Kristali

Kristali spadaju u vrsta tela. vrsta tela: -kristali(dijamant,soli,eer,led,rubin i grafit) -amorfne(prehlaene tenosti)staklo,guma,ilibar Amorfna tela nemaju tano odreenu taku topljenja i pri zagrevanju omekavaju i perlaze u teno agregatno stanje Kristali grade kristalne reetke (poliedre). Stranice poliedra su tano definisane sa konstantnim uglovima izmau stranica.

Kvarc

Kristali leda

Safir

Rubin

Monokristali i polikristali
Kristali mogu biti: -monokristalni -polikristalni Monokristalni nastaju u procesu kristalizacije gde ne postoje nikakve prepreke , primese.On moze nastati prirodnim i vetekim putem.Monokristali su anizotropni(nemaju iste fizike osobine u svim pravcima-prelamanje svetlosti, tvrdoa,vrstoa) Polikristali nastaju skraivanjem monokristala.Polikristal je izotropan ima iste osobine u svim pravcima.

Kristal kvarca

Roze kvarc

Unutranja struktura kristala kristalna reetka

Pravilan geometrijski oblik i anizotropija kristala posledica su unutranje strukture kristala. Molekuli su pravilno rasporeeni i ceo kristal ima pravilan oblik. Izmau molekula kristala deluju sile, poreani su u pravilnim nizovima ali ti nizovi nisu isti u svakom pravcu kristala. Stoga meumolekulske sile nisu iste u svakom pravcu kristala pa nisu iste ni osobine kristala koji zavise od tih sila odnosno kristal je anizotropan. Eksperimenti pokazuju da kristali imaju strukturu prostorne reetke: estice su rasporeene u vorovima te reetke(slika)

U svakoj reetci moe se izdvojiti jedan element koji se zove elija kristalne reetke: translatornim pomeranjem tog elementa u sva tri prevca moe se pokriti cela reetka.Pomeranje se vri za duinu ivice elije u tom pravcu:u primeru na slici translacija du x-ose vri se za vektor a ,a du y-ose za vektor b i du z-ose za vektor c.

Na slici je prikazana kristalna reetka kuhinjske soli:ona je izgradjena od kocki u ijim su temenima naizmenino rasporeeni pozitivni joni natrijuma i negativni joni hlora.

Treba naglasiti da je kristalna reetka samo zamiljeni,a ne relani model kristala: kuglice u vorovima oznaavaju atome (ili jone,molekule),a linije kojim su kuglice spojene simboliu sile koje deluju izmeu atoma(jona,molekula). Realno rastojanje izmeu estica u kristalu mnogo je manje od onog koji prikazujemo na kristalnoj reeci. Joni su gusto pakovani,nema razdvojenih molekula NaCl, ve ceo kristal izgleda kao molekul.

Deformiteti reetke
Takasti defekti(nastaju kada u kristalnoj reetci postoji viak ili manjak molekula;viak molekula moe nastati sa istim tipom ili neke druge primese)

Netakasti deformiteti(celi slojevi umetnuti ili nedostaju)

Smaragd

Ametist

Tipovi kristalnih reetki

U zavisnosti od vrste estice u kristalnoj reetci i prirode sila kojima one interaguju, razlikuju se etiri osnovna tipa kristalnih reetki: jonska, atomska, metalna i molekulska. U vorovima jonske kristalne reetke su pozitivni i negativni joni, a izmru njih deluju jonske elektrostatike sile. Elektrostatika sila je vrlo jaka, pa jonski kristali imaju veliku tvrdou i relativno visoku taku topljenja. U vodi je elktrostatika sila znatno slabija, pa se kristali lako rastvaraju i disosuju na pozitivnae i negativne jone(primer kuhinjska so). U vorovima atomske kristalne reetke su atomi. Izmeu njih je ostvarena kovalentna veza. Ta veza je izuzetno jaka, pa su atomski kristali najtvri, najtee se seku, imaju visoke temperature topljenja. Primeri atomskih kristala su dijamant, silicijum, germanijum...

U vorovima metalne kristalne reetke su pozitivni joni; elektroni, koji su se odvojili od tih jona, slobodno se kreu kroz ceo kristal (haotino se kreu slino kretanju molekula gasa). Izmeu jona i elektrona deluju odreene elektrine sile. S obzirom na veliki broj slobodnih elektrona metali su odlini provodnici elektrine struje i toplote. U vorovima molekulske kristalne reetke nalaze se molekuli. To su elektroneutralne estice, ali pozitivna i negativna naelektrisanja na njima nisu ravnomerno rasporeena. Zato izmeu molekula deluju nekakve elektrine sile koje su dosta slabije od sila kojima interaguju estice u drugim tipovima kristala. Zato se molekularni kristali lako razgrauju tope na niskim temperaturama, lako isparavaju... Jod, parafin, suvi led... Postoje kristali koji se nemogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa, kod kojih je zastupljena kombinacija razliitih veza izmau estica. Grafit sa slojevitom reetkom: u jednom sloju su atomi ugljenika rasporeeni u temenima pravilnih estougaonika: jedan atom u sloju kovalentno je vezan sa tri svoja suseda (jae nego kod dijamanata); etvrti elektron atoma prilino je slabo vezan, lako se delokalizule i postaje slobodan. Izmau slojeva grafita deluju sile sline onima u molekulskom kristalu.

Polimorfizam
Polimorfizam-pojava jednog tipa hemijskih elemenata u vie oblika kristalne reetke ili alatropske modifikacije(dijamant,a i grafit)

Radile:

Ana i Anja II3