Minerali

-su prirodna jedinjenja ciji se sastav moze izraziti hemijskom formulom. Velika vecina do
sada poznatih mineralnih vrsta su neorganskog porekla (nafta, ugalj, bitumen). Minerali su
najcesca jedinjenja dva ili vise hemijskih elemenata. Mali broj minerala je izgradjen od
jednog elementa kao sto su npr. (somorodno zlato, platina i dr). U prirodi se najcesce nalaze u
cvrstom agregatnom stanju u vidu tvrdih prirodnih tela, a ima pojedinih i u tecnom ili
gasovitom stanju. Najcesce su dobili nazive po svom hemijskom sastavu, po jako izrazenim
fizickim svojstvima ili po istrazivacu koji ih je po pri put otkrio (kalcit je po hemijskom
sastavu, olivin po zelenoj boji, varnadskit po pronalazacu). Do sada je nadjeno oko 2000
minerala razlicitih naziva, a sa svim njihovim varijantama oko 4000. Svi su podjednako vazni
u gradji stena. Minerali su homogena, po pravilu anizotropna tela. To znaci da su u svakom
svom delu istog strukturnog sklopa i hemijskih osobina. Cesto su minerali izgradjeni od dve
ili vise mineralnih komponenti, tako sto te mineralne komponente u gradji ucestvuju sa
mromenljivim procentualnim udelom. Ta pojava se naziva izimorfija. Minerali se mogu
udruzivati, povezivati medjusobno po tacno utvrdjenim zakonima. To se naziva blizenjem
minerala.
Postanak minerala
Minerali u stenam su primarnog ili sekundarnog porekla. Primarni su oni koji su nastali kad i
sama smesa, a sekundarni preobrazajem, tj raspadanjem primarnih mineralnih vrsta koji su u
steni ili su u stenu uneti nekim naknadnim prirodnim procesima. Najvazniji vid nastanka
primarnih minerala je magmatogeni, tako nastali minerali se cesto nazivaju endogeni
minerali. Njihov nastanak je vezan za ocvrscavanje-hladjenje magme. Magmu cine tesko
isprljive komponente (MgO Cao SIOdva..) i lako isparljive (HdvaO HCI CO COdva SOdva).
Pri procesu hladjenja magme dolazi do kristalizacije minerala i obrazovanja odg stena.
Unutrasnja gradja minerala i njihov spoljasnji oblik
Osnovni elementi su atomi i joni koji su medjusobno udaljeni po principu minimalne
potencijalne energije. Atomi nisu neutralni vec je pokzano da su + ili - naelektrisani. Prema
tome kakva je unutrasnja gradja minerala, tj raspored atoma i jona svi minerali su podeljeni na
kristalne, kristalaste i amorfne. Kod kristala pravilan je unutrasnji raspored formnih
elemenata i kao posledica toga pravilan je ispoljasnji oblik. Kristalasti minerali imaju pravilnu
unutrasnju gradju, ali im je nepravilan spoljasnji oblik. Amorfni nemaju pravilnu unutrasnju
gradju niti spoljasnji oblik. Kristali su pravilini poliedarski oblici minerala, imaju osnovne i
izvedene elemente. Po osnovnim se podrazimevaju ivice, rogljevi i pljosni. Pljosni su
spoljasnje ravni kristali, linije po kojima se seku dve pljosni nazivaju se ivice, a rogljevi su
tacke preseka tri ili vise pljosni. Izvedeni el kristala su elementi simetrije koje cine ose
simetrije, ravni i centri simetrije. Prema el simetrije postoje ukupno 230 mogucih
kombinacija. Kristalni oblici se mogu svrstati u sedam kristalografskih sistema: teselaran,
tetragonalan, romboican, monoklinican, romboedarska, heksagonalan, triklican. Ova
podela je izvedena prema elementima simetrije, polozaju pljosni u odnosu na zamisljene ose i
uglovima izmedju osa. Petrogeni kristali se najcesce pojavljuju u obliku kristalastih zrna. Za
njih je karakteristicno da imaju pravilnu unutrasnju gradju kao kristali, a da imaju nepravilan
spoljasnj oblik. Takva pojava minerala-kristalastih agregata objasnjava se nedostatkom
slobodnog prostora za razvice kristala, odnosno istovremenim razvitkom velikog broja
mineralnih individua.. U ovim slucajevima minerali se najcesce pojavljuju u stenama u vidu
kristalastih zrna, prutickastih, vlaknastih, iglicastih, lisnatih i dr oblika. Amorfni minerali,
kod njih je nepravilna unutrasnja gradja , a takodje i spoljasni oblik. Najcesce se u prirodi
susrecu u vidu kuglicastih, grozdastih, bubrezastih i dr masa. Oni su izrazito izotropna tela.
Kohezija, brzina prostiranja svetlosti, provodjenje toplote i neka dr svojstav su kod njih
jednaka u svim smerovima. Mogu nastati na vise nacina, jedan je vezan za magmu, a drugi
nacin je iz koloidnih smesa.

