8/12/2019 Geologija skripta

1.Gradja Zemlje:

Zemlja je gradjena od tri omotača:

- zemljina kora ili litosfera 2 do 80 km

- gornjeg i donjeg omotaca do 2900km

- jezgro Zemlje koje zauzima od 2.900 km do centra.

Kora je povrsinski deo Zemlje i sastoji se iz okeanske i kontinentalne kore. Izgradjena od različitih silikata.

Litosfera je crvsti deo zemlje, nju cine kora i gornji deo gornjeg omotaca.

*Kontinentalna kora je cvrst deo litosfere, njena debljina je do 60km, gradjena je od sedimenata, metamorfita
i ultrabazicnih magmatskih stena.Zauzima samo 30% ukupne Zemljine kore, glavni elementi silicijum i
aluminijum.

*Okeanska kora predstavlja cvrst deo ispod okeana i mora, debljine je do 10 km, zauzima oko 70% ukupne
zemljine kore. Sastavljena je od sedimenata, bazalta, pillow lave, kiselih, bazicnih plutonita.Glavni elementi
silicijum i magnezijum.

Mantl se nalazi ispod tanke Zemljine kore, po za premini i masi čini najveći deo Zemlje 70%. Proteze se od
40km do 2900km dubine, deli se na gornji i donji mantl.

Granica izmedju kore i gornjeg omotača je moho diskontinuitet, tu se seizmicki talasi naglo menjaju,
debljina mu varira od 5km ispod okeanske kore do 80km u nekim planinskim predelima poput Tibeta.

Jezgro. Javlja se u dubini 2900km do 6370km, sagradjeno je od spoljasnjeg tecnog jezgra sastavljenog od
oksida Fe i unutrasnjeg cvrstog dela, koje je sastavljeno od jedinjenja gvoždja (preko 90 %), sa manje Ni i dr.
metala.

2.Fizicko hemijske osobine Zemlje

Gustina – srednja gustina Zemlje 5.53g/ , srednja gustina kore je 2.7 g/  pa bi gustina jezgra
bila oko 13.6 g/ .

Pritisak u Zemlji raste sa dubinom. U samom centru zemlje bi trebalo da iznosi i preko 300.000 MPa.

Zemljina teža - gravitacija Gravitacija je fizičko svojstvo svakog tela da se medjusobno privlače. Kao
posledica gravitacione sile, sva tela koja se nalaze u slobodnom prostoru, padaće na Zemlju sa ubrzanjem g =
9,81 m/s2 prosečno, medjutim to ubrzanje nije na svim mestima na Zemlji jed nako, ono je veće na polovima,
a manje na ekvatoru.

Temperatura - Na temperaturu Zemlje utiču tri osnovna izvora toplote:

- Sunce, koje svojim zračenjem deluje na zagrevanje površine zemlje

- delovanje unutrašnje toplote Zemlje s obzirom da je unutrašnjost Zemlje u usijanom stanju,

- toplota nastaje i pod dejstvom raspadanja radioaktivnih elemenata u zemljinoj kori.

Poslenja va izvora čine unutrašnju toplotu Zemlje, ok je Sunčeva en ergija spoljni faktor.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 1 of 1/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

Nivo u zemljinoj kori do koga se oseća promena temperature pod dejstvom sunčevih zračenja, naziva se
neutralni nivo ili neutralni temperaturni sloj.

Ustanovljeno je da se u normalnim uslovima javlja porast temperature za 1 oC na svakih 33 m dubine ispod

neutralnog sloja. Ta pojava poznata je kao geotermski stepen (stupanj).

Magnetizam
Jug. Ustvari severni . Postojanje
Zemljepol magnetizma
Zemlje privlači Zemlje
južni pol utičeigle,
magnetne da magnetna
jer postojiigla uvek zauzima
zakonitost pravac Sever
da se suprotni polovi-
privlače, a isti odbijaju.Geografski meridijan Zemlje pokazuje odredjena odstupanja od magnetnog
meridijana, pa se zato javlja inklinacija i deklinacija.Deklinacija - odstupanje magnetnog pola od geografskog
pola,Inklinacija - odstupanje magnetnog pola od meridijana odnosno ekvatora.Magnetno polje stiti Zemlju od
stetnog zracenja sunca.

3.Hemijski sastav Zemlje i Zemljine kore

Hemijski sastav cele planete Zemlje ne može se sa sigurnošću odrediti iz razloga nemogućnosti njegovog
odredjivanja na većim dubinama. Površinski delovi su dostupni i za njih se može odrediti hemijski sastav.
Hemijski sastav spoljašnje sfere utvrdjen je na osnovu sastava magmatskih stena. One sadrže veću količinu
oksida Fe, Mg, Na, K, do k sedimentne stene sadrže i veću količinu vode, CO 2, SiO2, CaO. Ako se podje od
saznanja da magmatske stene čine oko 95 % litosfere, onda se njihov sastav može uzeti sa dosta sigurnosti.

4. Starost stena

5.Kora i gornji omotac 6.okeanska i kontinentalna kora

Spoljna sfera - Zemljina kora je različite debljine na okeanskom dnu samo 5 - 10 km. Prosečna debljina je
60 km. Deli se na kontinentalnu i okeansku koru.

Kontinentalna kora pripada kopnu, i ima debljinu prosečno do 7 0 km u oblasti planinskih venaca (Alpi,
Himalaji). Globalno se može podeliti na tri dela:

- gornji deo - stratisfera debljine 0 - 10 km , čine je uglavnom sedimentne stene,

- srednji deo - granitski sloj debljine je 15 - 20 km od kiselih magmatskih stena

- donji deo - bazaltni sloj debljine oko 15 km sastavljen od bazalta.

Gustina kontinentalne kore je 2,7 - 2,8 g/cm3

Okeanska kora pretežno je sastavljena o bazalta, a sredu se i granitske i seimentne stene.

- gornji sloj čine muljevi - nekonsolidovani muljevi (foraminifarski, pteropodski, radiolarijski) relativno male
debljine (naprimer crveni mulj se za 100 godina nataloži samo za 0,8 mm).

- srednji sloj debljine 3 km se sastoji od bazaltnih i konsolidovanih sedimentnih stena,

- donji sloj - bazaltna sfera debljine je oko 5 km.

Granicu Zemljine kore prema mantlu čini prelazni sloj - moho-površina sa izraženim diskontinuitetom
kretanja seizmičkih talasa.
Srednja sfera - mantl nalazi se ispod Zemljine kore na 40 km, pa sve do jezgra na dubini od 2.900 km. Po
zapremini i masi čini najveći deo Zemlje. i on se deli na tri dela - sfere:

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 2 of 2/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

- gornji mantl (B) ima dosta oštru granicu prema litosferi, što je utvrdjeno na osnovu kretanja seizmičkih
talasa. U gornjem delu je žitka masa nešto većeg viskoziteta a prema dubini prelazi u potpuno žitku masu.
Čine ga dva dela: astenosfera (mantl B) i prelazni sloj ka mantlu C.
- srednji mantl je na dubini 400 - 1000 km. U njemu se na dubini 620 - 650 km javlja prelazni sloj u kome
seizmički talasi menjaju brzinu kretanja,
- donji mantl nalazi se na dubini 1000 do 2900 km

U srednjoj sferi javljaju se silikati Fe i Mg, a prate ih Ni, redje O, S i dr. Gustina raste od 3,3 do 5 -6
3
g/cm .

7.Osnovni oblici kretanja ploca litosfere

Tektonika se bavi izučavanjem kretanja u zemljinoj kori, koja dovode do različitih deformacija i stvaranja
raznih struktura u njoj. Osnovni oblici kretanja ploca litosfere su razmicanje – rifting, podvlacenje –
subdukcija i bocno kretanje.

Litosfera је izdeljena na tzv litosferne ploce (tektonske ploce) Postoji 7 glavnih I jos mnogo manjih
ploca.One plutaju po astenosferi. Postoje tri tipa granica medju plocama
-konvergentne

-divergentne

-transformne granice

Priroda kоnvergentnih granica zavisi od tipa ploca koje se sudaraju, Na mestu gde se gusta okeanska ploca
sudara sa manje gustom kontinentalnom plocom, okeanska ploca se po pravilu podvlaci zbog veceg uzgona
kontinentalne litosfere, oblikujuci zonu subdukcije. Na mestima gde se dve kontinentalne ploce sudaraju,
ploce se ili ispupce i zbijaju, ili se jedna ploca potkopava ispod ili (u nekim slucajevima) prelazi preko druge.

Svako
severnicerub
od Indijske
tih delovanja
pločestvoriti prostrane
podvlači planinske
pod delom lance. Rezultat
Evroazijske tih proicesa
ploce izdizuc ga imože videti Himalaje.
stvarajuci na mestu gde
To se
je
takodje uzrok deformacije Azijskog kontinenta. Zbog trenja I zagtrevanja subdukovane ploce, skoro uvek su
vezane za vulkanizam.

