Релативистичка физика 1

ФИЗИКА
4 СМ, 2020/2021.
нaставник: Немања Момчиловић
nemanja.momcilovic@prvagimnazija.edu.rs
Тема 1: Релативистичка физика
Чиме ћемо се бавити у овој теми:
Постулати Специјалне теорије релативности (СТР) и

Лоренцове трансформације.
Релативистички карактер дужине и времена –
контракција дужине, дилатација времена, сабирање
брзина; гранични карактер брзине светлости и
релативистички интервал.
Релативистички импулс и енергија.
Закони кретања и Закони одржања у СТР.
Појам о Општој теорији релативности (ОТР).
Релативистичка физика
По завршетку четвртог разреда, а везано за градиво обрађено у овој теми, ученик ће
бити у стању да:
Формулише Постулате СТР и објашњава релативистичке ефекте:
 да целовиту слику о Њутновим законима механике у инерцијалним системима;
 опише Мајкелсон-Морлијев оглед и интерпретира његов резултат у светлу дотадашње физике;
 наведе постулате СТР и објасни њихов физички смисао;
 наведе Лоренцове трансформације и упореди их са Галилејевим;
 изведе формуле за контракцију дужине и дилатацију времена, интерпретира њихов физички
смисао и објасни схватање простора и времена у СТР;
 изведе релативистички закон слагања брзина, уз објашњење физичког смисла и упореди га са
нерелативистичким;
 објасни појам и врсте релативистичког интервала и физичку суштину и последице граничног
карактера брзине светлости.
Релативистичка физика
Повезује релативистички импулс и енергију са масом: - врло лоше формулисан
исход!!!
 наведе релативистичке изразе за импулс и енергију и одговарајуће трансформације и
објасни физички смисао релативистичког динамичког закона;
 интерпретира еквиваленцију масе и енергије кроз конкретне примере;
 примени Законе одржања импулса и енергије на процесе судара и расејања;
 опише физичку суштину Постулата ОТР и њено виђење гравитације.
Као и:
 повеже нерелативистичку и релативистичку механику у јединствену физичку целину;
 решава квалитативне и квантитативне проблеме различитог степена сложености, везане
за релативистичку кинематику и динамику, јасно и прецизно изрази идеју, објасни
поступак решавања и анализира добијене резултате; у решавању проблема користи
адекватан математички апарат (диференцијални и интегрални рачун, матрице);
 анализира примере из свакодневног живота на које се примењују законитости везане за
релативистичку физику и који потврђују значај физике за разумевање природних појава
и развој природних наука и технологије.
1.1. Релативистичка кинематика.
1.1.1. Галилеј-Њутнова механика, Максвелов
електромагнетизам и Мајкелсон-Морлијев експеримент.
Пре него што кренемо са релативистиком, неопходно је подсетити се основних
кинематичких елемената.
 Материјална тачка је тело чији се облик, димензије и структура могу
занемарити у датом кретању.
 Кретање тела је промена положаја у времену – увек се дефинише у односу на
неко друго- тзв. референтно тело, јер зависи у односу на шта се посматра (сва
кретања су релативна!)
 Референтно тело + координатни систем = референтни систем (систем

референције). Ми ћемо, за сад, користити Декартов десни правоугли
x , e y , ez 
  
e
 
   систем. Ортове у систему ћемо обележавати са
координатни
i , j, k
или са . Други термин који ћемо користити за референтни систем јесте
посматрач.
 Подразумева се да постоји начин на који се мери координата сваке тачке у
систему. Такође, у свакој тачки система постоји тзв. часовник – периодични
процес који служи за мерење времена. Сви часовници у датом систему морају
бити међусобно синхронизовани (да показују исто).
 Положај материјалне тачке се у односу на датог посматрача
дефинише вектором положаја (радијус-вектором):
   
r  xex  yey  zez
Уређена тројка  x, y, z  представља координате тачке. При
кретању, врх овог вектора описује линију која се зове путања.
Зависност вектора положаја од времена назива се коначна
(параметарска) једначина кретања (време третирамо као обичан
параметар). Ако то знамо – знамо све што кинематика тачке може
дати. Може се изразити и у скаларном облику, преко зависности
координата од времена:
 x  x(t )
  
r  r (t )   y  y (t )
 z  z (t )

