Zbirka Statisticka Fizika

.
UNIVERZITET U BEOGRADU
FIZICKI FAKULTET
Zbirka zadataka iz
Statisticke fizike
verzija 3.1415
pripremio: Vladimir Miljkovic

-
U slucaju da na(i)dete (na) greske,
ili da imate opstiji komentar, posaljite e-mail na
<vladimir.miljkovic@ff.bg.ac.rs>
Beograd, novembar 2011.

Sadrzaj
1 Statisticka termodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
I. Matematicki uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
II. Prvi i drugi princip termodinamike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
a) Termomehanicki sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
b) Elasticne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
c) Termodinamika kondenzovanog stanja materije . . . . . . . . 29
d) Termodinamika magnetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
e) Termodinamika sistema sa promenljivim brojem cestica . . . 44
f) Termodinamicke nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
III. Treci princip termodinamike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
2 Fazni prelazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
I. ClausiusClapeironova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
II. Osnove Landau-ove teorije faznih prelaza . . . . . . . . . . . . . . . 62
III. Hipoteza skaliranja za termodinamicke funkcije . . . . . . . . . . . 65
IV. Primeri faznih prelaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
3 Neravnotezna statisticka fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

I. Osnove neravnotezne statisticke fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
II. Slucajne setnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Sadrzaj 1
III. Markovljevi procesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

IV. Langevin-ova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
V. Fokker-Planck-ova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
VI. Master jednacine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
VII. Boltzmann-ova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
4 Ravnotezna statisticka fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

I. Mikrokanonski ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
II. Kanonski ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
a) Maxwell-ova raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
b) Primena na klasicne i kvantne sisteme . . . . . . . . . . . . . 128
c) T p raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
d) Ostale teme iz kanonskog ansambla . . . . . . . . . . . . . . . 134
III. Veliki kanonski ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
5 Ravnotezna statisticka fizika interagujucih sistema . . . . . . . . . . . 152
6 Osnove kvantne statisticke fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

I. Bose-Einstein-ova statistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
II. Fermi-Dirac-ova raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
III. Primena kvantnih raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
7 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
I. Gama funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
II. O Riemann-ovoj funkciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
III. Bessel-ove funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
1 Statisticka termodinamika
I. Matematicki uvod
1. Pokazati da u slucaju da bilo koja promenljiva je u zavisnosti druge dve promenljive

x, y i z, onda vazi sledeca relacija
( ) ( ) ( )
x y z
= 1, (1.1)
y z z x x y
- da vazi i
a takode ( )
x 1
= ( z ) . (1.2)
z y x y
( ) ( z )2
-
2. Pretprostaviti da je z(x, y), odrediti vezu izmedu x
i + 2y.
y x x
z
3. Pretpostavimo da je data funkcija f = f (x, y, z), i da su poznati parcijalni izvodi

( f ) ( ) ( f )
A = x y,z , B = f y
i C = z x,y
, gde su A, B i C poznate konstante. Odred-
x,z
( f ) ( )
iti parcijalne izvode x x2 2y,z i f y
.
x2 2y,y 2 2z
4. Proveri mogucnost da sledece diferencijalne forme predstavljaju totalne diferen-

cijale. Za slucaj da su ti izrazi totalni diferencijali, odredi f (x, y)
(a) df (x, y) = (2y 2 3x)dx 4xydy
(b) df (x, y) = (y x2 )dx + (x + y 2 )dy

II.. PRVI I DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 3
y x
(c) df (x, y) = x2 +y 2
dx + x2 +y 2
dy.
5. Razmatrati dva diferencijala (a) df (x, y) = (2xy+x2 )dx+x2 dy i (b) dg(x, y) = y(x
2y)dx x2 dy. Za oba diferencijala, odrediti promene funkcija izmedu - dve tacke
(a, b) i (x, y). Odrediti promenu funkcija na dva razlicita nacina: (a) Integraliti
duz puta (a, b) (x, b) (x, y), i (b) integraliti duz puta (a, b) (a, y) (x, y).
Diskutovati dobijene rezultate.
II. Prvi i drugi princip termodinamike
1. Idealan gas izvrsava kvazistaticki procese koji cine Carnot-ov ciklus. Kaosto je
na grafiku predstavljeno, ciklus se sastoji iz dve adijabate i dve izoterme. Na
grafiku treba izdvojiti 1-2, 2-3, 3-4 i 4-1 procese koji redom predstavljaju
izotermski, adijabatski, a zatim izotermski i na kraju adijabatski proces. Dokazati
da vazi
Q1 Q2
+ = 0, (1.3)
T1 T2
gde su T1 i T2 (Q1 i Q2 ) temperature (kolicine toplote) idealnog gasa u izotermskim
procesima 1-2 i 3-4, respektivno. Prethodni izraz je poznat kao Clausius-ova
jednacina.
2. Idealni gas vrsi ciklus
(p1 , V1 , T1 )
|{z} (p2 , V2 , T2 )
|{z} (p1 , V2 , T3 ) (1.4)
adijabatsko izobarno
sirenje sabijanje
Odrediti koeficijent korisnog dejstva razmatranog ciklusa, uzimajuci u obzir da

su poznati svi termodinamicki parametri.
4 1. STATISTICKA TERMODINAMIKA
a) Termomehanicki sistemi
( )
3. 2 - adijabatske kompresibilnosti Ks = 1
Pokazati da izmedu V
i izotermske
( ) V p
S
kompresibilnosti KT = V1 V
p
postoji veza
T
Cp
KT = KS , (1.5)
Cv
gde su Cv i Cp odgovarajuci toplotni kapaciteti.

Resenje:
Toplotni kapaciteti pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini se mogu
izracunati u lucaju da je poznata funkcijska zavinost entropije od odgovarajucih
( S )
parametara. Da bi odredili kapacitete, mozemo iskoristiti izraze Cv = T T V
( S ) - njih mozemo rekonstruisati, koristeci osobine
i Cp = T , a vezu izmedu
T p
jakobijana prelaza
( ) ( ) ( S )
V (V, p) (V, T ) (V, S) (p, S) V T
= = = ( S ) p . (1.6)
T p (T, p) (V, S) (p, S) (p, T ) p S T V
Relacija koja se dobija je oblika

( ) ( ) T ( S )
1 V 1 V T
= ( S ) p , (1.7)
V p T V p S T T V
a time smo i potvrdili zavisnost koja se trazila u uslovima zadatka.
4. 2 Pokazati da razlika toplotnih kapaciteta vaze sledece reacije
( V ) ( p )
(a) Cp Cv = T p
,
T V
(( p ) )2 ( V )
(b) Cp Cv = T V p
.
T
Resenje:
(a) Na pocetku, zapisacemo izobarni toplotni kapacitet u obliku jakobijana
(S, p)
Cp = T , (1.8)
(T, p)
sto cemo dalje transformisati umetanjem , odnosno
(S, p) (T, V )
Cp = T =,
(T, V ) (T, p)
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
S p S p V
= T( ) , (1.9)
T V V T V T T V p T
( ) ( ) ( )
S p V
= Cv ,
V T T V p T
( S ) ( V ) ( )
S - da vazi i
gde mozemo iskoristiti da je V = , a takode
( ) T
( )
p
T
p
T
Maxwell-ova relacija Sp
= V T p
, i time mozemo potvrditi trazenu
T
relaciju
( ) ( )
V p
Cp Cv = (1.10)
T p T V
( ) ( V )
(b) Polazeci od izraza (1.9) i upotrebom Maxwell-ove relacije S
p
= T p
,
T
dobija se
(( ) )2 ( )
p V
Cp Cv = (1.11)
T V p T
5. Pokazati da vazi sledeca relacija
p = pp KT , (1.12)
1
( V ) ( p )
gde je p = koeficijent termalnog sirenja, V = p1 T koeficijent
V T p ( ) V
termalne promene pritiska, dok je KT = V1 V

p
termalna kompresibilnost.
T
Resenje:
Ova relacija se moze dokazati, ako se krene od leve strane izraza
( )
1 V 1 (V, p)
p = = , (1.13)
V T p V (T, p)
gde je parcijalni izvod napisan u obliku jakobijana, koji se zatim moze izraziti
1 (V, p) 1 (V, p) (V, T )

= , (1.14)
V (T, p) V (V, T ) (T, p)
koji prelazi u zapis parcijalnih izvoda

( ) ( )
1 (V, p) (V, T ) 1 p V
= = pV KT , (1.15)
V (V, T ) (T, p) V T V p T
cime je dokazan izraz koji je formulisan u tekstu zadatka.
6. Termicka jednacina idealnog gasa dvoatomskih molekula je pV = nm RT , dok je

molarni toplotni kapacitet tog gasa dat izrazom Cv = 52 R.
(a) Izracunati Cp .
(b) Izracunati entropiju sistema S.
(c) Izracunati unutrasnju energiju sistema U
(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.
7. Pokazati sledecu relaciju

( ) ( ) ( )
Q U V
Cp = = +p . (1.16)
T p T p T p
Resenje:
Promenu unutrasnje energije sa temperaturom i pritiskom mozemo napisati
( ) ( )
U U
dU = dp + dT, (1.17)
p T T p
sto mozemo zameniti u izraz za prvi princip termodinamike
Q = dU + A =
( ) ( ) (( ) ( ) )
U U V V
= dp + dT + p dp + dT , (1.18)
p T T p p T T p
gde smo i promenu zapremine napisali u zavisnosti od preomene p i T . Posto je

po definiciji toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku
( )
Q
Cp = , (1.19)
T p
onda nalazimo ( ) ( )
U V
Cp = +p . (1.20)
T p T p
8. 2 Klasicni realni gas se u nalazi u ravnoteznom stanju, tako da su termod-

inamicki parametri funkcijski povezani termickom jednacinom stanja van der
Waals-a
a
)(v b) = RT,
(p + (1.21)
v2
gde je v-zapremine jednog mola gasa. Molarni toplotni kapacitiet pri konstantnoj
zapremini je Cv = 52 R i ne zavisi od temperature.
(a) Odrediti toplotni kapacitet Cp .
(b) Izracunati entropiju sistema S.
(c) Izracunati unutrasnju energiju sistema U
(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.
(e) Pokazati da pri adijabatskim kvazistatickim promenama vazi T (v b) =

const, ili (p + a
v2
)(v b) = const.
Resenje:
(a) Polazeci od relacije (1.10) i izracunavajuci parcijalne izvode za ovde razma-

tranu van der Waals-ovu jednacinu realnog gasa (1.21), dobijamo
5 T Lv 3
Cp = R + T . (1.22)
2 RT (v b)2 a
(b) Unutrasnju energiju mozemo da zapisemo u zavisnosti od temperature T i

zapremine v ( ) ( )
u u
du = dT + dv, (1.23)
T v v T
dok s druge strane unurasnja energija za termomehanicke sisteme ima oblik
du = T ds pdv. (1.24)
Uzimajuci da se entropija menja po zakonu

( ) ( )
s s
ds = dT + dv, (1.25)
T v v T
dobijamo da je
( ) ( )
s s
du = T dT + T dv pdv. (1.26)
T v v T
- unutrasnje energije i termodinamickih param-
tako dobijamo vezu izmedu
etara
(
) ( )
u s
CV = = T , (1.27)
T v T v
( ) ( )
u s
= p + . (1.28)
v T v T
Uzimajuci u obzir da je ( )
p R
= , (1.29)
T v vb
dobijamo da unutrasnja energija van der Waals-ovog gasa
a
u = uo + Cv T (1.30)
v
Unutrasnja energija se povecava sa povecanjem zapremine, sto je posled-
-
ica zavisnosti medusobne - njih. S
interakcije molekula od rastojanja izmedu
obzirom da je interakcija izmedu- molekula odbojna na malim rastojanjima,
- molekula povecava time se i
dok postaje privlcna kada se rastojanje izmedu
potencijalna energija (a onda i unutrasnja energija) povecava.
(c) Polazeci od jednacine (1.25) dobijamo jednacinu

( )
Cv p
ds = dT + dv, (1.31)
T T v
koju mozemo integraliti ako prethodno upotrebimo izraz (1.29), tako da na
kraju dolazimo
s = so + Cv ln T + R ln(v b). (1.32)
( )
(d) Za izotermsku kompresibinost KT = v1 vp
, potrebno je naci parcijalni
T
izvod izraza koji je dobijen iz polazne jednacine stanja
RT a
p= 2, (1.33)
vb v
tako da se dobija
1 1
KT = RT a
. (1.34)
v (vb)2
+ v3
Polazeci od relacije (1.5), i izraza koji su dobijeni u prethodnim koracima

ovog zadatka dobijamo da je adijabatska kompresibilnost
5 Rv 3
1 2 R + T RT 2a(vb)2 1
KS = 5 RT a
. (1.35)
v 2
R (vb)2
+ v3
(e) Do jednacine adijabatskog procesa za van der Waals-ove gasove se moze

stici, ukoliko se entropija u relaciji (1.32) postavi da je kontantna
Cv ln T = R ln(v b) + C, (1.36)
odakle se uz nekoliko jednostavnih matematickih operacija i zajedno sa relacijom

R
Cv = 1
rekonstruise jednacina adijabatskog procesa, cija je jednacina data
u postavci zadatka.
9. Jednacina stanja i toplotni kapacitet gasa bozona koji pripadaju Bose kondenzatu
se mogu opisati izrazima
P (T, V ) = aT 5/2 + bT 3 + cV 2 , (1.37)

CV (T, V ) = gT 3/2 V + eT 2 V + f T 1/2 , (1.38)
gde su od (a, b, c, e, f, g) konstante koje ne zavisi od T i V .
a. Odredite infitezimalno malu promenu unutrasnje energije dU (T, V ) u zavis-

nosti od malih prirastaja dT i dV .
b. Odrediti veze izmedju navedenog skupa konstanti, koristeci cinjenicu da je

U (T, V ) funckija stanja sistema.
c. Odrediti funkciju unutrasnje energije U (T, V ) u funckiji T i V .
10. Kaloricka jednacina proizvoljnog idealnog kvantnog gasa moze biti data izrazom
gU = pV , gde je g konstanta koja zavisi od osobina tog gasa. Pokazati da vazi
jednacina U = V g f (T V g ), gde je f (x) neka analiticka funkcija argumenta x.
- odrediti jednacinu adijabastkog procesa ovog idealnog kvantnog gasa.
Takode,
-
11. Jedan od mogucih izbora medusobno nezavisnih termodinamickih parametara
koji karakterisu stanje gasova i homogenih materijala su pritisak p, empirijska tem-
peratura t i zapremina v. U tom slucaju, razmenjena toplota nekog materijala sa
okolinom se moze prikazati pomocu relacija
dQ = Cv dt + lv dv = Cp dt + lp dp = mv dv + mp dp, (1.39)
gde su koeficijenti Cv , Cp , lv , lp , mv i mp funkcije ovih termodinamickih param-

etara. Pokazati da vaze sledece relacije:
a. mv = ClpvC
Cp
v
, mp = ClppC
Cv
v
, mlvv + mp
lp
= 1;
( ) ( v )
b. p
t v
= Cp lC
p
v
, t p
= Cp lC
v
v
.
12. Pokazati da mala kolicina toplote Q nije totalni izvod, tj da nije funkcija stanja
sistema.
13. 2 Pokazati da unutrasnja enerija supstance ne zavisi od zapremine sistema,

ako je termicka jednacina sistema data jednacinom p = f (V )T .
Resenje:
Unutrasnja energija u zavisnosti od svojih prirodnih promenljivih
dU = T dS pdV, (1.40)
- termicke i kaloricke jednacine stanja

odakle dobijamo vezu izmedu
( ) ( )
U S
=T p. (1.41)
V T V T
Da bi dobili izraz u kome mozemo upotrebiti termicku jednacinu stanja p =

f (V )T , mozemo primeniti Maxwell-ovu jednacinu
( ) ( )
S p
= , (1.42)
V T T V
cime se izraz (1.41) tranformise u

( ) ( )
U p
= T p= (1.43)
V T T V
= T f (V ) p = (1.44)
= 0. (1.45)
-
Time je potvrdeno da unutrasnja energija ne zavisi od zapremine pri konstantnoj
temperaturi.
14. Temperatura idealnog gasa diatomskih molekula molarne mase M , koji se nalazi
sudu velike visine, se menja sa visinom u skladu s izrazom T = To (1 az), gde
je a poznata pozitivna konstanta, a To temperatura gasa na visini z = 0. Odrediti
kako se menja pritisak sa visinom, ako je p(z = 0) = po .
Resenje:
Usled mehanicke ravnoteze slojeva vazduha (vidi sliku (1.1)), moze se zakljuciti
p+dp
dm
d mg
Slika 1.1:
da je
(p + dp)S + dmg = pS, (1.46)
odakle sledi da je dpS = dmg. Iz definicije masene gustine se moze zakljuciti

dm dm
da je = dV
= dz
. Tako se dobija izraz
dp Mg
= dz, (1.47)
p RTo (1 az)
koji nakon integracije, uvrscujuci pocetne ulove dobija se relacija
Mg
p = po (1 az) aRTo . (1.48)
Cp
15. Odrediti kolika je = Cv
, koristeci eksperimentalna merenja brzine zvuka u
nekom gasu na temperaturi T .
16. U slucaju da je unutrasnja energija termodinamickog sistema nezavisna od za-

premine, pokazati sledece:
(a) Da je toplotni kapacitet Cv funkcija samo (jedino) temperature T .
(b) Da je zapremina V funkcija samo Tp .

(c) Da je razlika toplotnih kapaciteta Cp Cv samo funkcija Tp .
(d) Odrediti razliku toplotnih kapaciteta Cp Cv u slucaju idealnih gasova (koja

zapravo predstavlja Mayer-ovu jednacinu).
17. 2 Izracunati entropiju i jednacinu adijabatskog procesa sistema, cija gustina

unutrasnje energije data relacijom
u = T 4 . (1.49)
Pored toga uzeti u obzir da je pritisak za taj sistem povezan sa gustinom un-
utrasnje energije p = 13 u.
Resenje:
S jedne strane znamo da je
( ) ( )
1 p 1 U 1 U p
dS = dU + dV = dT + ( + )dV, (1.50)
T T T T V T V T T
a s druge strane mozemo zavisnost entropije zapisati u funkciji T i V u skladu sa
izrazom ( ) ( )
S S
dS = dT + dV. (1.51)
T V V T
-
Uzimajuci u obzir da su temperatura i zapremina medusobno nezavisne velicine,
nalazimo zavisnosti
( ) ( )
S 1 U
= , (1.52)
T V T T V
( ) ( )
S 1 U p
= + . (1.53)
V T T V T T
Pored toga, polazeci od uslova zadatka dobijamo da je unutrasnja energija oblika
U = V T 4 , dok je pritisak p = 13 T 4 , sto sa izrazima (1.52) i (1.53) daje
( )
S
= 4T 2 V, (1.54)
T V
( )
S 4 3
= T . (1.55)
V T 3
Posle integracije prethodnih dvaju jednacina dobijamo
4
S(T, V ) = S(T = 0, V = 0) + V T 3 . (1.56)
3
Jednacinu adijabatskog procesa mozemo dobiti iz prethodnog izraza za konstantnu

vrednost entropije, cime stiv zemo do izraza
V T 3 = const. (1.57)
18. Odrzavajuci termodinamicki parametar x konstantnim proucavanog termodi-

- toplotni ka-
namickog sistema, vrsi se termodinamicki proces u kome je odreden
pacitet cx . Pokazati da za ovaj proces vazi relacija pv a = const, gde su p pritisak,
cx cp
v specificna zapremina i a = cx cv
konstanta koja je prikazana preko specificnih
toplotnih kapaciteta cp i cv pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini.
19. Gustina unutrasnje energije zracenja za apsolutno crno telo je dato jednacinom
U
u = V
= T 4 . Uzimajuci u obzir da za apsolutno crno telo vazi = 0, odred-
iti termicku jednacinu stanja. Odrediti razmenjenu toplotu sistema u slucaju da
To
temperatura poraste sa 2
na To .
Resenje:
Koristeci da je ( )
F
U (T, V ) = F T (1.58)
T V,,
odakle se dobija jednostavnim algebarskim transformacijama
F U (T, V )
= . (1.59)
T T T2
Integraljenjem parcijalne diferencijalne jednacine dobijamo da je
V T 3
F = + f (V ), (1.60)
3
odakle se moze dobiti cemu je jednak pritisak
T 4
p= f (V ), (1.61)
3
Iz uslova = 0 i koristeci da je G = N dobijamo da je F = pV . Uzimajuci u

obzir prethodni izraz i izraze (1.60) i (1.61) dobija se diferencijalna jednacina
f (V ) = V f (V ), (1.62)
cijim se resavanjem stize do izraza f (V ) = cV . Toplota se moze odrediti koristenjem

prvog principa termodinamike

Q = U + dW, (1.63)
To
uzimajuci u obzir da se temperatura menja od 2
do To , dobijamo da je
15 To
Q = To4 ( Vo ). (1.64)
16 30
20. 3 Posmatrati zracenje apsolutno crnog tela ako je unutrasnja energija po

U
molu u = n
= aT 4 i hemijski potencijal = 0. Uzimajuci da su parametri
zracenja povezani jednacinom idealnog gasa, napisati funkcijsku zavisnost pri-
tiska od temperature p(T ).
Resenje:
Zamenjujuci da je G = N = 0 u Legendre-ov izraz za Gibbs-ovu slobodnu en-
ergiju
G = U T S + pV, (1.65)
dobijamo kako se ponasa entropija po molu
u pv
s = + =
T T
= aT 3 + R, (1.66)
gde smo iskoristili jednacinu idealnog gasa pv = RT . Kao posledica funkcijske

veze (1.65) i = 0, unutrasnja energija je podvrgnuta funkcijskoj vezi
u = T s pv, (1.67)
odakle diferencirajuci dobijamo izraz
du = sdT + T ds pdv vdp, (1.68)
koji zajedno sa opstim oblikom zavisnosti unutrasnje energije od svojih prirodnih

promenljivih
du(s, v) = T ds pdv, (1.69)
daje izraz
sdT = vdp. (1.70)
Koristeci relaciju (1.66) i termicku jednacinu stanja, mozemo transformisati prethodni

izraz u
RT
(aT 3 + R)dT = dp, (1.71)
p
koji posle integracije postaje
T a (T 3 To3 )
p = po e 3R . (1.72)
To
21. a. Pokazati da Poisson-ov izraz pV = const vazi u slucaju adijabatskog kvazis-

taticnog procesa koji vrsi idealni gas.
b. Izvesti izraz za rad koji gas vrsi u adijabatskom procesu nad okolinom iz
termodinamickog stanja (p1 , V1 , T1 ) u (p2 , V2 , T2 ). Petpostaviti da se molarna
specificna toplota pri konstantnoj zapremini ne menja.
Resenje:
a. Posto se razmena toplote sa okolinom ne menja Q = 0, onda je dU = pdV . S

druge strane, koristeci termicku ednainu stanja pV = nRT , i kaloricku jednacinu
stanja U = nCv T , dobija se da je
RT
Cv dT = dT, (1.73)
V
koja se posle integracije transformise u jednacinu T V 1 = const, gde je =

Cp
Cv
Poisson-ov adijabatski koeficijent. Koristeci prethodni izraz i zamenjujuci
temperaturu T preko ostalih parametara pomocu termicke jednacine stanja
dobija se izraz pV = const.
b. Rad se moze izracunati na osnovu integralne jednacine

V2
A= pdV. (1.74)
V1
Koristeci jednacinu adijabatskog procesa pV = const i termicku jednacinu

stanja pri integraciji, dobija se koliki je izvrseni rad
A = nCv (T1 T2 ). (1.75)
( )
22. 3 Izracunati (a) brzinu promene temperature gasa sa pritiskom T , (b)
( ) p
S
odnosno entalpije1 Tp
, u zavisnosti od koeficijenta toplotnog sirenja p i toplotnog
E
kapaciteta pri kontantnom pritisku Cp .
Resenje:
(a) Koeficijent toplotnog sirenja se moze zapisati u obliu jakobijana

( )
1 V 1 (V, p)
p = = , (1.76)
V T p V (T, p)
1
Odnosno tzv. Joule-Thomon-ov koeficijent.
a na slican nacin i toplotni kapacitet pri kontantnom pritisku mozemo prikazati
( )
S (S, p)
Cp = T =T , (1.77)
T p (T, p)
Metodom jakobijana, koeficijent toplotnog pritiska se tranformise u

( )
T (T, S) (T, S) (T, p)
= = =
p (p, S) (T, p) (p, S)
S
[ ]
(T, S) (T, p)
= =
(T, p) (p, S)
( ) [ ( )]
S T
= =
p T S p
[ ( ) ][ ]
V T
= =
T p Cp
V p
= , (1.78)
T Cp
- ovih funkcija odgovora sistema.

cime smo odredili trazenu vezu izmedu
(b) Koeficijent brzine promene temperature sa pritiskom e moze transformisati

( )
T (T, E) (T, E) (T, p)
= = =
p (p, E) (T, p) (p, E)
E
( ) ( )
E T
= =
p T E p
( )
E
p
= ( E ) T . (1.79)
T p
Da bi dobijenu zavisnost od kaloricke jednacine stanja ,,preveli na zavinost

od termicke jednacine stanja, potrebno je napisati vezu entalpije
( ) ( )
E E
dE = dT + dp (1.80)
T p p T
i njenih prirodnih promenljivih

( ) ( )
S S
dE = (V + T )dp + T dT =
p T T p
( )
V
= (V T )dp + Cp dT. (1.81)
T p
Na osnovu jednacina (1.79), (1.80) i (1.81) se nalazi

( ) ( )
T V T V T
= ( S ) p =
p E T T p
V
= (p T 1). (1.82)
Cp
23. Izracunati entropiju i odrediti jednacinu adijabatskog procesa apsolutno crnog

tela. Uzeti da su poznate termicke i kaloricke jednacine apsolutno crnog tela.
24. Pokazati da za idealne gasove vazi:

( p ) ( V )
(a) Cv = T T V T S
,
( ) ( p )
(b) Cp = T V
T p T S
,
T V 2 KS
(c) Cv = (KT KS )KT
,
T V 2
(d) Cp = KT KS
25. Kod izotermnog zracenja gustina unutrasnje energije u je monotona rastuca funkcija
temperature, a pritisak je p = u/3. Kakav oblik funkcionalne zavisnosti u(T )
- na osnovu ovih podataka fenomenoloska termodinamika? Da li je rezul-
predvida
tat saglasan sa zakonima zracenja? Primeniti isto rezonovanje na idealan gas, kod
- monotono rastuca funkcija temperature. Da li je i
koga je p = 2u/3 i u je takode
ovde dobijeni rezultat saglasan sa zakonima idealnih gasova?
26. 4 Pokazati da u termodinamickoj ravnotezi, sledece funkcije odgovora sis-

tema zadovoljavaju nejednakosti
( S )
(a) Cv = T 0,
T p
()
(b) KS = V1 V
p
0,
( ) S
(c) KT = V1 V
p
0.
T
Resenje:
(a) Razmostrimo gas koji je u kontaktu sa toplotnim rezervoarom, i koji se nalazi

u termodinamickoj ravnotezi na temperaturi T0 i pritisku p0 . U termodi-
namickoj ravnotezi entropija sistema je maksimalna. Posto je Gibbs-ova slo-
bodna energija G = U T S0 + p0 V ima minimalnu vrednost, i bilo koja
promena unutrasnje neregije ili entropije moze povecati vrednost Gibbs-ove
slobodne energije. Tako dobijamo da je dU T0 dS + p0 dV 0. Posto ova ne-
jednacina vazi za bilo koju promenu unutrasnje energije, izvrsicemo razvoj
unutrasnje energije do drugog clana u razvoju, i tako cemo dobiti razma-
tranu jednacinu zapisanu u obliku
( ) ( )
U U 1 2U 2 2U 1 2U
dS + dV + dS + dSdV + dV 2
S V V S 2 S 2 V S 2 V 2
T0 dS + p0 dV 0,
koja se zatim transformise u

1 2U 2 2U 1 2U
dS + dSdV + dV 2 0, (1.83)
2 S 2 V S 2 V 2
( ) ( U )
posto znamo da je U
S V
= T0 i V S
= p0 . Da bi izraz (1.83) bio uvek
pozitivan potrebno je da svaki dvostruki izvod bio pozitivan. Tako iz pozi-
tivinosti dvostrukog izvoda unutrasnje energije po entropiji dobijamo
( ) ( )
2U E T
= = 0. (1.84)
S 2 S S V S V
( S )
Uzimajuci u obzir definiciju toplotnog kapaciteta CV = T T V
pri kon-
stantnoj zapremini dolazimo do CV 0.
(b) Polazeci od toga da kvadratna forma (1.83) mora biti pozitivna, dobijamo
( ) ( )
2U E p
= = 0, (1.85)
V 2 V V S V S
odakle dobijamo da je KS 0.
- funkcija odgovora sistema (1.5), i na
(c) Posto znamo da vazi odnos izmedu
osnovu toga da je KS 0, i na osnovu Cp > CV 0, dobijamo da je i
KS = CV
Cp
KT 0.
27. Entropiju sistema slicnog klasicnom idealnom gasu mozemo zapisati:

( ) 32 ( ) 52
N U V N
S(U, V, N ) = S0 + N kB ln[ ] (1.86)
N0 U0 V0 N0
gde je U unutranja energija, V - zapremina i N - broj cestica. E0 , V0 , N0 , S0 i kB su

konstante.
(a) Polazeci od S(E, V, N ), odrediti Helmholtz-ovu slobodnu energiju F (T, V, N ),

Gibbs-ovu slobodnu energiju G(T, p, N ), veliki termodinamicki potencijal (T, V, )
i termodinamicki potencijal X(T, p, ). Pokazati da je termodinamicki poten-
cijal X identicno jednak 0.
(b) Odrediti termicku jednacinu stanja.
(c) Odrediti hemijski potencijal . Pokazati da je hemijski potencijal jednak Gibbs-

ovoj slobodnoj energiji po cestici.
(d) Odrediti pritisak p, i pokazati da je jednak negatvnoj vrednosti velikog ter-

modinamickog potencijala po zapremini.
-
(e) Izracunati specificnu toplotu pri konstantnoj zapremini CV i pritisku Cp . Takode
izracunati kompresibilnosti KT i KS , i koeficijent termalnog sirenja p . Pokazati
da izracunati toplotni kapaciteti i komresibilnosti su povezane relacijom CCVp =
KT
KS
.
(f) Odrediti jednacinu adijabatskog procesa.
-
28. Virialni razvoj za slucaj razredenog gasa se moze zadrzati na drugom clanu u
razvoju
N kB T N
p= [1 + B2 (T )], (1.87)
V V
gde je B2 (T ) drugi virialni koeficijent. Toplotni kapacitet ce imati korekciju na
vrednost koju ima za slucaj idealnog gasa
3 N 2 kB
CV,N = N kB F (T ). (1.88)
2 V
(a) Odrediti kakav oblik funkcija F (T ) ima da bi ove dve date relacije bile ter-
modinamicki odgovarajuce.
(b) Odrediti toplotni kapacitet Cp,N .
(c) Odrediti entropiju i unutrasnju energiju.
29. Termalni koeficijent sirenja je je
R a
P = + , (1.89)
P v RT 2 v
i izotermske kompresibilnosti
l b
kT = (T f (P ) + ), (1.90)
v P
V
gde je v = n
molarna zapremina.
(a) Odrediti f (p).
(b) Odrediti jednacinu stanja.
(c) Pod kojim uslovom je taj materijal stabilan?
30. Nadjeno je da je izotermska kompresibilnost gasa
kT = T vf (P ) (1.91)
i da je termalni koeficijent sirenja
Rv Av
p = + 2 (1.92)
p T
V
gde je T temperatura, v = n
molarna zapremina.
(a) Odrediti funkciju f (p).
(b) Odrediti termicku jednacinu stanja.
31. Pokazati da vazi relacija

( ) ( ) ( )
S S S
N +V +U = S, (1.93)
N V,U V N,U U N,V
koristeci cinjenicu da je entropija S(N, V, U ) ekstenzivna velicina. Pokazati da

ova relacija dovodi do izraza: S = (N + pV + U )/T .
32. Pokazati termodinamicki da vaze sledece relacije

( ) ( )
p p
V = S, i V = N. (1.94)
T T
Odrediti pritisak p idealnog klasicnog gasa u zavisnosti temperature T i , i

proveriti prethodne izraze za te iste idealne gasove.
33. Jednacinu stanja gasa koji se razmatra u ovom problemu je P (V N b) = N kB T .

