PETROGRAFIJA

Stene su agregati minerala. Mogu biti:

1. monomineralne - izgraene samo od jednog minerala
2. polimineralne - izgraene od vie minerala.
Na osnovu naina i uslova postanka stene su podeljene u tri velike grupe: magmatske,
sedimentne i metamorfne.

MAGMATSKE STENE
Magmatske stene su nastale konsolidacijom usijanog tenog rastvora koji zovemo magma ili
lava. Dele se na:
1. Dubinske - nastaju hlaenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini Zemljine
kore;
2. ine magmatske stene - nastale su hlaenjem magme u tektonskim pukotinama,
kroz koje se magma kretala prema povrini, usled dejstva snanih pritisaka kojima je
magma izloena ispod Zemljine kore;
3. Izlivne (vulkanske ili efuzivne) nastaju od lave koja ovrava na povrini Zemlje.

*SKLOP MAGMATSKIH STENA

Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena nastala. To je
zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena.

*STRUKTURE MAGMATSKIH STENA

Strukturu stene odreuje oblik, pravilnost, kruponoa i nain srastanja minerala koji su
posledica toka kristalizacije magme. Kod magmatskih stena razlikujemo: zrnastu i parfirsku
strukturu.
Zrnasta struktura je karakteristina za dubinske - plutonske stene i posledica je lagane
jednofazne kristalizacije unutara Zemljine kore.
Prema dimenzijama delimo ih na:
1. sitnozrne ispod 1mm 3. krupnozrne od 5mm-3cm
2. srednjezrne od 1-5mm 4. veoma krupnozrne preko 3cm.
Kada lava dospe na pvrinu naglo se hladi neiskristalisani minerali kristaliu u nepravilnim
zrnima. Takvu strukturu nazivamo porfirskom. Tu razlikujemo dve generacije sastojaka:
fenokristale - krupniji kristali nastali u fazi mirovanja magme u dubini ; i osnovnu masu -
najee bez kristala vidljivihh golim okom.

Porfiroidna struktura je posebna vrsta zrnaste strukture.Karakterie se pristustvom neto

krupnijih, idiomofnih zrna u masi stene.
*TEKSTURE MAGMATSKIH STENA

Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Posledica je procesa kristalizacije minerala, i

mesta u kome je magma smetena i hlaenja. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno
rasporeeni stena je masivne ili homogne teksture.
Skriljava tekstura nastaje delovanjem pritiska u toku ili posle konsolidacije, hlaenja magme.
Fluidna tekstura je posledica teenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije.
Mehurasta tekstura nastaje odlaenjem gasova iz lave u toku njenog hlaenja, pri emu
zaostaju upljine. Ako je mehura u steni preko 20% ljakasta tekstura. Ako se upljine kasnije
ispune sekundarnim mineralima, obrazuje se mandolasta tekstura.

*LUENJE MAGMATSKIH STENA

Luenje je pojava izdvajanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme
njenog hlaenja. Ako je stenska masa izdvojena u ploe ili bankove koji su paralelni sa
granicom magmatske mase , kaemo da je luenje ploasto ili bankovito.
Stubasto luenje ima etvorostranu, petostranu, ili estostranu izdeljenost ije su due ose
upravne na povrinu hlaenja.
Paralelopipedsko ili prizmatsko luenje nastaje usled sistema pukotina hlaenja koje su
meusobno paralelne. Stvaraju se prizmatine razliitih dimenzija. Ovo luenje je vano kod
eksploatacije stena i dobijanja blokova.
Kuglasto luenje je retko. Karakteristino je za izlivne stene i plie, periferne delove
intruzija. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrino graenih kugli. Ovo luenje je teko
primetiti kada je stena svea. Ako je stena due izloena uticaju atmosferilija , kuglasto
luenje je jasnije, sa karakteristinim ljuspastim raspadanjem.
Podela magmatskih stena po sadraju silicijuma:
1. kisele stene sa sadrajem SiO2 preko 66% (do 80%)
2. prelazne-intermedijarne stene sa sadrajem SiO2 od 52% - 66% (proseno 60%)
3. bazine stene sa sadrajem SiO2 od 45% - 52%
4. ultrabazine stene sa sadrajem SiO2 ispod 45%.
Osnovni magmatski minerali:
1. Svetli minerali:kvarc; K-feldspati-oroklas, mikroklin, sanidin; Plagioklasi- albit,
anortit;
2. Obojeni minerali: Liskuni - muskovit,biotit; Amfiboli - hornblenda; pirokseni; olivin

