n t e

d e
s t u
z a
m o
Doc. dr Vladimir Vukobratovi
E-mail: vladavuk@uns.ac.rs

s a
Semestar:
Fond asova:
IV
2+0

n t e
Informacije: gradjevinans.net

d e
Sadraj
Tematske oblasti

1.
s t
Sopstvene teine i korisna optereenja u zgradama
u Izabrana literatura
Polaganje
- predispitne obaveze
2.

3.
Optereenje snegom
Dejstva vetra
z a - ispit
- konana ocena
4.

5.
Termika dejstva
Pritisci tenosti

m o Plan izvoenja
nastave i testova

a
6. Pritisci tla
7.

s
Seizmika dejstva
SRPS EN 1990. Evrokod Osnove projektovanja konstrukcija. Srpski
standard, Institut za standardizaciju Srbije, Beograd, 2012.

SRPS EN 1991-1-1. Evrokod 1 Dejstva na konstrukcije Deo 1-1: Opta

n t e
dejstva Zapreminske teine, sopstvena teina, korisna optereenja za
zgrade. Srpski standard, Institut za standardizaciju Srbije, Beograd, 2012.

d e
Sadraj

dejstva Optereenja snegom. Srpski standard, Institut za

standardizaciju Srbije, Beograd, 2012.

s t u
SRPS EN 1991-1-3. Evrokod 1 Dejstva na konstrukcije Deo 1-3: Opta Izabrana literatura
Polaganje
- predispitne obaveze

a
SRPS EN 1991-1-4. Evrokod 1 Dejstva na konstrukcije Deo 1-4: Opta
dejstva Dejstva vetra. Srpski standard, Institut za standardizaciju Srbije, - ispit
Beograd, 2012.

o z
SRPS EN 1991-1-5. Evrokod 1 Dejstva na konstrukcije Deo 1-5: Opta
dejstva Toplotna dejstva. Srpski standard, Institut za standardizaciju
- konana ocena
Plan izvoenja

m
Srbije, Beograd, 2012.
nastave i testova

s a
SRPS EN 1998-1. Evrokod 8 Projektovanje seizmiki otpornih
konstrukcija Deo 1: Opta pravila, seizmika dejstva i pravila za zgrade.
Srpski standard, Institut za standardizaciju Srbije, Beograd, 2015.
Maksimalni zbir bodova na predmetu iznosi 100, to je
raspodeljeno na sledei nain:

n t e
e
predispitne obaveze maksimalno 30 bodova,
Sadraj
ispit maksimalno 70 bodova.

t u dIzabrana literatura
Polaganje

a s
Predmet je poloen kada student ispuni predispitne obaveze,
poloi ispit, i u zbiru sakupi minimalno 55 bodova. - predispitne obaveze
- ispit

o z - konana ocena
Plan izvoenja

a m nastave i testova

s
Ispunjenje predispitnih obaveza je uslov za izlazak na ispit.

Redovno pohaanje nastave (P1)

n t e
- Prisustvo na nastavi je obavezno na minimalno asova. Ako je
taj uslov ispunjen P1 = 1, u suprotnom je P1 = 0.

d e
Sadraj

Polaganje testova (P2)

s t u
- Ukupan broj testova je 3, pri emu svaki nosi 10 bodova. Svaki
test se vrednuje posebno. Student je ispunio ovu predispitnu
Izabrana literatura
Polaganje
- predispitne obaveze

z a
obavezu ukoliko P2 nije manje od 10 bodova.

Konaan broj bodova vezanih za predispitne obaveze se

- ispit
- konana ocena
odreuje kao:

m o P = P1P2
Plan izvoenja
nastave i testova

s a
Smatra se da je student ispunio predispitne obaveze ukoliko P
nije manje od 10 bodova.
Napomene:
Student koji na kraju semestra nije ispunio predispitne obaveze
duan je da predmet upie ponovo naredne godine, o emu e
n t e
predmetni nastavnik obavestiti studentsku slubu.

