1.

Zagaivai su spstance koje se nalaze u vazduhu, vodi ili tlu (zemljitu) u koncentracijama koje izazivaju
fizioloka i ekonomska oteenja.
Koncentracija zagaivaa je masa ili zapremina (odnosno koliina) supstance (zagaivaa) koja se nalazi u
jedinici zapremine ili mase vazduha ili vode.
2.
Imisija je koncentracija zagaivaa u prizemnom sloju atmosfere u kojem se nalaze iva bia i predmeti koje
treba zatititi (ovek, biljni i ivotinjski svet, materijalna dobra i dr.)
Emisija je koncentracija zagaivaa koji isputaju izvori zagaenja (kotlovska postrojenja, pei za
sagorevanje ili topljenje, proizvodni pogoni, motori i dr.).
Vrednosti imisije i emisije pojedinih komponenti odnosno zagaivaa propisuju se od strane resornih
ministarstava svake drave. U Republici Srbiji propisane su vrednosti imisije i emisije odgovarajuim
zakonskim aktima (Uredbama o graninim vrednostima) za izvore zagaenja, odnosna za odgovarajue
zagaivae.
3.
Glavni zadaci zatitie ivotne sredine su:
- Zatita predela (odreenih geografskih oblasti) u cilju poveanja sadraja kvalitetnih i retkih biljnih i
ivotinjskih vrsta.
- Racionalno korienje i zatita tla (zemljita).
- Zatita istoe voda (u cilju obezbeivanja dovoljnih koliina pijae vode za potrebe stanovnitva i
industrije).
- Zatita uma (najznaajniji sirovinski izvor i vaan faktor koji utie na klimu).
- Zatitia vazduha.
- Korienje i bezopasno uklanjanje vrstih otpadaka (spreavanje zagaenja podzemnih voda i
dobijanje sekundarnih sirovina).
- Zatita od buke (poboljanje uslova ivota i rada graana)

4. ( , , )
Osnovni zagaivai vazduha su:
ugljen monoksid
oksidi azota
oksidi sumpora
ugljovodonici
aerosolovi
gasovi sa sadrajem halogena
dioksini i furani
ozon
isparljiva organska jedinjenja
Oksidi sumpora:
Najvea koliina emitovanih oksida sumpora nastaje prilikom sagorevanja uglja (procenjuje se oko 70%).
Oksidi sumpora nastaju sagorevanjem materijala koji sadre sagorljivi sumpor u svom elementarnom
sastavu. Udeo sumpora u uglju zavisi od vrste uglja u menja se u irokim granicama. Sumpor dioksid se u
atmosferi zadrava od 12h do 6 dana, on je tetan pre svega za biljni svet dok su ljudi i ivotinje neto
otporniji.
Od ukupne koliine sumpor dioksida koji se emituje u atmosferu 1/3 potie od ljudske aktivnosti. U prirodi
nastaju vulkanskom aktivnou i iz okeana. Oksidi sumpora obuhvataju sumpor dioksid (SO 2), sumpor
trioksid (SO3), i sumpornu kiselinu (H2SO4). Pregled procentualnog uea u emitovanju sumpor dioksida
dat je na sledeoj slici:

Sumpor dioksid je bezbojan gas i umereno je rastvorljiv u vodi i drugim tenostima.

SO2+1/2O2SO3 pri dovoljno visokim T, od 0.5 do 2% od SO2
SO3+H2OH2SO4 na temperaturama ispod 3000C, vrlo jaka kiselina
U gorivu sumpor moe biti u obliku:
Neorganskih sulfida
Organskih sulfida
Pirita
Vodonik sulfid H2S
Stvara se pri proizvodnji koksa, destilaciji katrana i u industriji celuloze. Nalazi se i u gradskim otpadnim
vodama i u svim sluajevima gde dolazi do truljenja. Otrovan je kao cijano vodonik i paralie centar za
disanje. On oksidie i stvara SO2.

Oksidi azota
Baktetrije u zemljitu oslobaaju N2O
NO,NO2,N2O4,stvaraju se pri sagorevanju, u metalurkim peima, suarama, plazma peima.
NO nastaje na viim temperaturama, a NO2 na niim
N2+O22NO
2NO+O2 2NO2 N2O4
Na nastajanje oksida utie duina zadravanja gasova na temperaturama iznad 12000C i prisustvo
vika kiseonika. Azotovi oksidi su bezbojni i bez mirisni. Oba navedena oksida su toksina.
Kao sto se moe videti glavni izvori zagaenja oksidima azota su :
- Transport odnosno saobraaj
- Industrijski procesi
- Sagorevanjem goriva
- Razno

Azot dioksid u vazduhu se zadrava oko 3 dana, dok se azot monoksid u vazduhu zadrava 4 dana. Azot
dioksid je etiri puta otrovniji od azot monoksida.
Jedinjenja ugljenika
Najznaajnija jedinjenja ugljenika su:
Ugljen monoksid CO
Ugljen dioksid CO2
Metan CH4 razgradnjom organskih materijala u zemljitu pomou mikroorganizama
Ugljovodonici CmHn
Najvaniju ulogu ima CO, koliko e se stvoriti CO zavisi od dinamikih karakteristika procesa meanja
vazduha sa gorivom i osobenosti rada loita i komora za sagorevanje
C+1/2O2CO
C+CO2 2CO
CO2 CO+1/2O2
Sa stanovita lokalnog ili regionalnog zagaenja okoline, najvaniju ulogu imaju ugljen monoksid i razliite
vrste ugljovodonika koji se obrazuju u procesu sagorevanja goriva.

Kao sto se moe videti glavni izvori zagaenja ugljen monoksida su :

- Transport odnosno saobraaj
- Industrijski procesi
- Sagorevanjem goriva
- Razno

5.

Gas sa efektnom staklene bate

Potencijal globalnog zagrevanja

Ugljen dioksid

CO2

Metan

CH4

21

Azot oksid

N2O

310

Fluoro-ugljovodonici

HFC

140-11700

Perfluoro ugljovodonici

PFC

6500-9200

Sumpor heksa fluorid

SF6

23900

Efekat staklene bate koji prouzrokuju navedeni gasovi objanjen je na sledeoj slici:

1. Sunevi zraci dolaze do atmosfere

2. Deo sunevih zraka se reflektuje
3. Gasovi sa efektom staklene bate proputaju kratkotalasno sunevo zraenje
4. Gasovi sa efektom staklene bate absorbuju dugotalasno infracrveno zraenje tla
5. Gasovi sa efektom staklene bate ponovo emituju toplotno zraenje prema zemljinoj povrini
6. ,
OZON O3
je hemijsko jedinjenje sa tri atoma kiseonika. To je bezbojan gas iji miris podsea na elektrino pranjenje.
U visokim koncentracijama vrlo je toksian, dok je u umerenim koncentracijama praen sa mnogim
nepovoljnim uticajima na zdravlje.
Ozon u troposferi je zagaiva koji nastaje u fotohemijskim reakcijama zbog prisustva azotovih oksida NO X,
isparljivih organskih jedinjenja i ugljen monoksida CO. Uoptena priroda fotohemijskih reakcija simulirana
je u komori za smog, kojom se simulira gradski vazduh.
Reakcije otpoinju ubrzano po ubacivanju u komoru oksida azota, organskih isparljivih jedinjenja i ugljen
monoksida. NO koji je emitovan sagorevanjem fosilnih goriva, iz saobraaja vrlo se brzo transformie u NO 2
putem fotohemijskih reakcija. Stvaranje NO2 ubrzava fotohemijske reakcije jer on efikasno apsorbuje svetlos
iz ultraljubiastog dela spektra.
DIOKSINI I FURANI
Ova jedinjenja se stvaraju pri spaljivanju otpada, proizvodnji cementa, pri sagorevanju fosilnih goriva i pri
umskim poarima.
Moe postojati od jednog do osam atoma hlora vezanih za prstene dioksina i furana. Jedinjenja dioksina i
furana koji imaju od etiri do osam atoma hlora smatraju se vrlo toksinim. Sva jedinjenja dioksina i furana
smatraju se potencijalno toksinim.
Jo uvek se sa sigurnou ne zna mehanizam stvaranja dioksina i furana. Veruje se da postoje tri razliita
mehanizma njihovog nastajanja. Svi oni zavise od pristupanosti prethodnih jedinjenja hlora u gorivu ili
otpadu koje se spaljuje i odgovarajuih temperaturskih uslova.