*DIFERENCIJACIJA MAGME
- broj vrsta stena daleko je vei od broja poznatih vrsta magmi
- kinetika diferencijacija
- statika diferencijacija

1. Izdvajanje u tenom stanju usled ograniene mogunosti meanja likvacija -

izdvajanje kapljica sulfida Fe, Ni,Co,Cu, i Pt metala zbog njihove smanjene
rastvorljivosti.
 2. Frakciona kristalizacija i gravitaciona kristalizaciona diferencijacija - odvajanje kristal
od ostatka rastopa gravitacionim tonjenjem
3. Istiskivanjem ostatka rastvora

*GRANIT
Vrsta stene: kisela , dubinska
Sastav (glavni minerali): visok sadraj SiO2, kvarc, alkalni feldspat (ortoklas), plagioklas,
biotit, muskovit, MgO, FeO, CaO,...
Struktura: zrnasta (grubozrna, krupnozrna, srednjozrna, sitnozrna,vrlo sitnozrna)
Tekstura: kriljava
Boja: siva,svetlosiva,crvenkasta i svetlosiva
Luenje: nepravilno, paralopipedsko
Forma u prirodi: batolit i tok , ree silidajk krupnih dimenzija
Primena: graevinski, arhitektonski kamen
Nalazite : Bukulja, Jastrebac, Rodopi, Cer, Boranja, Kopaonik, Tanda.

*SIJENIT

Vrsta stene: intermedijarna, dubinska

Sastav (glavni minerali): sadraj Si je oko 60% , ali ne sadri kvarc ili ga ima oko 5%;
alkalni feldspati (ortoklas ili mikroklin), ree albit; bojeni minerali: amfiboli, ree biotit i
augit.
Struktura: zrnast i to preteno hipidiomorfno zrnasta; porfiroidna
Tekstura: masivna
Boja: svetlo siva, siva, crvenkasta ( zbog pristutva feldspata)
Luenje:
Forma u prirodi: batolit, tok, lakolit, ili u icama (dajk)
Primena: ukrasni i graevinski kamen
Nalazite : Gornjane, Tanda, kod Lojana i Resna, planina Vitoa

*ANDEZIT
Vrsta stene: intermedijarna, izlivna
Sastav (glavni minerali): plagioklas ( labrador - andezin), piroksen, amfibol,biotit
Struktura: porfirska
Tekstura: masivna, fluidalna
Boja: tamnosiva, tamnozelena, sivo-zelena
Luenje: ploasto, nepravilno, retko kuglasto
Forma u prirodi: kupe, slivovi, ploe, ice, vulkanske bree, konglomerat, tuf
Primena: leita Cu,Pb-Zn,Mo, Au,Ag
Nalazite : Bor, Majdanpek, Kopaonik, Veliki Krivelj, Cerovo, Crni Vrh
*PEGMATIT
Vrsta stene: kisela , ina
Sastav (glavni minerali): kvarc, alkalni feldspat ( orotklas, mikroklin, kiseli plagioklas),
bojeni minerali: liskuni (muskovit, biotit), epidot, beril, turmalin
Struktura: krupozrna
Tekstura: /
Boja:
Luenje:
Forma u prirodi: vijugave, povijene zice,dajk
Primena:
Nalazite : Cer, Boranja, Kopaonik, Kukavica, Bukulja

*TRAHIT
Vrsta stene: intermedijarna,izlivna
Sastav (glavni minerali): sadraj Si je oko 60% , ortoklas, plagioklas, amfibol, biotit i
piroksen
Struktura: porfirska
Tekstura: masivna, fluidna
Boja: svetlo do tamno siva, smea i bela
Luenje: nepravilno
Forma u prirodi: slivovi, kupe , ice i tokovi
Primena: u graevinarstvu za izradu ploa,kao tuanik, leita Cu
Nalazite : Brestovaka Banja, Topolnica, Donji Milanovac

