8 Осцилације

• електрон око атома

• планете око сунца
Шта је заједничко • звучна виљушка
следећим • клатно
кретањима? • мостови
• жице код инструмената
Осцилаторна кретања су кретања која се карактеришу
одређеним степеном понављања током времена.
Према степену понављања могу бити периодична и
квазипериодична.
Ако се физичка величина понавља после једнаких временских
размака кретање је периодично.
Ако се физичка величина правилно мења (опада или расте) после
једнаких временских интервала, кретање је квазипериодично.
Ако понављања нема, кретање је апериодично.
• У зависности од природе осцилаторног процеса
осцилације могу бити механичке и
електромагнетне.
• Тело које се осцилаторно креће назива се осцилатор
или осцилаторни систем.
Примери:
• кретање тела окаченог о опругу, клатна, вибрације
жица, мембрана и ваздушних стубова музичких
инструмената, атоми у кристалној решетки,
електрично и магнетно поље у електромагнетном
зрачењу...
Ако се после извођења осцилатора из равнотежног
стања он изолује од дејства спољашних сила, вршиће
сопствене (слободне) осцилације око равнотежног
положаја.
Осцилатор може да врши принудне осцилације под
дејством неке принудне силе.
На реалне оцсилаторе увек делују силе трења па ови
врше амортизоване (пригушене) осцилације.

У зависности од присуства спољашњих сила осцилације су

• Слободне (сопствене) – учестаност константна
• Принудне – учестаност се мења у зависности од силе
У зависности од амплитуде осцилације могу бити
• Неамортизоване, - амплитуда константна
• Амортизовано, - амплитуда тежи нули
 8.1 Просто хармонијско
кретање-синусне осцилације
Најпростији облик периодичног кретања је хармонијско кретање
–осциловање.

Периодично кретање: f ( t + T ) = f ( t ), T- период-временски

интервал понављања
Код хармонијског кретања величина која се периодично мења са временом се
може представити синусном или косинусном функцијом.

Фурије ( 1768-1830): Било које сложено периодично кретање може бити

представљено као резултат суперпозиције неколико простих хармонијских
осциловања/кретања
 Хармонијско кретање се одвија под дејством силе пропорционалне
померању тела из равнотежног положаја (нпр. сила еластичности).
Та сила је увек усмерена ка равнотежном положају и зове се реституциона
сила.

Најпростији пример, коцка закачена за крај спиралне опруге, креће се по правој

(без трења и гравитације).
Када је опруга истегнута из равнотежног стања за
x, сила која делује на коцку је
  
F  k x  k xi
Знак “-” зато што је сила увек усмерена ка
равнотежном положају
Када би било трења, кретање тело би временом
престало. Ово је прост Линеарни Хармонијски
Осцилатор - ЛХО.
 Елонгација x је ма које растојање тела од равнотежног
положаја. Максималан отклон из равнотежног
положаја је амплитуда.

Једна пуна осцилација је када тело поново дође у

полазну тачку али тако да је прошло кроз све могуће
тачке путање.
Период кретања T време потребно за једну
пуну осцилацију. Јединица је 1s.

Фреквенција кретања, n , је број пуних осцилација

у секунди.

Јединица? s-1=Hz (Херц)

1 1
Веза између периода
n или T 
и фреквенције T n
Кружна фреквенција 2
  2n 
T
Аплитуда A
• Када је сила највећа?
• Када је брзина највећа?
• Када је убрзање највеће?
• Када је потенцијална енергија
највећа?
• Када је кинетичка енергија
највећа?
 Једначина осциловања

• Осцилације имају најпростији облик уколико се

кретање врши по праволинијској путањи и ако је сила
која враћа тело у равнотежни положај
пропорционална растојању тела од равнотежног
положаја. Та сила се зовеi реституциона сила и има
 
облик F  k x  k xi


Где је к крутост опруге, x –елонгација и i је јединични
вектор x-осе.
Овакво кретање је убрзано кретање са убрзањем које
се мења са временом.
  
Описивање осциловања мора бити засновано на II Њутновом закону ma  F
  k
ma  kxi a x 0
m

d 2x k
  02
 02 x 0
dt 2 m

Ово је једначина осциловања То је

диференцијална једначина (другог реда,
хомогена, линеарна, ...)
 Решења једначине осциловања за ЛХО
d 2x
Решење диференцијалне једначине:  02 x  0
dt 2

x(t )  x0 cos(0t   ) Елонгација, x, тела у тренутку t

1  cos(0t   )  1 xmax   x0 Амплитуда -

максимална елонгација

  0t   - фаза осциловања

Угао (rad)
 - почетна фаза (фаза у t = 0 s)

0 - кружна фреквенција
 Брзина и убрзање ЛХО

dx Брзина осциловања
v  0 x0 sin(0t   )
dt
Амплитуда брзине
v  v0 sin 0t   
k
vmax  v0  0 x0  A
m
dv
a  02 x0 cos(0t   ) Убрзање
dt
Амплитуда убрзања
 Период ЛХО

Период косинусне функције је  2

Фаза осциловања у тренутку ( t+T) разликује
(t  T )  (t )  2 се од фазе у тренутку t за 2π.