Koncentracije ovih jedinjenja se poveavaju pri temperaturskom opsegu od 200 do 550 0C. Meutim na
temperaturama iznad 550 0C ova jedinjenja lako oksidiu.
Neki dioksini i furani se formiraju i unitavaju (tj. oksiduju se) u plamenu na gorioniku u komori za
sagorevanje. Veina jedinjenja hlora iz kojih se dioksini i furani stvaraju, a koja postoje u gorivu i otpadu,
isparavaju i kreu se zajedno sa gasnom strujom sve dok ne dou do dela gde vladaju temperature pogodne
za njihovo nastajanje. Mala koliina dioksina i furana se stvara u kotlovima gde su razmenjivai toplote i
ekonomajzeri smeteni. Poto se veina dioksina i furana stvara u kontrolnim ureajima, gasna struja koja
naputa proces sagorevanja trebalo bi da se podhladi ispod 200 0C.
7.
Ugljovodonici CmHn
Saobraaj je njihov glavni emiter.
Aromatini i policiklino-aromatini ugljovodonici. Manje od 5 ugljenikovih atoma.

Transport odnosno saobraaj

- Industrijski procesi
- Sagorevanjem goriva
- Razno
VOLATILI
veina isparljivih organskih jedinjenja koje ovek isputa u atmosferu potiu od saobraajnih sredstava i
industrijskih procesa koji koriste rastvarae kao to su prekrivai povrina (boje), tamparska sredstva
(mastila) i petrohemijski procesi.
Isparljiva organska jedinjenja su organska jedinjenja koja mogu da isparavaju i uestvuju u fotohemijskim
reakcijama kada se gasna struja ispusti u atmosferu. Gotovo sva jedinjenja koja se koriste kao rastvarai i
hemijske sirovine spadaju u isparljiva organska jedinjenja.
Sva isparljiva organska jedinjenja nisu toksina. Neka su inertna kada stupe u atmosferu.
Glavni izvor emisije isparljivih organskih jedinjenja jeste isparavanje organskih jedinjenja korienih u
industrijskim procesima. Isparljive organske komponente se ne stvaraju u industrijskim procesima, one se
gube u njima.

8.
0.001 do 100 m pravi aerosolovi. Npr. ljudska dlaka je prenika 50 m.
ine ih estice: silicijum oksida, aluminijum oksida, fosfata, oksida gvoa, oksida kalijuma, kalcijuma,
magnezijuma, natrijuma i jedinjenja sumpora.
Najvanije osobine estica su: veliina, koncentracija i hemijski sastav.
Veliina estica je najvaniji inilac brzine taloenja. Na brzinu taloenja utiu i oblik, gustina estica,
naelektrisanja i strujanje vazduha.
Na osnovu brzine taloenja estice se dele na:
estice koje se mogu taloiti d>10 m
estice koje su stalno suspendovane
Osnovne karakteristike estica su:
veliina estica
hemijski sastav
eksplozivnost
elektrina otpornost
lepljivost

 DISPERGOVANI AEROSOLOVI
KONDENZACIONI AEROSOLOVI d<5 m
Prah, dim, magla
Karakteristike aerosolova su:
Dimenzija estica
Frakcioni sastav estica
Koncentracija estica
Hemijski sastav estica
Bezdimenzionalne veliine
Aerodinamiki prenik
Sile koje deluju na estice:
Spoljanje sile (sila zemljine tee, magnetna, elektrina)
Otpor sredine
Sistem meusobnog uticaja estica
Koagulacija predstavlja ukrupnjavanje vrstih i tenih estica aerosolova.
VRSTE KOAGULACIJE:
Braunova (usled toplotnog kretanja),
Koagulacija u laminarnom toku,
Koagulacija u turbulentnom toku,
Koagulacija naelektrisanih estica,
Koagulacija na bazi polarizacije,
Akustina i
Kinematska koagulacija.

HALOGENI
su jedinjenja hlora i fluora. Nastaju u procesima u hemijskoj industriji, proizvodnji kiselina,
elektronskih komponenti, peenja ruda i sagorevanja goriva sa sadrajem fluora i hlora. Stvaraju se
kiseline HCl i HF. One su obe jaki iritanti koji su odlino rastvorljivi u vodi. HCl je jaka dok je HF
slaba kiselina. Fluor se naroito javlja pri proizvodnji aluminijuma, emajla, stakla. H2F2 i SiF4
izazivaju kod biljaka oteenja lia, a kod oveka i ivotinja oteenja kostiju.
HCl i HF stvoren spaljivanjem otpada i sagorevanjem fosilnih goriva su direktno povezane sa
njihovim koncentracijama u otpadu i gorivu. Svi hloridi i fluoridi su isparljivi, stoga pri sagorevanju
vrlo malo ostaju u pepelu. Jedinjenja hlora i fluora stvaraju HCl i HF gotovo odmah po sagorevanju i
isputaju se u gasnoj struji. Ove dve kiseline ostaju u gasnoj fazi i ne uestvuju u heterogenoj
nukleaciji, meutim male koliine HCl i HF se apsorbuju u kapljicama vode kada se gasna struja
dovoljno podhlauje.
9.
Merenja emisija iz termoenergetskih i drugih postrojenja zahtevaju se u cilju:
izrade materijalnog i energetskog bilansa jednog izvora zagadjenja;
odredjivanje uticaja izvora na zagadjenje ambijentnog vazduha;
odredjivanja emisionih faktora za odredjivanja katastara (popisa) emisija;
obezbedjivanje saglasnosti (podobnosti) izvora sa emisionim standardima;
procena i odredjivanje stepena efikasnosti tehnologija kontrole (smanjenja)
emisije.
Emisija zagadjujuih komponenata zavisi od tehnologije procesa, eksploatacionih karakteristika postrojenja i
tehnikog stanja uredjaja u okviru postrojenja. Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije vrstih,
tenih i gasovitih zagadjujuih komponenata.
10.
Prema navedenj Uredbi postrojenja se dele na:
- Mala postrojenja
- Srednja postrojenja
- Velika postrojenja
Mala postrojenja za sagorevanje su ona ija toplotna snaga nije vea od:
1) 1 MWth pri korienju vrstog goriva, i to: biomase i ostataka iz
prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa sadrajem
sumpora manjim od 0,5 g/MJ;
2) 5 MWth pri korienju tenog goriva: ulje za loenje lako i ekstra lako
u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-hemijske karakteristike
tenih goriva;
3) 10 MWth pri korienju prirodnog gasa ili tenog naftnog gasa.
Srednja postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje u kojima se proizvedena toplotna energija
koristi za obavljanje tehnolokih procesa, posredno suenje ili druge postupke prerade predmeta ili
materijala, proizvodnju elektrine energije ili zagrevanje domainstava ija je toplotna snaga, u zavisnosti od
primenjenog goriva nalazi u opsegu:
1) od 1 MWth do 50 MWth, pri korienju vrstog goriva, i to: biomase i
ostataka iz prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa
sadrajem sumpora manjim od 0,5 g/MJ;
2) od 5 MWth do 50 MWth, pri korienju tenog goriva: ulje za loenje
lako I ekstra lako u skladu sa propisom kojim se ureuju fiziko-

hemijske karakteristike tenih goriva;

3) od 10 MWth do 50 MWth, pri korienju prirodnog gasa ili tenog
naftnog gasa.
U srednjim postrojenjima za sagorevanje, osim goriva iz stava 5. ovog lana, koriste se i:
1) vrsta goriva, i to: prirodno drvo (koje nije tretirano nikakvim hemijskim preparatima) u svim svojim
oblicima i drvni ostaci iz obrade prirodnog drveta; gorivo iz biomase, ugalj, briketi iz uglja sa
maksimalnim sadrajem sumpora od 0,5 g/MJ, i pod uslovom da je postrojenje opremljeno ureajem za
preiavanje gasova;
2) tena goriva: metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja.
3) gasovita goriva: koksni gas, gas iz visokih pei, rafinerijski gas, sintetski gas, biogas, deponijski gas i gas
iz tretmana otpadnih voda.
Pod srednjim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju se i postrojenja toplotne snage vee od 1 MWth,
koja koriste tena goriva: prirodni bitumen i teka tena goriva u skladu sa propisom kojim se ureuju
fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva.
Velika postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje koja se koriste za proizvodnju energije ija je
toplotna snaga jednaka 50 MWth ili vea (u daljem tekstu: velika postrojenja), nezavisno od vrste goriva koja
se koriste (vrsta, tena ili gasovita).
Ako su dva ili vie postrojenja za sagorevanje, uzimajui u obzir tehnike I ekonomske faktore, konstruisana
tako da se njihovi otpadni gasovi isputaju kroz zajedniki dimnjak, takva postrojenja smatraju se jednim
postrojenjem za sagorevanje.
11.