Fizicka svojstva minerala

Najvaznija svojstva su: tvrdoca, cepljivost, specificna tezina, sjajnost, ogreb, providnost,
magneticnost, elprovodljivost, provodljivost toplote i Tvrdoca, minerali su u cvrstom
agregatnom stanju, pruzaju pri paanju njihovih povrsina nekim tvrdim predmetom. Zavisi od
rasporeda atoma i jona u kristalnoj resetki. Kada je struktura gusca, atomi i joni su na manjem
rastojanju i tada je tvrdoca veca i obrnuto. Npr dijamant jak, grafit mek. Oba sup o sastavu
cvrst ugljenik, ali drugi raspored atoma i jona. Talk 0.04, dijamant 140000 relativna tvrdoca.
Mohsova skala tvrdoce je od 1-10. Cepljivost je svojstvo da se pod dejstvom sile unistavajucepaju paralelno kristalnim pljosnima. Neki minerali su cepljivi (kalcit, halit..) a neki su bez
ceplivosti (kvarc, opal.). Svi amorfni minerali su bez cepljivosti i pojedini kristalno-kristalasti
i kod ovih minerala prekoracenjem granicne tvrdoce dolazi do razaranja cvrste mineralne
materije po odredjenim povrsinama i to se naziva prelom. Povrsine preloma mogu biti: ravne,
zatalasane, glatke, hrapave, iveraste, skoljkasete, fibrozne... ravne cepljivosti paralelne su
nekoj kristalnoj pljosni. Prema strukturi one su ujedno i ravni u kojima su najgusce slozeni
atomi, joni i molekuli koji izgradjuju mineral. Cepljivost moze biti savrsena, jasna ili
potpuna, nesavrsena ili nepotpuna i rdjava ili slabo izrazena. Specificna tezina minerala
je tezina mineralne materije jedinicne zapremnie pri normalnom pritisku i temperaturi 277K.
Najveci broj minerala je tezine od 24 do 34 kN/m3. Boja minerala moze poticati od
hemijskog sastava- idiohromatski obojeni i od primesa- alohromatski obojeni. Kakvu ce boju
imati zavisi od talasnih duzina koje supstancija apsorbuje pri prolasku ili reflektovanju
svetlosti. Oni koji apsorbuju svetlost celokupnog spektra talasnih duzina su bezbojni. A oni
koji jedan deo imaju boju propustene ili reflektovane svetlosti. Sjajnost zavisi od kolicine
reflektovanih zraka i od velicine indeksa prelamanja. Ako je jako reflektovanje i veliki indek
tada imaju dijamantsku sjajnost (dijamnt, sfaleri). Kod nekih je izrazena staklasta sjajnost
(kvars, feldspat). Vlaknasti (azbest) imaju svilastu sjajnost, listasti (muskovit) imaju tipicnu
sedefastu sjajnost sto je prouzrokovano interferencijom i totalnom refleksijom svetla od
tankih listica. Elprovodljivost je svojstvo minerala da provode struju, odnosno da pri
prolasku struje kroz njih pruzau odredjeni el otpor.
Klasifikacija i prikaz petrogenih minerala
Minerali se mogu klasifikovati prema fizckim, strukturnim, morfoloskim svojstvima, a
takodje prema hemijskom sastavu. Najcesce upotrebljavano razvrstavane minerala je
upravo po njihovom hemizmu i u tom pogledu najvazniji petrogeni minerali su: silikati,
hidroksidi, karbonati, sulfati, sulfidi, fosfati, nitrati.
Oksidi (voda, kvarc, magnetit, hematit, korund)
Voda ucestvuje u gradji Zemlje tako sto ulazi u sastav pojedinih mineralnih vrsta. Ona
zapunjava pukotine i pore koje su na razlicite nacine nastale. Najveci deo vode je u tecnom
stanju, u manjoj kolicini gasovitom i cvrstom. Led kristalise heksagonalno. Utankim plocama
je providan, a u debljim naslagama plavicasto-zelen. Neki veoma znacajni aspekti uticaja
vode (meh delovanje povrsinskih i podzemnih voda, led i lednika, hem delovanje vode,
aktivnost endogenih i egzogenih geoloskih procesa, naposka stanja izazvana dejstvom vode,
uslovi rada u terenu kao radnoj sredini) i ona je znacajna kao mineralna sirovina. Kvarc je
silicijum dioksid koji u gradji stena ucestvuje u vise slicnih mineralnih vrsta (tridimit,
kristobalit, kalcedon, jaspis). Koja od navedenih vrsta ce nastati najvise zavisi od temperature
i pritiska. Kvarc najcesce u sebi ima ukljucene gasne, tecne ili cvrste inkluzije. One mu daju
razlicite boje i za zvaku ima svoj naziv. U prirodi se cesto nalazi u obliku kristala, i oni su u
obliku romoboedara. Kvrc je tvrd mineral. Magnetit i hematit su rude gvozdja, Magnetit se
cesto nalazi u vidu teseralnih oktaedara i rombdodekaedara, a i u vidu zrna. Neprovidan je
crne boje i ogreba. Prirodno je magnestican. Neki privlace samo jedan magnetni pol, a drugi
oba. Nastaje kao primarno magnetni mineral.