-Na divergentnim se granicama dve ploce razmicu i na taj nacin stvaraju prostor koji se puni novim
materijalom kore, koji potice od magme nakupljene ispod.Predstavljene su u okeanskoj kori sistemom
okeanskih grebena.

-Zbog trenja ploce ne mogu jednostavno kliziti jedna pored druge pa se tu stvaraju transformne granice.
Tacnije, pritisak se nakuplja u obe ploce sve dok ne dostigne stepen prekoracenja deformacije stena, kada se
akumulirana energija oslobadja u vidu deformacije na obe strane raseda.Primer za ovo kretanje je rased San
Andreas

8. Magmatski pokreti, Plutonizam, Vulkanizam

Magmatizam obuhvata procese kretanja magme usled unutrasnjih , endogenih sila Zemlje. On predstavlja
slozen i neprekidan proces od formiranja zemljine kore do danas i svedoci o stalnim kretanjima, koja su imala
veliku ulogu u stvaranju zemljine kore. Kretanja magme se samo jednim delom manifestuju na povrsini
Zemlje, a vecim delom se proces obavlja u dubini, bilo ispod litosfere ili utiskivanjem u njoj. Samo manjim
delom magma izbija na povrsinu pracena ogromnim kolicinama gasova i vodene pare. Magma, koja se nalazi
ispod zemljine kore ima temperaturu preko 1.000 oC. Izlozena je hidrostatickim pritiscima zemljine kore

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 3 of 3/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

usled cega se krece. Magma je rastop slozenog hemijskog sastava u kome dominiraju soli silicijumske i
alumosilicijske kiseline sa Ca, Mg, Fe i silikati i alumosilikati, koje prati velika kolicina gasova i pare. Od
gasova su najzastupljeniji N, CO 2. H, Cl, H2S.

Magma je razlicite gustine sto zavisi od Si komponente; sto je magma bogatija sa Si (preko 60 %) to je
kiselija i gusca, dok su magme sa manje silicijuma tecnije. U usijanoj magmi nastaje diferencijacija
elemenata i minerala, sto utice na stvaranje razlicitih vrsta stena: kiselih, prelaznih,bazicnih i ultrabazicnih.
Hladjenjem magme formiraju se razlicite vrste stena: dubinske, zicne i povrsinske.

U slucaju kada se magma zadrzi u dubljim delovima litosfere, nastaju dubinske (plutonske) stene, a pri
izbijanju na površinu nastaje efuzivni magmat izam - vulkanizam, uz stvaranje povrsinskih (efuzivnih, izlivnih
ili vulkanskih) stena.

1. PLUTONIZAM - INTRUZIVNI MAGMATIZAM

Intruzivni magmatizam ili plutonizam se odnosi na slučajeve kada se magma konsoliduje u dubljim delovima
litosfere, ne izbijajući na površinu. Nastaju stene koje se nazivaju dubinske stene ili plutoniti. Takve se stene
mogu videti na površini samo na mestima gde je dugovremena erozija skinula stene koje su pokrivale
plutonite. Nastala plutonska tela u zemljinoj kori, mogu se razvrstati u tri grupe s obzirom na veličinu:

- plutoniti krupnih razmera : batoliti, gromade, lakoliti, fakoliti, lapoliti, etmoliti, hopoliti

- pukotinske intruzije: žice ili dajkovi, intruzivne žile, apofize

- interslojevite (medjuslojne) intruzij e: skladovi i skladne žice - silovi.

Batoliti nalaze se na najvećim dubinama i nisu dobro izučeni. Stvaraju se u potkornim prostorima, utiskujući
se naviše i otapajući stene iznad njih. Po načinu stvaranja vezuju se za orogene pokrete i stvorene venačne
planine, pri čemu su orjentisani u skladu sa osama planinskih venaca.

Gromade su plutoniti nepravilnog oblika, velikih dimenzija i javljaju se kao istaknuti delovi na vrhovima
velikih batolita. Samim tim se javljaju u višim delovima litosfere, a u donjim del ovima prelaze u batolit
Lakoliti to su oblici plutonita utisnuti u prostore izmedju slojeva, pa oblikom podsećaju na pečurke, u
donjem delu su ravni. Pri tome slojevi u svodu pucaju, stvarajući puteve za probijanje magme u vidu žica
usmerenih ka površini zemlje. Prema tome, javljaju se u višim delovima litosfere i često su stvorenim žicama
povezani sa površinom.
Pukotinske intruzije. I ova tela su vezana za dublje delove litosfere, a nastala su ispunjavanjem pukotina.
Najpoznatiji oblici su:

- žice ili dajkovi nastaju konsolidovanjem magme u pukotinskim sistemima. Presecaju Debljina im je obično
1 - 5 m, dužina više desetina pa i stotina km Na površini dajkovi formiraju grebene, ako su otporniji od
okolnih stena, ili rovove.

- intruzivne žile - slične su dajkovima, ali se razlikuju po obliku jer nisu pravolinijski orjentisane, a zidovi
im nisu paralelni. Vezane su za pukotine i prsline, pa su malih razmera,

- apofize su žice i žile vezane za lakolite i druge intruzivne stene, nastaju na mestima gde je mag ma ispunila
nastale pukotine u svodu.

Interslojne intruzije. Nastaju ispunjavanjem magmom mejuslojne prostore, tačnije utiskivanjem magme
izmeju slojeva seimentnih stena, a a ne olazi o vedeg izizanja. Samim tim liče na žice i ajkove, s tom
razlikom što su vezani za mejuslojne a ne za pukotinske prostore.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 4 of 4/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

Poznate su pod nazivom skladovi i skladne žice ili sil -ovi pri čemu sklaovi mogu a zahvataju velike
prostore. Često se javljaju zajeno sa ajkovima, jer magma ispunjava i prostore pukotina, ali i meju
slojevima.

2.VULKANIZAM - EFUZIVNI MAGMATIZAM

Pos vulkanizmom se podrazumeva izbijanje magme na površinu Zemlje i svi procesi vezani za te pojave.
Mesto gde izbija magma (lava) na površinu naziva se vulkan. Magma izbija na površinu zajeno sa gasovima
i parama, što se ovija uz snažne eksplozije sa visokim izbacivanjem lave, gasova i pare. Nekad se prolazi za
magmu u litosferi zapuše, kada rad vulkana prestaje, tada postaju ugašeni ili privremeno ugašeni vulkani.
Otvor vulkana kroz koji izlazi lava na površinu naziva se krater, ždrelo ili grotlo. Materijal koji izbija iz
kratera taloži se oko njega formirajući vulkansku kupu ili konus. Pri izbijanju lave, koja ističe iz grotla
vulkana, može da ne dodje do stvaranja vulkanske kupe, već se formira plato ili štit. Postoje proste i složene
kupe. Proste imaju samo jedan kupasti breg, a složene kupu unutar prstena, ostatka prethodne kupe
(kaldere), koja je nastala usled snažnih eksplozija ili tonjenja vulkanske kupe, (primer vulkana Vezuv i
Etna).

. Klasifikacija vulkana

1. Prema aktivnosti: aktivni, privremeno ugašeni, ugašeni vulkani

2. Prema sastavu stena:monogeni vulkani (sa kontinualnim radom), poligeni vulkani (sa prekidom)

3. Prema morfologiji kratera: Linijsko-pukotinski vulkani vezani za razlome u kori, koje se

protežu i više stotina km. Duž ovih linija radi veliki broj vulkana, koji se povremeno sele duž linije razloma.
Takav oblik vulkana bio je ranije u Karpato-balkanskoj oblasti, danas se javlja na Islandu.

Vulkani centralnog tipa imaju posebne kratere koji se ne menjaju. Vulkanski aparat ima oblik
zarubjenog konusa, širokih kupola sa centralnim kanalom koji vodi do ognjišta.

Prema sredini pojavljivanja:

- Kopneni ili subaeralni vulkani javljaju se na kopnu, na dubokim razlomima, raznovrsnih su erupcija, sa
kiselom ili bazičnom lavom,

- Priobalski vulkani na razlomnim granicama okeana, tj. u zonama subdukcije i pomeranja ploča. Najčešći
su na obodima Tihog okeana;

- Podvodni vulkani - javljaju se u okeanskim sredinama u oblasti podvodnih grebena. Ima ih u svim
okeanima, a posebno je karakterističan atlanski srednjookeanski greben sa većim brojem vulkana. Smatra se
da je bilo i do 10.000 podvodnih vulkana sa visinom kupe do 1000 m.

9.Tip erupcije
Vulkani izbacuju različite vrste materijala, koji mogu biti:

- lava - koja se izliva iz grotla i teče padinama vulkanske kupe,

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 5 of 5/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

- lavični raskomadani materijal koji se izbacuje eksplozijama i oko vulkana obrazuje piroklastične ili
vulkanoklastične stene

- gasovi i pare - koji posle hladjenja mogu da formiraju akumulacione basene.