Ukupni oksidi azota izraeni kao NO2 su ukupni oksidi azota a izvode se
raunski na osnovu izmerenih koncentracija NO i NO2 prema sledeoj jednaini:

U cilju poreenja sa graninim vrednostima emisija, rezultati merenja izraeni kao masena koncentracija
zagaujuih materija u otpadnom gasu, preraunavaju se na jedinicu zapremine suvih ili vlanih otpadnih
gasova, normalne uslove (273,15 K i 101,3 kPa) i referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu.

12.

13.
Linije za uzorkovanje - serije uredjaja i aparata koji se koriste za zadravanje estica i gasova. Ovi sistemi
se uobiajeno koriste za merenje ukupne emisije specifinih zagadjujuih komponenata koja se javljaju u obe
faze i/ili za odredjivanje raspodele zagadjujuih komponenata izmedju dve faze. Linije za uzorkovanje mogu
biti: izokinetike, pseudo-izokinetike ili neizokinetike.
10

4
3

Linija za uzorkovanje gasa: 1 - sonda; 2 - filter; 3 - cevovod sa grejaem; 4 - hladnjak; 5 - pranje gasa; 6 slavina; 7 - pumpa; 8 - fini filter; 9 - rotametar; 10 - analizator
Merenje koncentracije vrste estica u gasnoj struji
Razlikuju se:
kontinualne i
diskontinualne metode
Kontinualne metode zasnivaju se na fotoelektrinim, kontaktnoelektrinim i pojavama radioaktivnog
zraenja.
Kod fotoelektrinog mernog ureaja koncentracija vrstih estica odreuje se na osnovu razlike intenziteta
svetlosnih zraka kroz sloj gasa bez vrstih estica i sloj gasa sa vrstim esticama. Faktor korekcije uzima u
obzir prenik, oblik i gustinu estica.

Diskontinualne metode za merenje koncentracije vrstih estica u gasnoj struji

Razlikujemo izokinetiko, pseudo-izokinetiko i neizokinetiko uzorkovanje vrstih estica kod
diskontinualne metode odreivanja koncentracije vrstih estica u gasnoj struji.
Standard koji se bavi ovim merenjem je ISO 9096 iz 1992. godine.
Ovaj standard opisuje runu gravimetrijsku metodu za merenje koncentracije i masenog protoka estica u
struji gasa u zatvorenom prostoru kao to su kanali, odaci i dimnjaci. Ova metoda moe biti koriena za
odredjivanje koncentracije u opsegu od 0.005-10g/m3.
Za koncentracije ispod 0.050g/m3, greka ove metode je vea od 10%.
Navedena metoda je primarna referentna metoda za odredjivanje vrstih estica emitovanih iz stacionarnih
izvora i ona, takodje, moe biti koriena za kalibraciju automatskih kontinualnih (neprestanih) monitora
estica.

Sema aparature za merenje koncentracije vrstih estica u dimnim gasovima. Na slici su: 1-sonda
uzorkovanje, 2-nosa sonde sa filtrom za uzorkovanje estica, 3-cevovod sa grejaem, 4-kondenzator,
regulacioni ventili, 6-vakum pumpa, 7-mera protoka, 8-silikagel, 9-12 termopar i mera brzine (brzina
odreuje merenjem dinamikog pritiska koji predstavlja razliku apsolutnog i statikog pritiska i odreuje
Pitot-Prandtl ovom sondom)

za
5se
se

14.
dimni broj je stepen zatamnjenja povrine filter papira koji izazivaju otpadni gasovi. Dimni broj se izraava
pomou skale od 10 polja (od 0 do 9) razliitog intenziteta zatamnjenja (Baharahova skala) pri emu se
odreuje kom stepenu sa skale je zatamnjenje najblie. Pomou dimnog broja ocenjuje se zatamnjenje
otpadnih gasova iz postrojenja koja koriste tena i gasovita goriva;

Prisustvo adji u dimnim gasovima moe se odrediti izvlaenjem parcijalne struje gasa kroz standardizovani
filtar od papira. Po zavretku uzorkovanja boja filtra se poredi sa etalonom boja. Kod dobro organizovanog
procesa sagorevanja tenog goriva boja filtara odgovara broju 2 skale.

15. -

ema aparature za merenje koncentracije sumpor-dioksida u dimnim gasovima

1. sonda za uzorkovanje izraena od borosilikatnog stakla, koja se greje elektrinim grejaem, 2. filtar estica
izraen od borosilikatnog stakla i ispunjen kvarcnom vunom (greje se po potrebi), 3. dve apsorpcione posude
(ispiralice) sa ugraenim filtrom od sinterovanog materijala (fritom), 4. kolona sa adsorpcionim materijalom
(npr. silika-gel) za izdvajanje vlage (suenje uzorkovanih gasova), 5. pumpa za uzorkovanje, 6. regulacioni
ventil, 7. ureaj za merenje zapremine uzorkovanih suvih gasova (gasni sat), 8. barometar, 9. hronometar.

16.

APSORPCIJA

ADSORPCIJA je proces dovoena u kontak sa vrstim telom smee gasova sa ciljem da se jedna ili
vie komponenti iz smee gasova izdvoji na povrini vrstog tela.

SAGOREVANJE i to potpuno sagorevanje je mehanizam zatite vazduha od emitovanja zagaujuih

gasovitih komponenti. Na visokim temperaturama dolazi do potpune oksidacije delimino oksidisanih

jedinjenja (CO i ugljovodonici) i razgradnje sloenih jedinjenja tako da se u produktima javljaju

samo produkti potpunog sagorevanja SO2 (SO3), CO2 i H2O.
Apsorpcija je dovoenje u kontakt sa tenou smee gasova sa ciljem da se jedna ili vie komponenti iz
smee gasova rastvori u tenosti.
Apsorpcija je proces transporta materije i odigrava se pomou dva mehanizma:

molekularnom i

konvektivnom difuzijom

Termini koji se esto sreu u vezi sa apsorpcijom:

desorpcija proces prelaska molekula gasa iz tenosti u gasovitu fazu,
apsorber ureaj u kome se vri apsorpcija,
apsorbent tenost u kojoj se apsorbuju molekuli gasa.

17.
eme procesa izdvajanja gasovitih zagaujuih komponenti

Kod primene fizikog apsorbenta vai Henrijev zakon, a kod hemijskog apsorbenta (krenjak, negaeni kre,
natrijum hidroksid....) ne. Postoje i tzv. fiziko-hemijski apsorbenti.

ema regenerativnog apsorpcionog postupka

Regeneracija se zasniva na dijagramu prikazanom na prethodnom slajdu. Cilj je da se smanji koncentracija

gasa u tenosti (apsorbentu). Ovo se ostvaruje ili isparavanjem ili uparavanjem ili kombinacijom. Dakle cilj
je kod eme date na slici da se podigne temperatura rastvora tako da gas iz tenosti pree u gasnu fazu. Drugi
princip prikazan na narednom slajdu sastoji se u tome da se u desorpber (ureaj u kome se odvija desorpcija)
ubaci vodena para ili neki drugi gas u koji data gasovita komponenta prelazi.

Regeneracija se ostvaruje smanjivanjem parcijalnog pritiska apsorbovane komponente.

18. H2S
Vodonik sulfid se javlja pri preradi sirove nafte i pri proizvodnji prirodnog gasa. Takoe se javlja pri
proizvodnji biogasa ili pri proizvodnji gasovitog goriva iz uglja. Najee primenjiv postupak elimnacije je
pomou vodenog rastvora ETANOLAMINA.

vodonik sulfid se apsorbuje u barbotanom apsorberu (mehuri gasa se ubacaju u tenost). Regeneracija se
ostvaruje zagrevanjem. Malo korigovani apsorpcioni proces sa MONOETANOLAMINOM omoguava
koncentracije vodonik sulfida od 0.00575 g/m3 to zadovoljava maksimalno dozvoljenu koncentraciju.
Primer: vodonik sulfid se apsorbuje u vlanom izdvajau sa N-metil-dietanol aminom na 55 0C i 1bar, dok se
regeneracija vri u desorberu (regeneratoru) na 2bar i 110 0C.
Monoetanolamin se vie koristi zato to je vie selektivan tj. manje apsorbuje ugljen dioksid od etanolamina.
Umesto metildietanolamina moe da se koristi i metanol, stim to se apsorpcija obavlja na temperaturama
izmeu -30 i -60 0C. Metanol ima veliku selektivnost u odnosu na ugljen dioksid.
Za eliminaciju vodonik sulfida koristi se i fosfat kalijuma.
K 3 PO4 H 2 S K 2 HPO4 KHS

mogua je i apsorpcija vodom, ali je sa ekonomskog aspekta neprihvatljiva

kod gasa koji nastaje pri proizvodnji metalurkog koksa koristi se 3-3.5 puta vodeni rastvor natrijum
karbonata. Ovo je regenerativni postupak gde se u procesu regeneracije kao katalizator koristi oksid gvoa.