- poznato je da je toplotni kapacitet gasa Cv , koji funkcijski ne zavisi od
Takode
temperature, a broj cestica N se odrzava konstantnim.
( S )
(a) Odrediti Maxwell-ovu relaciju koja odgovara parcijalnom izvodu V T,N
.
-
(b) Odredujuci dU (T, V ), pokazati da je unutrasnja energija U jedino funkcija
temperature T i broja cestica N .
Cp
(c) Pokazati da je = Cv
= 1 + N kCBv , odnosno da je nezavisna od T i V .
Slika 1.2:
(d) Zapisujuci izraz za U (p, V ), pokazati da je jednacina adijabatskog procesa

data izrazom P (V N b) = const.
34. U ovom zadatku razmatramo infitezimalni Carnot-ov ciklus foonskog gasa koja
je prikazana na Slici 1.2.
(a) Izraziti izvrseni rad A u ciklusu, u zaviznosti od dV i dp.
(b) Izraziti apsorbovanu toplotu Q, pri sirenju gasa duizoterme u zavisnosti p,

dV i odgovarajucih izvoda unutrasnje energije U (T, V ).
(c) Koristeci koeficijent korisnog dejstva Carnot-ovog ciklusa, uspostaviti vezu

- izraza za rad A i kolicinu toplote Q.
izmedu
(d) Uzeti da je poznata na osnovu merenjd da je pritisak fotonskog gasa dat

jednacinom p = AT 4 , gde je A konstanta. Iskoristiti ovu informaciju da bi
se dobila unutrasnja energija U (T, V ).
(e) Odrediti relaciju koja opisuje adijabatski proces u razmatranim ciklusu.

b) Elasticne trake
35. 4 Kod elasticnih slabovulkanizovanih gumenih traka, sila F zavisi od duzine

l i temperature T kao
( ) ( )2
l lo
F = AT { (1 + (T To )) } (1.95)
lo l
gde su i A konstante (gde je mala velicina, tj 103 K 1 ). Prirodna nerasteg-

nuta duzina na To je lo . Izracunati:
(a) Kolicinu toplote Q koju traka dobija od okoline pri sporom istezanju od lo
do l na temperaturi To .
(b) Promenu temperature T pri brzom istezanju trake od lo do l ( T

T
<< 1).
Uzeti da je Cl dato.
Uzeti da je poznat toplotni kapacitet pri konstantnoj duzini Cl .

Resenje:
(a) Polazeci od izraza za entropiju

( ) ) (
S S
dS = dl + dT, (1.96)
T l T l

i koristeci treci princip termodinamike Q = T dS, dobija se da je
ATo 2 1 1
Q= (l lo2 ) + AT lo (AT lo2 (To 2T ) 1)( ) + Cl (l lo ). (1.97)
2lo lo l
(b) Posto je istezanje trake brzo proces mozemo smatrati adijabatskim. Tada
imamo
( ) ( )
S S
dl + dT = 0. (1.98)
l T T l
Koristeci prethodni uslov, odnsno da se entropija ne menja, i da je promena

temperature T << To , dobija se promena temperature trake
ATo 2 Al2 To 1 1
T = (l lo2 ) + o ( ). (1.99)
2lo Cl Cl lo l
36. Razmotriti elasticnu oprugu cija sila data jednacinom F (x, T ) = k(T )x, gde je x
istezanje opruge. Odrediti unutrasnju energiju U i entropiju S.
37. Kod elasticnih gumenih traka, sila zatezanja F zavisi od duzine l i temperature T
kao
f = x AT + BT x, (1.100)
gde su , A i B konstante, dok je x istezanje trake. Toplotni kapacitet trake je

Cx = a(x)T .
da(x)
a. Pokazati da vazi dx
= 0, dnosno da a(x) ne zavisiod x.
b. Izracunati entropiju S(T, x) trake, ako je poznato da je S(0, 0) = So .
c. Odrediti toplotni kapacitet pri konstantnoj sili Cf .
Resenje:
a. Promenu unutrasnje energije je data izrazom
dU = T dS + f dx, (1.101)
sto u slucaju da napisemo u zavisnosti od T i x dobijamo

( )
S
dU = Cx dT + [f + T ]dx, (1.102)
x T
( S )
gde je Cx = T T x
toplotni kapacitet pri konstantnoj duzini. U poslednjem
( s ) ( f )
izrazu mozemo iskoristiti Maxwell-ovu relaciju x T
= T x
, tako da do-
bijamo ( )
s
= A Bx, (1.103)
x T
sto daje zapravo izraz za infitezimalnu promenu unutrasnje energije, oblika
dU = Cx dT + xdx. (1.104)
( x) ( )
Da bi dU bio totalni diferencijal, potrebno je da vazi da je C x T
= x
T x
,
( Cx )
odakle se dobija da je x T = 0, sto implicira da je da(x)
dx
= 0.
b. Polazimo od izraza za promenu entropije

( ) ( )
S S
dS = dT + dx, (1.105)
T x x T
( S ) ( s )
gde mozemo iskoristiti da je T x
= CTx = a, i Maxwell-ovu relaciju x T
=
( f )
T x = A Bx. Zamenom u prethodni izraz za entropiju dobija se da je
dS = adT + (A Bx)dx, (1.106)
sto se integraleci se dobija da je
x2
S = So + aT + Ax B . (1.107)
2
c. Iskoristicemo identitete
( )
S (S, x) (f, T )
= (1.108)
T x (f, T ) (T, x)
( ) ( ) ( )
S S x
= , (1.109)
T f x T T f
- toplotnih kapaciteta Cx pri konstantnoj duzini, odnosno Cf
za vezu izmedu
pri konstnoj sili. Posle nekoliko jednostavnih racunskih koraka, dobija se
(A Bx)(A f B)
Cf = T (a + ). (1.110)
( + BT )2
38. Zavisnost sile X gumene trake je dato izrazom

( )2
T x lo
X= ( ), (1.111)
Te lo x
koja zavisi od duzine trake x i temperature T . Sa Te i lo su obelezene konstante te

trake. Toplotni kapacitet pri konstantnoj duzini Cx je jednak konstanti C. Duzina
trake pri temperaturi To je lo . Odrediti kolika ce biti temperatura trake, ako se
11lo
ona adijabatski istegne do duzine 10
.
39. Izracunati koeficijent efikasnosti toplotne masine zasnovanoj na termodinamikim

procesima koji se mogu zapaziti na gumenim trakama. Sila koja zavisi je u lin-
earnoj zavisnosti od duzine trake X = axT , gde je a poznata pozitivna konstanta,
x-duzina trake, a T temperatura. Uzeti da je toplotni kapacitet Cx poznat i kon-
stantan.
Slika 1.3:
40. Eksperimentalno je nadjeno da za elasticne trake vazi

( ) ( ( x )3 )
X aT 0
= 1+2 , (1.112)
x T xo x
i relacija ( ) (
X ax ( x )3 )
0
= 1 , (1.113)
T x xo x
gde je X sila koja deluje na razmatranu traku, dok je sa x obelezena duzina

trake. Pored toga, pretpostaviti da su a = 1 N
K
i x0 = 0.5m poznate i pozitivne
- i da se masa trake ne menja.
konstante, a takode
1
( x )
(a) Odrediti termalni koeficijent sirenja trake X = x T X
. Prodiskutovati
promenu X .
(b) Odrediti jednacinu stanja i pokazati da je dX potpuni diferencijal.
(c) Uzimajuci u obzir da je toplotni kapacitet pri konstantnoj duzini Cx = 1.0 KJ .

Odrediti rad koji je potreban da se elasticna traka rastegne do duzine 1m.
Pretpostaviti da se u slucaju kada se silom ne deluje na traku, njena temper-
atura je T = 290K. Kolika je promena temperature nakon rastezanja te trake.
c) Termodinamika kondenzovanog stanja materije
41. Pokazati da je slobodna energija po jedinici povrsine neke tecnosti jednaka povrsinskom
naponu te tecnosti. Pokazati, takodje, da je unutrasnja energija po jedinici
povrsine jednaka T dT
d
.
Resenje:
Krenimo od izraza za unutrasnju energiju povrsine
s F T
U + - G
S E g
Slika 1.4:
dU = T dS + d, (1.114)
-
koja se moze uz Legendre-ovu relaciju iskoristiti F = U ST u odredivanju
relacije
dF = SdT + d. (1.115)
Povrsinski potencijal se moze onda odrediti relacijom

( )
F
= . (1.116)
T
Slobodna energija F zavisi od povrsine, koja je ekstenzivna velicina. Koristeci tu

osobinu slobodne povrsine, moze se napisati
F (T, ) = F (T, ), (1.117)
koja se moze diferencirati po , cime se dobija

( )
F (T, )
= F (T, ). (1.118)

( ) ( ) ( )
U sledecem koraku se moze iskoristiti da je = ()

()
, odakle posle
nekoliko jednostavnih transformacija
( )
F (T, )
= F (T, ). (1.119)
()
Uzimajuci u obzir prethodnu relaciju i relaciju (1.116), dolazimo do izraza
F
= , (1.120)

koji zajedno sa Legendre-ovom transformacijom F = U ST nam pomaze da

dobijemo trazenu zavisnost
U d
=T (1.121)
dT
42. U slucaju da je izvrseni rad nad slobodnom povrsinom tecnosti dA = d, gde je

(T, ) povrsinski napon i T
< 0.
a. Odrediti diferencijale unutrasnje i slobodne energije dU u dF .

( ) ( ) ( ) ( )
b. Pokazati da je T S S T
S T T S
= 1
c. Pokazati da povrsinski napon ne zavisi od povrsine tecnosti.

( U ) ( S ) ( )
d. Pokazati da vazi T
=T T
+ =T T
.
e. Odrediti kolicinu toplote Q koju tecnost razmeni pri iyotemskom procesu,

ako se njena povrsina poveca za d. Da li tecnost tu toplotu absorbujeili
predaje svojoj okolini?
-
43. Jedna od potvrdenih i cesto koriscenih fenomenoloskih izraza za unutrasnju en-
ergiju cvrstog tela, je data izrazom
U = g(V )h(S), (1.122)
gde su g i h poznate neprekinde funkcije V i S, respektivno. Odrediti kako

( ) ( S )
se menja entropija sa pritiskom S
p
i sa temperaturom T p
, zapisana kao
T
funkcija neprekidnih funkcija g(V ) i h(S)
AT 3
44. Termicka jednacina stanja neke nove materije je p = 3
, dok je kaloricka jednacina
stanja U = BT n ln( VVo ) + f (T ), gde su B, n i Vo konstante a f (T ) zavisi od temera-
ture. Odrediti B i n.
Resenje:
Polazeci od izraza za entropiju sistema
( ) ( )
S S
dS = dV + dT, (1.123)
V T T V
moze se iskoristiti uslov da je sa leve strane izraza totalni diferencijal, odnosno

da je
[( ) ] [( ) ]
S S
= . (1.124)
T V T V T V
Partcijalni izvodi entropije po temperaturi i zapremini se dobijaju iz izraza za

neki od termodinamickih potencijala, dobijamo da je
( ) ( )
S 1 U AT 2
= +
V T V T V
( )T ( )
S 1 U
= ,
T V T T V
koji se moze zameniti u izrazu (1.124), odakle se dobija da je B = 2A i n = 2.
-
45. U odredenim sistemima kvazicestica, unutrasnja energija je povezana sa entropi-
jom izrazom
( )d
N dS
U (T, S) = AN e N kB , (1.125)
V
- odrediti
gde su A i d konstante. Napisati temicku jednacinu stanja. Takode,
toplotne kapacitete Cp i Cv sistema.
- hemijskog potencijala i broja cestica za Fermi sistem na

46. Funkcijska veza izmedu
niskim temperatruama se data u aproksimativnom obliku izrazom
( )2
5/2 3/2 kB T
N = AV T (1 + ). (1.126)
4
Odrediti razliku toplotnih kapaciteta CV, CV,N , gde je CV, toplotni kapacitet
pri konstantnoj zapremini i hemijskim potencijalom .
47. Za ultrarelativisticki kvantni gas, na niskim temperaturama, veliki termodinamicki

potencijal se moze prikazati aproksimativno izrazom
( )2 ( )4
V kB 4 7 4 1
= 2T ( + 2
+ ). (1.127)
6 30 kB T 2 kB T
Odrediti toplotne kapacitete CV, i CV,N .
48. Izracunati kapacitet kristala, koji je dat izrazom

( )
T
Cv = f , (1.128)

gde Debay-eva temperatura ne zavisi od temperature kristala, a sa promenom

zapremine menja se V , gde je 1 pozitivna konstanta anharmonicnosti.
Odrediti izobarni koeficijent toplotnog sirenja kristala.
49. Jedan kilogram vode se izotermski sabije na konstantnoj temperaturi T = 20o C

od pritiska od 1 atmosfere (105 Pa) do pritiska od 20 atmosfera.
(a) Odrediti rad koji je izvrsen u ovom procesu.
(b) Koliko toplote je voda emitovala? Pretpostaviti da je srednja izotermska kom-

presibilnost vode tokom tog procesa KT = 0.5 104 atm
1
i srednji koeficijent
termalnog sirenja p = 2x104 o1C .
50. Pokazati da vazi relacija

( ) ( )
T T
T ds = cx dY + cY dx, (1.129)
Y x x Y
X
gde je x = n
kolicina ekstenzivne varijable X po molu. Pored toga, cx je toplotni
kapacitet po molu za konstantnu vrednost parametra x, a cY je toplotni kapacitet
po molu pri konstantnom pri konstantnom Y .
d) Termodinamika magnetika
51. Odrediti koliki je rad izvrsen nad paramagnetnim dijelektrikom pri njegovoj po-
larizaciji i namagnetisavanju.
Resenje:
Za diksontinualno naelektrisanje dijamagnetne elektrcne i magnetne osobine su
-
odredene dielektricnim i magnetnim momentom

P
= qiri , =1
M qi (ri vi ), (1.130)
i
2 i
dok se za kontinualno naelektrisanje, sume prelaze u integralima

1
P = r(r)d r,
3
M=
(r v )(r)d3r. (1.131)
2
Elektricna polarizacija za kontinualno naelektrisanje se moze uvesti izrazom
dP
= dM .

P = 3 , M (1.132)
d r d3r
Ukupni rad koji izvrsi elektricno i magnetno polje nad nekim magnetikom se sas-
toji od elementarnog rada koje izvrsi magnetno polje na svaku pojedinacnom
cesticom putem Lorentz-ove sile
+ v B),
FL = q(E (1.133)
sto nam omogucuje da uvedemo polje Lorentz-ove sile u svakoj tacki magnetika
dFL
fL = 3 = (r)(E
+ v B).
(1.134)
d r
Time je rad koji izvrsi fluks naelektrisanja neke male, odnosno delica zapremine
magnetika d3r, u nekoj proizvoljnoj tacki r je
w = fL dr,
dok je onda ukupni izvrseni rad slobodnih struja u magnetiku

W = fLv dtd3r.
Posto je v (v B)
= 0, dobijamo da je

W = v dtd3r =
(r)E

=
j(r)Edtd 3
r, (1.135)
gde smo iskoristili da je j = v . Koristeci Ampere-ov zakon

D ,
j = H (1.136)
t
da bi izvrsili zamenu gustine slobodnih struja iz izraza (1.135) magnetnim polje

i vektorom dielektricnog pomeraja D,
H dobija se izvrseni rad

W = dt D ) Ed
( H 3r. (1.137)
t
Koristeci identitet (E
H) ( E)
=H E
( H),
dolazimo do

W = dt[ (H ( E)d r (E H)d r E
3 3 D )d3r]. (1.138)
t
U drugom sabirku se moze upotrebiti teorema GaussOstrogradsky-og, koja za-

menjuje integraciju po zapremini integracijom po zatvorenoj povrsini koja okruzuje
tu povrs
I
(E
H)d
3
r = H)d
(E 3 S.
Dobijeni povrsinski integral za dovoljno veliku zatvorenu povrs tezi 0, posto je

E 1
r2
iH 1
r2
, dok je S r2 . S druge strane u prvom sabirku mozemo

iskoristiti Faradey-ev zakon E
= B
t
, odakle dobijamo da je rad

B + E
W = dt[ (H D )d3r]. (1.139)
t t
52. 3 Odrediti CM CH za paramagnetnik cija je izotermska Curie-eva suscep-

tibilnost T = Tc .
Resenje:
Za paramagnetike osnovna jednacina promene unutrasnje energije je oblika
dU = T dS + HdM, (1.140)
tako da je Born-ov cetvorougao koji pomaze u termodinamickoj analizi para-

magnetika je dat na Slici 1.5. Toplotni kapaciteti pri konstantnoj magnetizaciji
M F T
U + - G
S E H
Slika 1.5:
( s ) ( s )
CM = T T M
i pri konstantnom polju2 CH = T T H
se mogu transformisati
koristeci izraz (1.140), tako da se dobija da je
( ) ( )
s u
CM = T = . (1.141)
T m T m
Da bi doveli u vezu toplotne kapacitete, krenimo od (1.5) raspisane sa promenom

temperature T i polja H
( ) ( ) ( ) ( )
u u s s
dT + dH = T dT + T dH + (1.142)
T H T T H H T
H
( ) ( )
m M
+ H dT + H dH, (1.143)
T H H T
odkle se dolazi do
( ) ( ) ( )
s u m
T = H . (1.144)
T T T
| {z }
H H H
CH =
2 -
Gde je sa s obelezena entropija odredene kolicine materije, za koju racunamo toplotne kapacitete.
Tako npr. ako se trazi razlika molarnih tolotnih kapaciteta, onda je s = Sn entropija jednog mola
-
materije. Analogno, isto vazi i za uvodenje -
magnetizacije odredene kolicine materije.
( u )
Parcijalni izvod T H
se moze dobiti prelaskom u zapis sa jakobijanima prelaska
( )
u (u, H)
= =
T H (T, H)
(u, H) (T, m)
= =
(T, m) (T, H)
[( ) ( ) ( ) ( ) ] ( )
u H u h m
= =
T m T m m T T m H T
( ) ( ) ( ) ( )
u u H m
= =
T m m T T m H T
| {z }
(H,m) (M,T ) (H,m)
= (T,m) = (H,T )
( ) ( ) ( )
(H,T )
u u m
= + . (1.145)
T m m T T H
| {z }
=Cm
U ovom prethodnom izrazu parcijalni izvod kaloricke jednacine stanja se moze

-
izracunati ako predemo na termicku jednacinu stanja
( ) ( ) ( ) ( )
u u s s
dT + dm = T dT + T dm + Hdm, (1.146)
T m m T T m m T
tako nalazimo ( ) ( )
u H
=T + H. (1.147)
m T T m
Koristeci izraze (1.144), (1.145) i (1.147) dobija se
( ) ( )
m h
CH Cm = T . (1.148)
T H T m
Da bi odredili ovu razliku za konkretan Curie-ev paramagnetik, iskoristicemo da
je
C
M = T H = H, (1.149)
T
odakle dobijamo
( ) ( )
CH H H2
CH Cm = T 2 = C 2 . (1.150)
T T T
53. 3 U eksperimentu je utvrdjeno da u odredjenoj oblasti temperature, mag-

H
netizacija M paramagnetnog tela zavisi od T
, tj da M = f ( H
T
), gde je H jacina
magnetnog polja, a T apsolutna temperatura. Dokazati da unutrasnja energija ne
zavisi od magnetizacije i odrediti entropiju S u zavisnosti od izmerene funkcije
f(H
T
).
Resenje:
Iz osnovne jednacine promene unutranje energije paramagnetika
dU = T dS + HdM, (1.151)
dobijamo
( ) ( ) ( ) ( )
U S U S
=T , =T + H. (1.152)
T M T M M T M T
S druge strane, polje se moze prikazati pomocu magnetizacije H = T f 1 (M ).

Koriteci i izraz (1.152), dolazimo do veze
( ) ( )
U H
= T + H = T f 1 (M ) + H = 0, (1.153)
M T T M
odakle se moze zakljuciti da unutrasnja energija nije funkcija magnetizacije. Do

izraza za entropiju dolazimo do jednacina postaje
( )
1 H H H
dS = dU (T ) f ( )d , (1.154)
T T T T
i nakon integraljenja
H/T
dU (T )
S = xf (x)dx + const =
T 0
H/T
H H
= g(T ) f ( ) + f (x)dx + const. (1.155)
T T 0
54. 3 Paramagnetno telo ima izotermsku magnetnu susceptibilnot T (T ). Odred-

iti slobodnu energiju F (T, M ) kao funckiju magnetizacije M i temperature T . Na
osnovu nje izracunati unutrasnju energiju U i entropiju S.
Resenje:
- magnetizacije i polja je data sa M =
U skladu sa potavkom zadatka veza izmedu
T (T )H. Posto je ( )
F
H= , (1.156)
M T
zajedno sa spomenutom vezom magnetizacije i polja, Helmoholtzova slobodna

energija je oblika

M
F (T, M ) = F (T, M = 0) + dM =
T (T )
1 M2
= F (T, M = 0) + , (1.157)
T (T ) 2
H
sto ukazuje da je entropija funkcija T i odnosa T
. I na kraju unutranju energiju
mozemo dobiti Legendre-ovom transformacijom
( )
F
U = F + TS = F T ,
T M
koji se zatim nastavlja u izraz

( ) ( ( ))
F 1 F F
U = T ( 2 2
) = T 2
=
T T T M T T
[ ( ) ( )]
M
d F (T, 0) M2 d 1
= T 2
. (1.158)
dT T 2 dT T T (T )
Uzimajuci da je ( )
d F
U (T, M = 0) = T 2
, (1.159)
dT T
dobijamo da je
( )
M 2T 2 d 1
U (T, M ) = U (T, M = 0) + . (1.160)
2 dT T T (T )
Entropija se moze odrediti iz izraza (1.157),

( ) 2
d 1 M
S(T, M ) = S(T, 0) + . (1.161)
dT (T ) 2
55. 3 Magnetna susceptibilnost paramgnetika je data Kirijevim zakonom = C

T
,
a unutrasnja energija je data izrazom U = U (T, M ) = U (T = 0, M ) + aT 4 (gde su
a i C konstante).
a. Izracunati toplotu magnetizacije, odnosno koliku toplotu magnetik razmeni

sa okolinom pri pojacanju polja od 0 do H, pri konstantnoj temperaturi T =
const.
b. Pokazati da je nemoguce dostici temeraturu 0K adijabatskom demagnetizaci-

jom (tj. kada se magnetno polje iskljucuje od neke konacne vrednosti do H =
0).
c. Odrediti kolika je toplota pri adijabatskom razmagnetisavanju, tj smanjenji-

vanju magnetnog polja od H do 0.
Resenje:
(a) Iz izraza za promenu unutrasnje energije mozemo dobiti da je

( ) ( )
U H
=H T , (1.162)
M T T M
( S ) ( H )
gde smo iskoristili Maxwel-ovu relaciju M T
= T M
. U prethodnoj
( H )
relaciji mozemo odrediti parcijalni izvod T M = M C
, posto je M = CHT
.
( U )
Zamenjujuci ovaj izraz u (1.162) dobijamo da je M T = 0. Pored toga,
znamo da je u opstem slucaju
Q = T dS = dU HdM, (1.163)
tako da u slucaju kada unutrasnja energija ne zavisi od magnetizacije dobi-

jamo da je
( )
U
Q = dT HdM, (1.164)
T M
ali posto je dT = 0, dobijamo da je Q = HdM , odakle integracijom od

H = 0, do nekog nenultog polja H dobija se da je

QT =const = H 2 . (1.165)
2
(b) Za adijabatski proces vazi da je Q = T dS = 0, odnosno da je dU = HdM .

Koristeci da za Curie-jevu susceptibilnost, unutrasnja energija ne zavisi od
magnetizacije, dobija se
H 2
U (T2 ) U (T1 ) = , (1.166)
2
gde je T2 -temperatura magnetika kada je spoljasnje polje H = 0, dok je T1 -

temperatura, kada je spoljasnje polje H = 0.
C
56. Razmatrati paramagnetni materijal koji ima izotermsku susceptibilnost T = T
,
K
i ima toplotni kapacitet C(T, M = 0) = T2
.
(a) Odrediti toplotni kapacitet pri konstantnom magnetnom polu CH , i pri kon-
stantnoj nenultoj magnetizaciji CM .
(b) Pretpostaviti da je paramagnetik doveden do temerature T1 i da je u mag-

netnom polju H1 . Odrediti konacnu temperaturu T2 paramagnetika posle
adijabatske demagnetizacije, pri kome polje smanjujemo do H2 .
57. Izracunaj entropiju, entalpiju, Helmholtz-ovu slobodnu energiju i Gibbs-ovu slo-

bodnu energiju paramegnetnog materijala i napisi eksplicitno u zavisnosti prirod-
nih varijabli (u slucaju da je moguce). Magentizacija zavisi od polja i temperature
aH
u sklau sa jednacinom M = T
, i molarni toplotni kapacitet pri konstantnoj mag-
netizaciji se ne menja CM = C. M je molarna magnetizacija, dok su a i C kon-
stante.
C
58. Razmatrati paramagnetni materijal koji ima izotermsku susceptibilnost T = T
, i
K
ima toplotni kapacitet C(T, M = 0) = (T +) 2 . Odrediti adijabatsku susceptibilnost
( M )
pri S = H S u zavisnosti od magnetnog polja H i temperature T .
C
59. Magnetna susceptibilnost paramgnetika je data Kirijevim zakonom = T
, a
topolotni kapacitet po jedinici zapremine pri konstantnom polju CH = (a+bH 2 ) TV2
(gde su a i b konstante). Odrediti kolika je temperatura T posle adijabatskog raz-
magnetisavanja sa temperature T , pri samnjivanju polja sa H na 0.
A
60. Magnetna susceptibilnost antiferomagnetika se moze predstaviti kao = T
, a
gde je A > 0, i gde je 0 < < 1. Unutrasnja energija van spoljasnjeg polja je
U (T, M = 0) = BT , gde su B, > 0. Ako je sistem imao temperaturu T u

polju jacine H, posle adijabatskog iskljucenja ohladice se do temperature T < T .

Odrediti temperaturu T . Uzeti u obzir da je A i ne zavise od H (odnosno, da
su slaba polja), sto znaci da su efekti magnetostrikcije mali.
61. (a) Dokazati sledecu relaciju izmedju zapreminske magnetostrikcije i koefici-

jenta piezomagnetika
( ) ( )
V M
= . (1.167)
H p,T p H,T
(b) Pokazati da pri izotermskom povecanju polja od 0 do H zapremina promeni

za V (gde je V << V ), uzati da je
( )
V H2
( ),
V 2 p T
( )
gde je = V1 V
p
T . Uzeti da je magnet homogen (M = V H).
H
62. 4 U sudu sa klasicnim paramagnetnim gasom (p = nkT, T = n

3 KT
,n =
N
V
) nalazi se dugacki solenoid, u kome gas moze slobodno da cirkulise. Zane-
marujuci efekte krajeva izracunati odnos pritiska gasa u solenoidu prema onome
van solenoida, ako je magnetno polje u solenoidu H.
Resenje:
Paramagnetni gas se uvlaci u solenoid gde je mnogo vece magnetno polje nego
izvan solenoida. Sa poveca njem koncentracije gasa u solenoidu se povecava
samim tim i pritisak gasa. Do tog zakljucka bismo mogli da dodjemo koris cenjem
Gibbs-Duhem-ove relacije za paramagnetni idealni gas, koja je oblika:
d = sdT + vdp mdH, (1.168)
S V MV
hemijski potencijal, dok su s = N
, v = N
im = N
- entropija, zapremina
i srednji magnetni moment, respektivno. Prethodno navedene velicine odnose
se za jednu cesticu. Zavisnost hemijskog potencijala od velicina p, T i H je data
sledecim izrazima: ( )
1 kT
=v= = , (1.169)
p H,T n p
( )

= s, (1.170)
T H,p
( )
o H
= m = . (1.171)
H p,T 3kB T
Koristeci prethodne relacije mozemo dobiti hemijski potencijal u funkciji svojih
prirodnih parametara
o 2
(p, T, H) = kB T ln p H cp T ln T + cp T. (1.172)
kB T
Gas koji se nalazi u magnetnom polju i izvan magnetnog polja je u termodi-

namickoj ravnotezi, tako da je T1 = T2 , i 1 = 2 . Koristeci izraz za hemijski
potencijal, u ovom slucaju termodinamicke ravnoteze mozemo napisati relaciju

(p1 , T1 , H1 ) = (p2 , T2 = T1 , H2 = 0), gde su velicine indeksirane sa 1 su un-
utar solenoida, dok velicine indeksirane sa 2 su izvan solenoida. Ako iskoristimo
izraz za hemijski potencijal dobijamo relaciju
o H
p1 = p2 e 3(kB T )3 , (1.173)
koja sugerise da je pritisak p1 veci od pritiska p2 , sto smo i na pocetku zadatka

zapazili da ce se desiti.
e) Termodinamika sistema sa promenljivim brojem cestica
63. 4 Odrediti razliku toplotnih kapaciteta Cv, CV,N .

Resenje:
Razmatrajuci parcijalne izvode, odnosno jakobijane, preko kojih su zapisani za-
dati toplotni kapaciteti, dolazimo do izraza
( )
S (S, V, )
CV, = T =T , (1.174)
T V, (T, V, )
( )
S (S, V, N )
CV,N = T =T , (1.175)
T V,N (T, V, N )
koje mozemo povezati relacijama
(S, V, ) (S, V, ) (T, V, N )
= . (1.176)
(T, V, ) (T, V, N ) (T, V, )
Posle nekoliko jednostavnih aritmetickih transformacija dolazimo do kljucne relacije
( ) ( ) ( ) ( )
S S S
= , (1.177)
T V, T V,N T,V T V,N
iz koje mozemo dobiti izraz
( ) ( )
N
Cv, CV,N = T . (1.178)
T ,V T V,N
64. 4 Dokazati sledece relacije za N -cesticne sisteme:

( U ) ( )
(a) N T,V
= T t V,N
,
( ) ( ) ( U )
(b) N
T V,x
= 1
T
N
N T,V
,
T,V
( U ) ( u ) ( ) ( U )
(c) T V,x
T V,N
= 1
T
N
N T,V
,
T,V
gde je x = T .
Resenje:
(a) Unutrasnju energiju mozemo zapisati u zavisnosti od V ,T i N koriste ci

izraz
( ) ( ) ( )
S S S
dU = (T p)dV + T dT + ( + T )dN, (1.179)
V T,N T V,N N V,T
iz koga se moze ,,procitati trazeni izraz

( ) ( )
U
= T , (1.180)
N T,V t V,N
(b) Uvedimo smenu x = T . Krenimo od izraza

( )
N (N, V, x) (N, V, x) (T, V, )
= =
T V,x (T, V, x) (T, V, ) (T, V, x)
( ) ( )
N N
= + , (1.181)
T V, T T,V
( x ) ( )
gde je iskori steno da je T
=
T2
i x

= T1 . Nakon jos nekoliko
T
algebarskih transformacija dobija se izraz
( ) ( ) ( )
N 1 N
= ( T ), (1.182)
T V,x T T,V T V,N
u kome se moze iskoristiti relacija pod (a), odakle se dobija
( ) ( ) ( )
N 1 N U
= . (1.183)
T V,x T T,V N T,V
(c) Slicno se moze krenuti kao u prethodnom segmentu zadatka

( )
U (U, V, x) (U, V, x) (T, V, N )
= =
T V,x (T, V, x) (T, V, N ) (T, V, x)
( ) ( ) ( ) ( )
U U x N
= + , (1.184)
T V,N N T,V T V,N x T,V
odakle se moze dobiti
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
U U 1 U N
= (T ) , (1.185)
T V,x T V,N T N T,V T V,N T,V
gde se moze iskkoristiti relacija pod (a), cime se dobija
( ) ( ) ( ) ( )
U u 1 N U
= . (1.186)
T V,x T V,N T T,V N T,V
65. Dokazati sledece termodinammicke relacije:

( U ) ( p )
a. V T
=T T V
p
( )
b. N

= N 2 KVT , gde je hemijski potencijal, a KT izotermska kompresibil-
T,V
nost.
( ) ( V )
c. Cp Tp
= T T p
V , gde je E entalpija posmatranog sistema.
E
Resenje:
(a) Krenucemo od izraza za unutrasnju energiju
dU = T dS pdV, (1.187)
odakle se dobija izraz za parcijalni izvod unutrasnje energije po zapremini

( ) ( )
U S
=T p, (1.188)
V T V T
odakle se Maxwel-ovom relacijom dokazuje potrebni izraz
( ) ( )
U p
=T p. (1.189)
V T T V
(b) Krenimo od Gibbs-Duhem-ove relacije
N d = SdT V dp, (1.190)
odakle se dobija da je
( ) ( )
p
= V . (1.191)
N T,V N T,V
Za poslednji pacijalni izvod mozemo iskoristiti jednu od osobina jakobijana

( )
p (p, T, V )
= =
N T,V (N, T, V )
(p, T, V ) (p, T, N )
= =
(p, T, N ) (N, T, V )
( ) ( )
V p
=
N p,T V N,T
Parcijalni izvod zapremine V po broju cestica N se moze transformisati ko-
- moze se primetiti da su V i N ek-
risteci Maxwell-ovu jednacinu. Takode
stenzivne velicine, sto znaci da mozemo ocekivati u slucaju fluida da pos-
toji zavisnost N = V f (p, T ). Znaci koristeci Maxwell-ovu relaciju i ponovo
Gibbs-Duhem-ovu relaciju dobija se
( ) ( )
V V
= = . (1.192)
N p,T p T,N N
( )
(c) Prvi korak je da izrazimo Tp
preko izvoda entalpije, koristeci osobine
E
jakobijana
( )
T (T, E)
= =
p (p, E)
E
( ) ( )
(T, E) (T, p) E T
= = .
(T, p) (p, E) p T E p
Ovu relaciju mozemo srediti ako upotrebimo zavisnost promene entalpije
od temperature T i S:
dE = T dS + V dp, (1.193)
( E ) ( S )
odakle dobijamo da je T p
= T T p
= Cp . Drugi parcijalni izvod po
pritisku, koriseci ovu relaciju je jednak
( ) ( ) ( )
E S V
=V +T =V , (1.194)
p T p T T p
odakle zamenom se dobija trazeni izraz

( ) ( )
T V
Cp =T V. (1.195)
p E T p
66. Pokazati sledece relacije:

( p ) ( p )
(a) V V T,N
= N N T,V
,
( ) ( )
(b) V V T,N
= N N T,V
,
( )
(c) N T,V
= N 2VKT .
67. Pokazati da za realni van der Waals-ov gas vazi relacija:

a
dH = Cv dT + dV + d(pV ). (1.196)
V2
f) Termodinamicke nejednakosti
68. Dokazati nejednakost ( ) ( )

Yi Yi
> , (1.197)
yi Yk yi yk
gde su Yi -generalisane sile, dok je yi gneralisane koordinate.

