Fizika čvrstog stanja

Uvod u strukturu čvrstog stanja

materije
 Uvod
•agregatna stanja materije – čvrsto, tečno, gasovito; plazma – stanje jonizovanog gasa
•prelazi iz jednog agregatnog stanja u drugo odvijaju se u zavisnosti od termodinamičkih
uslova
•gasovi – gustine male, rastojanja između čestica (atoma ili molekula) velika, interkacije
između čestica zanemarljive (osim prilikom sudara), čestice se kreću haotično, kinetičke
energije čestica velike – prilikom sudara ne dolazi do vezivanja čestica
•tečnosti – gustine uporedive sa gustinama kod čvrstih tela, rastojanja između čestica mala
→ slabe (privlačne) interakcije između njih dovode do delimične, nestabilne strukturne
uređenosti
•čvrsta tela – stabilna, manje ili više uređena struktura; elastičnost (čvrsta tela se opiru
promeni oblika), tvrdoća/čvrstina, specifična toplotna, električna, magnetna i toplotna
svojstva kao posledica mikroskopske strukture
 Uvod
•tečnosti i čvrsta tela – kondenzovana stanja materije – atomi/molekuli organizovani u
bliski ili daleki poredak
•bliski poredak – atom/molekul interaguje samo sa prvim i eventualno drugim ili trećim
susedima – karakteristično za tečnosti i amorfna čvrsta tela – ovakav poredak uzrokovan
relativno slabim dipol-dipol interakcijama između atoma/molekula
•daleki poredak – kristali – kada je položaj atoma/molekula poznat u jednoj elementarnoj
ćeliji kristala, poznat je i bilo gde u kristalu, jer se identična elementarna ćelija periodično
ponavlja u sve 3 dimenzije (ovo važi za idealne monokristale, dok se kod realnih uvek javljaju
defekti kristalne rešetke)
•tečni kristali – bliski poredak u jednom smeru, a daleki u drugom

monokristal polikristal amorfno telo

 Kristali
•Kristalno čvrsto telo može biti monokristal ili polikristal
•Monokristal – kada se prilikom očvršćavanja obezbede povoljni uslovi – kristal u toku rasta
nije ometan preprekama (zidovi suda, drugi kristali); ima pravilan oblik, ograničen ravnim i
glatkim stranama (mnogougaonici)
•Monokristali su kristalna tela koja se odlikuju pravilnom i periodičnom raspoređenošću
čestica kroz celu zapreminu
•Spoljašnji oblik monokristala takođe može biti pravilan i simetričan
•Monokristali pravilnog geometrijskog oblika ograničeni su ravnim stranama, a
međustranični uglovi su konstantni i karakteristični za svaku supstancu
•Monokristali su anizotropni što znači da njihove fizičke osobine (tvrdoća, elastičnost,
toplotna i električna provodljivost, optičke osobine...) zavise od pravca u kristalu
•Kod monokristala postoji samo bliža uređenost čestica, što znači da su samo najbliže
susedne čestice raspoređene pravilno
 Kristali
•U monokristale spadaju: Si02 (kvarc), NaCl, dijamant, rubin, safir, topaz, gips...