19.
HF, SiF4, H2SiF6 javlja se u procesu proizvodnje fosfatnih ubriva
Zahvaljujui njihovoj ekstremnoj rastvorljivosti u vodi, oba ova jedinjenja HCl i HF mogu se efikasno
izdvajati u vlanim izdvajaima (skruberima)
Kolona sa ispunom se koristi za eliminaciju jedinjenja flora i hlora.
Kod regenerativne apsorpcije dodaje se alkalija (vodeni rastvor natrijum hidroksida) da bi se odravala pHvrednost u vrednostima koje omoguavaju maksimalnu efikasnost izdvajanja.
HF izaziva niskotemperatursku koroziju opreme.

20.
Adsorpcija je dovoenje u kontakt smee gasova sa povrinom vrstog tela (adsorbentom) sa ciljem da se
jedna ili vie komponenti izdvoji i pree u vrstu fazu, odnosno to je prenos materije iz vrste u gasnu fazu.
Procesi adsorpcije su u glavnom selektivni. To znai da se na datom vrstom telu izdvaja samo jedna
odreena komponenta.
Prema debljini sloja nataloenih molekula, adsorpcija moe biti monomolekularna i vieslojna.
Gas (adsorbat) prodire u pore vrstog tela (adsorbenta) ali ne i u njegovu strukturnu reetku. Veza gasa za
vrsto telo moe biti fizika i hemijska. Kad preovladava fizika veza elektrostatike sile dre zagaujui gas
vezanim za povrinu vrstog tela. Hemijsko vezivanje se ostvaruje reakcijom sa povrinom adsorbenta.
Sudovi pod pritiskom dre nepokretni sloj adsorbenta.
Najei adsorbenti su: aktivni ugalj, molekularna sita, silika gel, i aktivini aluminijum.
Adsorbenti se odlikuju velikom specifinom povrinom.
Aktivni ugalj se dobija od orahove ljuske ili uglja izloenog termikoj degradaciji bez prisustva kiseonika.
Svi adsorbenti odlino zaustavljaju ugljovodonike, takoe mogu da hvataju vodonik sulfid i sumpor dioksid.
Jedna posebna forma molekularnih sita moe da slui za izdvajanje NO2.

Mana svih adsorbenata sa izuzetkom aktivnog uglja je da oni pre svih zagaivaa adsorbuju vodu. Otuda
otpadni gas treba da bude osuen pre tretmana.
Svi adsorbenti su izloeni destrukciji na umereno visokim temperaturama (aktivni ugalj na 150 0C,
molekularna sita na 600 0C, silika gel na 400 0C, i aktivni aluminijum na 500 0C). Oni su neefikasni na ovim
temperaturama. U stvari njihova aktivnost se regenerie na ovim temperaturama.
Relacija izmeu koliine adsorbovanog gasa i ravnotenog pritiska naziva se adsorpcionom izotermom.
Relacija koja najbolje oslikava ovaj odnos kod gasova je izvedena od strane Langmuir-a:

u ovoj su jednaini:
W koliina adsorbovanog gasa po jedinici mase adsorbenta, kg/kg
a, b konstante koje se odreuju eksperimentalno za dati gas i dati adsorbent
- ravnotena koncentracija gasovitog zagaivaa u otpadnom gasu

21.

Bp
ck
, c k1 p n
1 Bp

p (bar) parcijalni pritisak adsorbovane komponente u gasovitoj fazi

c(kmol/m3) koliina adsorbovane materije jedinicom zapremine adsorbenta

X A Y

1
n

kY

1
A
1
yx
pg
p

ukupni otpor prolaza materije pri adsorpciji

ADSORPCIONI SISTEM
Proces regenerativne adsorpcije
1 nepreien gas
2 adsorber
3 vodena para za regeneraciju
4 preien gas
5 kondenzator
6 izdvaja vode
7 izdvojena gasovita zagaujua komponenta

Dok je jedan adsorber aktivan (izdvaja datu gasovitu komponentu) u drukom se vri obnavljanje
(regeneracija adsorbenta). Uhvaeni gas se obino vraa u proces kao povraeni proizvod.

22. SO2
Razlikujemo: kontinualnu i diskontinualnu adsorpciju
Kalcijum-hidroksid je najee koriena alkalija. Meutim, i razne druge alkalije se mogu koristiti efikasno.

Kao adsorbenti za eliminaciju sumpr-dioksida najee se koriste:

kalcijum karbonat, magnezijum karbonat, aktivni ugalj i silikagel.
1
1
H 2O CaSO3 H 2O CO2
2
2
1
CaCO3 SO2 2 H 2O O2 CaSO4 2 H 2O CO2
2
CaCO3 SO2

Adsorbent (dolomit) je dimenzija 3-6mm. Proces se obavlja na temperaturi 600 0C. Efikasnost ovakvog
postupka je 90%.
Za adsorpciju sumpor-dioksida koristi se i postupak adsorpcije dolomitom u fluidizovanom sloju to
uslovljava mnogo manje dimenzije estica.
Postoje i Still-ov postupak i regenerativni postupak sa mangan oksidom.
1
O2 2 MnSO4
2
1
2 MnSO4 4 NaOH O2 Mn2O3 2 Na2 SO4 2 H 2O
4
Mn2O3 2 SO2

23.
Preiavanje gasova vri se:
taloenjem pod uticajem sile zemljine tee
pod uticajem inercijalnih sila
pod uticajem elektrostatikih sila
filtriranjem
pomou vlanih preistaa
Definisanje karakteristine veliine zrna:
A-duina, B-irina, C-visina; Ekvivalentni prenik se moe raunati kao:
dk ( A B C) / 3
d k 3 ABC
d k 3 ( AB AC BC ) / 3

dk 3
dk

6Vk

prenik lopte iste zapremine

18 f vtal

ekvivalentni prenik definisan preko brzine taloenja

g ( f )

Metode odreivanja karakteristinih veliina zrna

sitova analiza
hidromehanika klasifikacija (ista brzina slobodnog pada u struji fluida)
vazduna separacija (ista brzina slobodnog pada u vazduhu)
merenje i brojanje estica posle fotografisanja pod mikroskopom 1<dk<150mm
merenje i brojanje estica posle fotografisanja pod ultra mikroskopom
0.01<dk<1mm
magnetna ili elektromagnetna separacija (izdvajanje i razdvajanje metalnih primesa u materijalu)

24.
Preiavanje se vri usled inercijalnih sila, koje se javljaju usled nagle promene pravca strujanja gasne
struje. Brzine gasa moraju biti reda veliine 10-15 m/s.
Odvaja sa aluzinama

Neki od tipova inercijalnih odvajaa vrstih estica:

Zbog preporuene brzine gasova 10-15m/s javlja se veliki hidrodinamiki otpor 200-300Pa. Inercijalni
odvajai estica omoguavaju dosta visok stepen izdvajanja kod estica prenika 25-30mm.
Osnovne prednosti su im:
jednostavna konstrukcija
kompaktonost i
nepostojanje pokretnih delova

25.
TALOENJE
Kretanje pod uticajem sile zemljine tee
m

dv
m g m f g P
d

dv
0
d
P m g m f g g (m m f ) gV ( f )

v2
2
2 gV ( f )

P S f
vtal

S f

Komore se izrauju sa horizontalnim i nagnutim pregradama. Glomazne su i slabo efikasne, koriste se za

prethodno grubo preiavanje gasova. Za prenike iznad 75 mm.