Lava je izlivena magma iz kratera vulkana, koja je usijana i žitka sa temperaturom 1.000 - 2.000 oC. Po
hemijskom sastavu je kisela, prelazna, bazična ili ultrabazična u zavisnosti od sadržaja SiO 2. Bazične lave su
retke i slivaju se većom brzinom od kis elih. Lave sa dosta gasova su grudvaste i hrapave, a lave bez gasova
imaju glatku površinu, a pri kretanju se boraju.

Gasovi i pare. Redovni su pratioci vulkanskih erupcija. Sadrže, pored vodene pare i H2S, SO2, HCl, CO,
CO2, CH4, N, H, O2 i dr. Više prate kisele magme pa su i erupcije češće eksplozivnog karaktera. Velike
količine gasova i para mogu kondenzacijom da formiraju jezera oko vulkana.

Vulkanski pepeo i prašina. To je najsitniji prašinasti oblik materijala (lave) koji nastaje pri eksplozijama od
raspršene lave ili razrušenih zidova kratera. Izbacuje se visko iznad vulkana i raznosi na prostoru više stotina
kilometara.

Vulkanski pesak. To je zdrobljena masa od lave ili postojećih vulkanskih stena, nastao slično pepelu pri
vulkanskim erupcijama. Razlikuje se po krupnoći zrna, a sastoji se od zrnaca stakla, feldspata, leucita, augita,
, magnetita i dr minerala

Lapili - komadi lave (4 - 32 mm), peska i pepela sa staklastom korom. Šupljikavi su zbog ispuštanja gasova.

Plovućac - vulkanski materijal nastao o kiselih magmi, naglim hlajenjem zbog čega ima šupljikavu
strukturu poput sunjera, sa šupljinama ili mehurima, pa je male gustine (pliva po voi).

Kose peline - sitna zrnca o vulkanskog stakla štašičastog ili končastog o blika sa zadebljenjem u sredini i
glavicama na krajevima.

Vulkanske bombe - elovi lave krupnode preko 32 mm koji pri pau na zemlju obijaju karakteristične
oblike (kruške, vretenast, oblik bombe i sl.). Kaa su staklaste površine i šupljikave unutrašnjos ti nazivaju se
troskve.

Vulkanske zgure - gruve lave izbačene iz kratera po ejstvom gasova, a pri kretanju kroz vazuh se naglo
ohlade.

Enklave - komai stena koji se pri erupcijama konsoliuju u svežim vulkanskim stenama kao uklopci. Mogu
biti magmatskog ili seimentnog porekla, ako su otkinuti iz bokova i utopljeni u lavični sliv, pa se javljaju kao

strano telo u steni.

Vulkanski blokovi - vedi blokovi koji se konsoliuju u lavičnoj masi poput enklava.

10. Magma, viskozitet rastopa

HEMIJSKI SASTAV

Teškoisparljive komponente:

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 6 of 6/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

(SiO2, TiO2, Al2O3, Fe2O3, FeO, MgO, MnO, CaO, Na2O, K2O) - preko 90% i

Lakoisparljive komponente: H2O, CO2, HCl, HF, H2S, SO3. Magme sa više od 5% ovih komponenti su tzv.
vlažne magme.
Sadržaj lakoisparljivih komponenti i SiO2 utiču na: pokretljivost magme, tok kristalizacije, rast i vrstu
minerala.
Viskozitet rastopa – otpor prema tečenju

zavisi od: T, sastava (sadržaj Si, Al i lakoisp. komp.), spoljnjeg pritiska

Kisele magme (bogate Si, Al i lakoisparljivim sastojcima) su veoma viskozne – stvaraju se, na primer,
kupasti izlivi (Stromboli). Seizmički se ponašaju kao čvrsta tela

Bazične magme (sa nižim sadržajem SiO2) su manje viskozne, pa lako i brzo teku. Grade pločaste izlive, a
seizmički se ponašaju kao tečnosti.

11. Postanak
1. Vulkaniti magmatskih
- nastaju stena
hladjenjem lave sa redjim uklopcima piroklastičnog materijala. Imaju sitnozrnu
strukturu sa različitim teksturama nastalim u uslovima hladjenja lave. Nekad su šupljikave, često sa
paralelnim rasporedom minerala - tekstura tečenja. Nekad se javlja i porfirska struktura. Posebne su
karakteristike vulkanskih stena nastale u vodi
2. Piroklastične stene - nastaju cementacijom zdrobljenog vulkanskog materijala. Javljaju se stene različitog
sastava, nekad su samo od vulkanskog, a nekad i od mešavine sa sediemntnim materijalom. Nekada je čak
količina vulkanskog materijala manja, pa se ove stene izdvajaju kao vulkanosedimentne stene. To su:
- vulkanska breča - nastale cementovanjem zdrobljenog vulkanskog materijala raznih dimenzija, a
oštrih ivica. Vezivni materijal je vulkanski pepeo, prašina i pesak, nekad i sama lava,
- vulkanski aglomerat - stena sličnog oblika kao breča, nastala cementacijom vulkanskih bombi i
komada stena iz razorenog kratera, ali krupni komadi imaju zaobljenu formu nastalu bržim hladjenjem pri
erupciji. Nastaju, medjutim, za vreme same erupcije, a ne naknadno kao breče i konglomerati,
- vulkanski konglomerat - vulkanski materijal je transportom do mesta cementacije zaobljen, a
potom cementovan u konglomerat,

- vulkanski tuf - nastaje od vulkanske prašine, pepela i peska nihovom cementacijom dalje od
vulkana. Nastaje i bliže krateru cementacijom delova lave peska, lapila zgure i bombi. Tufovi od pepela
najčešće se cementuju daleko od vulkana. Nekada se ovaj materijal akumulira na kopnu, kada biva razoren i
ne stvara stenovit materijal.

- vulkansko-sedimentne stene - to su seimenti sa vulkanskim materijalom: vulkanogeni peščari,

vulkanogeni laporci, i gline, vulkanogeni ili tufogeni konglomerati i td.

12. Oblici magmatskih tela

Pokrenuta iz dubine Zemlje, magma može da bude utisnuta u stene Zemljine kore ili da se izlije na površinu.
Konsolidacijom magmatskog rastopa u različitim uslovima nastaju specifični oblici magmatskih tela. Ukoliko
magma kristališe u dubini, onda su to plutonska tela ili plutoni, a izlivanjem na površinu nastaju vulkanska
tela.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 7 of 7/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

Prilikom utiskivanja u postojeće stene Zemljine kore mogu da se obrazuju magmatska tela paralelna
(saglasna) postojećim stenama, a mogu i da presecaju postojeće stene pod nekim uglom. Saglasna plutonska
tela nazivamo konkordantnim, a ona koja presecaju stene pod nekim uglom - diskordantnim.

Od diskordantnih magmatskih tela najveće dimenzije imaju batoliti koji zauzimaju ogromne prostore i
njihovu donju granicu nije moguće sagledati.

-Štokovi su diskordantna tela nešto manjih dimen zija i predstavljaju periferne delove batolita.

-Dajkovi su žična tela koja presecaju postojeće stene pod kosim uglom. Iz tela većih dimenzija često se
granaju spletovi diskordantnih žica koje nazivamo apofizama.

Od konkordantnih magmatskih tela većih dimenzija treba izdvojiti lakolite -tela sočivastog oblika
(plankonveksna ili bikonveksna), zatim, lopolite - zdelastog oblika i zatim, nešto manje, fakolite koji se
obrazuju u temenim delovima nabora. Žično telo paralelno slojevima postojećih stena naziva se sklad

13. Post vulkanske pojave

1. Fumarole. To su mesta na zemljinoj površini gde izbijaju gasovi i pare, a inače mogu biti:

- suve fumarole - sa temperaturom preko 500 oC,

o
- kisele fumarole sa temperaturom 300 - 400 C, koje ispuštaju vodenu paru, kisele sulfide i kiseli HCl,

- alkalne fumarole sa temperaturom oko 100 oC, koje daju amonijak i hidrokside sulfida,

- hladne fumarole sa ohladjenom parom (ispod 100 oC), gasovitim CO2 i CO i dr.

2. Solfatare su pojave gde iz tla izbija, pored vodene pare, još i sumporasta kiselina i sumporvodonik.

3. Mofete su mesta gde izbija hladna ugljena kiselina - kiseljaci (suve mofete sa CO2 , CH4, N, H2S, borna
kiselina).

4. Sufioni - pojave kad na zemljinu površinu izbijaju mlazevi vodene pare, a pri padu na zemlju skupljaju se
u obodnim bazenima. Pored vodene pare izbijaju i CH4, ugljena i sumporna kiselina. Iz vode u bazenima
izdvaja se borna kiselina, koja se iz njih eksploatiše.

5. Gejzeri - to su pojave u oblastima ugašenih vulkana kada topla voda izbija u obliku vodoskoka. Izbijanje
se javlja sa visinom izbijanja i nekoliko desetina metara.

6. Termalni izvori – juvenilni ili magmatski koji do piru iz zemljine unutrašnjosti,vadozni iz zemljine kore čija

je voda atmosferskog porekla, mineralni čija je voe juvenilnog porekla, a obogadena je rastvorenim
mineralima na putu iz unutrašnjosti o površine. Ko nas su poznate banje: Vranjska, Sijarinska, Jošanička i
dr.