*BAZALT
Vrsta stene: bazina , izlivna
Sastav (glavni minerali): bazini plagioklas, augit, olivin bazaltna
Struktura: sitnozrana, porfirska (osnovna masa staklasta)
Tekstura: masivna, upljikava, mandolasta
Boja: crna
Luenje: stubasto,ploasto,kuglasto
Forma u prirodi: ice,kupe,ploe,slivovi,skladovi
Primena: dobar graevinski materijal, otporni na atmosferilije
Nalazite : Niava kod Sieva, Rudnik,Lepoglav, Kopaonik,Zlatibor

*DIJABAZ
Vrsta stene: bazina , izlivna iz grupe gabra
Sastav (glavni minerali): plagioklas (bitovnit,labrador) piroksen ( augit)
Struktura: ofitska ( poseban nain kristalizacije)
Tekstura: masivna
Boja: svetlo do tamno zelena
Luenje: bazine formacije okeanske kore
Forma u prirodi: manje mase nepravilnog oblika, ploe, slivovi,ice
Primena: leita graevinskog kamena - kameni agregati
Nalazite : Divibare, Zlatibor

SEDIMENTNE STENE
Sedimentne ili talone stene nastaju hemijskom i mehanikom transformacijom ranije
stvorenih stena, istaloenih u vidu slojevitih naslaga u zoni sedimentacije.

*FAZE STVARANJA SEDIMENTNIH STENA

Da bi nastale sedimentne stene materijal koji ih izgrauje mora proi sledee procese:
povrinsko raspadanje, transport, taloenje, dijageneza.
Povrinsko raspadanje je skup egzogenih procesa, koji dovode do usitnjavanja stenske mase
ili njeno delimino do potpuno rastvaranje pod dejstvom povrinskih ili podzemnih voda.
Moe biti: *mehaniko , *hemijsko i *biogeno.
Mehaniko - pod dejstvom sunca, kolebanjem temperature, kristalizacijom soli, mehanikim
radom ----------, smrzavanjem vode u mikroprslinama, rastom korenja biljaka, dejstvom
talasa, delovanjem oveka. Hemijsko - dejstvom vode.
Transport rastvorenog materijala vri se vidu: jonskih (pravih) i koloidnih rastvora. Transport
vetrom, ledom, tekuom vodom...
Dijageneza obuhvata niz procesa pri kojima se rastresiti sediment prevodi u kompaktnu
stensku masu, pri emu se pritisak i temperatura znatnije ne poveavaju.

Prema nainu postanka sedimentne stene delimo na:

1. klasine sedimentne stene
2. hemijske sedimentne stene
3. organogeno sedimentne stene.

Prema stepenu dijageneze sedimentne stene delimo na:

1. nevezane
2. poluvezane
3. vezane sedimentne stene

*KONGLOMERAT

Vrsta stene: klastina, vezana, psefitolit

Sastav: karbonatna, silicijska, laporovitna, gvoevita
Nastanak: vezivanjem ljunka, (zaobljenog materijala)
Varijeteti: kvarcna, dolomitska, krenjaka
Boja: bela, siva, arena ,crvena
Struktura/tekstura: psefitska / homogena
Primena: kao lomljen kamen, retko u graevinske svhe
Nalazite: Istona Srbija (Bogovina, Miro).
*BREA

Vrsta stene: klastina, vezana, psefitolit

Sastav: cementni materijal krenjakog porekla, silicijski ili gvoevit
Nastanak: vezivanjem drobine ( nezaobljenih komada stena)
Varijeteti: drobinska, tektonska, mermerna, kvarcna
Boja: razliitiih boja
Struktura/tekstura: psefitska/ masivna, slojevita
Primena: u graevinarstvu , u dekorativne svrhe, za oblaganje i izradu ukrasnih predmeta-
pepeljara, vaza
Nalazite: Arilje