Погледајте како то изгледа у простору (вектори се често означавају
масним словима уместо стрелицом; М је материјална тачка, О –
координатни почетак):
Положај материјалне тачке Путања материјалне тачке

Брзина материјалне тачке је промена њеног положаја у јединици
времена – први извод вектора положаја по времену (временске
изводе ћемо обележавати и тачком):

 dr 
v r
dt
Ако брзину напишемо преко њених пројекција на осе система,
   
v  vx ex  v y ey  vz ez , добићемо:
dx dy dz
vx   x , v y   y , vz   z
dt dt dt
Правац брзине је тангента на путању у датој тачки, а смер се
поклапа са смером кретања.
Промена брзине мат.тачке у јединици времена – први извод брзине
по времену, односно други извод радијус-вектора по времену -
назива се убрзање материјалне тачке:
 
 dv  d 2 r 
a v  2 r
dt dt
Изражено преко одговарајућих пројекција на осе система,
   
a  ax ex  a y ey  az ez , имамо:
dvx d2x dv y d2 y dvz d2z
ax   v x  2  x, a y   v y  2  y , az   v z  2  z
dt dt dt dt dt dt
Убрзање се у свакој тачки путање може разложити на две компоненте:
- тангенцијалну, у правцу тангетне на путању, која описује промену
интензитета брзине и нормалну – дуж нормале на тангенту ка центру
кривине путање, која описује промену правца брзине.
На сликама су приказани брзина и убрзање мат. тачке у тзв.
 
природном координатном систему (  и n су ортови тангенте и
нормале у датој тачки путање):
Погледајте:
https://www.youtube.com/watch?v=LQNC7klG0F8
А посебно се треба подсетити и основних динамичких елемената и закона:
 Маса тела је мера његових инерцијалних и гравитационих особина
(инертност – својство тела да се опире промени стања кретања).
У механици, маси тела се приписују следеће особине:
1) маса сваког тела је позитивни скалар, m  0
2) маса тела је апсолутна – иста за све посматраче, независно од њиховог
кретања у односу на дато тело; ако је m маса тела у неком систему Ѕ, а m
маса тела у неком другом систему Ѕ’, важи m  m
3) маса је адитивна – ако се неко тело или систем састоји од n делова, при
чему i-ти део има масу mi , онда је укупна маса тела (система):
n
m   mi
i 1
Ако имамо тело у чијој запремини је маса распоређена
непрекидно, онда се маса тог тела изражава овако:
m   dm    dV
V
при чему је dm маса елементарно малог делића тела, запремине dV
око тачке тела где му је густина  ;
4) ако се тело или систем у сваком тренутку времена састоји од
истих делова, онда важи Закон одржања масе – маса се не мења у
времену:
dm
m  const  0
dt
 Импулс тела је, по дефиницији, производ масе и брзине тела
(застарели и инжењерски термин је количина кретања):
 
p  mv
 Сила,  , је мера узајамног деловања тела. За силу важи
F
Принцип суперпозиције: укупна (резултујућа) сила која делује на
тело једнака је збиру свих сила које делују на то тело:
 
F   Fi
i
У основи Галилеј-Њутнове механике леже три фундаментална
Њутнова закона динамике:
1. Први Њутнов закон – Закон инерције:
Ако је резултујуће деловање других тела (околине) на уочено
тело једнако нули, онда то тело или мирује или се креће
равномерно праволинијски.
У том случају, коначна једначина кретања тела се добија на
у почетном тренутку времена t0 положај
следећи начин: ако је
 
тела r0 , а важи v  const , имамо, уз коришћење почетног
услова: 
dr
       
v  dr  vdt   dr   vdt  v  dt  r (t )  vt  C
dt
    
r (t  t0  0)  r0  r (t )  r0  vt
2. Други Њутнов закон – Закон силе:

Ако је F резултујућа сила интеракције неког тела и околине, онда
важи да је та сила једнака временској промени импулса тела –
првом изводу импулса по времену:
 dp 
F  p
dt

 d  mv  dm  
dv dm  
Одавде добијамо: F  vm  v  ma
dt dt dt dt
Ако се маса не мења с временом, онда је dm  0

dt
па из Другог Њутновог закона добијамо једначину кретања тела
сталне масе:
 
