n t e

d e
s t u
z a
m o
s a
Sopstvena teina konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata i
opreme (G) se u obzir uzima kao stalno nepomerljivo dejstvo.

n t e
Karakteristina vrednost G mora biti odreena na sledei nain:

- Ako varijacija G moe da bude smatrana kao mala, mogue je

d e
Uvod
Beton i malter
koristiti srednju vrednost Gk;

s t u
- Ako varijacija G ne moe biti smatrana kao mala, moraju biti
koriene dve vrednosti, gornja Gk,sup i donja vrednost Gk,inf.
Elementi za zidanje
Drvo

z a
U sluaju da je G promenljivo u vremenu, treba razmatrati gornju i
donju karakteristinu vrednost, odnosno Gk,sup koja odgovara
Ostali materijali
Materijali za mostove

o
fraktilu od 95%, i Gk,inf koja odgovara fraktilu od 5% statistike
raspodele, koja moe biti usvojena kao Gausova.

m
Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
Sopstvenu teinu nekonstrukcijskih elemenata i opreme iji se
poloaj moe menjati u obzir treba uzeti kao dodatno korisno
optereenje.

n t e
Sopstvenu teinu konstrukcije i nekonstrukcijskih elemenata i
opreme u proraunskim kombinacijama treba razmatrati kao
d e
Uvod
Beton i malter
jedno dejstvo.

s t
Na povrinama gde je predvieno uklanjanje ili dodavanje u Elementi za zidanje
Drvo

a
konstrukcijskih ili nekonstrukcijskih elemenata treba razmatrati
merodavne (kritine) sluajeve optereenja. Ostali materijali

stalna dejstva.

o z
Geotehnika dejstva na krovovima i terasama treba tretirati kao
Materijali za mostove
Uskladiteni materijali i
prozivodi

a m
Nivo podzemne vode treba razmatrati prema relevantnim
proraunskim situacijama.
Primeri

s
Pod konstrukcijskim elementima se smatraju elementi koji ine
noseu konstrukciju objekta (grede, stubovi, ploe, zidovi, ljuske,
zatege).

n t e
Nekonstrukcijski elementi ne ine noseu konstrukciju objekta.
Oni izmeu ostalog obuhvataju: krovne pokrivae, obloge, slojeve
d e
Uvod
Beton i malter

s t u
poda, sputene plafone, ograde, rukohvate, izolacione materijale.

Nepokretna oprema u objektu se vezuje za konstrukcijske ili

Elementi za zidanje
Drvo

a
nekonstrukcijske elemente. Ona izmeu ostalog obuhvata: liftove,
pokretne stepenice, radijatore, klima, ventilacione i elektrine Ostali materijali
ureaje, cevi, razne instalacije.

o z
Karakteristine vrednosti sopstvene teine se odreuju na osnovu
nominalnih dimenzija i karakteristinih vrednost zapreminskih
Materijali za mostove
Uskladiteni materijali i
prozivodi
teina.

a m Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
 n t e
d e
Uvod
Beton i malter

s t u Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
Primeri

s
Primer 1: Kolika je sopstvena teina drvenog grednog nosaa
pravougaonog poprenog preseka dimenzija 12/14 cm? Usvojiti
da zapreminska teina drveta iznosi 4,8 kN/m3.

n t e
G = 0,120,144,8 = 0,081 kN/m

d e
Uvod
Beton i malter

nosaa T-preseka prikazanog na slici?

s t u
Primer 2: Kolika je sopstvena teina armiranobetonskog grednog
Elementi za zidanje
Drvo

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

m o
G = (0,300,72 + 0,600,08)25,0 = 6,60 kN/m

Primer 3: Kolika je sopstvena teina cevastog elinog stuba

Uskladiteni materijali i
prozivodi

a
spoljanjeg prenika 457 mm i debljine zida 16 mm? Primeri

s
G = (0,4572 0,4252)78,5/4 = 1,74 kN/m
Primer 4: Odrediti sopstvenu teinu meuspratne konstrukcije
koju ine:
- slojevi poda: granitna keramika debljine 3,0 cm i cementna
n t e
kouljica debljine 5,0 cm;
- puna armiranobetonska ploa debljine 20 cm;
d e
Uvod
Beton i malter
- sloj produnog maltera debljine 2,0 cm na plafonu?