Resenje:
Varijacija drugog reda unutrasnje energije sistema se moze zapisati izrazom
1 2U
2 U = yi yk , (1.198)
2 i k yi yk
odakle se koristeci
2U Yi
yk = yk = Yk ,
k
y i yk
k
y k
dolazi do
1
2 U = Yk yk . (1.199)
2 k
U slucaju minimuma unutrasnje energije, imamo da je
2 U > 0, (1.200)
odnosno ako se izraz (1.202) razmatra kao kvadratna forma, onda determnanta
koeficijenata u toj kvadratnoj formi mora biti pozitivna

2U 2U 2U

yk1 yk1 yk1 yk2 yk1 ykn
2U 2U 2U

2 U =

yk2 yk1 yk2 yk2 yk2 ykn ,
(1.201)

2U 2U 2U
ykn yk1 ykn yk2
ykn ykn
gde indeks n = 1, 2, 3, . . .. Determinanta ce biti pozitivna ako je

( )
yk
0, (1.202)
Yk yk
za k = k. Ova relacija primenjena u slucaju termomehanickih sistema, odnosno

( S )
za yk S, Yk T i yk V dobijamo da je T V
0, odnosno da je Cv 0.
69. Ako su Yi generalisane sile, a yi generalisane koordinate, dokazati da vazi:

( ) ( )
yi yi
= , (1.203)
Yi Yk Yi Yk
( ) ( )
yi yk
za velicine za koje vazi Yk
= Yi
.
Yi Yk
Resenje:
Krenimo od izraza na levoj strani identiteta

( )
yi (yi , yk )
= =
Yi yk (Yi , yk )
(yi , yk ) (Yi , Yk )
= =
(Yi , Yk ) (Yi , yk )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
yi yk yi yk Yk
= [ ] ,(1.204)
Yi Yk Yk Yi Yk Yi Yi Yk yk Yi
| ( {z ) }
yk
= Yi Yk
odakle se nalazi identitet

( ) ( ) ( )2 ( )
yi yi yk Yk
= , (1.205)
Yi yk Yi yk Yi Yk yk Yi
i posto je u skladu sa (1.202) stizemo do relacije

( ) ( )
yi yi
< . (1.206)
Yi yk Yi Yk
70. Za zatvoreni sistem, pokazati da su toplotni kapacteti pr konstantnoj zapremini

i pri konstantnom pritisku pozitivna velcina i da zapremna opada pri povecanju
pritiska u izotermskom procesu. Takodje, pokazati da toplotnim kapacitetima pri
konstantnom pritisku nikada nije manji od toplotnog kapaciteta pri konstantnoj
zapremini.
71. Pokazati da je ispunjena nejednakost CV,N < CV, .
72. Ako su napon istezanja i duzina zice, X i x, respektivno, pokazati da vazi:
( X )
(a) x S,p
> 0,
( X )
(b) x T,p
> 0.
III.. TRECI PRINCIP TERMODINAMIKE 51
Slika 1.6: Entropija paramagnetnih soli kao funkcija temperature za nekoliko ra-
- B = 0
zlicitih jacina magnetnih polja (magnetnih indukcija u intervalu izmedu
-
i maksimalne vrednosti Bb ). Magnetno hladenje paramagnetnih soli od tempera-
ture T = Ti do temperature T = Tf se sprovelo u dva koraka: prvo, izotermskom
magnetizacijom koja se vrsi povecanjem magnetnog polja od B = 0 do B = Bb
na konstantnoj temperaturi Ti ; a zatim adijabatskom demagnetizacijom pri kojoj se
smanjuje temperatura od T = Ti do T = Tf .
III. Treci princip termodinamike
73. 5 Pokazati da toplotni kapacitet tezi nuli, u limesu kada T 0. Koristiti III
princip termodinamike.
Resenje:
Iz treceg principa termodinamike, odnosno pri nekom konstantnom parametru
sistema X, imamo da je parlimT 0 (S)X = 0. Odavde se moze dobiti

TS
lim = 0,
T 0 T
gde se moze primeniti lHospital-ovo pravilo

(T S)
S
lim T = lim [T + S] =
T 0 T T 0 T
T
S
= lim T + lim S =
T 0 T T 0
= lim CX + lim S, (1.207)

T 0 T 0
odakle se moze zakljuciti da toplotni kapacitet pri konstantnom proizvoljnom

parametru X, za jako niske temperature:
lim CX = 0. (1.208)
T 0
74. 5 Koristeci treci zakon termodinamike, pokazati da termalni koeficijent ekspanz-

( V ) ( p )
ije 1
V T p
, i takodje, koeficijenta pritsika T V
0, kada T 0.
Resenje:
Toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku
( )
S
Cp = T , (1.209)
T p
moze dovesti do izraza za entropiju
T
Cp
S= dT. (1.210)
0 T
Diferencirajuci ovaj izraz po pritisku, dobija se
( ) T ( )
S 1 Cp
= dT
p T 0 T p T
T 2
S
= dT
0 pT
T ( ( ))
V
= dT. (1.211)
0 T T p
p
III.. TRECI PRINCIP TERMODINAMIKE 53
sto nakon integracije postaje izraz

( ) ( ) ( )
S V V
= + , (1.212)
p T T p T p

T 0
( ) ( V )
koji zajedno sa koriscenjem Maxwell-ove relacije S
p
= T p
daje
T
( )
V
= 0. (1.213)
T p

T 0
( p )
S ciljem da se dokaze T V
0, treba krenuti od izraza za toplotni kapacitet
T 0
pri konstantnoj zapremini CV , a zatim slicnim putem dokazati trazenu granicnu
vrednost.
75. 5 Pokazati da je u limesu kada T 0 ispunjena relacija T

T
0.
Resenje:
Entropija, u limesu T 0, prestaje da bude funkcija svih ostalih velicina, sto se
moze napisati na drugaciji nacin
( )
S
= 0. (1.214)
ai T,aj
za j=i
Za magnetne sisteme onda bi vazilo

( ) ( )
H S
= 0, (1.215)
T M M T T 0
- i
a takode ( ) ( )
M S
= 0. (1.216)
T H T 0
H T
Iz relacije (1.216), zamenjujuci zavisnost magnetizacije od polja H, dobijamo

( ) ( ) ( )
M T H T
lim = lim = H lim , (1.217)
T 0 T H T 0 T T 0 T H
H
( T )
cime je pokazano limT 0 T H
= 0.
76. Pokazati da se adijabatskom demagnetizacijom ne moze dostici temperatura T =

0K.
Resenje:
Entropiju paramagnetika (1.161) mozemo dati u drugacijem obliku
d(T ) H 2
S(T, H) = S(T, 0) + . (1.218)
dT 2
Kako T 0, imamo d(T )

dT
0. Zbog toga kada se polje H = 0 na konacnoj
temperaturi (vdeti Sl.(1.6)) adjabatski smanji do H = 0, nikada se ne moze dostici
T = 0.
2 Fazni prelazi
I. ClausiusClapeironova jednacina
1. 5 Pokazati da u okolini trikriticne tacke (Tc , pc ), kriva faznog prelaza cvrsto

stanje - gas je strmija nego kriva faznog prelaza tecnost - gas.
Resenje:
-
Clausius-Clapeyron-ova formula odreduje nagib linije koegzistencija faza gas-
cvrsto stanje ( )
dp sg ss qsg
= = , (2.1)
dT sg vg vs T (vg vs )
dok se nagib linije duz koje dolazi do daznog prelaza izmedu - tecnosti i gasa
( )
dp sg sl qlg
= = . (2.2)
dT lg vg vl T (vg vl )
Posto za zapremine faza mozemo uzeti vg >> vs i vg >> vl , dobijamo aproksima-
tivni izraz ( )
dp sg ss
, (2.3)
dT sg vg
odnosno ( )
dp sg sl
. (2.4)
dT lg vg
Uzimajuci u obzir da je entropija gasnog stanja mnogo ve ca od entropije, odnosno
sg ss sg sl
gasa sg >> sl >> ss , nalazimo vg
> vg
, na osnovu cega zakljucujemo da je
( dp ) ( dp )
dT lg
> dT lg
.
56 2. FAZNI PRELAZI
2. 5
(a) Kako zavisi pritisak na liniji koegzistencije gasne i cvrste faze, uzimajuci da
se jednacinom idealnog gasa moze predstaviti stanje gasne faze razmatra-
nog materijala.
(b) Ovaj problem se moze primeniti na H2 u blizini trojne tacke (p0 , T0 ) = (90M P a, 14K).
kJ
Latentna toplota prelaza cvrsto-gas stanje u tom slucaju q = 1.01 mol .
Resenje:
(a) Nagib krive koegzistencije gasne i tecne faze je data izrazom
dp sg ss q
= = , (2.5)
dT vg vs T (vg vs )
gde smo iskoristili da je latentna toplota faznog prelaza povezana sa en-

tropijama jedne i druge faze q = T (sg ss ). Uzimajuci da je zapremina gasa
mnogo veca od zapremine tecnosti vg >> vs , a takode - i da je zapremina
RT
gasa koristeci jednacinu stanja idelanog gasa vg = p
, sto nas dovodi do
diferencijalne jednacine
dp q p
= 2, (2.6)
dT R T
cijim resavanjem dobijamo jednacinu linije koegzistencije faza
q
p = p0 e R (T T0 ) , (2.7)
gde je (p0 , T0 ) koordinata tacke na liniji koegzistencije razmatranih faza.
(b) Uzimajuci rezultat koji je dobijen u prethodnog delu ovog zadatka mozemo
napisati kakvog je oblika jednacina koegzistencije faza
p = 90M P a e0.124 K (T 14K) .

1
(2.8)
I.. CLAUSIUSCLAPEIRONOVA JEDNACINA 57
3. 5 Gustina tecnog vodonika H2 u okolini trikriticne tacke je 71kg/m3 , dok je

gustina H2 u cvrstom stanju 81kg/m3 . Zavisnost temperature topljenja u okolini
trikriticne tacke je
p
T = 13.99K + .
3.3M P a
Odrediti latentnu energija topljenja u okolini trikriticne tacke Tc = 14K.
Resenje:
Iz uslova ravnoteze dve faze hemijski potencijali su moedjusobno jednaki 1 =
2 . I z tog uslova se dobija
dp s2 s1
= , (2.9)
dT v2 v1
gde su s2 i s1 entropija prve, odnosno druge faze po jedinici mase, a v2 i v1 za-
premina jedinice mase1 . Pored toga, razlika entropija je povezana sa latentnom
toplotom s2 s1 = q
T
. Zapremina po jedinici mase je povezana sa gustinom
1 1
pomocu izraza 1 = v1
, odnosno 2 = v2
. Tako se dobija
dp q2 1
= , (2.10)
dT T (2 1 )
odakle se moze naci kolika je latentna toplota faznog prelaza
dp (1 2 )T MJ
q= 0.1 . (2.11)
dT 2 1 kg
4. U okolini trojne tacke amonijaka (NH3 ) jednacina sublimacione krive je dobijena

eksperimentom
3726K
ln(p) = 27.79 , (2.12)
T
dok je jednacina krive isparavanja
3005K
ln(p) = 24.10 (2.13)
T
gde se pritisak p meri u paskalima, a T u kelvinima.
1
Moze se uzeti da je i po jednoj cestici, ili po jedinici kolicine materije.
58 2. FAZNI PRELAZI
(a) Izracunati pritisak i temperaturu trojne tacke.
(b) Odrediti kolike su latentne toplote sublimacije i isparavanja.
Resenje:
(a) Na trojnoj tacki, pritisak i temperatura pare, tecnosti i cvrstog stanja su iste.
Zbog toga, temperatura trojne tacke T0 se dobija iz preseka krivih subli-
macije i isparavanja, odnosno resavajuci jednacinu
3726K 3005K
27.79 = 24.10 , (2.14)
T0 T0
odakle se dobija da je T0 = 195.4K, doke je onda pritisak trojne tacke p0 =

6.13kP a.
(b) Iz nagiba krive koegzistencije faza cvrste i gasne faze i koriscenjem relacije
(2.6) dobijene pod pretpostavkom da se gas moze smatrati idealnim, dobija
se latentna tolota sublimacije qsg 31 mol
kJ
. I na isti nacin, iz krive koegzis-
tencije tecne i gasne faze se moze odrediti latentna toplota isparavanja qlg
kJ
25 mol .
5. 6 Izracunati latentnu toplotu sublimacije, i nagib krive faznog prelaza cvrsto

- gasno blizu trikriticne tacke, ako su poznate latentne toplote prelaza gas-tecnost
i tecnost-cvrsto.
Resenje:
Za latentne toplote faznih prelaza gas-tecnost, gas-cvrsto stanje i tecnost-cvrsto
stanje mozemo napisati
qlg = T (sg sl ), (2.15)
qsg = T (sg ss ), (2.16)
qsl = T (sl ss ). (2.17)

Polazeci da se latentna toplota gas-cvrsto stanje moze napisati
qsg = T (sg sl + sl ss ), (2.18)
dobijamo da je qsg = qgl + qls .
s l
Slika 2.1:
6. 6 Ako su dve faze A i B u ravnotezi, pokazati da se latentna toplota prelaza

izmedju faze A i faze B menja sa temperaturom T
dq q p,B vB p,A vA
= CpB CpA + q
dT T vB vA
, gde su CpA i CpB molarni toplotni kapaciteti termodinamicke faza A i B na kon-
stantnom pritisku, i p,A i p,B su koeficijenti termalnog sirenja faza A i B.
Resenje:
Posmatramo fazni prelaz iz faze A u fazu B. Latentna toplota tog faznog prelaza
je jednaka q = T (sB sA ), gde je sA (sB ) molarna entropija supstance u fazi
A(odnosno B). Ako trazimo promenu latentne toplote sa promenom tempera-
ture
dq
( )p(T )
dT
60 2. FAZNI PRELAZI
duz linije faznih prelaza, dobijamo da je
dq q q dp
= ( )p + ( )T ( )p(T ) .
dT T p dT
Koristeci Clausius-Clapeiron-ovu jednacinu i izraz za latentnu toplotu faznog

prelaza dobijamo da je
dq q
= sB sA + CpB CpA + (p,B vB p,A vA ) ,
dT vB vA
odakle mozemo dobiti trazeni izraz. Ukoliko je jedna od faza ima za istu kolicinu
materije ima mnogo manju zapreminu vA << vB , a takode - i entropiju sA << sB i
termalni koeficijenti sirenja p,A << p,B moze se doci do aproksimativnog izraza
za promenu latentne toplote
dq q
= CpB CpA + p,B q. (2.19)
dT T
U slucaju da se faza B moze razmatrati kao idealni gas, onda se termalni koefici-
jent sirenja moze odrediti p,B = T1 , odakle dobijamo
dq
= CpB CpA . (2.20)
dT
7. Pokazati da specificna toplota zasicene pare na temperaturi T , tj specificna toplota

koja odgovara zagrevanju u kome para ostaje u ravnotezi sa tecnoscu moze biti
data izrazom
d (q)
C = Cpl + T , (2.21)
dT T
gde je q latentna tolpota faznog prelaza tecnost - gas. Prethodna relacija je dobi-
jena u slucaju da je vodena para - idealan gas. Kako izgleda analogna relacija u
slucaju da vodena para ima osobine realnog gasa.
Resenje:
Toplotni kapacitet duz linije koegzistencije faza se moze izracunati pomocu izraza
( )
s
C=T , (2.22)
T p(T )
gde je p(T ) jednacina te linije. Ukoliko se krene od funkcijskog izraza promene

entropije od temperature i pritiska
( ) ( )
s s
ds = dT + dp, (2.23)
T p p T
mozemo dobiti desnu stranu izraza (2.22) kada prethodni izraz podelimo sa dT ,
i zahtevamo da se ta jednacina moze dobiti duz linije koegzistencije faza p(T ),
odnosno
( ) ( ) ( ) ( )
s s s dp
= + . (2.24)
T p(T ) T p p T dT p(T )
( )
s
Uz koriscenje Clausius-Clapeiron-ove jednacine, i Maxwell-ove relacije p
=
( v ) T
T p
dolazimo do izraza
q
C = Cpg v g p , (2.25)
vg vl
1
( v )
gde je p = v T p
termalni koeficijent sirenja gasa. Za slucaj idealnog gasa,
u ovoj relaciji mozemo zameniti konkretni oblik zavisnosti koeficijenta sirenja
1
p = T
i da u potrebimo izraz 2.20, cime nalazimo
dq q d q
C = Cpl + = Cpl + T . (2.26)
dT T dT T
8. Pokazati da Clausius-Clapeyron-ova jednacina se moze dobiti razmatrajuci fazni

prelaz tecnost-gas kao Karnoov ciklus.
62 2. FAZNI PRELAZI
II. Osnove Landau-ove teorije faznih prelaza
9. Landau-ova slobodna energija je data relacijom
t 1
G(m, t) = m2 + m6 hm, (2.27)
2 6
T Tc
gde je t = Tc
.
a. Skicirati fazni dijagram ovog sistema.
b. Odrediti kriticne eksponente , , i .
10. Teorija srednjeg polja daje relaciju oblika
o h Tc
m = tanh( + m) (2.28)
kb T T
za magnetni moment po spinu u Ising-ovom modelu. Odrediti Gibs-ovu slo-

bodnu energiju, i pokazati da ima oblik Landau-ov oblik.(Pomoc: Resi izraz po
h, i razvij dobijenu ananliticku funkciju po m.)
Resenje:
Dati izraz se moze invertovati sa ciljem da se h dobije u funkciji od T i m:
( )
kB T Tc
h= arth(m) m . (2.29)
o T
Da bi prikazali u razvoju po magnetizaciji m, razmotricemo funkciju x(m) =

arth(m). S ciljem da se odredi razvoj prethodnog izraza, odredicemo prvi izvod
dx 1
= , (2.30)
dm 1 m2
dx

odakle se prethodni izraz razvojem u red dobija da je dm
= i=0 m2i . Integraci-
jom prethodne diferencijalne jednacine dobija se da je
kB T m2i+1

Tc
h= ( m). (2.31)
o i=0 2i + 1 T
II.. OSNOVE LANDAU-OVE TEORIJE FAZNIH PRELAZA 63
S ciljem da se odredi Helmholtz-ova slobodna energija, pocicemo od izraza h =

( f )
m T
, odakle dobijamo da je
( )
kB T m2i+2 Tc m2
f (m, T ) = f (m, T = 0) + . (2.32)
o i=0
(2i + 1)(2i + 2) T 2
Upotrebljavajuci Legendre-ovu trransformaciju g(h, T ) = f (m, T ) mh, dobija se

( )
kB T Tc 2 m2i+2

g(m, T ) = f (m, T = 0) + m . (2.33)
o T i=0
2i + 2
Zadrzavajuci se samo na faktorima sa nizim stepenima razvoja, dobija se da je

Gibs-ova slobodna energija
kb Tc 2 1 1 kb T 4 1 kB T 6
g(m, T ) = f (m = 0, T ) + ( m ) m m + . (2.34)
o 2 4 o 6 o
11. Polazeci od Landau-ove slobodne energije koja je data izrazom
G(T, m) = a(T ) + b(T )m2 + c(T )m4 , (2.35)
odrediti , , i u okolini linije koegzistencije faza.

Resenje:
( )
G
h(T, m) = = 2b(T )m + 4c(T )m3 , (2.36)
m T
odakle se dobija da je izotemska susceptibilnost
1
(T, m) = . (2.37)
2b(T ) + 12c(T )m2
Razvijajuci u red zavisnost koeficijenata b(T ) i c(T ) u okolini faznih prelaza dobija
se da je
b(T ) = b(Tc + Tc ) = b(Tc ) + b (Tc )Tc + (2.38)
c(T ) = c(Tc + Tc ) = c(Tc ) + c (Tc )Tc + . (2.39)

64 2. FAZNI PRELAZI
Posto u limesu za 0 susceptibilnost, prikazana izrazom (2.37), divergira onda

se uocava da je b(Tc ) = 0. Tako da se u najgrubljoj aproksimaciji dobija zavisnost
b b (Tc )Tc i c c(Tc ).

Uvodeci pogodnije parametre b = 2b Tc i c = b2c
T , za h = 0 i < 0, dobija se
c

m = c , sto ukazuje da je kriticni eksponent = 1.
Za h = 0 i > 0, temperaturska zavisnost susceptibilnosti je data relacijom
1
1 . (2.40)
b
Razmatrajuci slucaj h = 0 i < 0, dobija se da je
1
= b bc, (2.41)

odakle sledi da 1 , sto implicira da je = 1.
Kada je = 0, dobija se h bcm3 , odakle je = 3.
12. Pod uslovima prethodnog zadatka, odrditi zavisnost razlike toplotnih kapaciteta
T Tc
Cm Ch od = Tc
.
Resenje:
Koristeci identitet ( ) ( )
S m
Cm Ch = T , (2.42)
m T T h
i koristeci rezultate nadjene u prethodnom zadatku, moze se izracunati da je
bT
Cm Ch = . (2.43)
2Tc2 c
13. Landau-ova slobodna energija je data relacijom
a b c
G(m, t) = m2 m3 + m4 , (2.44)
2 3 4
III.. HIPOTEZA SKALIRANJA ZA TERMODINAMICKE FUNKCIJE 65
de su a, b, c > 0. Skicirati moguce oblike funkcije G(m) kao sto b se povecava od

nule sa fiksiranim parametrima a i c. Odrediti bc = b(Tc ), i promenu u ravnoteznoj
vrednosti magnetizacije m na faznom prelazu.
V
14. Tecnost ima ravnoteznu gustinu koja odgovara zapremini vo (T ) = N
. Njena slo-
bodna energija je oblika
F (V, T ) = N ao (T )[vo (T ) v]2 N f (T ), (2.45)
gde su vo (T ),ao (T ) i f (T ) funkcije koje za vise jedino od temerature.
a. Odrediti termicku jednacinu stanja p(v, T ) i hemijski potencijal (v, T ).
b. U slucaju da je zapremina v > vo (T ) pritisak postaje negativan. Sto znaci da

ce tecnost bez obzira sto se nalazi u zapremini v, bice skupljena u zapremini
vo . Pokazati ovu konstataciju koristeci argumente slicne onima koji se koriste
u Maxwell-ovoj konstrukciji.
15. Razmotriti modificirani Lanadau-ov model

M2 M4
G(T, M ) = a(T ) + b(T ) , (2.46)
2 4
T Tc
gde je a(T ) = c + d 2 a b(T ) = g,gde su c, d i g konstante a = Tc
. Uzimajuci u
obzir da je sistem u okolini faznog prelaza ( 0), da je magnetizacija M veoma
mala i da je d
c
0 odrediti toplotni kapacitet CM ( ) za < 0.
III. Hipoteza skaliranja za termodinamicke funkcije
16. Pretpostavljajuci da se singularni deo slobodne energije u blizini faznog prelaza

drugog reda feromagnetik paramagnetik moze pretpostaviti u obliku geneal-
sano homogene funkcije
F (at t, am m) = F (t, m), (2.47)

66 2. FAZNI PRELAZI
gde su at i am izvesni eksponenti, pokazati da standarndni kriticni eksponenti

zadovoljavaju Widom-ovu relaciju ( 1) = .
17. Uzimajuci u obzir da se stanje magnetika moze prikazati relacijom
H = M (, M 1/ ), (2.48)
1
gde je generalna homogena funkcija (, M 1/ ) = (, M ). Posto je rel-
T Tc
ativno rastojanje temperature od faznog prelaza je obelezeno sa = Tc
, onda
pokazati da se skalirajuce relacije mogu zapisati sa
(a) M , za H = 0 i < 0,
(b) | | , gde je = , za malo H.
Resenje:
(a) Za H = 0 dobija se da je homogena generalisanu funkcija (, M 1/ ) = 0, sto

implicira da je magentizacija funkcija temperature
M 1/ = ( ). (2.49)
Osobinu homogenosti funkcije , koja je data u uslovu zadatka, se moze za-

pisati i u obliku
1 1
(, M ) = (, M ). (2.50)
koja implicira da je
M 1/ = ( ). (2.51)
Koristeci izraze (2.49) i (2.51) dobija se da je ( ) = ( ), odakle se moze

zakljuciti da je funkcija (.) zapravo linearna funkcija, i da je ( ) = c , gde
je c konstanta proporcionalnosti. Konacno, pod uslovom da je linearna
funkcija i upotrebljavajuci izraz (2.49) dobija se da je M 1/ .
III.. HIPOTEZA SKALIRANJA ZA TERMODINAMICKE FUNKCIJE 67
(b) Diferencirajuci izraz po magentizaciji pri konstantnoj temperaturi, dobija se

( )
H 1 1 (, M 1/ ) 1
= = (, M 1/ ) + M . (2.52)
M ( ) M 1/
Za T > Tc , odnosno za M = 0 i u slucaju magentika van magnetnog polja
H = 0, dobija se izraz
1
= (, 0) = (, 0), (2.53)
( )
koji se moze transformisati koristeci = 1 u
1
= (1, 0), (2.54)
( )
sto se moze prikazati i kao ( ) . U slucaju T < Tc i H = 0 odnosno na
osnovu (2.48) (, M 1/ ), zamenimo M 1/ = c u jednacinu (2.52) dolazimo
do izraza
1 (, u)
= M 1/ |u=c , (2.55)
( ) u
u kome se moze izabrati izrazom | | = 1 na osnovu koga se dobija da je
( ) .
18. U uslovima prethodnog zadatka dokazati da vazi Widom-ova relacija
= ( 1). (2.56)
- polja i magne-
Da bi se pokazalo to tvrdjenje potrebno je upotrebiti vezu izmedu
tizacije u kriticnoj oblasti temperatura: H M za = 0.
Resenje:
Na liniji koegzistencije faza T = Tc , odnosno za = 0 izraz (2.48) postaje
H = M (0, M 1/ ) = M (0, M 1/ ), (2.57)
ako fiksiramo da je = M 1/ dobija se

H = M (M 1/ ) (0, 1) M 1+ , (2.58)
odakle se dobija da je = 1 + .
68 2. FAZNI PRELAZI
IV. Primeri faznih prelaza
19. Odrediti zavisnost razmene toplotne energije koja prodje kroz jedinicnu povrsinu
neke tecnosti od temperature, razmatrajuci problem slobodne povrsine tecnosti
kao Karnoov ciklus.
20. Odrediti latentnu toplotu faznog prelaza iz normalnog u superprovodnog stanja

(H = 0), a takodje i razliku toplotnih kapaciteta Cp Cv .
Resenje:
Priroda faznog prelaza normalno-superprovodno stanje zavisi od magnetnog polja.
U slucaju kada je polje H = 0, fazni prelaz je drugog reda, a u slucaju magnetnog
polja H = 0 fazni prelaz je prvog reda. Fazni prelaz prvog reda postoji, posto
se pri faznom prelazu povecava energija sistema, zbog struja koje se javljaju da
bi ponistile spoljasnje polje. Pri ovom faznom prelazu postoji skok entropije. Iz
uslova da su hemijski potencijali jednaki sledi da je
dGs = dGn , (2.59)
tj. da je promena Gibbsove slobodne energije u jednoj i drugoj fazi jednaka. Tako
se dobija da je
Ss dT Ms dH = Sn dT Mn dH , (2.60)
odakle dobijamo da je
dH Ss Sn
= . (2.61)
dT Ms Mn
U opstem slucaju vazi sledeca relacija2

B + M),
= 0 (H (2.62)
V
gde je V zapremina sistema. U slucaju superprovodne faze
s = 0 ,
B (2.63)
2
Osnovi fenomenoloske termodinamike, Prof. dr Sava Milosevic, str.90.
IV.. PRIMERI FAZNIH PRELAZA 69
pa iz (2.62) sledi
Ms = V H . (2.64)
Sa druge strane, u normalnoj fazi metali su gotovo nenamagnetisani izuzev fero-

magnetika3
Mn = 0 . (2.65)
Iz gornjih relacija sledi

dH
Sn Ss = 0 V H , (2.66)
dT
pa je latentna toplota jednaka
dH
q = T (Sn Ss ) = 0 V T H . (2.67)
dT
Diferenciranjem jednacine (2.66) po T a zatim mnozenjem sa T dobija se izraz za

razliku toplotnih kapaciteta
(( ) ( )) [( )2 ]
dSn dSs dH d2 H
Cn Cs = T = 0 T V +H 2 . (2.68)
dT dT dT dT
21. Paramagnetna susceptibilnost nekih materijala zavisi od temperature po sledecem

zakonu (T ) = C(T To ) , gde je T > To i 0 < < 1. Izracunati U i S jedinice
zapremine ovog materijala u polju jacine H. U = U (T, H) U (T, 0); S =
S(T, H) S(T, 0).
RT
22. Posmatrajmo jedan mol realnog gasa, cija je jednacina stanja oblika p = (vb)eaRT v
.
(a) Odrediti dH u funkciji termodinamickih parametara T i v (H je entalpija

sistema).
3
Feromagnetizam i superprovodnost se iskljucuju pri datim uslovima. Cirkonijum je u jednoj
oblasti termodinamickih parametara provodnik a u drugoj oblasti superprovodnik.- iz predavanja
KSFa.
70 2. FAZNI PRELAZI
(b) U termicki izolovanoj cevi, na njenom suzenju nalazi se porozna supstanca,

koja moze propustati realni gas ((p + a
v2
)(v b) = RT ). Sa obe strane
gasa nalaze se klipovi - koji su takodje termicki izolatori. Ne postoji trenje
izmedju klipova i cevi. Ovaj sistem omogucava da se sa gasom vrsi Joule-
- uslovom dH = 0. U slucaju da je kon-
Thompson-ov proces, koji je odreden
stanta a mala i da je poznat toplotni kapacitet cv , gustine gasa u prvom i
drugom delu cevi (1 , 2 ) i temperatura u prvom delu cevi T1 . Odrediti tem-
peraturu T2 realnog gasa u drugom delu cevi.
-
23. Posmatrati gas cija su stanja odredena jednacinom
nRT [ na ]
p= e RT v , (2.69)
v nb
gde su a i b konstante. Odrediti kriticne vrednosti pritiska, zapremine i tempera-

ture.
24. Neki metali na niskim temperaturama postaju superprovodni. U tom super-

provodnom stanju poseduju svojstvo, u skladu sa kim magnetni fluks ne moze
da proe. kroz metal, bez obzira sto je izlozen nenultom magnentnom polju Hc
(Meissner-ov efekat). Bilo kako bilo, magnetna indukcija B superprovodnika
postaje jednaka H, ako to spoljasnje polje prevazilazi vrednosti vece od kriticne
vrednosti magnetnog polja (vidi sliku). Kriticna linija magnetnog polja Hc (T ), i
deli ravan H T faznog dijagrama na dve faze, koje odgovaraju superprvodnom
i normalnom stanju.
25. Mnogi metali postaju superprovodnici na niskim temperaturama. Toplotni ka-

paciteti dve faze (po jedinici zapremine), superprovodne i normalne, su Cs (T ) =
T 3 i Cn (T ) = T 3 + T , gse su , i konstante.
Slika 2.2:
a. Izracunati entropije Ss (T ) i Sn (T ) dve faze na nultom polju H = 0, koriste

treci princip termodinamike.
b. Na osnovu eksperimentalnih rezultata se moze yakljuciti da je latentna toplota

q = 0 u nultom polju H = 0. Odrediti kriticnu temperaturu Tc u funkciji , i
.
26. Odrediti toplotni kapacitet cv , ako je temperaturna zavisnost toplotnog kapaciteta

cp ( ) pri 0, data relacijom
cp = ln , (2.70)
T T (p)
gde je relativno rastojanje temperature = T (p)
od -faznog prelaza T (p).
72 2. FAZNI PRELAZI
Hemijski potencijal se menja u skladu sa relacijom
1
(T, p) = o (T, p) + (p)T (p) 2 ln + .... (2.71)
2
27. N
a. Pokazati da se nad der Waals-ova jednacina moze biti napisana u obliku re-
dukovanog izraza:
8T 3
P = 2, (2.72)
3v 1 v
p V T
gde je P = pc
, v = Vc
i T = Tc
.
b. Nacrtati zavisnost pritiska P od zapremine v za temperature T = 1.5, 1.1, 1.0 i