Cu Ci
Cu

stepen dobrote talonika, ija se vrednost kree od 0.4 do 0.7

Kapacitet talonika odnosno protok gasa kroz talonik:

L
H
V bHv x bH ( ) bL
blvtal Fo v

Pozitivne strane primene:

prosta konstrukcija
neznatni eksploatacioni trokovi
minimalni pad pritiska u irokom rasponu temperatura
mogunost izdvajanja jako abrazivnih materijala
Nedostaci su pre svega nizak stepen izdvajanja i veliki gabariti talonika

26.
Brzine gasa na ulazu kreu se 20-25 m/s
Delii se kreu pod uticajem centrifugalne sile

mv 2
r

Stepen dobrote se moe poveati ako se povea obimna brzina ili se smanji poluprenik obrtanja gasne struje.
Za efikasnost rada ciklona povoljnije je smanjiti poluprenik obrtanja gasne struje odnosno zamena ciklona
za vie manjih.
Osnovni nedostaci ciklona su:
niske vrednosti stepena dobrote
veliki hidrauliki otpor
velika potronja energije
mehanika abrazija
osetljivost pri promeni optereenja

sloen proraun jer na ciklon deluju sila otpora, centrifugalna sila i sila zemljine tee. Izjednaavanjem sile
otpora i centrifugalne sile dobija se pri sferinom obliku estice i pri laminarnom kretanju:
mv 2
v2
, P S f r ,
R
2
vr d f

d 2
24
m d 3 ( f ), S
,
, Re
6
4
Re
f

izjednaavanjem centrifugalne i sile otpora, pri sferinom obliku estice i laminarnom strujanju u radijalnom
pravcu dobija se:

vr

d 2 f v 2
18 R f

, vr

dR
d

18 f

R22 R12
zamenom i integracijom od prenika R1 do R2 dobija se za brzinu taloenja:
d 2 f 2v 2
Ako se usvoji gruba pretpostavka da je brzina u cilindrinom delu ciklona konstantna i jednaka ulaznoj brzini
gasa, i ako se usvoji i pretpostavka da se estice u cilindrinom delu ciklona kreu po zavojnoj liniji, pri
emu prave n-zavoja (broj zavoja srazmeran je odnosu visina cilindrinog dela ciklona i visine ulaznog
otvora), dobija se:

2 Dc
4 broj zavojnica u cilindrinom delu ciklona
Dc
2

s 2

pri tome delii preu put:

za vreme

R1 R2
n
2
v

R1 R2
n
2

Izdvajanjem izraza za vreme izdvajanja estice moe se odrediti najmanji prenik estice koji se pod
najnepovoljnijim uslovima izdvaja:

18 f

d f
2

d gr 3

R R

2v 2
2
2

( R2 R1 ) f

f nv

2
1

, d gr

R1 R2
n
2
, odnosno
v
3 Dc g
4 v

27.
U cilju poveanja stepena dobrote ciklona koriste se multicikloni:

28.
Slue za elektrostatiko izdvajanje estica, kod gasova temperatura do 400-450 0C. Primenjuju se i u gasnim
sredinama sa izraenom korozijom. Slue za izdvajanje estica svih prenika. Koncentracija estica na ulazu
moe biti 50 g/m3 i vie.
Hidraulini otpori iznose 100-150 Pa, a potronja energije od 0.1 do 0.5 kWh po 1000 m3 gasa.
Primenjuju se za gasove u kojima se ne moe stvoriti eksplozivna smea.
Vaan je i sastav vrstih estica tj. njihova provodnost koja smanjuje ili poveava otpor provoenju
naelektrisanja kroz sloj izdvojenih estica.

Nakon skupljanja estica elektrode se iste otresanjem ili pranjem.

kritina jaina elektrinog polja iznosi 15 kV/cm. Poveanjem napona dolazi do proboja elektrinog polja.
Postoje tri vrste elektrofiltara:
1. Negativno naelektrisani suvi - jednozonski
2. Negativno naelektrisani sa kvaenjem zidova talonih elektroda jednozonski za delimino lepljive
materijale
3. Pozitivno naelektrisani dvozonski (jonizator i talonik)-ventilacija i kondicioniranje vazduha- za
izdvajanje sitnih kapljica
Elementi tehnikih karakteristika elektorfiltra:
aktivna visina elektroda
aktivna duina polja
aktivna duina elektrofiltra
aktivni presek
povrina taloenja
aktivna duina koronarne elektrode
Prema nainu izdvajanja nataloenih estica elektrofiltri se dele na suve i vlane.
Prema nainu strujanja gasova u njima elektrofiltiri se dela na horizontalne i vertikalne.
Elektrofiltri su podeljeni na sekcije u okviru kojih postoji nekoliko polja.

Sistemi otresanja talonih i koronarnih elektroda mogu biti uraeni na principu:

otresanje udarom pogon mehanizmom sa ekscentrinim kretanjem,
udarno otresanje ekiem,
udarno-impulsni sistemi,
vibracioni mehanizam otresanja.
Sistemi za raspodelu gasne struje u elektrofiltru obezbeuju ravnomernu raspodelu gasa po preseku
elektrofiltra i spreavaju protok gasa kroz neaktivne zone filtra.

Stepen izdvajanja elektrofiltra u optem sluaju rauna se kao:

h=1-e-fw
gde su:

f S /V

specifina povrina taloenja (m2/(m3/s))

w brzina skretanja estica (migraciona brzina)
Prednosti elektrofiltara su:
vrlo efikasno izdvajanje estica ispod 0.1mkm,
dozvoljavaju velike zapreminske protoke gasova,
dozvoljavaju korienje u irokom opsegu temperatura i koncentracija estica,
mali pad pritiska i temperature u ureaju,
manji trokovi opsluivanja i odravanja u odnosu na druga reenja.
Nedostaci elektrofiltara su:
visoki investicioni trokovi,
zauzimaju dosta prostora,
ne mogu se primeniti za eksplozivne prahove i gasove.
Konstruktivne karakteristike elektrofiltara:
migraciona brzina: 0.03-0.18 m/s,
specifina povrina taloenja: 20-156 m2/(m3/s)
brzina gasova 1-2 m/s,
specifina snaga korone: 10-1050 W/(m3/s)
29.
Ostvaruje se proputanjem gasovitih heterogenih sistema kroz porozni sloj materijala filtra, pri emu su pore
takvih dimenzija da ne mogu propustiti vrste estice. Koriste se:
prirodni (pamuk, vuna) i
vetaki (poliamidi, poliestri, poliakrilnitrili, polivinilhloridi, teflon) materijali.
Pri izdvajanju vrste estice u filtru postoji efekat inercije, zaustavljanja, difuzioni, elektrostatiki i efekat
proputanja kroz sloj izdvojenih vrstih estica.
Kod primene filtara od raznih tkanina potrebno je voditi rauna o temperaturi i vlanosti gasa. U ureajima
za filtriranje mogu se izdvojiti estice prenika ispod 0.5mm, dok stepen izdvajanja moe biti i preko 99%.

Vreasti filter od tkanine sa povratnom strujom preienog gasa za ienje vrea. ienje se vri tako to
klapne spreavaju ulaz nepreienog gasa u odeljak filtra koji se isti, kroz koji se u datom periodu u
suprotnom pravcu proputa prethodno preiena struja gasa koja se potom ponovo preiava.

Vreasti filter od tkanine sa impulsivnom strujom vazduha za ienje

Nepreien gas prolazi sa spoljne strane vrea, i veina materijala se izdvaja na spoljnoj strani vrea. U
trenutku ienja kroz jedan red vrea proputa se kratka struja komprimovanog vazduha koja odstranjuje
naslage izdvojenih estica sa spoljnih strana vrea.

30.
Izdvajanje nataloenog praha sa filtarskog materijala vri se:

mehanikim (udar, zatezanje, vibracije),

pneumatskim (pneumatsko ispiranje vazduhom, kratkotrajni udari vazduha) ili

kombinacijom prethodna dva naina.

Postoje i postupci kontinualnog ienja filtra.

Nedostaci:

prerada mulja

prerada voda

korozija

Prednost:
zbog kontinualnog rada vei je stepen korisnosti filtra

31.
Veliku su primenu dobili kada je potrebno preiavati gasove visoke temperature (preko 500 0C).
Uglavnom se prave od keramikog materijala gde se fino usitnjen sloj nanosi na sloj sa neto krupnijim
porama. Posebna panja se obraa na zaptivanje izmeu filtara i metalne ploe koja nosi (kao na slici) ili na
koju se oslanjaju filtri.

Ovakvi se filtri mogu praviti i od metala ali postoji bojazan od sinterovanja na visokim temperaturama, dok
im je prednost to to mogu podneti oteenja bez pojave naprslina.