G = 0,0330,0 + 0,0521,0 + 0,2025,0 + 0,0220,0 =

s t u Elementi za zidanje
Drvo

= 0,90 + 1,05 + 5,0 + 0,40 = 7,35 kN/m2

z a Ostali materijali
Materijali za mostove

o
Primer 5: Kolika je sopstvena teina zida od pune opeke pritisne
vrstoe do 14 MPa, debljine 25 cm i visine 3,40 m, ako je zid
Uskladiteni materijali i
prozivodi

m
omalterisan sa obe strane cementnim malterom debljine 2,0 cm?

a
Primeri
G = (0,2516,0 + 20,0221,0)3,40 = 16,46 kN/m

s
 n t e
d e
s t u
z a
m o
s a
Korisna optereenja moraju biti klasifikovana kao promenljiva,
ukoliko nije naglaeno drugaije.

n t e
Korisna optereenja treba razmatrati kao kvazi-statika. Modeli
optereenja mogu ukljuivati dinamike efekte ako nema
mogunosti pojave rezonantnih efekata, ili drugog znaajnijeg
d e
Uvod
dinamikog odgovora konstrukcije.

s t u
Ukoliko se oekuje pojava znaajnih rezonantnih efekata usled
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

a
sinhronizovanog ritmikog kretanja ljudi, ili pak plesanja ili
skakanja, neophodno je sprovesti odgovarajuu dinamiku Garae i saobraajne povrine
analizu.

o z
Pri razmatranju optereenja od viljukara i helihoptera, u obzir
treba uzeti i dopunska optereenja od inercijalnih sila, iji se
Krovovi
Horizontalna dejstva na
prepreke

a m
efekti uzimaju u obzir preko dinamikog koeficijenta, koji
poveava statike vrednosti optereenja.

s
Dejstva koja izazivaju znaajno ubrzanje konstrukcije ili njenih
elemenata moraju biti klasifikovana kao dinamika dejstva, i
moraju biti razmatrana primenom dinamike analize.

n t e
Za povrine koje su predviene za izlaganje razliitim vrstama
optereenja, u proraunu treba razmatrati najnepovoljniji sluaj.
d e
Uvod

s t
istovremeno sa drugim promenljivim dejstvima (vetar, sneg, u
U proraunskim situacijama u kojima korisna optereenja deluju
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

a
kranovi, maine), ukupno razmatrano korisno optereenje mora
biti uzeto u obzir kao pojedinano. Garae i saobraajne povrine

z
Kada broj promena intenziteta optereenja ili uticaju vibracija

o
mogu da izazovu zamor, treba primeniti odgovarajui proraunski
model.
Krovovi
Horizontalna dejstva na
prepreke

a m
Za konstrukcije osetljive na vibracije, kada je to relevantno, treba

s
da budu razmatrani dinamiki modeli korisnih optereenja.
Korisna optereenja u zgradama su ona koja potiu od uobiajene
eksploatacije, to obuhvata:
- Uobiajenu upotrebu od strane ljudi;
n t e
- Nametaj i pokretne predmete (pregrade, uskladitenu robu,
sadraje kontejnera);
d e
Uvod

- Vozila;

s t u
- Predviene retke dogaaje kao to su: koncentracije ljudi ili
nametaja, pomeranje ili gomilanje predmeta u toku adaptacije ili
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade
reorganizacije.

z a
Korisna optereenja razmatrana u nastavku se u obzir uzimaju kao
Garae i saobraajne povrine
Krovovi

o
jednakopodeljena, linijska ili koncentrisana optereenja, ili pak
kao kombinacija navedenih.

m
Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
Za odreivanje intenziteta korisnih optereenja, podne i krovne
povrine u zgradama treba dodatno podeliti u kategorije (zavisno
od njihove upotrebe).
Teka oprema (npr. u javnim kuhinjama, radiolokim sobama,
prostorijama sa klima komorama i dr.) nije ukljuena u
optereenja razmatrana u nastavku.

n t e
Za proraun konstrukcije jednog sprata ili krova, korisno
optereenje treba da bude uzeto u obzir kao dejstvo koje se
d e
Uvod

s t u
aplicira na najnepovoljniji nain na razmatranu povrinu.