0.9.
( )
c. Definisimo redukovanu izotermsku susceptibilnost kao kT = v1 v
P
. Nacr-
T
tajte kT u zavisnosti v za temperature T = 5.0, 2.0, 1.5, i 1.1.
d. Zapaziti da subkriticne izoterme (za T < Tc ), pokayuju region u kome postoji

dP/dV > 0, odnosno kT > 0 je nestabilan, posto je kT potrebno za mehnicku
stabilnost. Prikazite geometrijsko mesto tacaka koje odvaja te dve oblasti. Ta
-
linija se zove linija sinodalnih tacaka koja je odredena jednacinom dp = 0. dV
Odrediti tu liniju kao zavisnost T od v, i nacrtaj za T = 0.6, 0.9 i 1..
28. N
(a) Pokazati da se nad der Waals-ova jednacina moze biti napisana u obliku
redukovanog izraza:
8T 3
P = 2, (2.73)
3v 1 v
p V T
gde je P = pc
, v = Vc
i T = Tc
.
(b) Za T < Tc ,van der Waals-ova jednacina prikazuje tecnost-gas faznih prelaza.
Termodinamicke granice za ovaj fazni prelaz je odreden- izrazom l (P, T ) =
g (P, T ) (ovde, i u daljem delu teksta necemo koristiti onaku tilde). Koristeci
sledece uslove vg
P dv = pf.p. (vg vl ). (2.74)
vl
gde je pf.p = p(vl , T ) = p(vg , T ) pritisak faznog prelaza, a gde su vl i vg za-

premine gasne i tecne faze, respektivno. Te faze se nalaze u koegzistenciji.
Ovo su dve nelinearne jednacine, gde je funkcija pritiska zadata u zavisnosti
od v i T u skladu sa redukovanom van der Waals-ovom jednacinom. Nu-
mericki odrediti vl i vg za razlicite vrednosti T . Te dobijene linije zavisnosti
vl (T ) i vg (T ) se zvou binodalne linije. Uzeti dovoljan broj razlicitih vrenosti
temperature T , da bi mogli predstaviti te zasvisnosti u T v grafiku.
29. N Dieterici jednacina stanja realnog gasa je data jednacinom:
P (V N b)eN a/V kT = N kT, (2.75)
PV
a. Odrediti odnos N kB T
na kriticnoj tacki za gas koja opisuje tu jednacinu. Daj
numericku vrednost tih triju figura.
b. Na malim gustinama, mi mozemo aproksimirati bilo koju jednacinu sa drugim

redom virijalnog razvoja:
N kb T N
P = [1 + B(T )] (2.76)
V V
Odrediti drugi virialni koeficijent razvoja B(T ) za Dieterici gas?
30. Proceniti da li postoji fazni prelaz magentnog sistema modeliranog Ising-ovim

modelom u d = 1 i d = 2 slucaju.
3 Neravnotezna statisticka fizika
I. Osnove neravnotezne statisticke fizike
1. Sud zampremine V sadrzi N neinteragujucih molekula gasa. Uzimajci da je

v
verovatnoca nalazenja jednog molekula u zapremini v je p = V
. U stanju ravnoteze
tog sistema.
- u zapremini v.
a. Odrediti distribuciju verovatnoce Pr da se r molekula nade
b. Izracunati srednju vrednost < n > i disperziju < (n < n >)2 >.
c. Koristeci Sterling-ovu formulu, pokazati da za velike vredno sti N i n, funkcija

verovatnoca je aproksimativno Gauss-ova raspodela.
d. Pokazati da u limesu v
V
0, V , sa V sa N
V
= const, f (n) je oblika
Poisson-ove raspodele.
Resenje:
- u zapremini v je v , a da se u ostaloj
(a) Verovatnoca da se jedan molekul nade V
-
zapremeni nade 1 p = 1 . Posto su verovatnoce nalazenja pojedinacnih
v
V
-
molekula u zapremeni v medusobno nezavisni, onda je verovatnoca da se
I.. OSNOVE NERAVNOTEZNE STATISTICKE FIZIKE 75
- u zapremini v je pn . Pored toga, verovatnoca da se N n

n molekula nade
- u ostatku zapremine je (1 p)N n , tako da uzimajuci u obzir
molekula nade
da postoji n!(NNn)!
!
razlicitih odabira identicnih molekula. Zbog toga se dobija
da je cverovatnoca da se nade - n-molekula u zapremeni v jednaka f (n) =
N!
n!(N n)!
pn (1 p)N n . Da bi bila raspodela sumiracemo po broju n, i time se
dobija da je

N
N
N!
f (n) = pn (1 p)N n = (p + 1 p)N = 1. (3.1)
n=0 n=0
n!(N n)!
(b) Uvedimo pomocnu funkciju generatrise

N
F (x) = f (n)xn =
n=0
= [(1 p) + px]N ).
N
Polazeci od izraza za srednju vrednost < n >= n=1 nf (n), sto se moze
odrediti iz prvog izvoda fukcije generatrise po parametru x
dF (x)
N
= nf (n)xn1 , (3.2)
dx n=1
tako da u slucaju za x = 1 se dobija
dF (x) N
|x=1 = nf (n) =< n > . (3.3)
dx n=1
Na ovom mestu mozemo iskoristiti analiticki oblik fnkcije generatrise, odnosno

za srednju vrednost se dobija
dF (x)
< n >= |x=1 = pN [(1 p) px]N 1 |x=1 = pN. (3.4)
dx
Standardnu devijaciju odredjujemo koriscenjem izraza
< (n < n >)2 >=< n2 2n < n > + < n >2 >=< n2 > < n >2 . (3.5)
76 3. NERAVNOTEZNA STATISTICKA FIZIKA
Drugi izvod funkcije generatrise je
d2 F (x)
N
= n(n 1)xn2 f (n) =< n2 > < n >, (3.6)
dx2 n=2
dok sa druge strane, kada funkciju generatrise zamenimo njenim analitickim

oblikom, dobijamo da je
d2 F (x) d
2
= pN [(1 p) px]N 1 =
dx dx
= p2 N (N 1)[(1 p) px]N 2 , (3.7)
tako da izraze (3.6) i (3.7) dobijamo da je
< n2 > < n >= p2 N (N 1). (3.8)
Izraz za standardnu devijaciju izracunavamo uzimajuci u obzir izraze (3.3),

(3.5), (3.6) i (3.7), koji dovode do
< n2 > < n >2 = N p(1 p). (3.9)
(c) Da bi odredili Gauss-ovu raspodelu, potrebno je naci za koji broj cestica n

u zapremini v je maksimum binomne raspodele. Za n imamo da vai
( )N
N ! 2N Ne N N , pa je
N! NN
f (n) = pN (1 p)N n n pN (1 p)N n .
n!(N n)! n (N n)N n
Ako za neku vrednost n funkcija f (n ) ima maksimum, tada e i njen loga-

ritam ln f (n ) imati maksimum. Sledi
ln f (n) = N ln N n ln n (N n) ln(N n) + n ln p + (N n) ln(1 p),
dok za izvod vai
(N n)p
(ln f (n)) = ln n 1 + ln(N n) + 1 + ln p ln(1 p) = ln .
n(1 p)
I.. OSNOVE NERAVNOTEZNE STATISTICKE FIZIKE 77
Za sluaj maksimuma vai

(ln f (n))

=0 = n = N p.
n=n
Ukoliko sada razvijemo ln f (n) u red oko maksimuma imamo
1
ln f (n) ln f (n ) + (ln f (n )) (n n )2 ,
2!
to kada se eksponencira odgovara
)) (nn )2
f (n) f (n ) e 2 (ln f (n
1
.
Moe se izraziti da je
1 1
(ln f (n )) = ,
p(1 p) N
pa konano imamo da
(nn )2
f (n) f (n ) e 2N p(1p)
odgovara Gausovoj raspodeli.
(d) Ukoliko v/V 0, tada je p 0 pa
F (x) = (px + (1 p))N = eN ln(px+(1p)) = eN ln(1+(x1)p) ,
to zbog ln(1 + x) x kada x 0 biva
F (x) eN (x1)p = eN p eN px .
Drugi lan moemo razviti u red

(nx)k

nk
F (x) en = en xk ,
k=0
k! k!
k=0 | {z }
f (k)
pa je f (k) = nk
k!
en Poasonova raspodela.
2. Izracunati kaakteristicne funkcije srednje vrednosti i varijanse funkcija raspodela:
a. Uniformne P (x) = 1
2a
, za a < x < a,
1 |x|
b. Laplace-ova raspodela P (x) = 2a
e a,
2
2 x2 2a
x
c. Maxwell-ova raspodela P (x) = a2
e 2.
3. Kretanje cestica u 3D je niz nezavisnih koraka duzine l, gde svaki korak zaklapa
ugao za z-osom u skladu sa gustinom verovatnoce P (]theta) = 2 cos2 2 , dok je
- 0 i 2. Uzeti da se cestice krecu od centra
ugao uniformno distribuiran izmedu
i prave veliki broj koraka.
(a) Odrediti ocekivane vrednosti < x >, < y >, < z >, < x2 >, < y 2 >, < z 2 > i
kovarijanse < xy >, < xz > i < yz >.
(b) Koristeci teoremu centralne vrednosti, izracunati gustinu verovatnoce px,y,z

za cesticu koja zavrsava u tacki (x, y, z).
II. Slucajne setnje
4. Covek hoda duz prave linije, praveci korak duzine a svakih sekundi. Svaki
korak je napravljen unapred, sa verovatnocom p, ili unazad sa verovatnocom
q = 1 p.
a. Za veliki broj koraka, odrediti Gausovu raspodelu n(x, t), tako da je n(x, t)dx
- x i x + dx u trenutku t, uzimajuci u
je vervatnoca nalazenja u tacki izmedu
obzir da je zetac krenuo iz x = 0 u trenutku t = 0.
b. Potvrditi da raspodela verovatnoca zadovoljava diferencijalnu jednacinu u ob-

liku
n n 2n
+v D 2 = 0, (3.10)
t x t
III.. MARKOVLJEVI PROCESI 79
i odrediti kontante v i D.
c. Napisati prethodnu jednacinu u obliku jednacine kontinuiteta. Odrediti odgo-

varajuci protok verovatnoce.
5. Setac se krece duz ulice, praveci korake duzine a, u pravcu kretanja i u suprot-
nom smeru jednakom verovatnocom 1 p svakih sekundi. Njegovo slucajno
kretanje u pocetnom trenutku to = 0 je sa pozicije x(to = 0) = xo > 0. Odred-
iti verovatnocu P(t) da ce setac u vremenskom trenutku t, upasti u rupu koja se
nalazi na mestu x = 0.
6. Razmotrimo jedan jednostavan model po kome se cene neke akcije moze menjati
svakih sekundi. Ta cena se moze povecavati i da uzima vrednost zn+1 = (1 +
) zn u n + 1-vom trenutku vremena. A cena te akcije se moze i smanjivati
zn+1 = (1 ) zn , gde su i < 1 pozitivni unapred parametri. Pocetna
vrednost akcije je zo u trenutku t = 0.
a. Odrediti cenu akcije zN N+ i verovatnocu PN (N+ ) da se dostigne ta cena akcije.
b. U granicnom limesu kada N , odrediti distribuciju verovatnoca n(z, t)dz,

takvu da cena pripada intervalu z i z + dz u trenutku t.
c. Pokazati da se srednja vrednost cene z, menja po zakonu < log z >=< log zo >

+vt, i gde je (log z) = t i odrediti v i u modela koji je dat gore.
d. Pokazati da n(z, t) zadovoljava difuzionu jednacinu.
III. Markovljevi procesi
7. Funkcionisanje rada skupa od N sijalica je kontrolisano racunarom, tako da se

pomocu njega kontrolise ukljucivanje (ako je svetlo iskljuceno) i iskljucivanje si-
jalica iz elektricnog kola. Racunar ukljucuje (iskljucuje) sijalice sa verovatnocom

koja je brojno jednaka frakciji sijalica koje su do tada iskljuene (ukljucene). Raz-
matrajuci evoluciju skupa verovatnoca PN (n, t) (gde su konkretno PN (n, t) verovatnoce
da n sijalica budu upaljena u trenutku t) objasniti zasto ova evolucija pokazuje os-
obine Markov-ljevog lanca. Odrediti matricu prelaza, i pokazati da postoji jedin-
stveno stacionarno stanje, koje je dato binomalnom distribucijom.
Resenje:
Neka je n(t) broj svetla koji je ukljucen u trenutku t. Posto je to slucajna promenljiva,
n
onda je verovatnoca da se iskljuci jedno svetlo jednako N
, dok je verovatnoca da
N n
se ukljuci jedno svetlo N
. Onda je uslovna verovatnoca data izrazom
n N n
P (n, t|n , t + 1) = n,n1 + n ,n+1 , (3.11)
N N
gde je n - broj ukljucenih svetijkiu trenutku t+1. Ova uslovna verovatnoca karak-
terise Markovljeve slucajne procese, posto je vrednost slucajne promenljive za-
vise samo od vrednosti slucajne promenljive u pretohdnom trenutku, odnosno
P (n(0), 0; n(1), 1; . . . ; n(t), t|n(t + 1), t + 1) = P (n(t), t|n(t + 1), t + 1). Ako sa
W (n, t) obelezimo verovatnocu da se trenutku t bude ukljuceno n sijalica, onda
je verovatnoca da u trenutku t + 1 bude ukljuceno n sijalica data izrazom

N

W (n , t + 1) = W (n, t)P (n, t|n , t + 1). (3.12)
n=0
Oblik prethodne jednacine moze da sugerise da se moze zapisati u vektorskom

obliku, i da verovatnoce W (n, t) mogu prikazati kao komponente vektora verovatnoca
u trenutku t wn (t), odnosno da se jednacina bbiti oblika
w(t + 1) = w P, (3.13)
gde je w, zapravo N komponentni vektor, a P, matrica N + 1-vog ranga, tako da

se n-ta komponenta izracunava koristeci izraz
wn (t + 1) = wn (t) Pnn , (3.14)

gde je
n N n
Pnn = n ,n1 + n ,n+1 , (3.15)
N N
koji se moze prikazati i u matricnom obliku

0 N 0 0 ...

1 0 N 1 0 ...

P= 0 2 0 N 2 ... . (3.16)

0 0 3 0 ...

.. .. .. .. ..
. . . . .
Da bi odredili stacionarno stanje, odnosno w(t) = wt+1 , dobija se algebarska veza

- verovatnoca
izmedu
n+1 N n + 1
wn = wn +1 + wn 1 , (3.17)
N N
- verovatnoca, tako za n = 0 i 1 prethodni izraz postaje
tako se dobija veza izmedu
1
w0 = w1 ,
N
2
w1 = w2 + w0 ,
N
odakle se dobija u slucaju da je verovatnoca da su sve svetiljke iskljucene w0 ,

N (N 1)
onda je verovatnoca da jedna bude ukljucena w1 = N w0 , odnosno w2 = 2
w0 .
Za proizvoljan broj ukljucenih svetiljki n , dobija se da je verovatnoca prikazana
izrazom
N!
wn = w0 . (3.18)
n !(N n )!
Posto je sumasvih verovatnoca normirana na 1, dobija se da je

N
N!
1 = w0 , (3.19)
n=0
n!(N n)!
-
odakle se vidi da je w0 = 1, medutim prethodna jednacina vazi ako se uvede neki
pomocni parametar z

N
N!
1 = w0 z n (1 z)N n , (3.20)
n=0
n!(N n)!
-
posto je ovako uvedena suma ima istu konacnu vrednost kao i pre uvodenja
paramtra z:

N
N!
z n (1 z)N n = (z + (1 z))N = 1. (3.21)
n=0
n!(N n)!
Odabirajuci vrednost tog parametra da bude z = 12 , dobijamo da je w0 = 1

2N
. Bez
obzira na ovako odabrane stacionarne vrednosti w0 , najverovatniji broj ukljucenih
N
svetiljki je 2
.
8. Razmotriti dve kutije A i B u kojima se nalaze tri svetle i dve tamne kuglice.
U kutiji A mogu da stanu dve kuglice, dok u kuglice mogu se naci tri kuglice.
-
Prelaz iz jednog stanja u drugo se sastoji u zameni bilo koje dve kuglice izmedu
njih, tako sto se jedna kuglica premesti iz kutije A u kutiju B.
(a) Odrediti matricu prelaza Q i matricu uslovne verovatnoce P (m, to |n, t).
(b) Ako je u pocetnom trenutku P (1, 0) = 1, P (2, 0) = 0 i P (3, 0) = 0 odrediti

verovatnocu P (n, t) da se sistem nalazi u n-tom stanju u trenutku t.
(c) Pretpostavljajuci da se slucajni proces y(n, t) = n. Izracunati prvi moment

< y(n, t) > i da je autokorelacionu funkciju < y(m, 0)y(n, t) > za iste pocetne
uslove kao pod (b).
9. Tri devojcice A, B i C stoje u krugu i igraju se dobacivanja lopte. Devojcica A sa

podjednakom verovatnocom dobacije loptu devojcama B i C (pB,A = 0.5 i pC,A =
0.5). Verovatnoce dobacivanja devojcice B devajcicama je razlicit (pA,B = 0.75
i pC,B = 0.25), dok devojcica C dobacuje loptu samo devojcici A (pA,C = 1.0 i
pB,C = 0.0).
(a) Odrediti matricu prelaza, njene svojstvene vrednosti, i leve i desne svojstvene
vektore.
(b) Odrediti aproksimativno udeo broja primljenih lopta devojcice A, B i C.
(c) Ako je dobacivanje pocela devojcica A, odrediti kolika je veovatnoca da de-

vojcica B primiti loptu posle dva dobacivanja.
10. Razmotriti asimetricnu slucajnu setnju na resetki sa cetri cvorista. Matricne vred-
nosti prelaza su w12 = w43 = 1, w23 = w34 = 34 , w23 = w34 = 1, w21 = w32 = 1 i
wij = 0 za sve ostale prelaze.
(a) Napisati matricu prelaza W i pokazati da sistem poseduje detaljan balans.
(b) Odrediti matricu V i odrediti svojstvene vrednosti i svojstvene vektore.
(c) Napisati P (n, t) za slucaj P (n, 0) = n,1 . Kolika je vrednost P1 (2, t)?
11. Razmotriti asimetricnu slucajnu setnju na periodicnoj resetki sa cetri cvorista.

Matricne vrednosti prelaza su w12 = w23 = 1, w34 = w41 = 34 , w21 = w32 = w43 =
1
w14 = 4
i wij = 0 za sve ostale prelaze. Napisati matricu prelaza W i pokazati da
sistem poseduje detaljan balans.
12. Razmotriti asimetrican slucajnu setnju na resetki sa pet cvorova. Pretpostaviti da

peti cvor, A, abosrbuje setaca. Verovatnoce prelaza w12 = w13 = w14 = w1A = 14 ,
w21 = w23 = w2P = 13 , w31 = w32 = w34 = w41 = w43 = w4A = wP 1 = wP 2 = wP 4 =
1
3
i wij = 0 za ostale prelaze.
(a) Napisati matricu prelaza M i iyracunati svojstvene vrednosti i leve i desne

svojstvene vektore.
(b) Ako setac startuje na cvoristu 3 u trenutku 0 odrediti srednje vreme prvog
prolaska.
IV. Langevin-ova jednacina
13. Na materijalnu cesticu deluje elasticna sila duz ose x, tako da se Langevin-ova
jednacina moze zapisati relacijom
d2 x dx 1
2
+ + o2 x = R(t), (3.22)
dt dt m
gde je x rastojanje te cestice od koordinantog pocetka, a o svojstvena frekvenca
te elasticne veze. Sa R(t) je obelezena slucajna sila.
- spektra snage slucajne sile IR i spektra snage poloaja Ix .

a. Odrediti vezu izmedu
b. Odrediti korelacionu funkciju polozaja koristeci Wiener-Khinchine-ovu teo-

remu za slucaj belog suma IR () = IR = const.
14. Langevin-ova jednacina kretanja Brown-ove cestice je dat jednacinom

R(t)
u = u + , (3.23)
m

gde je R(t) sila kojom deluje fluid na tu Brown-ovu cesticu. Srednja vrednost te

sile < R(t) R(t
>= 0, dok je autokorelaciona funkcija data izrazom < R(t) ) >=
t,t . Odrediti karakterisiticnu funkciju slucajnog procesa u(t), a i srednjih vred-

nosti < u(t) > i < u(t)u(t ) > .
15. Iz otvora koji se nalazi na visini h iznad podloge, u homogenom polju sile Zemljine
teze g , ispustaju se male cestice mase m bez pocetne brzine. Pretpostavljajuci da
se kretanje tih cetsica moze opisati Langevin-ovom jednacinama
dv
m = mv + f(t) + mg , (3.24)
dt
IV.. LANGEVIN-OVA JEDNACINA 85
za koje vazi da je < f >= 0, dok je < f(t)f(t ) >= 6mkB T t,t . Oceniti radijus
kruga na podlozi u koji upadaju spomenute cestice dodu - do podloge, znatno
vece od karakteristicnog vremena = 1 .
16. N Razmatrati Langevin-ovu jednacinu za Brown-ovu cesticu, mase m koja se

krece u jednoj dimenziji. Spoljasnja sila je potencijalna F (x) = V
x
. Numericko
resavanje Langevin-ove jednacine
dv V
m = v + R(t) (3.25)
dt x
se moze izvrsiti prelaskom na izraz
F (x(t))
x(t + t) = x(t) + t + 2Bt(t) (3.26)

gde je (t) Gauss-ova slucajna varijabla, sa < >= 0 i < 2 >= 1. Zapaziti
da greska u diskrtizaciji je O(t), sto je preciznije od standardne diferencijalne
kB T
jednacine O(T 2 ). U prethodnom izrazu je uvedena konstanta B =
. Radi
jednostavnosti uzeti da je kB = 1 i = 1.
x2
a. Napisati program koji ukljucuje jednacinu (3.26), uzeti da je V (x) = 2
)).
Voditi racuna da je slucajna varijabla Gausova varijabla.
b. Izracunati analaiticki srednju vrednost < x(t)2 > za dati potencijal.
c. Nacrtati numericke izracunati < x(t)2 >, zatim nacrtati ananliticko resenje
koji si dobio pod (a), i uporedi te dve funkcije. To uradi za nekoliko razlicitih
vrdnosti temperature T . Ovaj nacin omogucuje da podesis vremenski korak
t.
d. Razmatrati potencijal V (x) = x(3x)

2
, koji ima lokalni minimum za x = 1 i
barijeru visine 2 za x = 1. Pocnite na lokalnom minimumu x(0) = 1, i odred-
iti vreme koje je potrebno da prede - preko barijere p . Da bi odredili srednje
vreme prelaska, treba uraditi nekoliko hiljadu simulacija. Poceti sa relativno

velikom temperaturom, i onda smanjivati temperaturu tako da dobijes p od

temperature.
e. Nacrtati log p od 1/T . Da li su rezultati sa tzv Arhenius-ovim zakonom,

odnosno da je e eU/T . Na kojim temperaturama je to tacnije. Ne racunaj
na niskim temperaturama, a ni na previsokim temperaturama. Na preniskim
temeraturama ce se simulacija vrsiti suvise dugo, dok na visokim temperatu-
rama greska racuna ce biti jako velika.
17. Razmotriti kretanje Brownove cestice, mase m, koja je povezana za harmoni-

jsku oprugu, konstante k i koja je primorana da se krece duze jednog pravca.
Langevin-ova jednacina:
dv 1
= v o2 x + (t), (3.27)
dt m m

k
gde je o = m
. Ako su xo i vo pocetni polozaj i pocetna brzina Brown-ove
cestice, i ako pretpostavimo da je u ravnotezi sa fluidom pokazati da se stanje
procesa moze uzeti stacionarnim ako je g = 4kB T . Odrediti korelacionu funkciju
m
brzine << v(t2 )v(t1 ) > >T . Uzeti da vazi ekviparticiona teorema 2
< vo2 >T =
1 -
k T i da je vibraciona potencijalna energija < 12 o2 < x2o >T >= 21 kB T. Takode
2 B
pretpostaviti da su xo i vo statisticki nezavisni < xo vo >= 0.
V. Fokker-Planck-ova jednacina
18. Napisati jednacinu Fokker-Planck-a za klatno sa jednim stepenom slobode, koji

se nalazi u gasu, sa molekulima gasa koji se neprekidno sudaraju sa njim.
19. Odrediti funkcije a(t) i (t) u Gauss-ovoj funkciji

1 (xa(t))2
P (x, t) = e 2(t) , (3.28)
2(t)
V.. FOKKER-PLANCK-OVA JEDNACINA 87
gde je a(t) =< x(t) > srednja vrednost slucajnog polozaja x i varijansa (t) =<
x2 (t) > < x(t) >2 racunata za istu slucajnu promenljivu. Raspodela verovatnoca
se menja u skladu sa jednacinom Smoluchovski-og
P (x, t) 1 2
+ (F (x)P (x, t)) D 2 P (x, t) = 0. (3.29)
t m x x
Odrediti funkcije za specijalni slucaj harmonijske sile F (x) = kx.
20. Resiti Foker-Plankovu jednacinu braunovske cestice koja se krece u polju, poten-
cijala U (x) = ax2 , sap ocetnim polozajem u tacki xo .
21. Wiener-ov proces se dobija kada se u Fokker Planck-ovoj jednacini zameni da

je a(t) =< x(t) >= 0 i b(t) =< x2 (t) >= 2D, gde je D = (m)1 . Odrediti
kovarijnsu Wiener-ovog procesa C(t1 , t2 ) =< x(t1 )x(t2 ) >.
Resenje:
Tako se dobija jednacina
1 (x x1 )2
4D(t
2
P (x1 , t1 |x2 , t2 ) = e 2 t1 ) , (3.30)
4D(t2 t1 )
za t2 > t1 , odnosno radi jednostavnosti dobija se da se moze zapisati u obliku
1 x2
W (x, t) = e 4Dt , (3.31)
4Dt
za t > 0. Onda je kovarijansa

< x(t1 )x(t2 ) > = dx1 dx2 x1 x2 W (x1 , t1 ; x2 , t2 ) =

x2
(x x )2
1 4Dt
1 1 2 1
= dx1 x1 e 1 dx2 x2 e 4D(t2 t1 ) ,
4Dt1 4D(t2 t1 )
odakle se dobija da je < x(t1 )x(t2 ) >= 2Dt1 .
o eio t+i(t) ,
=E
22. Jednacina promene elektromagnetskog polja je data jednacinom E
gde je (t) Wiener-ov stohasticni proces, koji je dat difuzionom jednacinom sa
konstantom difuzije D. Odrediti korelacionu funckiju G(t1 t2 ) =< E(t1 )E (t2 ) >

i spektar snage I = dteit G(t).
Resenje:
Korelaciona funkcija je data jednacinom
G(t1 t2 ) =< E(t1 )E (t2 ) >= |E0 |2 ei(t1 t2 ) < ei((t1 )(t2 )) > . (3.32)

Koristeci da se moze preci u sledeci integralni zapis oblika (t2 )(t1 ) =
(t)((t
t2 ))(tt1 ))dt funkcija generatrise za Wiener-ove procese data jednacinom, gde
radi jednostavnosti se moze uzeti da je g(t) = ((t t2 )) (t t1 )), odakle se
dobija da je

< ei g(t)(t)dt
>= e dt1 dt2 g(t1 )g(t2 )min(t1 ,t2 )
= eD|t2 t1 | . (3.33)
Spektar snage odredimo u skladu sa definicijom, tako da cemo dobiti da je oblika

lorencijana
2D
I = |E0 |2 . (3.34)
( 0 )2 + D2
23. Izracunati spektar snage Iv,v (), za harmonijski vezanu Braunovsku cesticu. Nacr-

tati korelacionu funkciju Cv,v (t) i Iv,v () za slucaj o > m
.
24. Razmotrimo stohasticku varijablu Y sa tri realizacije y(1), y(2) i y(3). Razmot-
- dva stanja Q1,1 (s) = Q2,2 (s) = Q3,3 (s) = 0,
rimo tranzicionu verovatnocu izmedu
Q1,1 (s) = Q2,2 (s) = Q3,3 (s) = cos2 ( 2s
3
) i Q1,1 (s) = Q2,2 (s) = Q3,3 (s) = sin2 ( 2s
3
).
Ako je inicijalno sistem u stanju y(1), koja je verovatnoca da se nade - stanje y(2)
posle l perioda tranzicione matrice.

