета зрачење распаде и колико је алфа и
опасно по човека; бета зрачење опасно за
- Нагласити да се приликом алфа и бета човека;
распада новонастала језгра не морају - Учествују у иницијалној
формирати о основном стању. дискусији, али и започињу
дискусију.
- Рећи да гама распад није прави распад
атомског језгра, већ енергијска - Прате излагање наставника;
трансформација језгра; - Одговарају на постављена
- Напоменути да гама распад није питања;
самосталан распад; - Дискутују о алфа и бета
- Нагласити да гама распад прати неки од распадима;
алфа или бета распада; - Изводе закључке о спектру
- Нацртати шему алфа и бета распада; гама зрачења;
- Нацртати шему деексцитације - Одговарају на постављена
новонасталог језгра; питања и постављају питања.
- Дискутовати о вредностима енергије
енергијских стања у језгру;
- Проценити вредност енергије која се
приликом деексцитације језгра емитује;
- Дискутовати спектар гама зрачења;
- Рећи да је гама зрачење најопасније
зрачење за жива бића;
- Рећи коко се човек штити од гама зрачења.
- Поновити гама распад;
- Показати симулацију гама распада језгра; - Поновљају гама распад;
- Задати домаћи задатак: - Дискутују приказане
 Пронаћи домете алфа, бета и гама симулације.
зрачења у ваздуху и стаклу.
Природна радиоактивност. Гама распад
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
 Шема деексцитације новонасталог језгра
 Гама распад
 Спектар гама зрачења
 Пронаћи домете алфа, бета и гама зрачења у ваздуху и бетону.

Наставна јединица: Алфа распад. Бета распад
Циљ часа: Анализирати алфа, бета и гама распад језгра.

Очекивани исходи  Анализира начине трансформације језгра;
на крају часа:  Уочи да су алфа и бета распад најчешће праћени гама
зрачењем.

Компјутер, виртуелна вежбе.

Алфа распад, алфа зрачење, алфа честица, бета распади, бета
Кључни појмови: зрачења, бета честице, гама распад, гама зрачење.
ТОК ЧАСА


- Поновити алфа, бета и гама распаде - Дискутују о домаћем задатку;
атомског језгра. - Понављају алфа, бета и гама
распаде атомског језгра;
дискусију.

виртуелне вежбе – Алфа и бета распад; вежбе;
Алфа распад: потенцијалних проблема;
- Активно учествују у
https://phet.colorado.edu/sims/cheerpj/nuclear- извођењу експеримената,
physics/1.0.0-dev.4/nuclear-physics.html мењају параметре и бележе
Бета распад: резултате;
- Анализирају
https://phet.colorado.edu/sims/cheerpj/nuclear- експерименталне резултате.
physics/1.0.0-dev.4/nuclear-physics.html
 На интернету се налази много примерених
виртуелних вежби, па са ученицима
истражити неке од понуђених.


 Састави задатке за проверу знања. експеримената;
- Постављају питања.
Алфа распад. Бета распад - вежба
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
 Вежбе
Алфа распад:
https://phet.colorado.edu/sims/cheerpj/nuclear-physics/1.0.0-dev.4/nuclear-physics.html
Бета распад:
 Састави задатке за проверу знања.

Наставна јединица: Природна радиоактивност
Кроз конкретне проблемске и рачунске задатке анализирати

Циљ часа: природну радиоактивност.

 Анализира начине трансформације језгра;
 Зна да су алфа и бета зрачење честићне природе, а гама
Очекивани исходи зрачење електромагнетне природе;
на крају часа:  Процени ред величине енергије/таласне дужине алфа,
бета и гама зрачења;
 Уочи да су алфа и бета распад најчешће праћени гама
зрачењем.

Припремљени материјали, компјутер.

Кључни појмови: зрачења, бета честице, гама распад, гама зрачење.
ТОК ЧАСА


- Поновити алфа, бета и гама распаде - Дискутују о домаћем задатку;
атомског језгра. - Понављају алфа, бета и гама
распаде атомског језгра;
дискусију.
- Овде предлажем да наставник ради - Прате излагање наставника;

одабране задатке, а да ученици сугеришу и - Одговарају на постављена
дају идеје за решавање; питања;
- Већ припремљене карактеристичне - Активно учествују у идејама
задатке, како теоријске, тако и рачунске, за решавање проблема;
радити на табли уз помоћ ученика; - Заједно са наставником
- Задаци могу бити са такмичења Друштва решавају задатке.
физичара Србије, рецимо;
- Води рачуна о начину рада задатака, о
редоследу израде, постављању проблема и
самом решавању.

- Поновити идеје за решавање задатака који - Постављају питања;

су ученицима правили највеће проблеме; - Учествују у предлагању
- Одговорити на питања ученика; различитих идеја за решавање
- Задати домаћи задатак: задатака који су им правили
 Размислити и изнети закључке од продлеме при изради.
чега зависи брзина распадања
радионуклида.
Природна радиоактивност
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
 Задаци
 Размислити и изнети закључке од чега зависи брзина распадања
радионуклида.

Наставна јединица: Закон радиоактивног распада
Извести закон радиоактивног распада.

Циљ часа:
 Закључи од чега зависи број језгара који ће се распасти;
Очекивани исходи  Разуме облик закона радиоактивног распада;
на крају часа:  Дефинише време полураспада;
 Објасни шта је активност.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка.