d e
Sadraj

u
U sluaju da student nije zadovoljan osvojenim brojem bodova Izabrana literatura

predispitne obaveze.
s
Ponovni upis predmeta ponitava prethodno ispunjene
t
(P), rezultat moe popraviti ponovnim upisom predmeta.
Polaganje
- predispitne obaveze

z a
Ispunjenje predispitnih obaveza omoguuje studentu
mogunost polaganja ispita u ispitnim rokovima u naredna tri
- ispit
- konana ocena

ispunjene).

m o
semestra (nakon semestra u kome su predispitne obaveze

Ako student ne poloi ispit u gore navedenom roku, ispunjenost

Plan izvoenja
nastave i testova

s a
predispitnih obaveza prestaje da vai i student je duan da
predmet upie ponovo.
Ispit je sastavljen iz pismenog dela.
Studentu koji nije prijavio ispit polaganje nee biti dozvoljeno.

n t e
Pismeni ispit student polae u terminima koji su predvieni od
strane administracije Fakulteta za mainstvo i graevinarstvo u
Kraljevu.
d e
Sadraj

Vrednovanje pismenog ispita

s t u Izabrana literatura
Polaganje
- predispitne obaveze

I = 70i/100
z a
Procenat uspeha na pismenom ispitu (i) odreuje broj bodova
ostvarenih na pismenom ispitu (I) na sledei nain: - ispit
- konana ocena

m o
Smatra se da je student poloio pismeni ispit ako je osvojio
55% od ukupnog broj bodova predvienih za vrednovanje
Plan izvoenja
nastave i testova

s a
ispita, odnosno, smatra se da je student poloio pismeni ispit
ako I nije manje od 38,5.
Konana ocena (O) se odreuje na osnovu zbira broja bodova
ostvarenih na osnovu ispunjenih predispitnih obaveza (P 10) i
broja bodova ostvarenih poloenim pismenim ispitom (I 38,5):

n t e
O=P+I
Smatra se da je student poloio predmet kada O nije manje od 55.
d e
Sadraj

saglasno sledeoj skali:

s t u
Konana ocena se odreuje na osnovu ukupnog broja bodova O
Izabrana literatura
Polaganje
- predispitne obaveze

a
55 do 64,9 bodova Ocena 6
- ispit
65 do 74,9 bodova
75 do 84,9 bodova

o
85 do 94,9 bodova
z Ocena 7
Ocena 8
Ocena 9
- konana ocena
Plan izvoenja

a m
95 do 100 bodova Ocena 10 nastave i testova

s
U sluaju da student nije zadovoljan konanom ocenom, istu moe
ponititi u studentskoj slubi.
 n t e
d e
Sadraj

s t u Izabrana literatura
Polaganje
- predispitne obaveze

z a - ispit
- konana ocena

m o Plan izvoenja
nastave i testova

s a
 n t e
d e
s t u
z a
m o
s a
Dejstvo (F) je definisano kao:
a) Skup sila (optereenja) koji deluje na konstrukciju direktno

n t e
e
dejstvo;
b) Skup prinudnih deformacija ili ubrzanja, prouzrokovanih
promenama temperature, varijacijom vlage, nejednakim
sleganjem ili zemljotresom indirektno dejstvo.

t u dOsnovni pojmovi
Klasifikacija

a s
Uticaj od dejstva (E) je unutranja sila, moment, napon, dilatacija
(konstrukcijski element), ugib ili rotacija (konstrukcija u celini).
Karakteristine
vrednosti

o z
Stalno dejstvo (G) je dejstvo za koje je verovatno da deluje tokom
referentnog perioda, i za koje je varijacija intenziteta tokom
vremena zanemarljiva, ili za koje je varijacija uvek u istom smeru
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava
Dejstva zamora,

m
(montona), dok dejstvo ne dostigne izvesnu graninu vrednost. dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
Promenljivo dejstvo (Q) je dejstvo za koje varijacija intenziteta
tokom vremena nije ni zanemarljiva ni monotona.
Incidentno dejstvo (A) je dejstvo kratkog trajanja, ali znatnog
intenziteta, za koje nije verovatno da e delovati na konstrukciju u
toku proraunskog eksploatacionog veka.

n t e
Od incidentnog dejstva se moe oekivati da e u najveem broju
sluajeva izazvati opasne posledice, ukoliko se ne preduzmu
d e
Osnovni pojmovi
odgovarajue mere.