VI.. MASTER JEDNACINE 89
VI. Master jednacine

25. Dokazati da master jednacina odrzava relaciiju normiranja i i = 1 verovatnoca
nalazenja sistema u cistom stanju.
Resenje:
d

Razmotriti izvod sume po vremenu dt i i , i koristeci master jednacinu dobija
se
d
i = (Pij j Pji i ) = 0, (3.35)
dt i ij

posto vazi Pij = Pji . Na osnovu dobijene relacije se moze zakljuciti da je i i =
const, time se normiranje verovatnoca odrzava tokom vremena.
26. Pokazati da master jednacina uslovljava stalni rast entropije sistema pri bilo kojoj
pocetnoj neravnoteznoj raspodeli.
Resenje:
Entropija sistema je uvedena

S = < ln i >= i log i . (3.36)
i
U slucaju da trazimo ivod po vremenu dobija se
dS d di
= i log i = (1 + log i ) , (3.37)
dt dt i i
dt
di
izraza koji posle koriscenja uslova i dt = 0, dobija se
dS di
= log i = (Pij j Pji i ) log i , (3.38)
dt i,j
dt i
gde smo iskoristili master jendacinu. Usled mikroskopskog kinetickog balansa

Pij = Pji , dobija se
dS
= Pij (i j ) log i . (3.39)
dt i,j

U prethodnom izrazu moze zapaziti da je i Pii (i i ) log i = 0, mozemo
simetrizovati po indeksima i i j,
dS 1 i
= Pij (i j ) log . (3.40)
dt 2 i,j j
Za bilo koje odnos vrednosti i i j , argument prethodne sume je pozitivan, pa

dS
samim tim i cela suma veca od nule. Tme dobijamo dt
> 0.
27. Dokazati da pri bilo kojoj pocetnoj raspodeli i (0) vodi do relaksacije stanja.
Resenje:
1

2
Uvedimo vektor stanja W =
..
, i matricu prelaza sa njenim komponen-

.

n

tama Lij = Pij ij k Pik . Projektovanjem jeddnacinu po bazisu funkcija cistih
stanja moze se dobiti L Hermit-ska matrica, odnosno znamo da je
L = L. (3.41)
Tako master jednacina u matrinom zapisu postaje

dW
= LW. (3.42)
dt
Posle integraljenja ove diferencijalne jednacine po vremenu dobija se
W (t) = eLt W (0). (3.43)
-
Ako se uvedu bazis, sa medusobno ortonormiranim vektorima i , tako sto je
(n , m ) = nm , (3.44)
i koji prestavljaju svojstveni bazis matrice prelaza
Ln = Ln n , (3.45)
gde su Ln svojstvene vrednosti te matrice. U slucaju da delujemo opertorom, koji

predstavlja funkciju operatora L, dobija se
exp[tL]n = exp[tLn ]n . (3.46)
Posto se vektor pocetnih verovatnoca nalazenja moze razloziti po svojstvenim

vektorima

W (0) = Cn n , (3.47)
n
onda dobijamo da je

exp[tL] Cn n = Cn exp[tLn ]n . (3.48)
n n

1

2
U slucaju da odaberemo proizvoljni operator =
..
. Ispitajmo znak izraza

.

n
(, L), on je jednak

(, L) = i (Pij j Pij i )
i,j
1
= Pij |i j |2 0,
2 ij
gde jednak vazi kada su komponente vektora jednake i = j , za bilo koje

vrednosti i i j. Time je pokazano da takav vektor , ali ortonormirana varijanta
o prirpada skupu svojstvenih vektora. Ako izdvojimo iz sume (3.43) sabirak koji
odgovara tom svijstvenom vektoru

W (t) = C0 0 + Cn exp[tLn ]n . (3.49)
n=0
Sistem se relaksira za t u stanju limt W (t) = C0 0 . Druge svojstvene

vrednosti matrice prelaza sistema su povezane sa karakteristicnim vremenima za
1
svako svojstveno stanje tn = Ln
, ono kaze koliko je vreme ,,zivota odgovarajuceg
svojstvenog stanja. Vreme zivota stanja , je beskonacno. Sto znaci da posle
-
dovoljno dugog vremena, verovatnoce nalazenja u stanju je medusobno jednaka.
28. Proces radioaktivnog raspada se moze opisati kineti ckom jednacinom
Pn (t)
= gn1 Pn1 (t) + rn+1 Pn+1 (t) (gn + rn )Pn (t) (3.50)
t
gde je rn = n a gn = 0, gde je poznata konstanta. Parametar n se menja sa vre-

menom, i predstavlja broj neraspadnutih jezgara u trenutku t. Pretpostavljajuci
da je u pocetnom trenutku broj neraspadnutih jezgara bio n(0) = no , odrediti
verovatnocu P (n0 |n, t) da se u trenutku vremena t u sistemu nalazi n(t) neras-
padnutih jezgara (n(t) < n0 ). Pocetni uslovi se mogu zapisati u obliku P (n, t =
- srednje vrednosti < n(t) > i < (n(t) < n(t) >)2 >.
0) = n,n . Odrediti takode
0
29. Veliki broj uzoraka radioaktivnih uzoraka sa razlicitim brojem atoma. Radioat-
ivni materijal koja se raspada sa koeficientom raspada .
a. Odrediti master jednacinu za verovatnoce p(t) suspatnce koja ima No neras-

padnutih jezgara u trenutku t = 0,

b. Pokazati da je funkcija generatrise F (z, t) = n z n pn zavisi jedino od varijable
u = (z 1)et ,
c. Pokazati da broj neraspadnutih jezgara u trenutku t se ponasa samo po zakonu

N (t) = No et ,
d. Odrediti srednju vrednost broja i varijansu distribucije neraspdnutih jezgara

u trenutku t. Sta je u tom slucaju raspodela pn (t)
e. Ako je posetni broj aktivnih jezgara u posmatranim uzorcima, dat Poisson-

ovom raspodelom, sa srednjim brojem neraspadnutih jezgara No . Pokazati da
je u trenutku t raspodela neraspadnutih molekula dat Poisson-ovom raspode-

lom, cija je srednja vrednost jednka No et .
- susednih cvorista sa
30. Cestice se pomeraju po jednodimenzionoj resetki izmedu
verovatnocom u jednom smeru, a sa verovatnocom u drugom smeru (u je-
-
dinici vremena). Napisati master jednacinu koja odreduje evoluciju skupa verovatnoca
- na n-tom cvoristu (gde n {, ..., } u trenutku t).
pn (t) da se cestica nade
Uzeti da se cestica u trenutku t = 0 nalazi na cvoristu n = 0. Odrediti < n >t u t

i standardnu devijaciju n = < n2 >t < n >2t .
Resenje:
Cestica sa verovatnocom pn1 (t)t prelazi n 1-vog cvorista resetke na susedno
cvoriste u vremenskom intervalu (t, t + t). U suprotnom smeru, sa cvorista n + 1
na cvoriste n, cestica preskoci sa verovatnocom pn+1 (t)t u intervalu (t, t + t).
Te verovatoce odreduju - koliki ce biti doprinos cestica sa susednih cvorista na n-
to cvoriste, dok verovatno ca ( + )pn t predstavlja kolika ce biti verovatnoca
odliva cestica. Master jednacina je onda oblika
pn (t) = pn1 (t) + pn+1 (t) ( + )pn (t). (3.51)
Da bi resili ovu jednacinu, potrebno je uvesti funkciju generatrise

F (x, t) = pn (t)xn , (3.52)
n=
gde je x pomocna varijabla, a funkcija generatrise mora zadovoljavati uslov da

je F (x = 1, t) = 1, posto je verovatnoca skoka cestice normirana velicina. Pored
toga, funkcija generatrise mora ispuniti da je F (x, t = 0) = 1, posto je pn (t = 0) =
-
n,0 . Nakon odredivanja parcijalnog izvoda funkcije generatrise
F (x, t)
dpn (t) n
= x , (3.53)
t n=
dt
zamene jednacine (3.51) i koriscenjem definicije (3.52) dobija se
F (x, t)
= [x + ( + )]F (x, t), (3.54)
t x
koja se mora integraliti po vremenu t i dobiti

F (x, t) = F (x, t = 0) exp[(x + ( + ))t]. (3.55)
x
Konstantu integracije, nalazimo iz pocetnih uslova F (x, t = 0) = 1. S ciljem da

bi odredili verovatnoce nalazenja cestice na n-tom cvoristu, funkciju generatrise
mozemo razviti u Taylor-ov red

k l tk+l
F (x, t) = exp[( + )t] xkl , (3.56)
k=0 l=0
k!l!
gde cemo verovatnoc pn (t) prepoznati kao koeficijente pored clanova sa xn , zbog
cega uvodimo parametar n = k l, tako da funkcija generatrise postaje

l+n l tn+2l
F (x, t) = exp[( + )t] xn , (3.57)
n=0 l=0
(n + l)!l!

j j t2j
pn (t) = exp[( + )t](t)n , (3.58)
j=0
(j n)!j!
gde je iskoristena smena parametara j = n + l. Prvi moment raspodel dobijamo
F
< n >t = |x=1 = ( )t, (3.59)
x
- izrazom
dok je drugi moment raspodele odreden
( )
F
2
< n (t) >= x |x=1 = ( )2 t2 + ( + )t. (3.60)
x x
Koriscenjem prethodna dva izraza dobija se izraz za standardnu devijaciju n =

< n2 (t) > < n >2t = ( + )t.
31. Dinamika jednog populacionog modela se moze opisati master jednacinom
Pn (t)
= (n + 1)Pn+1 (t) + (n 1)Pn1 (t) 2nPn (t). (3.61)
t
n
Uzimajuci da je pocetna raspodela Poisson-ovog oblika Pn (0) = e n! , odrediti
verovatnocu prezivljavanja populacije do vremena t, odnosno funkciju S(t) =
- srednju vrednost kvadrata broja jedinki populacije
1 Pn=0 (t). Odrediti takode
< n2 (t) >.
Resenje:
Prvo cemo odrediti funkciju generatrise

G(z, t) = Pn (t)z n . (3.62)
n
Da bi to odredili za datu funckiju aspodele, potrazicemo prvi izvod po vremenu

prethodnog izraza
G(z, t) Pn (t) n
= z , (3.63)
t n
t
gde cemo zameniti datu master jednacinu, tako da cemo dobiti
G(z, t)
= nPn (t)z n1 + nPn (t)z n+1 2nPn (t)z n , (3.64)
t n n n
sto se onda moze srediti i dobiti
G(z, t) z n z n z n
= Pn (t) + z2 Pn (t) 2z Pn (t) =
t n
z n
z n
z
G
= (1 z)2 .
z
-
Resenje prethodne parcijalne diferencijalne jednacine se moze svesti na odredivanje
funckije generatrise koja je funkcija samo jedne promenljive g(t). Onda se difer-
encijalna jednacina po G, moze napisati u obliku
dg(t) t dg(t) t
= (1 z)2 . (3.65)
dt t dt z
Uzimajuci u obzir da je zavisnost g(t) nije trivijalna zavisnost1 , dobija se

t t
= (1 z)2 , (3.66)
t z
gde se funkcijski povezuju zavisnosti funkcije t po t i z. Najjednostavnije je pret-
postaviti da je to jednako proizvoljnoj konstanti C = 0. Uz pretposavku da je
C = 1, dobija se
1
t = t + . (3.67)
1z
U pocetnom trenutku, funkcija generatrise ima oblik

G(z, t = 0) = Pn (t = 0)z n =
n
n n
= e z = e+z .
n
n!
1
Time smo dobili i funkciju generatrise g( 1z ) = e(1z) , koja se moze trans-
formisati u

g(x) = e x , (3.68)
-
a sto moze koristiti za odredivanje funkcije generatrise
1
) = e 1+t(1z) .
1z
G(z, t) = g(t + (3.69)
1z
Izraz (3.62) se transformize za z = 0 u
G(z = 0, t) = Pn=0 (t), (3.70)
odakle se moze dobiti funkcija prezivljavanja

S(t) = 1 Pn=0 (t) = 1 e 1+t . (3.71)
-
Srednja vrednost kvadrata broja jedinki se odreduje izrazom

< n2 (t) >= Pn (t)n2 (t). (3.72)
n
dg(t)
1
Odnosno dt
= 0.
- prvi i drugi izvod izraza po z, jednacine (3.62),

U slucaju da se nade
G(z, t)
|z=1 = nPn (t) =< n(t) >, (3.73)
z n
odnosno
2 G(z, t)
|z=1 = n(n 1)Pn (t) =< n2 (t) > < n(t) > . (3.74)
z 2 n
Koristeci ova dva izraza dobija se
2 G(z, t) G(z, t)
2
< n (t) >= |z=1 + |z=1 . (3.75)
z 2 z
32. N Po jednoj od populacionih teorija postanka zivota na Zemlji, najvazniji korak

je nastanak prvih samoreproducibilnih oblika RNA molekula. Pretpostaviti da u
toj primordijalnoj supi ima u nekom arbitrarnom trenutku t = 0, No molekula
RNA. Pretpostavi da se ,,rodi sjedinjanvanjem aminokiselina stopom p, i da
,,umre stopom u.
a. Napisati master jednacinu. Odrediti ravnoteznu distribuciju verovatnoca. I

resiti master jednacinu koristeci funkciju generatrise. Odrediti tim nacinom
srednju vrednost < N (t) >.
b. Napisati program koji simulira brojnost populacije RNA molekula, i izracunati

srednju velicinu populacije < N (t) > pustajuci simulaciju nekoliko hiljada
puta.
c. U mnogo realisticnijem prilazu, zameniti da je stopa umiranja u srazmerna

broju RNA molekula N . Numericki odrediti srednju vrednost < N (t) > i
< N (t)2 >.
VII. Boltzmann-ova jednacina
33. Oceniti vrednost termalne provodnosti elektronskog gasa u metalu. Uzeti da se

svi elektroni krecu konstantnom brzinom v. Takodje uzeti aproksimaciju da je
svaki elektron rasejan izotropno, i da se elektroni sudaraju posle konstantnog
vremenskog intervala , i koji jednak za sve elektrone. Posle sudara i rasejanja
uzeti da je energija svakog elektrona jednaka unutrasnjoj energiji (po elektronu)
elektronskog gasa i u tacki gde e rasejanje zapazeno.
34. Odrediti elektricnu provodnost homogenog metala na tempreaturi T , uzimajuci

u obzir da je Boltzmann-ova jendacina za jako degenerisani elektronski gas
f f f f fo
+ v + F = .
t r p
Ravnotezna raspodela funckije fo je data fermijevom funkcijom fo (), gde je =

(p) energija jednog elektrona. Sila kojom deluje uniformno elektricno polje na
elektrone je jednako F = eE,
gde je E
jacina elektricnog polja. Relaksaciono
vreme je funkcija temperature T i energije .
35. Koristeci Boltzmann-ovu jednacinu odrediti elektricnu provodnost poluprovod-

nika, u kome je ravnotezna raspodela elektrona Maxwel-ovog tipa. Uzeti da je
p2
energija elektrona (p) = 2m
(gde je m efektivna masa elektrona), i da je relak-
saciono vreme funkcija brzine elektrona data izrazom = A|v|s gde su A > 0
i s > 7 poznate konstante. Pri tome uzeti da je f
t
= 0, i da je f

r
= 0, dok se
f fo
kolizoni integral svodi na
, gde je fo ravnotezna raspodela, a je relaksaciono
vreme.
Resenje:
Iz uslova stacionarnosti i homogenosti funkcije raspodele primenjene za slucaj
VII.. BOLTZMANN-OVA JEDNACINA 99
idealnih gasova, dobijamo da je Boltzmann-ova jednacina oblika:
f f fo
eE
= . (3.76)
p
Posto nije potrebno razmatrati neravnoteznu raspodelu elektrona f od impulsa

p, prelazimo na zavisnost od , sto je moguce posto radimo u klasicnom slucaju.
Tako se dobija izraz:
v f .
f = fo + eE (3.77)

Da bi odredili provodnost, potrebno je pomocu raspodele iz prethodnog izraza
odrediti gustinu struje, koja se uvodi kao
p
j = e f (p) = (3.78)
m
p

2
= 3 ev f d3 p, (3.79)
h
zamenom izraza za neravnoteznu raspodelu f , uz aproksimaciju da se ta raspodela
malo razlikuje od ravnotezne raspodele fo , dobijamo da je

j = e2 2 f 3 p.
3
( )v (v E)d (3.80)
h
Tenzor provodnosti cemo dobiti ako prethodni izraz napisemo u obliku

3
j = j e , (3.81)
=1
moze zapisati kao 3

sto je i moguce posto se skalarni proizvod v (v E) e E .
,=1 v v
tako dobijamo da je

2 fo
, = 3 e2 ( ) < v v > D()d, (3.82)
h
gde je < v v > srednja vrednost proizvoda i komponenti brzine po svim

mogucim pravcima, tj. po svim vrednostima uglova i . U prethodnom izrazu
D() predstavlja gustinu stanja koja su odredjena energijom . Zamenjujuci fo

Maksvelovom raspodelom, i karakteristicno vreme procesa unapred datim izra-
zom, dobijamo da je
e2 s+5 s+5
, = 8A 2 3
(kB T ) 2 ( ). (3.83)
3kB T m h 2
4 Ravnotezna statisticka fizika
I. Mikrokanonski ansambl
1. Idealni gas se nalazi u sudu zapremine V i sastoji se od N cestica. Odredi broj

- odrediti kaloricku i termicku jednacinu
termodinamickih stanja 0 (E). Takode
stanja.
2. 6 Sistem se sastoji od N linearnih harmonijskih ascilatora, svojstvenih frekvenci

. Odrditi kaloricku jednacinu stanja.
Resenje:
Hamiltonijan sistema je

3N
p2i
H= ,
i=1
2m
a broj mogucih stanja je dat sa

dq dp dp
0 (E) = = dq 3N
.
HE N ! h3N i=1 p2i 2mE N ! h3n

Kako je V
dq = V N sledi da je

VN
0 (E) = 3N
dp1 dp3N ,
N ! h3N i=1 p2i 2mE
gde se integral moze interpretirati kao zapremina 3N -dimenzione lopte. Za-

preminu mozemo dobiti sledecim razmatranjem. Uvedimo nove koordinate xi ,
102 4. RAVNOTEZNA STATISTICKA FIZIKA
koje odgovaraju generalisanim impulsima iz ovog problema. Tako postavljajuci

ovaj pomocni zadatak, zapremina lopte je data izrazom Vn (r) = cn rn , gde je onda
n = 3N . Posmatrajmo integral

def
dxn ea(x1 ++xn ) .
2 2
I(a) = dx1

On se svodi na
( )n ( ) n2
ax21 ax2n ax2
I(a) = e dx1 e dxn = e dx = .
a
Ovo resenje smo dobili koristeci Decartes-ove koordinate. U sfernim koordi-

natama, isti integral je

ear dVn ,
2
I(a) =
0
gde je r2 = x21 + + x2n . Mozemo napisati

dVn
ear
2
I(a) = dr,
0 dr
a kako je Vn = cn rn , prethodni integral postace

ear rn1 dr.
2
I(a) = ncn
0
-
Resavamo uvodenjem smene t = ar2 , te je
( ) n1

t t 2 dt 1 ncn ( n )
t 2 1 et dt = n/2
n
I(a) = ncn e = ncn n/2 .
0 a 2 at 2a 0 2a 2
Izjednacavajuci dva izraza istog integrala imamo
n/2 ncn ( n )
= ,
an/2 2an/2 2
n/2
cn = ( ).
n2 + 1
I.. MIKROKANONSKI ANSAMBL 103
Zapremina nase 3N -dimenzione lopte je

3N
(2mE) 2
V3N = ( 3N ),
2 +1
te je ukupan broj termodinamickih stanja
3N
VN (2mE) 2
0 (E) = 3N
( 3N ).
N! h 2 +1
Entropija se dobija S(E, N, V ) = kB ln 0 , pa je
( 3N
)
VN (2mE) 2
S(E, N, V ) = kB ln ( ) .
N ! h3N 3N 2
+ 1
Nakon cega se izraz za entropiju idealnog gasa moze pojednostaviti

( ( ))
(2mE)3/2 3N
S = kB N ln V + N ln ln N ! ln +1 ,
h3 2
koji se moze srediti koriteci (N + 1) = N !, a zatim e moze upotrebiti Stirling-ova
formula N ! N N eN koja se moze primeniti za velike vrednosti
( )
5 V 3 2E (2m)3/2
S = N kB + kB N ln + ln + ln ,
2 N 2 3N h3
gde mozemo zameniti
5
S = N kB ( ln(n3B ),
2
gde je
h
T = (4.1)
4m
termalna talasna duzina1 , gde je uvedena nova oznaka za srednju energiju po
E
stepenu slobode = 3N
. Poto je
T dS = dE + pdV,
1
Koja se cesto naziva i de Broglie-eva talasna duzina. De Broglie je prvi izneo pretpostavku da
materija moze imati i drugu prirodu, da pored cesticne moze imati i talasnu. Centralna tacka
njegove pretpotavke je zapravo njegov izraz za koji povezuje impuls cesticap i talasnu duzinu
B = hp . Posto je p = 2m, dobijamo da je B = 2mh
, odnosno da je B = 2T .
dolazimo do dva izraza

( ) ( )
S 1 S p
= = ,
E V,N T V E,N T
na osnovu kojih dobijamo kaloricku i termicka jednacina stanja
3
E = N kB T, pV = kB N T,
2
koje su poznate kao i fenomenoloske jednacine koje su dobijene eksperimental-
nim merenjima.
3. Koji oblik ima povrsina konstante energije u faznom prostoru jednog oscilatora
frekvencije ? Odrediti fazni integral dela tog faznog prostora 0 (E) u faznom
prostoru sa energijom manjom od E. Zatim nadi - broj kvantnih stanja 0 (E) sa
energijom manjom od E za taj oscilator, i pokazati da ako je energija E velika vazi

relacija
0 (E)
0 (E).
h
Resenje:
Langranzijan ovog sistema je
p2 1
L=T U = mq 2 ,
2m 2
pa je hamiltonijan
p2 1
H= + mq 2 .
2m 2
Buduci da je
. H . H p
p= = m 2 q q= = ,
q p m
sledi
..
q + 2 q = 0.
Kako je sistem konzervativan bice

p2 1 p2 q2
+ m 2 q 2 = E = + 2E = 1.
2m 2 2mE m 2
Posto je u pitanju elipsa imamo

2E E
0 (E) = ab = 2mE 2
= .
m(2)
Energija kvantnog stanja oscilatora je En = 1/2h + nh (n = 0, 1, 2, . . .), pa
E 21 h
n .
h
Broj kvantnih stanja bice

0 (E) = 1,
En <E
E 21 h
0 (E) = + 1,
h
sto kada E = 0 (E) E
h
, te je zaista
0 (E)
0 (E).
h
4. Cestica, mase m, krece se duz x-ose, u intervalu 0 x l. Odbija se od zidova

x = 0 i x = l.
(a) Nacrtaj trajektoriju cestica u faznom prostoru (x, p).
(b) Odrediti zapreminu faznog prostora o (E) sa energijom manjom od E.
(c) Pokazati da o (E) je se odrzava konstantnom kada se zid krece sporo prema
koordinatnom pocetku.
(d) Primenjujuci formalizam kvantne mehanike odrediti o (E) koji zapravo pred-
stavlja broj kvantnih stanja cija energija je manja od E. Dobijeni broj stanja
uporediti sa o (E).
5. 6 Dat je sistem koji se sastoji iz N identicnih cestica. Svaka cestica moze

da bude na dva energijska nivoa o i o . Odrediti termodinamicku tezinu WM
stanja sistema cija je ukupna energija E = M o , gde M {N, ..., N }. Odredi
kaloricku i termicku jednacinu. Odredi toplotni kapacite sistema.
Resenje:
Neka je broj cestica koje se nalaze na energiji 0 , n+ , a na 0 oznacimo sa n .
Tada vaze
n+ + n = N,
n+ 0 n 0 = M 0 = n+ n = M.
Sledi da je
1
n+ = (N + M ) ,
2
1
n = (N M ) .
2
Mozemo primeniti rezon slican proslom zadatku. Zamislimo da su cestice na 0
bele, a cestice na 0 crne. Tada je broj nacina na koje ih mozemo razmestiti
N! N!
WM = = ( N +M ) ( N M ) ,
n+ !n ! 2
! 2
!
Sto je trazena termodinamicka tezina.

Ukoliko N i M tada je aproksimativno
NN
WM ( ) 2 ( N M ) N M
N +M .
N +M 2
2 2
Entropija ovog sistema je

( ( ) ( ) )
N +M N +M N M N M
S = kB ln WM kB N ln N ln ln .
2 2 2 2
Kako vazi T dS = dE + pdV , sledi
1 S S M 1 S
= = = .
T E M E 0 M
Diferenciranje entropije nas dovodi do
1 kB 1 N M
= ln ,
T 0 2 N + M
iz cega sledi
20
1 e kB T
M =N 20 .
1+e kB T
Posto je E = M 0 bice
20 0 0
k
1 e kB T e BT e kB T 0
E = 0 N 20 = 0 N 0 2 = 0 N tanh .
k 0T kB T
1+e kB T
e kB T
+e B
Toplotni kapacitet je po definiciji
E N 20
C= = .
T kB T 2 cosh2 0
kB T
6. 6 Razmotriti sistem N klasicnih neinetragujucih oscilatora svojstvenih frekven-

cija .
(a) Odrediti broj mogucih stanja;
(b) Odrediti kaloricku jednacinu stanja.
Resenje:
( p2i )
(a) Hamiltonijan ovakvog sistema je H = i 2m
+ 12 m(2)2 qi2 , a broj mogucih
stanja
( )N ( )N
1 1
0 (E) = N dqi dpi = dq dp .
h N! HE i
N !hN
Ako uvedemo smene x i y tako da

m p
x= (2)q y= ,
2 2m
tada sledi da je

2 1
dq = dx dp = 2mdy,
m 2
pa
( )N
1 1
0 (E) = dx dy .
N !hN ()N x2 +y 2 E
-
Nakon sredivanja imamo da je broj mogucih stanja
( )N
1 E
0 (E) = .
N !hN
(b) Entropija sistema je S = kB ln 0 (E), sto za dati sistem iznosi

( ( )N )
1 E E
S = kB ln = kB N ln kB N ln N + N kB .
N ! h h
1 S
Kaloricka jednacina se nalazi preko T
= E
, pa je
E = N kB T.
7. 6 Energija stanja oscilatora sa frekvencijom je data izrazom
1 3 1
= h, h, ..., (n + )h. (4.2)
2 2 2
Sa tim energijama sistem od N identicnih oscilatora ima ukupnu energiju:
1
E = N h + M h. (4.3)
2
Odrediti termicku jednacinu sistema i prodiskutovati slucaj T .

Resenje:
Ukupna energija ovog sistema je
N (
) N
1 1
E= h + ni h = N h + ni h,
i=1
2 2 i=1
sto iznosi
1
E = N h + M h,
2
N
gde je M = i=1 ni .
Potrebno je naci termodinamicku tezinu WM . Modelirajmo oscilatore na sledeci
nacin. Imamo N kutija tako da i-ta kutija odgovara i-tom oscilatoru. U kutije
- odgovarajuci oscilator.
stavljamo bele kuglice i to onoliko njih koliko je pobuden
Oscilatorima koji su u osnovnom stanju odgovaraju prazne kutije. Ukupno ima
N 1 pregradnih zidova i njih modeliramo crnim kuglicama. Dakle, ukupno M +
N 1 kuglica. Na koliko nacina mozemo namestiti ove kuglice? Ukoliko je svaka
kuglica razlicita tada bi to bila permutacija, no kako su bele/crne nerazlucive
- sobom, broj permutacija delimo sa njihovim permutacijama
medu
(M + N 1)!
WM = .
M !(N 1)!
U slucaju kada N, M imamo
(M + N 1)M +N 1
WM ,
M M (N 1)N 1
te je entropija S = kB ln WM
S kB ((M + N 1) ln(M + N 1) M ln M (N 1) ln(N 1)) .
1 S
Kako je T dS = dE + pdV pa T
= E
sledi
( )
1 S S M kB M +N
= = ln .
T E M E h M
Buduci da je energija E = 21 hN + M h, imamo

( )
h 1
= ln 1 + E ,
kB T N h
12
h 1 E 1 1
e kB T = 1 + = = + h .
E
hN
1
2
N h 2 e kB T 1
Kako je h mnogo manje od kB T kada T , mozemo aproksimirati

( ( ))
E 1 1 1 1 1
+ (1) +x 1 +o ,
N h 2 1 + x + 2x2 + o x2 1
1 1
2 2x x2
sto daje
E kB T
= E N kB T.
hN h
8. (a) Sistem se sastoji od N (>> 1) oscilatora ukupne energije E u termodinamickoj

ravnotezi. Odrediti verovatnocu nalazenja sistema u kvantnom stanju n.
(Ako je N >> 1, onda je M >> n)
(b) Idealni gas, koji se sastoji od N molekula u termodinamickoj ravnotezi ima

ukupnu energiju E. Pokazati da verovatnoca nalazenja cestica, koji ima en-

p2
ergiju = 2m
, je proporcionalna e kB T .
Resenje:
(1 )
(a) Ako za jedan oscilator vazi En = h 2
+ n , tada je za sistem E = 21 N h +
M h. Pokazano je da je termodinamicka tezina ovakvog sistema
(M + N 1)!
WM = .
M !(N 1)!
(b) Kada odvojimo jedan oscilator iz kvatnog stanja n, tada imamo

(M n + N 2)!
WM n = .
(M n)!(N 2)!
-
Verovatnoca da nademo takav oscilator je W = WM n
. -
Sredivanjem dobi-
WM
jamo
M (M 1) (M n + 1)(N 1)
W = ,
(M + N 1) (M + N n 1)
sto ukoliko pretpostavimo da N >> 1 i M >> n prelazi u
M nN
W .
(M + N )n+1
Ako definisemo m = M/N imamo

( )n
1 m
W = .
(1 + m) 1+m
U slucaju idealnog gasa sa N monoatomskih molekula ukupne energije E
imamo 3
VN (2mE) 2 N
0 (E) = ,
N !h3N ( 3N
2
+ 1)
pa je
( ) 3N
0 (E , N 1) N h3 E 2 1
W = 3 .
0 (E, N ) V E (E ) 2
Ako dodatno zanemarimo
1 (
) 3N 3N
e 2 ln(1 E ) .
2
W 3 1
(E ) 2 E
Kako za E, N vazi E = 23 N kB T , bice
k T
W e 2E = e
3N
B .
9. Naci broj kvantnih stanja za gas cestica koje su smesteni u kocku stranice l i
-
uporediti dobijeni rezultat sa zapreminom u klasicnom faznom prostoru. Takode,
odrediti gustinu stanja.
Resenje:
Sredingerova jednacina za ovu cesticu je
( 2 )
~2 2 2
+ + (x, y, z) = E(x, y, z).
2m x2 y 2 z 2
Resenje pretpostavljamo u obliku (x, y, z) = X(x)Y (y)Z(z), pa je
~2 1 d2 X ~2 1 d2 Y ~2 1 d2 Z
= E,
2m X(x) dx2 2m Y (y) dy 2 2m Z(z) dz 2
sto moze da se napise kao
~2 d2 X
= E (1) X(x),
2m dx2
~2 d2 Y
= E (2) Y (y),
2m dy 2
~2 d2 Z
= E (3) Z(z),
2m dz 2
pri cemu vazi E = E (1) + E (2) + E (3) . Resenje za
d2 X 2mE (1)
+ X(x) = 0
dx2 ~2
je
X(x) = A cos k1 x + B sin k1 x,

2mE (1)
gde je k1 = ~2
. Kako talasna funkcija u tackama x = 0 i x = l mora biti
jednaka nuli, sledi
X(x = 0) = A = 0, X(x = l) = B sin k1 l = 0,
pa je k1 l = n1 , te
~2 2 2 h2 2
E (1) = n = n.
2ml2 1 8ml2 1
Analogno za E (2) i E (3) . Ukupna energija cestice je
(1) (2) (3) h2

E=E +E +E = 2
(n21 + n22 + n23 ),
8ml
gde su n1 , n2 i n3 prirodni brojevi. Odgovarajuca talasna funkcija je
n1 x n2 y n3 z
n1 ,n2 ,n3 (x, y, z) = A sin sin sin .
l l l
Broj mogucih kvatnih stanja cestice u ovakvoj potencijalnoj jami je

0 (E) = 1= 1.
En E n21 +n22 +n23 8ml
2
E
h2

8ml2
Dakle, 0 (E) je broj cvorova resetke koji se nalaze unutar sfere radijusa h2
E.
Ukoliko je E dovoljno veliko, priblizno je jednak jednoj osmini zapremine sfere
( ) 32
1 3 8ml2 4 V 3
0 (E) 2
E = 3 (2mE) 2 .
8 4 h 3 h
Zapremina klasicnog faznog prostora je

3 3 4 3
0 (E) = dp dq = V dp3 = V (2mE) 2 ,
p2 2mE p2 2mE 3
primetite da
0 (E)
0 (E) .
h3
Gustina stanja je
d0 (E) V 3
(E) = = 2 3 (2mE) 2 E.
dE h
10. 7 Jednodimenzioni lanac se sastoji od n(>> 1) elemenata (stapica) duzine

a. Krajevi lanca se nalaze na medjusobnom rastojanju x. Izracunati entropiju S
lanca (kao S(x)) i nadjite funkcionalnu vezu izmedju T lanca i sile kojom treba
drzati krajeve lanca (na rastojanju x). Pretpostaviti da se elementi mogu slobodno
okretati u tackama spajanja.
Resenje:
Buduci da dati lanac izgleda kao na slici ??, vaze sledeci izrazi,
n+ + n = n
(n+ n )a = x.
Odatle sledi da je
1( x)
n+ = n+ ,
2 a
1( x)
n = n .
2 a
Termodinamicka tezina ce biti
n! n!
W = = (1 ( )) ( 1 ( )) ,
n+ ! n ! 2
n + x
a
! 2
n x
a
!
odnosno ukoliko upotrebimo Stirling-ovu aproksimaciju
nn n!
W n+ n = ( ( )) 1 x ( ( )) 12 (n xa ) .
2(
n+ n n+ a ) 1
1
n+
2
x
a
n
2
x
a
Entropija sistema je
( ( ) ( ( )
kB ( x) 1 x) kB ( x) 1 x)
S = kB ln W = kB n ln n n+ ln n+ n ln n .
2 a 2 a 2 a 2 a
Potreban nam je termodinamicki potencijal cije su prirodne promenljive entropija

S i sila zatezanja X. To je slobodna energija F ,
F = U T S,
a kako je U = E = 0, jer elementi lanca mogu slobodno da se krecu na spoje-

vima, bice F = T S. Buduci da vazi dF = SdT + Xdx, sledi
( ) ( ) ( )
F T S S
X= = = T ,
x T x T x T
sto nakon diferenciranja daje
kB T n + xa
X= ln .
2a n xa
Kako je x/a << n, mozemo aproksimirati
kB T 2x kB T
X = 2 x.
2a na na
11. Razmatrati idealni gas N jednoatomskih molekula masa m koji se nalazi u sudu
zapremine V . Dinamika gasa je opisana hamiltonijanom

3N
p2i
H= , (4.4)
i
2m
sa ukupnom energijom iz intervala energije (E, E + ).

a. Odrediti zapreminu (E) oblasti faznog prostora u kojem se nalaze moguca

mikrostanja. Uporediti zapreminu tog dela faznog prostora sa onim delom
faznog prostora koji odgovara stanjima sa manjom energijom od E.
b. Izracunati entropiju S idealnog gasa. Dokazati da je ta velicina ekstenzivna.
Resenje:
(a) Statisticka tezina koja odgovara sloju stanja oko hipersfere sa konstantnom
energijom je jednaka

3N
3N
3N
3N
(E) = dqi dpi dqi dpi .
| {z } i | {z } i | {z } i | {z } i
3N 3N 3N 3N
H<E+ H<E
(4.5)
Nakon integracije po energijama dobijamo da je zapremina faznog prostora
u tom sloju faznog prostora
3N [ ] 3N
V N 2 3N 2
(E) = N (2m(E + )) 2 1 (1 + ) . (4.6)
( 2 + 1) E
Zapremina faznog prostora sa energijom manjom od E + je