Korund je aluminijumov oksid, cesto sa primesama Cr Ti Fe. Zbog ovih primesa je razlicitih
boja zbog cega ga svrstavaju u drago kamenje. Crvene nazivaju rubinima, plavi safiri,
bezbojni leukosafiri, zeleni smaragd. Korund nema cepljivost, prelom mu je neravan, i zbog
tvrdoce nasao je primenu kao abrazivni materijal. Nastaje magmatogeno.
Hidroksidi
-su prirodna jedinjenja u cijoj gradji ucestvuju vezana zeolitna voda u molekularnom obliku
H2O, ali sa neodredjenim brojem molekula. Najvazniji kao petrogeni minerali su hidroksidi
gvozdja, aluminijuma i silicijuma. Limonit je ruda gvozdja koja nastaje raspadamke, velikog
broja minerala (hematita, magnetita..) gvozdja iz vodenih rastvora. Tipican je amorfni
mineral, sto je u direktnoj vezi sa njegovim nastanokm. Nalaze se u bubrezastim, grozdastim,
zemljastim, sigastim i dr nepravilnim oblicima. Nalazi se u bojama oker i sluzi za dobijanje
zute boje.. On je polumetalican mineral. Nepovoljan je u kamenu ili agregatu za beton. Boksit
je ruda aluminijuma, koju cini vise mineralnih vrsta (dijaspor, bemit, hidrargilit i sporogelit).
Svi oni su hidroksidi aluminijuma. U karbonatnim stenam su cesto zastupljeni kao sporedni
minerali koji nastaju u povrsinskoj zoni terena. Hidragariti 2,3 kN/m3 dijaspor i bemit 3,5
kN/m3. Opal je amorfna mineralna supstanca SiO2 sa 3-20% vode. Spec tezine od 19-25
kN/m3 a tvrdoce po mosovoj skali 5.5-6.5. Nalaze se u svim oblicima koji su karakteristicni
za amorfne minerale, moze biti bezbojan ali je najcesce u razlicitim nijansama crvene, plave,
zelene i drugih boja.
Karbonati
-su soli ugljene kiseline (H2CO3). Cini ih dosta minerala sa Ca Mg Fe Mn Zn. Mogu se lako
zamenjvati i ciniti odg izomorfne smese. Cesto nazivaju clanovima izomorfne grupe minerala
kalcita. Imaju slicne kristalografske oblike, genezu, slicna fizicka i hemijska svojstva. Svi
izuzev aragonita, imaju romboedarsku cepljivost, veliki negativni dvolom svetlosti. Oni su
tipicni hidratogeni minerali koji nastaju iz hladnih voda. Kalcit se nalazi u formi kristala koji
se svrstaju u romboedarsku kristalografsku sistemu. Ovakvi oblici se nalaze duz pukotina, i
drugih podzemnih supljina. Najveca kolicina se nalazi u karbnatnim stenama u vidu kristalnih
zrna. Tesko se rastvaraju u obicnoj vodi, u 1l se rastvori 13mg. A kada u vodi ima ugljen
dioksida lako se prevodi u kalcijum bikarbonat. Kristali kalcita su bezbojni i providni kada je
kalcit cist.Lako se rastvaraju u razvlazenoj hlorovodonicnoj kiselini. Magnezit je najcesce
sitnozrn, izrazito bele boje.Kristalni varijeteti su romboedr, providni su i vrlo retko se nalaze.
Prelomi su mu veoma karakteristicno skoljkasti. Nastaje pri hidrotermalnim izmenama,
procesi ovih izmena su po pravilu praceni formiranjem magnezita u obliku liskim zica, redje i
debljih sociva. Dolomit je dvoguba so kalcijuma i magnezijuma. Kristalni oblici ovog
minerala su u obliku romboedra. U stenama, u masivnim slojevima su u vidu kristalnih zrna.
Kristalni oblici dolmita imaju cepljivost paralelnu pljosnama romboedra, a druga fizickomehanicka svojstva su prakticno istovetna kalcitu. U makroskopskom pogledu su njegovi
prelomi ostrih ivica i intezivno se rastvara u hlorovodnicnoj kisleini kada je zagrejana ili
hladna. Argonit je alotropska modifikacija CaCO3, to znaci da je istovetan hemijskom
sastavu kao kod kalcita, a razlikuje se po oblicima u kojim se kristalise. On je romboicna
modifikacija CaCO3. Lako se razlikuje od kalcita po karakteristicnim iglicastim i prizmaticno
izduzenim oblicima u kojima se pojavljuje. Nastaje iz toplih voda, lepih boja nijansi zute,
plave, crvene, crne
Amfiboli
-i pirokseni ucestvuju u izgradnji magmatskih stena sa oko 16%. U grupu amfibola spadaju
minerali tremolit, aktiolit i hornblenda. Crne do zelenkaste su boje, staklaste sjajnosti kada su
svezi. Kristalni oblici sup o pravilu izduzene prizme, zrna koja su nekoliko puta duza od
poprecnog preseka. Tvrdoce su 5-6. spec tezine 29-35 kN/m3.

Sulfati
su soli kiseline H2SO4 i ovu grupu cini veliki broj mineralnih vrsta od kojih su petrogeno
najvazniji gips i anhidrit. Anhidrit kristalise romboicno, najcesce se nalazi u obliku
sitnozrnih agregata. Ima ga u belo, sivoj, plavicastoj a moze biti i bezbojan. Nastaje
sedimentaciono iz hemijskih rastvora. On je nestabilna mineralna vrsta., tezi da primi u sebe
vodu. Gips se u prirodi nalazi u obliku kristala i zrnastig agregata. Kristalni oblici pripadaju
monoklinicnom sistemu i razvijeni su u obliku monoklinicnih, plocastih, prizmi, oko poduzne
ose. Posle pecenja na 120-130C prelazi u peceni gips gde gubi 75%kristalne vode. Razlicito je
obojen, moze biti siv, beo, zut, ruzicast i bezbojan. Nastanak je vezan za sedimentacione
procese iz hemijskih rastvora. Lako se rastvara-raspada u vodi.
Sulfidi
-su jedinjenja sa sumporom. Cene ih brojni minerali Ag Cu Pb Zn Ni Hg Fe os vih njih
petrogenpo je najvazniji pirit, zato sto je voma cest sporedni sastojak stena. U stenama se
cesto nalazi u haoticno rasporedjenih pojedinacnih zrna, redje u vidu nagomilavanja duz
pojedinih pukotina i prisustvo u bilo kom obliku se ocenjuje kao nepovoljno. Zato sto se brzo
raspada. Karakteristican je zlatno-zute boje.
Haloidi
-znacajni su minerali halit, silvin, fluorit i kriolit. Petrogeno je najvazniji mineral halit. Halit
NaCl kristalise se teseralno u obliku heksaedra. Najvece kolicine su u obliku kristalnih zrna.
Kada je cist tada je providan i prozracan. Najcese se u njemu nalaze uklopci i primese
razlicitih mineralnih materija pa je zbog toga razlicito obojen (beo, zut, ruzicast, crn, plav)
kristali su u obliku kcke i imaju cepljivost paralelnu pljosnima kristala.Tvrdoca po mosu 2,
specificna tezina 21-22 kN/m3.
Silikati
-su soli orosilicijske H4SiO4, metasilicijske H2SiO3 ili polisilicijske kiseline. Najzastupljeniji
su minerali u svim osnovnim vrstama stena: magmatskim, metamorfnim sedimentnim.
Ucestvuju u gradji zemlje sa preko 80%, a do dubine ok 16km vise od 95%. Prema vidovima
povezivanja SiO4 tetraedara razlikuje se vise grupa silikata: nezosilikati, sorosilikati,
cikolosilikati, filosilikati, ektosilikati i inosilikati.
Feldspati
-pripada veliki broj minerala, ucestvuju kao bitni minerali u gradji skoro svih vrsta stena.
Procenjuju se da ucestvuju u gradji litosfere sa oko 60%, magmatskim stenama sa oko 59% u
metamorfnim sa oko 30% i sedimentnim sa oko 11%. Ovde spadaju (anortit, bitovnit,
labrador.. ) Podeljeni su na kisele (ortoklas, sanidi..) prelazne (oligoklas i andezin) i bazicne
(labrador, bitovnit i anorir). Tvrdoce po Mosu su 6-6.5, a spec tezina 25.5 kN/m3.
Liskuni
-ovu grupu cine muskovit, biotit, sercit. Oni su listasti minerali iz grupe filosilikata. Ucestvuju
u gradji zemlje sa oko 3,8%. Svi se kristalisu monoklinicno. Muskovit je liskun u cijoj gradji
ucestvuje K i Na, srebrnasto bele boje, pripada grupi salskih minerala. Male je tvrdoce 2-3, a
spe tezine 28-29 kN/m3. Ima sedefastu blistavu sjajnost. Pri prolasku struje pruza veliki spe el
otpor 10na2-10na6 Om, sto ga svrstava u odlicne izolatore. Biotitje liskun u cijoj gradji
ucestvuje Mg i Fe, nijanse crne boje, pripada grupi femskih minerala. Tvrdoce su 2-3, spe
tezine 28-32 kN/m3. Zbog ucesa Fe znatno je bolji provodnik struje, nije izloator pa se zbog
toga koristi u el industriji.
Pirokseni
-vrlo si slicni amfibolima. Slicni su u pogledu nastanka, hemijskog sastava, fizicko-meh
svojstva, raaspadanja. Petrogeno su znacajni rombicni i monoklinicni pirokseni. Triklicni su
manje znacajni. Romboicni su (enstati, bronzit i hipersten) a monoklinicni (augit, diopsid i
dijalag). Tvrdoce su 5-6, spec tezine 30-39 kN/m3