32.
Kod vlanih izdvajaa izdvojena vrsta estica se vezuje za tenost. Karakteristika vlanih izdvajaa je da
istovremeno izdvajaju vrste estice, tene i neke gasovite zagaivae.
Izdvajanje praha moe se ostvariti na vie naina:
gas (sa prahom) se uvodi u obliku mehurova kroz tenost
gas velikom brzinom nailazi na povrinu tenosti tako da se tenost razdvaja na kapi, ili tanke slojeve
tenost se raspruje i u obliku sitnih kapi se mea sa gasom i prahom
Ureaji u kojima se obavlja preiavanje gasova vlanim postupkom nazivaju se vlani izdvajai. Postoji
veliki broj razliitih tipova vlanih izdvajaa. Glavni tipovi su:
rotacioni vlani izdvajai sa centrifugalnim rasprivanjem tenosti
Venturi i vrtloni izdvajai
kolone sa rasprivanjem tenosti

Svi vlani izdvajai koriste kao svoj glavni mehanizam izdvajanja inerciju kapljica i estica. Unutar
izdvajaa heterogena gasna smea se dovodi u kontakt sa tenim kapljicama, slojem tenosti na ispuni ili
mlazom vode sa povri.

Sposobnost vlanog izdvajaa zavisi pre svega od sledeih promenljivih:

veliine (aerodinamiki prenik) estice,
brzine estice i
brzine kapljice, sloja i struje.
Efikasnost izdvajanja raste sa rastom ubrzanja gasne struje. Kapljice veliine od 100 do 1000mm formirane
od ulazne struje pomeraju se relativno sporo u odnosu na vrste estice u gasnoj struji koja ubrzava. Zbog
razlike u brzinama javlja se inercijalno sudaranje i hvatanje u suenju izdvajaa. Stepen izdvajanja je vei za
krupnije estice. Lokalna brzina gasa je od 60 do 120 m/s.

Kolone su podovima i ispunom su efikasnije pri apsorpciji gasovitih zagaivaa u odnosu na kolone sa
rasprivanjem tenosti, dok im je mana to vrste estice mogu da im blokiraju rad.

33.
Svaki vlani izdvaja (skruber) je deo, veeg, ponekad veoma sloenog sistema za vlano izdvajanje.

Efikasnost vlalnih izdvajaa zavisi od inercijalnog sudaranja. Zbog toga opada efikasnost vlanih izdvajaa
kod estica prenika manjeg od 5mm.
Nedostaci vlanih izdvajaa:
potrebno je dopunsko preiavanje voda i taloga,
visoki eksploatacioni trokovi,
poveana opasnost od korozije i smrzavanja,
opasnost od stvrdnjavanja itavog niza prahova u kontaktu sa vodom.
Prednosti vlanih izdvajaa:
jednostavna konstrukcija,
velika radna sigurnost,
iziskuju mali prostor,
mali trokovi odravanja,
pogodni su za preiavanje vlanih gasova, vlanog i lepljivog praha,
pogodni su za istovremeno izdvajanje komponenata u tenoj i vrstoj fazi, a delimino i gasovitih
komponenata
pogodni su za preiavanje zapaljivih smea gasa i praha.

34.
Uobiajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (optinski)
vrsti otpad.

Otpad iz privrednih
delatnosti
Otpad

Industrijski
otpad
Komercijalni
otpad

Komunalni
otpad

Kuni otpad

Meunarodna agencija za enegiju IEA (www.iea. org) svrstava otpad u obnovljive izvore energije.
Dnevna, a time i godinja masa vrstog komunalnog otpada, po stanovniku, razlikuje se od jedne do druge
zemlje, pri emu je u razvijenim zemljama via (1,4 kg/st./danu), u odnosu na srednje razvijene ili
nerazvijene zemlje (0,2-0,7 kg/st./danu).
U zemljama OECD godinji porast nastalog otpada iznosi 1,7%, a u zemljama EU 1%. U zemljama Zapadne
Evrope nastajalo je 1992. godine priblino 390 kg kunog (komunalnog) otpada po stanovniku.
Prosean sastav otpada u veim gradovima u Republici Srbiji:

Fe-metali
4%

Obojeni metali
Tekstil
2%
4%

Organski otpad
30%

Plastika
5%

Papirni otpad
26%

Ostalo
21%

Guma
1%

Staklo
7%

Masa i sastav otpada zavisi od mnogih faktora:

klima,
ekonomska razvijenost posmatranog regiona,
veliina grada (povrina, broj stanovnika, gustina naseljenosti),
nain stanovanja i socijalne specifinosti,
nain sakupljanja i transporta vrstog otpada,
vrsta industrijskih procesa od kojeg potie otpad.
Na sastav otpada znaajno utie i godinje doba. Primeeno je poveanje udela otpada od ishrane u jesenjem
periodu, dok je tokom zime povean udeo mineralnih komponenata kao posledica individualnog grejanja.

35.
Razliite metode klasifikacije
Lista prema Bazelskoj Konvenciji Aneks I, EU European Waste Catalogue, US EPA list
Poreklo: (proces, Bazel Konvencija Aneks II
Opasne karaktristike : toksinost, reaktivnost, Basel Convention Aneks III
Hemijske i fizike osobine : neorganske, organske, ulja, muljevi
Potrebne su razliite klasifikacije da bi se pokrili razliiti zahtevi, nijedan metod ne moe da poktije
sve probleme
otpad - ''bilo koja supstanca ili predmet definisani kategorijama u Aneksu I direktive
(75/442/EEC), , koje je vlasnik odbacio, namerava da odbaci, ili nalae treoj strani da ih ukloni.
Lista od 850 tipova otpada (420 - opasan otpad ) -19 glavnih kategorija, Lista otpada ( Aneks I) Evropski katalog otpada -1994.god. Ova lista - periodino reviduje i po potrebi menja.
Direktiva o opasnom otpadu 91/689/EEC - definiciju opasnog otpada, Odlukom saveta 94/904 - lista
opasnog otpada.
Najei otpadi i industrijski izvori
Zapaljivi npr. razreivai od hemijskih proizvoaa, perionica i hemijskih istionica, metalne
prevlake koare , tamparija i td.
Korozivni npr. Kiseline i alkali od ienja i odravanja, popravki opreme, prodavnica
automobilske opreme i td.
Reaktivni npr. Proizvodi za beljenje i oksidi od hemijskih proizvoaa , laboratorija i td.
Toksini i eko-toksini npr. Teki metali, pesticidi, cijanidi od proizvodnje metala, fotografsko
procesuiranje, krajnji korisnici pesticida i td.
Prljavih 12
Koare
Bojenje tekstila
Proizvodnja boja
Prerada metala i elektropoliranje
livnice
Automobilski servisi i gasne stanice
Prerada akumulatora reciklaa
Hemijska industrija /laboratorije
Radnje sa bojama
tamparije
Fotografske radnje
Hemijsko ienje
36.
Metode postupci uklanjanja otpadaka mogu se podeliti u dve grupe:
1. Utilizacioni postupci u kojima je cilj maksimalno iskorienje energije i sirovina iz otpadaka
(izdvajanje organske komponente za proizvodnju stone hrane, izdvajanje stakla, metala, hartije kao
sekundarne sirovine, sagorevanje, piroliza, itd.)
2. Likvidacioni postupci u kojima je cilj eliminacija cele mase otpadaka da bi se spreilo
nagomilavanje i dejstvo tetnih komponenata iz otpadaka na ivotnu sredinu (neprijatni mirisi, razvoj
mikroorganizama, tetne-otrovne gasovite, tene i vrste komponente)

37.
Prema primenjenoj tehnologiji postupci prerade otpadaka mogu biti:
1. Bioloki u kojima fiziko-hemijsku razgradnju organske komponente iz otpadaka vre ivi
organizmi (bakterije, ribe, glodari) U ovu grupu spadaju: odlaganje otpadaka u more, skladitenje na
deponije, kompostiranje.
2. Termiki (hemijski) postupci kod kojih se fiziko-hemijska razgradnja otpadaka vri korienjem
hemijske energije sadrane u otpacima, i eventualnim dodavanjem dopunske energije. U ovu grupu
spadaju: sagorevanje, piroliza, hidroliza.
3. Mehaniki postupci koji imaju za cilj samo fiziku (mehaniku) transformaciju pojedinih
komponenata ili otpadaka u celini. Npr. presovanje neorganskih komponenti iz smea (pepeo, kamen,
staklo) pri emu se dobijaju blokovi koji se koriste u graevinarstvu kao ispuna u manje odgovornim
konstrukcijama.
Postupci bez iskorienja energije i materijala:
1. Odlaganje na neureene deponije.
2. Odlaganje na ureene deponije.
3. Potapanje u more.
4. Sipanje u kanalizaciju.
5. Sagorevanje bez iskorienja energije.
Postupci sa iskorienjem energije i materijala:
1. Izdvajanje organskih komponenata u cilju proizvodnje stone hrane.
2. Kompostiranje biohemijski proces razgradnje organske komponente, pri emu je krajnji proizvod
ubrivo, koji se moe iskoristiti u poljoprivredi.
3. Recikliranje izdvajanje komponenata koje se kao sirovine mogu ponovo koristiiti.
4. Sagorevanje pri emu se koristi energija sadrana u dimnim gasovima.
5. Piroliza razgradnja otpadaka na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih, tenih i vrstih
produkata, koji u sebi sadre hemijsku energiju (gorivi gas, teno gorivo, polukoks, koks, ...)
6. Gasifikacija razgradnja otpadaka na visokim temperaturama u cilju dobijanja gasovitih i tenih
produkata koji u sebi sadre hemijsku energiju (gorivi gas , teno gorivo) pri emu se u reaktorski
prostor, pored otpadaka, ubacuju vodena para, vazduh ili samo tehniki kiseonik.
38.