F  ma

p
Ако је у почетном тренутк у t0 импулс тела био 0 , а у крајњем
тренутку t импулс тела је p , онда се промена импулса тела
  
p  p  p0
у току временско г интервала t  t  t0 добија на следећи
начин (ова промена импулса се зове импулс силе; инжењери ову
промену зову импулс):
 
p t
dp      
dt
 F  dp  Fdt   dp  p   Fdt

po t0
За тело сталне масе на које не делује никаква сила (или је

 
резлутујућа сила једнака нули), F  0 , из Другог Њутновог закона

директно следи v  const , односно добијамо Први Њутнов закон
као последицу Другог.
 Зашто је Њутну онда експлицитно био потребан први закон, ако га
може добити из Другог, као непосредну последицу? И још га је
“ставио “ на прво место!
3. Трећи Њутнов закон – Закон акције и реакције:

При узајамном деловању два тела (тела 1 и 2) сила F1,2 којом прво
тело делује на друго (сила акције) има исти интензитет и правац, а

супротан смер од силе F2,1 којом друго тело делује на прво (силе
реакције):  
F1,2   F2,1
При томе су силе акције и реакције исте природе и настају и
ишчезавају истовремено. Да ли се могу поништити?
• Из ког општег закона физике можете добити Трећи Њутнов закон?
Одговор на питање зашто Њутну треба први закон када га може
извести из другог је тај што Њутнови закони у овом облику важе само
у посебној врсти референтних система – инерцијалним
референтним системима. Наиме, све до почетка ХХ века сматрало се
да постоји неки апсолутно непокретни систем референције, везан
за неку тачку у свемиру. Простор у њему је тзв. апсолутни простор.
Сваки други референтни систем који у односу на апсолутни систем
мирује или се креће равномерно праволинијски је такође
инерцијалан. Битна карактеристика инерцијалних система је да је
простор у њима хомоген и изотропан, а време хомогено.
Хомогеност простора значи еквивалентност свих тачака у њему,
изотропност простора значи еквивалентност свих праваца у њему, а
хомогеност времена значи еквивалентност свих временских тренутака
(нема издвојених тачака и праваца у простору и тренутака у времену).
 Појмови хомогености и изотропности могу да буду збуњујући, као
и покушај објашњења ових особина простора и времена у
инерцијалним системима. Истражите ако вам није ово најјасније и
ако вас занима нешто више о овим појмовима.
Ако се неки систем, у односу на дати инерцијални, креће убрзано
(нпр. лифт који слободно пада или Земља која равномерно
ротира), он се зове неинерцијални систем. У њему не важи Први
Њутнов закон! Нађите пример којим ово доказујете! А да бисмо
“спасли” Други Њутнов закон, морамо да ”убацимо” непостојећу
ствар – инерцијалне силе (силе који нису мера интеракције, већ
последица убрзаног кретања система).
• Покажите да у неинерцијалним системима не важе особине
хомогености и изотропности простора и хомогености времена!
Очигледно је да постоји бесконачно инерцијалних система.
Логично се намеће следеће питање: да ли Њутнови закони (и
остали закони механике) мењају облик при преласку из једног
инерцијалног система у други – тј. да ли имају исти облик за све
инерцијалне посматраче или не?
Да бисмо одговорили на ово питање, прво морамо дефинисати

догађај у физици. То је појава локализована у простору и времену
– одређена положајем и тренутком свог дешавања у датом систему,
уређеном четворком реалних бројева  r, t    x, y, z, t  (не заборавите
да користимо Декартов систем). Сада треба истражити како један
исти догађај “виде” различити инерцијални посматрачи.
У том циљу ћемо посматрати два инерцијална система; систем Ѕ,
 на систем Ѕ креће
који мирује и систем Ѕ’, који се у односу
равномерно праволинијски брзином u (на слици су вектори
представљени болдираним словима уместо стрелицом изнад
слова!). У почетном тренутку њихови координатни почеци су се
поклапали, О=О’.
Тачком је означен догађај, чије су просторно-временске
координате у овим системима:

S :  r , t    x, y , z , t 

S ' :  r , t    x, y , z , t  
t0  t0  0
уз почетни услов: О=О’ у .
Ево и слике која ово илуструје:
Видимо да је за време t
координатни почетак О’
система
 Ѕ’ направио померај
OO '  utу односу на О.
Са слике се види да важи:
     
r  ut  r  , односно r   r  ut . Имплицитно се подразумева
здраворазумска ствар: време тече исто у свим системима, невезано за
t  t 
њихово релативно кретање: .
Релације које повезују координате истог догађаја за два различита
инерцијална
 посматрача, од којих се један у односу на други креће
брзином u , зову се Галилејеве трансформације:
x  x  ux t
  
r   r  ut  y  y  u yt


t t  z   z  uz t
t  t
   
u  u x e x  u y e y  u z ez
при чему је брзина .
t  t
Битно је још једном нагласити да се релација имплицитно
подразумевала – здрав разум и искуство нам налажу да време тече
независно од тога ко га мери – исто за посматраче у било ком
систему референције!
Нека сада уместо догађаја посматрамо неку материјалну тачку. Утренутку 
у односу t  систем Ѕ та тачка има брзину
t на v  drнаdt
, а у односу
 
систем Ѕ’ иста та тачка тад има брзину . v  dr  dt
  
Кренимо од релације r  r   ut и диференцирајмо је по времену, знајући

да је брзина константна. u Имамо:
 
dr dr     
  u, односно v  v  .u
dt dt
Добили смо класичан (Галилејев) Закон сабирања брзина: брзина
тачке у односу на непокретни систем једнака је збиру брзине те тачке у
односу на покретни систем и брзине покретног у односу на непокретни
систем (то је релативна брзина). Одавде је
  
v  v  u
Кренимо сада од Закона сабирања брзина и диференцирајмо
 њега по
времену, уз исти услов константности брзине , даu бисмо видели
каква је веза
 између
 убрзања материјалне тачке у односу на систем
  Ѕ,
a  dv dt a  dv dt

  , и убрзања тачке у односу на систем Ѕ’
,
dv dv 
 0
dt dt ,
 

односно a  a . Дакле, убрзање тачке је исто за оба посматрача!
Ако сад тело кога ова мат.тачка представља има сталну масу, а знамо
да за масу важи да је иста за у свим
 референтним
 системима,
m  m ma   ma
, добићемо да важи:
односно:  
F  F
Добијамо да је резултујућа сила која делује на тело иста у оба система!
Дакле, у овом случају Други Њутнов закон има исти облик у оба система!
Испоставља се да то важи и у општем случају, као и да важи и за остале
законе механике.
Закључујемо: Закони механике имају исти облик у свим
инерцијалним системима референције. Односно, њихова форма је
коваријантна. Односно, закони механике су инваријантни у односу
на Галилејеве трансформације.
Ово се зове Галилејев принцип релативности и лежи у основи Галилеј-
Њутнове механике.
Из њега непосредно следи да не постоји механички експеримент којим би
се утврдило кретање једног инерцијалног система у односу на други (ако
се ја у односу на вас крећем неком брзином, то је еквивалентно томе да се
ви крећете у односу на мене истом толиком брзином, само у супротном
смеру, а и ви и ја “видимо” исте законе механике у истом облику).
И за крај рекапитулације основних појмова у механици, навешћемо
једну простију варијанту Галилејевих трансформација. Наиме,
 
нека се покретни систем Ѕ’ креће брзином u  uex дуж заједничке
х-х’ осе система Ѕ и Ѕ’ (те осе се, дакле, све време поклапају) чији су
се координатни почеци поклапали у почетном тренутку. Осе у и у’,
односно z и z’ су у сваком тренутку међусобно паралелне.
Добијамо:
x  x  ut  x  x  ut ,
t  t
Сада је на ред дошла рекапитулација основних закона
електромагнетизма. То ћемо урадити много, много краће него за
механику. Уопштавањем експерименталних резултата добијених
током XVIII и XIX века, Максвел је успео да формулише једну
теорију која обухвата све до тад познате електромагнетне
феномене. Њена суштина се изражава у четири тзв. Максвелове
једначине, у којима се садржи комплетан електромагнетизам, а,
испоставиће се, и оптика!