Olivini
-najvazniji minerali su forsterit i fajalit. Forsterit je magnezijumo silikat Mg2SiO4, a fajalit
gvozdjev silikat Fe2SiO4. Najcesce su maslinasto zelenkaste boje, redje nijansi crne boje.
Kristalni oblici se svrstavaju u romboicne. Ovakvi oblici su izuzetno retki. Najcesce se nalaze
u stenama zemljine kore u obliku kristalnih zrna. Oni su bez cepljivosti tvrdoce 6-7, a spec
tezine 30-32 kN/m3 (forsteriti) 43kN/m3 (fajalit). Cesto se nazivaju geoloskim termometrima,
jer iskristalisavaju na oko 1400C.
Speri i talk
-su hidratisani alumosilikati magnezijuma. Serpetini (3MgO 2SiO2 2H2O) su oblika
valknastih hrizotila i azbestta. Boja im je zelena do crne. Tvrdoce 2.5-4 a tezine 25-27 kN/m3.
Talk (3MgO 4SiO2 H2O) je monoklinican. Masnog je opipa, savitljiv ali neelastican. Bele
boje, svetlozelene do sive. Tvrdoce 1 a spec tezine 27-28 kN/m3. koristi se u industriji
kozmetike, papira i izolacije.
Hloriti
-su hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvozdja. Zelene su boje, tvrdoce 1-2.5 i tezine 2630 kN/m3. Krti su minerali, ljuspasti, savrsene cepljivosti i sedefaste sjajnosti. Zbog ovih
svojstva gradjevinski kamen nije dobrog kvaliteta.
Minerali glina
Svi oni nastaju raspadanjem primarnih alumosilikata, najvise raspadanjem feldspata.
Raspored atoma i jona u mineralima gline je pravilan i nalaze se u kristalnim oblicima.
Mesanjem sa razlicitim supstancama, minerali gline dobijaju razlicite boje. Svi minerali glina
se mogu grupisati u tri grupe i jednu amorfnu. Grupa kaolinita (kaolinit, nakrit, halojzit),
grupa monmorionita (monmorionit, nontrinit i glaukonit), trecu grupu cini ilit. Amorfni
predsednik je alofan. Cesto su negativno naelektrisane. Tvrdoca im je 1-3, spec tezina do 2026 kN/m3. Boje su razlicite usled primesa(bele, sive, zute, crne..) Sadrze vodu, mnoge
alkilijske i amonijske soli, koje su znacajne za razvoj biljnog sveta.
Stene
-su prirodni polimineralni,redje monominelarni, agregati.Sve stene, koje su zastupljene u
gradji zemljine kore, podeljene su u tri grupe: cvrstovezane, poluvezane i nevezane.
Mineralna zrna su, u vrstovezanim stenama,medjusobno koheziono povezana tankom minera
lnom kristalizacionom opnom. Kod poluvezanih stena mineralna zrna su koheziono povezana,
kao i kod vrstovezanih stena, stom razlikom to su sile povezivanja izrazito slabijeg
intenziteta. Na osnovu uslova i naina nastanka stene su klasifikovane u tri velike
grupe:magmatske, metamorfne i sedimentne.Magmatske su nastale ovravanjem
usijanog rastopa-magme. Za obrazovanje sedimentnih stena neophodni preduslovi su da
se vri raspadanje ve postojeih stena, njihov transtoprt, sedimentacija i
dijagenetsko ovravanje. Od postojeih magmatskih ili sedimentnih stena, kada one
iz bilo kojih razloga, dospeju u uslove poveanih pritisaka i povienih temperatura, vri se
preobraaj-metamorfisanje i tako nastaju metamorfne stene. Sve stene se odlikuju po
sestrukturi i teksturi .Struktura obuhvata: genezu, oblik, veliinu, nain medjusobnog
srastanja mineralnih zrna. Tekstura predstavlja izgled stene u prostoru,tj. stepen uredjenosti i
pravilnosti rasporeda pojedinih minerala koji grade stenu.
Magmatske stene
-nastaju iz viskoznog, tenog, rastopa u procesu njegovog ovravanja.To se
deava u dubljim delovima zemljine kore, u plitkoj povrinskoj zoni terena, ili kada
magma-lava izbije na povrinu terena onda tu i ovrsne.Magma se sastoji od teko i lako
isparljivih komponenti.Pri procesu hladjenja magme dolazi do kristalizacije
minerala i obrazovanja odg stena.Magma potice iz litosfere, gde vladaju velike
temeprature i pritisci. Temperatura magme u unutrasnjosti nije moguca, ali na
povrsini lava iznosi 900-1400C.