14. Epirogeni pokreti

Epirogeni pokreti odnose se na stvaranje i pomeranja kopna i okeana. U dugoj geološkoj istoriji zemljine kore
dogadjala su se različita kretanja; izdizanja delova kore i stvaranja kopna, i suprotno, spuštanje delova i
formiranje mora i okeana. Različitost stenskog materijala na površini Zemlje, govori u prilog tome da su se

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 8 of 8/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

javljala takva kretanja spuštanja kopna i stvaranje uslova za nastajanje novih sedimentnih stena. Talasasta
kretanja delova Zemljine kore dovode do tonjenja kopna i nadiranja vode na kopno ( transgresija) ili do
izdizanja i povlačenja vode sa kopna ( regresija). One se mogu javiti i kao posledica orogenih pokreta.

15. Orogeni pokreti

Pod orogenim pokretima podrazumevamo one koji su se odigravali u geosinklinalnim prostorima, odnosno
stvaranja nabora i planinskih venaca u litosferi. Orogeni pokreti se najviše javljaju u uslovima užih
geosinklinala, tamo gde su debljine sedimenata najveće, odnosno tamo gde je geosinklinala najdublja. Oni su,
uzrok relativno složenog procesa stvaranja venačnih planina. Pod dejstvom orogenih pokreta, koji se najčešće
javljaju u vidu bočnih potisaka, nataloženi slojevi se povijaju i boraju do znatnih razmera, ali se i znatno
komadaju i kidaju i vertikalno uzdižu ili puštaju prouzrokujući brojne d eformacije u vidu nabora (mikro
nabore ili krupne nabore). Svi poremećaji, koji se javljaju kao posledica orogenih pokreta, svrstavaju se u dve
grupe:

1. grupu tangencijalnih pokreta (nabori), i

2. grupu radijalnih pokreta ili raseda

Mada različiti, ovi se poremedaji javljaju zajeno, samo retko ovojeno, i u celini govore o stepenu
intenziteta orogenih pokreta.Tangencijalni pokreti su posebno vezani za sreine izgrajene o plastičnih, a
radijalni u sredinama izgradjenim od krutih masa.

16.Seizmizam

Aktivnost Zemlje i stalni pokreti zemljine kore ogledaju se i kroz skoro svakodnevna podrhtavanja tla u
različitim delovima sveta, a pre svega u nestabilnim oblastima u kojima se javljaju duboki razlomi i
manifestuju stalna kretanja kontinentalnih masa i okeanskog dna. Iznenadni pokreti koji se manifestuju kao
potresi i vibracije, poznati su pod opštim nazivom trusovi, a područja u kojima se javljaju - trusna područja.
Proučavanjem ovih vrsta kretanja u zemljinoj kori bavi se seizmizam, a nauka seizmologija. To je nauka, koja
se bavi proučavanjem pojava potresa (zemljotresa), uzroka njihovog pojavljivanja, načina manifestovanja,
kao i posledica do kojih dolazi u zemljinoj kori i na površini Zemlje.

Potrese u zemljinoj kori čovek je u stanju a registruje svojim čulima, samo ako se rai o jačim potresima.
Slabije potrese i vibracije nije u stanju da oseti i oni se registruju posebnim osetljivim instrumentima
seizmografima, koji potrese registruju na seizmogramima.S obzirom na jačinu potresa, o ni se dele na
makroseizmičke, koje čovek može osetiti, i mikroseizmičke, koji se mogu registrovati instrumentima.

17. UZROCI POJAVLJIVANJA TRUSOVA

Pored toga što mehanizam zemljotresa nije jasno izučen, može se reći da se oni javljaju duž tektonskih linija
(razloma), usled sučeljavanja masa u pokretu, koja izazivanju naprezanja i povremene pokrete (računa se da
se ovi pokreti javljaju prosečno na svakih 5 - 6 minuta, a da se godišnje javi do milion potresa, od kojih se
registruje samo 2/3 njih). Kretanja u zemljinoj kori su različita, a uslovljena su kretanjima u magmi i
kretanjima masa u litosferi.

Analizom snimaka sa američkog satelita utvrdjeno je da se i na Suncu odigravaju kretanja - pulsiranja i to na

svakih 10 - 12 minuta, i da pri tome dolazi do pove ćanja prečnika Sunca i do 1.000 km. Tako nešto se

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 9 of 9/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

dogadja i na Zemlji, koja takodje pulsira na svakih 45 minuta, a ta širenja i skupljanja se manifestuju
podrhtavanjem tla različitog intenziteta.

18. VRSTE ZEMLJOTRESA

Tektonski zemljotresi To su najčešći i najjači zemljotresi, a njima pripada 90 % svih zemljotresa, koji se
javljaju na Zemlji. Od toga u 86 % slučajeva uzroci su kretanje blokova duž razloma u zemljinoj kori.
Kretanja kao posledica pomeranja blokova traju relativno kratko. Zemljotresi se odigr avaju u tri faze: početna
podrhtavanja koja nagoveštavaju glavna pomeranja u osnovnoj fazi, a potom u trećoj fazi dolazi do
postupnog smirivanja potresa i formiranja ravnotežnog stanja izmedju sila koje deluju na granicama
tektonskih blokova.

Vulkanski zemljotresi

Nastaju kao posledica kretanja magme iz unutrašnjosti ka površini. Pri tome magma pod dejstvom jakih
pritisaka, praćena gasovima i parom, vrši potiskivanje okolnih stena, uslovljavajući pomeranje delova
litosfere ili manjih regionalnih blokova. Ta pomeranja uslovljavaju pojavu seizmičkih talasa, koji se
manifestuju kao zemljotresi. Ovi zemljotresi, koji se nazivaju vulkanskim zemljotresima, nastaju i zbog
oslobadjanja energije pri probijanju čepova u vulkanskim grotlima, posle čega dolazi do snažnih erupcija,
često praćenim većim eksplozijama. Potresima uslovljenim vulkanskim aktivnostima, pripada oko 7 % svih
potresa.

Padinsko-urvinski zemljotresi

Ovi potresi se ešavaju u elovima zemljine kore ge postoje vede šupljine - pedine i rugi prazni prostori u
litosferi. Kaa oje o oburvavanja plafona takvih prostora, nastaju jači potresi, koji neka mogu a se
osete na širem prostoru poput zemljotresa. Pot resi se mogu javiti i zbog obursavanja kosina većih padina, a
mogu nastati i pri obrusavanju snežnih masa pri pojavi lavina. Njima pripada oko 3 % zemljotresnih pojava.

Veštački zemljotresi

Javljaju se kao posledica izvodjenja miniranja, ili obursavanja podzemnih prostorija. Posebno su značajni
potresi koji nastaju pri izvodjenju atomskih eksplozija, kada prostor iznad mesta eksplozija dobija oblik
udubljenja poput vulkanskog kratera, nekad i nekoliko stotina metara dubine. uslovljeni su aktivnošću
čoveka. Kao posledica izvodjenja eksploatacionih radova javljaju se i gorski udari, koji se nekad svesno
izazivaju radi izbegavanja njihove iznenadne pojave.

19.PRATEĆE POJAVE ZEMLJOTRESA, ODREDJIVANJE JACINE

ZEMLJOTRESA
1. Akustične seizmičke pojave manifestuju se kroz potmulu tutnjavu koja dolazi iz daljine, ali nekad
asociraju i na eksplozije granata. Najjače su u epicentru, a postepeno slabe sa udaljavanjem od njega. U
zgradama se oseća tutnjava, škripa i pucanje, što nepovoljno deluje na psihu čoveka.

2. Svetlosne pojave su uglavnom redje. Mogu se izuzetno manifestovati pojavom odsjaja, koji se javlja kao
posledica promene količine vodonika i ozona ili drugih gasova i atmosferi. Ima mišljenja da se ove svetlosne
pojave mogu vezati i za pomeranja blokova, koja se manifestuju i svetlosnim pojavama.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 10 of10/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

3. Pojava vatre. Može doći zbog izbijanja gasova iz pukotina u zemljinoj kori, kada može doći i do pojave
požara.

4. Električne i magnetne pojave. Javljaju se kod većih zemljotresa ne samo u epicentru, već i na širem
prostoru. Nastaju kao posledica mehaničkih kretanja i pojave trenja, kada dolazi do poremećaja položaja
magnetne igle, igle galvanometara i na telegrafskim uredjajima, slično pojavi jake struj e koja menja normalno
stanje.

5. Deformacije reljefa. Pri razornim zemljotresima javljaju se značajna pomeranja tla, iznad epicentra čak i
do 10 m po visini. Javljaju se pukotine u tlu, dolazi do obrusavanja kosina i horizontalnog razmicanja
blokova, ali i sleganja blokova po više metara.