Константа распада, закон радиоактивног распада, време
Кључни појмови: полураспада, активност, радиоактивни низ.
ТОК ЧАСА

постигнућа ученика; - Дискутују од чега зависи
- Дискутовати од чега зависи брзина брзина распадања
распадања радионуклида. радионуклида;
дискусију.
- Рећи да у природи постоји много - Прате излагање наставника;

радиоактивних изотопа, а да се неки од - Одговарају на постављена
њих налазе у нашим телима; питања;
- На основу домаћег задатка и дискусије са - Дискутују од чега зависи број
почетка часа, написати релацију која распаднутих језгара;
одређује број распаднутих језгара, у - Изводе закључке везане за
диференцијалној форми и рећи шта која време полураспада и
ознака у једначини представља; активност;
- Дефинисати константу распада; - Одговарају на постављена
- Користећи математичко решавање питања и постављају питања.
диференцијалне једначине, извести закон
радиоактивног распада;
- Дефинисати време полураспада;
- Извести израз за време полураспада у
функцији константе распада;
- Дефинисати активност и извести закон по
коме се мења у току времена;
- Увести појмове претка и потомка;
- Рећи шта је радиоактивни низ.
- Поновити закон радиоактивног распада и - Понављају закон
активност; радиоактивног распада и
- Показати погодне симулације; активност;
 Пронаћи један радиоактивни низ. симулације;
Закон радиоактивног распада
 𝜆 – константа распада
 𝑁 – број нерасаднутих језгара у произвољном тренутку времена
 𝑑𝑁 – број распаднутих језгара за време 𝑑𝑡
−𝑑𝑁 = 𝜆 ∙ 𝑁 ∙ 𝑑𝑡
𝑑𝑁
∫ = − 𝜆 ∫ 𝑑𝑡
𝑁
𝑙𝑛𝑁 = −𝜆 ∙ 𝑡 + 𝐶
Почетни услови: 𝑡 = 0; 𝑁 = 𝑁0 → 𝐶 = 𝑙𝑛𝑁0
Закон радиоактивног распада:
𝑁 = 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡
 Време полураспада
𝑁0 𝑙𝑛2
= 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡 → 𝑇 =
2 𝜆
 Активност
𝑑𝑁
𝐴= → 𝐴 = 𝐴0 ∙ 𝑒−𝜆∙𝑡
𝑑𝑡
 Предак и потомак
𝜆1 ∙ 𝑁1 = 𝜆2 ∙ 𝑁2 = 𝜆3 ∙ 𝑁3 = ⋯
 Пронађи један радиоактивни низ.

Наставна јединица: Закон радиоактивног распада

Циљ часа: закон радиоактивног распада.

 Примени закон радиоактивног рапада на конкретне
Очекивани исходи проблемске и рачунске задатке;
на крају часа:  Зна од чега зависи брзина распадања радиоактивних
језгара.

Припремљени материјали, компјутер.

Константа распада, закон радиоактивног распада, време
Кључни појмови: полураспада, активност, радиоактивни низ.
ТОК ЧАСА


задатка, формативно вреднујући средства за час;
- Поновити закон радиоактивног распада, - Понављају закон
време полураспада и активност. радиоактивног распада, време
полураспада и активност;
дискусију.

одабране задатке, а да ученици сугеришу и - Учествују у изради задарака;
дају идеје за решавање; - Одговарају на постављена
- На пример, могу се радити задаци 1, 2 и 3 питања и постављају питања.
из природне радиоактивности са 203.
стране уџбеника и задаци 1, 2, 3, 4 и 5 из
закона радиоактивног распада са 204.
стране уџбеника;
- Такође, припремити неколико теоријских
задатака и урадити и њих;

- Поновити идеје за решавање задатака који - Поновљају идеје за решавање

су ученицима правили највеће проблеме; задатака;
- Одговорити на питања ученика; - Постављају питања.
- Формативно оценити најуспешније
ученике;
 Урадити поново задатке који су
представљали проблем при изради
на часу.
Закон радиоактивног распада
 Закон радиоактивног распада:

𝑁 = 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡
𝑁0 𝑙𝑛2
= 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡 → 𝑇 =
2 𝜆
𝑑𝑁
𝐴= → 𝐴 = 𝐴0 ∙ 𝑒−𝜆∙𝑡
𝑑𝑡
 Задаци
 Урадити поново задатке који су представљали проблем при изради на
часу.

Интеракција алфа и бета зрачења са супстанцом и заштита од
Наставна јединица: зрачења
Упознати ученике са начинима заштите од радиоактивног

Циљ часа: зрачења и интеракцијом зрачења са супстанцом.

 Наведе начине заштите од радиоактивног зрачења;
Очекивани исходи  Објасни начине интеракције радиоактивног зрачења са
на крају часа: супстанцом;
 Зна да је бета зрачење опасно за жива бића ако се унесе у
организам.


Алфа зрачење, бета зрачења, заштита од радиоактивног зрачења.
ТОК ЧАСА


- Поновити алфа распад и алфа зрачење; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити бета распаде и бета зрачење; - Понављају алфа и бета
- Нагласити да су алфа и бета зрачење распаде као и одговарајућа
честичне природе. зрачења;
дискусију.
- Прате излагање наставника;

Заштита од зрачења - Одговарају на постављена
- О заштити је већ било речи у ранијим питања;
лекцијама, па се очекује да су ученици - Дискутују начине заштите од
упознати са основним иделама заштите од радиоактивног зрачења;
зрачења; - Изводе закључке о начину
- Рећи да се за алфа зрачење не користи губитка енергије зрачења при
никакав облик заштите, зауставља га лист проласку кроз супстанцу;
папира; - Одговарају на постављена
- Сукцесивно цртати слику 7.7. са 190. питања и постављају питања.
- Рећи да је за потпуну заштиту од бета
зрачење довољно одвојити извор зрачења,
најчешће стакленим зидом;
- Рећи да је бета зрачење опасно ако доспе у
организам.
Интеракција зрачења са супстанцом

- Навести начине интеракције алфа зрачења
са супстанцом и дискутовати;
- Навести начине интеракције бета зрачења
са супстанцом и дискутовати.
- Поновити начине заштите од зрачења; - Поновљају начине заштите од

- Поновити начине губитка енергије зрачења и губитка енергије
радиоактивног зрачења при проласку кроз радиоактивног зрачења при
супстанцу; проласку кроз супстанцу;
- Показати погодну симилацију слабљења - Дискутују приказане
зрачења; симулације.
 Прочитати које ефекте изазива бета
зрачење ако се унесе у организам
човека;
 Пронаћи податке о изградњи
нуклеарних склоништа.
Интеракција алфа и бета зрачења са супстанцом и заштита од

зрачења
 Алфа распад 𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴−4
𝑍−2𝑌 + 42𝛼
 𝛽 + распад 𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
 𝛽 − распад 𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
 Електронски захват 𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
 Заштита од зрачења
 Интеракција зрачења са супстанцом

 Алфа зрачење – ексцитација, јонизација
 Бета зрачење – ексцитација, јонизација, емитовање закочног зрачења
 Прочитати које ефекте изазива бета зрачење ако се унесе у организам
човека;
 Пронаћи податке о изградњи нуклеарних склоништа.