Oblici magmatskih tela

Od ovrsle magme-lave, formirana su magmatska tela vrlo razliitih oblika (batolit,
sil, fakolit, lakolit, lopolit, skot, zica, ploca, vulkanska kupa, nek, kaldera ..). Batoliti
su magmatska tela ogromnih dimenzija i u praktinom smislu moe se podrazumevati da je
njihova dubina neograniena. Ostala magmatska tela su mnogostruko manja.
Sklop magmatskih stena
Pojam sklopa obuhvata strukturu i teksturu magmatskih stena. Na vrstu strukture utice
velicina zrna, medjusobna povezanost, geneza stena. Za zrnasti tip strukture karakteristino
je da su sva zrna iskristalisala,da su medjusobno vezana kohezionim silama. To sve ukazuje
na lagan proces ocvrscavanja magme u jednom dugotrajnom ciklusu. Slicna zrnastoj strukturi
je porfiroidna zrna. Za njih je karakteristicno da su sva zrna takodje iskristalisana. Medjutim
u procesu ocvrscavanja nekim zrnima pogoduju termodinamicki uslovi i time se dobija stena
koja ima neke vece a neke manje minerale. Profirska struktura je karakteristicna po tome
sto se krupnija zrna, kosa se nazivaju fenokristali, nalaze u osnovnoj masi, tu masu cine
kristalna sitna zrna koja su po vrsti identicna fenokristalima. Ofitska struktura je
karakteristicna kod malog broja stena. Za strukturu je karakteristicno da su izduzena zrna
plagioklasa. Osnovni vidovi tekstura magamtskih stena su masivna (homogena),
planparalelna, fluidalna, slirasta, mehurasta, mandolasta.
Klasifikacija i prikaz magmatskih stena
Prema % zastupljenosti silicije magmatske stene se klasifikuju na kisele (>66%), prelazne ili
intermedijarne (52-56%), bazicne (45-52%), ultrabazicne (<45%). Prema tome i sve vrste
magmi iz kojih nastaju magamtskestene, podeljene su na granitsko-sijenitske, granodioritske,
gabro, peridotitske i nefelinske. U stenama minerali mogu biti bitni, sporedni i akcesorni
(sluajni). Dubinske magmatske stene su nastale u dubljim delovima zeljine kore. Imaju
zrnasti tip strukture to je posledica dugotrajnog i laganog procesa ovravanja magme. Ove
stene su graniti kod kojih je kvarc bitan mineral i sijeniti kod kojih je kvarc sporedan do 5%.
Graniti je zrnaste strukture. U pogledu teksture je najcesce masivni, redje su slirasti,
kuglicasti, gnajsolik. Tezine 25-27 kN/m3 prozirnost 0.3-5% tvrdoca na pritisak 110-245
MN/m2. Habanje svezih granita iznosi 3-8cm3/50cm2. ine magmatske stene se nalaze u vidu
zica koje presecaju maticni plutoni ili okoline stena.. Ove stene se lako razlikuju od granitsko-sijenitske
mase po tome sto one jasno presecaju maticni plutonit. Duzina tih zica je visestruko veca nago njihova
debljina. Zicne stene imaju veliki praktican znacaj. Izlivne stene seklasifikuju prema starosti na mladjekenotipne i starije-peleotipne. Imaju profilski tip strukture, cesto u obliku ploca i silova. Stene
granodioritske magme: redosled iskristalisavanja-ocvrscavanja minerala u ovim stenama je: -sporedni
sastojci (cirkon, magnetit, apatit, sfen), -augit, hornblenda i redje biotit, -intermedijarni plagioklasi,
-kalijski feldspat, -kvarc. Stene gabro magme: redosled iskristalisavanja-ocvrscavanja minerala u ovim
stenama je: -sporedni sastojci (apatit, magnetit, limenit), -olivin, -pirokseni i mafiboli, -bazicni feldspati.
Stene periodotitske magme: redosled iskristalisavanja-ocvrscavanja minerala u ovim stenama je:
-sporedni sastojci (hromit, magnetit), -olivin, -pirokseni i amfiboli, redje biotit.
Sredimentne stene
-raspadanjem postojecih stena nastaje materijal ok koga se obrazuju sedimentne stene. Za genezu vazan
je stadijum raspadanja, transporta sedimentacije i dijagenetsko ocvrscavanje raspadnutog materijala.
Imaju manju zastupljenost od magmatskih i metamorfnih stena, ali je njihov znacaj je velik iz razlogo sto
one izgradjuju povrsinski deo litosfere. Fizicko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene
su relativno jednulicni, temperature su nisko -40 do +80C, pritisci 0.1 do nekoliko MN/m2.Sedimentne
stene imaju cvrsto vezane, poluvezane i nevezane predstavnike.