  (r , t ) 
1.   E (r , t )  ; 2.   B( r , t )  0 ;
0
 
 B (r , t )   E (r , t )
3.   E (r , t )   ; 4.   B ( r , t )   0 j ( r , t )   0 0 .
t t
Ово су парцијалне диференцијалне једначине и служе само за

илустрацију. Односе
 сена вакуум. Аргументи ( r ,уз
t ) електрично и
магнетно E и B, као и уз густину наелектрисања и струје,
 поље,
 и j, говоре нам да су оне дате у локалном (диференцијалном)
облику – свака се односи на једну тачку простора и један тренутак
времена. Оператори  и   представљају дивергенцију, односно
ротор векторске функције. и су диелектрична
0
0 и магнетна
пропустљивност вакуума. Прва једначина је Гаусова теорема за
електрично поље (извори тог поља су наелектрисања), друга је Гаусова
теорема за магнетно поље (не постоји магнетни монопол), трећа је
Фарадејев закон електромагнетне индукције (временски променљиво
магнетно поље индукује вртложно електрично поље), а четврта је
уопштена Амперова теорема (додат члан са струјом померања –
временски променљиво електрично поље индукује магнетно поље).
Из ових једначина видимо да постоји јединствено електромагнетно
поље, које се у одређеним случајевима може свести на чисто
електрично или магнетно. Али, најважнија последица ових једначина
јесте што се из њих математичким поступком лако добија следећа
једначина, која важи у вакууму у области где нема наелеткрисања и
струја (изостављени су аргументи): 
 2 E
E   0 0 2  0;
t

 2 B
B   0 0 2  0.
t
Ово су тзв. таласне једначине – чим видите нешто овако, одмах знате
да имате посла са таласима! Дакле, и електрично и магнетно поље се
понашају као талас под одређеним условима – њихови вектори јачине,
односно индукције, простиру се попут таласа.
Закључујемо да смо математички предвидели постојање тзв.
електромагнетних таласа! Из таласних једначина читамо и брзину
њиховог простирања :
1 m m
c  2.99792458 108  3 108
 0 0 s s
Тек неких 15-ак година после овога Херц је експериментално доказао

постојање електромагнетних таласа, те тако потврдио исправност
Максвелове електромагнетне теорије. И не само то, како се у XIX веку
већ доказало да је светлост талас (интерференција и дифракција) и да
испољава исте особине као и новооткривени електромагнетни талас,
а и измерена брзина јој се уклапала у добијену вредност, закључено је
и да је светлост, заправо, електромагнетни талас!
Нова сазнања доносе нове проблеме:
1) Ако ово важи, то значи да се електромагнетна интеракција (што повлачи да
то важи и за све друге интеракције) преноси коначном брзином, а не
бесконачном (не тренутно, већ је потребно коначно време)! То је у потпуној
у супротности са тада (још од Њутна) актуелним становиштем тзв. “дејства на
даљину” – тренутном преношењу интеракције. Ово сад изгледа као да је
“дејство на близину” а не “на даљину”!
2) Иако је имала Херцову експерименталну потврду, Максвелова теорија има
озбиљан проблем: ако бисмо пробали да видимо како се Максвелове
једначине понашају у односу на Галилејеве трансформације, тј. ако бисмо
истражили како два различита инерцијална посматрача виде један исти
електромагнетни догађај (као што смо урадили са Њутновом механиком),
добили бисмо резултат који каже да Максвелове једначине немају исти
облик у свим инерцијалним системима – да нису инваријантне у односу
на Галилејеве трансформације! Односно, да Галилејев принцип
релативности не важи за електромагнетизам и оптику!
3) И најважније – ако постоје електромагнетни таласи и светлост је
управо то – у односу на коју средину се крећу брзином од 3·10 8 m/s?
Наиме, са становишта тадашње физике, било је незамисливо да се
талас може простирати кроз вакуум (владао је механицистички
поглед на свет – механички таласи се не преносе кроз вакуум; талас
се објашњава простирањем осцилаторног поремећаја кроз
супстанцијалну средину).
Да би се ово разрешило, постулирана је хипотетичка средина
названа етар. За етар се сматрало да испуњава цео простор, да се
преко њега реализује онај њутновски апсолутно непокретни систем,
али и да има неке необичне особине – нулту густину и потпуну
прозрачност – како би се објаснила његова недетектабилност.
Електромагнетни талас би онда био простирање електромагнетног
осцилаторног поремећаја кроз етар.
Дакле, сматрало се да је етар (тј, апсолутно непокретни систем)
средина у односу на коју светлост има брзину с = 3·10 8 m/s. Одавде се
родила следећа идеја: посматрач који се у односу на етар креће неком
брзином интензитета u би у неком оптичким експерименту морао
да измери не брзину с, већ неку другачију брзину с’, чија је вредност у
интервалу c   (c  u , c  u ) , у зависности од правца и смера брзине u
у односу на етар, а по класичном Закону слагања брзина.
Другим речима, постојао би начин да се измери брзина кретања
неког система у односу на етар, чиме би се физички доказало
постојање и етра и апсолутно непокретног система: треба само
извести оптички експеримент у том систему, измерити брзину
светлости и видети колико се разликује од (приближно) 2.998·10 8
m/s, с тим што експеримент мора бити врло, врло прецизан да би се
ово уопште могло измерити. Тиме би се добила и вредност брзине u.
Експеримент конципиран у ову сврху био је чувени Мајкелсон-
Морлијев експеримент.
• Обновите принцип рада Мајкелсоновог интерферометра и
истражите историјат извођења овог експеримента!
Описаћемо укратко овај оглед из 1887. године. Идеја је следећа:
лабораторијски систем је Земља и вредност њене брзине у неком
малом интервалу времена у односу на етар је u. Ако извор
светлости емитује светлост у правцу и смеру кретања Земље,
посматрач на Земљи ће измерити да је брзина светлости с’=с – u,
ако се светлост емитује у правцу брзине Земље, али у супротном
смеру, посматрач на Земљи ће измерити да је брзина светлости
с’=с + u, а ако се светлост емитује у правцу нормалном на правац
брзине Земље, на Земљи ће се измерити вредност c  c 2  u 2 .
•Изведите претходне изразе за с’.
Схема огледа је приказана на слици:
Извор светлости I, који се креће заједно са

