GEOGRAFIJA

pripremila:

profesor geografije

Milka Ivić
MINERALI
Minerali su tela homogene mase, odre|enog hemijskog sastava i
fizi~kih osobina. Naj~e{}i minerali u litosferi su kvarc i feldspat.

Ametist Kvarc
FIZI^KE OSOBINE MINERALA

1. Tvrdo}a
Tvrdo}a se odre|uje Mohsovom skalom od 10 stepeni
(najve}u tvrdo}u ima dijamant i ozna~en je brojem 10).
2. Cepqivost

Dijamant ima pravilan raspored atoma i dobru

cepqivost u odnosu na grafit.

Model gra|e dijamanta Model gra|e grafita

3. Specifi~na te`ina
Najve}u specifi~nu te`inu ima
platina (22gr/cm3),
dok malu specifi~nu te`inu imaju
Minerali
sumpor, gips i so.
soli

4. Opti~ke osobine
Opti~ke osobine su boja, sjaj i
prelamawe svetlosti. Ove osobine
zavise od hemijskog sastava minerala
i na~ina kristalizacije.

5. Elasti~nost

6. Magnetna svojstva
HEMIJSKE OSOBINE MINERALA

1. Silikati
Silikati spadaju u petrogene minerale
(ulaze u sastav stena). To
su jediwewa oksida silicijuma i
oksida metala, aluminijuma i gvo`|a.
Primer: feldspat, liskun i serpentin. Serpentin

2. Oksidi
Oksidi su jediwewa kiseonika sa
drugim elementima. Primer: kvarc,
hematit, kalcedon i opal.
Hematit
3. Karbonati
Karbonati spadaju u petrogene
minerale i nastali su uglavnom
talo`ewem iz vode. Primer: kalcit,
dolomit i magnezit. (Od kalcita i
dolomita stvorene su naslage
kre~waka, mermera i dolomitskih stena)

4. Haliti
Haliti su kuhiwska i kamena so.

5. Samorodni minerali
Samorodni minerali su zlato, srebro,
platina, dijamant i grafit.
Zlatna `ica
6. Minerali gline
Minerali gline su nastali
raspadawem stena.

Glinoviti kre~wak

7. Sulfati
Sulfati su soli sumporne kiseline.
Primer: galenit, gips i cinabarit.

Od cinabarita se dobija `iva

8. Sulfidi

Sulfidi su soli sumpor

vodonika. Primer: pirit.

9. Fosfati
Fosfati su soli fosforne
kiseline.
Primer: fosforit i apatit.
Pirit
STENE
Stene su prirodni mineralni skupovi ( agregati ), odre|enog hemijskog sastava i
fizi~kih osobina.
U prirodi se stene pojavquju u ~vrstom ( kamenite )i rastresitom stawu ( pesak,
{qunak, ilova~a, glina, les, ugaq, nafta...).

Nauka koja se bavi prou~avawem stena naziva se petrologija.

Stene sastavqene od jednog minerala nazivaju se monomineralne (mermer,
kre~wak ), dok se stene sastavqene od vi{e minerala nazivaju polimineralnim
(granit je sastavqen od kvarca, feldspata i liskuna ).
1. Magmatske stene
Magmatske stene su nastale hla|ewem i
o~vr{}avawem lave na povr{ini ili magme u
dubini litosfere.

a) Dubinske ili plutonske stene

su nastale sporim hla|ewem magme i
wenom kristalizacijom na ve}im
dubinama. Ovakve stene se odlikuju
zrnastom strukturom a u prirodi se
pojavquju u obliku batolita i
lakolita.
Primer: granit, diorit, sijenit, gabro.

Granit
b) Povr{inske ili vulkanske stene
su nastale hla|ewem lave na povr{ini
zemqe. Tako nastaju vulkanske kupe,
platoi i okameweni potoci lave.
Primer: riolit, dacit, andezit, bazalt.

Bazalt

v) @i~ne stene
su nastale utiskivawem magme u pukotine
ve} postoje}ih stena. takva stena je
kimberlit – jedina `i~na stena koja
sadr`i dijamante.

Kimberlit
2. Sedimentne stene
nastaju talo`ewem i
nagomilavawem razli~itog
materijala mineralnog i
organogenog porekla u vodenim
basenima ili na kopnu.
Sedimentne stene su
najrasprostrawenije stene u
litosferi.

Po na~inu postanka mogu biti:

- mehani~ke
Na steni su vidqivi talo`ni
- organogene
slojevi
- hemijske.
a) Mehani~ke stene
su nastale talo`ewem materijala mineralnog porekla razli~itog
sastava i veli~ine zrna.
Takve su {qunkovite i peskovite stene (bre~a, konglomerat, pe{~ar
i les).

Bre~a Konglomerat
b) Organogene stene
su nastale talo`ewem ostataka biqnog i `ivotiwskog
porekla.Talo`ewem kre~wa~kih qu{tura morskih `ivotiwa nastali su
kre~wak i dolomit.

Posebna vrsta organogenih

stena su kaustobioliti (ugaq,
nafta, asfalt ).

Kameni ugaq
v) Hemijske stene
su nastale izlu~ivawem i talo`ewem
iz rastvora.
Tako su nastale: kuhiwska so, gips,
{alitra i glinovite stene ( laporac,
boksit, glina )

Boksit je ruda od koje se dobija

aluminijum
2. Metamorfne stene
nastaju metamorfozom ( preobra`ajem ) magmatskih i sedimentnih stena pod
uticajem visoke temperature, pritiska, pare ili gasova.
Po na~inu postanka mogu biti:
- dinamo – metamorfne
- kontaktno – metamorfne.
a) dinamo-metamorfne stene
su nastale preobra`ajem postoje}ih magmatskih stena zbog kretawa mase
unutar zemqe i promene pritiska.
Tako se granit preobrazio u kristalaste {kriqce – gnajs.

Granit Gnajs
b) kontaktno-metamorfne stene
su nastale preobra`ajem postoje}ih sedimentnih
stena u kontaktu sa magmom ili lavom.
Tako se kre~wak pod uticajem visoke temperature
lave ili magme pretvorio u mermer.

Kre~wak Mermer
Vrste mermera