Jačina zemljotresa se ocenjuje na bazi stepena oštedenja grajevinskih objekata, trajnih oštedenja tla,
promena režima pozemnih voa, ljuljanja (pomeranja na površini zemlje) i r. Morski potresi se, za razliku
o skale za površinske zemljotrese, razvrstavaju na 6 stepe ni (registrovanje na brodovima). Snaga
zemljotresa se iskazuje na va načina:

Energija zemljotresa

1. Jačinom energije, koja se javlja u njegovom žarištu (hipocentru), meri se Rihterovom skalom, koja ima 9
stepeni. Iskazuje se magnitudom (M) , jedinicom za merenje energije zemljotresa, a koja se odredjuje na
osnovu instrumentalnih i makroseizmičkih poataka.

2. Intenzitet zemljotresa rušilački efekat zemljotresa na površini Zemlje. U Evropi se za to koristi Merkalijeva
skala koja ima 12 stepeni.

20. ELEMENTI ZEMLJOTRESA

Trusovi imaju svoja žarišta, mesta početnog uara, oakle se potresi prenose na sve strane. Ta mesta se
nazivaju hipocentri ili centri trusova. Udar koji nastaje u hipocentru proi zvoi trusne ili seizmičke talase, koji
se kao elastični kredu koncentrično na sve strane. Epicentar је tacka na zemljinoj povrsini gde se zemljotres najjace
oseca.Nalazi se vertikalno tacno iznad hipocentra.

Talasi, koji se koncentrično šire od hipocentra, dele se na:

- longitudinalne (uzdužne) talase, ko kojih se vibracija tačaka tla vrši u smeru kretanja talasa.

- transverzalne (poprečne) talase - kojima se kretanje čestica ovija poprečno u onosu na pravac kretanja
talasa. Njihovo kretanje je sporije o uzužnih.

Epicentar prestavlja tačku na najkradem rastojanju o hipocentra o koje uarni talasi najpre oju.
Mejutim, to nije tačka ved oblast na površini (epicentralna oblast).

21. Mogućnost predviđanja zemljotesa

Dugoročna predvidjanja zemljotresa baziraju se na izučavanju karaktera trusnih područja, energije koja se
javlja pri potresima, kao i perioda njihovog obnavljanja.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 11 of11/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

Kratkoročna predvidjanja, na bazi savremenih mernih uredjaja, daju mogućnost predvidjanja pojave
potresa sa dosta preciznim odredjivanjem vremena pojavljivanja. Utvrdjivanje pojave zemljotresa moguće je
u periodu od nekoliko dana. Instrumentima se registruju prva podrhtavanja tla, što je uvod u pojavu glavnog
udara.

U prognoziranju zemljotresa koriste se uglavnom dve metode:

1.Bioseizmička metoda bazira na reagovanju životinja pre pojave zemljotresa. Tako naprimer, krtice izlaze iz
zemlje, laste napuštaju svoja staništa, psi zavijaju, kokoške se penju na rvede i t.
2. Konvencionalne metode se zasnivaju na geološko-geofizičkim i geohemijskim pokazateljima. Neke o
karakterističnih pojava se smatraju sigurnim preznakom pojave zemljotresa, kao što su: pojave gasova u
pukotinama stena, varijacije koncentracije helijuma u podzemnim vodama, porast živine pare iz kore,
opadanje intenziteta radio signala takodje upozorava na pojavu potresa.

22.METAMORFIZAM, vrste metamorfizma

Pod metamorfizmom se podrazumeva proces izmene nastalih stena pod dejstvom nekih faktora, obično
pritisaka i temperature. Ovaj proces se odigrava u svim delovima zemljine kore, u većim dubinama odigrava
se pod dejstvom pritisaka višeležećih stenskih masa, ali i pod dejstvom vulkanizma u onim delovima gde je
on aktivan. U okviru delovanja ovih procesa dolazi do promene prvobitnog izgleda, sastava i strukture stena –
one se metamorfišu. Posledice su promena nekad fizičkog, nekad hemijskog sastava, a nekad i
kombinovano. Metamorfišu se ranije stvorene magmatske ili metamorfne stene, stvarajući metamorfne stene
ili metamorfite. Promene metamorfizma su prevashodno posledica endogenih sila, a ne i egzogenih.

FAKTORI METAMORFIZMA
Metamorfne promene se ogledaju u prekristalizaciji pojedinih minerala, izmeni strukture, čak i mineralnog i
hemijskog sastava. Osnovni faktori metamorfoze su:

- temperatura (geotermska, magmatska, radioaktivna ili usled trenja),

- pritisak (hidrostatički, dinamički ili bočni kinetički),
- gasovi i pare, kao hemijski agensi,
- geološko vreme, kao dopunski faktor preobražaja.
Uticaj temperature. Ovaj faktor, kao i pritisak , sve jače dejstvo ima sa povećanjem dubine, s obzirom da je
porast temperature uslovljen geotermskim stupnjem, a i većom blizinom magme u dubljim delovima litosfere.
Dejstva radioaktivnih procesa i trenja izazvanih tektonskim pomeranjem blokova, manje su izražena.

Uticaj pritiska. I ovaj uticajni faktor je vezan za povećanje dubine u litosferi, a pošto sa porastom dubine
raste i temperatura, to se dejstva ova dva faktora kombinuju. Pritisak se javlja kao: hidrostatički i bočni ili
dinamički-kinetički . Hidrostatički deluje kao posledica povećanja opterećenja sa dubinom, a dinamički se
javlja kao potisak.

Gasovi i pare imaju izuzetan značaj, jer su, pored ostalog, i proizvod delovanja pritiska. On deluje na lakše
prodiranje vode i pare u pore stenskog masiva uslovljavajući svestranije dejstvo. Pod njihovim dejstvom
dolazi do jačih hemijskih izmena, tako da se novonastala mineralna materija potpuno razlikuje od prvobitne.

. Geološko vreme. Ima manji značaj i nekad zanemarujući. Njegovo delovanje se može posmatrati u sklopu
ostalih metamorfnih faktora, jer je njihovo kombinovano delovanje normalno prisutno u zemljinoj kori.

metamorfizam može biti:

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 12 of12/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

- termalni metamorfizam, kod koga toplota (temperatura) ima bitan faktor,

- dinamometamorfizam, kod koga je dominantan uticaj pritisaka,
- regionalni ili kontaktni metamorfizam, kao posledica kombinovanog dejstva.

1. Termalni metamorfizam. Nastaje pod uticajem temperature u različitim sredinama i sa različitim

intenzitetom. Po pravilu raste sa dubinom, a uslovljen je: geotermskim stupnjem, dezintegracijom
radioaktivnih elemenata, kretanjem magme, pomeranjem stenovitih masa (trenjem). N ajizraženiji je u
sredinama kroz koje se kreće magma, pa je temperatura , koja se javlja zbog blizine magme, od najvećeg
značaja.

2. Pirometamorfizam se odigrava na kontaktima magme (lave) sa očvrslim stenama. Promene su ograničene

samo na uži pojas kontakta sa magmom (lavom), gde se javlja pregrevanje i topljenje okolnih stena, a potom
se brzim hladjenjem stvara staklasta materija.

3. Kontaktni metamorfizam je sličan prethodnom, ali osim delovanja lave, javlja se i delovanje hemijskih
fluida.

4. Pneumatolitski metamorfizam je poseban vid termalnog metamorfizma nastalog delovanjem gasova i

pare iz magme. Najveći uticaj imaju: bor, fluor i hlor.

Dinamometamorfizam ili dislokacioni metamorfizam javlja se u oblastima tektonski aktivnih predela.

Promene su naročito prisutne u gornjim delovima litosfere.

23.Kontaktni metamorfizam osim delovanja lave, javlja se i delovanje hemijskih fluida. Ova
dejstva imaju širi značaj, a promene su ne samo fizičke već i hemijske. Temperaturni uslovi su drugojačiji jer
vladaju niže temperature, a proces je potpomognut delovanjem gasova i pare. Mož e biti zamenjen nekim od
hemijskih metamorfizma: pneumatolitskim ili hidrotermalnim metamorfizmom.

U normalnim uslovima hemijske promene su manje, a intenzitet zavisi od:

- dimenzija (veličine) intrudovanog magmatskog tela, (veća količina toplote)

- količine gasova i pare, koje prate magmu.

24.Regionalni metamorfizam je kombinovani metamorfizam širokih razmera pri kome veći značaj
ima delovanje hidrostatikog pritiska. Dolazi do potpune prekristalizacije postojećih i pojave novih minerala, a
nastaju i nove strukture stena. U okviru ovog metamorfizma se mogu izdvojiti:

- dinamotermalni metamorfizam,

- dislokacioni metamorfizam,

- geotermalni metamorfizam,

- hidrostatički metamorfizam,

- plutonitski metamorfizam.

Regionalni metamorfizam se najviše ispoljava u geosinklinalnim oblastima, gde su česti i snažni bočni potisci
uz već postojeći hidrostatički pritisak i postoji uticaj strujanja magme. Izmene nastale pod dejstvom visokih

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 13 of13/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

temperatura nazivaju se hipometamorfizam, a proces višestrukog preobražaja stena naziva se

polimetamorfizam.