rubin
kvarc dijamant

topaz
safir
 Kristali
•Polikristali - kristalna tela koja se sastoje od ogromnog broja sitnih monokristala koji su
srasli svojim različitim stranama, pa su zato haotično raspoređeni u telu
•Dimenzije kristalića, koji grade polikristal, su od 0,1 do 1 μm
•Prilikom kristalizacije, ako se uslovi posebno ne podese, obično nastaju polikristalna tela
•Polikristali su izotropni što znači da njihove fizičke karakteristike ne zavise od pravca u
kristalu
•U polikristale spadaju : metali, legure, kamenje, led,...
 Kristali
•oblik elementarne kristalne ćelije zavisi od vrsta atoma/molekula koji grade kristal
•broj mogućih različitih oblika elementarnih ćelija veoma ograničen
•ograničenje je posledica geometrijske simetrije ovih ćelija – njihovom invarijantnošću u
odnosu na rotacije, inverzije ili refleksije oko raznih tačaka ili ravni
•pored pravih kristala, čije elementarne ćelije poseduju neku od mogućih simetrija, postoje i
kvazi-kristali, kod kojih ne postoji periodičnost jedne jedinstvene elementarne ćelije
•kristali – prirodni i sintetizovani; polimeri, koloidni kristali, nanokristali...
•sintetizovani: poluprovodnički elementi, veštačko drago kamenje, optika...
Kristali
 Kristali
•veze između atoma/molekula koji formiraju kristal iste kao veze pomoću kojih se formiraju
molekuli: jonske i kovalentne veze i dipol-dipol interakcije, uz dodatak metalne veze
•kristali mogu da se posmatraju i kao džinovski molekuli, pa je vezivanje atoma/molekula u
kristalnu strukturu slično vezivanju atoma u molekul
•atomski kristali se vezuju jonskom, kovalentnom ili metalnom vezom
•molekulski kristali – dipol-dipol interakcije

•NaCl – jonski kristal sačinjen od jona Na i jona Cl

•joni nisu vezani u parove kao kod molekula NaCl,
već u kubnu rešetku u kojoj je svaki jon Na okružen
sa 6 jona Cl, a cvaki jon Cl sa 6 jona Na
•ovakva struktura ima najveću moguću gustinu
pakovanja, kao i energiju veze (3,9 eV po atomu)
•tvrdoća jonskih kristala osrednja, električna
provodljivost loša jer nema slabo vezanih e-
 Kristali
•jon u jonskom kristalu može električnim privlačenjem da oko sebe okupi veći broj jona
nego što atom kovalentnim vezama može da okupi drugih atoma (broj kovalentnih veza ne
može biti veći od 4)
•kovalentni kristali – C, Si, Ge, SiC, SiO2...
•visoke tačke topljenja, velika tvrdoća (naročito dijamant), slaba električna provodnost
8osim grafita)
•dijamant – 4 kovalentne veze po C atomu, energija veze svakog C atoma u dijamantu ~7,3
eV; grafit – 3 kovalentne veze po C atomu + dipol-dipol veze, mekan, dobar provodnik
 Kristali
•kristali metala – metalna veza
•metalna veza ne može da se definiše za par atoma u kristalnoj rešetki, već samo za
rešetku u celini – može da se kaže da se svodi na kovalentnu vezu svih atoma rešetke, kao da
talasne funkcije zajedničkih e- pripadaju svim atomima kristala
•ovi provodni e- (svaki atom daje 1 do 2) su delokalizovani u kristalu
•model ovakvog kristala: čvrsta rešetka nepokretnih + jona uronjena u more lakih slobodnih
e-
• molekulski kristali – uređeni sistemi molekula vezanih Van der Valsovim silama – dipol-
dipol interakcijama i, specifično, vodoničnim vezama
•kod ovih kristala, molekuli ne gube svoj identitet
•veze između molekula slabe, ~0,1 eV – niska tačka topljenja (često reda nekoliko desetaka
K), mala tvrdoća, loša električna provodnost
•primeri: led, suvi led, kristalizovani plemeniti gasovi, kristali organskih molekula
 Zonska teorija kristala
•zonska teorija kristala polazi od pretpostavke da je kristal nalik na džinovski molekul → za
kristale važi Paulijev princip
•Paulijev princip ograničava ravnotežna stanja atoma u kristali i dovodi do malih razlika u
energijama elektronskih stanja identičnih atoma u kristalnoj rešetki
•2 atoma iste vrste u kristalu ne mogu imati istu energiju datog elektronskog stanja → ako
u gramu kristala ima, npr, 1022 atoma, to znači da se svaki atomski energetski nivo cepa na
isto toliko veoma bliskih nivoa, što praktično čini kontinuum dozvoljenih energija - zone
•ovako proširena atomska stanja – dozvoljene zone, dok su procepi između ovih zona, koji
odgovaraju energijama koje atomski e- ne mogu da imaju, zabranjene zone
•2 poslednje dozvoljene zone – valentna i provodna zona – značajne za električne osobine
kristala
•valentna zona – čine je funkcije stanja valentnih e- pojedinačnih atoma, uvek potpuno
popunjena; e- u valentnoj zoni još uvek vezani za svoje atome, ali pod dejstvom jakih
spoljašnjih električnih polja može doći do njihovog proboja u provodnu zonu
•provodna zona može, a ne mora da ima popunjena neka od svojih stanja; e- u ovoj zoni
postaju kolektivni e-, koji pripadaju celom kristalu i mogu da ih pokrenu i najslabija spoljašnja
polja
 Zonska teorija kristala