Земљом, емитује зрак светлости у правцу и
смеру брзине Земље у односу на етар. Зрак
се на полупроустљивом огледалу А дели на
два дела: један наставља у истом правцу и одбија се од фиксираног огледала В, а други
скреће ка огледалу С, које може да се помера дуж тог правца и тиме прави путну (самим
тим и фазну) разлику зрака, који се опет срећу на полупропустљивом огледалу и детектују
се у детектору D. Зраци су кохерентни (зашто?), па се региструје интерференциона слика.
Ако се систем заротира за 900, па се оглед понови, регистрована интерференциона слика
би морала бити другачија,јер се променила путна и фазна разлика зрака (зашто?)
Експеримент је довољно прецизан и осетљив да то региструје. Ни регистроване
интерференционе слике нису онакве какве су очекивали да ће добити.
Резултат експеримента је био необичан и крајње неочекиван – никаква
промена интерфернционе слике се није видела, односно није детектована
никаква разлика у измереној вредности брзине светлости у односу на
земљу у зависности од правца и смера емитовање светлосног снопа! Увек
се мерила иста вредност – с! Иста као у односу на етар! Експеримент је
понављан са све бољом , осетљивијом ,тачнијом и прецизнијом опремом, у
различитим добима дана и године, узимајући у обзир сва могућа кретања
Земље (оса ,Сунце...), деценијама... И увек се добијао исти – негативан
резултат!
https://www.youtube.com/watch?v=F2m_VZJM0Zc
https://www.youtube.com/watch?v=7T0d7o8X2-E
Дакле, експеримент нам каже да се Земља не креће у односу на етар,
а знамо да се креће и око своје осе и око Сунца и са Сунчевим системом...
Односно, експеримент нам каже да етар не постоји!
Овај закључак је некомпатибилан са Галилејевим трансформацијама -
Законом слагања брзина, јер испада да овај Закон не важи за светлост!
Шта је решење проблема?
Један од покушаја “спашавања” етра и апсолутно непокретног система
јесте Лоренц-Фидзџералдова хипотеза о скраћењу дужине тела у правцу
кретања у односу на етар, па хипотеза о “повлачењу” етра... Но, ништа од
овога није успело да објасни у потпуности оно што се видело у Мајкелсон-
Морлијевом и осталим оптичким иструментима конципираним у ову
сврху!
Решење проблема је дао Алберт Ајнштајн! О томе – у наредној
презентацији.

Релативистичка физика 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Релативистичка физика 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ФИЗИКА

Постулати Специјалне теорије релативности (СТР) и

Положај материјалне тачке Путања материјалне тачке

Ако се маса не мења с временом, онда је dm  0

За тело сталне масе на које не делује никаква сила (или је

Да бисмо одговорили на ово питање, прво морамо дефинисати

Тек неких 15-ак година после овога Херц је експериментално доказао

Схема огледа је приказана на слици:

Извор светлости I, који се креће заједно са

You might also like