Наставна јединица: Интеракција гама зрачења са супстанцом и заштита од зрачења
Упознати ученике са начинима заштите од гама зрачења и

Циљ часа: интеракцијом гама зрачења са супстанцом.

 Наведе начине заштите од гама зрачења;
на крају часа:  Објасни начине интеракције гама зрачења са супстанцом;
 Зна да је гама зрачење најопасније за жива бића.


Гама зрачење, заштита од зрачења.
ТОК ЧАСА

- Поновити гама распад и гама зрачење; - Понављају гама распаде као и
- Нагласити да су алфа и бета зрачење гама зрачења;
честичне природе, а да је гама зрачење - Учествују у иницијалној
електромагнетне природе. дискусији, али и започињу
дискусију.
Заштита од зрачења
- Рећи да је гама зрачење најтеже за - Прате излагање наставника;
изолацију, пошто се оно готово никада не - Одговарају на постављена
може смањити на нулу; питања;
- Рећи да се нуклеарни реактори облажу - Дискутују начине заштите од
армираним бетоном велике дебљине, али радиоактивног зрачења;
да ни то није довољна заштита; - Изводе закључке о начину
- Нацртати слику 7.7. са 190. стране губитка енергије зрачења при
уџбеника и дискутовати; проласку кроз супстанцу;
- Нагласити да се гама зрачење никада не - Одговарају на постављена
може свести на нулу. питања и постављају питања.
Интеракција зрачења са супстанцом

- Навести начине интеракције гама зрачења
са супстанцом и дискутовати;
- Извести закон слабљења интензитета гама
зрачења при проласку кроз супстанцу;
- Извести закључак од чега зависи линеарни
коефицијент апсорције зрачења.
- Поновити начине заштите од гама зрачења - Поновљају начине заштите од
и начине слабљења интензитета зрачења гама зрачења и начине
при проласку кроз супстанцу; слабљења интензитета
- Показати погодну симилацију слабљења зрачења при проласку кроз
зрачења; супстанцу;
 Пронаћи податке o начину симулације.
изградње нуклеарних склоништа.
Интеракција гама зрачења са супстанцом и заштита од зрачења
 Гама распад
 Заштита од зрачења
 Интеракција гама зрачења са супстанцом

 Комптонов ефекат
 Јонизација
 Стварање парова
 Закон слабљења гама зрачења
−𝑑𝐼 = 𝜇 ∙ 𝐼 ∙ 𝑑𝑥
𝑑𝐼
∫ = − 𝜇 ∫ 𝑑𝑥
𝐼
𝑙𝑛𝐼 = −𝜇 ∙ 𝑥 + 𝐶
Почетни услови: 𝑥 = 0; 𝐼 = 𝐼0 → 𝐶 = 𝑙𝑛𝐼0
𝐼 = 𝐼0 ∙ 𝑒 −𝜇∙𝑥
µ - линеарни коефицијент апсорпције зрачења
 Пронаћи податке o начину изградње нуклеарних склоништа.

Наставна јединица: Пролазак алфа, бета и гама кроз материјале
Анализирази пролазак алфа, бета и гама зрачења кроз различите

Циљ часа: материјале.

Очекивани исходи  Препозна ефекте проласка радиоактивног зрачења кроз
на крају часа: различите материјале;
 Закључи да је гама зрачење опасно за живи свет.

Погодне слике, припремљен материјал, компјутер – филм.
Облици рада: Групни, фронтални.

Алфа зрачење, бета зрачења, гама зрачење.
ТОК ЧАСА


- Поновити алфа, бета и гама распаде - Понављају алфа, бета и гама
атомског језгра. распаде атомског језгра;
дискусију.
- Уместо симулације, предлажем да се овде - Анализирају приказане слике;

анализирају ефекти проласка алфа, бета и - Изводе закључке о ефектима
гама зрачења кроз различите материјале; проласка радиоактивног
- На интернету се налази много примерених зрачења кроз различите
слика за ефекте које поједина зрачења материјале;
изазивају при проласку кроз различите - Понавњају опсност од гама
материјале; зрачења по живи свет и
- Припремити материјал и са ученицима начине заштите;
изводити закључке које радиоактивно - Коментаришу приказани
зрачење је изазвало показане ефекте; филм.
- Очекује се ученици могу квалитетно да
направе процене;
- Ово је тренутак где треба пононово
нагласити колико је гама зрачење опасно
за живи свет и које су мере заштите;
- Могу се урадити и неки рачунски задаци
из закона слабљења гама зрачења при
проласку кроз супстанцу;
- У зависности од конкретног одељења се
може приказати и кратак филм о
Чернобиљу;
- Не бих сугерисала линк за филм, пошто
сваке године прикажем неки други филм и
сви су подједнако засташујући.
- Поновити закључке о опасностима - Понављају закључке о

појединих радиоактивних зрачења за опасностима појединих
човека и о заштити од зрачења; радиоактивних зрачења за
- Формативно оценити ученике; човека и о заштити од
- Задати домаћи задатак: зрачења;
 Одговорити на питања из уџбеника - Постављају питања.
која нису урађена.
Пролазак алфа, бета и гама кроз материјале
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
 Слике
 Филм
 Одговорити на питања из уџбеника која нису урађена.

Наставна јединица: Природна радиоактивност

Циљ часа: законе радиоактивног распада.

Очекивани исходи  Примени једначине радиоактивног рапада на конкретне
на крају часа: проблемске и рачунске задатке;
 Зна да одреди енергију радиоактивних распада.

Припремљен материјал.