•Svaka energijska zona ima određenu energijsku širinu

•Širina energijske zone zavisi od rastojanja među atomima u kristalnoj rešetki, kao i od
udaljenosti energijskih nivoa od atomskog jezgra
•Energijska širina zona iznosi od nekoliko do desetak eV
•Prosečan energijski razmak među podnivoima u energijskoj zoni je manji od 10 -20 eV
•Širina energijskih zona utoliko je veća što su one dalje od atomskog jezgra
•Širina zabranjenih zona je uporediva sa širinom dozvoljenih energijskih zona
 Međuzonski i unutarzonski prelazi
•Kao što u izolovanom atomu elektroni prelaze sa jednog na drugi energetski nivo tako i
elektroni u kristalu mogu prelaziti iz jedne dozvoljene zone u drugu (međuzonski prelazi),
kao i sa jednog podnivoa na drugi unutar iste energijske zone (unutarzonski prelazi)
•Za prelaske elektrona iz niže dozvoljene u susednu, višu energijsku zonu, treba utrošiti
energiju bar jednaku širini zabranjene zone kojom su razdvojene ove dve zone
•Za prelaske elektrona sa nižeg na viši podnivo unutar iste zone potrebna je mnogo manja
energija
•Delovanjem električnog polja običnog izvora struje elektron može dobiti energiju u rasponu
od 10-8 do 10-4 eV, što je sasvim dovoljno za unutarzonske prelaze
•Srednja energija toplotnog kretanja pri sobnim temperaturama iznosi oko 0,025 eV , što je
takođe dovoljno za unutarzonske prelaze
 Zonska teorija metala
•Pomoću teorije energetskih zona mogu se objasniti električna svojstva metala,
poluprovodnika i izolatora
•jednovalentni metali - valentna zona je samo delimično popunjena, pa istovremeno
predstavlja i provodnu zonu
•dvovalentni metali - valentna zona je popunjena ali se preklapa sa provodnom zonom
•Zajednička karakteristika metala je odsustvo zabranjene zone
 Zonska teorija poluprovodnika i izolatora
•poluprovodnici - valentna zona je potpuno popunjena i razdvojena od provodne zone
zabranjenom zonom širine oko 1 eV
•izolatori - valentna zona je potpuno popunjena i razdvojena od provodne zone
zabranjenom zonom širine od 6 do 10 eV
Raspodela slobodnih elektrona po energijama
u metalu. Kvantna teorija provodljivosti metala
 Raspodela slobodnih elektrona po energijama u metalu

•provodne elektrone u kristalu metala možemo smatrati slobodnima unutar čvrste rešetke
koju čine joni za koje su čvrsto vezani preostali elektroni
•provodni elektroni su u zajedničkoj makroskopskoj potencijalnoj jami u kojoj visina
poslednjih popunjenih stanja određuje veličinu izlaznog rada, tako da ti elektroni praktično
ne interaguju među sobom
•ako se kristal nalazi na T = 0K, usled Paulijevog principa u svako od
stanja kvazikontinuuma koji elektronima stoje na raspolaganju mogu
da se smeste samo 2 e- sa suprotnim spinovima; kako je sistem na
minimumu energije, biće popunjeno onoliko najnižih stanja koliko ima
parova e-
• najviši popunjeni energijski nivo na 0K – Fermijev nivo, njegova
energija Ef – Fermijeva energija
•raspodela popunjenih stanja – Fermijevo more; najviši popunjeni
energijski nivo – njegova površina
•Fermijeve energije u opsegu 5 – 10 eV
 Raspodela slobodnih elektrona po energijama u metalu