25.Sedimentizam

Sedimentne stene
pokrivaju 75% površine Zemlje, Nastaju od produkata hemijske i fizičke prerade ranije formiranih
magmatskih, sedimentnih ili metamorfnih stena istaloženih u zoni sedimentacije.Nastaju pri
niskimtemperaturama (-20°C do +80°C) i relativno niskim P

Da bi nastale sedimentne stene materijal koji ih izgraĎuje mora proći sledeće procese:

1. Površinsko raspadanje (hemijsko, fizičko)

2. Transport materijala

3. Taloženje ili sedimentacija materijala

4. Očvršćavanje - dijageneza
1. POVRŠINSKO RASPADANJE skup egzogenih procesa, koji dovode do usitnjavanja stenske mase ili
njeno delimično do potpuno rastvaranje pod dejstvom površinskih ili podzemnih voda.

-Može biti: mehaničko (fizičko), hemijsko i biogeno.

Mehaničko – Kolebanjem temperature, Kristalizacijom soli, Mehaničkim radom vode, Smrzavanjem

vode u mikroprslinama, Rastom korenja biljaka, Dejstvom talasa, Delovanjem čoveka

Hemijsko – Dejstvom vode, Rastvoreni materijal putuje kao jonski (K, Ca, Mg...) ili koloidni rastvor

(Al, Fe...)

2. TRANSPORT MATERIJALA

-transport vetrom (eoloski nanos) Eolskim transportom, odnosno vetrom biće zahvaćene sitnije čestice, one
koje vetar svojom snagom može da pokrene. Dužina eolskog transporta zavisiće, dakle, od brzine i snage
vetra i veličine čestica. Fragmentirani materijal se vetrom može transportovati ponekad i na dosta velike
daljine. Do taloženja će doći kada vetar oslabi, odnosno kada naiĎe na neku prepreku.

-transport ledom (glacijalni nanos) Kada se ledena glečerska masa spusti na one visine na kojima vladaju
o
temperature iznad 0 C dolazi do njenog otapanj a i sav materijal koji je glečer nosio momentalno se taloži.
-gravitacioni transport (eluvijalni nanos)

-transport tekucom vodom (aluvijalni nanos) Površinskim tokovima, odnosno potocima i rekama, može se
prenositi kako čvrsti fragmentirani materijal, tako i hemijski rastvor. Površinski tokovi će fragmente koje
nose istaložiti u meandrima, zatim u obliku ada i na svojim ušćima u veće reke, jezera ili mora, znači, upravo
tamo gde snaga vodenog toka slabi.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 14 of14/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

4.OCVRSCAVANJE, DIJAGENEZA Proces stvrdnjavanja sedimenata; skup hemijskih, fizickih i

bioloških procesa koji se dogaĎaju u sedimentu nakon taloženja, tokom i nakon litifikacije, a isključuje
površinsko raspadanje zove se dijageneza. Sam proces dijageneze može da traje dosta dugo, tako da danas
nalazimo sedimentne stene različitog stepena vezivanja.
Teksturni oblik karakterističan za sedimentne stene je slojevitost. Sloj, prema definiciji, predstavlja geološko
telo homogenog sastava, velikog horizontalnog i malog vertikalnog rasprostiranja. Sloj je ograničen dvema
paralelnim površinama, gornjom – povlatnom i donjom – podinskom. Debljina slojeva je različita. Mogu biti
tanki svega nekoliko milimetara (liske), pa sve do 2m (banci). Ako debljina slojeva preĎe granicu od 2m,
govorimo o masivnim stenama.

Svaki sloj odslikava odreĎene uslove sedimentacije, a tokom taloženja može da doĎe do varijacija u
materijalu koji se deponuje ili do malih promena dubine sedimentacionog basena. Tada se unutar jednog sloja
javlja laminacija, odnosno mogu se zapaziti lamine (slojići) koje su paralelne slojnim površinama, kose ili

regresije iUkoliko
talasaste. se tokom
sl.), u okviru deponovanja
jednog sloja možeklastičnog materijala
se konstatovati menja
promena dubinafragmenata.
veličine basena (zbog transgresije,
Ovak vu pojavu
nazivamo gradaciona slojevitost. Kod hemijskih sedimenata, usled promene primesa u rastvoru iz koga se
taloži materijal, smenjuju se trake različitih boja. Ovakva tekstura je trakasta. Izumiranjem biljnih organizama
oko kojih se taloži materija iz rastvora u steni zaostaju šupljine, te se pojavljuje šupljikava tekstura.

STRUKTURE

1.Klastične

-Psefitske - > 2mm;

-Psamitske - 2-0.05mm; krupnozrni, srednjezrni i sitnozrni pesak

-Alevritske - 0.05-0.005mm alevritski prah (nevezan),alevrolit (vezan),les

-Pelitske -< 0.005mm. mulj (nevezan material), glina (poluvezan plasticni material)

2.Kristalaste

-Makrokristalaste

-Mikrokristalaste I

-Kriptokristalaste (amorfne)

3.Organogene (biogene)

- zoogene stenekrecnjaci

-fitogene stene krecnjaci , silicijski sediment, fosfatni sedimenti, kaustobioliti ,dijatomejska zemlja, silicija
se koncentriše u biljkama, rožnac – hemijski sediment (opal, kalcedon, radiolariti)

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 15 of15/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

KREČNJACI
Krečnjaci sarže preko 95% CaCO3, Glavni mineral – KALCIT

Po načinu postanka mogu biti:

1. Hemijski postanak karbonatnih stena na izvorima podzemnih voda, oko vodopada, bigar, travertin,
mermerni oniks

2. Organogeni (zoogeni, fitogeni) nastali taloženjem različitih algi i biljaka koje sarže karbonatnu materiju -
oolitski krečnjak

• Sekundarni hemijski sediment nastaju raspadanjem krečnjaka i odnošenjem karbonata kad zaostaju
oksidi i hidroksidi Fe, često i Al pa nastaju:. Crvenica, tera rosa ,Boksiti, Laterit

26. Egzodinamika, egzogene sile

Formirana površina Zemlje, kroz čitav geološki period njenog formiranja, izložena je dejstvu spoljnih,
egzogenih sila, koje imaju suprotnu težnju, da smanje izdignuća i ispune ulegnuća i time izvrše koliko -toliko

izravnanje površine, koje najbolje odgovara uspostavljanju prirodne ravnoteže na njoj. Te spoljne sile se
manifestuju kroz razaranje stvorenih površinskih stena i njihovo prenošenje u niže predele obično
posredstvom različitih vodenih tokova, nekad i radom vetra.

Procesi koji se desavaju pri delovanju egzogenih sila:

Erozioni procesi Pod erozijom se podrazumeva proces razaranja stena na površini Zemlje. U zavisnosti od
faktora, koji uslovljavaju eroziju, ona može biti: rečna, eolska, lednička, jezerska, morska i dr. Ovom procesu
treba dodati i pojavu transportovanja erodovanog materijala i odnošenje van mesta razaranja. Osnovni oblici
erozije su:

- mehaničko razaranje stena, koje se najviše javlja u kontinentalnim sredinama,

- hemijsko razaranje stena, koje se obavlja na površini, ali i u samoj litosferi, pri čemu su glavni
faktori razaranja voda i kiseonik. Ovi se procesi odigravaju u svim sredinama a sastoje se od: razaranja
stenovitog materijala, njegovog prenošenja (transporta) i odlaganja (akumulacije).

Pod dugotrajnim dejstvom atmosfere sve stene se , neke brže, a neke sporije, raspadaju stvaranjem prslina i
pukotina. Pukotine bivaju ispunjene vodom, čime se potpomaže dalje razlaganje stena. Posebnu ulogu, pri
tome ima i promena temperature. Promene se odigravaju u dva pravca:

- vertikalno u pravcu produbljavanja razaranja, i

- horizontalno u pravcu odnošenja razorenog materijala.

1. Erozija obuhvata sve procese razaranja i odnošenja razorenog materijala pod delovanjem različitih
egzogenih sila. Oni se odigravaju u različitim sredinama i različitim oblastima.

2. Spiranje je proces odnošenja razorenog materijala obično posredstvom kiše, a izraženo je uglavnom u
brdovitim terenima. Sprani materijal se kreće jarugama i dr vododerinama da bi u podnožju brda uneo u
postojeće rečne tokove, kojima se vrši dalji transport materijala.

Erodovani materijal formira različite oblike na površini: sipari, plazine, urnisi, ostenjak i dr.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 16 of16/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

3. Denudacija je proces mehaničkog egzodinamičkog razaranja (proces ogolićavanja) pa se proces erozionog

razaranja može nazvati i opštim pojmom eroziono-denudacioni ili opšti procesi mehaničkog razaranja.

4. Akumulacija - predstavlja proces deponovanja razorenog materijala u različite akumulacije, a u zavisnosti

od uslova deponovanja razlikuju se:

- eluvijum - erozijom zdrobljeni materijal ostaje na mestu razaranja,

- deluvijum - razoreni materijal se snosi u podnožje terena gde se formiraju konusne akumulacije
tipa sipara, urnica, plazeva,

- proluvijum - razoreni materijal se bujicama sa mesta razaranja prenosi u podnožja gde se stvaraju
nanosi tipa plavina,

- aluvijum- akumulacija razorenog materijala se vrši duž rečnog korita, a opšti naziv sa ove
akumulacije je nanosi.