Алфа зрачење, бета зрачења, гама зрачење.
ТОК ЧАСА


- Поновити алфа, бета и гама распаде - Понављају алфа, бета и гама
атомског језгра. распаде атомског језгра;
дискусију.
- Направити мини такмичење; - Постављају питања;

- Већ припремљене карактеристичне - Примењују раније научено на
задатке, како теоријске, тако и рачунске, примере и задате проблеме и
читати један по један; задатке;
- Пратити рад ученика; - Активно учествују у изради
- Бележити ко је најбрже тачно и детаљно задатака, свесни да победнике
урадио постављене задатке; очекује награда.
- Сугерисати најједноставнији пут
долажења до решења;
- Пратити ученике при решавању задатака
испред табле.

- Поновити идеје за решавање задатака који - Поновљају идеје за решавање

су ученицима правили највеће проблеме; задатака који су им правили
- Одговорити на питања ученика; највеће проблеме;
- Формативно оценити ученике; - Постављају питања.
 Пронаћи бар један уређај за
детекцију радиоактивног зрачења и
прочитати принцип ради.
Природна радиоактивност
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
 Задаци
 Пронаћи бар један уређај за детекцију радиоактивног зрачења и
прочитати принцип ради.

Наставна јединица: Детекција, дозиметрија и заштита од зрачења
Упознати ученике са начинима детекције и заштите од

Циљ часа: радиоактивног зрачења.

 Наведе пример детектора радиоактивног зрачења;
Очекивани исходи  Објасни принцип рада детектора радиоактивног зрачења;
на крају часа:  Дефинише греј и сиверт;
 Зна да наведе начине заштите од радиоактивног зрачења.

Слике, компјутер, погодне симулације.

Вилсонова комора, јонизациона комора, Гајгер–Милеров бројач,
Кључни појмови: сцинтилациони бројач, греј, сиверт.
ТОК ЧАСА


- Поновити алфа, бета и гама распад ; - Понављају алфа, бета и гама
- Нагласити да су алфа и бета зрачење распад;
честичне природе, а да је гама зрачење - Учествују у иницијалној
електромагнетне природе; дискусији, али и започињу
- Подсетити да се радиоактивно зрачење не дискусију.
можемо непосредно опазити, па су нам
потребни посебни уређаји – детектори
зрачења;
- Рећи да је Вилсонова комора први
детектор радиоактивног зрачења;
- Нагласити да је Гајгер–Милеровог бројач
детектор који је неопходан за боравак и
рад у близини радиоактивних извора.
Детекција зрачења - Прате излагање наставника;

- Нацртати/показати слику 7.8. са 193. - Одговарају на постављена
стране уџбеника; питања;
- Објаснити принцип рада Вилсонове - Закључују о принципу рада
коморе; Гајгер–Милеровог бројача;
- Навести недостатке детекције зрачења - Дискутују начине заштите од
Вилсоновом комором; радиоактивног зрачења;
- Објаснити принцип рада јонизационе - Одговарају на постављена
коморе; питања и постављају питања.
- Навести недостатке детекције зрачења
јонизационом комором;
- Нацртати/показати слику 7.9. са 193.
- Рећи да је Гајгер–Милеровог бројач
најчешће коришћени детектор зрачења;
- Навести предности и недостатке детекције
зрачења Гајгер–Милеровим бројачем;
- Нацртати/показати слику 7.10. са 193.
- Објаснити принцип рада сцинтилационог
бројача;
- Напоменути да постоје и
полупроводнички детектори.
Дозиметрија
- Дефинисати греј;
- Дефинисати сиверт.
- Навести начине заштите од радиоактивног
зрачења.

- Поновити начине детектовања - Поновљају начине

радиоактивног зрачења; детектовања радиоактивног
- Поновити начине заштите од зрачења;
радиоактивног зрачења; - Поновљају начине заштите од
- Задати домаћи задатак: радиоактивног зрачења;
 Пронаћи податак колико процената - Дискутују о предностима и
укупне производње електричне недостацима детектора
енергије припада нуклеарним зрачења;
електранама. - Постављају питања.
Детекција, дозиметрија и заштита од зрачења
Детекција зрачења
Сцинтилациони бројач
Гајгер–Милеров бројач
Вилсонова комора
 Јонизациона комора
 Полупроводнички детектори
Дозиметрија
 Греј
 Сиверт
 Пронаћи податак колико процената укупне производње електричне
енергије припада нуклеарним електранама.

Наставна јединица: Нуклеарна енергетика
Упознати ученике са нуклеарним реаторима и са начином

Циљ часа: њиховог рада.

Очекивани исходи  Зна шта је нуклеарни реактор;
на крају часа:  Наведе основне делове нуклеарног реактора.

Слике, компјутер, погодне симулације, филм.

Нуклеарни реактор, нуклеарно гориво, извор неутрона,
Кључни појмови: модератор неутрона, систем за хлађење, регулатор реакције.
ТОК ЧАСА


- Поновити принцип рада Гајгер-Милеровог - Понављају принцип рада
бројач; Гајгер-Милеровог бројача;
- Поновити начине заштите од - Понављају начине заштите од
радиоактивног зрачења. радиоактивног зрачења;
дискусију.
- Рећи да се велика количина електричне - Прате излагање наставника;

енергије добија процесима у којима се - Одговарају на постављена
користе нуклеарне реакције; питања;
- Нацртати/показати слику 7.12. са 195. - Закључују о принципу рада
стране уџбеника; нуклеарног реактора;
- Навести и објаснити основне делове - Одговарају на постављена
нуклеарног реактора; питања и постављају питања.
- Пронаћи и приказати филм/симулацију
рада нуклеарних реактора.

- Поновити основне делове нуклеарног - Понављају основне делове

реактора и навести њихову фунцију у нуклеарног реактора и наводе
реактору; њихову фунцију у реактору;
- Дискутовати о предностима и недостацима - Дискутују о предностима и
нуклеарних реактора у односу на друге недостацима нуклеарних
начине добијање електричне енегије; реактора у односу на друге
- Задати домаћи задатак: начине добијање електричне
 Прочитати о нуклеарној фузији на енегије;
Сунцу. - Постављају питања.
Нуклеарна енергетика
 Основни делови нуклеарног реактора:

 нуклеарно гориво
 извор неутрона
 модератор неутрона
 систем за хлађење
 регулатор реакције
 заштита од зрачења
 Филм/симулација
 Прочитати о нуклеарној фузији на Сунцу.