[0 (t  T )   ]  [0t   ]  2 0T  2

k
  02 2 m
T  2
m 0 k
m – маса осцилатора -тела

k – крутост опруге ( у општем случају то је

константа пропорционалности из израза
за реституциону силу).
 Приказ кинематичких карактеристика
ЛХО

x(t )  x0 cos(0t   ) v(t )  v0 sin(0t   )

a(t )  a0 cos(0t   )

Синусоидално одвијање осцилаторног
процеса
 8.2 Енергија код простог хармонијског
осциловања
1
Кинетичка енергија ЛХО Ek  mv 2
2

Потенцијална енергија еластичне деформације

(акумулирана у деформисаној опрузи) 1 2
Ep  kx
2
Укупна енергија ЛХО
1 1 2
E  Ek  E p  mv  kx
2
2 2

Укупна механичка енергија ЛХО пропорционална је 1 2

квадрату амплитуде. E kA
2
Максимална Ek E 1 1  
 mv 2
 k 2  vmax   x0  k A 
за Ep = 0 k max
2
max
2  0
m 
 
1 1
Кинетичка енергија E k  mv 2
 m 2 2
x
0 0 sin 2
(0t   )
2 2
Потенцијална x 1 2 1
E p    Fdx  kx  m02 x02 cos2 (0t   )
енергија 0 2 2

Ep
Укупна енергија
E=const
1 1 2
E  mv  kx
2 Ek
2 2
1 2
 kA  const Ep
2
- x0 x x0 x
 Веза ЛХО и ротационог кретања
Тело се креће по кружници полупречника A константном угаоном брзином 
Да ли може пројекција тренутног положаја, x, да се изрази
преко познатих величина?
Како је
  t
A
x  A cos 


x
A
x  A cost
y

x x
 8.3 Клатно

• Узрок осциловања клатна су гравитационе силе које

при датим условима вешања условљавају
реституциону силу (код математичког и физичког
клатна ) или дејство спрега еластичних сила који се
јавља при торзији код торзионог клатна.
 Математичко клатно

Тело значајне масе а занемарљивих димензија,

окачено о лаку неистегљиву нит, које може да
осцилује под дејством гравитационе силе
зове се математичко клатно. Креће се у
вертикалној равни у пољу земљине теже.
 y
Како је нит неистегљива, укупна сила дуж ње је
х
нула тј, сила дуж y-осе:

F r 0 FT  mg cos  0

По тангенти делује сила (тј дуж х осе):

F  mg sin   mg
Како за мале углове важи: s  L mg
Сила која делује на тело приликом овог кретања F  s
mg L
Упореди ли се ово са изразом за k
реституциону силу F = - k s, добија се L
m L
Одавде је период осциловања
T  2  2
k g
Период математичког клатна, зависи само од дужине клатна и гравитационог убрзања.
 Физичко клатно
Круто тело произвољог облика које услед
деловања гравитације може да осцилује око
непокретне хоризонталне осе (која не
пролази кроз његов центар маса) зове се
физичко клатно.
 Круто тело са осовином у тачки O која је на растојању d од CM
(центра масе).
Момент силе гравитације је
O
d
 M  mgd sin 
CM
dsin
d 2
односно M  I  I 2  mgd sin 
dt
mg

d 2 mgd  mgd 
Сређивањем се добија   sin        
(за мале углове) dt 2
I  I 
Одавде је угаона учестаност  
mgd
Мерењем периода физичког
I
клатна може да се одреди
2 I момент инерције тела.
А период кретања T  2
 mgd
 Примери – физичко клатно
Хомоген штап масе M и дужине L окачен на једном крају осцилује у вертикалној
равни. Одредити период осцилације (за мале амплитуде).

O Момент инерције хомогеног штапа,

1
Оса који ротира око осе која је на I  ML2
L једном његовом крају је 3
CM Удаљеност d осе од CM је L/2, па је период
клатна
Mg 2 I 2ML2 2L
T   2  2  2
 Mgd 3MgL 3g

Одредити период метарског штапа, окаченог о један његов крај који осцилује у
вертикалној равни

Како је L=1m, 2L 2 1
T  2  2  1.64 s фреквенција n  0.61s 1
период је 3g 3  9.8 T
 Торзионо клатно
Круто тело прикачено жицом -нити за носач, које
осцилује увртањем нити за мале углове θ зове се
торзионо клатно. При увртању, жица делује
повратним моментом (пропорционалним угаоном
померају θ) силе на круто тело.Тело врши обртне или
угаоне осцилације под дејством спрега сила насталог
услед торзије, који тежи да врати тело у равнотежни
положај.
 Момент спрега сила којим жица делује на тело је
према томе пропорционалан углу упредања:

M    је торзиона
O
константа жице
max
P
d 2
2. Њутнов закон за M  I  I 2  k
ротационо кретање dt
d 2    
једначина кретања је
dt 2
 
I
   

А кружна учестаност  је 
 Ови резултати су
I
2 валидни све док је
Период кретања је T   2
I
  упредање жице
еластично.