3N
V N 2 3N
(E) = N (2m(E + )) 2 , (4.7)
( 2 + 1)
dok njihov odnos

[ ] 3N
(E) 2
= 1 (1 + ) 1, (4.8)
(E) E N
sto znaci da su zapremina hipersfere i sloja oko nje u termodinamickom

-
limesu medusobno jednaki.
(b) Broj mikrostanja koji se nalazi u faznom prostoru ogranicenim hipersferom

knstante energije E je dat izrazom
3N
VN 2 3N
o (E) = 3N N
(2mE) 2 . (4.9)
h N ! ( 2 + 1)
Entropiju mozemo uvesti kao
S(E, V, N ) = kB ln o (E, V, N ), (4.10)
odakle uz krscenje jednacine (4.9) dobijamo da je

[ 3
]
V 3 2E (2m) 2
S(E, V, N ) = N kB ln + ln + ln . (4.11)
N 2 3N h3
Kako su V
N
i E
N
intenzivne velicine, samim tim izraz u [ ] ne zavisi od broja
cestica to je onda odavde ocigledno da entropija S predstavlja ekstenzivnu
velicinu posto ostaje zavisnost po broju cestica.
II. Kanonski ansambl
-
12. Jedan slozen sistem se sastoji od podsistema A, B, C, ..., koji medusobno slabo in-
teraguju. Uzeti da sistem, zajedno sa podsistemima nalazi se u toplotnoj ravnotezi
sa okolinom. Pokazati da particiona funkcija sistema i slobodna energija sistema
zadovoljavaju sledece relacije:
ZA+B+C+... = ZA ZB ZC ZD ... (4.12)
FA+B+C+... = FA + FB + FC + FD ... (4.13)
13. Izracunati toplotni kapacitet, termicku i kaloricku jednacinu stanja idealnog klasicnog
p2i
gasa (H = N i=1 2m ) na visokim temperaturama.
II.. KANONSKI ANSAMBL 117
14. 7 Idealni gas se sastoji od N cestica. Pretpostaviti da je energijski spek-

tar cestica oblika = cp. Odrediti termodinamicke potencijale, uzajuci da su
molekuli jednoatomski bez unutrasnje strukture.
Resenje:
Particiona funkcija je data sa

1
Z(V, T, N ) = dq dp eH ,
N !h3N
gde je H = cp. Tada
N
1
Z(V, T, N ) = dq11 dq3N dp11 dp3N e i=1 cpi
,
N !h3N
| {z } | {z }
3N 3N
( )N ( )N
1 cp
Z(V, T, N ) = 3
dq dpx dpy dpz e ,
N !h3N
( )N
VN 2 cp
Z(V, T, N ) = (4)N pe dp .
N !h3N 0
Moze se pokazati da je integral

1 2
p2 ecp dp = 3
(3) = ,
0 (c) (c)3
te je
( )N
(4V )N 2N 1 8V
Z(V, T, N ) = 3N
3N
= .
N !h (c) N! (ch)3
Slobodna energija je
8V
F (V, T, N ) = kB T ln Z = N kB T ln N N kB T N kB T ln .
(ch)3
Unutrasnja energija ( )
F
U = T 2
= 3N kB T.
T T
Dalje G = F + pV , a pritisak je
( )
F N kB T
p= = ,
V T,N V
pa
8V
G = N kB T ln N N kB T ln .
(ch)3
Konacno, entalpija iznosi
E = U + pV = 4N kB T.
15. 7 Za oscilator mase m i ugaone frekvencije , izracunati
(a) particionu funkciju, klasicno;
(b) particionu funkciju, kvantno;
(c) unutrasnju energiju, entropiju i toplotni kapacitet sistema koji se sastoji od N

takvih oscilatora kao funkciju temperature.
Resenje:
(a) Klasicna particiona funkcija Zcl je

H 1
Zcl = e d = eH dq dp,
h
p2
kako je hamiltonijan H = 2m
+ 12 m 2 q 2 , bice

1 p2
e 2m e 2 m
1 2 q2
Zcl = dq dp,
h

1 2
2m m 2 2
Zcl = e p
dp e 2
q
dq,
h

2m 1 2
Zcl = ,
h m 2
kB T
Zcl = .
~
(b) Za kvantnu particionu funkciju Zqu ce biti

En
Zqu = e kB T ,
n=0
(
)
a energija je data kao En = ~ n + , pa 1
2

k~T (n+ 12 )
Zqu = e B ,
n=0
2k~T

k~T n
Zqu = e B e B ,
n=0
2k~T
e B
Zqu = ,
k~T
1e B
1
Zqu = .
2 sinh 2k~
BT
-
(c) Kada imamo sistem koji se sastoji od N medusobno nezavisnih oscilatora,
particiona funkcija je
( )N
N ~
Z= Zqu = 2 sinh ,
2kB T
pa unutrasnja energija moze da se dobije iz F = kB T ln Z, jer F = U T S,
pa ( ) ( )
F F
U =F T = T 2
,
T
V T T V

U = kB T 2 ln Z,
T
1
a kako je = kB T
,

(ln Z)
U = kB T 2 ,
T

U = ln Z.

-
Uvrstavanjem izraza za Z i sredivanjem, imamo da je unutrasnja energija
konacno
N ~
U= ~ coth .
2 2kB T
Toplotni kapacitet dobijamo iz

( ) ( )2
U ~ 1
C= = N kB 2 ~ .
T N, 2kB T sinh 2kB T
Dok je entropija
F
S= = (kB T ln Z) ,
T T
-
sto nakon sredivanja iznosi
( ( ))
~ ~ ~
S = N kB coth ln 2 sinh .
2kB T 2kB T 2kB T
16. Razmatrati klasican sistem sa hamiltonijanom
H = Ho + H1 , (4.14)
gde je << 1. Prvi clan u hamiltonijanu Ho se moze smatrati hamiltonijanom

neinteragujuceg sistema, dok do pojave interakcije se dolazi do pojave clana H1 .
Pokazati da se slobodna energija moze razviti u stepeni red po , i da je data
jednacinom
F = Fo + < H1 >o + , (4.15)
gde su Fo i < H1 >o , slobodna energija i ocekivana vrednost H1 izracunata za

slucaj = 0. Pored toga, odrediti sledeci clan u razvoju slobodne energije i un-
utrasnju energiju do drugogclana razvoja.
17. Idealni gas se nalazi u cilindru poluprecnika R i duzine L, rotira oko svoje ose
simetrije ugaonom brzinom . Zanemarujuci uticaj homogenog polja Zemljine
teze, odrediti slobodnu energiju sistema na temperaturi T .
18. Odrediti gustinu gasa u sistemu koji je opisan u prethodnom zadatku.
19. Izracunati toplotni kapacitet, termicku i kaloricku jednacinu stanja idealnog ul-

trarelativistickog gasa (H = N i=1 cpi ) na visokim temperaturama.
20. 4 Odrediti elektricnu polarizaciju idealnog gasa koji se sastoji od N dijatom-

skih molekula, koji ima konstantan dijelektricni moment . Gas se nalazi u sudu
zapremine V , i nalazi se u elektricnom polju, jacine E. Pokazati da je dijelektricna
konstanta gas data sa
2 N
= 1 + 4 . (4.16)
3kT V
-
21. Dat je gas koji se sastoji od medusobno neinteragujucih cestica kod kojih je veza
izmedu- energije cestice i intenziteta njenog impulsa p oblika = 0 +p3 , gde su
0 i konstante. Naci statisticku sumu ovog gasa i na osnovu toga izracunati ko-
liki rad vrsi jedan mol ovakvog gasa pri adijabatskoj ekspanziji iz stanja u kome
je zapremina sistema V1 , temperatura T1 u stanje u kome je zapremina V2 . Kolika
je temperatura gasa nakon ekspanzije?
22. Idealan gas N jednoatomskih molekula (pojedninacne mase m). Gas se nalazi
u beskona cno visokom cilindru (povrsine bazisa A) pod uticajem homogenog
gravitacionog polja. Pretpostavljajuci da se gas nalazi u stanju termodinamicke
ravnoteze, odrediti specificnu toplotu gasa.
23. Za idealan klasican gas, particiona funkcija se moze zapisati kao
1 N
Z(N, T, V ) = V Z1 (T )N . (4.17)
N!
Uz pretpostavku da Z1 (T, V ) T n , pokazati da se toplotni kapacitet za takav

sistem ponasa u skladu sa izrazom
Cv = nN kB . (4.18)
Resenje:
Particiona funkcija N -cesticnog sistema je
1 N N 1 N N nN
Z= V Z1 = V C T . (4.19)
N! N!
Entropija se moze odrediti iz slobodne energije

( )
F
S = =
T V
= kB ln Z + N nkB . (4.20)
-
Nakon toga se odreduje toplotni kapacitet
( )
S
CV = T =
T V
( )
kB T Z
= = nN kB . (4.21)
Z T V
-
24. Jednodimenzioni polimer sastoji se od N medusobono povezanih monomera.
Svaki monomer je u obliku elipse, cija je veca poluosa duzine 2a, dok je kraca
poluosa duzine a. Monomeri mogu da se postave tako da pravac polimera moze
da se poklopi sa duzom poluosom (longitudinalno postavljni), ili sa kracom (transverzalno
postavljeni). Energijski doprinos se uvrscuje u ukupnu energiju ukoliko je
monomer trasverzalno postavljen, i zbog toga ukupna energija polimera je jed-
naka E = n, gde je n broj transverrzalnih monomera.
(a) Odrediti particionu funkciju polimera Z(T, N ).
(b) Odrediti kolika je verovatnoca da se monomeri postave duz krace ili duze
poluose.
(c) Odrediti srednju duzinu lanca < L(T, N ) >
(d) Odrediti varijansu < L(T, N )2 > < L(T, N ) >2 .
Resenje:
(a) Energija polimera En = n zavisi od broja monomera n u transverzalnom

pravcu. Broj razlicitih rasporeda n transverzalnih i N n longitudinalnih
N!
monomera je n!(N n)!
, sto se koristi u formiranju particione funkcije

N
N!
Z(T, N ) = en (4.22)
n=0
n!(N n)!
= (1 + e )N . (4.23)
(b) Verovatnoca da monomer bude u transverzalnom polozaju
e
pT = , (4.24)
1 + e
- u longitudinalnom polozaju
je verovatnoca da se monomer nade
1
pT = . (4.25)
1 + e
(c) Lanac monomera sa n transverzalnih i N n longitudinalnih monomera je

dugacka
L = n 2a + (N n) 4a = 4N a 2na, (4.26)
odakle se moze dobiti da je srednja duzina lanca
< L >= 4N a 2 < n > a. (4.27)
Srednji broj monomera postavljenih u transverzalnom pravcu mozemo odred-

iti na osnovu relacije
1
N
N!
< n >= nen , (4.28)
Z n=0 n!(N n)!
koja se moze transformisati u
1 Z e
< n >= =N . (4.29)
Z () 1 + e
Zamenom ove relacije u (4.27), dolazimo do izraza

( )
e
< L > = 2N a 2 = (4.30)
1 + e
2 + e
= 2N a . (4.31)
1 + e
(d) Kvadrat duzine lanca
L2 = 4a2 (4N 2 4N n + n2 ), (4.32)
i njegovu srednju vrednost mozemo povezati sa srednjom vrednoscu broja i

kvadratu broja monomera u transverzalnom polozaju
< L2 >= 4a2 (4N 2 4N < n > + < n2 >). (4.33)
Srednji kvadrat broja monomera u transverzalnom polozaju

1 2Z N 2 2N N e
< n2 >= = . (4.34)
Z ()2 (1 + e )2
Fluktuacija duzine polimernog lanca, posle zamene
L = < L2 > < L >2 = (4.35)

( ( ))
2
16 4(N + e ) 2 + e
= N 2 a2 + . (4.36)
1 + e (1 + e )2 1 + e
25. Klasicni gas molekula (koji se mogu aproksimovati tvrdim sferama zapremine
v) se nalazi u sudu zapremine V . Odrediti entropiju u funkciji energije sistema.
- odrediti termicku i kaloricku jednacinu stanja. Pokazati da je izotermska
Takode,
kompresibilnost uvek pozitivna.
a) Maxwell-ova raspodela
- gas koji se nalazi u zapreminu V na pritisku p. Pretpostavljajuci da

26. Razreden
raspodela brzina molekula gasa je Maxwell-ova, izracunajte brzinu isticanja gasa
kroz otvor male povrsine.
27. Izvesti iz elementarne kineticke teorije Poisson-ovu jednacinu pV = const za

kvazistaticke adijabatske procese idealnog gasa.
28. Za Maksvelov razredjeni idealni gas odrediti srednje vreme kretanja cestica u
gasu, uzimajuci da su cestice oblika sfere poluprecnika a.
-
29. Razredene gas koji se nalazi u zapremini V na pritisku p. Pretpostavljajuci da
je rapodela molekula gasa Maxwell-ova, izracunajte meru (brzinu) isticanja gasa
kroz otvor male povrsine S.
30. Izracunati broj molekula po jedinici zapremine n termodinamicki ravnoteznog

gasa na temperaturi T :
(a) koji imaju jednu komponentu vecu od 2vm , bez obzira na vrednosti druge
dve komponente.
(b) koje imaju intenzitet brzine vece od 2vm .

2kB T
Uzeti da je najverovatnija brzina uzima vrednost vm = m
.
31. Koliko procenata od ukupnog broja udara molekula o jedinicu povrsine zida
-
suda u jedinicu vremena otpada na molekule koji su odredeni uslovima koji su
dati u prethodnom zadatku pod (a) i pod (b)?
- energija i
32. Odrediti broj molekula po jedinici zapremine sa energijama izmedu
+ d u gasu koji se nalazi u stanju termodinamicke ravnoteze na temperaturi T .
Na osnovu dobijenog rezultata izracunati (nerelativisticki):
(a) najverovatniju energiju sistema.
(b) relativnu fluktuaciju energije i uporediti je sa relativnom fluktuacijom brzine.
(c) ukupan broj molekula po jedinici zapremine sa energijom vecom od neke

date vrednosti o .
33. Klasican idealni gas se nalazi u sudu na temperaturi T . Cestice gasa (svaka mase
m) mogu da izlaze kroz mali otvor na zidu suda. Smatrajuci da isticanje gasa ne
remeti termodinamicku ravnotezu gasa u sudu, odrediti oblik funkcije raspodele
po intenzitetima brzina cestica gasa van suda. Izracunati zatim njihovu brzinu
van suda. izracunati zatim najverovatniju brzinu i srednju vrednost kineticke en-
ergije.
Resenje:
- iz kutije u nekom intervalu t su medusobno
Broj molekula gasa koji izadu - povezani
relacijama

N = n(v )V = nvz f (v )dSdt. (4.37)
v v
- izvan suda je jednak ovom broju,
Kao sto se ocekuje, broj molekula koji izade
2
2k
mv
i raspodela je samim proporcionalna Cvz e T
B . Konstanta C se moze odrediti
normiranjem
2
2k
mv
Cv cos e T B = 1. (4.38)
0 0 0
( )2
2
Tako dobijamo da je C = 2 2kB T
, sto znaci d je raspodela po brzinama oblika
( )2
2 2
3 2kB T
mv
fout (v) = 2 v e . (4.39)
2kB T
Najverovatniju brzinu dobijamo iz uslova:
dfout (v)
|v=vmp = 0, (4.40)
dv

odakle se dobija da je vmp = 3kmB T . Srednja kineticka energija je < Ek >= m2 <
v 2 >, odnosno
( )2
m 2 mv
2
< Ek > = 2 v 5 e 2kB T dv =

2 0 2kB T
= 2kB T. (4.41)
34. Relativisticki impuls cestica gasa je dat izrazom
mvi
pi =
1 vc2
2
gde je i {1, 2, 3}, a energija je oblika

mc2
i =
1 vc2
2
2
Koristeci Maxwell-ovu raspodelu odrediti < mv >.
2
1( vc )
35. Polazeci od pretpostavke da raspodela broja cestica po brzinama je Maxwell-

ovog oblika, odrediti oblik funkcije distribucije zbira intenziteta brzina dve cestice
v = v1 + v2 . Izracunati srednje vrednosti brzina.
Resenje:
Pretpostavljajuci da je izraz za distribuciju intenziteta brzina molekula
( ) 32
4 m mv
2
f (v) = v 2 e 2kB T , (4.42)

2kB T
-
kojom se odreduje verovatnoca dp(v1 , v2 ) da se brzina jedne cestice nalazi u inter-
valu (v1 , v1 + dv1 ) i brzina druge u intervalu (v2 , v2 + dv2 ), i koja se moze prikazati
izrazom
dp(v1 , v2 ) = f (v1 )f (v2 )dv1 dv2 . (4.43)
Sada se za gustinu verovatnoce slucajne promenljive koja predstavlja zbir brzina

v = v1 + v2 moze pisati

F (v) = f (v1 )f (v2 )(v (v1 + v2 ))udv1 dv2 . (4.44)
Tako dobijamo da je
( ) 12
1 m mv 2
2k m mv 2
F (v) = e B [2 T
v( 3) +
2 2kB T 2kB T 2kB T
( )2 (( ) )
mv 2 mv 2 mv 2 mv 2 1
e 4kB T
2(3 + )]Erf .
kB T 2kB T 2kB T 2
Srednja brzina je

8 kB T
< v >= v F (v)dv = 2 , (4.45)
0 m
dok je srednja kvadratna brzina jednaka

6kB T 8 kB T
2
< v >= v 2 F (v)dv = + . (4.46)
0 m m
Time se dobije da je srednjs vrednost zbira brzine cestica < v >= 2 < v1 >, dok je
srednja vrednost kvadrata brzine jednak < v 2 >= 2(< v12 > + < v1 >2 ).
36. U sudu se nalazi klasicni idealni gas molekula mase m i natemperaturi T .
(a) Odrediti koliko je udara molekula po jedinici povrsine zida suda u jedinici

vremena, ciji je intenzitet brzine veci od 3vm , gde je vm = 2kmB T najverovat-
nija brzina.
(b) Odrediti koliko je udara molekula po jedinici povrsine zida suda u jedinici

vremena, cija je jedna od komponenti brzine veci od 4vm , gde je vm = 2kmB T
najverovatnija brzina.
x
et dt.
2
Prikazi rezultate koristeci error funkciju (x) = 2
0
b) Primena na klasicne i kvantne sisteme
U
37. Sistem koji se sastoji od N cestica, spina 12 , nalazi se u magnetnom polju H.
slucaju da cestice poseduju magnetni moment , koji moze biti orijentisan samo u
dva smera ili (koji je u istom ili suprotnom smeru od polje koje je npr. ), onda
su odgovarajuci energijski nivoi svake cestice +H, ili H. Odrediti particionu
funkciju, slobodnu energiju, entropiju i srednju vrednost magnetnog momenta i
njegovu disperziju.
38. Atomi mogu posedovati magnetne momente, koji mogu uzeti vrednosti iz diskretnog
skupa vrednosti skupa gB m (magnetni moment uzima brojeve J, J 1, J
2, ..., J) kao njihove komponente duz magnetnog polja H. Izracunajte mag-
netizaciju M tela koje sadrzi n takvih atoma po jedinici zapremine. Izracunati
susceptibilnost za slabo polje interakcije na visokim temperaturama (kB T >>
gB JH).
39. Osnovno stanje atoma kiseonika je spin-triplet stanje sa sledecom finom struk-
turom
EJ=2 = EJ=1 158.5cm1 = EJ=0 266.5cm1 . (4.47)
(a) Koja je degeneracija datih energijskih nivoa kiseonika.
(b) Odrediti particionu funckiju i Helmholtzovu slobodnu energiju za energi-

jske nivoe kiseonikovih atoma (mozete zanemariti translaciono kretanje atoma
i razmotriti ih kao lokalizovane objekte.)
(c) Izracunati udeo naseljenosti atoma razlicitih J-nivoa u atomskom uzorku

kiseonika na 300K.
(d) Nadji specificnu toplotu uzorka kao funkciju temperature na konstantnoj za-
premini. Diskutovati specificnu toplotu na niskim i visokim temperaturskim
granicama. Skicirati Cv (T ).
Resenje:
(a) Degeneracije J-nivoa je jednaka MJ = 2J + 1.
(b) Posto su medjusobno energetski nivoi medjusobno neinteragujuci, dobijamo

daje particiona funkcija sistema ZN = (Z1 )N , gde je particiona funkcija jedne

Ko T K 1T K 2T
cestice Z1 = e B + 3e B + 5e B . Odakle dobijamo da je slobodna
energija oblika:

Ko T K 1T K 2T
F KB T N ln Z1 = N kB T ln(e B + 3e B + 5e B ) (4.48)
(c) Naseljenost pojedinacnih nivoa je oblika

(2J + 1)N eJ
nJ = , (4.49)
Z1
tako dobijamo da je za J = 2:
5N e2
n2 = o

1

2 , (4.50)
e KB T + 3e KB T + 5e KB T
za J = 1 odnos naseljenosti i ukupnog broja cestica je
n1 3
= 1 o 1 2 , (4.51)
N e KB T + 3 + 5e KB T
i za J = 0
no 1
= o 1 o 2 . (4.52)
N 1 + 3e KB T + 5e KB T
(d) Unutrasnja energija se dobija pomocu sledecih identiteta

UN = ln ZN = N ln Z1 . (4.53)

Ukoliko u prethodnom zamenimo vrednost za Z1 dobijenu pod b. dobijamo

Ko T K 1T K 2T
o e B + 31 e B + 52 e B
UN = N Ko T

K 1T

K 2T
, (4.54)
e B + 3e B + 5e B
odakle mozemo dobiti cv = ( U

T
).
40. Izracunajte unutrasnju energiju sistema N klasicnih linearnih anharmonijskih os-

cilatora energije
(p, q) = ap6 + bq 2 (4.55)
u stanju termodinamicke ravnoteze.
41. Potencijalna energija klasicnog jednodimenzionog oscilatora je U (x) = x4 . Odred-

iti srednju energiju gasa koji se sastoji od N takvih oscilatora, koji medjusobno ne
interaguju.
c) T p raspodela
42. Upotrebiti kanonsku T p raspodelu klasicne statisticke fizike, da bi se odredili

termodinamicki potencijali. I pokazati da termodinamicki potencijal koji odgo-
vara T p raspodeli je Gibsov potencijal.
43. Polimerni lanac se sastoji od N monomera, koji svi imaju duzinu a. Monomeri
-
su medusobno povezani svojim krajevima, tako da slobodno mogu rotirati oko
-
ovih krajeva. Odrediti zavisnost sile zatezanja polimera f od rastojanja z izmedu
krajeva polimera.
Resenje:
Monomeri, konstannte duzine a, su postavljeni u proizvoljnom pravcu u trodi-
menzionom prostoru. z-osu postavimo tao da prolazi kroz dva krajnja monomera
tog polimera. Ugao i koji zaklapa prava na kojoj se nalazi taj monomer sa z-
osom. Unutrasnja energija U se menja u skladu sa zakonom
dU = T dS + f dl, (4.56)
a Gibsovu slobodnu energiju dobijamo Legendre-ovom relacijom G = U f l

T S, dok je promena Gibsove slobodne energije
dG = SdT ldf. (4.57)
Disperziona relacija, odnosno hamiltonijan ovog polimera ne zavisi od polozaja

monomera u prostoru. Takode,- posto se razmatra staticki slucaj, zakljucuje se da
je hamiltonijan ovog sistema ima konstntnu vrednost. Prelazeci na primenu T p

raspodelu, mozemo odrediti Y -particionu funkciju

Y (T, f, N ) = ... ef l d1 . . . N , (4.58)
gde je prostorni ugao di = sin i di di . Takod dobijamo, posle integracije po i i

i , dobija se da je particiona funkcija
[]
4 sinh(f a)
G(T, f, N ) = kb T N ln , (4.59)
f a
( )
G kb T N
z= = (coth(f a)f a 1). (4.60)
f T f
Pod pretpostavkom ad je f a << 1, odnosno za male duzine monomera a, moze

se iskoristiti razvoj u red coth x 1
x
+ x3 , i tako se dobija da je duzina polimernog
lanca u zavisnosti od sile
N f a2
z= , (4.61)
3kb T
3kb T
odnosno da sila zavisi od f = N a2
z.
a a b b a
a a b b a
Slika 4.1:
44. N monomernih jedinica se nalaze duz prave linije, i formiraju lanac molekula.
Svaki molekul moze da bude u i stanju. Ako se molekuli nalaze u stanju
, onda je energija tih molekula E i njihova duzina a (vidi sliku (4.1)), dok en-
-
ergija molekula koji se nalazi u stanju je E i duzina b. Odrediti relaciju izmedu
duzine L i sile zatezanja X koja deluje na jednom kraju lanca molekula.
Resenje:
Neka je N monomera u stanju , dok je N monomera u stanju . Ukupan broj
monomera je N, tako da relacija N = N +N mora biti ispunjen. Takodje i duzina
lanca je povezana sa brojem monomera relacijom L = N a + N b, a energija lanca

relacijom E = N E + N E . Posto nas interesuje veza izmedju duzine lanca L i
sile X, koristicemo T X raspodelu. Gustina verovatnoce pomenute raspodele
je
e(EXL)
P r(N , N ) = , (4.62)
Y
gde je Y particiona funkcija raspodele. Particiconu funkciju Y odredicemo iz
uslova

P r(N , N ) = 1, (4.63)
po svim konfiguracijama

N
N!
Y = e[E(N ,N )XL(N ,N )] . (4.64)
N =0
N !N !
Posle niza transformacija dobija se da je pariciona funkcija

XaE XbE
Y = [e kB T
+e kB T
]N , (4.65)
pomocu koje se moze odrediti gibsova slobodna energija

XaE XbE
G = kB T ln Y = N kB T ln(e kB T
+e kB T
). (4.66)
Iz koje se moze, zatim, odrediti duzina lana u funkcijskoj zavisnosti od intenziteta

sile X XbE
XaE
ae kB T
+ be kB T
L=N XaE XbE . (4.67)
e kB T
+e kB T
45. Odrediti srednju vrednost kvadrata i kuba fluktuacije < U 2 > i < U 3 > ide-
alnog klasicnog gasa N dvoatomskih molekula, mase m, momenta inercije I i
dielektricnog momenta 0 . Gas se nalazi u sudu zapremine V i jacine elektricnog
momenta E.
d) Ostale teme iz kanonskog ansambla
46. Idealan gas kvantnih rotatora se nalazi u sudu zapremine V i na temperaturi

T . Kvantni rotator se sastoji od molekula cija je masa m i moment inercije I u
odnosu na osu svog sopstvenog sistema reference, a stanja rotatora su odredjena
orbitalnim kvantnim brojem l. Odrediti hemijski potencijal i toplotni kapacitet
(po cestici) sistema rotora.
Resenje:
Hamiltonijan gasa kvantnih rotatora se od dela koji opisuje trnslaciju, a drugi deo
koji opisuje rotaciju:
N
p2 li (li + 1)~2
H= ( i + ).
i=1
2m 2I
- onda sastoji iz translacionog dela i rotacionog
Particiona funkcija Z se, takode,
dela, zato Z = Ztran Zrot . Translacioni deo particione funkcije
p2i
1
Ztran = 3N e i 2m d,
h N!
gde je d element faznog prostora u kome se posmatra kretanje je opisano kre-

tanje iz translacionog dela faznog prostora
V N 2mkB T 3N
Ztran = ( )2 .
N! h2
U delu faznog prostora koji opisuje rotaciono kretanje, particiona funckija se

nalazi sumiranjem po sporednom kvantnom broju l za svaku cesticu i. Tako do-
bijamo da je

N
l(l+1)~2
Z= Z1N = ( (2l + 1)e I )N ,
l=0
gde je Z1 particiona funkcija koja odgovara jednoj cestici. Sumiranje po l se moze

uraditi posmatrrjuci dva limesa, kada je T , ili kada je T 0. U prvom
~2
slucaju, kada je T jako velika, imamo da je 2I
0. Zbog toga sumu mozemo
l(l+1)~2
izracunati integraljenjem, posto je funckija e I slabo promenljiva funkcija

l(l+1)~2 2I
I= dl(2l + 1)e I = .
0 ~2
Tako mozemo odrediti slobodnu energiju koja odgovara stepenima slobode rotacije
2IkB T
Frot = N kB T ln Z1 = N kB T ln( ).
~2
Ukljucujuci i translacione stepene sloode, dobijamo se da su toplotni kapacitet i
hemijski potencijal, oblika
CV 5
= kB ,
N 2
( ( )3 )
V 2mkB T 2 2IkB T
= kB T ln kB T ln( ).
N ~ 2 ~2
Na suprotnom intervalu temperatura, tj. u drugom limesu, kada T 0, par-
ticiona funkcija jedne cestice se moze svesti samo na prva dva sabirka u sumi,
tj
Z1 = 1 + 3e~
2 /I
.
Onda je unutrasnja energija sisema neitneragujucih kvantnih rotatora oblika

( )
2 F N kB T 2
Urot = T = .
T T 1 + 3e~2 /I
Toplotni kapacitet sistema po cetstici se onda moze dobiti da je oblika
( 2 )2
~ e~ /I
2
CV rot 1
= ,
N I kB T 2 1 + 3e~2 /I
dok je doprinos hemijskom potencijalu od rotacionih stepene sloboda dat izra-
zom ( )
F
= kB T ln(1 + 3e~
2 /I
rot = ),
N
sto znaci, da ako razmatramo sve stepena slobode, i to sa translacionim stepen-
ima slobode, dobija se da je
( )2
~2 e~ /I
2
CV 3 1
= kB + ,
N 2 I kB T 2 1 + 3e~2 /I
( ( ) 32 )
V 2mkB T
kB T ln(1 + 3e~
2 /I
= kB T ln ).
N ~2
47. Posmatrati polimer od 4 monomera koji se nalazi na dvodimenzionoj kvadraticnoj

resetki, tako da je prvi monomer smesten u centar te resetke. Konfiguracije polimera
su takve da se monomeri mogu nalaziti samo na susednim cvorovima resetke. Za
svaki par veza koje se nalaze pod uglom od 90o , energija polimera se poveca za
> 0. Uzmimo da je energija linearnog polimera 0. Izracunati particionu funkciju
- monomera 1
sistema i izracunati < r2 >, tj. srednje kvadratno rastojanje izmedu
i 4, i odrediti te vrednosti pri T 0 i pri T .
Resenje:
Na slici (4.2) su prikazane moguce konfiguracije linearnog polimera koji ima os-
obinu da ne moze da se samo preseca. Broj konfiguracija je prikazan u Tabeli I.
Particiona funkcija se na osnovu oblika odgovarajucih konfiguracija i energija
Z = 4 + 16e + 16e2 . (4.68)
Srednje rastojanje je dato jednacinom
9 + 20e + 12e2
< r2 >= a2 . (4.69)
4 + 16e + 16e2
U limesu T 0, mozemo isorisititi da je e mala velicina, tako se dobija

< r2 > 3a(1 89 e ). (4.70)
U limesu T , koeficijent postaje mali, tako da posle razvoja u red dobija se

izraz oblika

< r2 > 61
3
a(1 218
61
). (4.71)
A B C
4
1 2 3 4 1 2 3 1 2 3
4
D E F
4
3 4 3 4 3
1 2 1 2 1 2
G H I
1 2 1 2 1 2
3 4 3 4 3
4
Slika 4.2:
A 4 0 3a

B 4 a 5

C 4 a 5

D 4 2 a 5

E 4 a 5
F 4 2 a

G 4 2 a 5

H 4 a 5
I 4 2 a
Table I. U prvoj koloni je navedeno ,,ime konfiguracije, koje je navedeno i na

slikama na kojima je prikazan oblik te konfiguracije. U drugoj je naveden broj
konfiguracija zbog rotacione invarijantnosti na grupu rotacija C4 . U trecoj koloni
- krajeva lanca (uzi-
je energija takvog lanca, dok je u cetvrtoj rastojanje izmedu
majuci u obzir da je konstanta resetke a.)
48. Odrediti termicku jednacinu stanja sistema, cija se raspodela cestica po impul-
4
p4
sima oblika f (p) = Ce po , gde su po i C konstante.
Resenje:
4
p4 1
Normirajuci raspodelu f (p) = Ce po , dobija se konstanta C = (5/4)p5o
. Srednja
vrednost < p2 > se dobija usrednjavanjem

2 [7/4] 2
< p >= p2 f (p)d3 p = p. (4.72)
[5/4] o
Unutrasnja energija se dobija koristeci izra
U =< E >= N < E1 >, (4.73)
gde je < E1 > srednja kineticka energija jednog molekula tog gasa < E1 >=<
p2
2m
>. Pored toga koristeci vezu srednje energije i pritiska P , dobija se da je
pritisak
1 p2 p2 [7/4]
P = N< >= N o . (4.74)
V 2m 2m [5/4]
49. Linearni elasticni polimer se moze predstaviti (modelovati) sa N veza. Duzine