Наставна јединица: Фисија и фузија
Упознати ученике са нуклеарним реакцијама, нуклеарном

Циљ часа: фисијом, нуклеарном фузијом.

 Разуме механизам нуклеарних реакција;
Очекивани исходи  Уме да примени закон о одржању енергије за нуклеарне
на крају часа: реакције;
 Зна да објасни нуклеарну фисију;
 Зна да објасни нуклеарну фузију.


Нуклеарна реакција, праг реакције, нуклеарна фисија, нуклеарна
Кључни појмови: фузија.
ТОК ЧАСА


- Поновити начине спонтане - Понављају спонтану
радиоактивности; радиоактивност;
- Рећи да ће се на часу упознати са - Учествују у иницијалној
нуклеарним реакцијама. дискусији, али и започињу
дискусију.
- Објаснити појам нуклеарне реакције; - Прате излагање наставника;

- Написати начин записивања нуклеарних - Одговарају на постављена
реакција и објаснити зашто је такав запис питања;
и шта представља; - Примењују постојећа знања
- Написати закон одржања енергије за на описивање закона одржања
наведену нуклеарну реакцију; енергије за нуклеарне
- Дефинисати праг реакције; реакције;
- Дефинисати нуклеарну фисију и - Одговарају на постављена
објаснити; питања и постављају питања.
- Дефинисати и објаснити нуклеарну фузују.

- Поновити нуклеарну фисију и нуклеарну - Поновљају нуклеарну фисију

фузују; и нуклеарну фузују;
- Урадити примере 1 и 3 са 205. тране - Раде задатке;
уџбеника; - Постављају питања.
 Урадити примере 2 и 4 са 205.
тране уџбеника.
Фисија и фузија
 Нуклеарна реакција
𝑎 + 𝐴 → 𝐵 + 𝑏 или 𝑎(𝐴, 𝐵)𝑏
𝑎 – пројектил
𝐴 – мета
𝐵 – ново језгро
𝑏 – нова лака честица
 Закон одржања енергије:
𝑄 = 𝑚𝑎 ∙ 𝑐 2 + 𝑚𝐴 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝑏 ∙ 𝑐 2 − 𝑚𝐵 ∙ 𝑐 2 = 𝑇𝑏 + 𝑇𝐵 − 𝑇𝑎 − 𝑇А
 Праг реакције
 Нуклеарна фисија
 Нуклеарна фузуја
 Пример 1
 Пример 3
 Урадити примере 2 и 4 са 205. тране уџбеника.

Наставна јединица: Примери нуклеарних реакција
Упознати ученике са примерима нуклеарних реакција.

Циљ часа:
 Напише једначине за нуклеарне реакције;
на крају часа:  Разуме механизам нуклеарних реакција;
 Разуме потребу за извођењем нуклеарних реакција.


Откриће протона, откриће неутрона, нуклеарна фузија у
звездама, вештачка радиоактивност, нуклеарна бомба,
термонуклеарна бомба.
ТОК ЧАСА

постигнућа ученика; - Понављају нуклеарне
- Поновити нуклеарне реакције; реакције, нуклеарну фисију и
- Поновити нуклеарну фисију и нуклеарну нуклеарну фузују;
фузују. - Учествују у иницијалној
дискусији.
- Објаснити начин откриће протона;
- Написати нуклеарну реакцију добијања - Прате излагање наставника;
протона; - Одговарају на постављена
- Објаснити начин откриће неутрона; питања;
- Написати нуклеарну реакцију добијања - Примењују постојећа знања
неутрона; на објашњавање наведених
- Нацртати/показати слику 7.15. са 200. примера нуклеарних
стране уџбеника; реакција;
- Објаснити нуклеарну фузију у звездама; - Одговарају на постављена
- Рећи да је хелијум једини елемент који је питања и постављају питања.
прво детектован на Сунцу, па тек онда на
Земљи;
- Написати протон – протон циклус на
звездама и рећи да се одвија на високим
температурама и притисцима;
- Објаснити вештачку радиоактивност и
истаћи Ирену Жолио Кири и Фредерика
Жоли;
- Изнети основне идеје нуклеарне бомбе;
- Изнети основне идеје термонуклеарне
бомбе.
- Поновити начин записивања нуклеарних - Поновљају начин записивања
реакција и неки од примера нуклеарних нуклеарних реакција и
реакција; примере нуклеарних
- Задати домаћи задатак: реакција;
 Прочитати о нуклеарном инциденту - Постављају питања.
који се догодио 15. октобра 1958.
Примери нуклеарних реакција
 Откриће протона
4
2𝐻𝑒 + 147𝑁 → 17
8𝑂 + 11𝑝
 Откриће неутрона
4
2𝐻𝑒 + 49𝐵𝑒 → 12
6𝐶 + 10𝑛
 Нуклеарна фузија у звездама
1
1𝑝 + 11𝑝 → 21𝐷 + 01𝑒 + 00𝜈𝑒
1
1𝑝 + 21𝐷 → 32𝐻𝑒 + 00𝛾
3
2𝐻𝑒 + 32𝐻𝑒 → 42𝐻𝑒 + 2 11𝑝
 Вештачка радиоактивност - Ирена Жолио Кири и Фредерик Жолио
 Нуклеарна бомба
 Трмонуклеарна бомба
 Прочитати о нуклеарном инциденту који се догодио 15. октобра 1958. У
Винчи.

Наставна јединица: Радиоактивни низови. Нуклеарне реакције
Кроз вежбе истражити и утврдити радиоактивне низове и

Циљ часа: нуклеарне реакције.

Очекивани исходи  Предвиди могуће исходе појединих нуклеарних реакција;
на крају часа:  Наведе примере радиоактивних низова.