•ako je kristal na T > 0K, svaki mod kretanja ima srednju kinetičku energiju toplotnog
kretanja kT
•osnovni nosilac toplotnog kapaciteta/specifične toplote kristala je kristalna rešetka, dok gas
slobodnih e- nema značajan uticaj na ove veličine, što se ogleda u činjenici da izolatori koji
nemaju slobodne e- imaju specifične toplote veoma slične metalima
•toplotno kretanje kristalne rešetke – složeno prostorno oscilovanje rešetke kao celine;
poput svih oscilovanja mikroskopskih oscilatora, i ovo je kvantovano
•kvanti toplotnog oscilovanja kristalnih rešetki – fononi (fononi su istovremeno i kvanti
zvuka – mehaničkih oscilacija u čvrstom telu)
•fononi – kvazičestice – i njihova srednja energija je reda kT, odnosno 0,025 eV na sobnoj
temperaturi
 Raspodela slobodnih elektrona po energijama u metalu
•kada bi se elektronski gas ponašao kao gas klasičnih čestica, svi njegovi e - bi na sobnoj
temperaturi usled interakcije sa fononima primali energije reda 0,025 eV
•u kvantnom slučaju, usled specifičnosti Fermijeve raspodele po energijama, najveći deo
interakcija e- sa fononima ne može da se ostvari - e- duboko u Fermijevom moru ne mogu da
prime tako male energije fonona, jer su sva stanja u koja bi tada trebalo da pređu već zauzeta
•samo mali deo e-, koji je u sloju mora blizu površine, debljine kT, može da interaguje sa
ovim fononima – ako uzmemo da je dubina Fermijevog mora 5eV, a debljina ovog sloja
0,025eV, vidimo da sa fononima interaguje svega 0,025/5 = 0,5% e-
•samo mali broj e- uspeva da na sobnoj temperaturi napusti površinu Fermijevog mora,
zadovoljavajući pritom Fermi-Dirakovu raspodelu
 Kvantna teorija provodljivosti metala
•Fermijev nivo kod svih materijala približno na sredini između valentne i provodne zone
•kod izolatora, rep Fermi-Dirakove raspodele na normalnim temperaturama ne uspeva da
prevaziđe širok energetski procep između valentne i provodne zone; temperature na kojima
bi to bilo moguće toliko su visoke da bi se na njima svako čvrsto telo uveliko istopilo
•kod poluprovodnika, rep Fermi-Dirakove raspodele već na sobnim temperaturama doseže
do provodnog nivoa, ali tek mali broj e- može da pređe na provodni nivo, pa je provodnost
mala; sa porastom teperature raste i provodnost, ali uvek ostaje manja nego kod metala
 Kvantna teorija provodljivosti metala
•kod metala – složenija situacija – slobodnih e- u provodnoj zoni ima već na 0K
•Fermijev nivo je u provodnoj zoni – sa porastom temperature ne raste broj slobodnih
elektrona, štaviše, primećuje se smanjenje provodnosti
•provodnost se smanjuje usled povećanja broja interakcija e- sa fononima rešetke, čija
gustina i srednja energija rastu sa porastom temperature
•prilikom proticanja struje, e- pod dejstvom spoljašnjeg električnog polja dobijaju neku
energiju koju potom predaju fononima – provodnik se zagreva – prolaskom struje električna
energija pretvara se u toplotnu