-
veza mogu biti a odnosno b, dok je stanje tih vibracionih veza odredeno energijom

(n + 1 )~ , za l = a;
2 a
E(n, l) = (4.75)
(n + 1 )~ , za l = b,
2 b
gde se posmatrana veza moze naci u n-tom stanju (n {0, 1, 2, ...}). Polimer
se nalazi u rastvoru, temperature T i pod dejstvom sile zatezanja F . Odred-
iti srednju energiju, entropiju i duzinu polimernog lanca. Odrediti asimptotiku
izracunatih velicina za niske i visoke temperature.
Resenje:
Gibbs-ova particiona funkcija sistema se moze dovesti u vezi sa Gibs-ovom par-
ticionom funkcijom za jednu vezu preko izraza
YN = Y1N , (4.76)
gde se particiona funkcija po vezi moze odrediti izrazom

+
Y1 = eEn,l +Fl , (4.77)
n=0 l=a,b
gde se moze iskoristiti izraz (4.75), kako stizemo do izraza

+
e(n+ 2 )~l +Fl =,
1
Y1 = (4.78)
n=0 l=a,b
+ (
)
e(n+ 2 )~a +Fa + e(n+ 2 )~b +Fb =
1 1
= (4.79)
n=0

+
( ~a )n ~
+
( ~ )n
~2a +F a 2 b +F b
= e e +e e b
. (4.80)
n=0 n=0
Nakon sumiranja, dobijamo izraz

eF a eF b
Y1 = ( ~a ) + ( b ), (4.81)
2 sinh 2 2 sinh ~ 2
odakle dobijamo Gibs-ov termodinamicki potencijal

( )
eF a eF b
G(N, T, F ) = kB N T ln ( a) + ( b) . (4.82)
2 sinh ~ 2
2 sinh ~ 2
Srednju energiju izracunavamo

( )
ln Y
< E >= , (4.83)
T,F
koji se moze transformisati u

1 Y1
< E >= N , (4.84)
Y1
-
a zatim posle odredivanja prvog izvoda dobijamo
( )
~a ~b
eF a ~a cosh( 2 ) eF b ~b cosh ( 2 )
( 2 sinhaF~a 4 sinh2 ( ~a )
) + ( bF
(
~b
) 4 sinh2 ~b
)
2 ( 2 ) 2
2 2 sinh
< E >= N
2 2
eF a eF b .
+ ( )
2 sinh( ~
2 )
a
2 sinh
~b
2
(4.85)
Entropija se dobija izrazom
( )
G
S = = (4.86)
T F
( )
eF a eF b
= kB N ln ( a) + ( b) + (4.87)
2 sinh ~ 2
2 sinh ~ 2
( )
~a ~b
~a cosh( 2 ) ~b cosh ( 2 )
F a
e ( 2 sinhaF~a 4 sinh2 ( ~a )
) +e F b
( bF
(
~b
) 4 sinh2 ~b
)
N ( 2 ) 2 2 sinh 2 2
+ eF a e(F b )
(4.88)
,
T +
sinh( ~
2 )
a
sinh
~b
2
dok je srednja duzina lanca

( )
G
S = = (4.89)
T F
F a F b
a sinhe ~a + b e( ~b )
( 2 ) sinh 2
= N eF a e(F b )
. (4.90)
sinh( ~
+ ~b
2 )
a
sinh 2
50. Odrediti prvu relativisticku popravku molarnog toplotnog kapaciteta CV ide-

alnog klasicnog gasa cestica bez unutrasnje strukture.
Resenje:
Ukupna energija je
( ) 12
2 p2
E= m2 c4 + p2 c 2 = mc q+ 2 2 .
mc
Razvojem u red imamo da je priblizno

( ( 4 ))
p2 1 p4 p
E mc q +
2
+ o ,
2m2 c2 8 m4 c4 m4 c4
odnosno
p2 p4
E mc2 + .
2m 8m3 c2
Posto zanemarujemo unutrasnju energiju, onda od ukupne energije mozemo oduzeti
- gas je idealan, pa je hamiltonijan sistema N
energiju mirovanja mc2 . Takode,
cestica (
)

N
| pi |2 | pi |4
H= .
i=1
2m 8m3 c2
Particiona funkcija je
N
( )N p4
1 p2
2mk 3
Z(V, T, N ) = eH d = dx dy dz e BT
|e
8m3 c2 kB T
{z } dp .
N !h3N V
ovo je popravka
p4
Kako je 8m3 c2 kB T
malo, mozemo razviti u red
( ( ))N
VN 2
2
p
2mk p4
Z(V, T, N ) = 4 p dp e BT 1+ ,
N !h3N 0 8m3 c2 kB T
( )N
(4V )N p
2 2mkB T
2
1 p 2
6 2mkB T
Z(V, T, N ) = p e dp + p e .
N !h3N 0 8m c2 kB T
3
0
Da bi resili integrale koristimo

( ) k+1 ( )
k x2 1 1 2 k+1
x e dx = ,
0 2 2
te je
( ( ) ( ))N
(4V )N 1 3 3 1 7 7
Z(V, T, N ) = (2mkB T ) 2 + (2mkB T ) 2 ,
N !h3N 2 2 3 2
8m c kB T 2
( ) 3N ( )N
VN 2mkB T 2 15 kB T
Z(V, T, N ) = 1+ .
N! h2 8 mc2
Tada je
( ( )3 ( ))
2mkB T 2 N 15 kB T
F (V, T, N ) = N kB ln Z = N kB T ln ln + ln V + ln 1 + ,
h2 e 8 mc2
dok je unutrasnja energija
( )
kB T
3N kB T 5
U (V, T, N ) = 1+ mc 2
ln Z = .
2 4 1 + 15 8
kmc
BT
2
( ) -
Konacno toplotni kapacitet iznosi CV = UT
, sto nakon sredivanja daje
( )
3 5 kB T 2 + 15 kmc
BT
CV = R 1 + ( 8 2
) .
2 4 mc2 1 + 15 kB T2 2
8 mc
III. Veliki kanonski ansambl
51. Pokazati da velika particiona funkcija zadovoljava relaciju pV = KT ln .
52. Pokazati da je particiona funkcija velikog kanonskog ansmbla za monoatomski

gas oblika = exp[f ].
53. Izracunati veliki termodinamicki potencijal i hemijski potencijal ulrarelativistickog

gasa.
54. U ravnoteznom sistemu velikog broja cestica postoji adsorpcioni centar u kojoj
moze da bude jedna ili nijedna cestica energije i energije 0. Izracunajte un-
utrasnju enrgiju i entropiju tog podsistema kao funckiju temperature T i ocekivanog
broja cestica N (< 1). Izracunati relativnu fluktuaciju broja cestica.
55. Na povrsi sa N adsorpcionih centara je adsorbovano Na < N adsorbovanih

molekula. Pokazati da je hemijski potencijal sistema dat izrazom
N
= kB T (ln ln z(T )), (4.91)
Na N
III.. VELIKI KANONSKI ANSAMBL 143
gde je z(T ) particiona funkcija pojedinacnog adsorbovanog molekula. Pored

toga, zanemariti interakciju izmedju adsorbovanih molekula.
Resenje:
Particiona funkcija da je Na molekula adsorbovanih na N cvorova je jednaka

(i1 +i2 ++iN )
Z Na = e , (4.92)
i1 ,i2 ,...,iN
gde suma po indeksima i1 , , iN predstavlja sumu po svim mogucim konfigu-

racijama koja ukljucuju sve adsorbovane molekule, s tim da se vodi racuna da
je maksimalni broj atoma koji je adsorbovan Na (sto je u zapisu izraza simboliki
obelezeno znakom prim). Uzimajuci u obzir da je energija adsorpcije konstanta
N!
i da je broj razlicitih konfiguracija Na !(N Na )!
, dobija se da je particiona funkcija
oblika
N! N!
ZNa (T ) = eNa = z(T )N
a . (4.93)
Na !(N Na )! Na !(N Na )!
Prelazeci na formalizam kanonskog ansambla, dobija se velika particiona funkcija
(T, ) = (1 + z(T ))N , (4.94)

-
gde je = e kB T fugacitivnost sistema. Koristeci veliku particionu funckiju odredujemo
srednji broj adsorbovanih molekula
( )
z(T )
< Na >= = , (4.95)
T 1 + z(T )
odakle se moze dobiti relacija koju je bilo potrebno dokazati.
56. Atomi helijuma se mogu adsorbovati na povrsi metala sa energijom adsopcije

( < 0). Kretanje adsorbovanih atoma helijuma na povrsi metala je slobodno,
tj. bez interakcije izmedju atoma helijuma. Odrediti koncentraciju adsorbovanih
atoma helijuma, ako se nalaze u ravnotezi sa okolnim gasom helijuma koji ima
pritisak p i temperaturu T .
57. N dijatomskih molekula je adsorbovano na metalnoj kvadratnoj resetki. Svaki

molekul moze da se adsorbuje na dva susedna cvora resetke (u smeru x ili y-ose)
ili da se jedan se molekul postavi duz noramle na povrsinu (duz z-ose). Energija
molekula u z-smeru je > 0, dok je energija molekula koji su usmereni duz ili y-
ose je jednaka 0. Odrediti broj mikrostanja sistema energije E, odredi broj stanja
(E, N ) i entropiju S(E, N ). Odredi takode- toplotni kapacitet C i skicirati tu
funkciju u zavisnosti od T . I na kraju, odrediti koja je verovatnoca da se molekul

nalazi u smeru z-ose.
58. Posmatrati klasican jednodimenzioni gas, koji se sastoji od N krutih stapova

mase m i duzine l. Stapovi se ne mogu preklapati i ne interaguju na bilo koji
nacin. Odrediti termicku jednacinu stanja koja povezuje pritisak p (u posmatra-
nom jednodimenzionom sistemu to je sila kojom poslednji stap deluje na granicni
zid), duzinu sistema L i temperaturu T. Koliki je potreban rad da izvrsi gas
stapova da bi sistem promenio duzinu od L1 = 2N l do L2 = 3N l.
59. Cvrsta faza i gasna faza (para) su u ravnotezi u zatvorenom sudu zapremine V ,
i na temperaturi T . Pretpostavimo da se statisticka suma cvrste faze moze pred-
staviti u obliku Zs (T, Ns ) = zs (T )Ns , gde je Ns broj molekula (koji se uzima da
su jednoatomni zbog jednostavnosti) cvrste faze, i da gasnu fazu mozemo sma-
trati idealnim gasom koji se sastoji Ng molekula. Pokazi da se uslov ravnoteze,
za Ns >> 1 i Ng >> 1, moze aproksimativno prikazati u obliku izraza:
zg (T, V )
Ng = (4.96)
zs (T )
gde je zg (T, V ) predstavlja particionu funkciju jednog molekula u gasu. Pret-

postaviti da je zapremina koju zauzima cvrste faze zanemarljiva u poredjenju sa
zapreminom suda.
Resenje:
Ukupan broj atoma u sudu se uzima da je konstantan, tj da je broj N = Ns + Ng

konstantan posto sistem nije u kontaktu sa rezervoarom cestica. A posto nije u
kontaktu sa termostatom, a ni sa okolinom, moze se reci da sistem nema razmenu
toplote sa okolinom. Pored toga, dve faze u tom sistemu, cvrsta i gasovita su u
ravnotezi, zato se moze ocekivati da u tom stanju vrednost slobodne energije ima
minimum: ( )
F
= 0. (4.97)
Ng T,V,N
Slobodna energija ovog sistema je jednaka zbiru slobodnih energija cvrstog i

gasovitog stanja bez interakcionog clana, tako da
F (T, V, Ns , Ng ) = Fg (T, V, Ng ) + Fs (T, V, Ns ). (4.98)
Predstavljajuci slobodne energije gasnog i cvrstog stanja preko particionoih funkija

slobodna energija postaje oblika
F (T, V, Ns , Ng ) = kB T ln Zg (T, V, Ng ) kB T ln Zs (T, Ns ). (4.99)
U prethodnoj jednacini smo iskoristili da je zapremina V Vg sto znaci da je

Vs << Vg . Zbog toga particiona funkcija cvrstog tela ne zavisi od zapremine Vs ,
koja je zanemarljiva. Atomi u gasu nisu lokalizovani, a istovrmono su i identicni,
zbog toga se particiona funckija sistema moze uzeti da je
zg (T, V )Ng
Zg (T, V, Ng ) = , (4.100)
Ng !
gde je zg (T, V ) particiona funkcija jednog atoma tog gasa. Za razliku od parti-
cione funkcije gasa, particiona funkcija cvrstog stanja je jednaka
Zs (T, Ns ) = zs (T )Ns , (4.101)
posto su atomi lokalizovani oko cvorova neke resetke. Postavljajuci prethodne

dve jednacine u izraz (4.98), uz koriscenje Stirlingove aproksimacije (Ng ! Ng g eNg ),
N
dobijamo da je
F (T, V, Ns , Ng ) = kB T Ng (ln zg (T, V ) ln Ng + 1) kB T Ns ln zs (T ). (4.102)
I na kraju prethodni izraz, mozemo zameniti u izraz (4.99), odakle dobijamo da

je
zg (T, V )
kB T ln + kB T ln zs (T ) = 0, (4.103)
Ng
odakle mozemo dobiti da je
zg (T, V )
Ng = . (4.104)
zs (T )
60. Uvodeci novu velicinu u slucaju idealnog gasa opisanog velikim kanonskim
ansamblom

= ln exp(N Ef,N ). (4.105)
N,f
Pokazati da u slucaju gasa koji imaju osobine termomehanickih sistema vazi =

pV
kB T
.
Resenje:
Diferenciranjem velicinu koja je uvedena izrazom (4.105) po V pri konstantnoj
fugacitivnosti z = e dobijamo
( )
( ) N,f
N

Ef,N
exp(Ef,N )
V
= ,
. (4.106)
V z, N,f N exp(Ef,N )
( )
Ef,N
Ovde izvod V
predstavlja pritisak sistema koji se nalazi u mikrostanju
,
f sa brojemcestica N . Srednja vrednost ove velicine predstavlja pritisak sistema,
tako da vazi
( )

= p. (4.107)
V ,
U slucaju idealnog gasa vazi

1 VN
ZN = ,
N ! 3N
T
gde je T termalna talasna duzina, zbiog toga dobijamo

= ln N zN = (4.108)
N
1 ( V )N
= ln = (4.109)
N
N ! 3T
V
= . (4.110)
3T
Diferencirajuci prethodni izraz po zapremini stizemo do
( )

= 3, (4.111)
V , T
koji zajedno sa izrazom (4.107) daje relaciju

p = . (4.112)
3T
Upotrebom ovog izraza nalazimo
pV
= . (4.113)
kB T
61. Povrsina kristalne resetke se sastoji od M adsorpcionih cvorova. Energija adsor-

pcije tih cvorova se razlikuje, tako da M1 cvorova ima energiju adsorpcije 1 , M2
cvorova - energiju 2 , dok M3 (= M (M2 + M1 )) cvorova ima energiju 3 . Na
resetki se moze adsorbovati N (< M ) molekula. Tempretura gasa je T i hemijski
N
potencijal je . Izracunati srednji broj adsorbovanih molekula po cvoru M
.
62. (a) Pokazati da za sistem u velikom kanonskom ansamblu vazi sledeca relacija
( )
U
< N E > < N > < E >= < (N )2 > . (4.114)
N T,V
(b) Odrediti kolika je vrednost (N E) za klasican idealni gas N jednoatomskih

molekula, koji se nalazi u trodimenzionom sudu zapremine V .
Resenje:
(a) Krenucemo od izraza za
1 N Ek,N
< N >= e e , (4.115)
k,N
i odredicemo prvi izvod po hemijskom potencijalu

( ) ( )
<N > 1 2 N Ek,N 1
= N e 2 N eN Ek,N .
T,V k,N T,V k,N
(4.116)
Uzimajuci u obzir da je
( )

= N eN Ek,N = < N > . (4.117)
T,V k,N
Tako dobijamo da je
( )
<N >
= (< N 2 > < N >2 ) = < (N )2 > . (4.118)
T,V
Zbog toga je desna strana trazenog izraza postaje

( ) ( ) ( )
<E> 1 <E> <N >
< (N ) >= 2
, (4.119)
<N > T,V <N > T,V T,V
u izraz koji nakon transforamcija pomocu jakobijana prelazi u

( )
1 <E>
< (N E) > < N > < E >= . (4.120)
T,V
Da bi dokazali ovu jednakost mozemo da trazimo izvod po , i tako se dobija

da je
( ) (
1 <E> 1 1
= N Ek,N eN Ek,N
T,V k,N
( ) )
1
Ek,N eN Ek,N
2 T,V k,N
1
= [ < N E > < N >< E >]

= < N E > < N > < E >, (4.121)
i time je dokazana pocetan izraz.
(b) Koristicemo prethodno dobijeni izraz, tako da je relacija koju cemo iskoristiti
( )
U
< N E >=< N > < E > + < (N )2 > . (4.122)
N T,V
Velika particiona funkcija se moze izracunati

+
= eN Z(N, T, V ), (4.123)
N =0
VN 3N
gde je pariciona funkcija za klaicni idelani gas Z(N, T, V ) = N !h3N
(2mkB T ) 2 .
1 N
Ova particiona funkcija se moze zapisati kao Z(N, T, V ) = z ,
N! 1
zbog cega
velika statisitcka suma za idealana gas
= exp(e z1 ) = exp(z1 ), (4.124)
gde je fugacitivnost. Posto je

1
<E> = Ek,N eN Ek,N
k,N
1
= Ek,N N eEk,N
k,N
( ) ( )
1 (z1 )
= =
,V V,=
3
= kB T e z1 . (4.125)
2
Srednji broj cestica mozemo izracunati

( )
1 ln
<N > =
T,V
( )
1 z1
= = z1 , (4.126)
T,V
tako iz prethodne dve jednacine mozemo dobiti da je
3
< E >= < N > kB T, (4.127)
2
odakle zakljucujemo da je
( )
<E> 3
= kB T. (4.128)
<N > T,V 2
Srednju vrednost fluktuacije mozemo izracunati da je

( )
2 1 <N >
< (N ) >= = z1 . (4.129)
T,V
Sa ovim prethodnim rezultatima se dobija da je
3 V 3 V 3
< N E >= kB T E 3 (2mkB T ) 2 (1 + 3 e (2mkB T ) 2 ). (4.130)
2 h h
63. Odrediti srednju vrednost kvadrata i kuba fluktuacije < U 2 > i < U 3 > ide-
alnog klasicnog gasa N dvoatomskih molekula, mase m, momenta inercije I i
dielektricnog momenta 0 . Gas se nalazi u sudu zapremine V i jacine elektricnog
momenta E.
64. Razmatrati cilindar, poluprecnika R i duzine L, koji rotira konstantnom ugaonom

brzinom u homogenom polju Zemljine teze oko sopstvene ose simetrije koja je
postavljena vertikalno.
a. Odrediti particionu funckiju Z(T, V, N ).

- un-
b. Posmatrati podsistem, koji se zapravo predstavlja kruzni prsten odreden
utrasnjim poluprecnikom r, i spoljasnjim r+dr, i koji obuhvata sloj vazduha na
visini (z, z + dz). Svaki od tih prstenova predstavlja veliki kanonski ansambl.
Pokazati da velika particiona funkcija zadovoljava (T, Vp , , r, z) = O (T, Vp , ef f (r, z)),
gde O velika particiona funkcija za slucaj da cilindar ne rotira, i da se jacina
gravitacionog polja se moze zanemraiti (ili da je jednaka 0).
5 Ravnotezna statisticka fizika
interagujucih sistema
u(r)
Slika 5.1:
1. Odrediti drugi virijalni koeficijent za realni (neidalni) gas, ciji molekuli interaguju
potencijalom
, za r < r0 ;
u(r) = ( )
r0 6 , za r > r ,
(5.1)
r 0
-
gde je minimalna vrednost potencijalne enrgije (vidi sliku 5.1). Koristeci odredeni
drugi virijalni koeficijent, naci prvu popravku termicke jednacine stanja u odnosu
153
na jednacinu klasicnog idealnog gasa.

Resenje:
- molekula
Drugi virijalni koeficijent za razmatrani potencijal interakcije izmedu
gasa
1 1 ( )
B2 = b2 = d3r eV 1 (5.2)
2 2 0
se moze izracunati integracijom u sfernom koordinatnom sistemu

ro ( 6 )
( rro )
b2 = 3
d r(1) + e 1 d3r = (5.3)
0
( )
ro3 ( rro )
6
= 4 + 4 e 1 d3r = (5.4)
3
3
r
o ( )
ro ro6 2 2 ro
12
= 4 + 4 2
r dr 6 + 12 = (5.5)
3 r r
3
( ro

6
)
12
ro ro 2 2 ro
= 4 + 4 3 , (5.6)
3 3r ro 12r9 ro
i tako dolazimo do
ro3
b2 = 4 + 4ro3 + 2 2 ro3 . (5.7)
3 3
- gasa
2. Lenard-Jones-ovom jednacinom interakcije izmedu
A B
u(r) = , (5.8)
r12 r6
Odrediti drugi virijalni koeficijent Lennard-Jones-ovog gasa i uporediti dobijeni
izraz sa termickom jednacinom van der Waals-ovog gasa.
3. Odrediti eksplicitinu jednacinu za Joule-Thomson-ov koeficijent u slucaju da gas

interaguje potencijalom oblika

, za

0 < r < r0 ;
u(r) = u0 , za r0 < r < r1 ; (5.9)

0, za r1 < r < .
154 5. RAVNOTEZNA STATISTICKA FIZIKA INTERAGUJUCIH SISTEMA
Uzeti da je poznat toplotni kapacitet sistema pri konstantnom pritisku.

Resenje:
Termicka jednacina stanja za gas interagujucih cestica u razvoju do drugog viri-
ro r1
-u o
Slika 5.2:
jalnog clana je oblika

p
= 1 + B2 (T )n + , (5.10)
nkB T
-
gde se drugi virijalni koeficijent odreduje izrazom

1 1
B2 (T ) = drf (r) = dr(eU 1), (5.11)
2 2
odnosno da je
B2 (T ) = 2 r2 dr(eU (r) 1). (5.12)
0
Za slucaj potencijala prikazanog na slici 5.2 imamo
[ ro ro ]
B2 (T ) = 2 2
r dr + r (e 1)dr =
2 uo
0 0
2 3 2 uo ro3 r13
= ro + (e 1) =
3 3 3
2 [ 3 uo ]
= r1 (e 1) + ro3 euo . (5.13)
3
Joule-Thomson-ov koeficijent se moze predstaviti izrazom
( ) ( )
T T V
= ( V ). (5.14)
p E Cp T p
155
( V )
Da bi odredili ovaj koeficijent, prvo cemo odrediti T p
tako sto cemo odrediti
()
prvi izvod T p
izraza (5.13), cime se dobija
( )
V B2 (T ) N
V
+ pV
N kB T 2
= p , (5.15)
T p N kB T
+ B2 (T ) VN2
gde je izvod drugog virijalnog koeficijenta
2 3 3 uo uo
B2 (T ) = (ro r 1 )e . (5.16)
3T 2 kB
Zamenom izraza (5.15) i (5.16) u jednacinu (5.14) dobijamo Joule-Thompson-ov

keficijent.
-
4. Cestice gasa u d dimenzija medusobno interaguju parnom interakcijom u(|r2
r1 |) = u(r), koja je data funkcijom

, za

0 < r < r0 ;
u(r) = u0 , za r0 < r < r1 ; (5.17)

0, za r1 < r < .
(a) Izracunati drugi virijalni koeficijent B2 (T ) u visoko i nisko temperaturskom

limesu.
(b) Odrediti prvu popravku izotermske kompresibilnosti.
(c) Dokazati da u visoko temperaturskoj oblasti, jednacina stanja je prikazana

van der Waals-ovom jednacinom.
Resenje:
(a) Drugi virijalni koeficijent u visokotemperaturskoj oblasti
1 4ro3
B2 (T ) , (5.18)
2 3
dok se za T 0 dobija
2 ( 2 )
B2 (T ) r1 ro2 exp(uo ). (5.19)
3
(b) Polazeci od termicke jednacine stanja u virijalnom razvoju, zadrzavajuci se

do drugog reda
p
= n + B2 (T )n2 , (5.20)
kB T
( )
izotermsku kompresibilnost KT = V1 V
p
mozemo odrediti diferenci-
T,N
rajuci ovu jednacinu po p. Tako se dobija
( )
1 p N N2
= 2 2B2 (T ) 3 , (5.21)
kB T v T,N V V
odakle se moze odrediti kompresibilnost
( )
1 V 1 1
KT = = . (5.22)
V p T,N kB T n + 2B2 (T )n2
(c) Termicku jednacinu mozemo napisati koristeci virijelni razvoj do drugog

clana
pV N 4ro3 uo 4r13 4ro3
=1+ [ ( )], (5.23)
N kB T 2V 3 kB T 3 3
koja se zatim moze transformisati u
pV N 4ro3 uo 4r13 4ro3
=1+ [ ( )], (5.24)
N kB T 2V 3 kB T 3 3
odakle se dobija
( )2
1 2 uo 4 3 2ro3
(p + N (r1 ro ))(V N
3
) = N kB T. (5.25)
V | 2 3{z } 3}
| {z
a b
5. Odrediti treci virijalni koeficijent u slucaju jedodimenzionog gasa cestica koje

-
medusobno interaguju potencijalom

+, 0 < r < r ;
o
V (r) = (5.26)
0, r < r < +.
o
157
x
ro
-ro ro x
-ro
Slika 5.3: Integracija se vrsi po oblasti koja je srafirana.
Resenje: Treci virijalni koficijent u jednodimenzionom slucaju bi izracunali jednacinom
+

1
B3 = dxdx f (x)f (x )f (x x ), (5.27)
3

gde Mayer-ova funkcija u ovom slucaju uzima vrednosti

1, r < r < r
V (x) o o
f (x) = e 1= (5.28)
0, < r < r i r < r < .
o o
Ovako dobijene funkcije menjaju granice integracije u jednacini (5.27), tako da se

stize do relacije za treci virijalni koeficijent

1 +ro +ro
B3 = dxdx f (x x ), (5.29)
3 ro ro
koji se zatim transformize u integral ukome se mora uzeti u obzir da se koordi-

nate x i x ne razlikuju za vecu vrednost od ro , sto je prikazano na slici 5.3. Zbog
toga se dobija integral

+r
o
1
B3 = dxdx (1), (5.30)
3
ro
ro <xx <ro
cija vrednost je jednaka povrsini srafirane povrsi, odnosno
B3 = ro3 . (5.31)
6. Pokazati da su drugi i treci virijalni koeficijent trodimenzionog sistema tvrdih

sfera1 u povezani jednacinama B3 (T ) = 83 B2 (T ).
-
7. Uzeti da potencijalom datim u postavci prethodnog zadatka interakciju izmedu
r1
dva atoma argona u tri dimenzije. Odrediti odnos ro
ako je Boyl-ova temperatura
TB , i maksimalna Joule-Kelvin-ova temperatura TJK .
UPUTSTVO: Boyl-ova temperatura je temperatura na kojoj proizvod pritiska i
zapremine pv ne zavisi od pritiska p, u limesu malih pritisaka, odnosno
( )
(pv)
lim = 0, (5.32)
p0 v T =TB
gde je v predstavlja zapreminu po jednoj cestici. Joule-Kelvin-ova temperatura
TJK je maksimalna temperatura inverzione krive na kojoj se odrzava entalpija E.
-
Duz inverzione krive se odreduje
( )
v v
= . (5.33)
T p T
8. Odrediti popravku najnizeg reda koji pokazuje razliku u odnosu na idealni gas za
Helmholtz-ovu slobodnu energiju F , Gibbs-ovu slobodnu energiju G, entropiju
S, unutrasnju energiju U specificnu toplotu pri konstantnoj zapremini CV i specificnu
toplotu pri konstantnom pritisku Cp .
1
Uzeti da je potencijal interakcije dat izrazom (5.17).
159
9. Odrediti eksplicitnu formulu za klaster integrale za klastere koji se sastoje od 3 i

4 nodova preko virijalnih koeficijenata b2 , b3 i b4 , koji su definisani

1
b2 = f12 dr1 dr2 , (5.34)
V 0

1
b3 = f12 f23 dr1 dr2r3 , (5.35)
2V 0

1
b4 = f12 f23 f34 dr1r2r3 dr4 . (5.36)
6V 0
10. Graf g poseduje n = nl +n2 1 cvorova koji se mogu razdvojiti na dva podgrafa g1
i g2 sa n1 i n2 cvora, respektivno. Odrediti izraz kojim se povezuje klaster integral
a(g) sa a(g1 ) i a(g2 ).
11. (a) Izracunati drugi virijalni koeficijent za d-dimenzioni sistem, kada je poten-
- dve cestice dat relacijom
cijal izmedu
( a )j
u(r) = , (5.37)
r
sa a > 0 i j > 3.
(b) Za monoatomski gas u d-dimenzija sa potencijalom interakcije cija je funkci-

jska zavisnost data pod (a) i sa uslovom j > d i kinetickom energijom
Ek = Cps , pokazati da za glavne popravke unutasnje energije U i pritiska
p vaze relacije
U Uideal p pideal
=K . (5.38)
Uideal pideal
Odrediti vrednost konstante K.
6 Osnove kvantne statisticke fizike
1. Odrediti velike particione funkcije Fermi-jevog i Bose-ovog idelanog gasa. Takodje

odrediti veliki termdoinamicki potencijal.
m
Tc
T
Slika 6.1:
I. Bose-Einstein-ova statistika
2. Odrediti kaloricku jednacinu Bose idealnog gasa.
3. Odrediti kriticnu temperaturu Tc (tj. temperaturu na kojoj se hemijski potencijal

anulira, slika (6.1)) Bose idealnog gasa koncentracije n.
I.. BOSE-EINSTEIN-OVA STATISTIKA 161
4. Odrediti broj cestica u osnovnom stanju Bose gasa u zavisnosti od tempearature

gasa.
5. Posmatrati idelan gas ultrarelativistickih nenaelektrisanih bozona, spina 1 i mag-

netnog momena o . Odrediti krticnu temperaturu Bose kondenzacije, u slucaju
da nema magnetnog polja i u slucaju velikog magnetnog polja o H >> kT .
Resenje:
Bose kondenzacija se javlja u slucaju da je temperatura Bose gasa manja od kriticne
temperature Tc . Tada hemijski potencijal mora biti jednak 0. Za slucaj da postoji
magnetno polje, hemijski potencijal mora da bude manji od 0. Elem, u slucaju
da je H = 0, kriticnu temperaturu cemo dobiti ako nadjemo koncetraciju Bose
cestica u zavisnosti od temperature, tj.
1
N= p2
, (6.1)
,
p e c 2m
1
1
gde je c = kB Tc
. Prelaskom u termodinamicki limes, i integraleci po svim uglovima
u sfernom koordinatnom sistemu, dobijamo da koncentracija broja cestica data
relacijom
p2 dp
n = 12 p2
, (6.2)
h3 ec 2m 1
0
N
gde je n = V
koncentracija broja cestica. Tako dobijamo da je kriticna temper-
atura
nh3 2 1
Tc (H = 0)[ 3 ]
3 . (6.3)
2( 2 ) 2mkB
Kada je H = 0, broj cestica u kondezatu (tj na najnizem, osvnom nivou Bose
sistema) zavisi i od jacine magnetnog polja, tj. kao
1
no = , (6.4)
e(o H+) 1
gde je o - konstanta, tj. Bohr-ov magenton. Za T Tc , broj cestica u kondenzatu
tezi vrednosti broja cestica citavog sistema, tj no N . Hemijski potencijal zavisi
162 6. OSNOVE KVANTNE STATISTICKE FIZIKE
od broja cestica u kondenzatu na sledeci nacin:
1 1
= o H ln(1 + ), (6.5)
no
sto znaci da u limesu T Tc , hemijski potencijal o H, posto no postaje jako

veliko. Zamenjujuci hemijski potencijal sa pomenutom granicnom vrednoscu, i
vodeci racuna da {1, 0, 1}, dobijamo da je broj cetica u sistemu zavisi od
temperature i jecine magnetnog polja na sledeci nacin:
1 1 1
N= p2
+ p2
+ p2
.
o H+o H)
p

( 2m
e 1 p
e ( 2m +0+o H)
1 p

( 2m
e +o H+o H)
1
(6.6)
o H
Prelazeci na termodinamicki limes, i koristeci uslov kB T
>> 1, dobijamo
2 3 3 3 o H 2 oH
n= (2mk B T ) 2 ( )[( ) + e kB T + e kB T
]. (6.7)
h3 2 2
o H
Gde, takodje, mozemo iskoristiti da je kB T
>> 1, sto dovodi do
N h3 2 1
Tc = [ 3 ]
3 . (6.8)
V ( 2 ) 2mkB
6. Dokazati da u slucaju Bose gasa koji se nalazi u jednodimenzionom i dvodimen-

zionom sudu je jedino moguce da na Tc = 0 postoji Bose kondenzacija.
7. Odrediti vrednost diskontinuiteta funkcije ( c v