Postanak sedimentnih stena

-postaju delovanjem odredjenih prirodnih procesa i to: fiziko-hemijsko raspadanje postojeih
stena, transport raspadnutog materijala, sedimentacija ili odlaganje pokrenutog materijala.
Proces fiziko-hemijskog raspadanja ve postojeih stena se odvija u povrinskojzoni terena
i traje relativno dugo. Fizikim raspadanjem stena vri se njihovo usitnjavanje. Razlike u
temperaturi u toku jednog dana mogu biti i vie desetina C. Mrnjenjem vode u stenama
nastaju soiva leda. Pri tome led moe delovati nazidove stena velikim pritiskom, do 200
MN/m2.Kristalizacijom soli takodje se vri dodatno naprezanje na zidove. Pritisci usled
kristalizacije soli mogu iznositi do 100 MN/m2. Teksture sedimentnih stena su slojevite,
masivne, oolitske i brecaste. Drobina i brea su klastine sedimentne stene kod kojih su
fragmenti krupniji od 2 mm i imaju otre, nezaobljene, ivice. . Bracevi su masivne steme,
cvrstoca im varira na pritisak 100-150 MN/m2. ljunak i konglomerat su stene koje imaju
zaobljena zrna prenika veeg od 2 mm. Smatra se da je za potpuno zaobljavanje fragmenta
stene potrebno da materijal bude noen i kotrljan u vodenoj sredini na putu dugakom 10-30
km. Odlican je gradjevinski materijal (sljunak). Pesak i pear su stene sa veliinom zrna
0,02-2 mm. Stepen zaobljenosti zrna zavisi od duine njihovog transporta. Prema krupnoci
zrna deli se na krupnozrne 1-2mm srednje 0.5-1 sitnozrne 0.02-0.5mm. Ima veliku primenu u
gradjevinarstvu. Pescar je vezani pesak, nekim prirodnim cementom.Najcesce je slojevit,
redje masivan. Mineralni sastav i velicina zrna slicna je pesku.Cvrstoca na pritisak 100-180
MN/m2, zapreminska tezina 22-27 kN/m3. Boje (zut, siv, crven, crn, bel). Pogodan za temelje
objekata, stepenike, spoljnu dekoraciju. Les je peskovito-prainasta stena, eolskog porekla.U
njegovoj gradji dominantni minerali su kvarc 50-70%, feldspati i kaoliski minerali 10-205.
Krupnija zrna od 0.1mm ucestvuju sa 20% zrna, velicine 0.1-0.02mm sa oko 70% i sitnija od
0.002mm sa oko 10%. Zapreminska tezina 11.5-17.8 kN/m3, proznosti 30-50%. Dobar je za
izradu cigli, blokova, crepa. Glina je veoma znaajna jer esto izgradjuje teren na kome se
grade objekti, a takodje ima veliki praktini znaaj u industriji gradjevinskog materijala
. Nastaje uglavnom raspadanjem primarnih alumosilikata. Fiziko-mehanika svojstva glina
su vrlo razliita u zavisnosti od vodnofizikih svojstava, u manjoj meri i zavisno od mineralne
vrste. Tezine 25-27 kN/m3, zapreminske tezina suvog uzroka 12-15 kN/m3 a vlaznog 16-20
kN/m3. Vlaznost u prirodnom stanju 16-51%, na granici tecenja 36-65% plasticnosti 22-39%,
kohezija 5-35 kN/m2, modul stisljivosti 5-10 MN/m2. Glinac je dijagenetski ovrsla glina. Po
pravilu je slojevite teksture. Lako se raspada pod dejstvom povrinskih uticaja. Lapor je
poluvezana stena u kojoj pored glinovite komponente ima CaCO3 u iznosu 35-65%. U kori
raspadanja lapor je ukaste boje, a dublje, u sveim masama je sive ili crvenkaste boje. Po
fiziko-mehanikim svojstvima i bitnim karakteristikama srodan je glini. Mulj izgradjuju
najsitnje estice. Po prirodi sedimentecionog procesa, iz rastvora koji sadri klastina zrna,
zadnje se obaraju te sitne estice koje daju mulj. Ima najvecu poroznost do 80%. Nepovoljan
u agregatnom stanju za beton i malter. Gipsit i anhidrit se esto nalaze udrueni ili u
partijama koje se medjusobno smenjuju. Obe stene, kao i kamena so-halit, su monomineralne
stene i sva bitna svojstva tih stena su istovetna svojstvima minerala. Bigar je hemijski
sediment koji nastaje istaloavanjem CaCO3 iz kalcijum-bikarbonata. To se obino deava na
izvorima, u rekama i jezerima. Biljni svet kao i proces intenzivnog rasprivanja vode na
vodopadima, pogoduju oslobadjanju CO2 i taloenju kalcijumkarbonata. Bigar je izrazito
porozna stena bele, ukste i crvenkaste boje. Lak je, dobro provetriv. Dobar je zvuni i
toplotni izolator. Kao takav dobar je gradjevisnki kamen za zidanje pojedinih delova zgrada,
minareta i dr. Male je vrstoe pod pritiskom 3-15 MN/m2. Otporan je na djestvo mraza zbog
prisutne makroporoznosti. Mermerni oniks je takodje CaCO3 stena. Nastaje iz toplih voda,
redje iz hladnih. Glavni mineral koji ga izgadjuje je aragonit i to najee u vidu izduenih
zrna. Naroito lepi mermerni oniksi su oni kod kojih se zonarno smenjuju razliite boje (ute,
plave, crvene, bele i dr.). Organogeni sedimenti su nastali taloenjem ostataka ivotinjskog i