•Kod poluprovodnika, sa porastom

temperature broj e- u provodnoj zoni raste
brže nego električni otpor, tako da sa
porastom temperature ukupan električni
otpor poluprovodnika opada
 Superprovodnost
•Holandski fizičar Kamerling Ones (Nobel 1913) eksperimentisao sa kriogenikom – prvi
dobio tečni He (He pod normalnim uslovima ključa na 4,2K) i praktično zasnovao fiziku niskih
temperatura
•Ispitujući zavisnost specifične otpornosti metala od temperature, otkrio da specifična
otpornost Hg ravnomerno opada sve do 4,1K, kada naglo pada na nulu – superprovodljivost
•posle toga, pronašao je i niz drugih metala koji ispoljavaju istu osobinu, ali na različitim
tmperaturama
•temperatura na kojoj se javlja superprovonost – kritična temperatura, Tc
•na ovoj temperaturi se skokovito menjaju i druga svojstva materijala, poput specifične
toplote → dešava se fazni prelaz – strukturna promena u materijalu
•porast magnetnog polja u kome se materijal nalazi uništava superprovodnost → kritična
magnetna indukcija, Bc
•vrednost Bc najveća na 0K, smanjuje se kako se prilazi Tc, a na Tc postaje 0
•ako struja kroz superprovodnik stvara svoje magnetno polje, znači da za svaki
superprovodnik na datoj temperaturi postoji max jačina struje koju on može da izdrži a da ne
pređe u normalno stanje
 Superprovodnost
•superprovodnici I vrste – mala kritična magnetna polja – čisti metali
•superprovodnici II vrste – velika kritična magnetna polja – razne legure
•provođenje struje bez ikakvog otpora omogućava produkciju jakih makroskopskih
magnetnih polja bez utroška energije – ako se zatvoreno superprovodno kolo priključi na
izvor EMS koji se potom iskopča iz kola, struja će nastaviti da teče kroz kolo bez ikakvih
gubitaka, generišući magnetno polje
•magnetna polja ovih struja mogu se beskonačno koristiti za proizvodnju Lorencivih sila
koje, budući da su uvek normalne na pravac kretanja naelektrisanja, ne vrše rad
•superprovodni magneti se danas dosta koriste, pre svega u medicini (NMR) i u fizici, kod
akceleratora elementarnih čestica
•Pogon superprovodnih magneta zahteva temperature koje se mogu postići samo pomoću
(skupocenog!) tečnog He (superprovodni magneti u CERN-u, npr, održavaju se na 1,9K), pa se
traže materijali koji bi imali znatno veće kritične temperature, koji bi mogli da se hlade i
tečnim N (koji ključa na 77K)
•Bednorc i Miler (Nobel 1987) – visokotemperaturni provodnici - keramika
Superprovodnost
 Superprovodnost
•superprovodnici se ponašaju kao idealni dijamagnetici - Majsnerov efekat – poluprovodnik
iz svoje zapremine u potpunosti istiskuje svako spoljašnje magnetno polje – ima nultu
magnetnu susceptibilnost
•Faradejev zakon indukcije i Lencovo pravilo: u superprovodniku se javljaju stacionarne
površinske struje čije magnetno polje u potpunosti kompenzuje spoljašnje polje u kome je
superprovodnik – ove struje formiraju magnet koji se odbija od magneta u čijm je polju
superprovodnik → ako se iznad keramičkog superprovosnika koji jeu tečnom N postavi mali
ali jak permanentni magnet, on će levitirati iznad keramike jer se u superprovodniku indukuju
struje koje se protive svakoj promeni stanja sistema → MAGLEV
 Superprovodnost