Komponente dobre deponije

Dobro izabrana, i projektovana lokacija
Zatieno dno - zatita zemljita i podzemnih voda
Sakupljanje procednih voda i tretman - da se sprei kontaminacija podzemnih voda
Upravljanje gasom -da se sprei oteenje zemljita, i emisija u vazduh
Otpad se postavlja u elije - da bi se kontrolisao rad i redukovala infiltracija padavina
Kompaktovanje otpada - ogranienje pristupa glodarima i redukcija rizika od paljenja
Dnevna i meuslojna prekrivka
Finalna prekrivka
39.
je biohemijski proces prerade organskih komponenata otpadaka u stabilan proizvod kompost, slian
humusu. Savremeno kompostiranje je aeroban proces i odvija se u mezofilnim i termofilnim stadijumima.
Mezofilne bakterije su aktivne pri temperaturama od 15-20 0C, a termofilne pri temperaturama od 45-60 0C.
Tehnologija stvaranja komposta moe se klasifikovati po tri kriterijuma:
korienju kiseonika (aerobno i anaerobno)
temperaturi (mezofilna i termofilna tehnologija)
nainu odvijanja procesa (u naslagama (gomilama) otpadaka ili u mehanizovanim ureajima)
Pri izgradnji i korienju postrojenja za kompostiranje potrebno je voditi rauna o:
mikrobiolokoj populaciji; Analiza mikrobioloke populacije obuhvata tri glavne aktivnosti: izolaciju
i identifikaciju organizama iz sloja otpadaka, ubrizgavanje (inokulaciju) pogodnog izazivaa procesa
u sloj otpadaka i kategorizaciju pogodnih tipova mikroorganizama.
karakteristikama supstrata (hranjiva sredina); Supstrat ine organske komponente otpadaka: hartija,
drvo, otpaci hrane, otpaci poljoprivrednih proizvoda. Za stvaranje komposta ogroman znaaj ima
masena koncentracija ugljenika u odnosu na azot. Optimalna vrednost masene koncentracije je 20-25
kgC/kgN. Ako je vea koncentracija usporava se proces kompostiranja.
kontrola brzine procesa kompostiranja; zasniva se na vlanosti, temperaturi, pH vrednosti,
koncentraciji hranjive sredine, dostupnosti i koncentraciji molekularnog kiseonika (aeracija), prirodi
mikroorganizama. Prema trajanju procesa kompostiranje moe biti prirodno i vetako. Prirodno
(sporo) kompostiranje moe trajati 5 i vie meseci. Vetako (ubrzano) kompostiranje traje nekoliko
dana. Drvo i hartija sadre najvie lignina, pa se ove komponente i najsporije razgrauju.
prema nainu odvijanja procesa; postoji kompostiranje na otvorenim prostorima i reaktorima.
Kod prirodnog kompostiranja smee se prekriva slojem zemlje visine 15-20 cm. Nivo podzemnih voda treba
da je bar 1m ispod najnieg sloja smea. Ovakav postupak se preporuuje za gradove do 200 000 stanovnika.
Postupak kompostiranja otpadaka sadri procese:
sortiranja otpadaka
usitnjavanje otpadaka
stvaranje komposta
skladitenje komposta
Poetak procesa kompostiranja prepoznaje se po povienju temperature sloja otpadaka. Temperatura od 50 0C
dostie se za 24 do 48 sati. Posle 96 sati temperatura je od 60-70 0C, i ne prelazi 75 0C. Otar miris nestaje
posle 6-7 dana od poetka procesa kompostiranja. Na kraju procesa kompost ima karakteristian miris
zemlje.

40.
ema postrojenja za sagorevanje otpadaka.
Sagorevanjem otpadaka raspoloiva hemijska energija, definisana toplotnom moi, prevodi se u fiziku
energiju dimnih gasova definisanu temperaturom gasova.

Najznaajniji deo postrojenja za sagorevanje je loite.

Primena rotacionih pei koristi se kod postrojenja srednjeg kapaciteta. Kod postrojenja sa istosmernim tokom
temperatura u loitu nije dovoljno visoka da obezbedi sagorevanje vlanih otpadaka. Zbog toga se ugrauju
pretkomore za suenje, ili se u samoj pei ugrauju gorionici za dopunsko gorivo. Pei sa suprotnosmernim
tokom se najee koriste za sagorevanje tenih industrijskih otpadaka.

Za sagorevanje smea najee se primenjuju loita firme Fon Rol.

41.
Piroliza = termika dekompozicija koja se odigrava bez vazduha
Produkti pirolize :
Gasovi sagorevanja
Meavine tenih ostataka
Prednosti :
Niska radna temperatura
Nema dodatnog vazduha i manje otpadnih gasova
Sporedni produkti su sagorljivi

Kod procesa pirolize u reaktorski prostor se dovode samo otpaci, bez radnih fluida. Otpaci se termiki
razgrauju uz pomo koliine toplote dovedene izvan reaktorskog prostora.
Piroliza se uglavnom primenjuje pri preradi industrijskih otpadaka sa veim sadrajem ugljenika i vodonika,
pri emu se kao produkti dobijaju ugljovodonici, ugljenik (a) i metali.
Iz jedne tone smea pirolizom se moe dobiti 70-90 kg koksa (toplotne moi 19000 30000 kJ/kg), 5-8 kg
ulja (Hd= 3800 4200 kJ/kg), 300 500 m 3 gasa (Hd = 12000 20000 kJ/m3) i 300 350 kg gasne vode
(kondenzata).
Proces pirolize otpadaka obavlja se u peima sa fluidizovanim slojem (plastika i stare gume), rotacionim
peima (smee), ahtnim retortnim peima i autoklavima. U rotacionim peima temperatura je 700-800 0C, a
u retortnim peima 410-460 0C.

Gasifikacija
Gasifikacija = nekompletno sagorevanje sa deliminim odsustvom kiseonika
Dozvoljava efikasnu destrukciju opasnog otpada na niim temperaturama od insineracije

Termika destrukcija se obezbeuje kombinacijom visokotemeraturne oksidacije

visokotemperaturnom redukcijom
Produkti :
Gasovi voodnik, CO
a

i reakcijam

Procesom gasifikacije otpaci se transformiu u gasovito gorivo. Pomone radne materije mogu biti vazduh,
vodena para i tehniki kiseonik.

Gasovito gorivo dogoreva u komori pri temperaturama 850-1000 0C. Postrojenje se primenjuje za sve vrste
otpadaka.
Kod postupka Andko Toraks u reaktor za gasifikaciju osim smea ulazi vazduh zagrejan do 1000 0C.
Gasovito gorivo iz smea potpuno dogoreva pri temperaturi od 1400 0C.

42. Oe e
Zagaenje nastaje usled dotoka:
komunalnih i
industrijskih otpadnih voda.
Zagaenje moe biti:
bioloko,
hemijsko,
fiziko i
promena temperature vode.
Karakteristika voda je proces samopreiavanja. To je proces prirodne regeneracije, odnosno proces
uspostavljanja stanja u vodotoku kao pre meanja sa zagaujuim komponentama. Samopreiavanje voda
obuhvata fizike i hemijske procese koji se odvijaju pod uticajem organizama koji razlau organske
komponente. Za aktivnosti ovih organizama potreban je kiseonik. Zbog toga je razlaganje otpadnih voda
mnogo sporije u podzemnim vodama.
Optereenja voda:
organska (tekstilna, prehrambena i industrija celuloze i papira)
neorganska (rudarstvo, proizvodnja uglja i teka industrija)
bakterioloka (gde mikroorganizmi razlau belanevine, uglj.hidrate, sulfate, amonijak, nitrate itd.)
Izvori zagaenja su raznoliki i teko prepoznatljivi: infiltracija ljudskih i ivotinjskih otpadnih materija,
prodiranje vetakih ubriva, herbicida, insekticida u podzemne vode, prodiranje vode iz neureenih
deponija smea, isputanje otpadne vode iz industrije.

