Professional Documents
Culture Documents
Квантна механика
С Википедије, слободне енциклопедије
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 1/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Већ 1838. године Мајкл Фарадеј проналази катодне зраке. Ове студије пропраћене су
изјавом Густава Кирхофа из 1859. године о зрачењу црног тела, такође предлогом Лудвига
Болцмана да стање енергије физичких система може бити дискретно, те на крају и квантном
хипотезом Макса Планка из 1900. године.[6] Планкова хипотеза да се енергија зрачи и
апсорбује у дискретним "порцијама" (односно квантима) се врло прецизно поклапа са
посматраним шаблоном зрачења црног тела.
Вилхелм Вин, 1896. године емпиријски утврђује Винов закон о прерасподели зрачења црног
тела. Лудвиг Болцман долази до истих закључака независно, разматрајући Максвелове
једначине. Међутим, то је важило само у случају високих фреквенција. Касније, Планк
исправља овај модел користећи Болцманову статистичку интерпретацију термодинамике и
предлаже Планков закон, који води ка развијању квантне механике.
Пратећи Планкова решења из 1900. године о зрачењу црног тела (објављена 1859. године),
Алберт Ајнштајн 1905. године образлаже квантно засновану теорију која објашњава
фотоелектрични ефекат (објављен 1887). У периоду око 1900. до 1910. године, атомистика и
честична теорија светлости широм су прихваћене као научне чињенице. Ове теорије могу се
приказати као квантне теорије материје и електромагнетног зрачења.
Артур Комптон, сер Чандрасекхара Венката Раман и Питер Земан су били први научници
који су проучавали квантни феномен, такође, имена ових научника налазе се у именима
квантних ефеката. Роберт Ендру Миликен је експериментално проучавао фотоелектрични
ефекат из чега је Алберт Ајнштајн извео теорију. У исто време, Нилс Бор развија теорију
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 2/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
атомске структуре, коју је касније експериментално потврдио Хенри Мозли. Питер Деби,
1913. године врши допуну ове теорије уводећи елиптичне орбите, концепт који је већ
представио Арнолд Зомерфелд.[7] Ова фаза је још позната и као стара квантна теорија.
Како је Планк тврдио, енергија зрачења (Е) је сразмерна фреквенцији (ν-чита се "ни"),
односно:
Ајнштајн је даље развијао своју теорију како би показао да електромагнетни талас, као што
је светлост, може такође да се опише као честица (која је касније названа фотон), уз помоћ
дискретног кванта енергије који је зависио од своје фреквенције.
Темељи квантне механике успостављени су током прве половине 20. века од стране
следећих научника: Макс Планк, Нилс Бор, Вернер Хајзенберг, Луис де Број, Артур
Комптон, Алберт Ајнштајн, Ервин Шредингер, Макс Борн, Џон фон Нојман, Пол Дирак,
Енрико Ферми, Волфганг Паули, Макс фон Лауе, Фримен Дајсон, Дејвид Хилберт, Вилхелм
Виен, Сатиендра Нат Бозе, Арнолд Сомерфилд и други.
У средњим двадесетим годинама 20. века, развој квантне механике постаје стандардна
формулација атомске физике. У лето 1925. године, Бор и Хејзенберг су објавили резултате
који су затворили стару квантну теорију. За разлику од њиховог честичног понашања у
одређеним процесима и мерењима, квант светлости постаје познат под именом фотон. Из
Ајнштајнових једноставних постулата настају гомиле разних дебата, теоретисања и
тестирања. Тако је искрсло цело поље квантне физике, где се и даље напредује у прихватању
истог на петој Солвејској Конференцији из 1927. године.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 3/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Етимолошко значење речи quantum потиче из латинског језика и значи "колико велико"
или "колико много"[10]. Откриће да су честице дискретни пакети енергије са таласном
карактеристиком доводи до развијања гране физике која се данас бави атомским и
субатомским системима, а коју данас називамо квантна механика. Она даје математички
оквир многим гранама физике и хемије, узимајући у обзир и физику чврстог стања, атомску
физику, молекуларну физику, рачунарску физику, рачунарску хемију, квантну хемију,
физику честица, нуклеарну хемију и нуклеарну физику. Неки фундаментални аспекти ове
теорије се и дан данас изучавају и развијају.