•superprovodnost do dan danas nije najbolje teorijski objašnjena

•Bardin, Kuper, Šrifer (Nobel 1972) – BCS teorija – složena kvantna teorija
• Kuperovi parovi – parovi e- sparenih spinova (2 e- suprotnih spinova, tako da je spin para
0), koji na taj način prestavljaju bozone (bozoni – čestice sa celobrojnim spinom), pa se za
T<Tc svi takvi parovi (za bozone ne važi Paulijev princip!) mogu naći u stanju sa najnižom
energijom koje mogu da napuste samo uz preskakanje značajno visokog energetskog
procepa. Pošto Kuperovi parovi nemaju dovoljno energije da skoče u I pobuđeno stanje, ne
mogu da interaguju sa rešetkom, tako da njihova struja teče kroz kristal bez ikakvog otpora
 Poluprovodnici
•Poluprovodnik - materijal koji ima neka svojstva provodnika i svojstva izolatora
•Primena: kompjuteri, digitalne kamere, mobilni i fiksni telefoni, audio i video tehnika,
telekomunikacije, senzori, razni detektori, satovi...
•jedna od prvih oblasti fizike kojoj su podjednako doprinela akademska istraživanja i
istraživanja u industrijskim razvojnim laboratorijama
•Veličina koja karakteriše poluprovodne materijale je širina zabranjene zone - energetski
procep - razlika između valentnog i provodnog nivoa atoma koji sačinjavaju poluprovodni
materijal - energija potrebna da elektron iz valentnog nivoa pređe u provodni nivo, tj. da
napusti matični atom
•Širina zabranjene zone kod poluprovodnika je reda 1 eV
Sopstvena provodljivost poluprovodnika
•Si i Ge – najznačajniji poluprovodnici
•Si i Ge – IV grupa u Periodnom sistemu – četvorovalentni; idealna kristalna rešetka ista kao
kod dijamanta – svaki atom kovalentnim vezama povezan sa 4 ista takva atoma
•T = 0K → nema slobodnih e- → provodnost poluprovodnika je 0; sa porastom temperature
raste i koncentracija slobodnih e-, pa raste i sopstvena (intrinsična) provodljivost
poluprovodnika, mada je uvek znatno manja od provodljivosti metala

•Na niskim temperaturama elektroni u valentnom nivou

nemaju dovoljnu energiju da savladaju energijski procep tako
da su svi vezani za atome pa se tada čist poluprovodnik ponaša
kao izolator
•Međutim, već na sobnoj temperaturi jedan deo elektrona na
valentnom nivou ima dovoljnu energiju da savlada energijski
procep i pređe na provodni nivo tj. da napusti matični atom
Sopstvena provodljivost poluprovodnika

•Kada elektron napusti atom na njegovom mestu ostaje upražnjeno mesto – šupljina, a ceo
atom predstavlja pozitivan jon
•Šupljine nazivamo kvazičesticama jer ne postoje realno van kristala
•Šupljine se u kristalu ponašaju kao pozitivno naelektrisane čestice i uz elektrone čine
slobodne nosioce naelektrisanja
Sopstvena provodljivost poluprovodnika
•Kod čistih poluprovodnika koncentacija elektrona jednaka je koncentraciji šupljina
•U odsustvu spoljašnjeg električnog polja elektroni i šupljine se haotično kreću kroz kristal
•Kada se uspostavi električno polje dolazi do usmerenog kretanja elektrona i šupljina,
odnosno javlja se struja kroz poluprovodnik – sopstvena provodljivost
•Struja kroz poluprovodnik sastavljena od struje elektrona i struje šupljina, I = In + Ip
•Sopstvena provodljivost nepoželjna u najvećem broju primena poluprovodnika, pa se
poluprovodnički uređaji često hlade
•termistori – poluprovodnički elementi kod kojih
otpornost zavisi od temperature
•foto-otpornici (foto-rezistori) - poluprovodnički
elementi kod kojih otpornost zavisi od intenziteta
osvetjenosti
•i termistori i foto-rezistori mogu se koristiti i kao
senzori za merenje temperature/ svetlosni senzori
 Primesna provodljivost poluprovodnika
•Ako se neki od atoma poluprovodnika zamene atomima iz pete grupe, koji su petovalentni,
doći će do povećanja koncentracije elektrona u odnosu na šupljine
•Primese iz pete grupe se nazivaju donori, a kao primere možemo navesti Sb i As
•Poluprovodnik sa viškom elektrona naziva se poluprovodnik n tipa
•Dodavanjem primesa (dopiranjem) iz pete grupe dobijamo n tip poluprovodnika
•glavni (većinski) nosioci struje – elektroni koji potiču od donora
•šupljine – sporedni (manjinski) nosioci struje
•sopstvena provodljivost je kod ovakvih poluprovodnika na normalnim temperaturama
zanemarjiva u odnosu na primesnu
 Primesna provodljivost poluprovodnika
•Ako neke od atoma čistog poluprovodnika zamenimo primesama iz treće grupe, kao što su
B, In ili Ga, povećava se koncentracija šupljina u odnosu na koncentraciju elektrona
•Primese iz treće grupe nazivamo akceptori, a poluprovodnik sa viškom šupljina je
poluprovodnik p tipa
•Dodavanjem primesa (dopiranjem) iz treće grupe dobijamo p tip poluprovodnika
•glavni (većinski) nosioci struje – šupljine koji potiču od akceptora
•elektroni – sporedni (manjinski) nosioci struje
 Primesna provodljivost poluprovodnika
•Procenimo uticaj dopiranja na provodljivost poluprovodnika:
•neka u 1 cm3 poluprovodnika ili metala ima 1022 atoma → tada je red veličine broja
slobodnih elektrona u metalu takođe 1022, dok u čistom poluprovodniku na sobnoj tempraturi
ima ~ 1014 slobodnih elektrona u provodnom opsegu i isto toliko šupljina
•→ sopstvena provodljivost poluprovodnika je ~ 108 puta manja nego kod metala
•ako je poluprovodnik dopiran sa samo 0,001% atoma donora/akceptora (ako se na svakih
100 000 atoma poluprovodnika doda 1 atom primese), koncentracija većinskih nosilaca struje
porašće za faktor 1000 u odnosu na koncentraciju manjinskih nosilaca, za koliko poraste i
primesna provodljivost u odnosu na sopstvenu
 Poluprovodnički p-n spoj
•p- i n-poluprovodnici su električno neutralni
•kada se spoje p- i n- poluprovodnik (p-n spoj), na granici između njih se, usled unakrsnog
prelaska elektrona i šupljina iz jednog u drugi, uspostavlja neko novo ravnotežno stanje
•elektroni se u p-tipu materijala nalaze na Fermijevom nivou akceptora, a u n-tipu na nivou
donora
•posle spajanja, ova 2 Fermijeva nivoa moraju da se izjednače – uspostavlja se jedinstveni
Fermijev nivo za ceo materijal, kako bi energija sistema bila minimalna