Kada su korisna optereenja na spratovima od znaaja, treba

Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

a
pretpostaviti da su ona jednakopodeljena.
Garae i saobraajne povrine

koncentrisanom silom.

o z
U cilju obezbeenja minimuma lokalne nosivosti meuspratne
konstrukcije, mora biti sproveden poseban proraunski dokaz sa
Krovovi
Horizontalna dejstva na
prepreke

a m
Ukoliko nije drugaije odreeno, ta sila ne sme biti kombinovana
sa jednakopodeljenim optereenjima ili drugim promenljivim

s
dejstvima.
Povrine u stambenim, javnim, trgovakim i administrativnim
zgradama moraju biti podeljene u kategorije:

n t e
d e
Uvod

s t u Stambene, javne, trgovake i

administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
Kategorije optereenih povrina moraju projektovane na osnovu
karakteristinih vrednosti jednakopodeljenih (qk) i koncentrisanih
(Qk) optereenja:

n t e
d e
Uvod

s t u Stambene, javne, trgovake i

administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
Kada je neophodno, optereenja qk i Qk u proraun treba uveati
(npr. za stepenita i balkone, u zavisnosti od upotrebe i dimenzija).

n t e
Za lokalne proraunske dokaze silu Qk treba u obzir uzeti kao
samostalnu.

d e
Uvod

t
bilo kojoj taki povrine poda, balkona ili stepenita, na
odgovarajuoj povrini.
s u
Pri razmatranju sile Qk treba pretpostaviti da ona moe delovati u Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a
Kada je na podu omogueno rasprostiranje optereenja, sopstvena
teina pokretnih pregrada moe biti uzeta u obzir preko
jednakopodeljenog optereenja koje treba da bude dodato
Garae i saobraajne povrine
Krovovi

o
navedenim korisnim optereenjima:

m
Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
Povrine za skladitenje i industrijsku upotrebu moraju biti
podeljene u dve kategorije:

n t e
d e
Uvod

s t u
Kategorije optereenih povrina moraju projektovane na osnovu
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

(Qk) optereenja:

z a
karakteristinih vrednosti jednakopodeljenih (qk) i koncentrisanih Garae i saobraajne povrine
Krovovi

m o Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
Karakteristina vrednost korisnog optereenja mora biti
maksimalna vrednost, a dispozicija optreenja mora biti definisana
tako da predstavlja najnepovoljniji raspored u konstrukciji.
Karakteristine vrednosti vertikalnih optrereenja na povrinama
za skladitenje treba odrediti uzimajui u obzir zapreminsku
teinu i proraunske visine uskladitenog materijala.

n t e
Kada uskladiteni materijal izaziva horizontalne sile, treba ih uzeti
u obzir u analizi i proraunu.
d e
Uvod

treba uzeti u obzir u analizi i proraunu.

s t u
Bilo koji uticaj punjenja i/ili pranjenja uskladitenog materijala
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a
Optereenja povrina za skladitenje knjiga i drugih dokumenata
treba odrediti iz optereene povrine i visine polica, koristei
odgovarajue vrednosti zapreminske teine.
Garae i saobraajne povrine
Krovovi

o
Optereenja na industrijskim povrinama treba proceniti na

m
osnovu predviene eksploatacije objekta, kao i opreme koja e
Horizontalna dejstva na
prepreke

a
biti instalirana.

s
Optereenja od viljukara i transportnih vozila treba razmatrati
kao koncentrisana optereenja koja deluju zajedno sa ostalim
odgovarajuim korisnim optereenjima.

n t e
Viljukari treba da budu klasifikovani u 6 klasa, u zavisnosti od
sopstvene teine, dimenzija, i tereta koji diu. Statiko vertikalno
d e
Uvod

s t
osovinsko optereenje viljukara Qk zavisi od njegove klase:

u Stambene, javne, trgovake i

administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o
Statiko optereenje Qk treba uveati pomou dinamikog
Horizontalna dejstva na
prepreke

a
koeficijenta kao:

s
Za viljukare koji imaju neto teinu veu od 110 kN, optereenja
treba da budu definisana tanijom analizom.