Квантна механика је пре свега развијена како би обезбедила боља објашњења и описе атома,
а посебно разлика у спектрима зрачења светлости емитоване од стране различитих изотопа
истих хемијских елемената, као и субатомских честица. Укратко, квантна механика је успела
дати одговоре на проблеме где класична механика и електромагнетизам нису могли.
Увод
Израз квант (од латинског quantum (множина quanta) = количина, мноштво, свота, износ,
део) односи се на дискретне јединице које теорија приписује извесним физичким
величинама као што су енергија и момент импулса (угаони момент) атома као што је
показано на слици. Откриће да таласи могу да се простиру као честице, у малим
енергијским пакетима који се називају кванти довело је до појаве нове гране физике која се
бави атомским и субатомским системима а коју данас називамо Квантна механика. Темеље
квантној механици положили су у првој половини 20. века Вернер Хајзенберг, Макс Планк,
Луј де Број, Нилс Бор, Ервин Шредингер, Макс Борн, Џон фон Нојман, Пол Дирак, Алберт
Ајнштајн, Волфганг Паули и бројни други познати физичари 20. века. Неки базични
аспекти квантне механике још увек се активно изучавају.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 4/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Теорија
Постоје бројне математички еквивалентне формулације квантне механике. Једна од
најстаријих и најчешће коришћених је трансформациона теорија коју је предложио Пол
Дирак а која уједињује и уопштава две раније формулације, матричну (коју је увео Вернер
Хајзенберг) [12] и таласну (коју је формулисао Ервин Шредингер).
Математичка формулација
Унутрашњи производ два вектора стања је комплексан број познат као амплитуда
вероватноће. Током мерења, вероватноћа да систем пређе из датог почетног стања у дато
крајње стање је одређена квадратом норме амплитуде вероватноће. У координатној
репрезентацији густина вероватноће да се систем нађе у одређеној тачки у тренутку
дата је са:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 5/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Примене
Квантна механика успева изванредно успешно да објасни бројне физичке појаве у природи.
На пример особине субатомских честица од којих су сачињени сви облици материје могу
бити потпуно објашњене преко квантне механике. Исто, комбиновање атома у стварању
молекула и виших облика организације материје може се доследно објаснити применом
квантне механике из чега је израсла квантна хемија, једна од дисциплина физичке хемије.
Релативистичка квантна механика, у принципу, може да објасни скоро целокупну хемију.
Другим речима, нема појаве у хемији која не може да буде објашњена квантномеханичком
теоријом.
Примене у електроници
Многи електронски уређаји обављају своје функције користећи Тунел ефекат. Квантна
механика проналази примену и у најобичнијем светлосном прекидачу. Заправо, прекидач
не би могао да ради да се не врши тунеловање електрона кроз слој оксидације на металној
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 6/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
контактној површини. Флеш меморија (USB меморијски чип) такође користи Тунел ефекат
да би се избрисала меморија.
Примене у Криптографији
Квантно рачунарство
Квантна теорија
Квантна теорија такође обезбеђује прецизне описе за претходно наведене али необјашњене
феномене, као што је зрачење црног тела и орбитална стабилност електрона у атому. Такође
даје увид у рад различитих биолошких система, укључујући и рецепторе мириса и
протеинске структуре.[14] Али ипак класична физика може често дати боље апроксимације
резултата неголи што то може квантна механика и то када имамо велики број честица или
велике квантне бројеве. Како су квантне формуле много једноставније и лакше за
рачунарско обрађивање, класичне апроксимације се користе и преферирају када је систем
довољно велики тако да се ефекат квантне механике занемарује.
Филозофске последице
Због бројних резултата који противурече интуицији квантна механика је од самог
заснивања иницирала бројне филозофске дебате и тумачења. Протекле су деценије пре него
што су били прихваћени и неки од темеља квантне механике попут Борновог тумачења
амплитуде вероватноће.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 7/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Алберт Ајнштајн, као један од оснивача квантне теорије, није прихватио неке од
филозофских или метафилозофских тумачења квантне механике као што је одбијање
детерминизма. Он је цитиран на следећи начин, "Бог се не игра коцкама".[15] Он је одбио
концепт да стање физичког система зависи од експерименталних споразума за процесе
мерења. Он је држао до тога да се стање природе јавља по свом нахођењу, без обзира да ли
се опажа или на који начин се може опазити. Са те тачке гледишта он је подржан тренутно
прихваћеном дефиницијом квантног стања, која остаје инваријантна произвољним избором
конфигурације простора за његову репрезентацију.