s t u
Seizmiko dejstvo (AE) je dejstvo koje nastaje usled kretanja tla
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
za vreme zemljotresa.

preko tla, nasipa ili podzemne vode.

o z
Geotehniko dejstvo je dejstvo koje se prenosi na konstrukciju

Nepokretno dejstvo je dejstvo koje ima nepomerljivu raspodelu i

Ostale vrednosti
promenljivih dejstava
Dejstva zamora,

m
dinamika dejstva i
poloaj du konstrukcije ili elementa, pri emu su intenzitet i smer geotehnika dejstva

a
nedvosmisleno odreeni.

s
Slobodno dejstvo je dejstvo koje moe da ima promenljive
prostorne raspodele du konstrukcije.

n t e
Pojedinano dejstvo je dejstvo za koje se moe usvojiti da je
statiki nezavisno u vremenu i prostoru od bilo kojeg drugog
dejstva koje deluje na konstrukciju.
d e
Osnovni pojmovi

ili njenih elemenata.

s t u
Statiko dejstvo je dejstvo koje ne izaziva ubrzanje konstrukcije
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti
konstrukcije ili njenih elemenata.
a
Dinamiko dejstvo je dejstvo koje izaziva znaajno ubrzanje

z Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

o
Kvazi-statiko dejstvo je dinamiko dejstvo predstavljeno
ekvivalentnim statikim dejstvom, u statikom modelu.

m
Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
Karakteristina vrednost dejstva (Fk) je njegova glavna
reprezentativna vrednost.
Ukoliko karakteristina vrednost moe da bude odreena na
statistikoj osnovi, ona se bira tako da odgovara propisanoj
verovatnoi da tokom referentnog perioda ne bude prekoraena

n t e
u nepovoljnom smeru, uzimajui u obzir proraunski
eksploatacioni vek konstrukcije i trajanje proraunske situacije.

d e
Osnovni pojmovi

mogue) za incidentna dejstva.

s t u
Referentni period je izabrani period vremena koji se koristi kao
osnova za statistiku procenu promenljivih dejstava, i (ako je to
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
Vrednost promenljivog dejstva za kombinacije (0Qk) je

z
vrednost koja je izabrana, ili odreena na statistikoj bazi, tako da
verovatnoa da e uticaji usled kombinacije dejstava biti
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

m o
prekoraeni bude priblino ista kao za karakteristinu vrednost
pojedinanog dejstva. Ona moe biti izraena kao odreeni deo
karakteristine vrednosti primenom koeficijenta 0 1.
Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
esta (frekventna) vrednost promenljivog dejstva za
kombinacije (1Qk) je vrednost koja je izabrana, ili odreena na
statistikoj bazi, tako da ukupno vreme unutar referentnog

n t e
perioda tokom kojeg e ona biti prekoraena bude samo mali deo
tog perioda, ili tako da uestalost njenog prekoraenja bude
ograniena na datu vrednost. Ona moe biti izraena kao odreeni
d e
Osnovni pojmovi

s t u
deo karakteristine vrednosti primenom koeficijenta 1 1.

Kvazi-stalna vrednost promenljivog dejstva za kombinacije

Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
(2Qk) je vrednost odreena tako da ukupni period vremena
tokom kojeg e ona biti prekoraena bude veliki deo referentnog

z
perioda. Ona moe biti izraena kao odreeni deo karakteristine
vrednosti primenom koeficijenta 2 1.

o
Vrednosti ostalih promenljivih dejstava za kombinacije (Qk)
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava
Dejstva zamora,

m
dinamika dejstva i
su vrednosti promenljivih dejstava koje se u kombinaciji dejstava geotehnika dejstva

s a
dodaju dominantnom dejstvu. Ove vrednosti mogu da budu
vrednosti za kombinacije, este ili kvazi-stalne vrednosti.
Reprezentativna vrednost dejstva (Frep) je vrednost koja se
koristi za proraunski dokaz graninog stanja. Ona moe biti
usvojena kao karakteristina vrednost Fk, ili neka od ostalih

n t e
vrednosti Fk.

