Марински процеси

Аутори: Мартина Ђокић и Елизабета Стевовић

 Садржај

Увод Ерозивни облици

01 Дефиниција маринских Таласна поткапина, клиф, 02
процеса, облици рељефа прибрежна тераса
и основни агенси

Акумулативни облици Обнављање

03 Жало, литорални Кратка питања и 04
гордон, томболо понављање најбитнијих
појмова
 Увод
Како настају марински процеси?
Марински процеси
или абразије настају механичком
ерозијом таласа током којих се мења
рељеф океанских, морских и језерских
обала. Маринским процесом настају
абразиони облици рељефа.
Основни агенс маринског
процеса јесте хоризонтално
кретање воде, односно таласи.
Секундарни агенси су: плима,
осека и морске струје.
Механичком ерозијом,
таласи руше и уситњавају
стене. Тиме они мењају А тако настају…
изглед првобитне обале и
праве нове облике рељефа.
 Ерозивни облици абразије

♦ ♦ ♦
Таласна поткапина Клиф Прибрежна тераса
Таласна поткапина јесте удубљење које настаје ударом
таласа у обалу. У зависности од састава стена, механичком раду таласа може
допринети и прозорност појединих стена. У том случају, поткапине су
продубљене у виду морских пећина.
Изнад таласних поткапина настаје вертикални одсек под називом клиф .
Сталним маринским процесом клиф се обрушава изнад таласне поткапине, а
обала се помера уназад. Интензитет механичке ерозије таласа зависи од снаге
таласа и састава стена од којих је изграђена обала. Изражени клифови налазе
се на обалама Северног и Атлантског океана.
У подножу клифа и испод таласне поткапине налази се маринска, прибрежна
или абразиона тераса . То je уравњени део обале који
настаје померањем клифа уназад или акумулациом седимената. Према томе,
она jе и ерозивни и акумулативни облик маринског процеса.
У меким стенама као што су оне које
изграђују јужне обале Португалије
( ривијера Алгарве ) долази до
селективне абразије. Отпорнији делови
клифова у виду ртова и остењака
одолевају
таласима. У мање отпорним деловима
усецау се поткапине и морске пећине.
 Акумулативни облици абразије
настају таложењем материјала на местима где слаби преносна снага
таласа и морских струја. Због тога настаје уздужна морска струја
паралелна са обалом. Та струја носи велике количине еродираног
материјала. Еродирани материјал бива таложен преко абразионе
терасе. Таложење се одвија систематично - крупнији фрагменти се
таложе у плиткој води, уз обалу, а ситан песак бива однесен до места
докле таласи допиру.
 Акумулативни облици абразије

Жало ( плажа )
Литорални Томболо
кордон
Жало или плажа јесте нанос од седиментних
стена,најчешће песка и шљунка
Различите боје песка
Зрна песка се разликују у величини, боји и саставу, што нам може указати на
минерал од кога jе песак настао.
Бели песак потиче од минерала кварца и љуштура распаднутих организама.
Зелени песак пореклом jе од минерала оливина.
Розе боја песка потиче од корала и других морских животиња.
Наранџаста боја песка jе од вулканских стена и наранцастих кречњака.
Црвена боја песка потиче од минерала у вулканским стенама који садржи
гвожђе.
Црна боја песка jе од црних вулканских стена као што је базалт.
 Литорални кордони или пешчани спрудови јесу наносне бариjере
од песка коjе настаjу поступним акумулирањем песка на постојеће
подморске спрудове. Имају издужен облик, малу висину и најчешће се пружају
паралелно са обалом. Типични литорални кордони затварају ниске обале и
плитке заливе, лагуне, и само на једном месту прекинути су отоком из лагуне.
Попречни профил литоралног кордона jе асиметричан, са стрмим падинама
окренутим копну, а блажим окренутим мору.
Уколико jе пешчани
спруд једним крајем
спојен са копном,
назива се коса.
Пешчани спрудови
који нису спојени са
копном ни са једне
стране називају се
литорална острва.
 Томболо (превлака) jесте природни
пешчани спруд којим jе острво спојено са копном. Део
стеновитог материјала који су еродирали са острва таласи
таложе на његовој заветринској страни. На тај начин настаје и
увећава се спруд који повезује копно са острвом. Такав спруд
назива се просто томболо. Постоји више примера простих
томбола у свету. Уколико постоји више спрудова који повезују
острво са копном, такав облик назива се сложено томболо.
 Питања
1. Који је главни агенс маринског процеса? И секундарни?
2. Шта је таласна поткапина?
3. У подножју клифа и испод таласне поткапине начази се
_______________.
4. Који су основни акумулативни облици маринског
процеса?
5. Косу и литорална острва повезујемо са којим обликом
маринског процеса?
Merci pour votre attention!