Историја
Да би објаснио спектар зрачења које емитује црно тело Макс Планк је 1900. године увео
идеју о дискретној, дакле, квантној природи енергије. Да би објаснио фотоелектрични
ефекат Ајнштајн је постулирао да се светлосна енергија преноси у квантима који се данас
називају фотонима. Идеја да се енергија зрачења преноси у порцијама (квантима)
представља изванредно достигнуће јер је тиме Планкова формула зрачења црног тела
добила коначно и своје физичко објашњење. Године 1913. Бор је објаснио спектар
водониковог атома, опет користећи квантизацију овог пута и угаоног момента. На сличан
начин је Луј де Број 1924. године изложио теорију о таласима материје тврдећи да честице
имају таласну природу, употпуњујући Ајнштајнову слику о честичној природи таласа.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 8/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Види још
Поларизација фотона Квантна теорија поља
Квантна хемија Теоријска хемија
Квантни рачунари Квантна медицина
Квантна електроника
Референце
1. „Todd's Quantum Intro” (https://notendur.hi.is/hj/QuantumMechanics/quantum.html).
notendur.hi.is. Приступљено 2019-09-26.
2. „Quantum Physics” (https://web.archive.org/web/20160510214019/http://abyss.uoregon.edu/~j
s/cosmo/lectures/lec08.html). abyss.uoregon.edu. Архивирано из оригинала (http://abyss.uor
egon.edu/~js/cosmo/lectures/lec08.html) 10. 05. 2016. г. Приступљено 2019-09-26.
3. Bruus, Henrik. (2004). Many-body quantum theory in condensed matter physics : an
introduction (https://www.worldcat.org/oclc/56640205). Flensberg, Karsten. Oxford: Oxford
University Press. ISBN 9780198566335. OCLC 56640205 (https://www.worldcat.org/oclc/5664
0205).
4. Matson, John. "What is Quantum Mechanics Good for?".Scientific American. Приступљено
18. 05 2016.
5. Max Born & Emil Wolf, Principles of Optics, 1999, Cambridge University Press
6. Mehra & Rechenberg 1982
7. E Arunan (2010). "Peter Debye" (http://www.ias.ac.in/resonance/Volumes/15/12/1056-1059.pd
f) (PDF). Resonance (journal). Indian Academy of Sciences. 15 (12).
8. Kuhn, T. S. . Black-body theory and the quantum discontinuity 1894-1912. . Oxford: Clarendon
Press. 1978. ISBN 978-0-19-502383-1.
9. Kragh, Helge (1 December 2000), Max Planck: the reluctant revolutionary (http://physicsworld.
com/cws/article/print/373) Архивирано (https://web.archive.org/web/20120401221617/http://ph
ysicsworld.com/cws/article/print/373) на сајту Wayback Machine (1. април 2012),
PhysicsWorld.com
10. "Quantum - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary" (http://www.merria
m-webster.com/dictionary/quantum). Merriam-webster.com. Приступљено 2012-08-18.
11. Gerlich, S. et al. Quantum interference of large organic molecules. Nat. Commun. 2:263
doi:10.1038/ncomms1263 (https://doi.org/10.1038%2Fncomms1263) (2011).
12. Улога Макса Борна била је умањена, нарочито пошто је Хајзенберг добио Нобелову
награду за стварање квантне механике 1932. године. Биографија Макса Борна из 2005.
детаљно описује његову улогу у стварању матричне механике. То је и сам Хајзенберг
признао 1950. године у раду посвећеном Максу Планку. Видети: Nancy Thorndike
Greenspan, “The End of the Certain World: The Life and Science of Max Born (Basic Books)
(2005). pp. 124—128, and 285 - 286.