Proraunska (projektna) vrednost dejstva (Fd) je vrednost koja

d e
Osnovni pojmovi

koeficijentom sigurnosti f ili F.

s t
se dobija mnoenjem reprezentativne vrednosti parcijalnim

u Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
Kombinacija dejstava je skup proraunskih (projektnih)
vrednosti koji se koristi za dokaz pouzdanosti konstrukcije u

o z
graninom stanju, pri istovremenom delovanju razliitih dejstava.
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava
Dejstva zamora,

m
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
Klasifikacija dejstava moe biti izvrena prema:

1) Promenljivosti u vremenu

n t e
Stalna (sopstvena teina, nepokretna oprema, skupljanje betona,
nejednaka sleganja, prednaprezanje), promenljiva (korisna
d e
Osnovni pojmovi

t u
optereenja na podovima i krovovima, dejstva vetra, optereenje
od snega), incidentna (poar, eksplozije, udari vozila) i seizmika.

s
U zavisnosti od lokacije, izvesna dejstva mogu biti razmatrana bilo
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti
seizmiko dejstvo).
a
kao incidentna, i/ili kao promenljiva (npr. optereenje snegom,

z Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

o
Dejstva vode mogu biti razmatrana kao stalna i/ili promenljiva, u
zavisnosti od promene intenziteta u toku vremena.

m
Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
Klasifikacija prema vremenskoj promenljivosti se koristi za
definisanje kombinacije dejstava.
2) Poreklu (direkna ili indirektna)

Direktna dejstva su direktno aplicirana na konstrukciju, i njihov

n t e
model uglavnom moe biti odreen nezavisno od konstrukcijskih
karakteristika ili odgovora konstrukcije.

d e
Osnovni pojmovi

t u
Indirektna dejstva su potpuno suprotna direktnim. Na primer,
skupljanje betona i nejednaka sleganja izazivaju presene sile u
statiki neodreenim konstrukcijama.
s
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
3) Promenljivosti u prostoru (nepokretna ili slobodna)

z
Nepokretna oprema predstavlja nepokretno optereenje koje
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

m o
mora biti aplicirano na odreenom mestu.

Slobodna dejstva mogu biti aplicirana na konstrukciju na bilo

Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
kom mestu unutar definisanih granica (saobraajna optereenja
na mostovima).
4) Prirodi i/ili odgovoru konstrukcije (statika ili dinamika)

Statika dejstva ne izazivaju znaajna ubrzanja konstrukcija ili

n t e
elemenata, a dinamika izazivaju.

Dinamika dejstva se esto razmatraju kao kvazi-statika, i to tako

d e
Osnovni pojmovi
faktorom (npr. dejstvo vetra).

s t
to se intenzitet statikog optereenja poveava dinamikim

5) Uticajima sredine (hemijski, fiziki i bioloki faktori)

u Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

z a
Prilikom izbora materijala konstrukcije, uticaji sredine moraju biti
uzeti u obzir, budui da znatno utiu na trajnost konstrukcije.
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

m o
Kada je to mogue, uticaje sredine treba prikazati kvantitativno.
Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
Uticaju sredine mogu izazvati degradaciju konstrukcijskog
materijala, to dovodi do smanjenja pouzdanosti konstrukcije.
Karakteristina vrednost dejstva Fk predstavlja njegovu glavnu
reprezentativnu vrednost, koja mora biti odreena kao srednja,
gornja ili donja vrednost, ili pak kao nominalna vrednost koja ne

n t e
odgovara poznatoj statistikoj raspodeli.

Karakteristina vrednost stalnog dejstva mora biti odreena na

d e
Osnovni pojmovi
sledei nain:

koristiti jednu vrednost Gk;

s t u
- Ako varijacija G moe da bude smatrana kao mala, mogue je
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
- Ako varijacija G ne moe biti smatrana kao mala, moraju biti

z
koriene dve vrednosti, gornja Gk,sup i donja vrednost Gk,inf. Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

m o
Varijacija G moe biti zanemarena ako se G ne menja znaajno u
toku proraunskog eksploatacionog veka konstrukcije (koeficijent
varijacije je mali). Tada se moe usvojiti da je Gk jednako
Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

a
srednjoj vrednosti.