T v
) Bose gasa na kriticnoj tacki Bose
kondenzacije T = Tc .
8. Pokazati da za idelani trodimenzioni Bose gas vaze izrazi
(a)

f5/2 (z)
pV = N kB T (6.9)
f3/2 (z)
I.. BOSE-EINSTEIN-OVA STATISTIKA 163
(b)
( )
1 z 5 f5/2 (z)
= . (6.10)
z T P 2T f3/2 (z)

Koristiti da je (s)fs (z) = 0
xs1 dx
z 1 ex 1
, gde je (s)- gama funkcija, dok je fs (z)
Riemann-ova zeta funkcija.
Resenje:
(a) Broj cestica Bose gasa je jednak

N= nk,
k,
-
pov sto je suma po spinovima 1 = g degeneracija k-tog nivoa i ako predemo
u termodinamicki limes, dobijamo

V d3 k
N = g 3 (6.11)
2 e() 1

V k2 dk
= g 3 4 , (6.12)
2 0 z 1 e 1
~2 k2
gde je z = e fugacitivnost i = 2m
. Prelaskom na integraciju po dobijamo
N g
= 3 f3/2 (z), (6.13)
V
h
gde je = 1 . Koristeci da u trodimenzionom slucaju idelanog gasa
(2kB T ) 2
imamo
p g
= 3 f5/2 (z). (6.14)
kB T
Deobom ova dva izraza dobijamo

f5/2 (z)
pV = nkB T . (6.15)
f3/2 (z)

(b) Diferencirajuci izraz (6.14) po T p
dobija se
2 2
( )
5 gkB gkB T z
0= 3
f5/2 (z) + 3
f3/2 (z) , (6.16)
2 T p
- prvi izvod izraza (7.15) po fugacitivnosti z, odnosno
gde je naden
( )
f5/2 1
= f3/2 (z). (6.17)
z z
Izraz (6.16) se, zatim, jednostavno transformise u trazenu relaciju.
9. Odrediti prvu popravku pritiska i toplotnog kapaciteta na temperaturi T koja je

blizu kriticne temperature Tc Bose-Einstien-ove kondenzacije (T > Tc ).
10. Razmatrati gas neinteragujucih identicnih Bose kvantnih cestica, cija je energijska
disperziona relacija istog oblika kao u prethodnom zadatku. Odrediti minimalnu
dimenziju sistema d(s) na kojoj se mo ze zapaziti Bose-Einsein-ova kondenzacija.
11. Razmatrati idealni Bose gas u trodimenzionom sudu u blizini kriticne tempera-
( v)
ture T = Tc . Odrediti vrednost diskontinuiteta velicine C
T V
na kriticnoj tem-
peraturi.
12. Razmatrati sistem N idealnih bozona, koji se nalaze u sudu zapremine V i na

temperaturi T . Uzimajuci da je spektar (disperziona relacija) oblika = Ck s
(C > 0, 0 < s < 3).
a. Odrediti entropiju sistema u funkciji z = e .
b. Odrediti toplotni kapacitet Cv kao funkciju iste promenljive. Posebno, razma-

trati ponasanje toplotnog kapaciteta za male vrednosti temperature T << Tc ,
c. Odrediti termalnu jednacinu stanja, a posebno njen oblik za temperature T

Tc .
II.. FERMI-DIRAC-OVA RASPODELA 165
II. Fermi-Dirac-ova raspodela
13. Odrediti termicku jednacinu Fermi gasa na temperaturi T = 0. Takodje, odrediti

hemijski potencijal Fermi gasa na T = 0.
14. Odrediti termicku jednacinu i hemijski potencijal Fermi gasa na temperaturama

T 0.
15. Izracunati razliku izmedju toplotnih kapaciteta cp i cv za idealni Fermi gas cestica
spina 1/2 u trodimenzionom slucaju na temperaturama bliskim 0.
16. Pokazati da u niskotemperaturnom limesu vazi sledeca aproksimativna formula:

df () 2
1 df () + (kB T )2 f () + o(T 2 ) . (6.18)
0 e kB T
()
+1 0 6
Resenje:
Sommerfeld-ov razvoj se sastoji od nekoliko sledecih koraka

df () dzf ( + kB T z)
1 = kB T =
0 e kB T
()
+1 k T ez + 1

B

dzf ( kB T z)(1 + ez ez )
kB T
= kB T +
ez + 1
0

dzf ( + kB T z)
+ kB T =
0 ez + 1

kB T f ( k T z)dz
B
= df () kB T z
+
0 0 e +1
T 0

kB T
f ( + kB T z)dz
+ kB T =
ez + 1
0

f ( + kB T z) f ( kB T z)
= df () + kB T dz
0 0 ez + 1

2 z
df () + 2(kB T ) f () dz z +
e +1
0
|0 {z }
2

26

(kB T )4 z3
+ f () dz z +o(T 5 ) . (6.19)
3 e +1
| 0
{z }
37 4
360
s1 ( ) -
Gde je iskoriscena jednakost 0
dz ezaz +1 = (s)
as
1 2s1
1
(s) .1 Neznatnim sredivanjem
jednakosti (6.19) dobijamo

df () 2 2 7 4
1 df () + (k B T ) f () + (kB T )4 f () + o(T 4 ) .
0 e kB T
()
+1 0 3 360
(6.20)
17. Odrediti srednju koncentraciju broja fotona n u stanju ravnoteze, ako je disperziona
relacija = c~k.
1
18. Odrediti hemijski potencijal jednodimenzionog fermionskog gasa, spina 2
i mag-
netnog momenta u zavisnosti od spoljasnjeg magnetnog polja H na temperaturi
T = 0.
Resenje:
Energija fermiona je
p2
p, = o H. (6.21)
2m
Posto je spin {1/2, 1/2}, broj fermiona u sistemu je
1 1
N= np, = + + , (6.22)
p, p
e kB T
+1 p
e kB T
+1
gde je hemijski potencijal sistema, T temperatura sistema, dok su + i energije
fermiona koji ima spin + 21 , odnosno 12 . Ako predjemo u termodinamicki limes
1
Jednakost poznata iz Statisticke fizike - Uvod u kvantnu statisticku fiziku. Dokazuje se jednos-
tavno, odgovarajucim razvojem u red i integracijom clan po clan.
i zamenimo za + , tj dobijamo

2L dp dp
N= { p2
+ p2
}. (6.23)
h 0 o
2m 2 H 0
o
2m + 2 H
e kB T +1 e kB T +1
Prethodni izraz cemo izracunati, tako sto najpre predjemo na integraciju po ,
pa zatim integral izracunamo za T = 0. U tom granicnomslucaju dobicemo
raspodelu broja v cestica po energijama u obliku Heviside-ove funkcije, tako
da se prethodna relacija svodi na

2L d p2 o d p2 o
N= { ( + H + ) + ( H + )} = (6.24)
h 0 2m 2 0 2m 2
2L o 1 o 1
= 2m{((T = 0, H) + H) 2 + ((T 0, H) H) 2 }. (6.25)
h 2 2
U slucaju slabog spoljasnjeg magnetnog polja, gornje izraze mozemo da razvi-
o H N
jemo po 2(0,H)
. Takodje ako uvedemo koncentraciju fermiona n = V
dobijamo
izraz
1 4 1 o H 2
n= 2m(0, H) 2 {1 ( ) }. (6.26)
h 16 2(0, H)
Koncentraciju broja fermiona mozemo prikazati i preko hemijskog potencijala za

T = 0 i H = 0. Tako dobijamo da je n = h4 2m (0, 0), koji mozemo da koris-
timo prilikom zamene koncentracije fermiona u okviru sistema, tako da nizom
jednstavnih matematickih transformacija dobijamo da hemijski potencijal fermi
sistema za H = 0 se menja sa ukljucenjem magnetnog polja na sledeci nacin:
1 o H 2
(0, H) = (0, 0){1 + ( ) }. (6.27)
32 2(0, H)
19. Odrediti Paulijevu paramegnetnu susceptibilnost na niskim temperaturama jednodi-

1
menzionog idelanog nerelativisitckog gasa fermiona 2
i magnetnog momenta
o . Odrediti izotermsku susceptibilnost u obliku reda, dobijenog do kvadratnih
clanova ( kTF )2 , gde je F fermijeva energija. Koncentracija gasa je n, a temperatura

T . Interakciju izmedju elektrona zanemariti.
Resenje:
Magnetizacija M sistema
0
M= (n+,p n,p ), (6.28)
2
gde je n+,p (n,p ) koncentracija broja molekula koji su postavljeni u smeru (suprot-
nom smeru od) magnetnog polja, dok je clan 12 predstavlja spin fermiona. Prelazeci
u termodinamickom limesu. Primenjujuci Bohr-Somerfeld-ovoj aproksimaciji do-
bijamo da se magnetizacija moze izracunati
( )
o V 3 1 3 1
M= 3 d p + d p . (6.29)
e(o 2 ) + 1 e(+o 2 ) + 1
H H
h
Prethodni izraz, se moze pojednostaviti, uzimajuci da je polje H malo. U naj-
grubljoj aproksimaciji hemijski potencijal mozemo uzeti da ne zavisi od H, odnosno
da je (T, H) = (T, 0). Pod tim uslovom, dobijamo da je magnetizacija
V
M = 2o m 2mH. (6.30)
h3
20. Razmatrati sud sa pregradom, koji je prikazan na slici. Zapremina na levoj strani
3
suda je 4
ukupne zapremine suda. Deo suda s leve strane sadrzi fermione, spina
1
2
, na temperaturi T = 0 sa Fermi-jevom energijom od 1 eV. Desna strana suda je
prazna. Sistem je potpuno izolovan. U trenutku t = 0 pregradni zid je pomeren
udesno do kraja, i nakon izvesnog vremena sistem prelazi u novu termodinamiu
ravnotezu. Odrediti energiju gasa pre pomeranja pregradnog zida. Odrediti tem-
peraturu gasa kada je sistem dostigao ravnotezu. Uzeti da se ceo proces desava
na temperaturama koje su mnogo manje od Fermi-jeve temperature.
21. Odrediti toplotni kapacitet relativistickog Fermi-jevog gasa na niskim temperat-

urama, koji se nalazi u trodimenzionom sudu. Pokazati da se dobija korektni
rezultat u neralitivistickom slucaju.

Resenje:
Dobija se da je toplotni kapacitet oblika
kB T mc2 1
Cv = N k 2 (1 + )2 . (6.31)
~kF ~kF
22. Fermi idealni paramagnetni gas, koncentracije n i temperature T , sastoji se od

molekula koji imaju magnetni moment i masu m. Odrediti susceptibilnost gasa
na niskim temperaturama.
23. Razmatrati gas neinteragujucih identicnih kvantnih cestica, hemijskog potenci-

jala , sa disperzionom relacijom = k s koji se nalaze u zapremini V u d-dimenzionom
N
prostoru. Odrediti veliku particionu funckiju gasa i gustinu broja cestica n = V
.

Izraziti veliku paricionu funkciju u funkciji s, d i fm (z), gde je ta funkcija zadata
izrazom
1 dxxm1
fm (z) = . (6.32)
(m) 0 z 1 ex
- nadite
Takode - odnos E
, gde je E energija sistema cestica.
pV
Resenje:
Velika particiona funckija je data izrazom

= (1 e(g ) )1 . (6.33)
g
Zbog toga je veliki termodinamicki potencijal predstavljen izrazom oblika

= kB T ln = kB T ln(1 e(g ) ), (6.34)
g
koji se nakon primene termodinamickog limesa transformiv se u

= kB T ln(1 e(k ) )ddk,
s
(6.35)
gde je integracija po ddk integracija po celom d-dimenzionom prostoru. Tu in-

tegraciju po ceom prostoru mozemo zameniti integracijom po slojevima, cija je
zapremina Cd dk d1 dk, gde je Cd dk d1 povrsina hipersfere u tom prostoru. Posto
d
2
znamo da je konstanta Cd = ( d2 +1)
, onda je
d
(ks ) 2
= kB T d ln(1 e ) d k d1 dk. (6.36)
0 ( 2 + 1)
Posle parcijalne integracije po talasnom vektoru k, dobijamo da je veliki termod-

inamicki potencijal
V ( ds + 1) e 1
= d d d f d +1 (e

). (6.37)
(4) 2 ( 2 + 1) s s
Srednji broj cestica, cemo zracunati iz velike particione funckije

( )
V ( ds + 1) ds 1
N = = d d d f d (e ). (6.38)
V,T (4) 2 ( 2 + 1) s s
I na kraju, na osnovu Kramersove relacije = pV i srednje energije sistema koja

je
g
E= , (6.39)
g
1 e (g )
koja posle niza transformacija postaje
( ds + 1) d e 1
V
E= d d d f d +1 (e ) (6.40)
s
(4) 2 ( 2 + 1) s s
dobijamo da je
E d
= . (6.41)
pV s
24. Za Fermi-Dirac-ov gas, temperatura To je temperatura na kojoj se anulira hemijski

potencijal. Odrediti To u funkciji Fermi-jeve energije.
Resenje:
Polazeci od formule za srednji broj fermiona
1
N 2g(2kB T )3/2 x2
= , (6.42)
V h3 0 z 1 ex + 1
u kojoj se usled = 0, uzima da je fugacitivnost z = 1, odnosno dobijamo

1
2g(2kB T0 )3/2 x2
n= . (6.43)
h3 ex + 1
| 0
{z }
I(s= 32 )
U prethodnom izrazu smo izdvojili integral I,

xs1
I(s) = =
0 ex + 1

s1 x
= x e (ex )r dx =
0 r=0

s1 (r+1)x
= (1)r x e dx =
r=0 0

2s
et dt,
s1
r
= (1) (r + 1) t 2
r=0 0
gde je uvedena smena t = (r + 1)x. Tako dobijamo da je

(1)r (r + 1) 2 .
s
I(s) = (s) (6.44)
r=0
Suma iz prethodnog izraza se moze transformisati u

(1)r (r + 1) 2 = (1 2 + 3 2 + 5 2 + 7 2 + + (2r 1) 2 ) +
s s s s s s
r=0
+ (2 2 + 4 2 + 6 2 + 8 2 + + (2r) 2 ) =
s s s s s

s

2s
(r) 2 =
s
= (r) 2 2
+1
r=1 r=1
s s
= (1 2 2
+1
)( ),
2
gde je ( 2s ) Riemann-ova (s) Riemann-ova -funkcija2 Ovim izrazom se trans-

formise izraz (6.43) u
2g(2kB T0 )3/2 3 1 3
n= 3
( )(1 2 2 )( ). (6.45)
h 2 2
Broj cestica mozemo odrediti i na temperaturi T = 0, tada je

kF
V
N = g nk = g 2 k 2 dk =
k
2 0
( )3
V kF3 g 2mF 2
= g 2 = 2 . (6.46)
2 3 6 ~2
Zamenom prethodnog izraza (6.46) u izraz (6.43) dobija se
4F 1
To = . (6.47)
kB 6 2 (1 2 )( 3 )
2 2
25. Razmatrati idealni gas fermiona, mase m i spina 12 , na temperaturi T = 0. Uzi-

2 2
-
majuci da je disperziona relacija k = ~ k , odrediti medusobnu relativnu brzinu.
2m
III. Primena kvantnih raspodela
26. Stanje termodinamicke ravnoteze kristalne resetke od N atoma, koja osciluje, pri-
blizno je ekvivalentno stanju ravnoteze skupa od 3N neinteragujucih kvantnome-
hanickih oscilatora. Prema tzv. Debajevoj aproksimaciji postoji: dn = 9N3 2 d
D
-
za < D i dn = 0 za > D , oscilatora sa ucestanoscu izmedu i + d.
-
Konstanta D , tzv. Debajeva ucestanost odredena je uslovom: 0 D dn = 3N .
Prihvatajuci ovu aproksimaciju odrediti toplotni kapacitet kristalne resetke pri
veoma niskim i veoma visokim temperaturama.
2
Videti na kraju zbirke Dodatak C deo.
III.. PRIMENA KVANTNIH RASPODELA 173
27. Pri faznom prelazu gasa elektrona iz normalnog u superprovodno stanje, e us-
trojavaju se po energijskim nivoima
~2 (k kF )2
k = + , (6.48)
2m
gde je m efektivna energija kvazicestica. Odrediti toplotni kapacitet ovog sis-

tema.
28. Disperziona relacija talasnog kretanja unutar cvrstog stanja je data relacijom =
k n . Odrediti specificnu toplotu na visokim temperaturama.
29. Odrediti hemijski potencijal poluprovodnika, uzimajuci da je e()/kB T >> 1

- valentne i provodne zone) i e kB T >> 1 i da je
(gde je energija procepa izmedu
efektivna masa supljina mp i masa elektrona me .
30. Uzeti da je fononski deo spektra cvrstog tela dat relacijom = Ak s . Koristeci
Debay-evu aproksimaciju odrediti toplotni kapacitet trodimenzionog cvrstog tela.
- odrediti gustinu stanja, i pokazati da se u limesu niskih temperatura
Takode
3
toplotni kapacitet ponasa u skladu sa relacijom Cv T s .
Resenje:
Uzimajuci u obzir da je hemijski potencijal fonona jednak nuli i da su bozoni, za
njihovu srednju energiju mozemo pisati:
m
g()d
E= , (6.49)
0 e 1
gde je g() gustina stanja, a m njihova maksimalna energija u Debay-evoj aproksi-

maciji3 . Gustinu stanja g() mozemo, a mozemo odrediti na osnovu poznate
relacije za gustinu stanja po talasnim vektorima
V 2
g(k) = g k , (6.50)
2 2
3
Procitati na primer poglavlje Phonons u knjizi [9] na 283. strani.
f()
Slika 6.2: Raspodela normalnih moda f () za aluminijum. Puna linija prikazuje

rezultate dobijene rasejanjem x-zraka, dok isprekidana linija prikazuje raspodelu
normalnih moda u Debay-evoj aproksimaciji.
gde je degenarcija nivoa g = 3. Posto je disperziona relacija = Ak s , odnosno da

je d = sAk s1 dk dobijamo da je
V 3 3 1 1
g() = g A s s . (6.51)
2 2 s
Maksimalnu vrednost talasnog vektora u Debay-ovoj aproksimaciji mozemo odred-
iti na osnovu toga sto ukupan broj stanja treba da bude jednak broju moda oscilo-
vanja koja se za jedan sistem od N cestica iznosi 3N , odnosno da je
kD
V
3N = g 2 k 2 dk (6.52)
2 0
V k3
= g 2 D. (6.53)
2 3
Energija dobijena u ovoj aproksimaciji je oblika

gV 1 3/s m 3/s d
E = A (6.54)
2 2 s 0 e 1

gV 1 3/s 1 3 xm x3/s dx
= A s , (6.55)
2 2 s 0 ex 1
III.. PRIMENA KVANTNIH RASPODELA 175
gde smo uveli smenu x = . U cilju da pojednostavimo zapis, uvescemo oznaku

xm
TD x3/s dx
D(xm ) = D( ) = g , (6.56)
T 0 ex 1
D
gde je definisana tzv. Debay-eva temeratura TD = kB
. Za ukupni toplotni ka-
pacitet dobijamo
( )
E
Cv = = (6.57)
T V
[ ( )]
gV 1 3/s 1+ 3s 3 3 TD 3
TD TD
= A kB ( + 1)T s D( ) + T s D ( ) 2
+1
. (6.58)
2 2 s s T T T
U limitu niskih temperatura, gornja granica Debye-evog integrala se moze aproksimi-

rati sa +
gV 1 3/s 1+ 3s 3 3
CV A k B ( + 1)T s D(+), (6.59)
2 2 s s
gde je D(+) konstanta. Vidimo da se zaista u limesu niskih temperatura, toplotni
kapacitet menja kao
3
CV T s . (6.60)
31. Odrediti hemijski potencijal poluprovodnika, u granicnom slucaju, u kome vazi

()
e kB T
>> 1 i e kB T >> 1. Smatrati da je poznata masa supljina mp , masa elektrona
me i energija procepa .
32. Izracunati toplotni kapacitet Cv idealnog Fermi gasa nerelativistickih cestica, spina
1
2
, koje su bez unutrasnje strukture.
7 Dodatak
I. Gama funkcija
Gama funkcija se uvodi integralom

(n + 1) = 0
xn ex dx, (7.1)
koji konvergija za n > 0. Domen se moze prosiriti u kompleksnoj ravni. Korisne

osobine gama funkcije:
(n + 1) = n(n); (7.2)
(n + 1) = n! zan N; (7.3)
1
( ) = , (7.4)
2
- su bitne i sledece relacije

a takode

(n)(1 n) = zan (0, 1); (7.5)
sin(x)

1
(n)(n + ) = 2n1 (2n). (7.6)
2 2
Za velike vrednosti parametra n, moze se koristiti Stirling-ova funkcija

(n) nn en 2n. (7.7)
II.. O RIEMANN-OVOJ FUNKCIJI 177
U slucaju da se uzme da je argument gama funkcije kompleksni broj z, asimptotski

izraz za |z| < 1 je dat izrazom
( )
1 z 2
(z) = + 2
3 + , (7.8)
z 6 2
gde je = 0.577216... Euler-ova konstanta.
II. O Riemann-ovoj funkciji
Riemann-ova (zeta) funkcija1 se uvodi

1
(s) = s
, (7.9)
n=1
n
i predstavlja specijalan slucaj tzv. Hurwitz-ove funkcije, koja se uvodi kao H (s, q) =
1
n=1 (n+q)s . Vrednosti Riemann-ove funkcije se dobijaju kao specijalan slucaj, odnosno
R (s) = H (s, 1). Ako u gama funkciji2

(n) = ex xn1 dx, (7.10)
0
-
predemo sa integracije po x na integraciju po sx, dobijamo

(n) = s n
esx xn1 dx. (7.11)
0
Zatim prebacimo sn na levu stranu, i tako dobijeni izraz prosumiramo po s sto

dovodi do izraza

n
(n) s = esx xn1 dx, (7.12)
s=1 0 s=1
koji nas dovodi do

xn1
(n)(n) = 0 ex 1
dx. (7.13)
1
Bernhard Riemann (1826-1866), nemacki matematicar, poznat po svom doprinosu oblastima
matematike poput analize ili diferencijalne geometrije. Njegov rad je 50 godina kasnije bio
koristen pre svega u razvoju teorije relativnosti.
2
Na dalje ce se koristiti oznaka bez indeksa za Riemann-ovu funkciju.
178 7. DODATAK
Tako Fermi -Dirac-ova funkcija se moze opisati funkcijom

( ) xn1
(n) 1 1
2n1
(n) = 0 ex +1
dx. (7.14)
Vrednosti zeta funkcije za neke cele i polucele vrednosti:
3 5 7
s 2
2 2
3 2
4 5 6 7
2 4 6
(s) 2.612 6
1.341 1.202 1.127 90
1.037 945
1.008
Analogno se uvodi generalisani logaritamski red

(1)n
fs (z) = zn. (7.15)
n=1 n=1
ns
Riemann-ova funkcija se koristi i kod sledecih integrala

xn ex
(n)(n + 1) = ;
(ex 1)2
0
( )
1
G
1 (x) = ln(1 x), G
n (1) = (n), G
n (1) = 1 (n).
2n1
III. Bessel-ove funkcije
Bessel-ova funkcija -tog ranga je uvedena izrazom

( x )

(1)n ( x )2n
J (x) = . (7.16)
2 n=0
n!(n + )! 2
d
Treba dokazati da je xJ1 (x) = dx
(xJ (x)), za = 1. Krenimo od prvog izvoda
izraza (7.16)
( )
d d ( x )
(1)n ( x )2n

(xJ (x)) = x =
dx dx 2 n=0 n!(n + )! 2

(1)n ( x )2n+
= (2n + + 1)
n=0
n!(n + )! 2
( x )1 (1)n 2n + + 1 ( x )2n

= x .
2 n=0
n!(n + )! 2 2
III.. BESSEL-OVE FUNKCIJE 179
d
Zahtevajuci da je dx
(xJ (x)) = xJ1 (x), dobijamo da je = 1, sto dovodi do izraza
d
xJo (x) = (xJ1 (x)). (7.17)
dx
Ovome je ekvalitetno x
zJo (z)dz = xJ1 (x). (7.18)
0
Aproksimativni izrazi za x << 1:

za = 0 dobija se izraz
1 ( x )0
J0 (x) = 1, (7.19)
(0 + 1) 2
dok za = 1, Bessel-ova funkcija postaje
1 ( x )1 x
J1 (x) = . (7.20)
(1 + 1) 2 2
Aproksimativni izrazi za x >> 1:

za = 0 dobija se
2
J0 (x) cos(x ), (7.21)
x 4
dok za = 1, Bessel-ova funkcija postaje

2 3
J1 (x) cos(x ). (7.22)
x 4
Bibliography
[1] Dalvit D.A.R, Frastai J. i Lawrie I.D. Problems on Statistical Mechanics, Institute
of Physics Publishing, Bristol and Philadelphia, 1999.
[2] Problems and Solutions on Thermodynamics and Statistical Mechanics, edited by

Yung-Kuo Lim, World Scientific, Singapore, 1990.
[3] Milic B, Milosevic S. i Dobrosavljevic Lj. Zbirka Zadataka iz Teorijske Fizike III deo:
Statisticka Fizika, Naucna Knjiga, Beograd 1979.
[4] Milosevic S. Osnovi Fenomenoloske Termodinamike, Privredno-Finansijski Vodic,

Beograd 1979.
[5] Feldman Y. Statistical Mechanics, The Hebrew University of Jerusalem,

Jerusalem 1997 (http://www.aph.huji.ac.il/feldman/statistical.htm).
[6] Feynman R. Statistical Mechanics: A set of Lectures, W. A. Benjamin, New York

1972.
[7] Gibbs J.W. Elementary Principles in Statistical Mechanics, Dover Publication, New
York 1960 (Reprint of original 1902. edition).
[8] Hill T.L. Statistical Mechanics: Principles and Selected Applications, McGraw-Hill,
New York 1956.
BIBLIOGRAPHY 181
[9] Huang K. Statistical mechanics, 2nd ed., John Wiley, New York 1987.
[10] Huang K. Introduction to Statistical Physics, Taylor & Francis, London 2001.
[11] Isihara A. Statistical Physics, Academic Press, New York London 1971.
[12] Kubo R. Statistical Mechanics, North-Holland Publishing Company, Amsterdam

1968.
[13] Landau L.D. and Lifshitz E.M. Statistical Physics, Addison-Wesley 1969.
[14] Milic B. Statisticka Fizika, Naucna Knjiga, Beograd 1970.
[15] Musicki Dj. Uvod u Teorijsku Fiziku II Statisticka Fizika, Prirodno-matematicki

Fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1984.
[16] Nattermann T. Statistische Physik, University of Cologne, Koln 1999

(http://www.thp.uni-koeln.de/natter/data/stat pdf.zip).

[17] Pathria R.K. Statistical Mechanics, 2nd ed. Butterworth-Heinemann, Oxford
1996.
[18] Reichl L. A Modern Course in Statistical Physics, 2nd ed., J. Wiley and Sons, New
York 1998.
[19] Reif F. Statistical Physics, Berkeley Physics Course, V5, McGraw-Hill, New York
1965.
[20] Tosic B. Statisticka Fizika, Institut za Fiziku Prirodno-matematickog fakulteta u

Novom Sadu, Novi Sad 1978.
[21] Honercamp, J, Statistical Physics Springer-Verlag, Heidelberg 2002.
[22] Stanley H.E. Introduction to Phase Transitions and Critical Phenomena, Oxford Uni-
versity Press, Oxford 1971.
182 BIBLIOGRAPHY
[23] Yeomans J.M. Statistical Mechanics of Phase Transitions Department of Physics,

Clarendon Press, Oxford, 1992.
[24] D. Mermin and H. Wagner, Phys. Rev. Letters 17 1133 (1966).

Zbirka Statisticka Fizika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Statisticka Fizika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

.

pripremio: Vladimir Miljkovic

Beograd, novembar 2011.

3 Neravnotezna statisticka fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

III. Markovljevi procesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

4 Ravnotezna statisticka fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

5 Ravnotezna statisticka fizika interagujucih sistema . . . . . . . . . . . 152

6 Osnove kvantne statisticke fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

1. Pokazati da u slucaju da bilo koja promenljiva je u zavisnosti druge dve promenljive

3. Pretpostavimo da je data funkcija f = f (x, y, z), i da su poznati parcijalni izvodi

4. Proveri mogucnost da sledece diferencijalne forme predstavljaju totalne diferen-

(a) df (x, y) = (2y 2 3x)dx 4xydy

(b) df (x, y) = (y x2 )dx + (x + y 2 )dy

II. Prvi i drugi princip termodinamike

2. Idealni gas vrsi ciklus

Odrediti koeficijent korisnog dejstva razmatranog ciklusa, uzimajuci u obzir da

gde su Cv i Cp odgovarajuci toplotni kapaciteti.

Relacija koja se dobija je oblika

a time smo i potvrdili zavisnost koja se trazila u uslovima zadatka.

4.  2 Pokazati da razlika toplotnih kapaciteta vaze sledece reacije

(a) Na pocetku, zapisacemo izobarni toplotni kapacitet u obliku jakobijana

sto cemo dalje transformisati umetanjem , odnosno

5. Pokazati da vazi sledeca relacija

termalne promene pritiska, dok je KT = V1 V

1 (V, p) 1 (V, p) (V, T )

koji prelazi u zapis parcijalnih izvoda

cime je dokazan izraz koji je formulisan u tekstu zadatka.

6. Termicka jednacina idealnog gasa dvoatomskih molekula je pV = nm RT , dok je

(b) Izracunati entropiju sistema S.

(c) Izracunati unutrasnju energiju sistema U

(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.

7. Pokazati sledecu relaciju

sto mozemo zameniti u izraz za prvi princip termodinamike

gde smo i promenu zapremine napisali u zavisnosti od preomene p i T . Posto je

8.  2 Klasicni realni gas se u nalazi u ravnoteznom stanju, tako da su termod-

(a) Odrediti toplotni kapacitet Cp .

(b) Izracunati entropiju sistema S.

(c) Izracunati unutrasnju energiju sistema U

(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.

(e) Pokazati da pri adijabatskim kvazistatickim promenama vazi T (v b) =

(a) Polazeci od relacije (1.10) i izracunavajuci parcijalne izvode za ovde razma-

(b) Unutrasnju energiju mozemo da zapisemo u zavisnosti od temperature T i

Uzimajuci da se entropija menja po zakonu

(c) Polazeci od jednacine (1.25) dobijamo jednacinu

Polazeci od relacije (1.5), i izraza koji su dobijeni u prethodnim koracima

(e) Do jednacine adijabatskog procesa za van der Waals-ove gasove se moze

odakle se uz nekoliko jednostavnih matematickih operacija i zajedno sa relacijom

P (T, V ) = aT 5/2 + bT 3 + cV 2 , (1.37)

CV (T, V ) = gT 3/2 V + eT 2 V + f T 1/2 , (1.38)

gde su od (a, b, c, e, f, g) konstante koje ne zavisi od T i V .

a. Odredite infitezimalno malu promenu unutrasnje energije dU (T, V ) u zavis-

b. Odrediti veze izmedju navedenog skupa konstanti, koristeci cinjenicu da je

c. Odrediti funkciju unutrasnje energije U (T, V ) u funckiji T i V .

gde su koeficijenti Cv , Cp , lv , lp , mv i mp funkcije ovih termodinamickih param-

13.  2 Pokazati da unutrasnja enerija supstance ne zavisi od zapremine sistema,

- termicke i kaloricke jednacine stanja

Da bi dobili izraz u kome mozemo upotrebiti termicku jednacinu stanja p =

cime se izraz (1.41) tranformise u

odakle sledi da je dpS = dmg. Iz definicije masene gustine se moze zakljuciti

koji nakon integracije, uvrscujuci pocetne ulove dobija se relacija

16. U slucaju da je unutrasnja energija termodinamickog sistema nezavisna od za-

(a) Da je toplotni kapacitet Cv funkcija samo (jedino) temperature T .

(b) Da je zapremina V funkcija samo Tp .

4. 2 Pokazati da razlika toplotnih kapaciteta vaze sledece reacije

8. 2 Klasicni realni gas se u nalazi u ravnoteznom stanju, tako da su termod-

13. 2 Pokazati da unutrasnja enerija supstance ne zavisi od zapremine sistema,

17. 2 Izracunati entropiju i jednacinu adijabatskog procesa sistema, cija gustina

20. 3 Posmatrati zracenje apsolutno crnog tela ako je unutrasnja energija po

26. 4 Pokazati da u termodinamickoj ravnotezi, sledece funkcije odgovora sis-

35. 4 Kod elasticnih slabovulkanizovanih gumenih traka, sila F zavisi od duzine