biljnog sveta. Zbog toga su podeljeni na zoogene, koje su nastale sedimentacijom skeleta i
ljuturica ivotinjskog sveta, a fitogene su nastale sedimentacijom stabala, grana, lia,
polenovog praha i drugih delova i sastojaka biljaka. Krenjak je zoogena sedimentna stena
koja ima veliko rasprostranjenje. U nekim podrujima cele geoloke formacije su izgradjene
od krenjako-dolomitskih stena. Krenjak je nastao od fosilnih ostataka, ljutura i skeleta,
mnogobrojnih vrsta morskih i jezerskih ivotinja: brahiopoda, amonita, korala, numulita,
cefalopoda, litotamnija. Manje koliine krenjaka nastaju kao hemijski talozi. Dolomiti su
najee nastali domomitizacijom krenjaka i u terenu se, po pravilu, smenjuju partije jedne
ili druge vrste stene. Po genezi, sklopu, fiziko-mehanikim i tehniko-tehnolokim
svojstvima veoma su slini krenjacima.
Ronac je silicijska stena nastala sedimentacijom ostataka skeleta radiolarija. Po hemijskom
sastavu je SiO2. Nalaze se u veim koliinama u tzv. dijabaz-ronoj formaciji, takodje u
krenjacima i dolomitima u obliku kvrga, esto u vidu tankih slojeva i soiva. Boja im je vrlo
razliita: sivobela, crvena, crna, zelenkasta. Kaustobioliti su fitogene i zoogene sedimentne
stene koje gore kada se zapale. ine ih ugljevi, nafta, asfalt, bitumijski krljci. Mrki ugalj je
srednje kalorine moi, do 30,1 MJ/kg. Nastaje ugljenisanjem trava, etinara, palmi i
listopadnog drvea. Ugljenisanje traje u dugom geolokom vremenu. Medju mrkim ugljem
razlikuju se lignit, obian mrki ugalj i sjajni mrki ugalj. Najznaajniji lignitski baseni, sa
velikim povrinskim kopovima lignita su na Kosovu, Kolubari, Kostolcu. Sjajni mrki ugalj se
eksploatike u Resavskim rudnicima, Aleksincu i Bogovini. Kameni ugalj pri sagorevanju
daje vie toplote, do 33,4 MJ/kg. Nastaje ugljifikacijom mrkog uglja ili biljnog sveta. U ovoj
vrsti uglja ostaci ivog sveta se mogu videti samo mikroskopskim metodama ispitivanja.
Sadre ugljenika 80-90%. Veinom su paleozojske i mezozojske starosti. Kod nas ih je manje
nego mrkog uglja. Eksploatiu se na Rtnju, Dobroj Srei i Vrkoj uki. U vreme kada su u
Dinaridima stvarane debele naslage krenjako-dolomitskih stena, u pojedinim znaajnim
industrijskim regionima su taloene debele naslage kamenog uglja kao npr. u Donjeckom
basenu, Rurskoj i Sarskoj oblasti i dr.Ugljevi su vrlo vano gorivo i industrijska sirovina za
vie stotina proizvoda.Nafta je prirodna, tena, organska mineralna sirovina. Nastala je
raspadanjem biljnih i ivotinjskih ostataka i to preteno od morskog planktona u plitkim
zalivima. Plankton se taloi zajedno sa muljevitim esticama gline. Tako se stvara tzv.
sapropelni mulj. i u njemu se sloenim hemijskim izmenama stvaraju ugljovodonici, nafta i
metan. Iz podruja u kojima su nastali mogu migrirati u porozne stene i formirati sekundarna
leita.
Metamorfne stene
Nastaju procesima metamofizima vec postojecis stena. Taj proces se obavlja pod dejstvom povrsinskih
temperatura i povecanih pritisaka ili njihovim zbirnim uticajima. Mineralni sastav metamorfnih stena je
veoma raznovrstan. Metamorfisanjem minerala menjaju svoj hemizam, prevode se u nove vrste ili
hemijski sastav ostaje siti, a minerali rastu i prelaze u vrste koje su stabilne una novonastalim
termodinamickim uslovima. Postoje tri grupe minerala (rastuci, zaustavlja njihov rast, indiferentni).
Vrste metamorfizma
Regionalni se odvija u uslovima povisenih pritisaka i temperatura. Dubina gde se odvija je velika.
Kontaktni se odvija u kontaktu magme i okolnih stena. Velicina zavisi od magmatskog tela,
temperature, vlaznosti magme i vrste okolnih stenaa. Dinamo se odvija u relativno uskom zonama
raseda. Izazvan je povisenim pritiscima i temperaturama pri aktivnosti procesa rasedanja. Ultra je
karakteristican za duboke delove zemljine kore i uslove kada zbog >600C dolazi do delimicnog ili
potpunog stapanja svih vrsta stena koje pokretima dospeju u tu oblast. Retrogradni se odvija u stenama
koje su u tektonskim pokretima, iz podrucja sa visokim pritiscima i temperaturama.. Prema dubini
litosfere u kojoj se vrsi metamorfizam, izvrsena je podela na epizonu, mezozonu i katazonu. Epizona
je najplica, temeratura malo povisena, pritisak usmeren. Mezozona se nalazi izmenju epizone i katazone,
u njoj je slabiji stres, a pritisci jaki. Katazona je najdublja, temperature visoke, pritisak je veliki.