Mehanička razaranja razaranje stena prisutno je na svim prostorima iz razloga što se odigrava pod uticajem
različitih faktora : sunca, mraza, kristalizacije soli, fizičko -bioloških faktora i dr.

1. Razaranje pod dejstvom sunca - insolaciono razaranje. Ogleda se kroz uticaj promena
temperature, zbog čega se u stenama javljaju naprezanja izazvana različitom brzinom zagrevanja i širenja
različitih mineralnih zrna u steni. Ovo dejstvo je izraženo kako zbog promene klimatskih uslova, tako i zbog
velikih temperaturnih razlika izmedju dana i noći, koje nekad, naročito u pustinjskim oblastima, može dostići
i više desetina stepeni. Raspadanje pod dejstvom insolacije zahvata samo mali površinski sloj stena, jer je
mala dubina uticaja promene temperatura.
2. Razaranje pod dejstvom mraza. Ovaj vid mehaničkog razaranja sličan je prethodnom, ali se ovde
razaranje vrši na nižim temperaturama pod dejstvom mraza. U stenama ispucalim prirodnim pukotinama i
prslinama, u toku dana prodire voda u te prsline, a u toku noći se zamrzavanjem vode, usled širenje leda,
razara površinski sloj stena. Ovako razoren podložan je mehaničkom transportu različite vrste.

3. Kristalizaciono razaranje. Javlja se u toplim predelima gde , usled zagrevanja i isparavanja vode,
dolazi do kristalizacije soli iz rastvora (iz kojih je isparila voda). Rast kristala, pri tome, uslovljava pojavu
pritiska, koji deluje na zidove prslina i pukotina uslovljavajući mehaničko razaranje.

4. Biorazaranje. Mehaničko raspadanje stena može nastati i pod uticajem različitih

mikroorganizama, korena biljaka, ali i nekih životinja poput krtica, glodara, pa čak i glista. Praveći kanale u
površinskom sloju zemlje ove životinje uslovljavaju pospešivanje uticaja nekog od pomenutih razaračkih
faktora. Medjutim, biljke mogu predstavljati i faktor konsolidacije površine tla, jer svojim korenim sistemom
objedinjuju tlo i sprečavaju uticaj atmosferskih padavina.

5. Padinsko - gravitaciono razaranje. Na brdskim i planinskim padinama razaranje je

potpomognuto i gravitacionim silama, a glavni razarajući faktor može biti voda koja svojim tokovima
izradjuje vododerine, rečne doline pa i velike kanjone. Stepen razaranja zavisi od: nagiba terena, sastava tla,

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 17 of17/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

pojave sleganja, uticaja zemljotresa, pojave klizišta i td. (v. sliku 120). Na deformaciju terena utiču i rudarski
radovi, bilo formiranjem kopova i jalovišta ili zarušavanjem površine pri podzemnom otkopavanju.

6. Tehnogena razaranja. Delatnosti čoveka dovode do razaranja u različitim vidovima, bilo da se

radi o izvodjenju radova na izgradnji saobraćajnica ili drugih gradjevinskih ili hidrogradjevinskih objekata, ili
zbog aktivnosti na eksploataciji mineralnih sirovina. Medjutim, ova razaranja nekad imaju negativan uticaj na
izvodjenje radova, pa se mora posvetiti potrebna pažnja izboru lokacije gradnje u povoljnijim stenskim
sredinama.

Hemijska razaranja Za razliku od fizičkog razaranja,pod dejstvom različitih hemijskih reagenasa nastaje
hemijsko razlaganje i promena hemizna stenskog materijala i prelazak iz jedne mineralne vrste u drugu. Pri
tome osnovni uticaj imaju: mineralni sastav, struktura i tekstura, klimatski uslovi, vrsta hemijskog reagensa i
dr.

27. Sferna gradja atmosfere

I atmosfera, poput graje Zemlje ima ogovarajudu zonalnost, poeljena je na sfere i to:

1. Troposfera je vazušni omotač neposreno izna Zemlje i čini deo atmosfere visine 10 km u
proseku.Njena osnovna obeležja su:

- promenljiv saržaj vlage

- strujanje vazduha u horizontalnom i vertikalnom pravcu.

- promena temperature sa stalnim opaanjem o površine naviše

2. Stratosfera je nareni viši eo atmosfere koji ostiže visinu o 10 - 50 (80) km. U njoj se javlja
uglavnom horizontalno strujanje vazduha.Vlažnost vazuha je neznatna pa nema ni oblaka, kiše ni snega.
izna Zemlje u stratosferi se javlja ozonski omotač (ozonosfera).

3. Mezosfera je tredi sloj atmosfere na 50 (80) o 90 km iznad Zemlje, a izmedju stratosfere i

mezosfere se nalazi tanji omotač stratopauza (oko 2 km) u kome se javlja promena temperature,

4. Jonosfera ili termosfera proteže se izna 90 km sve o 500 - 800 km iznad Zemlje. Sastavljena je
o naelektrisanih čestica (jona i elektrona) i u njoj se mogu izvojiti 4 jonizovana sloja. U njemu se nalaze
kiseonik i azot, a osim njih i helijum i vodonik.

5. Egzosfera predstavlja spoljni deo atmosfere (gornja granica nije utvrdjena) i postepeno prelazi u
medjuplanetarni prostor. Zastupljeni su uglavnom helijum i vodonik. Pretpostavlja se da na visini preko 500
km dominira vodonik.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 18 of18/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

28. Razaranje morskih obala i stvaranje sedimenata

Dejstvom morske vode dolazi do razaranja obala. . Proces razaranja stena zavisi od jačine talasa,
pravca njihovog delovanja, ali i od vrste stena, položaja slojeva, položaja i oblika obale, jednorodnosti stena i
dr. Abrazionim radom stvaraju se različiti oblici na obali : potkapine, nastrešnice, klifovi, terase, žala,
sprudovi i dr. Razaranjem obale nastaju visoki strmi odseci poznati pod nazivom klifovi , koji se javljaju u
vidu visokih bedema nad morem. Daljim radom vode u njima se stvaraju potkapine. Na obalama nastaju
šljunčane terase poznate po nazivom sprudovi i žala. Javljaju se na pretežno ravnim obalama kaa voa
donosi krupniji materijal i akumulira ga u blizini obale. Pri povremenim jakim talasima, dolazi do njihovog
premeštanja ka kopnu.

29. Postanak rečnih sedimenata

Razoreni stenski materijal koji je stvoren sopstvenim radom reke ili donešen sa okolnih strana pritokama,
transportuje se rečnim tokom pri čemu biva dodatno usitnjavan i zaobljen. Način razaranja zavisi od
mehaničkih karakteristika materijala; mekši se usitnjava i pretvara u pesak i najsitnije čestice, a krupniji
materijal se zaobljava u oblutke. Usitnjavanjem se u rečnom toku ostvaruje i selekcija po krupnoći, jer se
sitnije čestice lakše i dalje transportuju.
Akumulacija rečnog materijala – alivijon Duž rečnog korita se materijal postupno selektira prema
krupnoći, a sav taj materijal u rečnim dolinama nosi zajednički naziv aluvijon. Od sveukupnog materijala
koje reke donesu u mora, 90 % pripada glinama, a 10 % pesku i šljunku. Po hemijskom sastavu su najčešće
karbonatne. Materijal, koji se nalazi u rečnim dolinama (rečni aluvijalni nanos) čine uglavnom peskovi i
šljunkovi, koji su često predmet ekonomične eksploatacije. Aluvijoni duž rečnih dolina ostaju na površini bez
vode, a samo su za vreme visokih vodostaja plavljeni.

Akumulacioni oblici u rečnim tokovi Materijal koga nosi reka duž rečnog korita stvara nanose -
aluvijone. Medjutim, pri tome se stavraju i specifični oblici akumulacija, kao što su:

- plavine, koje su akumulacije materijala u podnožjima brdovitog predela, a nastaju nagomilavanjem

drobine, šljunka, peska i dr. materijala erozijom donetog sa višeg terena.

- rečna ostrva su akumulacije rečnog materijala u samom koritu reke nastale na prirodnim
pregradama, koje taj materijal zadržava uslovljavajući smanjenje brzine toka, što pogoduje zadržavanju
materijala. Poznata su pod imenom ade.

- delte su akumulacije rečnog materijala na ušću reke u

more gde se, zbog sporijeg kretanja reke,
postepeno taloži materijal ispunjavajući kosinu obalnog područja. Time se mesto ulaza u more postepeno
pomera unapred, a zaravljeni prostor, nekad velikih razmera utiče na razdvajanje rečnog toka na veći broj

manjih, što se naziva deltom. One nekad mogu biti izložene razaranju od strane morskih talasa ili jakih struja
morske vode.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 19 of19/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

30. Depozicione sedimentne sredine

- sedimentacione sredine kontinentalnog područja,

- sedimentacione sredine marinskog područja i

- mešovite (kontinentalno-marinske) sredine.