s
U sluajevima kada je konstrukcija veoma osetljiva na promene G
(npr. neke vrste prednapregnutih konstrukcije), treba koristiti dve
vrednosti, ak i kada je koeficijent varijacije mali. U takvim

n t e
sluajevima Gk,sup odgovara fraktilu od 95%, a Gk,inf fraktilu od 5%
statistike raspodele za G, koja moe biti usvojena kao Gausova.

d e
Osnovni pojmovi

vrednosti moe da bude ispod propisane vrednosti.

s t u
Fraktil od 5% znai da najvie 5% vrednosti moe da bude ispod
propisane vrednosti, dok fraktil od 95% znai da najvie 95%
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

z a Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

m o Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
Sopstvena teina konstrukcije moe biti predstavljena jednom
karakteristinom vrednou i sraunata na osnovu nominalnih
dimenzija i srednje specifine mase.

n t e
Prethodno naprezanje (P) treba da bude klasifikovano kao stalno
dejstvo. Karakteristine vrednosti prednaprezanja u trenutku t
d e
Osnovni pojmovi

s t u
mogu da budu gornja Pk,sup(t) i donja vrednost Pk,inf(t). Srednja
vrednost Pm(t) se moe koristiti u sluaju graninih stanja nosivosti.
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
Za promenljiva dejstva, karakteristina vrednost Qk mora
odgovarati:

o z
- Gornjoj vrednosti sa odreenom verovatnoom da ne bude
prekoraena), ili donjoj vrednosti sa odreenom verovatnoom da
bude dostignuta, u toku usvojenog referentnog perioda;
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava
Dejstva zamora,

m
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
- Nominalnoj vrednosti koja moe biti propisana u sluajevima
kada statistika raspodela nije poznata.
Ostale reprezentativne vrednosti promenljivog dejstva moraju biti:

- Vrednost za kombinacije, prikazana kao proizvod 0Qk,

n t e
koriena za proraunski dokaz graninih stanja nosivosti i
nepovratnih graninih stanja upotrebljivosti;

d e
Osnovni pojmovi

t
- esta (frekventna) vrednost, prikazana kao proizvod 1Qk,

u
koriena za proraunski dokaz graninih stanja nosivosti koja

s
obuhvataju incidentna dejstva, kao i za proraunski dokaz
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
povratnih graninih stanja upotrebljivosti;

z
- Kvazi-stalna vrednost, prikazana kao proizvod 2Qk, koriena
za proraunski dokaz povratnih graninih stanja upotrebljivosti i
dugotrajnih dejstava.

o
Ostale vrednosti
promenljivih dejstava
Dejstva zamora,

m
dinamika dejstva i
Faktori 0, 1 i 2 su faktori redukcije karakteristinih vrednosti geotehnika dejstva

a
promenljivih dejstava, i imaju razliito znaenje.

s
 n t e
d e
Osnovni pojmovi

s t u Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

z a Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

m o Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
 n t e
d e
Osnovni pojmovi

s t u Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

z a Ostale vrednosti
promenljivih dejstava

m o Dejstva zamora,
dinamika dejstva i
geotehnika dejstva

s a
Modeli za dejstva zamora treba da budu oni koji su odreeni u
relevantnim Evrokodovima, na osnovu ocene odgovora kontrukcije
na fluktuacije optereenja koja deluju na jednostavne elemente.

n t e
Za konstrukcije koje su izvan oblasti primene modela odreenih u
relevantnim delovima Evrokoda 1, dejstva zamora treba da budu
d e
Osnovni pojmovi

spektara dejstva.

s t u
definisana na osnovu merenja ili ekvivalentnih studija oekivanih
Klasifikacija
Karakteristine
vrednosti

a
Modeli karakteristinih optereenja i optereenja zamora u
Evrokodu 1 ukljuuju i uticaje ubrzanja koja su izazvana dejstvima,

primenom dinamikih koeficijenata.

o z
bilo implicitno u karakteristinim optereenjima, ili eksplicitno

Kada dinamika optereenja izazivaju znaajana ubrzanja, mora

Ostale vrednosti
promenljivih dejstava
Dejstva zamora,

m
dinamika dejstva i
biti primenjena dinamika analiza. geotehnika dejstva

s a
Geotehnika dejstva moraju biti odreena u skladu sa SRPS EN
1997-1.