Abrazija

- predstavlja mehaničko dejstvo talasa na obale okeana, mora i jezera. Znatno manju ulogu u
abrazionom procesu imaju morske struje i plima i oseka.
-Intenzitet abrazije je najizraženiji ne visokim strmim obalama sa dubokim morskim dnom i
u zoni jakih vetrova

- Mlat je udar talasa o obalu. Pri snažnim udarima talasa javlja se veliki pritisak što dovodi do
razaranja obala i unazadnog pomeranja obalskih linija.

Erozivni oblici abrazije

- Erozivni oblici abrazije nastaju usled udaranja talasa o obale pri čemu se drobe i ruše
stenovite mase. To su talasna potkapina, klif, abraziona terasa i kontinentalni odsek. Svi oni
zajedno čine abrazionu seriju.

- Talasna potkapina je udubljenje koje je u nivou mora u visini najjače udarne snage talasa.
Talasi neprekidno proširuju potkapinu tako da slojevi iznad nje gube stabilnost i obrušavaju se u
priobalni pojas mora. Na taj način nastaje klif- tako da se može reći da je potkapina horizontalna
osnova klifa.

-Klif je strm stenovit odsek obale. Visina klifa zavis od visine zaleđa obale i tvrdoće stena. Mogu
biti visoki do nekoliko 100tina metara. Ponekad se u klifovima uočavaju prozorci, prirodni
mostovi i pećine. Najimpresivniji klifovi nalaze se na obalama Engleske i Francuske.
- Abraziona/pribrežna terasa je zaravnjena površina u plitkom obalskom delu blago nagnuta
prema pučini. Nastaje unazadnim pomeranjem klifa i akumulacijom materijala od klifa i talasne
potkapine. Može biti široka od nekoliko stotina metara do 20 km. Širi se i povećava dimenzijr
dvostruko – prema kopnu razaranjem klifa i prema pučini taloženjem abrazivnog materijala.
- Kada se abraziona terasa širi slabi snaga talasa koji se razlivaju preko akumuliranog materijala i
prestaje unazadno pomeranje klifova. Kada klif ne trpi udare talasa on obraste vegetacijom.

- U završnoj fazi abrazije, između klifa i mora postepeno se obrazuje velika peskovita obala –
žalo. Široka abraziona terasa po ivici morskog basena naziva se šelf.

- Kontinentalni odsek nastaje na mestima gde dolazi do naglog povećanja dubine u pravcu
pučine.

Akumulativni abrazioni oblici

- Akumulativni oblici abrazije nastaju taloženjem materijala od razorenih obala ma mestima
gde je snaga talasa oslabila. To je najčešće u zalivima, iza malih ostrva i rtova.

- Pribrežni sprud (litoralni kordon) je izduženi bedem od šljunka i peska i prostire se paralelno
sa obalom nedaleko od nje.
- Ukoliko se desi da pribrežni sprud pregradi neki zaliv i tako ga odvoji u potpunosti od mora taj
zaliv postaje jezero – laguna,a peščani sprud naziva se lido.
- Ako se pribrežni sprud veže jednim krajem za obalu onda se naziva kosa. Kose se njačešće
formiraju u produženju rtova.

- Tombolo ili prevlaka je nanosni sprud od šljunka i peska koja u plitkom obalskom pojasu
spaja neko ostrvo sa kopnom i na taj način to ostrvo postaje poluostrvo.