Најзначајније методе за испитивање унутрашњости Земље су СЕИЗМИЧКЕ

МЕТОДЕ
- Научници су у стању да прате кретање сеизмичких таласа у Земљиној
унутрашњости. Ово проучавање се базира на следећој одлици:
~БРЗИНА КРЕТАЊА СЕИЗМИЧКИХ ТАЛАСА која се повећава са порастом
густине материје кроз коју они пролазе тј. што је њихова материја гушћа,
њихова брзина је већа и обрнуто, што је материја ређа, брзина је
мања(поједини таласи се чак изгубе у течној материји , да би се поново
јавили у чврстим материјама)
-СЕИЗМИЧКИ ДИСКОНТИНУИТЕТИ СУ "ГРАНИЦЕ" на којима сеизмички
таласи нагло промене брзину, због промене густине материје- има их
много, али су најизразитија 2 сеизмичка дисконтинуитета-онај на 2900 км
који дели језгро од омотача језгра и на дубини од 50км који дели омотач
језгра од Земљине коре

Језгро- простире се од центра Земље до 2900км (од површоне литосфере),

на дубини од 5000км је сеизмички дисконтинуитет који га дели на
унутрашње чврсто и спољашње течно, (мада су научници утврдили да
постоје показатељи да је и сам центар Земље од материје која је течна и
ужарена,...) Температуре су преко 3000 целзијуса, највећи притисак,
најтврђи метали (материја, која се пореди са металним метеоритима из
космоса) а то су ГВОЖЂЕ и НИКЛ , па се назива НИФЕ сфера

Омотач језгра- простире се од 2900км до просечно 50 км дубине. На

дубини од 700км дели се на унутрашњи чврст и спољашњи течан
(аналогно чврстом и течном језгру). На 400 км спољашњи течни омотач се
дели на АСТЕНОСФЕРУ састављену од магме (температуре преко
1000целзијуса) , која се простире испод литосфере до 400км и МЕЗОСФЕРУ
од 400 до 700 км(материја је и течна и чврста, тј полурастопљена). Омотач
се назива СИМА СЛОЈ јер преовладавају СИЛИЦИЈУМ и МАГНЕЗИЈУМ
АСТЕНОСФЕРА је у жижи проучавања јер из ње креће магма која је лава на
површини литосфере (подсети се појма вулканизам), а и
најкатастрофалнији земљотреси на Земљи имају жариште у астеносфери
Земљина кора, литосфера-ЧВРСТ ЗЕМЉИН ОМОТАЧ, најбоље проучена
геосфера. Спада и у унутрашње геосфере и у Земљин географски омотач(до
дубине од 10 000м) Она је најтања граница може да се узме до око 50км ,
али она је испод океана свега 3 до 7 км, а њена дебљина на старим
тектонским основама (штитови и плоче) иде и преко 100км. Дели се на
ОКЕАНСКУ ЛИТОСФЕРУ- танка је и сеизмички лабилна и КОНТИНЕНТАЛНУ
ЛИТОСФЕРУ, која је веће дебљине, старости и стабилнија је. Назива се још
и СИАЛ сфера, јер преовладавају силицијум и алуминијум (а најчешћи
хемијски елеменат је кисеоник)