Компјутер, виртуелна вежбе.

Радиоактивни низови, нуклеарне реакције.
ТОК ЧАСА


- Поновити нуклеарне реакције. - Понављају нуклеарне
реакције;
дискусију.

виртуелне вежбе – Радиоактивни низови и вежбе;
нуклеарне реакције; - Консултују наставника око
- Лично сматрам да су добри следећи избора вежби и око
избори: потенцијалних проблема;
https://www.vascak.cz/data/android/ - Активно учествују у
physicsatschool/template.php?s=jadro_rady&l=en извођењу експеримента,
мењају параметре и бележе
https://phet.colorado.edu/sims/cheerpj/nuclear- резултате;
physics/1.0.0-dev.5/nuclear-physics.html - Анализирају
експерименталне резултате.
- На интернету се налази много примерених

истражити неке од понуђених;
- Наравно, приступ може бити и другачији,
могу се припремити материјали са
упутствима, где ће ученици самостално
предвиђати исходе наведених нуклеарних
реакција.
 Прочитати о ЦЕРН - у. експеримената;
Радиоактивни низови. Нуклеарне реакције

𝐴 – мета
 Закон одржања енергије
 Вежбе
https://www.vascak.cz/data/android/ physicsatschool/template.php?s=jadro_rady&l=en
 Прочитати о ЦЕРН - у.

Наставна јединица: Акцелератори
Упознати ученике са начином рада акцелератора.

Циљ часа:
 Разуме начин рада акцелератора;
на крају часа:
 Објасни значај акцелератора.
Слике, компјутер, сници, погодне симулације.

Акцелератори.
ТОК ЧАСА


- Поновити примере нуклеарних реакција; - Понављају примере
- Написати неке од примера нуклеарних нуклеарних реакција;
реакција; - Учествују у иницијалној
- Нагласити да је за боље упознавање дискусији.
нуклеарних реакција било потребно наћи
начин да се убрзају честице пројектили, да
би оне могле да реагују са метом, односно
атомским језгрима;
- Рећи да је тај проблем брзина честица
пројектила решен у акцелераторима.
- Рећи да акцелератори користе јака - Прате излагање наставника;

електрична поља за убрзавање пројектила - Примењују постојећа знања
до енергија реда величине TeV; на објашњавање убрзања
- Поделити акцелераторе по облику; честица у акцелераторима;
- Објаснити намену линеарних акцелератора - Одговарају на постављена
и проблеме који постоје приликом питања и постављају питања.
убрзавања (дужина);
- Објаснити начин убрзавања честица у
циклотронима и речи недостатке који
постоје;
бетатрону и навести његове недостатке;
синхрофазотрону;
колајдеру.

- Поновити начин убрзавања честица у - Поновљају начин убрзавања

акцелераторима; честица у акцелераторима;
- Приказати слике или снимке или - Постављају питања.
симулације рада акцелератора;
 Посетите интернет страницу
https://home.cern/ .
Акцелератори
 Откриће протона
4
2𝐻𝑒 + 147𝑁 → 17
8𝑂 + 11𝑝
 Откриће неутрона
4
2𝐻𝑒 + 49𝐵𝑒 → 12
6𝐶 + 10𝑛
 Нуклеарна фузија у звездама
1
1𝑝 + 11𝑝 → 21𝐷 + 01𝑒 + 00𝜈𝑒
1
1𝑝 + 21𝐷 → 32𝐻𝑒 + 00𝛾
3
2𝐻𝑒 + 32𝐻𝑒 → 42𝐻𝑒 + 2 11𝑝
 Акцелератори:
 линеарни акцелератор
 циклотрон
 бетатрон
 синхрофазотрон
 колајдер
 Посетите интернет страницу https://home.cern/.

Наставна јединица: Фисија, ланчана реакција, нуклеарни реактор
Кроз вежбе истражити и утврдити нуклеарну фисију, ланчане

Циљ часа: реакције и нуклеарни реактор.

 Објасни нуклеарну фисију;
на крају часа:  Разуме разлоге за постовање ланчаних реакција;
 Разуме рад нуклеарних реактора.

Компјутер, виртуелне вежбе.

Нуклеарна фисија, нуклеарна фузија, ланчане реакције и
Кључни појмови: нуклеарни реактор.
ТОК ЧАСА


- Поновити нуклеарне реакције. - Понављају нуклеарне
реакције;
дискусију.

виртуелне вежбе; вежбе;
потенцијалних проблема;
 Нуклеарна фисија, ланчане реакције и - Активно учествују у
нуклеарни реактор: извођењу експеримента,
https://phet.colorado.edu/sims/cheerpj/nuclear- мењају параметре и бележе
physics/1.0.0-dev.4/nuclear-physics.html резултате;
- Анализирају
 Трансмутације – демонстарционе вежбе: експерименталне резултате.
https://www.vascak.cz/data/android/
physicsatschool/template.php?s=jadro_reakce&l=en
 Ланчане реакције, нуклеарни реактор,

нуклеарна фузија:
https://www.vascak.cz/data/android/
physicsatschool/template.php?s=jadro_rady&l=en
- На интернету се налази много примерених

истражити неке од понуђених.

 Урати 5 задатака из обласи Физика експеримента;
атомског језгра, по личном избору. - Постављају питања.
Фисија, ланчана реакција, нуклеарни реактор
𝐴 – мета
 Закон одржања енергије:
 Вежбе
 Нуклеарна фисија, ланчане реакције и нуклеарни реактор:

 Трансмутације – демонстарционе вежбе:

https://www.vascak.cz/data/android/physicsatschool/template.php?s=jadro_reakce&l=en
 Ланчане реакције - демонстарционе вежбе:

https://www.vascak.cz/data/android/ physicsatschool/template.php?s=jadro_rady&l=en
 Урати 5 задатака из обласи Физика атомског језгра, по личном избору.

Наставна јединица: Физика атомског језгра

природну радиоактивност, законе радиоактивног распада и
Циљ часа:
активност.

