PETROGRAFSKE KARAKTERISTIKE

KONTAKTNO METAMORFNIH STENA

prof. dr. Nada Vaskovi

KONTAKTNI METAMORFIZAM

TIPSKI KONTAKTNI

PIROMETAMORFIZAM

METAMORFIZAM

Izohemijski

Alohemijski

Termokontaktni

Kontaktno metasomatski

injekcioni

Veliina i oblik kontaktnog oreola zavisi od:

Karakteristika intruzije

Karakteristika protolita

Veliina i oblik

Sastav i vrsta stene

Dubina

Stepen zagrejanosti

Poloaja intruzije u odnosu

na okolne stene
Temperature magme
Sastava magme
Koliine lakoisparljivih
sastojaka

Propusnosti

KONTAKTNA ZONA

TERMOKONTAKTNI METAMORFIZAM
VRSTE STENE
Kontaktni uticaj je uslovljen samo predajom toplote okolnim
stenama
Nalazimo ga uz bazine intruzije (visoko T, siromane
vodom) i na kontaktima glinovitih sedimenata sa svim
vrstama magmi
Pri termokotaktnom metamorfizmu stvara se pojas
ozmenjenih stena u kojim se zapaaju pojave prekristalizacije
i promena sklopa, ali bez promene hemizma stene
izohemijski metamorfizam
Najrazvijenije oreole nalazimo na kontaktu kisele magme i
glinaca

ZONE U TERMOKONTAKTNOM OREOLU:

Neposredno uz kontakt razvija se injekciona zona
ubrizgavanje ostatka magmatskog rastopa u pukotine
Zona kornita (hornfelsa) - KORNITI
Stene sitnozrne granobastine ili/i porfiroblastine
strukture sa elementima nematoblastine ili
lepidoblastine
Zona bobiavih kriljaca BOBIAVI KRILJCI
Stene porfiroblastine strukture sa elementima
lepidoblastine
Zona slabo izmenjenih i nemetamorfisanih stena
zona filita

PIROKSENSKI KORNITI - nastaju transformacijom glinovitolaporovitih sedimenata i neistih krenjaka u zoni neposrednog
kontakta visoko temperaturne asocijacije minerala
Struktura:
granoblastina,
porfiroblastina

nematoblastina

Tekstura: homogena ili trakasta

Mineralni sastav: piroksen, granat, plagioklas, kvarc
AMFIBOLSKI KORNITI razvijaju se dalje od kontakta, posle
piroksenskih kornita.
Struktura: nematoblastina
Tekstura: masivna ili/trakasta
Mineralni sastav: amfiboli, kvarc, epidot i dr.

GRANATSKI KORNIT

Granat + biotit + kvarc

Piroksenski hornfels

BOBIAVI KRILJCI razvijaju se neposredno na kontaktu sa

intruzijom ili posle zone kornita

Nastaju transformacijom glinovitih sedimenata

Struktura: lepidoblastina i porfiroblastina
Tekstura: kriljava ili/i bobiava
Mineralni sastav: liskuni (muskovit, biotit), kvarc i
porfiroblasti kordijerita, andaluzita ili/i granata

MERMERI mogu da nastanu i termometamorfizmom istih

krenjaka

KORDIJERITSKI KORNIT - HORNFELS

KONTAKTNO METASOMATSKE STENE

Nastaju predavanjem toplote i izvesne koliine lako- i

tekoisparljih komponenti okolnim stenama
Pri ovim procesima menja se hemizam primarne stene 
alohemijski procesi zbog privoena komponenti u magmu
Procesi su najintenzivniji kada je magma jako vlana i
kisela a okolna stena karbonatnog karaktera (krenjaci)
Na kontaktu kisele magme i karbonatnih stena formira se
vrsta stene koju nazivamo SKARN

SKARN
Tekstura: masivna, trakasta
Struktura: granoblastina (srednjo- do krupnozrna) ili/i porfiroblastina
U zavisnosti od karaktera i veliine intruzije u kontaktnim oreolima sa
karbonatnim stenama razlikujemo tri zone:
Zona neposrednog kontaktna:
Sastav: pirokseni, plagioklas (anortit-bitovniz-labrador), granat,
vezuvijan, volastonit, kvarc, magnetit, kalcit
Zona srednjeg kontakta:
Amfiboli piroksen, granat, volastonit, plagioklas (andezin, oligoklas),
epidot, biotit, kalcit, kvarc, sfen, Fe-sulfidi, magnetit
Zona spoljanjeg kontakta:
Amfibol (aktinolit/tremolit), epidot, kvarc, kalcit, Fe-sulfidi, prenit,
hlorit, magnetit

SKARNOVI su nosioci orudnjenja

U unutranjoj zoni kontaktna, neposredno uz intruziju,
mogu se formirati znaajna leita magnetita
Kopaonik: Suva ruda i Suvo rudite
Rudna glava Istona Srbija
Skarnovi mogu da budu i nosioci sulfidnih ruda Cu, Pb-Zn,
retkih metala

SKARN

AUTOMETAMORFIZAM
Podrazumevamo promene u stenama nastale pod uticajem
sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O, CO2 i dr.) pri kraju
procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle
njega
SERPENTINIZACIJA i SERPENTINITI
U peridotiskoj magmi koja kristalie na visokimT olivin ne
reaguje sa vodom. Ako vodi u toku hlaenja nije omoguen
odlazak iz magmatskog sistema na temperaturama od oko
400 oC nastupaju uslovi u kojima olivin vie nije stabilan i on
se tranformie u mineral SERPENTIN
Na ovaj nain formiraju se stene koje nazivamo
SERPENTINITIMA

SERPENTINITI

Preobraaj peridotita u serpentinite moe da se vri i na druge

naine:
Regionalnim metamorfizmom u prisustvu vode
Hidrotermalnim metamorfizmom
pa se stoga u sistematikama stena nalaze na razliitim
mestima
Raspostranjenje u Srbiji:
Jurski serpentiniti: Ibarsko-kopaoniki masiv, maljen,
Zlatibor
Istona Srbija: Paleozoik

SERPENTINITI
Javljaju se u vidu prostranih masa, debelih ploa ili zona
rasplinutih granica u slabije ili jae serpentinisanim
peridotitima
Boja: zelena, tamnozelena
Tekstura: masivna, ali moe biti i kriljava
Stene su esto jako ispucalle i ispresecane icama i
ilicama hrizotil azbesta, nekad i opala
Mineralni sastav: mineral serpentin (mreasto rasporeen),
hlorit, talk, hromit, magnetit, sekundarni: hrizotil-azbest,
magnezit, Fe-oksidi
Mogu biti nosioci leita hromita, magnezita i azbesta
Koristi se i kao dekorativni kamen

SERPENTINIT

SERPENTINIT IBARSKA DOLINA

TALK

TEST I KOLOKVIJUM IZ METAMORFNIH STENA

10 APRIL OD 13 , 14, 15 i 16 ASOVA
PO GRUPAMA na PMF-u sobe 735 i 736
TEST = 30 min
KOLOKVIJUM = 15 min

Popravni rokovi za sva tri testa i kolokvijuma:

17 i 24 april od 13, 14, 15, 16 asova po grupama
Prijavljivanje za polaganje odreenih testova i
kolokvijuma u popravnim rokovima je obavezno:
od 11 - 15 aprila za prvi rok
od 18 - 21 aprila za drugi rok
List za prijavljivanje sa naznakom ta elite da
polaete (oznaite sa znakom +) nalazi se okaen na
ulazu u vebaonicu soba 735 na PMF-u