Dejstvo otpadnih voda zasniva se na njihovom sadraju hranjivih (fosfor, azot) i toksinih komponenti.
Povrinske vode su ugroene i toplotnim optereenjem (smanjuje se koliina kiseonika u vodi).
Opasne zagaujue komponente u vodama su:
polliciklini aromatini ugljovodonici
pesticidi
deterdenti
iva
kadmijum
fluor
jedinjenja cijanja, hroma i dr.
Zakonske norme sadre odgovornosti, postupke za dobijanje odobrenja, obaveze kontrole, granine vrednosti
i postupke odreivanja koncentracije zagaujuih komponenata u otpadnim vodama.
Karakteristike i doputene koncentracije zagaujuih komponenata
Otpadne vode predstavljaju opasnost zbog svog fiziko-hemijskog, bakteriolokog i toksinog sadraja.
Pokazatelji tetnog dejstva komponenata u otpadnoj vodi su:
organoleptiki (komponente koje vodi dau boju, neprijatan ukus i miris),
opte-sanitarni (za komponente koje imaju sposobnost samporeiavanja),
sanitarno-toksini (komponente koje imaju toksino dejstvo na ivi svet u vodi)

Zbog fermentacionih procesa, industrijske otpadne vode imaju kiselu reakciju pH<7 dok komunalne otpadne
vode imaju baznu reakciju pH>7. Zbog toga je ponekad mogue putati industrijske otpadne vode u
kanalizacionu mreu.
Toplotno opteree vodotoka potiie u potpunosti od energetskih procesa. (termoelektrane najvie, a
rafinerije nafte, hemijska industrija i crna metalurgija u manjoj meri.
Zagaujue komponente se mogu podeliti na:
komponente koje se u vodi ne razgrauju (hloridi(soli), sintetike organske komponente i vidljiva
neorganska jedinjenja (estice gline, uglja itd.))
komponente koje se razgrauju i postepeno iezavaju iz vode
Kljuni uticaj na samopreiavanje voda imaju aerobne bakterije koje razgrauju organske komponente uz
potronju kiseonika. Njihova aktivnost zavisi od: temperature vode, prisustva toksinih komponenti u vodi,
prisustva kiseonika, od procesa fotosinteze, od turbulencije strujanja vode idr.
Minimalna koncentracija kiseonika u vodi je 5 mg/l.
Hlor je veliki otrov i u koncentracijama od 0.1 do 0.2 mg/l unitava riblju mla i rakove.
43.
Smanjenje zagaenosti voda otpadnim vodama moe se postii:
organizacionim i tehnolokim promenama u industrijskim procesima nastajanja otpadnih voda,

 zamenom vode drugim sredstvima (posebno vazduhom u procesima hlaenja) i

primenom postupaka za preradu otpadnih voda.
Temperatura otpadne vode iz procesa trebalo bi da bude priblino jednaka temperaturi vode na ulazu u
proizvodni proces.
Za procese hlaenja koristi se oko 36% ukupne potronje vode. Smanjenje vode za hlaenje moe se ostvariti
primenom zatvorenog i otvorenog toka rashladne vode.
Prednosti zatvorenog toka su: mala potreba za odravanjem sistema, nema gubitka isparavanjem vode, nema
optereenja sredine stvaranjem magle ili zamrzavanjem. Dok su nedostaci: veliki protok vazduha za hlaenje,
vea osnovna povrina u odnosu na tornjeve za hlaenje.

Nedostatak je stalni gubitak vode i uznoenje kapljica. Trokovi hemijske pripreme dodatne vode kod
otvorenih krunih procesa ine oko 35% pogonskih trokova.
Metode prerade otpadnih voda mogu se podeliti na:
mehanike izdvajanje grubih neistoa pomou reetki i sita, taloenje, flotacija, filtriranje,
centrifugiranje.
toplotne u ovu grupu postupaka spadaju: isparavanje, destilacija, ekstrakcija, membranska filtracija,
hlaenje.
hemijske u ovu grupu postupaka spadaju: taloenje, flokulacija, neutralizacija, katalitika oksidacija,
izmena jona i dezinfekcija.
bioloke metode su: aeracija, aerobna i anaerobna fermentacija.
Proces preiavanja komunalnih voda se moe podeliti na sledee celine:
predtretman-separacija,
proces flotacije,
primarno taloenje,
bioloka aeracija,
sekundarno taloenje,

filtriranje,
zavrna aeracija i tretman muljeva.

44.
Pri naglim promenama protoka otpadnih voda naruava se rad talonika i filtara, dok se pri promenama
sastava naruava rad ureaja za oksidaciju i neutralizaciju. Usrednjavanje sastava otpadnih voda se postie
meanjem voda razliitog sastava ili uvooenjem reagenasa u vodu. U prvom sluaju primenjuju se
usrednjivai, a u drugom meai.
Najrasprostranjeniji su meai sa nepokretnim pregradama i pregradama sa otvorima.

Meai sa pregradama su nepogodni za primenu kada je izraenije taloenje reagenata. (npr. kreno mleko)
Za takve sluajeve pogodniji su vertikalni meai vihornog tipa. Meanje omoguava promena brzine
strujanja vode pri prolazu kroz konusni deo meaa. Brzina strujanja vode na ulazu u konusni deo iznosi
1m/s, a u cilindrinom delu meaa ona je manja od 0.03 m/s.
Mehaniki meai su pogodni za ispravno uvoenje reagenta u vodu i u sluajevima naglih promena protoka
otpadnih voda. Kapacitet meaa se postie promenom broja obrtaja vratila mealice.

Za osrednjavanje koncentracije zagaujuih komponenata u otpadnim vodama koriste se:

vetaka jezera i
specijalni rezervoari osrednjivai.
Rezervoari imaju mnogo manju zapreminu od jezera. Osrednjavanje se postie prinudnim meanjem
otpadnih voda. Pri tome se primenjuju mehanike mealice, barbotiranje vazduhom ili sistem pregrada koje
razdvajaju vodu na niz struja.
Za ravnomernu raspodelu otpadnih voda po dubini osrednjivaa primnjuju se meai osrednjivai.

45. ( )
Taloenje je osnovni postupak izdvajanja iz otpadnih voda nerastvorenih talonih ili plivajuih mehanikih
primesa, lebdeih estica, emulgovanih ulja. Taloenje moe biti prethodna i zavrna etapa preiavanja
otpadnih voda. Talonici se dele na:
horizontalne,
vertikalne i
radijalne.

Horizontalni talonici se primenjuju za protok otpadne vode do 20000 m3/dan. Dok se radijalni primenjuju za
vee protoke.
VERTIKALNI TALONICI
Najvei nedostatak horizontalnih talonika je problem odvoenja taloga iz njih. Radijalni talonici su reenje
ovog problema, i koriste se za manje protoke otpadnih voda.

Izdvajanje taloga vri se ceenjem. Hidrostatiki pritisak za ceenje iznosi od 10 do 20 kPa.

TALONICI SA NOSEIM TALOGOM (AKTIVNIM MULJEM)
Najee se primenjuju u obradi prirodnih voda za potrebe proizvodnih organizacija. Kapacitet taloenja je i
do 2 puta vei nego kod vertikalnih talonika. Taloenje se naroito dobro obavlja kod komponenata koje
imaju sposobnost aglomeracije (hidroksidi metala, soli koje imaju osobinu koagulanata).
U procesu taloenja masa taloga se uveava. Za odravanje konstantnog nivoa taloga talonici su obino
snabdeveni uguivaima.
Na njihov rad nepovoljno utiu promene protoka otpadnih voda.

Za male protoke otpadnih voda koristi se talonik sa noseim slojem, a za vee protoke se koristi sekcioni
talonik.
Svi talonici su veoma osetljivi na prisustvo vazduha ili drugih gasova u otpadnoj vodi. Gasovi u talonicima
flotiraju talog i uznose vrste estice. Zbog toga pri obradi industrijskih voda, pored taloenja treba izvriti
degazaciju pomou degazatora. Izdvajanje gasova vri se kad se promeni smer strujanja vode.