*GLINA

Vrsta stene: klastina, poluvezana, pelit

Sastav: minerali glina ( kaolinit, ilit, montmorionit)
Nastanak: isuivanjem pod pritiskom gornjih slojeva
Varijeteti: kaolinitsko ili vatrostalno, montamorionitska, bentonitska, ilovaa
Boja: bela, crvenkasta, uta, mrkocrvena, tamnosiva,crna
Struktura/tekstura: pelitska/planparalelna i homogena
Primena: u ciglarskoj industriji, industrija porcelana, elektroporcelana, industrija fine
keramike,tekstilna, livaka itd.
Nalazite: veoma rasprostranjena

*DOLOMIT

Vrsta stene: hemijska

Sastav: dolomit i kalcit
Nastanak: metasomatskim putem od krenjaka ili direktno iz rastvora - obino u sonim
serijama
Varijeteti: glinoviti, laporoviti, gvoeviti, dolomitini, siliciozni, peskoviti,bitumonozni
Boja: mleno bela, siva
Struktura/tekstura: kristalasta/ slojevita ili masivna
Primena: graevinarstvo, hemijska industrija, poljoprivreda
Nalazite: Zlatibor, Braneko polje, Jarandol

*KRENJAK

Vrsta stene: hemijska

Sastav: kalcit (preko 95% CaCO3)
Nastanak: taloenjem iz rastovora
Varijeteti: isto kao kod dolomita
Boja: bela, siva, crvena, smea, mrkouta, zelenkasta
Struktura/tekstura: javljaju se u obliku : slojeva razliite debljine, tankoploasti do
bankoviti, ili kao masivne stene, to su jedre stene kristalaste strukture, neravnog ili
koljkastog preloma
Primena: graevinarstvo, ukrasni kamen, industrija elika i gvoa
Nalazite: Istona i Zapadna Srbija

*LAPORAC

Vrsta stene: hemijska

Sastav: kalcit i minerali glina
Nastanak: taloenjem u marinskim i jezerskim basenima
Varijeteti:
Boja: siva, sivo-uta
Struktura/tekstura: finozrna, u slojevima razliite debljine
Primena: za dobijanje cementa
Nalazite: Beoin kod Novog Pazara, Bor, Bogovina, Popovac.

METAMORFNE STENE

Metamorfizam - skup fiziko-hemijskih procesa u steni u uslovima koji se razlikuju od onih u

kojima je stena nastala. Metamorfizam ne obuhvata povrinsko raspadanje, dijagenetske
promene i cementaciju.
Faktori metamorfizma su: pritisak, temperatura, delovanje fluida, sastav i struktura stene.
Poreklo metamorfnih stena moe biti:
1. orto (nastale preobraenjem magmatskih stena)
2. para (preobraenjem sedimentnih stena).
Vrste metamorfizma: regionalni dinamotermalni metamorfizam, kontaktni metamorfizam,
tonjenja, impakt, ultrametamorfizam...

*MERMER

Vrsta stene: kriljava

Sastav: kalcit, dolomit
Nastanak: regionalno metamorfno i termokontaktno
Boja: bela,rumena,plaviasta do crna
Struktura/tekstura: granoblastina/masivna, kriljava
Primena: graevinarstvo
Nalazita: Zlatibor, Kaleni

*GNAJS

Vrsta stene: kriljava, stena visokog kristaliniteta

Sastav: kvarc,feldspat, liskuni, granat, disten, silimanit, kordijerit,
Nastanak: visok stepen metamorfizma, regionalno-metamorfno
Boja: raznovrsna
Struktura/tekstura: kriljasta/okcasta, ubrana, trakasta
Primena: brzo se raspada pod dejstvom atmosferilija pa nije dobar kao graevinski materijal
Nalazita: Jastrebac

*KRILJAC

Vrsta stene: kriljava, stena srednjeg do visokog kristaliniteta

Sastav: hlorit, kvarc, albit, epidot, albit, tremdit,/aktinolit, talk
Nastanak: regionalno - metamorfno
Boja: razliitih boja
Struktura/tekstura: lepidoblastina, nematoblastina/kriljava.