Kontinentalna područja - kopnene (eolski sedimenti i glacijalni sedimenti) i

- vodene (rečne, jezerske i močvarne) sredine.

Marinska područja

– morska i okeanska

Mešovita područja

- lagune, delte

31.Eolski sedimenti u pustinjskim oblastima

Vetar svojom snagom podiže i prenosi razoreni stenski materijal do mesta gde se vrši njegovo taloženje -
odlaganje. Ovaj rad je poznat pod nazivom eolska erozija. Dužina transporta materijala zavisi od snage vetra,
ali i usitnjenosti materijala, vrste razorenog materijala, oblika reljefa, i dr. Pri odlaganju, dolazi do selektivne
akumulacije, jer se krupniji materijal transportuje na manja rastojanja, a sitniji na veća.Velike temperaturne
razlike u pustinjskim oblastima najviše pogoduju erozioni rad vetra. pustinljskim predelima najzastupljeniji je
pesak, pa je normalno da se mogu pokretati velike mase materijala i da one budu nošene na velikim
rastojanjima. Tako se i dešava da saharski pesak bude prenešen i na prostor Evrope ili Atlanskog
okeana.Eolska erozija se javlja i u drugim predelima, osim u pustinjama, ali je ograničenog dejstva i odvija se
na manjem prostoru.

Tipovi pustinja

Pustinjski predeli sa rasprostranjenom eolskom erozijom, sreću se skoro na svim kontinentima.Sve pustinje se
prema njihovim karakteristikama dele na:

- kamenite pustinje u kojima je procesima insolacije došlo do razaranja stena u krupnijim

komadima, pa ne dolazi do premeštanja materijala. To su suvi predeli bez vode i vegetacije;

- šljunkovite pustinje - sastoje se od sitnije izdorbljenog komadastog materijala, šljunka i redje

peska. Deflacijom su sitnije čestice izvojene i premeštene na veća rastojanja;

- peskovite pustinje sastoje se od peska, koga vetrovi prenose stvarajućii uvek nove akumulacije;

- glinovite pustinje se formiraju uz ravne i niske obale jezera i epikontinentalnih mora. Osim
glinovitih čestica u manjoj meri sadrže i pesak i šljunak.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 20 of20/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

Dine ili dune nastaju nagomilavanjem materijala radom vetra, pri čemu se stvaraju posebni oblici
uzvišenja, a stalnim radom vetra dolazi do njihovog seljenja. Stvaraju se ne samo u pustinjama, već i na
obalama jezera i mora. Kontinentalne su veće od onih na morskim obalama, a džinovske dune u Sahari su
poznate pod nazivom ergovi i kumovi.

Pesak, koji se neprestano seli, naziva se i “živi pasak”. Nagomilavanjem eolske prašine na prostorima
kontinenta nastaju naslage nazvane “les”. Ukoliko se materijal odlaže u močvarnim terenima, nast aje barski
les.

32. Vrste i način određivanja starosti stena, fosili, apsolutna starost

Geološka starost se odredjuje:

- kao relativna kroz relativne odnose izmedju pojedinih vrsta stena u vertikalnom profilu, i
- kao apsolutna starost koja se definiše godinama

ODREDJIVANJE RELATIVNE STAROSTI.

Za odredjivanje relativne starosti koriste se sledeći elementi:

- vertikalni stratigrafski položaj i odnos sedimenata,

- tektonski položaj sedimenata i ugao zaleganja,

- sastav i izgled stena, i

- nalaz fosilnih ostataka u sedimentima.

U okviru metoda za odredjivanje relativne starosti stena, koriste se tri grupe: geološko-stratigrafske,
geofizičke i paleontološke metode.

Geološko-stratigrafske (nepaleontološke) metodeOvu grupu čini nekoliko metoda od kojih su

najznačajnije:

1. Litološka ili mineraloško-petrografska metoda zasniva se na uporedjenju stena po sastavu, izgledu, boji,
stepenu dijageneze i drugim osobenostima. Pri tome se smatra da su starije stene čvršće i kompaktne, tamnije

boje i više metamorfisane, dok su mladje sa suprotnim karakteristikama

2. Metoda stratigrafske superpozicije. Bazira se na odredjivanju relativne starosti prema položaju slojeva u
vertikalnom profilu (superpozicija). Tada stariji slojevi leže ispod mladjih, a mladji preko s tarijih.

3.Strukturno-tektonska metoda. Bazira se na izučavanju jenovremenosti tektonskih kretanja i njihovih

posleica na vedim površinama. Seimentne naslage, osim zbog tektonskih, trpe promene i usle elovanja
erozije.

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 21 of21/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

ODREDJIVANJE APSOLUTNE STAROSTI STENA

Odredjivanje apsolutne starosti izražene u godinama. Za to se u novije vreme koriste metode zasnovane na
dezintegraciji radioaktivnih elemenata, kojima se starost može pouzdanije odrediti.

1. Radometrijske metode

Ove se metode baziraju na okolnosti da se radioaktivni elementi raspadanjem pretvaraju u izotope sa manjom
atomskom težinom, sve dok se ne dodje do stabilnih izotopa. Proces raspadanja se završava prelaskom ovih
elemenata u olovo i helijum, a proces je stabilan i ničim poremećen. Vreme koje protekne od početne faze
zračenja do njegovog opadanja na polovinu i pri tome predje u druge vrste atoma, naziva se poluvreme
raspadanja ili period poluraspadanja. Samo raspadanje i opadanje broja atoma naziva se eksponencija.

Iz ove grupe, poznate su sledeće metode: olovna metoda, helijumova, argonova metoda, stroncijumova
metoda, ugljenikova metoda.

U vedini stena, pre svega sedimentnih,često se nalaze okamenjeni ostaci biljnih ili životinjskih organizama,

koji se nazivaju “fosilima”, .Ostaci živih organizama - fosili, nastali su po orejenim uslovima, jer se svi živi
organizmi ne mogu nadi kao fosili, što se prevashono onosi na organizme koji su živeli na kopnu. Nasuprot
tome, organizmi, koji su živeli u voi, pri izumiranju, paaju u mulj ili drugi talog na dnu basena, i
zahvaljujudi neprisustvu vazuha nisu bili položni potpunom raspaanju, pa su tako očuvani i okamenjeni
zajeno sa stenom u procesu njene ijageneze. Na taj način, obro poznavanje životnih uslova pojeinih
organizama može oprimeti izvojenju pravilnih zaključaka o uslovima, vremenu i mestu nastajanja stena,
što je o izuzetnog značaja u procesu istraživanja orejenih geoloških sreina.

33.Geoloske karte

Geološka karta predstavlja grafički prikaz geološke graĎe terena (starosti stena, njihovog sastava i sklopa i
njihovog meĎusobnog odnosa) na topografskoj osnovi (topografska karta, reĎe aero foto snimci). Osnovni
značaj geološke karte jedne zemlje se ogleda u utvrĎivanju fundamentalne geološke graĎ e njene teritorije i
aktiviranju postoješih prirodnih geoloških resursa. Geološka karta imati ucrtane granice, položaj slojeva,
strukturne oznake, nalazišta fosila i mineralnih sirovina, kao i legendu kartiranih jedinica i oznaka koje su na
njoj korišćene. Kartirane jedinice se nanose po starosti (najdonja je najstarija), a svaka je označena svojom
slovno-brojčanom oznakom, svojom bojom, kao i svojim specifičnim petrološkim karakteristikama.

prema razmeri dele na:

 1: 200.000 - pregledne karte, sitne razmere

1: 200.000 - 1: 25.000 - detaljne, srednje razmere

 1: 25.000 - specijalne (planovi), krupne razmere.

Prema sadrzaju na opste i specijalne. Opšte geološke karte Sadrže osnovne podatke o starosti, sastavu i sklopu
geoloških tvorevina. Simboli koji se koriste na geološkoj karti su slovno-brojne oznake i one kod

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 22 of22/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

sedimentnih stena pokazuju starost, a kod magmatskih i metamorfnih stena označavaju sastav.Boja kod
sedimentnih stena prikazuje starost, dok kod magmatskih i metamorfnih stena pokazuje njihov sastav. Kod
sedimentnih stena su starije stene označene tamnijim nijansama, dok je kod magmatskih obrnuto - svetlije
nijanse koristimo za prikaz starijih stena.

Specijalističke karte predstavljaju prikaz podataka jedne geološke discipline, na pr. Hidrogeološke,
Seizmičke, Vulkanološke, Ekogeološke, Geofizičke, Minerogene, Metalogenetske, Inženjersko-geološke,
Strukturne, Geomorfološke...

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta Page 23 of23/25

25
8/12/2019 Geologija skripta

24
http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta 24/25
8/12/2019 Geologija skripta

http://slidepdf.com/reader/full/geologija-skripta 25/25