 Зна да су алфа и бета зрачење честичне природе, а гама
зрачење електромагнетне природе;
Очекивани исходи  Процени ред величине енергије алфа, бета и гама зрачења;
на крају часа:  Уочи да су алфа и бета распад најчешће праћени гама
зрачењем;
 Примени закон радиоактивног рапада на конкретне
проблемске и рачунске задатке.

Припремљени материјал.

Алфа распад, алфа зрачење, бета распади, бета зрачења, гама
распад, гама зрачење, константа распада, закон радиоактивног
распада, време полураспада, активност.
ТОК ЧАСА


- Поновити природну радиоактивност; - Понављају природну
- Поновити закон радиоактивног распада, радиоактивност, закон
време полураспада и активност. радиоактивног распада, време
полураспада и активност;
дискусију.

одабране задатке, а да ученици сугеришу и - Активно учествују идејама за
дају идеје за решавање; решавање проблема;
- На пример, могу се радити задаци из - Заједно са наставником
уџбеника који раније нису урађени; решавају задатке;
- Већ припремљене карактеристичне - Одговарају на постављена
задатке, како теоријске, тако и рачунске, питања и постављају питања.
радити на табли уз помоћ ученика;
- Водити рачуна о начину рада задатака, о
редоследу израде задатака, постављању
проблема и самом решавању;
- Бирати задатке средње тежине.

- Поновити идеје за решавање задатака који
су ученицима правили највеће проблеме; - Поновљају идеје за решавање
- Одговорити на питања ученика; задатака;
- Формативно оценити најуспешније - Постављају питања.
ученике;
на часу.
Физика атомског језгра
𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈

𝑁 = 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡
𝑁0 𝑙𝑛2
= 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡 → 𝑇 =
2 𝜆
𝑑𝑁
𝐴= → 𝐴 = 𝐴0 ∙ 𝑒−𝜆∙𝑡
𝑑𝑡
 Задаци
часу.


природну радиоактивност, законе радиоактивног распада,
Циљ часа:
активност.

Очекивани исходи  Зна да учене законе примени на конкретне примере;
на крају часа:  Анализира начине трансформације језгра.


зрачење, константа распада, закон радиоактивног распада, време
полураспада, активност.
ТОК ЧАСА


- Укратко поновити природну - Понављају природну
радиоактивност, закон радиоактивног радиоактивност, закон
распада и активност. радиоактивног распада и
активност;
дискусију.

одабране теже задатке, а да ученици - Активно учествују идејама за
сугеришу и дају идеје за решавање; решавање проблема;
- Већ припремљене карактеристичне - Заједно са наставником
задатке, како теоријске, тако и рачунске, решавају задатке;
ради на табли уз помоћ ученика; - Одговарају на постављена
- Задаци могу бити са такмичења Друштва питања и постављају питања.
физичара Србије, рецимо;
су ученицима правили највеће проблеме; - Поновљају идеје за решавање
- Одговорити на питања ученика; задатака;
- Формативно оценити најуспешније - Постављају питања.
ученике;
- Најавити проверу знања/контролну вежбу;
- Најавити презентовање пројекта;
на часу.

𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
𝑁 = 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡
𝑙𝑛2
𝑇=
𝜆
𝐴 = 𝐴0 ∙ 𝑒−𝜆∙𝑡
 Задаци
часу.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 104 – први предлог

Тип часа: Час обнављања и утврђивања.

природну радиоактивност, законе радиоактивног распада,
Циљ часа:
активност.

 Зна да учене законе примени на конкретне задатке.


распад, гама зрачење, константа распада, закон радиоактивног
распада, време полураспада, активност.
ТОК ЧАСА


- Укратко поновити природну - Понављају природну
радиоактивност, закон радиоактивног радиоактивност, закон
распада и активност. радиоактивног распада и
активност;
дискусију.
- Поделити ученике на групе (водити рачуна - Прате излагање наставника;

да су групе уједначени); - Активно учествују идејама за
- Унапред припремљене задатке поређати на решавање проблема;
сто; - Заједно са наставником
- Задаци су поређани према захтевности и решавају задатке;
нумерисани од 1 до 10; - Одговарају на постављена
- Тежину задатака прилагодити конкретном питања и постављају питања.
одељењу;
- Задаци се вреднују са бројем поена дупло
већим од редног броја;
- По један ученик из сваке групе долази до
стола са задацима и бира један задатак, не
обавезно по реду;
- Када група реши задатак, наставнику
доноси коначно решење у облику израза;
- Ако је решење тачно, тој групи се
додељује одговарајући број поена, ако
задатак није тачан група добија
негативних 10% од вредности задатка;
- Једна група има максимално три покушаја
да реши задатак;

- Оценом наградити најуспешнију групу; - Поновљају идеје за решавање
- Папириће са задацима поделити задатака;
ученицима, како би могли да задатке које - Постављају питања.
нису стигли да ураде на часу ураде за
домаћи задатак;
су ученицима правили највеће проблеме;
- Најавити писмену проверу знања за
следећи час;
- Сугерисати ученицима да после школе
размене идеје и решења рађених задатака;
 Поновити теорију и
карактеристичне задатке из области
Физика атомског језгра.

𝐴 𝐴−4
𝑍𝑋 → 𝑍−2𝑌 + 42𝛼
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 01𝑒 + 00𝜈
𝐴
𝑍𝑋 → 𝐴
𝑍+1𝑌 + −10𝑒 + 00𝜈̅
𝐴
𝑍𝑋 + −10𝑒 → 𝐴
𝑍−1𝑌 + 00𝜈
𝑁 = 𝑁0 ∙ 𝑒 −𝜆∙𝑡
𝑙𝑛2
𝑇=
𝜆
𝐴 = 𝐴0 ∙ 𝑒−𝜆∙𝑡
 Задаци
 Поновити теорију и карактеристичне задатке из области Физика
атомског језгра.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 104 - други предлог или
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 105 – први предлог

Наставна Квантна теорија атома
Наставна јединица: Примена радиоактивног зрачења
Тип часа: Час утврђивања.
Утврдити степен усвојености знања из области Физика атомског

Циљ часа: језгра.