13. Von Neumann, John, and ROBERT T. BEYER. Mathematical Foundations of Quantum
Mechanics: New Edition. Edited by Nicholas A. Wheeler, NED - New edition ed., Princeton
University Press, 2018. JSTOR, www.jstor.org/stable/j.ctt1wq8zhp.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 9/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
14. Anderson, Mark (2009-01-13). "Is Quantum Mechanics Controlling Your Thoughts? |
Subatomic Particles" (http://discovermagazine.com/2009/feb/13-is-quantum-mechanics-control
ling-your-thoughts/article_view?b_start:int=1&-C). DISCOVER Magazine. Приступљено 2012-
08-18
15. Harrison 2000, стр. 239.
16. The Davisson-Germer experiment, which demonstrates the wave nature of the electron (http://
hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/quantum/davger2.html)
Литература
Harrison, Edward (2000). Cosmology: The Chester, Marvin (2003). Primer of Quantum
Science of the Universe (https://books.googl Mechanics (https://archive.org/details/primer
e.com/books?id=kNxeHD2cbLYC&pg=PA23 ofquantumm0000ches). 1987, John Wiley,
9). Cambridge University Press. стр. 239. N.Y. ISBN 978-0-486-42878-9.
ISBN 978-0-521-66148-5. Hagen Kleinert, Path Integrals in Quantum
Mehra, J.; Rechenberg, H. (1982). The Mechanics, Statistics, Polymer Physics, and
historical development of quantum theory. Financial Markets, 3th edition, World
New York: Springer-Verlag. ISBN 978-0- Scientific (Singapore, 2004)
387-90642-3. Griffiths, David J. (2004). Introduction to
Слободан Мацура, Јелена Радић-Перић, Quantum Mechanics (2nd ed.). Prentice
АТОМИСТИКА, Факултет за физичку Hall. ISBN 978-0-13-805326-0.
хемију Универзитета у Београду/ Mackey, George (2004). The mathematical
Службени лист, Београд, 2004. (стара foundations of quantum mechanics. Dover
квантна теорија и већина утемељивачких Publications. ISBN 978-0-486-43517-6.
експеримената) Omnes, Roland (1999). Understanding
Пол Дирак, The Principles of Quantum Quantum Mechanics (https://archive.org/det
Mechanics (1930) ails/understandingqua00omne). Princeton
Griffiths, David J. (1995). Introduction to University Press. ISBN 978-0-691-00435-8.
Quantum Mechanics. Prentice Hall. J. Џон фон Нојман, Mathematical
ISBN 978-0-13-111892-8. Foundations of Quantum Mechanics,
Ричард Фејнман, Robert B. Leighton and Princeton University Press, 1955.
Matthew Sands (1965). The Feynman H. Weyl, The Theory of Groups and
Lectures on Physics, Addison-Wesley. Quantum Mechanics, Dover Publications
Hugh Everett, Relative State Formulation of 1950.
Quantum Mechanics, Reviews of Modern Max Jammer, "The Conceptual
Physics vol 29, (1957) pp. 454–462. Development of Quantum Mechanics"
Bryce DeWitt, R. Neill Graham, ур. (1973). (McGraw Hill Book Co., 1966)
The Many-Worlds Interpretation of Quantum Gunther Ludwig, "Wave Mechanics"
Mechanics (https://archive.org/details/many (Pergamon Press. ). 1968. ISBN 978-0-08-
worldsinterp0000dewi). Princeton Series in 203204-5.
Physics, Princeton University Press.
Albert Messiah, Quantum Mechanics (Vol.
ISBN 978-0-691-08131-1. I), English translation from French by G. M.
Albert Messiah, Quantum Mechanics, Temmer, fourth printing 1966, North Holland,
English translation by G. M. Temmer of John Wiley & Sons.
Mécanique Quantique, 1966, John Wiley Eric R. Scerri, The Periodic Table: Its Story
and Sons, vol. I, chapter IV, section III.
and Its Significance, Oxford University
Ричард Фејнман (Richard P. Feynman), Press, 2006.
QED: The Strange Theory of Light and
Matter
Спољашње везе
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 10/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Опште везе:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 11/12
12.5.23. 10:17 Квантна механика — Википедија
Медији:
Филозофија:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квантна_механика&oldid=25716699”
https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика 12/12