n t e
Vertikalno osovinsko optereenje Qk i Qk,dyn treba da bude
odreeno u skladu sa slikom:

d e
Uvod

s t u Stambene, javne, trgovake i

administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o
Horizontalna optereenja usled ubrzanja ili koenja viljukara
mogu biti uzeta u obzir u iznosu od 30% vertikalnih osovinskih
Horizontalna dejstva na
prepreke

efekte.

s a
optereenja Qk, pri emu nije neophodno razmatrati dinamike
Dejstva transportnih vozila koja se slobodno kreu po podu ili po
inama treba da budu odreena u skladu sa emom optereenja
od tokova.

n t e
Statike vrednosti vertikalnih optereenja od tokova treba da
budu date kao stalni tereti i optereenja od transporta.
d e
Uvod

odreena za svaki poseban sluaj.

s t u
Vertikalna i horizontalna optereenja od tokova treba da budu
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

transportna vozila.

z a
Specijalni ureaji za odravanje treba da budu uzeti u obzir kao Garae i saobraajne povrine
Krovovi

o
Dispozicija i dimenzije optereenja koja su relevantna za proraun
treba odrediti za svaki pojedinani sluaj, to se odnosi i na

m
optereenja od transportnih vozila, i na optereenja od specijalnih
Horizontalna dejstva na
prepreke

ureaja.

s a
Saobraajne i parking povrine u zgradama moraju biti podeljene
u dve kategorije, saglasno njihovoj pristupanosti za vozila:

n t e
d e
Uvod

s t u Stambene, javne, trgovake i

administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o
U analizi i proraunu treba koristiti model sa jednom osovinom i
optereenjem Qk, prema slici:
Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
Optereenje qk je predvieno za odreivanje globalnih, a Qk
lokalnih uticaja. Ova dva optereenja se ne kombinuju.

n t e
Karakteristine vrednosti qk i Qk su date u tabeli:

d e
Uvod

s t u Stambene, javne, trgovake i

administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o
Osovinsko rastojanje treba da bude primenjeno na dve kvadratne
Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
povrine, sa stranicom od 100 mm za kategoriju F, i 200 mm za
kategoriju G, i to u najnepovoljnijim poloajima.
Saglasno pristupanosti, krovovi moraju biti kategorisani kao:

n t e
d e
Uvod

s t u
Intenziteti korisnih optereenja za krovove kategorije I su data u
ranijim tabelama, saglasno specifinoj nameni.
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o Horizontalna dejstva na
prepreke

s a
Optereenja data u prethodnoj tabeli se odnose na projekciju
povrine krova, i ne obuhvataju nekontrolisana nagomilavanja
graevinskih materijala, do kojih moe doi tokom odravanja.

n t e
Za krovove moraju biti sprovedeni posebni proraunski dokazi za
koncentrisanu silu Qk i jednakopodeljeno optereenje qk, koji
d e
Uvod
deluju nezavisno.

s t u
Uz izuzetak krovova sa pokrivaem, krovovi treba da budu
Stambene, javne, trgovake i
administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

a
projektovani tako da prihvate koncentrisano optereenje od 1,5
kN koje deluje na povrini kvadrata stranice 50 mm. Garae i saobraajne povrine

z
Za krovove kategorije K, optereenja od helikoptera na

o
povrinama za sletanje treba da budu odreena uz korienje
dinamikih koeficijenata kao:
Krovovi
Horizontalna dejstva na
prepreke

a m
s
Karakteristine vrednosti linijskog optereenja qk koje deluje na
visini pregradnog zida ili parapeta na visini ne veoj od 1,20 m
iznose:

n t e
d e
Uvod

s t u Stambene, javne, trgovake i

administrativne zgrade
Skladita i industrijske zgrade

z a Garae i saobraajne povrine

Krovovi

m o Horizontalna dejstva na
prepreke

s a