Sklop metamorfnih stena

-zavisi od stepena metamorfizma i premena koje su izvrsene na postojecim stenama. Imamo delimicno i
iztenzivan sklop. Kod intezivnih izmena potpuno se gubi primarna struktura stene, nastaju nove
homeoblasticne, heteroblasticne. Osnovne teksture metamorfnih stena su: masivna, skriljava, trakasta,
okcasta, ubrana, bobicava. Prema teksturi je izvrsena i poleda na masivne i skriljce.
Klasifikacija i prikaz metamorfnih stena
-klasifikuju se prena teksturi, na masivne i skriljce. U masivne spadaju mermer, kvarcit, amfibolit i
serpentinit. Skriljci se dele na skriljce visegi i nizeg stupnja kristaliniteta. Najznacajniji skriljci su gnajs,
mikasist, filit.. Mermer je masivna stena nastala kontaktnim i regionalnim metamorfizmom kalcitastis i
dolomatskih stena. Najcesce kalcit. Najcesce nastaje u epizoni i mezozoni, redje u katozoni. Strukture
granoblasticne. Zapreminske tezine 26.5-28.2 kN/m3, cvrstoce pod pritiskom 54-266 MN/m2 najcesce
120, porozonosti 0.3-4.3% najcesce <1%. Dobro i lako se glancaju. Kvarcit je masivna metamorfna
stena nastala uglavnom metamorfisanjem kvarca i kvarcnih pescara sa silicijumskim vezivom. Tvrd je,
krt, ostrih ivica, malo proziran.. Cvrstoce pod pritiskom 200 MN/m2 u granicam 100-300 MN/m2,
zapreminske tezine 25-26.8 KN/m3. Serpentinit je masivna metamorfna stena zeleno-crne boje.
Nastala uglavnom od stena peridotitske i gabro magme koja sadrzi bitne minerale olivin, porksen i
amfibole. Lako se cepaju i slabo se koristi u gradjevini. Amfibolit nastaje metamorfisanjem gabra i
njemu srodnih stena. Cvrst je i zilav, cvrstoca 200-370 MN/m2, zapreminske tezine 28-31 KN/m3
prozornost <1%. Skriljave metamorfne stene imaju veliki broj vrsta, gnajas je jedan od najznacajnijih.
Ima i kvarca i feldspata. Cvrstoca pod pritiskom 56-279 MN/m2, prozirnost 0.4-5.5%, zapreminska
tezina 25.2-29.4 MN/m3.
Vrste podzemnih voda u stenskim masama
Vezana podzemna voda se u stenskim masama nalazi u razlicitim vidovima. Moze biti sastavni deo
mineralne vrste i to tako da se moze tacno hemijski definisati. Hemijski vezane podzemne vode
polenjene su na: konstitucione, kristalizacione i zeolitne. Konstitucioona voda ucestvuje u gradji nekih
minerala i to u disociranom obliku (OH). Kristalizaciona voda ucestvuje u gradji kristelne resetke
minerala i to u obliku neutralnih molekula H2O. Zeolitna voda se nalazi u formi kristalizacione, s tim
sto je broj molekula vode promenljiv, 1-8, moze se odstraniti iz minerala pri zagrevanju na 105-110C.
Fizicki vezane podzemne vode se nalaze na povrsini mineralnih zrna. Uglavnom oko sitnih cestica gline.
Kapilarna voda se formira u pojedinim vrstama stena tek posle punog zasticenja pora fizicki
vezanom vodom. Ona se obrazuje u nadizdanskoj zoni. Visina vodenog stuba kapilarne vode
zavisi od slozenosti mineralnih zrna, rasporeda kapilarnih pora, polozaja stenske mase.
Glinovite stenske mase imaju najvise kapilarnih stubova.
Voda u tvrdom agregatnom stanju nalazi se u formi kristala ili nepravilnih malih
nagomilavanja, negde je i debljina leda preko 10m. Voda u formi pare prisutna je u porama
stenske mase. Iz vlaznijih premesta se u suvlja podrucja. Moguce je da se vrsi kondezacija,
tada prelazi u vezanu ili slobodnu podzemnu vodu. Slobodne podzemne vode su u tecnom
stanju i podlozne kretanju usled dejstva slile gravitacije i gradijenta pritisk, a u manjem
stepenu i pod dejstvom kapilarnih sila. Zapunjavaju medjuzrnsku pukotinu i ostalu poroznost
u stenskoj masi. Ona moze biti zarobljena, ali je cesce u pokretu.
Hemijski sastav i agresivnost pozemnih voda
Podzemnu vodu sa99.8% cini obicna voda H2O sa molekularnom tezinom 18, ima 11.1%
vodonika 88.89% kiseonika, 0.2% su teske vode molekularne tezine 19. Osim ovodonika i
kiseonika ima 60 elemenata koji cine vodu. Hemijska aktivnos je uslovljena koncentracijom
vodonika jona u njima. Tvrdoca vode je uslovljena sadrzajem rastvorenih soli Ca Mg Na ali
redje i sulfata, hlorida, fosfata, silikata i nitrita. Prema sadrzaju rastvorenih soli vode se dela
na tvrde i meke. Imamo stalnu tvrdocu koju daju sulfati, hloridi, fosfati.. Privremena tvrdoca
potice od lakorastopljivih soli. Tvrdoca ide 0->30. Agresivnost podzemnih voda je negativno
svojstvo da negativno deluju na beton, celik i neke vrste kamena. Agresivnost moze biti

ugljokisela, karbonatna, opstekiselinska, sulfatna, magnezijumska, agresinost amonijaka,

agresivnost vode, bakterijska agresivnost.
Svojstva i klasifikacija akviferske i izolatorske sredine
Slobodne podzemne vode zapunjavaju pore i kreu se pod dejstvom sile zemljine tee.
Geoloki znaajne akumulacije podzemnih voda ine izdani. Gornja povrina izdanskih
voda uobiajeno se naziva nivo podzemne vode i oznaava kao NPV. Podrazumeva se da se
taj nivo meri u odredjenim objektima za njegovo merenje-pijezometrima. U plitkom
povrinskom delu terena, naroito se to odnosi na pedoloki-oranini deo, nalaze se
podzemne vode u razliitom obliku i sainjavaju rudinski pojas. Senske mase kroz koje se
voda praktino ne kree predstavljaju izolatore npr. glina,lapor i njima srodne stene.
Akviferi su pore u stenama gde se voda slobodno krece. Zavisno od kolicine vode koja
prolazi imamo mix ili max NPV. Razlika max i min se naziva rezim kolebanja izdana.
Zona od NPV do povrsine terena sacinjava nadizdanska zona. Linije jednakog pritiska su
strujice. Akviferi su stenske mase u kojima se akumulira slobodna podzemna voda i imaju
propusnost viestruko veu od okolnih stenskih masa. Izolatori su stenske mase koje imaju
znatno manju propousnost vode u odnosu na okolne. Tako npr. pesak u odnosu na ljunak je
izolator, a isti pesak u odnosu na glinu je akvifer. Izdani su geoloki znaajne akumulacije
slobodnih podzemnih voda. Podzemna voda moe zapunjavati ingergranularne pore ili
pukotinsku poroznost. Prema hidraulikom mehanizmu izdani mogu biti slobodne i pod
pritiskom. Izdani pod pritiskom su podeljene na arteske i subarteske. Poroznost je svojstvo
stenske mase da poseduje odredjene pore. Propusnost stena i stenskih masa je svojstvo da su
one izgradjene tako da kroz njih mogu da prolaze, slobodna podzemna voda, neki drugi
fluid ili gasovi.