•minimum eergije celog sistema se ostvaruje

upravo prelazom naelektrisanja iz oblasti u kojoj im
je energija viša u oblast u kojoj postoje slobodna
stanja niže energije
•prelasci se vrše sve dok Fermijeva energija ne
postane ista za ceo materijal
 Poluprovodnički p-n spoj
•sa tačke gledišta električnih sila, provodni elektroni iz graničnog sloja n-tipa, gde ih ima u
velikom višku u odnosu na one u materijalu p-tipa, difunduju u materijal p-tipa, dok, isto
tako, šupljine iz graničnog sloja materijala p-tipa difunduju u materijal n-tipa
•u graničnom sloju dolazi do rekombinacije parova elektron-šupljina – ova oblast ostaje bez
slobodnih nosilaca naelektrisanja (osiromašena oblast)
•u (nekadašnjem) p-delu ove oblasti ostaju nekompenzovani negativni joni akceptora, a u n-
delu nekompenzovani joni donora

•granična oblast – oblast prostornog

naelektrisanja
•ovi nekompenzovani joni formiraju električno
polje slično onom kod ravnog kondenzatora
•jačina ovog polja zavisi od količine naelektrisanja
u toj oblasti, što opet zavisi od debljine osiromašene
oblasti
•što više nosilaca naelektrisanja difunduje u
suprotan materijal, ovo polje je sve jače
 Poluprovodnički p-n spoj
•ovako formirano električno polje usmereno je suprotno smeru difuzije nosilaca
naelektrisanja, pa će, kada se dostigne neka određena debljina osiromašene oblasti (a time i
jačina polja), difuzija prestati – ravnotežna debljina – zaprečni sloj
•debljina zaprečnog sloja obično je mala, ~ 10-4 cm
•ako je debljina zaprečnog sloja D, Vr ravnotežna razlika potencijala i EZ jačina ravnotežnog
zaprečnog polja, tada je V
EZ  r
D
•razlika potencijala Vr – potencijalna barijera koju
većinski nosioci naelektrisanja iz p- i n-oblasti ne
mogu da pređu
•kada se ovakvo stanje uspostavi, p-n spoj se nalazi
u ravnotežnom stanju u kome su p- i n-oblasti
razdvojene zaprečnim slojem prostornog
naelektrisanja