 Зна да искористи законе и везе између физичких величина
Очекивани исходи за решавање теоријских и рачунских задатака;
 Закључи шта није добро савладао.
Наставне методе: Контролна вежба.
Наставна средства: Припремљени материјал.

Облици рада: Индивидуални.
Математика.
зрачења, бета честице, гама распад, гама зрачење, константа
Кључни појмови: радиоактивног распада, закон радиоактивног распада, време
полураспада, активност, нуклеарне реакције, радиоактивни низ.
ТОК ЧАСА

- Одговорити на питања ученика, ако их има - Постављају питања око

и ако и после допунских часова има потенцијалних нејасноћа;
нејасноћа. - Припремају потребна
средства за самосталан рад
(папир, оловка, калкулатор).
- Надгледати рад ученика. - Ученици самостално раде

задатке и одговарају на
питања писменим путем.

- Покупити ученичке радове; - Дискутују задатке са провере

- Задати домаћи задатак: знања;
 Наведите елементарне честице за - Размењују идеје за решење
које сте чули. задатака које су радили;
Примена радиоактивног зрачења
 Контролна вежба
 Наведите елементарне честице за које сте чули.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 105 – други предлог

Наставна Квантна теорија атома
Наставна јединица: Примена радиоактивног зрачења
Тип часа: Пројекат.
Упознавање ученике са применом радиоактивног зрачења.

Циљ часа:
Очекивани исходи  Зна да зрачење не мора бити само штетно о човека;
на крају часа:  Разуме примене радиоактивног зрачења.


Медицина, математика, биологија.
Кључни појмови: Радиоактивно зрачење.
ТОК ЧАСА


задатка, формативно вреднујући средства за рад;
- Поновити особине радиоактивног зрачења; - Поновљају особине
- Поновити начине заштите од радиоактивног зрачења;
радиоактивног зрачења. - Поновљају начине заштите од
радиоактивног зрачења;
дискусију.
- Пошто се група ученика која је радила - Прате излагање ученика који

пројекат више пута консултовала са су радили пројекат;
наставником око израде пројекта, пројекат - Одговарају на постављена
је спреман; питања;
- Наставник прати излагање ученика; - Дискутују о примерима
- По потреби сугерише, али се труди да не примене радиоактивног
ремети излагање и концепцију излагања зрачења;
ученика; - Постављају питања.
- Аутори пројекта, који су сада наставници,
разложно и аргументовано излажу
примере примене радиоактивног зрачења;
- Показују видео записе, слике, симулације;
- Постављају питања осталим ученицима;
- Одговарају на потенцијална питања.
- Аутори пријектта са свим ученицима - Поновљају примере примене

понављају примере примене радиоактивног зрачења.
радиоактивног зрачења;
- Оцените ауторе пројекта;
 Наведите елементарне честице за
које сте чули.
Примена радиоактивног зрачења
 Особине радиоактивног зрачења
 Заштита од радиоактивног зрачења
 Пројекат
 Наведите елементарне честице за које сте чули.

7 Fizika Atomskog Jezgra PDF

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

7 Fizika Atomskog Jezgra PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Наставна тема:

7. Физика атомског језгра

Ово је предлог расподеле наставног градива по часовима:

3. Дефект масе и енергија везе језгра

4. Дефект масе и енергија везе

5. Нуклеарне силе. Модели језгра

6. Природна радиоактивност. Алфа распад

7. Природна радиоактивност. Алфа распад

8. Природна радиоактивност. Бета распад

10. Алфа распад. Бета распад

11. Природна радиоактивност

12. Закон радиоактивног распада

13. Закон радиоактивног распада

14. Интеракција алфа и бета зрачења са супстанцом и заштита од зрачења

15. Интеракција гама зрачења са супстанцом и заштита од зрачења

16. Пролазак алфа, бета и гама кроз материјале

17. Природна радиоактивност

18. Детекција, дозиметрија и заштита од зрачења

19. Нуклеарна енергетика

20. Фисија и фузија

21. Примери нуклеарних реакција

22. Радиоактивни низови. Нуклеарне реакције

24. Фисија, ланчана реакција, нуклеарни реактор

25. Физика атомског језгра

26. Физика атомског језгра

27. Физика атомског језгра

28. Примена радиоактивног зрачења

2.ФИ.1.5.2. Описује основне појаве у микросвету, емисију и апсорпцију фотона,

2.ФИ.1.5.5. Препознаје опасност од електромагнетног и радиоактивног зрачења;зна

2.ФИ.2.5.3. Објашњава појаве: фотоефекат, радиоактивност, трансмутација елемената,

2.ФИ.2.5.4. Објашњава основне моделе у атомској физици, Борове нивое енергије,

2.ФИ.2.5.6. Познаје закон апсорпције зрачења при проласку кроз материјале.

2.ФИ.3.5.2. Анализира појаве: фотоефекат, Комптонов ефекат, радиоактивност,

 Kористи научни језик за описивање физичких појава;

Средњи ниво (поред већ наведеног на основном нивоу)

 Са становишта тежње ка стабилнијем стању објасни постојање разлике између масе

Напредни ниво (поред већ наведеног на основном и средњем нивоу)

 Објасни начин напуштања алфа честице из језгра;

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обраде.

Циљ часа: Извести закључке о саставу и димензијама атомског језгра.

Наставне методе: Дијалошка.

Облици рада: Фронтални.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (25 минута)

- Поновити да је пречник језгра десeтинама - Прате излагање наставника;

Завршни део часа (10 минута)

 Састав атомског језгра:

 Димензије атома ~10−10

 Димензије језгра ~10−15 𝑚 − 10−14 𝑚

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Вежба.

Циљ часа: Утврдити састав и димензије језгра кроз вежбе.

Наставне методе: Дијалошка.

Облици рада: Групни.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (25 минута)

- На неком, по личном избору, сајту урадити - Истражују погодне доступне

Завршни део часа (10 минута)

- Извести закључке експерименталног рада; - Размењују искуства са часа;

Направи атом - вежба

 Састав атомског језгра: