ДИНАМИКА ЛЕДНИКА

2. РЕЉЕФ ПОВРШИНЕ ЛЕДНИКА И ТИПОВИ ЛЕДНИКА

 Бочне, попречне и уздужне котлине - настају у њему, због различите брзине

кретања ледене масе на попречном и уздужном профилу ледника. Димензије су
различите; дубоке су обично до 50 m, мада су запажене и дубље од 250 m. Већина тих
пукотина се сужава према дну, а на ледницима чија је моћност до 20m оне најчешће
допиру до дна валова.
 потоци – настају у пукотинама, дању отапањем ледничке повшине. На великим
ледницима ширина таквих потока достиже 10—12 m, а дубина њихових корита 6-10m.
У рељефу ледника има више облика које треба поменути:
1. ледничке бунаре – ствара сочница, пропадајући у дубину ледника кроз пукотине (на
једном леднику Мон Блана измерен је такав бунар: био је дугачак 80 m, широк 40 m
исто толико дубок) или
2. ледничке воденице ако је пукотина кроз коју вода понире у облику спирале.
3. џиновске лонце - Падајући кроз целу масу ледника, вода у мање отпорним стенама
их образује на дну валова.
4. ледничке пећине - местимично вода протиче кроз саму ледену масу, проширује
унутрашње пукотине и ствара их. Од воде која капље са зидова њихових таваница
образују се сталактити и сталагмити од ледених кристала.
5. ледничким џеповима – Вода се каткад сакупља у великим шупљинама у леднику.
6. Најзад, сва сочница понире кроз пукотине до дна валова, где се од ње лети и дању
образује подледнички поток; он протиче кроз подледнички тунел или
пећину.
7. Из ње избија ледничко врело – Вода ледничких врела је због веће количине
суспендованих честица мутно-беле боје, па се зато назива ледничко млеко.
8. леднички сто - ледено узвишење на телу ледника заштићено од отапања већом
стеном у облику плоче.
9. ледничке улоке – настају ако је комад стене мали, онда се она загрева на сунцу и
отапа лед око себе .
10. ледене шкрапе и ледени шкрапар – Сочница образује на површини ледника .
Пошто је ледена маса уз то испресецана многим пукотинама и каналима, кроз које
сочница понире у дубину, она представља посебан тип краса - леднички крас
(нарочито развијен на ледницима који се споро крећу).

ТИПОВИ ЛЕДНИКА

 Постоји више класификација типова ледника

 јединствене класификације нема
 разврставају се према њиховим морфолошким особеностима, енергији глацијације и
термичком режиму
  Најприхватљивија је класификација по морфолошким особеностима ледника; у њој
се разликују само два главна типа ледника:

1. планински са четири подтипа: алпски, хималајски, скандинавски и аљаски;

2. континентални

 Планински ледници имају облик који зависи од рељефа (његове надморске висине
и облика) и географске ширине места на којем се они налазе.
 два подтипа планинских ледника (на планинама умерених и топлих предела):
снежанички и циркни — ледници који уопште не излазе из свог лежишта (снежаничког
удубљења и цирка), јер се налазе изнад саме доње климатске снежне границе.
 Висећи ледник — Ледник који се завршава на планинској падини, таквих ледника
има на свим високим планинама, које су ивене вечитим снегом и ледом. Снежанички и
висећи ледници су и најбројнији; С. В. Калесник наводи да су од 1390 кавкаских 1112
или 80% висећи и снежанички.
 Долински ледник излази из цирка, креће се кроз валов у виду краћег или дужег
ледничког језика и завршава се отапањем у некој долини.
 Постоје два подтипа долинских ледника : први се састоје од једног ледничког
језика па се називају прости долински ледници (много на Алпима, где су и
најбоље проучени), познатији су под називом алпски (долински) ледници; други
је тип сложених долинских ледника, који слично рекама имају своје притоке;
такви су ледници чести на Хималајима па се зато називају и хималајски ледници.
 У вишим географским ширинама доња климатска снежна граница лежи на надморској
висини од 700 m (Исланд) до 1600 m (Норвешка). Због тога се изнад ње, у хионосфери,
налазе не само виши планински врхови него и простране висоравни — платои.
 На њима су огромни снежаници, које Норвежани називају ајсфјелд (ледено поље).
 Површина ајсфјелда је равна или благо испупчена; са ње се издижу поједини
остењаци и који се називају нунатаци— по називу гренландских Ескима за исту
појаву на Гренланду.
 Од ајсфјелда се одвајају и разилазе у свим правцима леднички језици, које је
Дригалски назвао ајстреми(ледничке реке). На ајстремима нема морена и они не
допиру до мора. Овакав тип планинских ледника назива се платоски или
скандинавски, јер је најтипичнији на Скандинавском полуострву.
 Аљаски тип планинских ледника је по постанку потпуно супротан претходном.
Док скандинавски ледници имају заједнички „извор” – ајсфјелд — из којег се разилазе,
дотле аљаски ледници полазе из многобројних циркова и снежаника, од којих неки од
последњих леже и на превојима, и тек се у суподини спајају у велики јединствен
ледник. Зато се аљаски планински ледници зову и суподински ледници. На њима
има морена и многи од њих допиру до мора. Најтипичнији такав ледник је Маласпина
на Аљасци.
 Континентални или регионални тип ледника представљен је инландајсом
(унутрашњи или континентални лед). Такав тип ледника проучаван је најпре на
 Гренланду, где му просечна моћност достиже 1500 m (максимална З 400 m). Он је
заступљен још на великим арктичким острвима и на Антарктиди, где обухвата
површину од скоро 14 милиона km2.

3. ОБРАЗОВАЊЕ ЛЕДНИКА И ЊИХОВ РЕЖИМ И КРЕТАЊЕ ЛЕДНИКА

 Одређени климатски услови и посебни облици рељефа су потребни за

образовање ледника на копну.
 Неопходни климатски услови владају у хионосфери. Они су најповољнији у
областима са влажним маритимним поднебљем. Тамо је велика количина падавина,
па је процес нагомилавања снега и његовог претварања у лед бржи, а ледничке масе
моћније. У областима са сувим континенталним климатом неповољни су услови за
образовање ледника: на истој географској ширини мање је падавина, доња климатска
снежна граница је на већој надморској висини, па је стога и хионосфера незнатне
моћности; због свега тога процес формирања ледника је спорији, а њихова моћност је
мања. Зато су на две подједнако високе и простране планине на истој географској
ширини већи ледници на овој ближој мору, него на оној која лежи далеко у
унутрашњости континента.
 Не могу се формирати на врло стрмим планинским падинама и врховима, јер се на
њима снег не може задржати, те зато у хионосфери постоје и такве површине на
којима нема снега и леда. За постанак снежаника и ледника, сем неопходних
климатских услова, потребна су удубљења у рељефу или заравни које су благо
нагнуте. Такви облици рељефа су чести испод највиших планинских гребена и врхова.
У Пиринејима их називају циркови. Ледници полазе из циркова — удубљења која са
бочних страна и задње стране имају стрме а често вертикалне падине, док су са
предње стране отворени и ту имају мањи праг; дно цирка је равно или благо угнуто. У
њему се најпре формира снежаник, а затим се процесом фирнизације снежна маса
трансформише у леднички лед и ледник.
 Л е д н и к представља масу леда, поступно формирану од снежних падавина у
хионосфери, из које он полази и, пошто пређе доњу климатску снежну границу,
доспева до мање надморске висине, где се због више температуре ваздуха завршава
отапањем. Према томе, на неком оваквом леднику разликује се његова област
храњења или фирнска област — у којој се он образује и област отицања, кроз коју
се ледник креће и у кош потпуно отапа и ишчезава.
 Област храњења лежи изнад снежне границе — у хионосфери. Како се маса леда
ледника непрекидно формира на једној, а ишчезава на другој страни — у области
отицања, могућ је опстанак ледника и на висинама где је средња годишња
температура ваздух виша од 0⁰С.
 Ледници губе своју масу аблацијом— отапањем и испаравањем — под дејством
Сунчевог зрачења. Осим директног зрачења на саму површину ледника, од значаја
је и топлота коју загрејане стене одају ивицама ледника, где појачавају његово
отапање; због тога су ивице ледника ниже од његове средине. На отапање ледника
утичу још киша и температура ваздуха; њихово дејство се запажа нарочито за
време облачних дана. Треба истаћи да аблацији не подлеже само горња површина
 ледника; она је тамо највећа, али она постоји и у његовој унутрашњости и на дну. Она
се повећава у целини са смањивањем надморске висине ледника.
 У вези са климатским променама мењају се висина падавина и температура ваздуха,
па зато настају промене у режиму храњења ледника. При повећавању падавина
и захлађивању повећава се моћност хионосфере због спуштања њене доње
климатске снежне границе. Истовремено се смањује аблација, а ледник постаје
моћнији и спушта се у нижи, топлији регион (долину, котлину, језеро или море). За
такав ледник, који надире и покрива нове површине, каже се даје активан ледник.
У случају супротних услова настаје повлачење ледника и он постаје пасиван ледник.
За последњих 100 година многи алпски ледници изгубили су чак и преко 40% своје
ледене масе. Међутим, не повлаче се само ледници на Алпима. То је скоро општа
појава.

КРЕТАЊЕ ЛЕДНИКА

 Теорија кретања ледника је још увек недовољно разрађена. Познато је да под

притиском, који одговара стубу леда моћности 20 m, кристали леда постају пластични
због поремећаја нормалне структуре ледених кристала. Зато је дебљина леда од 17 до
20 m довољна да би учинила лед пластичним и омогућила кретање ледника, и то
утолико брже, уколико је већа моћност ледника. С обзиром на то да се пластичност
леда повећава са порастом његове температуре, то је брзина кретања ледника већа
лети него зими.
 Брзина кретања ледника на Алпима, Кавказу и Алтају износи просечно 100-150 m
годишње. На Гренланду лед у централном ледничком штиту креће се брзином од 25
до 30 m годишње, а ледници који из њега истичу достижу брзину од 1 000 до 10000 m
годишње. Лед у централним деловима Антарктиде креће се брзином од 10 до 130 m
годишње, а ледници који одлазе ка мору или се спуштају у приобалски појас мора —
брзином од 300 до 1200 m годишње.
 Пулсирајући ледници заузимају посебно место међу планинским ледницима, који
могу за неколико месеци да повећају своју дужину за 3—4 km. Просечна брзина
таквих ледника достиже десетине па и стотине метара дневно. Узрок толико великих
брзина још није објашњен. Претпоставља се да се ради о клижењу ледника кроз своје
корито — валов — по опнастом слоју воде, који се налази по дну и странама валова.
 На попречном профилу ледника његова маса не креће се подједнаком брзином.
Највећу брзину има онај део ледника који је најдаље од бочних страна валова — то је
ледничка матица. Спорије кретање дуж ивице ледника настаје због његовог
трења о стране валове, као и због мање моћности ледника дуж његових бочних
крајева. Тако је нпр. на леднику Чоло Лунгма на Каракоруму на попречном профилу
широком 2 800 m дневна брзина кретања ледене масе износила 0,480 m на 481 m од
ивице ледника, док је на 1 340 m од јужне ивице ледника достизала 0,978 m или преко
два пута више. Помоћу сонди је установљено да се брзина кретања леда у
унутрашњости ледника смањује са повећавањем дубине и изнад самог дна валова она
износи око 75% од његове површинске брзине.
 На уздужном профилу планинских ледника највеће су брзине око снежне границе, а
према крају или челу ледника оне се смањују. На неким гренландским ледницима
запажена је супротна појава. Са повећањем масе леда расте не само његов притисак
на подлогу, него и потисак, па стога ледена маса може на свом путу да прелази и преко
мањих узвишења. Прво такво узвишење налази се на прелазу ледника из цирка у
валов. Даље, брзина ледника зависи и од рељефа: велика је на већим падовима, у
сужењима валова и на његовим деловима који су скоро праволинијски; за време
обданице, када је виша температура ваздуха и ледника и лед стога пластичнији,
брзина кретања ледника је већа него у току ноћи.
ЛЕДНИЦИ И ЛАВИНЕ
4. СНЕЖНА ГРАНИЦА И ХИОНОСФЕРА

 Са повећањем висине, температура ваздуха опада на сваких 180 m просечно за 1⁰C. На

исту појаву наилазимо и ако се од екватора крећемо према Земљиним половима; у
овом случају температура ваздуха на надморској висини од 0 m опада просечно за 1⁰C
на сваких 360-400 km удаљавања од екватора. На тај начин у високим планинама и у
вишим географским ширинама доспева се до области у којима се, због ниских
температура ваздуха, падавине излучују у виду снега.
 Карактеристично је за поменуте области да је количина палог снега у њима увек већа
од његовог укупног испаравања и отапања, па се он тамо нагомилава. Граница изнад
које настаје таква акумулација снежних маса (на хоризонталним површинама и које
нису у сенци) представљена је, у суштини, појасом различите ширине; тај појас се
назива климатска снежна граница. Она почиње тачније на висини на којој се
количина палог снега изједначава са његовим отапањем и испаравањем, те је биланс
снежних падавина једнак нули.
 Изнад ње биланс снежних падавина је позитиван, због чега долази до образовања
„вечитог снега”, док је испод ње тај биланс негативан, па не може доћи до појаве
снежног покривача који би трајао дуже од једне године. У зависности од промена
климатских услова на различитим географским ширинама висина климатске снежне
границе показује знатна колебања.
 Изнад климатске снежне границе висина падавина се најпре повећава, а потом опада
због сувоће ваздуха. Најзад, на извесној висини количина снежних падавина је толико
мала, да се сав снег истопи, односно испари, без обзира на ниску температуру ваздуха.
На тој висини постоји, дакле, и горња климатска снежна граница , за разлику од
прве коју бисмо могли назвати доњом климатском снежном границом. Пошто
на последњој број дана у години са снежним покривачем достиже 365, тј. траје целе
године, доњу климатску снежну границу називају још „ниво 365”
 Између климатских снежних граница постоји извесна тродимензионална зона у којој
се снег стално нагомилава. Њу је пољски глациолог Добровољски назвао (1923.
године) хионосфера.
 У тропским и средњим географским ширинама постоји само доња климатска снежна
граница, док горње нема јер су сви планински врхови на поменутим ширинама нижи
од ње. Према томе, на планинама тропских и умерених климатских области постоји
изнад „нивоа 365” непрекидно нагомилавање снежних маса. Међутим, П. А. Шумскиј
је констатовао на Антарктиди и горњу климатску снежну границу, изнад које не
постоји никаква трајнија и већа акумулација снежних маса. Другим речима она
постоји тамо само у јасно одређеним границама хионосфере.
ДИНАМИКА ЛЕДНИКА
5. ПРЕТВАРАЊЕ СНЕГА У ЛЕДНИЧКИ ЛЕД И ЊЕГОВА ФИЗИЧКА СВОЈСТВА

 Снег који се нагомилава на копну, у хионосфери, отапа се дању по површини

снежаника. Отопљена вода, снежница, понире у дубину снежне масе и тамо од воде
и снежних кристала постају ледена зрна (чији број износи у 1 cm 3 испод саме
површине снежаника до 260, а већ у дубини од 6 m само 10-12, јер се њихова величина
повећава према дубини снежаника срастањем мањих зрна под притиском
вишележећих слојева снега). Од тих зрна постаје прозирни зрнасти лед или фирн.
 Процес претварања снега у фирн назива се фирнизација. Он се обавља на два
начина, па се стога појављују извесне физичке разлике у фирну, што зависи од начина
на који фирн образован.
 Х л а д н а ф и р н и з а ц и ј а настаје када моћнији слој новог снега притискује
стари снег и штити га од температурних колебања. При хладној фирнизацији престаје
сублимациони процес због престанка проводљивости ваздуха старог снега под
утицајем његовог слегања и веће густине. Зато се снежни кристали приближују и
спајају један с другим. Стога главну улогу у процесима метаморфизма има
рекристализација (прелаз молекула из просторне решетке једног кристала у
просторну решетку другог кристала и без течне фазе због температура нижих од 0⁰С; у
овом процесу крупнији кристали апсорбују ситније). На тај начин се формира
рекристализациони фирн густине од 0,5 до 0,8 g/cm3.
 Т о п л а ф и р н и з а ц и ј а настаје при учешћу воде – снежнице, а и кишнице —
која продире кроз снежну масу. При томе се дешава режелационо обликовање
ледених честица у виду лоптица и њихово слегање са приближавањем центара
честица. У том процесу главна кристалографска оса ледених кристала се оријентише
управно ка површини залеђивања. То је последица многоструког отапања и
замрзавања у снежној маси и у таквим условима опстају само они кристали чија је
главна кристалографска оса усмерена у правцу топлотног извора. Такав фирн назива
се режелациони фирн са густином од 0,5 до 0,8 g/cm3.
 Фирн се под притиском новог снега и нових маса фирна претвара поступно у дубини
снежаника у леднички лед. Он је плавичасте боје и његова специфична тежина
износи 0,917 g/cm3. У његовој маси нема ваздушних мехурића, које иначе садржи
фирн. Лед је мономинерална монолитна стена без пора, тако да кроз њега не могу
да прођу ни вода нити водена пара.
 Леднички лед има и неке физичке особине које су веома важне за образовање и
кретање ледника. То су режелација леда и његова пластичност.
ПОСТАНАК И ТИПОВИ ЈЕЗЕРА
6. ТЕКТОНСКА ЈЕЗЕРА

 Образују се у потолинама спуштеним дуж раседа у Земљиној кори. Таква су језера:

Охридско, Преспанско, Дојранско, Бајкалско, Исик-Кул, Оњешко,
Ладошко, Тангањика, Малави (Њаса), Басо Норок (Рудолфово или
Туркана), Мобуту Сесе Секо (Албертово), Горње, Хјурон, Мичиген, Ири,
Онтарио итд. У ужем смислу та језера се називају још к о т л и н с к а или п о т
о л и н с к а ј е з е р а.
 Овој групи припадају и тзв. реликтна језера — остаци некадашњих мора. Она су
најчешће настала издизањем земљишта у рејону мореуза или залива. На тај начин
прекине се веза између Светског мора и новог језерског басена. Таква су језера нпр.,
Каспијско, Аралско, као и нека мања у Егејској Македонији: Островско,
Петрско, Врапчинско и др.
 У групу тектонских убрајају се и вулканска језера. Она се образују у кратерима,
односно калдерама угашених вулкана, а њихова је површина већином кружног
облика. Најтипичније вулканско језеро је Кратерско језеро у САД (пречник 8 km,
дубина 650 m). Има их много у Јапану, Индонезији, на Исланду, у Италији, Француској
и Немачкој, где их називају мар. Вулканским језерима припадају и она што настају
преграђивањем речне долине лавом. Таквог је порекла језеро Севан (или Гокча) у
Јерменији, језеро Ејда код Клермон Ферана у Француској, као и највеће међу њима —
језеро Викторија (Укереве) у Африци.
 На сличан начин постају и тзв. урвинска језера. Дешава се да за време неког јачег
земљотреса, обилних падавина или под утицајем антропогеног фактора склизне
велика маса земље и стена у речну долину и прегради је. Тако настала природна
брана спречи отицање воде, па се ова ујезери. Такве појаве забележене су код
Прусника на Сави 1737. и у Овчарско-кабларској клисури Западне Мораве узводно од
Овчар бање 1896. године, али су реке касније пробиле бране и језера су отекла. У
фебруару 1963. године природним урвинским процесом преграђена је земљано-
стеновитим материјалом долина Височице, недалеко од Пирота, на 568 m н. в. У
катастрофи, до тада непознатих размера, вода је потопила село Завој, по коме је језеро
названо Завојско. После 22 месеца језерска вода је тунелом одведена у корито
Височице. Наредних година природна брана је ојачана и надзидана, те је створено
дубље и пространије језеро. Најкарактеристичније језеро овог типа је Сареско.
 Овој групи језера припадају још и тзв. метеоритска језера. Она су настала у
кратерима образованим при паду џиновских метеорита. Типичан представник овог
типа језера је Чаб, које лежи у тундри на крајњем северу полуострва Лабрадор.
Пречник кратера је З 350 m, а дубина језера 410 m. Оно је откривено из авиона тек
1946. године. Таквог порекла је и језеро Каaли на острву Саарема у Естонији, где их
има још шест.
7. ЕРОЗИВНА ЈЕЗЕРА

 Постају радом спољашњих сила у удубљењима која настају ледничком, речном,

крашком и еолском ерозијом.
 Глацијална или ледничка ерозивна језера леже у цирковима, тј. у удубљењима
из којих су полазили плеистоцени планински ледници. То су тзв. циркна језера.
Таква су језера на планинама чији су гребени у плеистоцену били изнад доње
климатске снежне границе, те су на њима постојали мањи или већи ледници. То су
она језера које народ назива „горске очи” (у осталих словенских народа позната као
„морске очи” — јер се веровало да су у вези са оближњим морем). Таквих језера има
на Дурмитору, Бјеласици, Шари и Проклетијама.
Многобројна ледничка ерозивна језера постоје на Алпима, Пиринејима, Кавказу,
Памиру, Хималајима, Андима, Кордиљерима и другим високим планинама.
Сем циркних на таквим планинама наилазимо и на валовска језера. Она постају на
дну валова, на местима где је ледник селективном ерозијом, у мање отпорним
стенама, образовао секундарно удубљење. Таква су позната језера у Долини седам
триглавских језера у Словенији.
 Речна ерозивна језера постају флувијалном ерозијом у већим проширењима
речног корита; то су тзв. проточна језера. Много чешћа од њих су језера у
одсеченим речним меандрима; то су познате мртваје, којих има око свих река са
малим падовима нивоа воде и саме алувијалне равни. Само око Волге има их преко
хиљаду. Код нас се таква језера око Дрине називају „дрињаче”, око Мораве
„моравишта” итд., док су око доњег тока Дунава позната под називом „балте”.
Мртваје имају у плану најчешће облик слова С, ширину какву имају и корита река од
којих су постале, а дубине од 1 до 10 – 12 m (мртваје око средњег тока Саве и Дунава у
Панонској низији). Најпознатије мртваје у Србији су Обедска бара у долини Саве и
Русанда, Окањ бара и Слано Копово у долини Тисе.
На рекама у полупустињама и степама отицање воде се прекида у топлијим месецима.
Тада се удубљења у речним коритима („вирови”) претворе у низ језера, која би се, с
обзиром на то да леже у ходовима и испод конкавних обала, могла назвати
ходовска језера. Таква су језера типична на реци Сарпи јужно од Волгограда, на
Дарлингу у Аустралији итд.
 Крашка ерозивна језера образују се у крашким удубљењима — у вртачама,
увалама и пољима. Најтипичније језеро овог типа је у огромној бунарастој вртачи код
Имотског у Хрватској — Црвено језеро. Ту се налазе још два таква језера — Модро и
Галиповац. Црвено језеро је у зависности од промене водостаја дубоко 290—320 m
просечно 300 m. Знатно су већа крашка ерозивна језера у потопљеним пољима, као
што су нпр. Скадарско и Шаско у Црној Гори или Врана на острву Цресу, које са 200
милиона m3 слатке воде представља водом најбогатије језеро у Хрватској .
Посебан тип представљају периодска крашка језера у крашким удубљењима.
Таква плављена поља, односно периодска крашка језера су: Церкнишко у Словенији,
Имотско, Ливањско и Гламочко у Босни и Херцеговини — раније, пре мелиорација,
Мостарско блато, Попово поље, Личко поље и друга.
 Термокрашка језера појављују се у пределима стално замрзнутог земљишта, У
удубљењима која настају спуштањем терена после отапања подземних слојева или
сочива леда. Највећи део сочнице отекне, а део испуни новонастали језерски басен.
Оваква језера се називају у Јакутији а л а с и и честа су у источном Сибиру. Она не
трају дуго, јер губе воду процеђивањем.
 Суфозиона језера се условно могу сматрати за посебан тип крашких језера. Она
настају процесом суфозије – подземна вода дуго времена односи глиновите честице,
тако да се образују подземне шупљине, пећине. Када се земљиште изнад таквих
шупљина слегне, настају мале суфозионе вртаче, басени суфозионих језера.
Крашким ерозивним језерима сматрају се и пећинска језера. Врло су честа у
пећинским сифонима и обично су малих површина — десетак квадратних метара или
нешто више, али их има и дужих од 200 m, као што је нпр. Велико језеро у пећини
Вјетреници у Поповом пољу у Херцеговини.
 Еолска језера постају у удубљењима која су настала радом ветра или су у
међудинским утолеглицама. Прва удубљења на висоравнима Атласа и Алжирске
Сахаре називају се ш о т, а источно од Каспијског језера — т а к и р; њихови
најнижи делови испуњени су периодским сланим језерима (Шот-ел-Сегри, Шот
Џерид итд.), која не трају дуго, али су врло великих површина — каткад достижу
дужину и преко 10 km. Језера у међудинским улегнућима представљају оголићену
издан; таква су код нас језера Палићко, Лудошко, Крваво, Слано и Келебијско у
Војводини. Нека еолска језера мењају свој положај са померањем дина.
8. АКУМУЛАЦИОНА ЈЕЗЕРА

 Настају такође радом спољашњих сила — у удубљењима која су настала

нагомилавањем наноса ледника, река, мора као и материја органског порекла.
 Ледничка акумулациона језера образују се у терминалним басенима, иза чеоне
морене којом је преграђен валов ишчезлог ледника. Таква су језера Бледско и
Бохињско у Словенији, Плавско и Биоградско у Црној Гори, као и многа језера у
подгорини Алпа, Кавказа и других високих планина, а у северним, поларним и
бореалним областима, језера између морена, које су остале после отапања
евроазијског и северноамеричког плеистоценог инландајса — леденог
континенталног покривача сличног садашњем на Гренланду и на Антарктиди.
 Речна акумулациона језера настају таложењем раствореног калцијум карбоната
на брзацима у речном кориту, на местима са већом аерацијом воде. То су тзв.
бигрена језера нпр. Плитвичка језера у изворишту Коране у Хрватској или језера
на Пливи код Јајца у БиХ и друга.
 Приморска акумулациона језера постоје само поред ниских пешчаних обала.
Овом типу језера припадају два подтипа — лагуне и лимани.
 Лагуне су мањи приобалски делови мора, који су према пучини ограђени
природним пешчаним бедемима. Такви бедеми називају се л и д о, а постају од песка
који доносе морски таласи (сл. 174), када ударају у обалу под оштрим углом.
Најтипичније лагуне су на западној обали Мексиканског залива.
 Лимани су делимично слични лагунама. Они постају од морског и речног наноса ,
нагомиланог у облику природног бедема, који преграђује левкаста ушћа река. У
бедему остаје мањи пролаз, којим речна вода отиче у море. Лимани постоје у
албанском приморју, где их називају к н ет а, а нарочито на западној обали Црног
мора, око ушћа Дунава, Дњестра и Дњепра. Најтипичнији су лимани на Балканском
полуострву: Бургаско језеро и Мандренско језеро, а северно од њих Варненско језеро,
Белославско и друга.
 Зоогена језера представљају посебан тип акумулационих језера. Појављују се само у
водама које настањују корали, на прстенастим острвима — атолима. Бедеми који
одвајају од мора језеро у унутрашњости атола, л а г у н у, изграђени су од коралских
колонија. Највише је оваквих језера на атолским острвима Тихог — З14, а потом
Индијског океана – 68.
 Овом типу језера припадају и она која праве даброви у коритима неких река,
преграђујући их веома вешто дрвеним бранама.
9. ДЕФИНИЦИЈА ЈЕЗЕРА, ДЕПРЕСИЈЕ, КРИПТОДЕПРЕСИЈЕ И ВЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА

Језером се назива свако природно удубљење на копну испуњено водом која се привидно не
креће. Према томе, оно се састоји од два елемента: самог удубљења, које се назива језерски
басен, и од водене масе којом је он испуњен. Оба елемента се проучавају посебно, иако у
природи сачињавају нераздвојну целину.

У језера се убрајају и вештачкајезера, односно загати. Њихови басени настају обично

преграђивањем речних долина помоћу брана различитих величина и од различитог
материјала, а ређе и углавном за мање загате укопавањем басена у растреситом земљишту и
стенама.

Рибњаци се убрајају у вештачка језера, јер су најчешће подигнути између насипа, који окружују
плића (каткад природна) удубљења.

Изучавање постанка језера своди се најпре на проучавање генезе самог басена.

По начину постанка басена сва језера се могу сврстати у четири групе: 1. тектонска,

2. ерозивна, З. акумулациона и 4. вештачка или загати.

ВЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА ИЛИ ЗАГАТИ

 постају преграђивањем речних долина, клисура и кањона помоћу бетонских,

земљаних и бетонско-земљаних брана. Најстарија вештачка језера грађена су пре
више од три хиљаде година; језеро Хомс у долини реке Оронт (Сирија), површине око
50 km2 , саграђено је око 1300. године пре нове ере. Слични објекти грађени су у то
време у Египту, Месопотамији и Индији. Загати се граде ради снабдевања водом
становништва и привредних делатности — пољопривреде и индустрије, за
производњу хидроелектричне енергије, заштите од поплава, пловидбе и рибарства,
као и за рекреацију — углавном оближњег становништва.

ДЕПРЕСИЈЕ И КРИПТОДЕПРЕСИЈЕ

 У односу на морски ниво површина воде у језерима може бити виша или нижа од
њега; мало је језера чија површина лежи у нивоу мора (то су углавном лагуне и
лимани). Језера чији су нивои воде нижи од површине мора леже у депресијама.
Таква су нека тектонска језера, као нпр. Каспијско (-29 m), Мртво море (-403 m) итд. У
криптодепресијама леже језера чији је ниво воде виши од нивоа мора, док је дно
њихових басена ниже од површине мора. Такво је Вранско језеро на острву Цресу
(његова површина је 16 m изнад, а дно 68 m испод нивоа Јадрана), Скадарско (средњи
ниво 5 m изнад, а дно 55 m испод површине Јадрана) и др. Највећу криптодепресију
представља Бајкалско језеро; његов ниво лежи на 462 надморске висине, док му је дно
1 280 m ниже од нивоа мора. Језеро Тангањика је такође дубока криптодепресија, јер
му је ниво 773 m виши од мора, а дно 662 m ниже од ње га. У Европи је најдубља
криптодепресија језеро Гарда; његов ниво је на 65 m надморске висине, а његово дно
281 m ниже од површине мора. У криптодепресије спадају још: Велика америчка
језера, Велико Робовско језеро, језера Ладошко и Оњешко, Комо и др.
КРЕТАЊЕ ЈЕЗЕРСКЕ ВОДЕ
10. ДЕНИВЕЛАЦИЈА ЈЕЗЕРСКОГ НИВОА И СЕШ

 настаје под утицајем ветра дужег трајања на водену површину. У језеру се најпре
појави струјање воде у смеру дувања ветра. Вода која непрекидно протиче ка једној
обали изазива издизање нивоа, док на супротној настаје извесно спуштање. Због
настале денивелације нивоа воде појављује се градијентна струја, усмерена ка
месту нижег нивоа језера. Проучавање денивелације језерског нивоа је веома
значајно за пројектовање различитих грађевина на природним и вештачким језерима,
као и за изучавање термичког режима језера.
 Денивелација језерског нивоа је најизразитија на издуженим и плитким језерима, али
су овакве појаве забележене и на осталим језерима. Тако висина издизања воде при
денивелацији језерског нивоа у плитким заливима Аралског језера достиже преко 2 m,
док је дуж дубоких обала Бајкалског језера мала и износи око 15 cm. Ова појава крај
јужних плитких обала Ладошког језера достиже величину до 2 m, а дуж дубљих
северних обала мање. На великим језерима, као што су Каспијско, Ири или Онтарио,
где је велика дужина акваторије на којој дејствује ветар истог смера више часова,
денивелација језерског нивоа достиже неколико десетина центиметара, а каткад 1-2m.
С обзиром на то да су вештачка језера углавном плитка, денивелација нивоа је
запажена и на њима. Најизразитија је на североисточном крају Цимљанског загата —
код града Калача достиже 113 cm.
 Денивелација језерског нивоа запажена је и на Охридском језеру. За време дувања
северног ветра ниво језера око излаза Црног Дрима спусти се за 20—30 cm, па се
обалска линија језера, где је оно иначе плитко, повуче ка југу 5—10 m. У исто време, на
супротном крају језера, око Св. Наума, ниво језера је незнатно виши и тада вода плави
уски приобалски појас. Језерске струје при ишчезавању денивелације нивоа имају
овде народне називе: „југоица” је струја која се после престанка ветра креће од југа ка
северу, а „североица” има супротан правац.
 Денивелација језерског нивоа не траје дуго — неколико часова, а ретко 2—3 дана. То
зависи од снаге и трајања ветра истог правца, као и од величине језера. По престанку
ветра и ова појава постепено нестаје, јер ниво језерске воде заузима водоравни
положај. При ишчезавању денивелације језерског нивоа појављује се градијентно
струјање воде од вишег ка нижем нивоу; брзина воде достиже неколико десетина
центиметара у секунди, а у суженом делу Балхашког језера 0,5 - 1,З m/s. По Синиши
Станковићу брзина површинске воде ових струја на Охридском језеру износи 10—20
cm/s.

СЕШ

 појава ритмичког издизања и спуштања језерског нивоа: на једном крају језера ниво
воде расте, а у исто време се спушта на супротном крају. Он настаје због промена
ваздушног притиска на супротним крајевима језера. Тада ниво језера осцилира дуж
ч в о р а, која пресеца језеро; она углавном не полови језеро нити
једне линије, тзв.
је права линија. Такво кретање језерске воде назива се једночворно или
 унионодаино балансирање. Када је ваздушни притисак у средини језера већи
или мањи него на његовим супротним крајевима, онда се истовремено издиже ниво
воде на крајевима језера, а спушта у средини и обратно; то је двочворно или
бинодално балансирање. При вишечворном балансирању настаје
таласање сеша — на језеру се појављују ниски и врло дуги таласи при сасвим
тихом времену.
 Сешеви су најизразитији на дугачким и дубоким језерима. Тако је, нпр. на Женевском
језеру, забележен сеш са 184 осцилација нивоа у трајању од 180 часова уз амплитуду
нивоа воде до 2 m. Најчешћи су сешеви са амплитудама нивоа воде до 20—30 cm. На
Бајкалском језеру било је сешева висине 5—7 cm, али су најчешћи са амплитудом до
14 cm и са периодом од 4 часа и 51 минут; на Аралском језеру амплитуда нивоа воде
изазвана сешом достиже до 1,36 m, на Каспијском око 1 m, на Севану до 50 cm, на
језеру Ири 20—30 cm —једном чак 250 cm, што представља највећу регистровану
величину амплитуде нивоа сеша. Максимално трајање сеша је од 7 дана на
Женевском до 1—1,5 месец на Бајкалском језеру.
ТЕРМИЧКИ РЕЖИМ ЈЕЗЕРА
11. МЕРЕЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ЈЕЗЕРСКЕ ВОДЕ, ЗАГРЕВАЊЕ И ВЕРТИКАЛНА РАСПОДЕЛА
ТЕМПЕРАТУРЕ

 обавља се помоћу термометара. За дубље слојеве користе се обртни или дубински

термометар и термистор – електрични термометар. Тачност мерења
термистора је до 0,01 ⁰C, а огромна предност му је у уштеди времена: за мерење
температуре одређеног слоја воде потребно је да термистор у њему буде само 5
секунди, а обртни термометар 3 до 5 минута; сем тога, термистор не треба да се
извлачи из воде ради утврђивања температуре, јер он то показује аутоматски на
апарату који се налази на броду или чамцу. При лимнолошким проучавањима
дубљих језера термистори се постављају истовремено у различитим дубинама, па
тако показују промене температуре воде од површине до дна језера.

ЗАГРЕВАЊЕ ЈЕЗЕРСКЕ ВОДЕ

 настаје под утицајем Сунчевог зрачења. Вода селективно апсорбује Сунчеву енергију,
што зависи од таласних дужина зрака. Најинтензивније је апсорбовање дуготаласних
зрака (инфрацрвени), затим краткоталасних (ултраљубичасти), а најмање зрака
видљивог дела спектра.
 Зраци са таласном дужином већом од 1 500 не продиру дубље од 1 cm; на дубину
до 1 m продиру зраци са таласном дужином краћом од 900 ; на дубини од 100 m
може да се открије траг зрака са таласном дужином од 350 до 600 . Анализа
апсорпције радијације показује да слој воде до дубине од 25 cm задржава у језеру са
малом мутноћом 43—59%, а у језерима са повећаном мутноћом воде 70—80 %
радијације која доспе на језерску површину.
 Највећи значај за загревање масе језерске воде имају њена кретања. Када би вода
била сасвим непокретна, онда би њено загревање до тих температура, које постоје у
природи, било немогуће због врло мале молекуларне топлопроводљивости
воде. У непокретној води дневне промене температуре осећале би се само до
дубине од 40 cm, а годишње до дубине од 8 m. У таквом случају дневна амплитуда
температуре воде смањила би се за 10 пута већ на дубини од 15 cm.
 Ветровни таласи изазивају турбулентно мешање воде; оно је сразмерно величини
таласа и у плићим језерима захвата целокупну водену масу. Осим овог начина топлота
се преноси у дубље слојеве језерске воде и вертикалним — конвективним
кретањем водених честица, које је проузроковано њиховом неједнаком густином. Ова
кретања омогућују загревање и дубљих слојева воде у језеру.
 Конвективно мешање водених честица, које имају различиту густину, могуће је само у
језерима чија је температура површинске воде нижа или виша од 40⁰С (тј.
температуре при којој вода има највећу густину). Тако нпр. ако је у неком језеру
температура у површинском слоју 3⁰C и у њему се наставља загревање до
температуре од 4⁰С, онда ће вода са температуром од 4⁰С, као гушћа, понирати у
дубину, док ће на њено место доћи хладнија и мање густа вода. Конвекција траје све
док целокупна водена маса у језеру не достигне температуру од 4⁰С. Даљим
 загревањем топлота се концентрише само у површинском слоју воде, па је вода
топлија и лакша од дубљих слојева са хладнијом и гушћом водом. Према томе, топла
вода (са мањом густином) може да продре у дубину само под утицајем динамичких
фактора, турбулентним мешањем, које настаје деловањем ветра. Дубина до које
доспева турбулентно мешање воде зависи од брзине ветра, облика и величине
језерске акваторије.

ВЕРТИКАЛНА РАСПОДЕЛА ТЕМПЕРАТУРЕ ВОДЕНЕ МАСЕ

 У језерима умереног поднебља лети и топлог поднебља у току целе године показује
извесне правилности. Полазећи од површине језера температура његове воде опадне
незнатно до извесне дубине. Тај површински слој топле воде назива се епилимнион.
Испод њега је слој дебљине од неколико дециметара до више метара који се назива
металимнион; у њему се појављује температурни (или термички) скок –
температура воде у металимниону често је за 10—15 ⁰C нижа него у епилимниону.
Испод металимниона је хиполимнион — слој у којем температура воде незнатно
опада до дна језера.
 Приказана су сва три слоја воде у северноамеричком језеру Кајага и летња
температурна кривуља, као и крива садржаја кисеоника. Таква термичка
стратификација типична је за језера тропског поднебља и за већину језера у
умереном поднебљу. Нека језера, као нпр. Охридско, немају сва три слоја, него само
два: горњи или хетеротермни —у којем температура опада од површине према
дубини и доњи или хомотермни –у којем је температура воде скоро уједначена
до самог језерског дна.
 Појава металимниона, односно температурног скока у језерској води објашњава се на
следећи начин: горњи слој воде, епилимнион, има уједначену температуру због
Сунчевог топлотног зрачења и дејства ветра, који омогућује мешање водене масе до
дубине сразмерне брзини ветра и густини воде; испод овог слоја температура нагло
опада, јер нижи и дубљи слојеви воде остају незахваћени мешањем. Према томе,
металимнион представља слој воде до којег најдубље и повремено долази до
слабијег мешања воде у језеру. Он не лежи увек на истој дубини: његов положај се
мења у зависности од промена интензитета Сунчевог топлотног зрачења на горњој
површини језера, таласања, денивелације језерског нивоа и појава сеша. Тако нпр., у
многим финским језерима слој термичког скока, металимнион, почетком лета је у
дубини до 10 m, у августу на 10—20 па чак и 20—30 m; јесења хомотермија у мањим
северним језерима Финске траје само неколико дана, а у већим јужним језерима 40
—50 дана.
12. ГОДИШЊИ ТОК ТЕМПЕРАТУРЕ ЈЕЗЕРСКЕ ВОДЕ

 Сличан је годишњем току температуре ваздуха, с тим што је у нашим крајевима

најнижа температура воде у фебруару и марту —један до два месеца касније од
најнижих температура ваздуха. Такав термички режим површинског слоја воде има
Охридско језеро.
 Имамо два периода у термичком режиму Охридског језера: први — период
загревања (од марта до августа) и други — период хлађења језерска воде (од
септембра до фебруара). Процес загревања и хлађења језерске воде није једноставан.
 Период хлађења одликује се одавањем топлоте акумулиране у летњем периоду.
Расхлађене честице површинске воде постају гушће, па стога тону у дубину, а топлије и
мање густе, па зато и лакше, издижу се на површину, где се и оне хладе. На тај начин,
конвекционим струјањем, измеша се целокупна водена маса у језеру, тако да она од
површине до дна има температуру од 4⁰С. Такво термичко стање језера назива се
хомоермија.
 Када се успостави хомотермија, престаје конвективно струјање воде у језеру. Вода са
температуром нижом од 4⁰С је лакша и остаје у површинском слоју, настављајући да
се хлади израчивањем топлоте у атмосферу. Тада се у језеру успоставља тзв.
обрнута или инверзна стратификација —температура воде на дну језера је
највиша (4⁰С), а према површини је све нижа (до 0⁰С па чак и нешто нижа при тихом
времену).
 Даљим расхлађивањем воде појавиће се на површини језера танак слој леда. При
тихом времену он наставља да се увећава и претвара се у ледени покривач, који
нараста од површине према дну, и то по 5—7 cm у току првих дана, а потом све мање;
лед је најдебљи средином зиме.
 Ако се у периоду образовања леденог покривача појави јачи ветар, онда ледени
покривач прска, чак и при дебљини до 20 cm, те се на језеру образују ледене санте.
На Бајкалском језеру је забележено разламање леденог покривача дебљине преко 30
cm под налетом снажног ветра типа буре. Сручујући се са планине ветар изазива јако
пулсирање и неједнаки притисак на леденом покривачу. Испод леда се појављују
таласи, који изазивају појаву валова самог леденог покривача; такви се „ледени
валови”, различитих амплитуда и дужина, шире на све стране. Кратки и високи (до 10
—15 cm) „ледени валови” изазивају ломљење монолитног леда, у којем није било
пукотина.
 Лед на језерима хвата се најпре на плићацима и у заливима крај обала. Ледени
кристали се појављују не само на површини воде него и на мањим дубинама, где
се формира дубински лед (на Бајкалском језеру до дубине од 2 m, а на Ладошком
језеру до 8,5 m). Каткад је дубински лед толике дебљине, да изроњава на површину
воде, износећи и бродска сидра.

П ери од загр е ва ња почиње процесом отапања леденог покривача. Сунчеви зраци продиру
кроз лед у воду и загревају је. Због тога настаје слабо конвекционо струјање воде и тада се у
њој појављује максимачна температура на Дубини од 0,30 до 0,75 (сл. 197). Таква појава се
назива м езотерм иј а, а запажена је на многим језерима.
Ако на леду има снега, најпре се отапа снег, а затим ледени покривач одозго наниже и од
обала према средини језера, мада на неким великим језерима има обрнутих појава: лед
нестаје најпре на језерској пучини, а 25—35 дана касније поред обала.

Лед се ломи на ледене санте под утицајем таласа. На Каспијском језеру ледене санте достижу
површину до З 000 т2, а просечну дебљину око 0,5 т. На том језеру су запажене санте са
дебљином леда до 4 т. Оне настају најахивањем једне санте на другу, а достижу тежину до 1
500 тона.

Даљим порастом температуре ваздуха и повећаним интензитетом Сунчевог зрачења ледене

санте сасвим нестају. Тада, при инверзној термичкој стратификацији и тихом времену, у
језерима често настаје појава д и хот ер м и ј е — минималне температуре воде су на одређеној
Дубини (сл. 198). Дихотермија се појављује стога што конвекционим струја- њем не могу да се
изједначе температуре воде топлијег горњег слоја и хладнијег на извесној дубини.

Дихотермија не траје дуго, јер се таласањем воде и конвекционим струјама успоставља убрзо
пролећна х о м от е р м иј а. У таквом термичком стању изједначавају се и остала својства воде
од површине до дна језера: минерализација, замућеност (садржај лебдећих материја),
засићеност воде гасовима итд. Дужина и интензитет пролећног мешања воде су веома
значајни за опстанак организама у језеру, јер се управо у том периоду засићују кисеоником и
дубљи слојеви воде. Настављањем загревања површинских слојева језера поново се
успоставља дир ектна страти фика циј а језерске воде, тј. опадање њене температуре од
површине према дну.
ЈЕЗЕРО – ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА
13. БИОЛОШКИ ТИПОВИ ЈЕЗЕРА

 Минералне соли и гасови растворени у језерској води представљају материје које

служе за храну воденим зеленим биљкама. Површински слој воде у којем се
процесом фотосинтезе ствара органска материја назива се трофoгена или
продукциона зона за разлику од трофолитичке, односно оксидационе зоне
у којој не само да нема зелених биљака и стварања органских материја, јер нема
довољно Сунчеве светлости, него, напротив, разлажу се остаци организама уз помоћ
бактерија; у трофолитичкој зони троши се кисеоник, а производи угљен-диоксид и,
под одређеним хидролошким и хемијским условима, сумпорводоник.
 Према садржају хранљивих материја и органској продукцији сва слатководна језера
сврстана су у три групе: 1. еутрофна — интензивна органска продукција;
2. олиготрофна — мала органска продукција;
З.дистрофна — без органске продукције или је онанезнатна.
 Еутрофна језера одликују се великим садржајем хранљивих биогених материја,
међу којима су најважнија једињења азота и фосфора. То обично нису дубока језера,
имају плићаке поред обала, а лети су добро загрејана. У еутрофним језерима је
интензиван развој фитопланктона и виших алги. Њихова продукција надмашује
потребе организама који се хране фитопланктоном и вишим алгама. Зато се на дну
језерских басена таложе не само беживотни остаци животиња него и великих
количина биљака. За њихово разлагање (на воду, угљен-диоксид и минералне соли)
троши се велика количина кисеоника. Због тога се у таквим језерима нагло смањује
садржај раствореног кисеоника у води са повећањем дубине. Вода еутрофних језера
је мале провидности, а има боју од жутих и жутозелених до мрких тонова. У муљу
еутрофних језера налазе се веће количине органских остатака; такав муљ назива се
сапропел и његова дебљина достиже у неким језерима до 30 m.
У групи еутрофних језера су нпр. Скадарско, Дојранско, Балатон, затим многа језера у
чернозјомној зони европске територгује Русије итд.
 Олиготрофна језера садрже мале количине хранљивих биогених материја, па су
зато сиромашна фитопланктоном. То су најчешће дубока језера, без прибрежне
терасе и биљака на њој. Температура воде у хиполимниону је ниска. Олиготрофна
језера одликују се великом провидношћу воде, која има зеленкастоплавичасту, а на
великим језерима и модроплаву боју. Седименти на дну језера не садрже органске
материје (у стању разлагања), па стога нема потребе за њиховом оксидацијом. Зато је
цела водена маса довољно засићена кисеоником — на дну најмање 60—70%.
У групи олиготрофних језера су: Охридско, Плавско, Триглавска, Плитвичка, Пливска,
Женевско, Боденско, Гарда, Бајкалско итд.
 Дистрофна језера су сиромашна хранљивим материјама. Међу органским
материјама највише је хумусних киселина. Њихове воде су сиромашне
фитопланктоном и вишим алгама. Воде дистрофних језера су мале провидности, мрке
боје и са малом количином кисеоника, који се троши за оксидацију хумусних
 материја, и зато се његова количина смањује према дну. Слој тресетног муља, мале
хранљивости, покрива дна дистрофних језера, која су типична за мочварне области.
Највише дистрофних језера је у мочварама око средњег и доњег тока Оба, нарочито у
области Васјугање — између доњег тока Иртиша на западу и средњег тока Оба на
истоку.
 Еутрофикација језера је све чешћа последица нерационалне привредне
делатности људи. У многа језера, природна и вештачка, сливају се отпадне воде из
домаћинстава и разних грана индустрије, често без икаквог пречишћавања. У језера
доспевају, нарочито после обилније кише, веће количине фосфора и азота, које вода
односи са поља ђубрених органским и минералним гнојивима. Не треба изоставити
ни хумусне материје са обрадивих површина које су захваћене интензивном
антропогеном ерозијом.
 Последица таквих загађивања језерских вода је најпре нагло увећање количине
фитопланктона и појаве „цветања воде”. То утиче на промену гасног режима
(осиромашавања хиполимниона кисеоником и појава сумпор-водоника) и смањење
провидности воде, а потом и на нагомилавање гњилог муља сапропела. Сви ти
процеси и појаве нагло мењају режим воде ујезеру и састав седимената на његовом
дну. За таква језера каже се да су захваћена антропогеном еутрофикацијом.
 Као последица испуштања у језеро фекалних и отпадних вода шећерана, фабрика
хартије и коже, као и спирања велике количине муља са ерозијом огољених
површина, дошло је за кратко време до забрињавајућих промена акваторије језера
Викторија у Африци. Загађена вода погодовала је бујању водене хијацинте, биљке
лепих љубичастих цветова, која се сматра једном од најпродуктивнијих биљака на
Земљи. Њена маса удвостручује се сваких 15—20 дана, тако да је прекрила на стотине
km2 водене површине уз кенијску, танзанијску и, нарочито, угандску обалу, где је већ
4/5 приобаља окупирано овом биљком. Отежан је саобраћај, блокиране су луке,
угрожен је риболов, а читава села остала су без средстава за живот. Биљке су
подстакле ширење маларије, велико множење пужева, узрочника опасне болести
билхариозе, ширење змија, крокодила и агресивних нилских коња. Покушало се са
уништавањем водене хијацинте косачицама и употребом отровних хербицида, али то
није дало очекиване резултате. Очигледно да се морају отклонити узроци оваквог
стања. Уколико се у том смислу нешто не предузме у скорије време, Викторија ће
доживети потпуну еколошку катастрофу и бићемо сведоци умирања још једног
великог језера.
14. ЖИВИ СВЕТ ЈЕЗЕРА И ОСНОВНИ СТАДИЈУМИ У ЖИВОТУ ЈЕЗЕРА

 У сваком језеру постоје водени организми — хидробионти, јер свако језеро има
своје специфичне одлике. Оне зависе од морфометрије језера, његове термичке и
хемијске стратификације и од провидности воде, као и од антропогених утицаја.
Средина у којој се организми развијају је много разноврснија него што је у Светском
мору.
 Живи свет језера дели се на три основне еколошке групе:
1) планктон - сићушни биљни (фитопланктон) и животињски (зоопланктон)
организми — алге и најпростији љускари, који лебде у води и пасивно се крећу са њом;
2) нектон — организми који се активно крећу у води у свим правцима: рибе и
љускари, који се хране планктоном, а у неким језерима и фоке (Ладошко, Оњешко,
Каспијско, Бајкалско), доспеле у та језера током плеистоцена;
З) бентос организми који живе на језерском дну: различите биљке прибрежног
појаса, црви, мекушци, бактерије и гљиве.
 Део планктона је способан да се спушта у дубину воде и издиже, чак и више пута
дневно. Такви организми називају се планктери.
 Мањи део организама бентоса може привремено да се издигне изнад језерског дна.
Такве организме сврставају у посебну групу — нектобентос.
 Постоји и посебна група организама који живе у раздвојној површини између воде
и атмосфере, односно на површинској опни воде, у којој делују силе површинског
напона. Заједнички назив тих организама је неустон.
 Најбујнији је живот у приобалском или литоралном појасу, који се краће назива
литорал. Он одликује се скоро једноликим термичким и гасним режимом, а
делимично и осветљеношћу. Зими се на језерима умереног климатског појаса
појављује лед, док је лети у њима површинска температура воде виша од 25⁰C. Стене
различитих боја и неједнаки нагиби дна доприносе разноликости приобалског појаса.
Поједини делови обале заштићени су од деловања таласа. Инсолација је делимично
неједнака, нарочито у језерима окруженим високим планинама, а посебно у уским
заливима. Због тога се живи свет прибрежног појаса разликује од живог света који
настањује дубоке делове језера великом разноврсношћу. То су нпр. високе биљке —
макрофите (трска, рогоз и др.); појас таквих биљака ширине 8—10 m неутралише
разорно деловање таласа на обале. Између стабала макрофита је посебан термички,
гасни и светлосни режим воде, веома погодан за развој планктона и рибље млађи.
 Пелашка област дубоких језера одликује се вертикалном зоналношћу живог
света. У еуфотичном слоју епилимниона су повољни услови за развој фито— и
зоопланктона, али њихова концентрација опада од обала ка пучини великих језера. У
металимниону се појављују бактерије, а у хиполимниону организми планктона који
живе у води са минималном количином раствореног кисеоника (протозое и
веслоноги рачићи). На дну, у муљу, живе пелеофилни организми (бактеријско-
гљивична флора, љускари).
 Живот у језерима проучавају две науке — хидробиологија и биохидрологија.
 Хидробиологија изучава прилагођавање појединих организама према
особеностима водене средине и закономерности групног живљења хидробионта у
језеру и његовим различитим деловима. То је област проучавања хидробиологије —
науке која припада групи биолошких дисциплина.
 Биохидрологија изучава утицај биомасе организама на развој појединих језера и
промене квалитета језерске воде и оне која притиче у језеро. То је најкраће
дефинисани задатак биохидрологије — науке која припада хидролошким
дисциплинама.
 Несумњиво је да су хидробиолошке и биохидролошке појаве и процеси узајамно
зависни: хидробионти налазе у језеру све потребне услове за живот, али они
истовремено утичу на средину у којој се налазе. Та узајамна условљеност биолошких
појава изискује неопходност коришћења хидролошких података у биологији, а
биолошких у хидрологији.
 Подаци о водном, термичком и светлосном режиму језера, које изучава физичка
лимнологија, као грана хидрологије, неопходни су за рибарство, за ефикасну борбу
против паразита који угрожавају рибљи свет, за наводњавање итд. С друге стране, без
биолошких података не могу да се реше проблеми снабдевања водом становништва
и индустрије из језера у којима се појављује „цветање” воде, са технолошком
обрадом воде која се црпи из језера са водом лошег квалитета, до чијег је погоршања
дошло због биохемијских процеса у језеру, са уклањањем обраслина на бродским
труповима, са корозијом бетона на бранама, кејовима, облогама канала итд.
 Флора у језерима је зонално распоређена. Литорално дно је довољно осветљено
за развој биљака на њему. Њихова доња граница зависи од дубине до које продире
светлост, односно од провидности воде, положаја језера и његове географске
ширине. Често се еуфотична језерска зона поклапа са прибрежном језерском
терасом, мада у језерима са чистом и провидном водом биљни свет иде и дубље — у
Бајкалском језеру и Исик-Кулу подводне ливаде се спуштају до дубине од 40 до 50
m, мада су обично до дубине од 5 до 12 m. Изнад њих су више субмерзне биљке,
које су потпуно у води. Ближе обалама су полупотопљене биљке, чије је корење
на дубини од 2,5 до З m, а лишће и цветови на површини воде (бели локвањ, водени
орешак, жути локвањ и др.). Још ближе обали су макрофите — трска, шевар,
рогоз — чија стабла су у води до 2 m, а изнад ње 2—3 m па и више. Те биљке су
чврстих стабала и теже се разлажу, због чега у појасу макрофита у другој половини
лета нема довољно кисеоника, потребног рибама и планктону. Уз обалу су ниже
водоземне биљке, које расту у води плићој од 1 m. За ту зону типичне биљке су:
јелкице језерског раставића, усколисти шаш, рогоз, жута перуника итд. Овде је мање
сенки него у појасу макрофита, а исхрана за фауну обилна. То је зона мрешћења
већине риба у језерима умереног климатског појаса и у њој се једно време задржава
рибља млађ.
 Дуж контакта воде и копна развија се хигрофилна вегетација, која је у време
виших водостаја делимично у води, а касније на сувом. Овде доминира шаш, а затим
обични споменак, љутић итд. Тај појас користи за мрешћење само штука.
  Поједини видови водних макрофита нису строго ограничени на одређени појас, већ
залазе и у друге. Тако се нпр. трска и жути локвањ сусрећу у плићацима.
 Фауна прибрежног појаса је најуже повезана са флором, којом се храни.

ОСНОВНИ СТАДИЈУМИ У ЖИВОТУ ЈЕЗЕРА

 У развитку језера разликују се четири стадијума:

1) младост — у којем је морфологија језерског басена још увек непромењена;

2) зрелост — када језеро има прибрежну терасу и делте притока, али му дно још није
заравњено седиментима;
З) старост — језерско дно је заравњено, а у прибрежном појасу је развијена вегетација;
4)изумирање и ишчезавање — језеро постаје све плиће, вегетација захвата целу
његову површину или највећи део; најзад флора се смењује мочварном, па се језеро
претвара у мочвару.

 Нека језера, која су ишчезла, нису прошла сва четири стадијума, пошто су њихове
отоке просекле негде обод језерског басена до дна, те је оно отекло. Такав је случај са
некадашњим Панонским језером, чија је вода, отичући ка истоку, усекла Ђердапску
клисуру, коју је Дунав касније наследио. Мања језера су постојала у неогену у
котлинама кроз које протичу десне притоке Саве, Вардар и његове притоке итд.
 На сваком стадијуму развитка језеро има одговарајућу фауну и флору. Водени
организми којима погодују постојећи услови толико се намноже у језеру, да својим
процесима (образовањем органске материје и њеним распадањем) мењају средину у
којој живе, али и ова мења њих. Према томе, језеро представља јединствену животну
заједницу хидробионта, који се развијају упоредо са језером и ишчезавају када оно
нестане.
МОЧВАРЕ
15. ПОСТАНАК МОЧВАРА И ТИПОВИ

Узроци постанка мочвара су следећи:

1. Вододржљиви слој је на малој дубини у неком удубљењу. Због тога је

површински слој тла сувише овлажен и на њему се у четинарским шумама појављују зелене
маховине, које потом смењују беле. Оне задржавају знатну количину воде, што отежава
приступ кисеонику до органских остатака биљног порекла, па се од њих образују наслаге
тресета. Водом засићени слој тресета и живих маховина онемогућава потпуно приступ
кисеоника из атмосфере у тле, због чега се корење дрвећа „гуши”, а она обољевају и суше се.

2. Замрзнуто тле замењује вододржљиви слој. Изнад таквог тла земљиште је

презасићено влагом, што омогућава појаву мочваре.

З. Нагомилавају се бледозелене сфагнове маховине (укупно 250 врста). Оне упијају

воду као сунђер, те омогућавају њихово даље размножавање, чак и у води која је скоро без
икаквих растворених соли, тако да временом образују мочвару.

4. После шумских пожара долази до јаког слепљивања тла не самo у

низинама него и на узвишицама. У таквом земљишту је повишен ниво подземних вода,
које шума не користи; појављује се травна вегетација, образујући покривач од густог бусења,
које задржава влагу и омогућава процес замочваривања тла.

5. При наглом формирању подзола образује се вододрживи слој у тлу, чиме се

нарушава водно-ваздушни режим у површинским слојевима земљишта, а олакшава процес
замочваривања тла.

6. Језера и реке зарастају барском вегетацијом; то је типично за полоје са многим

мртвајама и мање реке са муљевитим дном и незнатним падом на уздужном профилу.

 Нека замочварена земљишта настала су високим издизањем нивоа подземне воде

после изградње вештачких језера, када ливадску вегетацију замене шаш и маховине.
 Мочваре настају најбрже у умереном климатском појасу и нарочито између 50⁰C и
60⁰C северне географске ширине, где је довољно влаге и топлоте за развитак биљног
света мочвара. У неким мочварама насталим у удубљењима слој тресета достиже
дебљину 8—9 m, па и више. У севернијим областима моћност тресета је мања због
слабијег прираштаја биљне масе, а у јужнијим и топлијим областима због брзог
распадања органских материја. Ово показује да је, осим наведених шест услова, за
настанак мочвара неопходна и одговарајућа клима.

ТИПОВИ МОЧВАРА
  Према условима водно-минералног храњења, особинама вегетације и висинском
положају према околном терену издвајају се три главна типа мочвара: низинске или
еутрофне, прелазне или мезотрофне и високе или олиготрофне.

1. Еутрофне (травне) мочваре типичне су за речне полоје, а пошто су по положају

ниже од околног терена, називају се и низинске мочваре. Оне настају зарашћивањем
језера и река травном вегетацијом: различитим врстама шаша, трске и зелених маховина, па
су стога то изразите травне мочваре.

 Осим падавинама, травне мочваре хране се још подземним и речним поплавним

водама, које при свакој поплави доносе у мочвару минералне соли. Оне омогућавају
развој травне вегетације, која изискује еутрофну исхрану, па се стога појављују још:
мочварна трска, мочварне папрати, морошка и друге траве. Површина травних
мочвара је равна или благо угнута. Код нас је некада била таква Власинска тресава.
Супстрат ових мочвара има pН 5,5—7,5.
 Ниво низинских мочвара постепено се издиже због непотпуног разлагања биљних
остатака и нагомилавања тресета. Такву мочвару речна вода више не може да плави,
па је у њој све мање минералних соли. Промењени услови храњења травне
вегетације утицали су на појаву новог биљног покривача у мочвари и њен поступни
прелаз у нов и тип.

2. Мезотрофне (шумске) мочваре представљају и по начину храњења водом и

минералним солима и по својој вегетацији прелазни тип између високих и низинских
мочвара. Делимично је умањено храњење вегетације подземном водом. Травну вегетацију
потискује закржљало дрвеће. Осим зелених маховина, има и других; као и више врста
сфагнових маховина. На равној површини прелазних мочвара појављују се: патуљасти
мочварни бор, патуљаста бреза — висока највише до 1,5 m, као и низ жбуноликих
представника из породице вреска (вресак, јаребика, касандра и др.) чија висина није већа од
50 cm. Субстрат ових мочвара има pН 4,5—5,5.

З. Олиготрофне (маховинске) мочваре настају из мезотрофних даљом акумулацијом

тресета. Оне потпуно губе храњење подземном водом, коју замењују падавине. Количина
минералних материја у мочвари је толико смањена, да у њој остају само биљке које се
задовољавају минималним, олиготрофним условима храњења. Такве су беле сфагнове
маховине, жбуње вреска и патуљасти борови. Ове мочваре имају у профилу слабо испупчени
облик, чији се средишњи део издиже 7—8 m изнад ивичних крајева мочваре, јер је у њему не
само најинтензивнији развој вегетације, него и најбржи процес акумулације тресета. Због
своје висине према околном терену овај тип мочвара назван је још високе мочваре.
Субстрат олиготрофних мочвара има pН 3,5—4,5.

 Према месту где се налазе на рељефу разликује се 5 типова мочвара: 1. полојне,

2. долинске, З. на долинским странама, 4. на развођима и 5. испод одсека речних
тераса.
 По ботаничким одликама и особинама рељефа, као и карактеристикама
хидрографске мреже издвајају се следећи типови мочварних предела:
1. олиготрофне мочваре: 1) гредно-удолински, 2) гредно-језерско-удолински, З) гредно-
језерски, 4) језерско-удолински и др.

2. еутрофне мочваре: 1) маховински, 2) маховинско-травни, З) травни и др.

Греде су удолинама раздвојена поједина узвишења у мочварама, које се простиру на

знатним дужинама. Греде се издижу изнад нивоа воде у удолинама од 10—15 до 60—70 cm.
Удолине су издужена, па и округласта плитка удубљења у мочварама, већи део године
испуњена водом. Ширина греда и удолина износи 4—6 m, а на северу европског дела Русије
10 m, па и више.
16. РАСПРОСТРАЊЕЊЕ И ЗНАЧАЈ МОЧВАРА

 Укупна површина свих мочвара на Земљи износи 2682 600 km2 и у њима се налази 11
470 km2 воде, односно 0,03% резерви слатке воде на нашој планети. Оне су
неравномерно распоређене. Највише их је у Азији и Европи, а потом у Северној
Америци. Само на територији бившег Совјетског Савеза под мочварама је 2,1 милион
km2, од чега у европском делу 0,6 милиона km2, а у азијском делу 1,5 милиона km2.
 Највише је мочвара у зонама тундре и тајге. У зони тундре мочваре местимично
сачињавају 50% територије, али је моћност тресета у њима мала; она се још више
смањује са повећањем континенталности климе. Највеће су мочваре у тајги. У
Западно-сибирској низији оне обухватају територију од 0,8 милиона km2, при чему је
местимично под мочварама до 70% (нпр. у области Васјугање између Иртиша и Оба).
 У европском делу Русије у зони тајге највише је мочвара у средњој и северној
Карелији и у Вологдској и Санктпетерсбуршкој области — до 40% територије. У зони
мешовитих четинарско-листопадних шума мочваре су најчешће у областима које су у
плеистоцену биле на граници инландајса; таква је у Европи област Полесја у сливу
реке Припета, затим доњег тока реке Десне и делимично горњег тока Дњепра. У
степама, полупустињама и пустињама мочваре се могу наћи само у алувијалним
равнима и делтама већих алогених река.
 Велике површине под мочварама су у прибалтичким земљама, потом у Холандији,
Белгији, Великој Британији, а нарочито у Ирској. Много их је у зонама тундре и тајге у
Канади и на Аљасци. Има их и у тропским областима (Индонезија, Филипини, мањи
део источне Африке и Флориде), али су то више замочварена земљишта него
мочваре.
 Мочваре стичу све већи привредни значај у земљама где захватају велике територије.
Мочваре исушују се спуштањем горњег нивоа подземних вода у дубину. То се
постиже изградњом површинских канала и подземним дреновима. У суптропским
областима у ту сврху могу да послуже еукалиптуси, који се одликују врло великом
транспирацијом, али је за боље резултате неопходна изградња и система отворених
канала или подземних дренова. На исушеним територијама одлично успевају многе
пољопривредне културе, нарочито крмно биље, житарице и поврће, јер се млад
тресет користи као природно ђубриво одличног квалитета. На пример, исушивањем
мочвара у полоју реке Ирпењ у близини Кијева у Украјини, град је добио базу за
снабдевање становништва поврћем; на месту некадашњих мочвара у Колхиди сада су
плантаже агрума и других суптропских култура.

Тресет из исушених мочвара се употребљава у неким земљама за гориво у индустрији и

термоелектранама. Он се користи и у хемијској индустрији за производњу бензина,
амонијака, тресетне смоле, керозина, алкохола итд. Млади тресет се користи у
грађевинарству за прављење плоча које служе као термоизолациони материјал, а тресет из
еутрофних мочвара искоришћава се као азотно ђубриво. Горњи слој незнатно разграђених
маховина, осушен, служи за простирку стоци на већим сточарским фармама.
МОРА И ОКЕАНИ
17. СВЕТСКО МОРЕ И ЊЕГОВА ХОРИЗОНТАЛНА ПОДЕЛА

 Површина наше планете износи 510 милиона km2. Од тога 149 милиона km2 или 29,2%
отпада на копно, а 361 милион km2, односно 70,8% на Светско море. Према томе,
водена површина је 2,43 пута већа од копнене. Та чињеница има велики значај, пре
свега, за климу на Земљи, а преко ње, у извесној мери, и за развитак и опстанак живог
света.
 Копно и море су неравномерно распоређени на површини Земље. На северној
полулопти је 100 милиона km2 или 39,3% копна и 155 милиона km2, односно 60,7%
воде, док је на јужној полулопти само 49 милиона km2 или 19,1% копна, а 206
милиона km2, односно 80,9% морске површине. Чак и када се Земљина површина
подели на две посебне полулопте, али тако да прва обухвата највећи могући део
копна — копнена полулопта - а друга највећи могући део Светског мора —
водена полулопта — и тада ће површина мора на првој полулопти бити за 2,7%
већа од површине копна, док на воденој или океанској полулопти море захвата
површину од 90,5%, а копно свега 9,5%.
 Светско море представља јединствену целину — огромну водену масу. Па ипак, оно је
континентима и острвима подељено на мање целине, које се називају океани и мора.
При таквој подели Светског мора узимају се у обзир још и морфолошке одлике дна
басена океана и мора, физичке и хемијске особине њихове воде, као и њена
хоризонтална и вертикална кретања.
 Океани су већи делови Светског мора ограничени више или мање континентима.
Они имају сопствену циркулацију атмосфере, а у вези са тим и посебан систем струја,
хоризонтални и вертикални распоред температура и сланоће воде. Полазећи од ових
елемената, Светско море се дели на четири океана: Тихи или Велики (односно
Пацифик), Атлантски, Индијски и Северни ледени океан. Али, није увек било тако.
Прву класификацију океана и мора дао је холандски географ Б. Варениус 1650.
године, по коме има пет океана: Тихи, Атлантски, Индијски, Северни и Јужни. Ову
поделу Светског мора прихватило је Географско друштво у Лондону 1845. и она је
важила до краја 19. в. Немачки океанограф О. Кримел издвојио је 1907. године три
океана: Тихи, Индијски и Атлантски, у чијем је саставу био Северни океан. Његову
поделу усвојили су и остали океанографи. Међутим, Међународни хидрографски
биро 1937. године поново прихвата постојање пет океана, да би, коначно, 1953.
одбацио Јужни и издвојио четири океана.
 Тихи океан је најпространији и он захвата 49,8% Светског мора или 35,2% површине
Земље. Најшири је између Индонезије и Колумбије, у близини 5⁰N — 19 800 km. У
њему има највише острва, око 25 000, од којих је већина јужно од екватора. Индијски
океан је од Атлантског одвојен меридијаном од 20⁰Е, а од Тихог меридијаном од
147⁰Е. Између југа Африке и Аустралије ширина му достиже 10 000 km. Северни
ледени океан од Пацифика раздваја Берингов мореуз, док је између њега и Атлантика
Гренландско море.
  Мора су делови океана, више или мање одвојени копном или узвишењима
подводног рељефа и од којих сеуглавном разликују по хидролошком режиму. Као
појам море обухвата водену масу, подморје, односно морско дно и атмосферу изнад
водене масе, док неки аутори томе додају и део копна који море запљускује.
 На Земљи има 81 море. Према степену одвојености од океана и особеностима
хидролошког режима разликују се три групе мора: средоземна, ивична и
међуострвска.
 Средоземна мора су скоро са свих страна опкољена копном, а са океаном их
повезује један или више мореуза. Она могу да буду интерконтинентална, ако су
ограничена обалама континената (Средоземно м.) и интраконтинентачна,
уколико их скоро са свих страна опкољава копно само једног континента (Јадранско,
Азовско, Балтичко, Бело). Ова мора имају малу плиму и осеку и често много острва.
 Ивична мора се наслањају већом дужином својих обала на континенте, док су од
океана слабо одвојена полуострвима и острвима. Утицаји копна и океана су
подједнаки на режим ивичних мора, мада она имају водене масе сличне океанским;
плимски талас долази из океана, а и струје зависе у већој или мањој мери од
океанских. Таква су мора: Северно, Баренцово, Карско, Сибирско, Јапанско, Коралско
итд.

Међуострвска или интеринсуларна мора одвојена су од океана гушћим низом

острва. Њихове воде су утолико сличније океанским уколико су шири и дубљи многобројни
мореузи између појединих острва, који их спајају са океаном. Таква су мора између острва
Малајског архипелага: Сулу, Целебеско, Јаванско, Банда итд. Вертикални распоред
температура њихове воде и Тихог океана показује да она имају исту воду до дна као и океани
у нивоу који одговара дубини најдубљег мореуза.

Заливи су мањи делови океана или мора који продиру у копно. Граница залива се најчешће
одређује по правој линији која спаја ртове између којих море улази у копно. По начину
постанка деле се на фјордове, риасе, лимане и лагуне.

Фјордови су уски заливи — у ствари потопљени леднички валови, па су им зато стране стрме и
високе. Често су одвојени од мора подводним праговима или групом острва. Типични фјордови
на северној хемисфери леже северно од 49 0N, а на јужној хемисфери јужно од 41 0 S.
Фјордови достижу велику дужину — до 360 Кт (фјорд Лин у Британској Колумбији) и дубину до
1244 т (Бекер фјорд у јужном Чилеу). Највећи европски фјорд је Согне у Норвешкој, дугачак 180
Кт, а дубок до 1 200 т. Његове стране високе су до 1 500 т, и у море се спуштају под углом од 28
0 до 340.

Риаси су заливи који постају потапањем речних долина дуж обала које пресецају планинске
венце под скоро правим углом. Типични су у северозападној Шпанији и југозападној Ирској,
затим у Бретањи, јужној Кини и на источној обали Аустралије.
Лимани су плитки заливи који постају потапањем речних ушћа на ниским и равним обалама.
Од морске пучине их одвајају косе, састављене од речног и морског песка. Ако такве косе
одвоје лиман од мора, он се претвара у језеро. Типични лимани су поред северозападне обале
Црног мора — ушће Дњестра, Буга и Дњепра.

Лагуне су плитки и издужени заливи, одвојени од мора пешчаним косама које се називају
лидо, али су ипак у вези са њим кратким мореузом. Типичне лагуне су дуж северозападне
обале Мексичког залива, где њихова дужина достиже 1 800 Кт. Лагуне се такође могу
претворити у језера, ако се залив потпуно одвоји бедемом од мора.

Мор еуз и су ужи Делови мора који, између два копна, спајају два океана или мора. Типични су
мореузи: Гибралтарски, Босфор, Дарданели, Баб-ел-Мандеб, Малачки, Берингов, Магеланов и
други. Мореузи имају велики саобраћајни значај.

Ка н ал и суужи Делови мора дуж два суседна острва или острва и копна. У Јадранском мору
такви су Брачки канал, Хварски, Корчулански и др. Један од најпознатијих је канал Ла Манш,
између Велике Британије и обале Француске.

170. САЛИНИТЕТ МОРСКЕ ВОДЕ. — Морска вода се разликује од копнених вода по свом
карактеристичном укусу и мирису. Укус јој је бљутав и горкослан, а потиче од растворених
хлорида и сулфата. Због знатног садржаја тих соли морска вода се не може пити, нити
користити за наводњавање, напајање парних котлова итд. Посебан мирис потиче од
распаднутих органских материја — остатака угинулих животиња и биљака.

Морска вода представља раствор разних соли, које су у њему присутне као позитивно или
негативно наелектрисани јони или групе јона. Шест јона, и то: Cl , Na , SO 2Мд2+ Са2+ и К+, чине
више од 99% соли растворених у морској води. За разлику од речне воде у којој преовлађују
карбонати (200 пута више него у морској), морска вода садржи 17,5 пута више хлорида, док је
садржај сулфата приближно једнак (морска вода има 1 пута више сулфата од речне). Однос
једног јона према неком другом у морској води увек је исти. Овај принцип константне
пропорционалности једино не може да се примени поред обала где реке доносе велике
количине растворених материја или знатно смањују салинитет.

Салинитет је садржај грама соли уједном килограму морске воде и он се изражава у

промилима. Мерењем салинитета узорака воде узетих из свих мора и океана (почев од 1772.
године) утврђено је да вода Светског мора садржи 35 д разних растворених соли у 1 Кд воде, тј.
350/00. Даље је установљено да неких соли има више, неких мање, а да се неке налазе само у
траговима. Па ипак, све те соли, како је већ речено, стоје међусобно у одређеној размери, тако
да ако знамо само садржај једног хемијског елемента или растворене соли у морској води
можемо одредити количине и свих осталих. При томе је свеједно из којег је мора узет узорак и
да ли је у питању површинска или дубинска вода, јер је она, без обзира на величину
салинитета, хом о гена сме ш а. Баш та њена особина олакшава утврђивање салинитета.

173. ХОРИЗОНТАЛНИ РАСПОРЕД САЛИНИТЕТА. - Просечан салинитет светског мора износи 35

0/00. Чак 75% његових вода има сланоћу од 34,5 до 35,0%, док салинитет готово % вода Тихог
океана колеба између 34,6 и 34,7%. Међутим, карта изохсиина Светског мора, линија које
спајају тачке једнаких сланоћа на површини мора или на одређеној дубини, показује да се
салинитет мења са променом географске ширине: у близини екватора он је мањи од просека, у
суптропским пределима се повећава, док у вишим ширинама пада испод 30960.

Салинитет се повећава испаравањем морске воде, а смањује се падавинама, притицањем

речне воде и отапањем ледених брегова. За његов хоризонтални распоред су од посебног
значаја морске струје.

У нижим географским ширинама, у суптропским пределима, дувају према екватору стални

ветрови пасати. Они су суви, али прелазећи преко великих морских површина повећавају
испаравање воде, док растворене соли и даље остају у мору, па је на тај начин појачана њихова
концентрација. Због тога је салинитет сва три океана у суптропским пределима највећи. Он је
највећи у средини северног Атлантика 37 90/00, где је сума годишњег испаравања већа од
годишње висине падавина преко 1 000, па чак и изнад 1 500 тт.

Пасати доспевају до екваторијалних предела већ засићени влагом. Тамо се њихове ваздушне
масе загревају и уздижу увис. При томе се из њих излучује велика количина падавина, чија је
годишња висина већа од годишње суме испаравања за преко 500 тт.

Због толиког притицања слатке воде, односно падавина, океани у екваторијалним областима
имају салинитет око 35 0/00, па чак и мањи од 34%).

У умереним и вишим географским ширинама мање је загревање, па су зато мање и падавине и

испаравање. Због тога се, почев од суптропских ширина, салинитет океана поступно смањује у
правцу полова — у антарктичким морима до 32960, а у Северном леденом океану до 29,5%. На
смањење салинитета ових мора утиче, али у мањој мери, отапање ледених брегова и ледених
санти, у чијем леду има тако мало соли да се вода настала њиховим отапањем може пити.

Велике реке уносе у океане огромне количине воде. Због тога се око ушћа река, као што су
Амазон, Конго, Мисисипи, Ганг, Јангце и друге, салинитет смањује и испод док се у близини
ушћа великих сибирских река креће од 10 до 15960.
На хоризонтални распоред салинитета утичу у великој мери морске струје. Тако, позната
Голфска струја излази из Мексичког залива носећи 26 милиона тз воде у секунди, која је не
само топла, него и садржи до 36 Кд соли у тони воде (36960). Идући у више географске ширине
њена вода постаје хладнија и мање слана, али се њен утицај осећа чак у Карском мору, око
острва Нове Земље, где огранак ове струје са салинитетом од 35960 лежи у дубини од 200 до
300 т.

Међу океанима највећи салинитет има Атлантски океан — 35,4%. Он потиче отуда што је
Атлантик најужи у екваторијалном делу, где је салинитет најмањи, а најшири је у суптропском
пределу, где му је салинитет највећи. Тихи (34,9960) и Индијски океан (34,8960) имају мањи
салинитет од Атлантика јер већим делом леже у екваторијалној области.

Хоризонтални распоред салинитета мора разликује се од салинитета океана; у неким морима

је већи, а у другим мањи од просека за Светско море. Тако салинитет Ц р в е н о г м ора у
мореузу Баб-ел-Мандеб износи 37960, а у Суецком заливу 41960, што је највећи салинитет на
морима. Повећање салинитета у Црвеном мору у правцу југ—север долази због тога што се оно
храни водом Индијског океана и она, текући између пустиња Африке и Арабије, ка северу све
више испарава те постаје сланија. Иста појава запажа се и на Средоземном мору, које се храни
углавном водама Атлантика, јер су укупни годишњи протицаји свих његових притока знатно
мањи од укупне количине воде која испари са његове површине; то нарочито важи за његову
источну половину. Салинитет С редо зе м ног мора повећава се од запада ка истоку; он износи
код Гибралтара 36,50/00, око Малте 38960, док источно од Кипра, испред сиријске обале,
прелази 39960.

Ј ад ран ско море има просечан салинитет од 38,3960. Он је већи на пучини и југу 38,7960, а
мањи поред обала и на северу — 37,0960, док око ушћа Поа и других великих река пада испод
30960. Он је већи лети — до 38,9960, него зими — 37,5960.

У нека мора притичу знатне количине речне воде, па им је салинитет мањи него у океанима на
истој географској ширини. Просечан салинитет Белог мора износи у Горлу (на улазу) 34960, а у
Двинском заливу 24—26960; у Север ном мору на Догер банку салинитет достиже 35960, код
Хелголанда 32960, а код Куксхафена 7960', у Б а л т и ч ком мору на западу салинитет је 10—
12960, док у Финском заливу спада на свега 3960, а испред ушћа Неве је нижи од 2960.
Салинитет Цр ног мора на пучини централног дела басена износи 17,5—18,2960, док у
Дњепровско-Бугском лиману спада при северним ветровима на 00/00, а при јужним достиже
до 9960

175. ОПТИЧКА СВОЈСТВА МОРСКЕ ВОДЕ. — Падајући на површину мора Сунчеви зраци се
делимично од ње одбијају у атмосферу, а делимично преламају и продиру у дубину водене
масе и осветљавају је. Али, како је морска вода око 770 пута гушћа од вазду_ ха, у њој су сасвим
другачији услови видљивости него у атмосфери. Први метар дубине апсорбује око 600 о, а слој
од 10 т око 80% улазне светлосне енергије. Само 1% укупне светлости је присутан на дубини
већој од 150 т, док Сунчеви зраци не продиру испод 1000 т. Због различите таласне дужине,
поједини делови спектра светлости не преносе се подједнако кроз воду. Црвени зраци са
великом таласном дужином брзо се апсорбују, док се краткоталасни плави и зелени зраци
преносе до већих дубина. При томе светлост подлеже апсорпцији и расипању под дејством
растворених честица, једноћелијских организама, молекула воде и соли, тако да је њено
продирање утолико веће уколико је вода чистија. Због оваквих услова Сунчев колут се не види
већ са дубине од неколико метара, док хоризонтална видљивост на дубини од 30 т није већа
од 25 т, а при облачном времену спада на свега 7—8 т. У дубинама већим од 200 т нестају
трагови дневне светлости. У веће дубине продиру само неке компоненте беле боје зраци
краћих таласних дужина, од којих ултраљубичасти могу да допру чак до 1500 т дубине.

Најважније оптичко својство морске воде је њена п р о в и д н о с т , која се мери помоћу

Секијевог котура, белог металног круга са пречником од 30 ст. Највећу прозирност има
Саргаско море — 66,5 т (по неким подацима Веделово море — 79 т). У Тихом океану она
достиже до 59 т, а у Индијском од 40—50 т. У Средоземном мору провидност се повећава од
запада ка истоку: у Балеарском мору она износи 50 т, у Јонском до 54 т, а у Левантском до 60 т.
У Егејском мору прозирност износи до 50 т, у Црном до 25 т, у Балтичком до 13 т, а у Белом
мору само 8 т. У Јадранском мору највећа прозирност износи на пучини до 40 т, док је најмања
у Венецијанској лагуни — испод 2 т, а у неким замуљеним лукама и испод 1 т.

Уопште, највећу провидност имају тропска и суптропска мора — 40—50 т, док у субполарним
морима она достиже 15—20 т. То се објашњава тиме што су прва мора сиромашна планктоном,
док су хладна мора њима богата, а планктон у већој количини не допушта дубље продирање
светлосних зрака.

Б ој а морске воде обично је плаво-зелена, зато што се Сунчеви зраци ових боја последњи
апсорбују и највише се рефлектују и расипају. Али, она се мења у зависности од чистоће воде.
Обалске воде су зелене, понекад браонкасте или црвене, јер садрже муљ из река, као и велики
број микроскопских организама који доприносе тој боји. Вода на отвореном мору је бистра и
плава пошто је готово без живих и неживих суспендованих материја. За одређивање боје
морске воде користи се Форел Улеова скала.

Тропска мора свих океана, Бенгалски залив, Арабијско море и јужни делови Кинеског мора
имају тамноплавичасту, па чак и модру боју, што указује да су она веома сиромашна
планктоном. Зато се каже: „Модра боја је знак пустоши у мору”. У умереним ширинама и на
екватору морска вода има местимично зеленкасту боју, а у субполарним и поларним морима
она је зеленкаста и зелена — од мноштва планктона. Зато су та мора
богата рибом и искусни рибари знају даје у непрозирној зеленој води увек добар улов.
Јадранско море има на пучини модру воду, а ближе обалама и у плићем северном делу боју
небеског плаветнила.

Имена неких мора не слажу се са њиховом бојом. Тако је Црно море добило име због
бродолома који су некада били врло чести због олујних ветрова поред кавкаске обале, док је
Бело море прозвано тако по калуђерима са белим мантијама из једног манастира на
Соловјецким острвима. Црвено море повремено у јужном делу заиста има црвену боју,

жућкаста од речних и еолских наноса леса, који доспевају у море из Северне Кине реком
Хоангхо („Жута река“).

Светлуцање или био луминисценција мора је веома распрострањена појава, карактеристична

само за морску, а никада за слатку воду. Потиче од организама који живе у морској води — од
једноћелијских алги, планктона, медуза, сипа, лигњи, ракова и неких риба, а највише од
специјалних светлећих бактерија. Утврђено је да око 440 о свих животиња дубоког мора имају
органе за светлење, којима се бране од непријатеља, примамљују плен или им они служе за
распознавање јединки супротних полова исте врсте. Биолуминисценција је производња
светлости која се у организму одвија хемијском реакцијом луциферина са луциферазом. Брод
који плови по водама које настањују такви организми ствара на прамцу ноћу сребрнасте
таласе, док иза крме остаје широка сребрнаста бразда. Ова појава је најчешћа у тропским
морима, где се запажају читава светлећа „поља” мора. Најупечатљивији је феномен тзв.
„млечног мора”, нарочито карактеристичног за Индијски океан, где су поморци забележили
пловидбу од више часова кроз воду која је светлуцала млечно-белим светлом.

176. ТЕМПЕРАТУРА МОРСКЕ ВОДЕ. — У односу на копно море има велики топлотни капацитет,
што му омогућава да апсорбује и отпушта огромне количине топлоте са малим променама
температуре. На површини Светског мора у умереним географским ШИРИНама северне
хемисфере максималне годишње амплитуде температуре воде износе 8—900, док су у нижим
и вишим географским ширинама оне мање због уједначеније соларне енергије током године.

Вода Светског мора загрева се топлотом коју прима од Сунца, из Земљине унутра-

Шњости и од биохемијских процеса у њој. Главни извор топлоте је Сунце и стога су оке-

ани хладни. Њихова вода загрева се само у површинском слоју, а с дубином она је све хладнија
и хладнија. Само 8% воде Светског мора топлије је од 100C, док је преко 50% хладније од 2,3 0
С.
Интензитет загревања морске воде зависи од географске ширине: у тропским пределима на
загревање воде троши се 60%, у умереним око 30% и у хладним око 10% Сунчеве топлотне
енергије која падне на јединицу површине. Остали делови топлотне енергије Сунчевих зрака
губе се на испаравање (у тропским пределима каткад до 80% од укупне енергије), за загревање
ваздуха изнад мора, а знатан део се одбија натраг у атмосферу. Због такве расподеле примања
Сунчеве топлотне енергије, на површини Светског мора постоји јасно изражена термичка
зоналност: температура воде опада са повећањем географске ширине. Истина, то снижавање
температуре у правцу полова није потпуно правилно, јер га ремете морске струје.

За мерење температуре површинског слоја морске воде користи се обичан термометар, а за

мерење температуре воде на разним дубинама обртни или прекретни термометар и
термистор. У обртном термометру стуб живе показује температуру у тренутку превртања
термометра. Превртање се постиже помоћу тега који клизи по жици и када доспе у дубину на
којој је термометар, удара у једну полугу на горњем крају рама у којем је термометар и
преврће га. Термистор је електрични дубински термометар, чији инструменти већ после
неколико секунди показују на броду температуру воде на одређеној дубини.

Расподелу температуре воде на површини или на одређеној дубини Светског мора показују
карте хидроизотерми, линија које спајају тачке са једнаким температурама. Промене
температуре са дубином представљају се графички помоћу термобатичких линија. Темпе-
ратуре се мере од површине ка дну, најчешће у следећим размацима: О т, 25, 50, 75, 100, 150,
200, 250, 300, 400, 500, 750, 1 000, 1 500, 2000 и даље на сваких следећих 000 т дубине.

177. ХОРИЗОНТАЛНИ РАСПОРЕД ТЕМПЕРАТУРЕ ВОДЕ НА ПОВРШини СВЕТСКОГ МОРА. — Када

би цела Земљина површина била прекривена водама океана и када у њему не би било струја,
онда би се хидроизотерме поклапале са упоредницима, тј. температура воде би била највиша
на самом екватору, а у правцу полова би правилно опадала. Овакви услови само делимично
постоје на јужној полулопти, почев од 400S и даље према југу до обала Антарктиде, те су тамо
хидроизотерме скоро паралелне са упоредницима. Међутим, на северној полулопти под
утицајем континената, сталних ветрова и морских струја нема такве правилности.

Највећи део Светског мора — око 53% његове површине — лежи између хидроизотерми од
200С, трећина те површине обухваћена је хидроизотермама од 25 0С, а њени мањи делови
хидроизотермама од 280С.

На картама са хидроизотермама запажа се да су на обе полулопте у источним деловима океана

ове линије повијене ка полутару, што је најочигледније у Атлантском океану, јер у тим
областима дувају пасатски ветрови у правцу екватора. Они стварају сталне морске струје, које
доносе хладнију воду из виших ширина. Те воде се загревају у екваторијалној области и као
екваторијалне струје теку ка западним деловима океана. Тамо ударају у обале Америке, Азије
или Африке, па се разилазе ка северу и југу, односећи даље своје топле воде у умерене
ширине. Под утицајем западних ветрова у тим ширинама настају сталне струје, које ту воду
односе у још више ширине. Та појава је најизразитија у Атлантику, где Голфска струја доноси
топлу воду до Баренцовог мора, те се хидроизотерме местимично пружају у меридијанском
правцу или са њима заклапају угао од преко 45 0 . Слично, али мање изразито дејство има у
североисточном делу Тихог океана топла Куро-Шиво струја, која пролази поред источних обала
Тајвана и Јапанских острва у правцу канадске обале. Око 400г.ш. запажа се у Тихом и
Атлантском океану извесно збијање хидроизотерми: тако се дуж америчке обале на растојању
од 5 0 г.ш. температУРа воде Атлантика промени од 20 на 100C, а у Тихом океану поред
јапанске обале од 18 на свега 60С. То је последица хладних поларних струја, које дуж источнитх
обала континената теку ка југу, а поред аргентинске обале ка северу.

температура воде на површини Атлантског, Тихог и Индијског океана у просеку за 3,20С виша је
на северној него на јужној хемисфери. То је несумњиво због утицаја континената (и
подморских прагова, али за дубле воде), који ограничавају продирање поларних арктичких
вода у ниже ширине, док антарктичке воде несметано продиру у јужне ширине сва три океана.
С обзирон на то да је Атлантски океан прилично отворен на северу и изложен утицајима
Северног леденог океана, даје на југу потпуно отворен према хладним антарктичким морима и
даје најужи у тропском појасу, где су воде најтоплије, просечна годишња температура његове
воде на површини износи 16,90 С. Индијски океан је најшири у тропском појасу, али је изложен
утицају хладних антарктичких мора више од Атлантика, па ипак, он је незнатно топлији; средња
годишња температура његове површинске воде износи 17,00 С. Тихи океан је на северу
незнатно изложен расхлађивању водама које из Северног леденог океана продиру кроз уски и
плитки Берингов мореуз. На југу је изложен утицају хладних антарктичких мора, али, пошто
његов највећи део лежи у тропском појасу, Тихи океан има највишу средњу годишњу
температуру воде — 19,1 о с, тј. за 2,2 ос топлији је од Атлантика, а за 2,1 ос од Индијског
океана.

179. ЛЕД НА МОРУ. — Лед непрекидно прекрива 3—4% површине Светског мора. Морски лед
се по много чему разликује од слатководног, пре свега гто тачки мржњења, процесу
образовања и физичким својствима. У току једне зиме он може да достигне дебљину од 2 т.
Уколико се лед не отопи током лета, пристиже нови и тако се његова дебљина увећава на 3,5—
5 т. У већини случајева сланост морског леда је 2—20960, при чему старији лед има у просеку
мањи салинитет због неравномерног отапања и замрзавања при изменама температуре
ваздуха. У односу на слатководни, морски лед исте дебљине има само 1 З његове чврстине.

Хемијски чиста вода се мрзне на () 0 С, док је тачка залеђивања морске воде испод (РС; она је
утолико нижа, уколико је већи салинитет, што показују следећи подаци:
Салинитет мора у %

20

25

зо

35

40

Тачка мржњења у ос

-0,5

-1,1

-1,3

-1,6

-1,9

-2.2

Лед на мору потиче од замрзнуте морске воде, од замрзнуте речне воде и од ледника
поларних области.
Лед од замрзнуте морске воде покрива поларна мора у виду непомичне ледене коре или је
раздробљен на мање комаде — ледене санте, ледена поља и ледене гомиле, који плове
морима и по више година, док се не отопе.

Непомична ледена кора прекрива у зимским месецима на северној хемисфери површину од

преко 13 милиона Кт2, а на јужној површину која је дупло већа. Лети настаје отапање ледене
коре и она се у Северном леденом океану сведе на површину од 8 милиона Кт2, а у
антарктичким морима на 1 милиона Кт-

Ледене санте су комади ледених плоча до неколико стотина метара дужине. Постају
одламањем од непомичне ледене коре поларног леда или су остаци ледених брегова.
Дебљина им се креће од десетак центиметара до 2—2,5 т, од чега је изнад воде 1/5 до 1/6. С
обзиром на малу висину изнад воде, теже се запажају те су опасне за мање бродове.

Ледена поља чине простране масе компактног и равног леда, већином покривене снегом, са
пречником већим од 20() т (има поља са пречником већим од 10 Кт), док им дебљина прелази
2 т.Честа су у арктичким морима. Настају од непомичног поларног леда, који се разлама под
утицајем таласа и морских струја. Отежавају пловидбу, а опасна су за бродове слабије
конструкције.

Ледене гомиле настају при судару ледених поља, када она, под утицајем јаких ветрова, налећу
једна на друге, ломе се на ивицама, где остају нагомилани комади леда, високи 4—5 т, понекад
и до 9 т, док се испод воде налази маса леда дебљине и до 15—20 т.

Мед од замрзнуте речне воде долази у пролећним месецима из река које утичу у поларна и
субполарна мора, као што су: Об, Јенисеј, Хатанга, Лена, Јана, Индигирка, Јукон, Макензи, Св.
Лоренс и друге. На јужној хемисфери нема таквих река, па ни леда од замрзнуте речне воде.
Он се нагомилава поред обала у облику ледених поља, а морске струје и ветар га односе на
пучину, где се меша са морским ледом.

Лед од замрзнуте речне воде је тврђи од морског, а разликује се од њега и по својој

зеленкастој боји.

Лед од ледника — ледени брегови. — У поларним областима снежна граница лежи у нивоу
мора, што омогућава ледницима да се спуштају до мора, па чак и залазе далеко на пучину, до
135 Кт од обале. Ветрови и таласи откидају од њих мање комаде, који под именом ледених
брегова плутају морима по више година. Њихов број је прилично велики, јер само са западних
обала Гренланда доспева у Бафиново море годишње преко 7000 ледених брегова.
Део леденог брега изнад воде може да буде различитог облика: плочаст, пирамидалан, купаст
или неправилан. Ледени брегови северне хемисфере су купастог облика и знатно мањи од
антарктичких, који претежно имају облик великих плоча или столова. Године 1987. од
Антарктика се отцепио ледени брег дугачак 155 Кт и дебео 23() т. Он је плутао скоро 2000 Кт
око антарктичке обале, да би се после две године распао на три дела. Према прорачунатој
запремини у њему је било воде која би била довољна за Лос Анђелес за 100 година или за све
становнике на Земљи који би пили по две чаше воде дневно током 2000 година. Највећу
измерену висину од 510 т имао је ледени брег регистрован у водама јужно од Африке 1868.
године. Пошто се над водом налази само 11%, а под водом 89% ледене масе, може се
замислити колика је била његова величина. Ледени брегови су опасни за пловидбу. У судару са
једним леденим брегом јужно од Њуфаундленда (41 046'N и 500 14'W) потонуо је 14. априла
1912. године тада највећи прекоокеански путнички брод „Титаник”. Том приликом утопило се
1523 путника (спасло се само 7()5), а место где лежи олупина брода откривено је тек 1985.
године помоћу сонара, на 3810 т дубине.

Ледени брегови у арктичким водама достижу ширину Њуфаундленда и тамо се коначно отапају
у топлим водама Голфске струје. Ледени брегови на јужној хемисфери, ношени морским
струјама, досежу у Тихом океану до 500 S, у Индијском до 450S, а у Атлантском до 400 S. У
северном делу Тихог океана има их само у заливу Аљаске, у околини ледника Маласпина, који
залази у океан и тамо се отапа и комада у мање ледене брегове.

182. ЦУНАМИ. — Цунами су таласи које најчешће изазивају подморски трусови, а ређе ерупције
подводних и неких прибрежних вулкана. Чињеница да на 100 регистрованих подморских
земљотреса само један изазива цунами таласе указује да се они јављају само за време снажних
трусова —јачих од 8 степени Меркалијеве скале. У моменту трусног удара водена маса изнад
хипоцентра најпре се креће према морском дну, а затим према површини. Приликом
експлозивних подморских вулканских ерупција, услед ослобађања велике количине водене
паре и гасова, стуб морске воде, често дебео неколико километара, диже се према површини,
стварајући огромну водену печурку. Од епицен- тра земљотреса или места изнад гротла
подморског вулкана цунами таласи се шире у концентичним круговима, слично таласима који
настају када се на мирну површину воде баци камен.

Пред наилазак цунамија завлада непријатна тишина. Море се повлачи од обале по више
стотина метара, остављајући за собом суво морско дно. Људи стоје запањени овом појавом, јер
им се чини да ће море, без икаквог видљивог разлога, ту пред њиховим очима ишчезнути.
Затим долази до лаганог надирања мора на копно и поновног повлачења воде, што се понавља
3—5 пута. Међутим, убрзо, уз заглушујућу буку, на обалу и људе устремљује се запенушен
водени брег висок 10—20 т, који пред собом све уништава. Иза њега следи још неколико
мањих таласа, а затим постепено долази до смиривања мора. Штете и број људских жртава од
ових таласа обично су већи него од самог земљотреса који их је изазвао.
Цунами се крећу брзином од 600 до 800 km/h, на пучини су високи свега неколико метара, док
им дужина износи 200—300 Кт, тако да поред бродова пролазе у размацима од 1 0 до 30
минута. Због тога их је на пучини немогуће запазити, већ једино када стигну до обале, а тада
изазивају катастрофе. У плитким приобалним деловима мора, дубоким заливима и
проширеним речним ушћима дужина таласа се смањује, а њихова висина повећава. На
обалама Јапанских острва средња висина цунамија износи 7,5 т, али су забележени и таласи
виши од 30 т.

Цунами се најчешће појављују у западној половини Тихог океана, мада их има и у многим
морима. По подацима Истошина (1956.год.) за последњих 2 500 година забележено је 355
разорних цунамија, од којих је 30 (8,5%) било изазвано вулканским ерупцијама. Од поменутих
355 цунамија, 308 је запажено у Тихом океану, 26 у Атлантском океану и 21 у Средоземном
мору. У Тихом океану највише страдају обале Јапана, Индонезије, Филипина, Маријанских
острва, Јужне Америке, Хавајских острва, Камчатке, Курилских и Алеутских острва. У
Атлантском океану најугроженије су обале Антилских и Азорских острва, Венецуеле и
Португалије. Цунами су такође регистровани на обалама

Средоземног мора: на Сицилији и Калабрији, а затим на обалама Грчке, Египта и Турске• Од

налета цунами таласа до сада је страдало више стотина хиљада људи и опустошени су бројни
приморски градови. Тако је 1748. године уништена перуанска лука Каљао, 1755. Лисабон, 1833.
Телок Бетонг на Суматри, 1896. јапанска лука Санрику, 1923. Уст Камчатск на Камчатки, 1933.
поново Санрику, 1952. град Северо Курилск на Курилским острвима, 1964. Порт Алберн на
канадском острву Ванкувер и место Хило на Хавајским острвима.

Због катастрофалних последица цунамија, њихово предвиђање имало би велики значај.

Међутим, предвидети настанак цунамија исто је толико могуће колико и предвиђање
земљотреса или вулканске ерупције. Ипак, сада се врло успешно прогнозира појава цунами
таласа на појединим обалама Тихог океана. Прогноза се заснива на регистровању свих
подморских трусних удара одређене јачине и на чињеници да се сеизмички таласи кроз
Земљину кору крећу око 30 пута већом брзином од цунамија на мору Најважнији елементи за
давање прогнозе су место и јачина трусног удара. Од коликог је значаја правовремено
обавештавање о правцу кретања, висини и времену наиласка цунамија указује податак да у
Јапану и тихоокеанском приморју Русије и САД постоје специјалне „цунами службе”. Јапанска
„цунами служба” је установљена 1952. године и са њом сарађује велики број сеизмолошких и
мареографских станица, које су у непрекидној вези са центром у Токију. У року од највише пет
минута сеизмолошке станице шаљу центру податке о месту и јачини труса, они се обрађују и
најкасније за 15 минута од момента ТРУсног удара центар шаље упозорење угроженом делу
обале. С обзиром на овај вреМенски интервал, најопаснији су цунами који настају недалеко од
обале. У том погледу
Најугроженији су Камчатка и Курилска острва, где цунами таласи долазе до обала за свега 2()
3() минута од трусног удара. Нажалост, „цунами службе” нису организоване и у осталим
угроженим деловима Светског мора. Велике последице тога забележене су од последњег
разорног цунамија у Индијском океану, који је 26. децембра 2004. године однео преко 300 000
људских живота.

183. ПОСТАНАК МОРСКИХ СТРУЈА. — Морске струје су површински слојеви воде мора и океана
који се крећу у ширим или УЖИМ појасевима у одређеном п р а в ц у, једна_ ком или
променљивом брз и н о и. Правац морске струје се одређује према смеру крета_ ња њене
воде; струја која тече од запада ка истоку назива се источна. Према величини промена правца
и брзине струја утврђује се проценат њихове сталности. Струје чији се правац и брзина не
мењају имају сталност 100%, али је она најчешће испод 50%.

Према температури воде морске струје се деле на то пле и хл ад н е. Топле струје теку из нижих
географских ширина и својом топлотом загревају воде хладнијих мора и ваздух изнад њих.
Обрнута је појава код хладних струја. Прве се на картама представљају црвеним или пуним
линијама, а друге плавим или испрекиданим линијама. Природна боја топлих струја је
плавкаста, док су хладне зеленкасте.

Морске струје настају под утицајем ветрова, због разлика у атмосферском притиску, због
разлика у густини морске воде, због неједнаког испаравања воде суседних мора, као и због
нагомилавања воде у средоземним морима са уским мореузима. На покренуте масе морске
воде делује сила девијације95 изазвана Земљином ротацијом и рељеф морских басена, који
мењају правце струја.

Најважнији узрок постанка морских струја су ветрови. У областима сталних ветрова постоје
сталне струје како по правцу, тако и по брзини, и оне се називају Дрифтови%. Међутим, у
подручјима сезонских и повремених ветрова правац струја се мења са правцем ветрова.
Најтипичнији пример оваквих струја, које се називају ветровне струје, среће се у северној
половини Индијског океана, где се са променом правца дувања монсуна мења и правац
кретања морских струја.

Дрифтови и ветровне струје настају као последица трења ваздушних и водених честица, као и
због притиска ветра на наветреним странама таласних брегова. Оне повлаче за собом
површински слој воде, који након извесног времена крене у истом правцу, отприлике 60—70
пута мањом брзином од брзине ветра. Под утицајем девијације покренута маса воде скреће на
северној полулопти поступно удесно, а на јужној улево. Правац струје одступа за 45 0 од правца
ветра. Кретање површинског слоја воде преноси се у дубину трењем, те се на тај начин покрену
и дубљи слојеви воде. Њихова брзина се смањује у геометријској прогресији са дубином, док
им правац због девијације све више одступа од правца који има површинска струја. Када
брзина струје у дубини постане 23 пута мања од брзине површинске струје, правци им постану
сасвим супротни. Та ДУбина, коју је Еюуан назвао „дубином трења”, зависи од брзине ветра и
износи најчешће 50—200 т, а највише 300 т. У већим дубинама не постоје дрифтови.

Промена у барометарском притиску за mb изазива промену нивоа мора за ст• Ако се у неком
реону притисак смањи за 5 mb, ниво мора ће се подићи за 5 ст и вода ће са таквог незнатног
узвишења одмах потећи према нижим нивоима. Такве струје називају се струје притиска или
бароградијентске струје. Оне су врло малих брзина и не могу утицати на развитак океанских
струја.

Струје притиска називају се и оне које полазе из мора у која су дрифтови и ветровне струје, као
и реке, нагомилали велику количину воде. Због тога настаје разлика у нивоима и притисцима
између суседних мора, па вишак воде из једног мора пролази КРОЗ уски мореуз у друго море
или океан да би се њихови нивои и притисци (на једнаким ДУ-бинама) изједначили. Типичан
пример такве струје је Флоридска струја, која на излазу из Мексичког залива прелази у познату
Голфску струју.

Ниво идеално мирног мора није никада раван због разлике у температури и густини његове
воде. У топлијим деловима мора водене честице се шире и издижу увис, те се зато на таквим
местима јављају мала невидљива узвишења. Супротна је појава у деловима са хладнијом
водом: тамо се водене честице скупљају, постају гушће и теже, те падају ка дну, због чега се на
површини мора појављује пространо и невидљиво удубљење. Исту појаву ствара и разлика у
густини воде: у деловима где је она већа, постоје удубљења, а у онима где је мања постоје
узвишења морског нивоа. Због таквих разлика у нивоима појављују се тзв. градијентске струје.
Њихова брзина зависи од градијента густине.

Због разлике у температури и густини, односно салинитету, ниво воде је у океанима око
екватора виши од нивоа воде у поларним морима за око 6 т (по прорачуну Цеприца). Зато вода
из екваторијалних области струји према поларним, али она се не креће у правцу меридијана
јер јој стални ветрови и Земљина ротација дају друкчији смер. У поларним морима долази до
нагомилавања воде, а пошто је она хладнија и гушћа од екваторијалних, то су на истим
дубинама у поларним морима већи притисци. Због те разлике у притисцима вода поларних
мора струји у већим дубинама ка екватору, да би надокнадила губитке воде која се по
површини креће у супротном смеру. Такве струје се називају компензационе струје. Њихова
вода се у екваторијалним областима креће са дна према површини прелазећи у асцеДентну
струју, док се у поларним областима јављају струјања воде од површине ка дну, односно
ДесцеДентне струје.
Између мора са различитим салинитетом постоје струје сатинитета. Тако из Атлантског океана
струји кроз Гибралтарски мореуз по ПОВРШИНИ лакша и мање слана океанска вода, као
компензациона струја, која надокнађује губитак воде од испаравања у Средоземном мору, док
се у супротном правцу, и изнад дна мореуза, креће сланија и тежа вода из Средоземног мора у
Атлантски океан. Гушћа и сланија вода из Северног мора продире по дну данских мореуза у
Балтичко море, док се по површини креће у супротном правцу мање слана и лакша вода. Иста
појава запажена је у Босфорском мореузу: лакша и мање слана вода Црног мора протиче по
површини мореуза, док се у дубини, али у супротном правцу, креће сланија и гушћа вода
Мраморног мора.

Под утицајем привлачне силе Месеца и Сунца, односно појаве плиме и осеке, настају струје
морских доба. За време издизања нивоа вода се креће ка обали и тада настаје струја плиме,
док се при њеном повлачењу вода креће ка пучини и тада настаје струја осеке. У уским
каналима, са великом разликом нивоа воде за време плиме и осеке, струје морских доба
достижу велику брзину: у Ла Маншу до 9 km/h, у близини рта Хаг до 15 km/h, док у Баб ел
Мандебу, Магелановом мореузу и неким другим местима прелазе и преко 8,5 km/h, те ометају
пловидбу бродова.

Правац кретања морских струја може се пратити бојењем мора на одређеној површини или
преко сателита. Брзина струје се мери директно помоћу специјалних инструмената, који плутају
на одређеним дубинама причвршћени за бове и шаљу звучне сигнале броду или могу да
испливају на површину воде и да шаљу сигнале броду или сателиту. Најчешће се користе
струјометри који одређују и правац и брзину морске струје. Подаци до којих они долазе могу
бити ускладиштени у инструменту или се могу слати преко кабла до брода. У дубоким водама
струјометар је најчешће прикачен за бову, која је потоплена, тако да није на удару ветра и
таласа. Када се мерење заврши, звучним сигналом бова се откачи од дна и испливава на
површину. Сада се све више користе савремени електронски струјометри, који раде на
принципу Доплеровог ефекта. Они шаљу звучне таласе у различите правце и на основу
промена у фреквенцији одбијених звучних таласа одређује се правац струје.

184. ШЕМА СТРУЈА У СВЕТСКОМ МОРУ. - Заједничке одлике у распореду океанских струја
последица су истих узрока. Под утицајем пасата површинске воде океана на обе стране
екватора крећу се у правцу запада. На тај начин постају Се верна и ЈУж на екв а тор иј ал на струј
а. На западним границама океана оне ударају у обалу и раздвајају се. Али, њихове мање
унутрашње гране се спајају и од њих се формира компензациона Е к в ато р и ј ал на повратна
струј а, која се креће у супротном правцу — од запада ка истоку. Међутим, највећи део Северне
и Јужне екваторијалне струје после удара о обале тече најпре дуж источних обала континената
Северна у правцу севера, а Јужна екваторијална у правцу југа — а затим се удаљава од њих због
Земљине ротације. У географским ширинама од 350 до 400 те струје доспевају под удар
западних ветрова, те теку преко океана до западних обала континената. Пошто ударе у њих,
раздвајају се. Део њихових вода се повија према екватору и ствара компензационе струје, које
попуњавају губитке воде настале пасатским струјама. Спајајући се са последњим, оне затварају
по једно коло струј а на обе ширине између екватора и области око 500 г.ш. Други део струја,
које пресецају океане од запада према истоку, повија ка половима, па се у вишим ширинама
образују мања затворена кола струја.

Локални услови мењају делимично ову шему струја. Највећа одступања од ње су јужно од 500S,
тј. у оном делу Светског мора где око читаве Земље нема нигде копна. У тим областима дувају
јаки западни ветрови, под чијим је деловањем постала јака струја, која спаја воде Атлантског,
Индијског и Тихог океана. То је д ри фт зап ад них ветрова.

185. СТРУЈЕ У АТЛАНТСКОМ ОКЕАНУ. — Атлантски океан има врло развијен систем морских
струја. Његова најкарактеристичнија одлика је постојање два изразита кола струја, чији се
центри налазе око и око 200 S. Поједини делови тих кола имају различите називе.

Дрифт западних ветрова око 600 S пролази кроз Дрејков пролаз доносећи пацифичке воде у
Атлантски океан. Ова струја повија у Атлантику према северу до 35 0 S. Највећи део њених
хладних вода продире ка истоку у Индијски океан, а мањи, наишавши на јужноафричку обалу,
повија дуж ње ка северу под именом Бенгуечска струја. Брзина јој је око 2 km/h. Код анголских
обала воде Бенгуелске струје захвата јужни пасат и потискује их ка западу, према обалама
Јужне Америке под именом Јужна екваторијачна струја. Она прелази географски екватор и
допире до термичког екватора, као и јужни пасат који је ствара. Брзина јој је на почетку, у
Гвинејском заливу, 1—2 km/h, а температура воде 22 250С. Брзина јој се повећава према
јужноамеричкој обали. У близини тог континента она се рачва: већи део њених вода тече на
северозапад, дуж гујанске обале, па се зато назива Гујанска струја. Мањи део повија ка југу,
дуж бразилске обале под именом Бразичска струја. Њене модре, топле и слане воде теку
брзином од 1,5 knfh.Y близини Ушћа Ла Плате воде Бразилске струје сударају се са хладном
Фолк_чендском струјом, те због тога, а и под утицајем западних ветрова, као и због Земљине
ротације скрећу улево, Према истоку, спајајући се са хладним водама дрифта западних
ветрова. Ову струју, између јужноамеричке и јужноафричке обале, називају и Јужноатлантска
спојна струја. Њене воде крећу се брзином од 1,2—3,1 km/h и код афричке обале улазе у већ
поменуту Бенгуелску струју.

Према томе, у јужној половини Атлантског океана постоји затворено коло струја које
сачињавају: Јужна екваторијална, Бразилска, Јужноатлантска спојна и Бенгуелска струја. Центар
овог кола струја налази се у рејону острва Мартин Ваз, на 200S, у области јужноатлантског
суптропског антициклона.
Слично коло струја постоји и у северном Атлантику. Воде поменуте Гујанске струје теку
брзином до 4 km/h и кроз мореузе између Малих Антилских острва улазе у Карипско море.
Површински слој тог мора је сав у покрету од истока ка западу, те је неисправно схватање о
постојању посебне Карипске струје. Под утицајем северног пасата, у ширини Зеленортских
острва, настаје Северна екваторијална струја, која све више скреће ка западу уколико доспева у
ниже ширине. Она достиже брзину од 3,1 km/h. Део њених вода продире јужно од Великих
Антила у Карипско море, а највећи део протиче северно од тих острва. У Карипском мору
спајају се воде Гујанске и дела Северне екваторијалне струје и пролазећи кроз Јукатански
мореуз у Мексички залив чине Јукатанску струју.

Између Јужне екваторијалне и Северне екваторијалне струје, које теку ка западу, постоји струја
супротног смера у области екваторијалних тишина. То је Екваторијатна повратна струја, која се
у Гвинејском заливу назива Гвинејска струја. Она је лети знатно јача и тада се осећа преко целог
Атлантика. Зими се осећа само у источној половини Атлантика.

Воде Јукатанске струје највећим делом теку средином Мексичког залива и ударајући у обалу
САД скрећу ка истоку и југоистоку у правцу Флоридског мореуза. Одатле почиње позната
Голфска струја. Њене топле воде рачвају се у близини Азорских острва. Један њихов део скреће
ка југу под именом Канарска струја. Њене воде су за 2—40С хладније од околних вода океана, а
крећу се брзином од 1 km/h. У ширини Зеленортских острва воде Канарске струје прелазе у
Северну екваторијалну струју. На тај начин постаје и у северној половини Атлантског океана
коло струја. У њему учествују: Голфска, Канарска и Северна екваторијална струја, која се
северно од Великих Антила назива Антипска струја. У центру овог кола лежи Саргаско море.
Оно заузима површину од око 4 мил. Кт2, а названо је тако по алги Sargassum bacciferum, која
покрива површину од око 400 000 Кт2 тог мора.

Голфска струја је најпроученија морска струја. Име је добила по томе што део њених вода
потиче из Мексичког залива (Golf, golfo). Европски поморци су је упознали већ у првој
половини XVI века, користећи је за бржи повратак из Америке у Европу. Прва њена карта
06јављена је тек 1783. године. У то време и касније сматрало се даје река Мисисипи главни
узрок постанка Голфске струје, па је она на картама представљана као огромна река топле
воде. Али, када је установљено да Голфска струја износи из Мексичког залива 2000 пута више
воде од протицаја Мисисипија на ушћу, то мишљење је било напуштено.

у суштини, Голфска струја није јединствена, него се састоји од безброј посебних струја
различитих особина. Све оне заједно чине „С и сте м Голфске струј е”. Његова дужина од
Флоридског мореуза до Баренцовог мора износи преко 1 000 Кт.

голфска струја у прибрежним водама представља по схватању неких океанолога наставак

Јукатанске струје, што је у основи тачно. Воде последње струје изразито се разликују од вода
Мексичког залива. Пролазећи кроз Флоридски мореуз оне наилазе на банк Кеј Сајт, а затим на
Антилску струју и Велику Бахамску греду, те скрећу ка северу и теку дуж обала Флориде,
Џорџије и Каролине. Тај део Голфске струје у прибрежним водама САД назива се Ф ториДска
струја. Њена боја је индиго плава, а температура воде лети се креће од 24 до 280С, док је вода
око ње плавозеленкаста и у прибрежним деловима за 90С хладнија. Највећа јој је брзина око 9
km/h, што је знатно више од брзине Дунава код Београда. Она је измерена на најужем месту
Флоридског мореуза, где његова ширина износи само 72 Кт, а дубина достиже до 800 т. По
прорачуну немачког океанолога Виста (1924. год.) кроз Флоридски мореуз протиче сваке
секунде 26 мил. тз воде; то је 22 пута више од воде које за исто време уносе у море све реке на
Земљи. Око Флоридској струји се прикључује и Бахамска струја, која тече дуж спољне
(североисточне) стране Бахамских острва. Она постаје све већа: на 33 0N ширина јој достиже
око 280 Кт, а количина воде превазилази око 60 пута протицај свих река на Земљи.

Голфска струј а западног Атлантика почиње у висини рта Хатераса, тј. на 360N, где она под
утицајем западних ветрова и Земљине ротације повија ка североистоку. Брзина јој је незнатна
око (),5 m/s. У њену леву страну продиру са севера хладне воде Лабрадорске струје, које су до
хладније од воде Голфске струје. Појас у којем се оне мешају представља изразиту термичку
границу, коју Американци називају „Хладни зид” („Cold Wall”). У реону ове границе су и нагли
прелази у температури ваздуха: изнад топлих огранака Голфске струје је температура ваздуха
око 200С, док изнад хладних огранака Лабрадорске струје она износи око 5 0С. Због тога се
дешава да путници на бродовима у размаку од минута прелазе из суптропског у субполарни
климат.

На средини Атлантика, између 400N и 500 W, Голфска струја ствара своју „делту”

Она се ту рачва на три јача огранка. Најјачи од њих је централни огранак, који се назива
Северноат тантска или Ирска струја. Од ње се одвајају мањи огранци, који учествују У
самосталним вртложним струјањима. Око 500N и Северноатлантска струја се рачва на три
огранка. Северни се назива Ирмингерова струја и она се на јужном крају Гренланда судара са
хладном Источногренландском струјом. Јужни огранак продире у Бискајски залив, где се
назива Ренелова струја; она се креће у смеру часовне казаљке. Средњи и најјачи огранак
Северноатлантске струје протиче највећим делом између Фарских и Шетлендских острва, где
достиже ширину од 185 Кт и захвата сву водену масу до дна дубоког 500 т. Он протиче дуж
норвешких обала, те се зато назива Норвеижа струја. Идући ка Баренцовом мору, сланоћа
њене воде се смањује од 35,3%) код Шетлендских острва на 34,80/00 код Шпицбершких острва,
а летња температура од 10—120С на 3—50С. Код Лофотских острва та струја се дели на две
мање: Шпицбершку струју, која обилази Шпицбершка острва са севера и као сланија и тежа
тоне у мање слане и лакше воде Северног леденог океана, и Севернортску струју, која тече дуж
полуострва Коле и даље на исток до Карског мора у чијим водама нестаје.
Најзад се од Северноатлантске струје одваја удесно Португсиска струја. Њене воде теку дуж
португалске обале и у висини Гибралтарског мореуза прелазе у хладну Канарску струју, коју
ствара северни пасат

186• СТРУЈЕ У ТИХОМ ОКЕАНУ. — Струје у Тихом океану имају у општим цртама Сличан
распоред као у Атлантском океану. Разлике су незнатне. Пре свега, и у ПацифиКУ постоје
Северна и Јужна екваторијална струја, Екваторијална повратна струја, као и више других струја
које одговарају Голфској струји, Лабрадорској струји итд. Најзад, и У Тихом океану постоје два
затворена кола струја.

Северна екваторијатна струја настаје под утицајем северног пасата. Она се креће променљивом
брзином од калифорнијских до филипинских обала. Ударајући у обале Филипина, рачва се.
Њен мањи огранак скреће улево под називом Минданао струја, која се око 110N поново дели:
њен десни огранак скреће у Сулавеси море, а леви храни Екваторијалну повратну струју.

Већи део вода Северне екваторијалне струје скреће испред Филипинских острва уде_ сно,
протиче поред Тајвана и острва Кјушу према централном Пацифику. Ту струју то_ пле,
тамноплаве воде Јапанци називају Курошио („Плава струја”). Укратко, то је Голфска струја Тихог
океана. У њен леви бок ударају хладне, зелене и мање слане воде ()јашио струје („Жута струја”)
или Курилске струје. Она представља јужни наставак Камчат_ ске струје, која износи воде из
хладног Охотског и Беринговог мора. Она је нарочито јака зими, када достиже брзину од З
km/h.

Мањи огранак Курошио струје улази у Јапанско море, а већи источно од рта НОДЗИМа (на
острву Хоншу) скреће под утицајем западних ветрова ка централном Пацифику под називом
Дрејф Курошио. Приближно од 145 0Е она се назива Севернопацифичка спојна струја. У
близини америчке обале последња се рачва. Леви или северни огранак тече дуж западне
обале Канаде и Аљаског залива, па се назива Аљаска струја. Мањи део њених топлих вода
пролази кроз Берингов мореуз и одлази у Бофорово море. Претпоставља се да те воде одлазе
кроз мореузе Северноамеричког архипелага до Бафиновог мора и делимично учествују у
храњењу Лабрадорске струје. Десни или јужни крак Севернопацифичке струје повија ка југу
дуж калифорнијске обале као хладна Кашфорнијска струја, која на југу прелази у Северну
екваторијалну струју.

На тај начин у северном Пацифику постоји затворено коло струја. У њему учествују: Северна
екваторијална струја, Курошио струја, Дрејф Курошио, Севернопацифичка спојна струја и
Калифорнијска струја.
Јужна екваторијална струја настаје под утицајем јужног пасата у реону јужно од Галапагоских
острва. Она је јача од Северне екваторијалне струје, нарочито у току лета на северној
хемисфери, када јој десна страна лежи око термичког екватора — око 50N. Тада део њених
вода, пошто пређе цео Пацифик, удара у обале острва Халмахера (Џајлоло), скреће према
северу и спаја се са водом Минданао струје, хранећи на тај начин Екваторијалну повратну
струју. Међутим, на јужној хемисфери ова струја у току зиме скреће у целини од Нове Гвинеје
улево, те тада не учествује у храњењу Екваторијалне повратне струје. Испред аустралијске
обале она прелази у Источноаустралијску струју, која код острва Тасманија скреће према истоку
под утицајем западних ветрова, обилази са севера Нови Зеланд, а затим повија ка југу и спаја
се са Дрејфом западних ветрова или Јужнопацифичком спојном струјом. Она се креће између
400 и 550S брзином до 2,3 km/h. У близини југозападних обала Јужне Америке ова струја се
рачва: њен десни огранак обилази са југа Јужну Америку и кроз Дрејков пролаз улази у
Атлантски океан, док леви огранак повија на север и под именом хладне Перуанске или
Хумболтове струје тече дуж чилеанског и перуанског приморја. У близини полутара Перуанска
струја прелази у Јужну екваторијалну струју, дајући јој своје хладне воде.

Према томе, и у јужном Пацифику постоји затворено коло струја, у којем учеству ју: Јужна
екваторијална струја, Источноаустралијска, Јужнопацифичка спојна струја и Перуанска струја.
Ово коло струја није тако изразито као оно у јужном Атлантику, Јер се од Јужне екваторијалне
струје одвајају многи огранци улево, улазећи скоро на целој пацифичкој дужини у воде
Јужнопацифичке спојне струје.

Екваторијсина повратна струја настаје због нагомилавања топле и лаке површинске воде
испред Филипинских острва, као и због постојања зоне затишја између сталних и јаких
пасатских ветрова. Она се храни водама Јужне екваторијалне струје само у току лета, а за време
зиме претежно водама Минданао струје. Она тече између 30 и 80N брзином од 4,6—6,1 km/h и
по својој дужини од 15 700 Кт представља највећу морску струју на Земљи. У близини америчке
обале рачва се на два огранка: леви иде на север дуж мексичке обале и продире у
Калифорнијски залив, а десни под именом Ел Нињо струје тече ка југу и одваја Перуанску струју
од обала Перуа. У годинама када ова струја продире јужније од 14—15 0 S настају у приморју
Перуа катастрофалне последице: рибе прилагођене на живот у хладној води повлаче се у више
ширине, а оне које се не повуку на време гину у огромним количинама. Тада је приморје Перуа
пуно угинулих риба, а смрад који се шири при њиховом распадању једва је подношљив у
лучким градовима.

191. ПЛИМА И ОСЕКА. — Два пута дневно, тачније за 24 часа и 50 минута, ниво мора се издиже,
те вода плави обале. Та појава је позната под именом п л и м а. Али, ниво мора се исто толико
пута и спушта, па се оно повлачи од обале, остављајући на сувом ужи или шири појас морског
дна. Та појава се назива о с е к а. Плима и осека називају се м о р с ка до б а или м ор ске м ен е.
Разлика између максималног нивоа, односно в ис оке воде, и минималног нивоа или ниске
воде назива се величина морских доба. Она се креће од 10—15 ст у Црном мору до 21 т у
канадском заливу Фанди. Време које протекне од високе до ниске воде је тр ај а ње ос е ке, док
је време од ниске до високе воде т р ај а ње пл и м е. Њихово трајање већином није једнако —
нарочито су велике разлике у трајању плиме и осеке на ушћима великих река и пространим
плићацима.

Морска доба настају под утицајем привлачних сила Месеца и Сунца. Везу између кретања
Месеца и појаве плиме и осеке уочио је још По с еј до н иј е, око 50. године пре наше ере.
Међутим, узроке појаве морских доба објаснио је тек Њ ут н у свом делу „Philosophiae Naturalis
Principia Mathematica”, које је објављено1687. године.

192. ПОСТАНАК МОРСКИХ ДОБА. — Прву теорију о постанку морских доба изложиоје | 740.
године швајцарски математичар Д Бернули (1700—1782) и назвао је стати ч ком теор иј ом. Она
је заснована на Њутновом закону гравитације, а полази од претпоставке даје цела Земљина
површина покривена слојем воде подједнаке дубине.

Као што је познато, си сте м Земљ а—Ме сец обрће се око своје заједничке осе. Како је
Земљина маса 81 , 5 пута већа од Месечеве, то је њихова заједничка оса исто толико пута
ближа центру Земље, него Месеца. Пошто је њихово просечно растојање око 384 ()()() Кт или
око 60 Земљиних полупречника, заједничка оса пролази кроз Земљу на растојању од 4 720 Кт
од њеног средишта или 0,74 њеног полупречника.

При обртању система Земља — Месец око заједничке осе настаје центрифугална сила, која је
једнака центрипеталној сили система. Те две силе одржавају систем Земља Месец: онемогућују
њихове сударе и удаљавање једног небеског тела од другог. Овакво деловање сила важи само
за систем у целини. Међутим, њихово дејство је друкчије на поједине честице на Земљиној
површини. Центрифугална сила делује подједнако на сваку тачку и усмерена је у правцу
супротном од Месеца (сл. 247а). Истовремено, на честице делује и привлачна сила Месеца са
правцем усмереним ка његовом центру (сл. 2476). Али, док је дејство центрифугалне силе на
поједине тачке једнако и међусобно паралелно, дотле је дејство привлачне силе Месеца
усмерено ка Месецу и неједнако је: Месец делује јаче на честице које су му ближе, а најслабије
је његово дејство на надирној страни Земље. Дејство ове две силе — центрифугалне у систему
Земља — Месец и привлачне силе Месеца — могу се заменити њиховим резултантама (сл.
247в). И управо резултанте поменутих сила покрећу све водене честице у Светском мору и тиме
стварају плиму и осеку. Због тога је Њутн привлачну силу Месеца (и Сунца) на водене честице
Светског мора назвао с правом пли.тютворном силом. Ако се величине плимотворних сила на
различитим тачкама Земљине површине представе графички, векторима, и врхови стрелица
вектора споје, добија се профил елипсоида морс ких доба (сл. 247г). На њему се види да се
висока вода плиме јавља у крајевима који су најближи Месецу зен итална плим а, али и у оним
крајевима који су најдаље од њега — нади р на пли м а. Прва плима је свега 43 виша од друге.
У исто време појављује се и осека, али у крајевима који су од високе воде плиме удаљени по 90
степени.
У претходном излагању узет је у обзир само утицај Месеца на водене честице Светског мора.
Међутим, на морска доба делује и привлачна сила Сунца. Али, с обзиром на то даје Месец око
400 пута ближи Земљи него Сунце, разумљиво је што му је привлачна сила 2,17 пута већа од
Сунчеве, иако је маса ове звезде око 27 милиона пута већа од масе нашег сателита.

Статичка теорија морских доба објашњава суштину постанка плиме и осеке. Извесне
неправилности у ЊИХОВОЈ појави и величини објашњене су касније другим теориЈама, од
којих су најпознатије: Лапласова динамичка теорија, Еријева (Aery) канална Теорија, Уевелова
(Whevell) теорија прогресивних таласа и др. Ниједна од њих не негира Статичку теорију
морских доба, него је допуњују у појединостима, које она не може да објасни.

197. ВОДОСНАБДЕВАЊЕ НАСЕЉА И ИНДУСТРИЈЕ. - Снабдевање насеља и индустрије водом

има, несумњиво, првенство у односу на остале облике коришћења вода. Међутим, овај
проблем у свету постаје све тежи јер се број становника на Земљи брзо повећава, а потребе за
водом са развојем привреде и растом животног стандарда нагло се увећавају. Најзад,
човечанство је постало свесно да су резерве подземних вода ограничене, да све више мора да
се користи површинска вода и изналазе нови извори снабдевања, али и да воду треба штедети
и чувати од загађења. Постоје идеје и пројекти о коришћењу воде „заробљене” у ледницима
Антарктиде, који би се шлеповали до „жедних“ подручја, о довођењу воде у Калифорнију са
Аљаске и Канаде, стварању вештачке кише, образовању нових континенталних мора итд. Пре
неколико деценија овакве замисли изгледале су невероватне, док се данас сматрају за сасвим
реалне.

Са водом треба да се поступа крајње рационално. У својој инаугурационој беседи 1951. године
генерал Двајт Ајзенхауер, бивши председник САД, обраћајући се америчком народу, између
осталог, је рекао: „Свака кап кише је сировина за производњу хране и робе и, пре него што
отече у океане, треба је искористити за добробит човека и при томе спречити да прави штету
кроз ерозионе процесе и поплаве”. Ради што економичнијег плаНирања потрошње, одређене
су норме у коришћењу воде. Тако је, на пример, потребно:

Глобална потрошња воде у свету расте по годишњој стопи од преко 2%. По М. И. Љвовичу за
једног градског становника довољно је просечно 200 1 воде дневно за задовољење свих
његових потреба. Приближно 100 1 треба за обезбеђење прехрамбене индустрије и трговине, а
још око 100 троши се на прање улица и заливање зелених површина. На тај начин долази се до
броја од 400 1/дан по једном становнику. Ово мерило потрошње воде означава се као
специфична потрошња воде. У њу, дакле, улази сва вода потрошена у домаћинствима,
установама, комуналним службама и у индустрији. У односу на градско, сеоско становништво
троши три пута мању количину воде. Потрошња воде у градовима износи 300—600 1/ст./дан. У
Москви је, на пример, 600 1, Милану 500 1, Берну 400 1, Бечу 300 1, док је у Београду преко 400
1/ст./дан. У ретко насељеним деловима Јужне Америке и Африке износи само 20—30 1, па и
мање, а у високоразвијеним државама Северне Америке и Европе око 1 000 1/ст./дан.
У водоснабдевању становништва користи се подземна, површинска и све више
десалинизована морска вода. У неким земљама заступљеност подземне воде је врло велика: у
Данској и Аустрији 99%, Италији 90%, Финској 84%, Швајцарској 81%, у Србији око 80%.
Међутим, све је више оних где је тај проценат испод 30% — у САД 20—25%, а у Великој
Британији и Пољској 20%. Такође, има великих градова који готово у потпуности користе
подземну воду (Беч и Хамбург 99%, Рим 97%, Будимпешта 94%) или само воду из река и језера
(Москва, Варшава, Ротердам, Чикаго, Мелбурн, Александрија 100%). Многи од њих доводе
воду са велике удаљености. Извориште које снабдева Москву налази се 130 Кт од насеља,
Париз 150 Кт, Њујорк 250 Кт, Сан Франциско 32() Кт, Лос Анђелес чак 800 Кт, а у Лиму, главни
град Перуа, вода се довози повремено у аутоцистернама са удаљености од више стотина
километара

прекомерно трошење подземних вода може да изазове појаву тоњења градова услед слегања
земљишта. Изразити су примери тоњења Венеције, Мексика, Токија, Осаке, Шангаја, Санта
Кларе. Неки реони Токија тону 20 ст, а Осаке чак 2,2 т годишње. У Санта Клари у Калифорнији
слегање терена је достигло 9 т. У нашој земљи оваква појава уочена је у околини Суботице, где
се земљиште спустило око 5 ст. У приморским градовима Холандије, Белгије, Велике Британије,
Индонезије, Индокине и у Мексичком заливу због јачег снижавања нивоа подземних вода
запажено је продирање морске воде и њено мешање са слатком.

За водоснабдевање, површинске воде углавном се користе из вештачких језера — акумулација.

У свету, па и код нас, запажа се тенденција изградње малих (до 2 милиона т3) и микро
акумулација (до 20 000 п*), које треба да постану доминантна изворишта воде за пиће. У САД
има их преко , 5 милиона, у Јапану 250 000, Кини 70 000, Бугарској 5 000. На територији Србије
изграђено је више од 100 оваквих објеката, док је само у сливу Велике Мораве планирано 350.
Сем тога, постоји и 20 акумулација са високим бранама које служе за водоснабдевање и у
којима је сакупљено 23% домицилних вода. Из акумулација водом се снабдевају: Алексинац,
Аранђеловац, Бор, Врање, Зајечар, Косовска Митровица, Крагујевац, Крушевац, Приштина и др.
У Финској је настао и посебан тип вештачких језера намењених водоснабдевању. То су
затворени морски заливи из којих се истискује слана вода, а временом акумулира слатка.

Како су површински токови све више загађени, извор воде за пиће тражи се у Светском мору,
које садржи 96,5 0 о свих водних резерви на Земљи. Процесом Десаишизације уз помоћ
посебних уређаја, који за свој рад користе све видове енергије, па и атомску, морска вода се
ослобађа соли и постаје погодна за било какву употребу. За то се примењују углавном два
метода. Један се заснива на промени агрегатног стања воде (дестилација), а други на
пропустљивости мембране за молекуле воде, али не и за јоне соли (реверсна осмоза).
Дестилација се врши уз помоћ соларне или неке друге велике количине енергије. Соларна
дестилација је најлакша и најјевтинија. Базен са морском водом се прекрива ниском
пластичном куполом, она се загрева и изазива испаравање воде. Испарена вода се кондензује
са доње стране куполе, слива у каналиће и доспева у резервоаре. Иако је цена овако добијене
слатке воде ниска, стопа продукције је мала и потребни су веома велики дестилациони
системи. У дестилаторима који користе друге, скупље, изворе енергије морска вода се загрева
до тачке кључања, а потом кондензује. Код реверсне осмозе на морску воду се делује јаким
притиском, што доводи до кретања молекула кроз мембрану. При томе она пропушта само
молекуле воде, док се јони соли и друге нечистоће задржавају. Пошто овај метод
десалинизације подразумева употребу упола мање количине енергије него дестилација, он је у
све већој примени. На Флориди од 1 10 постојећих десалинизатора 99% користи реверсну
осмозу. Највећи уређај оваквог типа у САД налази се у Санта Барбари у Калифорнији, са
дневном производњом од 26 милиона литара слатке воде. Иначе, у свету има око 4 000
постројења за десалинизацију морске воде, која сваког дана произведу 13 милијарди литара
пијаће воде. Око 60% свих капацитета налази се на Арабијском полуострву, где се због ниске
цене горива добија и јевтинија вода. Најјачи десалинизатори изграђени су у јужној
Калифорнији, Тексасу, Новом Мексику, Кувајту, Израелу, Бахреину, на Бахамским острвима, на
источној обали Каспиј ског језера.

Вода се употребљава у индустр иј и за хлађење агрегата, који се прегреју у процесу

производње, за прање и удаљавање нечистоће и као растварач разних материја, док један њен
део улази у састав финалних производа. Поједине индустријске гране привредно развијених
земаља користе за своје потребе огромне количине воде, које се могу упоредити са рекама
средње величине.

Као показатељ потрошње воде у разним гранама индустрије узима се количина чисте воде
изражене у тз, утрошене за продукцију једне тоне финалних производа. Величина њене
потрошње чак и у истим индустријским гранама зависи од технолошких услова и климатских
прилика — у јужнијим областима са вишом температуром ваздуха, по правилу, троши се више
воде него у хладнијим северним крајевима.

Термоенергетикаје највећи потрошач воде у индустрији, а вода се користи за хлађење

турбогенератора и за производњу водене паре, а потом за уклањање шљаке и пепела из
термоелектрана, са погоном на угаљ итд. Термоелектрана снаге 1 000 MW троши само за
хлађење турбогенератора 38—50 тз воде у секунди, а нуклеарна елеюграна користи за исте
сврхе 1,5 З пута веће количине воде. Зато се оне углавном граде поред река са великим
протицајима или на обалама великих језера. Оба типа електрана испуштају у реципијенте
употребљену воду која је много топлија (чак и преко 100 С) од воде у реци, каналу, језеру или
мору. Отуда појава тзв. термичког загађивања вода (термичка полуција). Она има за последицу
смањење садржаја кисеоника раствореног у води, због чега се погоршавају животни услови
акватичног света.

већи потрошачи воде су још црна металургија, хемијска и прехрамбена индустрија, а мање
остале индустријске гране. Употребљене воде у индустрији садрже токсичне материје. У
отпадним водама машинске индустрије има много фенола, који се налази још и у отпадним
водама фабрика стакла, гасгенератора, шамота, експлозива итд. Индустрија сумпорне и
хлороводоничне киселине испушта у отпадним водама и те КИСеЛИНе, а предузећа
галванизације излучују разне цијаниде. Прехрамбена индустрија испушта са отпадним водама
веће или мање количине органских материја. Оне се разлажу уз потрошњу великих количина
кисеоника раствореног у води. Такви отпаци потичу из фабрика шећера, млекара, кланица,
скробара и пивара. Они могу да апсорбују сав кисеоник у води, после чега се у њој развијају
анаеробни процеси (труљење уз појаву сумпорводоника). Текстилна индустрија има отпадне
воде које садрже соду, сапун, детерџенте, влакнасте материје, слободни хлор, скроб, маст, а у
употребљеним водама индустрије хартије налазе се влакна хартије, минералне и органске боје,
смоле, каолин, стипса итд.

Због све већег коришћења воде у индустрији (и за друге потребе) у неким земљама доспело се
у тежак положај. Излаз из тешкоћа решава се на два начина.

Први начин је прелаз са проточног коришћења воде на затворени циклус —рециркулација воде
(најпогоднија у раду електрана). У суштини скоро иста количина воде употребљава се много
пута уз додавање оноликих количина чисте воде, колико се неповратно губи у процесу
производње (у индустрији просечно само па и мање). На овај начин потрошња воде у
термоелектранама смањује се и преко 30 пута, па су уштеде воде огромне. Осим тога, у току
рециркулације издвајају се неке материје, које би доспеле у отпадне воде; део тих материја се
поново користи у производњи као сировина или полуфабрикат, па је рециркулација и
економски оправдана.

Други начин у смањивању количина воде потребних индустрији је прелаз на тзв. суву
технологију, где год је то могуће. Наиме, настоји се да се у технолошким процесима користи
све мања количина воде, чак и до њеног потпуног искључења из производње. Први успеси су
постигнути у нафтној индустрији. За прераду тоне нафте раније је било потребно до 35 тз воде;
сада, на новим рафинеријама нафте и са измењеном технологијом, троши се свега 0,4—0,12 тз
воде, што је 87,5—292 пута мање.

Рударство употребљава велике количине воде за испирање руда из јаловине, а у реципијенте

враћа отпадне воде типичне за експлоатацију рудишта. Из рудника угља одлази тамносива
блатњава вода у којој има фенола и честица угља, које покривају дно реципијента и чине га
стерилним за већину акватичног света. Из рудника метала одлазе соли одговарајућег метала,
од којих су за живи свет вода најтоксичније соли тешких метала. Рударство утиче и на
снижавање нивоа подземних вода. Из рударских јама непрекидно се избацују велике количине
воде, како би се експлоатација одвијала нормално. Стога је у Рурској области местимично ниво
подземних вода нижи од природног чак и преко 100 т. То лети изазива пресушивање мањих
водотока или њихов протицај своди на биолошки минимум, па и испод тога.
198. КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ. вода је вода у природном стању или вода После одговарајуће
прераде, која је у погледу боје, укуса, мириса, физичко-хемијских, бактериолошких и
биолошких својстава таква да се може користити без опасности по Здравље људи. То значи да
је потребна стална контрола њеног квалитета према одређеним нормативима. Постављањем
квалитативних захтева води се рачуна о максимално дозвољеним концентрацијама (МДК), али
су код неких елемената веома важне и миНималне концентрације. Њихово одсуство или
дефицит могу озбиљно да наруше здравјье, због чега се врши вештачко обогаћивање воде (јод,
кухињска со, цинк, магнезијум, флуор итд).

Вода за пиће треба да буде без боје, мириса и укуса, са оптималном температуром 9—120С
(максималном 150С), која је постојана или се мења врло мало, и са највишом концентрацијом
растворених материја до 500 mg/l. Уколико је потребно побољшати ове параметре, врши се
озонирање, као најефикаснији начин ублажавања или одстрањивања непријатних мириса и
укуса, уклањања боје и обезбеђивања веће редукције органских материја. Озон је, иначе, у
воденој средини снажан оксидациони агенс и најделотворнији бактеријски и вирусоидни
реагенс. Његова особина да може да уништи бактерије тифуса и колере била је позната пре
више од 100 година, док је његово антивирусно деловање откривено нешто касније.

Најбољи показатељ биолошке исправности воде је одсуство цревних бактерија, које се утврђује
помоћу тзв. коли теста 102 . Утврђено је да се број бактерија смањује према већим дубинама. У
једном литру воде дозвољено је присуство 2—3 коли бактерије (Васteria Coli), после овог броја
мора се вршити дезинфекција, а вода која садржи више од 10 коли бактерија сматра се за
нездраву. Дезинфекцијом се обезбеђују прописана микробиолошка својства воде за пиће. Она
се најчешће врши хлором, у гасовитом, течном или чврстом стању, али такође може и
препаратима јода, озоном, јонима сребра, ултраљубичастом радијацијом или ултразвуком.

Природни квалитет воде за пиће зависи од извора водоснабдевања. У односу на речну,

подземна вода, на пример, обично не садржи чврсте лебдеће материје, али је зато често богата
минералним и органским загађивачима. Због тога се и поступак обраде и поправљања
квалитета подземне и површинске воде знатно разликује.

Многа изворишта воде за пиће су недовољно заштићена од загађивања или вода својим
квалитетом не задовољава. По подацима Уједињених нација 1,2 милијарде становника наше
планете нема доступну чисту воду за своје потребе. Неповољан хемијски састав воде изазива
локална обољења, као што су гушавост или ендемска нефропатија. Гушавост (струма) се јавља
услед мањка јода, а испољава се не само у видљивим знацима гушавости, него и у
глувонемости, ендемском кретенизму и успоравању психофизичког развоја. Ова болест веома
је раширена у земљама тропског појаса јужне Азиј е: Индији, Бангладешу, Шриланки,
Мијанмару, Индонезији и нарочито Вијетнаму. У нашој земљи запажена је у околини Новог
Пазара, дуж Дрине и на јужним падинама Јастрепца. Ендемска нефропатија, тешко обољење
бубрега, везана је за подземну воду обогаћену ураном и другим радиоактивним елементима.
Јавља се у равничарским теренима изграђеним од седиментних наслага, који се надовезују на
планинске масиве изграђене од гранита и гнајсева, али и као последица нуклеарних
експеримената и експлозија атомских бомби. При томе обољење може да се јави и после десет
година од удеса. У Србији ендемска нефропатија је регистрована у долини Велике и Јужне
Мораве, Колубаре и доње Дрине. Вишегодишње коришћење воде са повећаним
концентрацијама флуора манифестује се у виду флуорозе зуба (оболеле зубне глеђи),
остеросклерозе или чак тешке флуорозе са парализом. Мека вода, са мањком магнезијума,
изазива болести срца, срчане ударе, па и појаву карцинома. Недостатак бакра и гвожђа доводи
до анемије, а вода обогаћена арсеном је узрок појаве неповољних кардиоваскуларних,
респираторних, хематолошких и неуролошких симптома.

Бактериолошки неисправна вода за пиће изазива хидричне епидемије (жутице, трбушног

тифуса, дизентерије, колере, ентероколитиса). Њихов најчешћи узрок су бактерије
распрострањене у фекалијама и мокраћи људи и топлокрвних животиња, као што су ешерихија
коли (Escherichia coli), салмонела (Salmonella) и шигела (Shigella), а које доспевају у пијаћу воду
преко септичких јама или канализације. Велике епидемије колере забележене су 1849. године
у Њујорку и Њу Орлеансу, од којих је умрло 8 000, односно 5 000 људи, и 1892. у Хамбургу, када
је оболело преко 18 000 и умрло 7 650 људи. У Њу Делхију је 1955. године жутицом било
заражено милион становника. Само на подручју централне Србије у периоду од 1980—1990.
године забележене су 44 хидричне епидемије са око 13 000 оболелих. Највећа епидемија
трбушног тифуса у Европи после Другог светског рата изазвана загађеном водом и са високим
степеном смртности била је у Приштини 1962. године, када је оболело 300 људи. Од
дизентерије је боловало 1974. године 2 000 становника Ужица, 1981. године 1 300 Сјеничана, а
следећих година велике хидричне епидемије су погађале Ваљево, Лазаревац, Мали Зворник, у
Београду Ресник, Раковицу, Мирјево и Сопот. Према подацима Светске здравствене
организације од болести везаних за неисправну воду за пиће годишње оболи 500 милиона
људи, од чега 10 милиона умире. Једну половину међу њима чине деца.

Снабдевање водом је најважнија компонента комуналне привреде. Отуда је у интересу свих

становника одређене територије да изворишта питке воде оптимално искористе, водећи при
томе рачуна да то коришћење буде планско и рационално. У условима све већег загађења
животне средине нужно се поставља још један проблем — заштита из- воришта
водоснабдевања. У свим државама санитарним прописима су утврђене з о н е сан итарне
заштит е. Око сваког водног објекта треба да се предвиде:

зона строгог режима или зона непосредне заштите — она мора да буде ограђена, поплочана
или затрављена и у њој не сме ништа да се гради, копа, ђубри, нити да се засађује дрвеће са
дубоким корењем;
зона ограничења не захтева ограђивање већ само обележавање подесним знацима, као што су
стубови са натписима и сл. На њеној територији забрањује се градња било каквих објеката,
извођење земљаних радова, ђубрење земљишта и гајење стоке. Од посебног је значаја за
просторне планове;

зона санитарног посматрања или шира зона заштите — обухвата целу територију на којој живе
потрошачи воде и под надзором је надлежних здравствених органа.

Величина поменутих зона санитарне заштите је различита и зависи од врсте водног објекта,
физичкогеографских особина околног терена и капацитета и значаја водовода.

200. ХИДРОЕНЕРГЕТИКА. — Речна вода располаже одређеном потенцијалном енергијом, која

се у хидроелектранама трансформише у електричну енергију. При томе не долази ни до каквог
мењања физичких и хемијских својстава водене масе, због чега се она поново може да
употреби за друге привредне делатности — водоснабдевање, наводњавање, пловидбу,
риболов, у туризму. Снага хидроелектране103 зависи, пре свега, од величине речног протицаја
и пада воде. Реке имају у извориштима најчешће велики пад, али малу количину воде, па зато
и малу хидроенергију. Слично је у доњим токовима, где је велика количина воде, али је пад
незнатан. Зато се највећа концентрација хидроенергије налази обично у средњим токовима
река, који располажу и довољним количинама воде и знатном концентрацијом падова. Има и
изузетака, када је у доњем току највећи пад, какав је случај са Цетином у Хрватској или са
Конгом у Африци. Ако се хидроелектрана гради у подножју бране, то је прибранска
хидроетектрана, а ако се вода из водотока већег пада одводи, односно пребацује, до
постројења са мањим падом, она је Деривациона (пумпно-акумулациона). Да би се вода што
боље искористила, акумулира се у вештачким језерима, тзв. акумулацијама.

У односу на остале изворе електричне енергије (угаљ, нафта, гас, атомска енергија)
хидроенергетика има првенство јер не захтева прераду сировина из којих ће се гориво тек
добити. Сем тога, она је обновљива и еколошки чиста. И поред тога, учешће хидроелектрана у
производњи електричне енергије у свету је свега 20%, а по појединим земљама је веома
различито: у Норвешкој 990 о, на Новом Зеланду 75%, у земљама у развоју око 50%, у Кини
25%, у САД 13%. У нашој земљи износи само око 30%. Највећи хидроенергетски потенцијал у
свету имају: Канада (341 З 12 GWh), САД (319 484 GWh), Бразил (285 603 GWh), Кина (204300
GWh), Русија (160500 CJWh), Норвешка (121 824 GWh), Јапан (84 500 GWh), Индија (82 237
GWh), Француска (77 500 GWh) итд. Концентрација водних снага највећа је у сливу реке Конго и
процењује се на 390 милиона kWh. На појединим рекама изграђене су снажне хидроелектране,
чија је снага по више хиљада MW. Прва јавна хидроцентрала, на реци Фокс код града Аплтона у
држави Висконсин у САД, прорадила је 30. септембра 1882. године, а прва по Теслином
систему наизменичних струја на реци Нијагари 1896. за електрификацију града Бафало.
Укупна потенцијална енергија свих водотока у Србији (бруто водне снаге) износи годишње око
20 000 GWh. Технички је искористиво (нето водне снаге) 17 274 GWh или 86%, али се од тога
користи 590 о (10 190 GWh). Највећи хидроенергетски потенцијал је У сливу Дрине — 14,4
милијарди kWh и до сада је искоришћено око 33%. Саграђено је 9 хидроелектрана на Дрини
(„Зворник”, „Бајина Башта I”, „Бајина Башта II” и „Вишеград”), Пиви („Пива”), Лиму („Потпећ”) и
Увцу („Кокин Брод”, „Бистрица” и „Увац”). Наша најјача хидроелектрана је „Ђердап I” са 2270
MW, пуштена у рад 1972- године. Прва хидроцентрала у Србији подигнута је на реци Расини у
Барутани „Обилићево” код Крушевца. Камен-темељац положио је краљ Александар I
Обреновић 16. јуна 1889, а прва турбина, од укупно три, снаге 30, 75 и 135 KS, покренута је 4.
августа 1891. године. У мају 1899. на десној обали Ђетиње, испод старе тврђаве у Ужицу,
почела је изградња прве хидроелектране у Србији која је у потпуности радила по Теслиним
системима трофазне наизменичне струје. Она је пуштена у пробни рад 2. августа 1900. године.

Од друге половине прошлог века све се више користи ен ерг иј а С вет с ког м ор а, која се
испољава у виду морских доба, таласа, морских струја и његове топлотне енергије. У заливима
са великом разликом између нивоа највише плиме и најниже осеке постављене су турбине
погодне за двосмерни рад, односно и при надирању и при повлачењу морске воде. Сматра се
да минимална разлика морских доба треба да буде 7 т да би електрана била економична. Први
овакав објекат (La Rance) изграђен је у естуару реке Ранс, на бретањској обали Француске, где
је разлика морских доба 13,5 т. Пуштена је у рад крајем 1966. године, градња је трајала 6
година, а било је потребно још 15 година планирања и истраживања. Електрана има 24
агрегата и инсталисану снагу од 240 XIW Годишње производи 540 милиона kWh електричне
енергије. У време максималне плиме у естуар продире 8 000 тз воде у секунди, а то је l() пута
већа количина него што је протицај Саве на ушћу у Дунав. У близини Мурманска у Русији
подигнута је 1968. године плимска електрана Кислогубскаја (Кислогубская), јачине само 0,4
MW, а 1984. године у заливу Фанди у Канади електрана Анаполис Ројал (Annapolis Royal) са 20
MW. У Кини их има неколико, а најјача међу њима је Јиангксиа (Jiangxia) са 3,2 MW, пуштена у
погон 1980. године. У плану је изградња оваквих електрана у Великој Британији, Норвешкој и
Аустралији. За разлику од досадашњих, са бранама, оне ће имати турбине постављене на
морском дну. На тај начин биће невидљиве, бешумне и неће угрожавати живи свет у води. У
септембру 2003. године пуштена је у рад прва подводна електрична централа не- далеко од
обала Норвешке, у Квалслунд каналу, која електричном струјом снабдева град Хамерфест. Она
искоришћава енергију морске плиме на исти начин као и ветрењаче на копну. Генератори
имају 10 т дугачке краке које вода, пролазећи поред њих, наизменично окреће по шест сати на
једну и другу страну. Цео механизам је тежак око 200 t и налази се на 20 т високим стубовима,
који су причвршћени за морско дно.

Морски таласи имају велику енергију, али се она још увек недовољно експлоатише. Принцип
рада електране која користи рад таласа је једноставан и своди се на издизање и спуштање воде
која има улогу џиновског клипа што покреће лопатице специјалних турбина. Овакве електране
подигнуте су у Јапану, Великој Британији, Ирској и Аустралији. Прва у Норвешкој изграђена је у
близини Бергена 1986. године, после 10 година истраживачког рада, а годишње производи 1,8
GWh електричне енергије. Ако би се поред западне обале Велике Британије поставио низ
оваквих електрана, производња електричне енергије у овој земљи била би обезбеђена за 50%.

Укупна енергија површинских струја у Светском мору процењена је на 2,8• 10 14 (280

трилиона) Wh. То је огроман потенцијал чије коришћење тек предстоји. Главне препреке у
томе су мале брзине кретања морских струја и њихова велика удаљеност од места где би
произведена енергија била потребна. У САД израђен је пројекат о коришћењу енергије Голфске
струје. Цео систем, са серијом турбина које ће се поставити дуж обале Флориде на дубини од
25 т где је најјачи ток струје, имао би снагу од 10000 М АЛЦ

На разлици температуре површинске и дубинске воде могуће је искоришћавање топлотне

енергије мора. Идеја потиче из 1930. године, када је пуштена у рад мала хидроелек-грана
јачине 22 MW у близини Кубе. Сада овакви енергетски објекти постоје у САД, Јапану, Нигерији и
другим државама. Раде на принципу испаравања неког флуида (амонијака, на пример), при
чему пара покреће лопатице турбина, а потом прелази у кондензатор који се расхлађује
хладном морском водом.

204. БОРБА ПРОТИВ ЕРОЗИЈЕ И БУЈИЦА. — Ерозија и бујице представљају велику сметњу за
развој привреде и друштва јер изазивају огромне штете пољопривреди, насељима, саобраћају,
индустријским, хидроенергетским и мелиорационим системима. Ерозија се јавља на
нестабилној геолошкој подлози, падинама већег нагиба, у аграрно пренасељеним областима,
где је човек прекомерним крчењем шуме, нерационалним искоришћавањем земљишта и
примитивном обрадом нарушио природну равнотежу између вегетације и земљишта. Ерозијом
заувек нестаје земљиште из слива јер га бујице односе у главне водотоке. О каквом се великом
губитку ради, најбоље говори податак да је за стварање ораничног слоја земљишта дебљине 20
ст потребан период од око 2 година. Познати амерички истраживач Џ. Х. Стелингс рекао је:
„Човечанство је толико центиметара далеко од катастрофе, колико центиметара износи
дебљина земљишта изнад његове стеновите подлоге.” Ерозија сливове природних водотока
претвара у бујичне, односно изазива бујичне поплаве, али утиче и на пораст великих вода
равничарских река обилном продукцијом наноса. Бујичне поплаве настају од пљускова који се
излучују интензитетом од преко 30 тт у току 24 часа (тзв. бујичне кише) или од јачих киша
праћених наглим отапањем снега. Оне се карактеришу изненадним надоласком, великом
амплитудом водостаја, кратким трајањем (најчешће неколико часова), а обухватају огромну
количину наноса измешаног са комадима стена, откинутим гранама, стаблима и сл. Један
мештанин Адрана, села у околини Краљева, које је често страдало од воде набујале Мусине
реке, овако је описао налет бујице 18. јуна 1975. године: „Пред поноћ се зачула страшна
тутњава, земља је задрхтала, сви смо поскакали из постеља и појурили у двориште. Одједном
нас је захватио огроман талас ледене воде. Мусина река је нарасла за неколико метара и
просто нас прегазила. Све нам је однела: баште, пшеницу и кукуруз, живину и ситну стоку,
пчеле, плотове, врата, пољопривредне справе и алате.”
Србија је захваћена јаким ерозионим процесима. Око 86% њене територије угрожено је
ерозијом различитог степена, од чега 35% ерозијом I, II и III категорије! 04. На то су утицали
геолошки, морфолошки и климатски услови, развијена хидрографска мрежа, начин
искоришћавања земљишта, аграрна пренасељеност и неки други фактори. Због тога има преко
12 000 бујичних токова, па су и бујичне поплаве доста честе. Само у новембру 1979. године оне
су захватиле 169 насела у 25 општина, угрозиле 4535 зграда и однеле пет људских живота. У
мају 1975. године Корбевачка река, десна притока Јужне Мораве, изазвала је једну од највећих
несрећа у нашој земљи насталих као последица нерегулисаних бујичних токова. После
вишечасовног пљуска ова река је набујала и поткопала најпре одбрамбени зид испред моста у
дужини од 3() т, а затим пробила и труп насипа колосека, од чега су попустили бетонски носачи
моста код Врањске Бање и брзи воз на релацији Београд•копје излетео је из шина. Локомотива
и шест вагона сурвали су се у реку налећући један на други. И поред благовремене помоћи
биланс је био: 12

погинулих, 169 повређених и директне штете од 3() милиона тадашњих динара. Ерозионим
процесима најугроженији су сливови Јужне Мораве (нарочито Грделичка клисура, Врањска
котлина, слив Ветернице, Власине и Нишаве), Ибра, Расине, Лепенице, Јасенице, Колубаре,
Белог и Трговишког Тимока. Многи велики градови, као што су Београд, Крагујевац, Ваљево,
Чачак, Краљево, Ужице, Ниш, Лесковац и др., опкољени су бројним бујичним токовима. Само
на територији града Крагујевца, на пример, главни реципијент река Лепеница — прима 1 З
непосредних бујичних притока, од којих 4 притоке представљају праве бујичне системе.

Заштита од ерозије врши се анти ероз и оним рад ов има с циљем заустављања ерозионих
процеса, стабилизације земљишта, спречавања бујичних поплава, заштите пољопривредног
земљишта од одношења и од засипања наносом и спречавања штета у насељима и на
саобраћајницама. Према природи предузетих мера радови се могу поделити на биолошке,
техничке и административне.

Биљни покривач је најбољи регулатор режима отицања воде и на шумском и на

пољопривредном земљишту. Правилна обрада, која побољшава структуру тла и повећава моћ
упијања воде, и рационално коришћење шума и ливада чине земљиште отпорним на ерозију, а
тиме доприносе очувању земљишног фонда и повећању пољопривредне производње.
Најчешћи облици биолошке заштите од ерозије су: пошумљавање, затрављивање, терасасто
подизање воћњака и винограда и орање по хоризонталама.

Највећи утицај на правилно отицање падавина, површинских вода и вода које продиру кроз
земљиште имају шуме. Оне врше ову функцију својом крошњом, преко опалог лишћа и четина.
Лишће и гране задржавају око 30% падавина (шуме смрче 410 о, белог бора З храста 26%, букве
23%), а шумска стеља до 55%, да би их касније постепено испуштала у земљиште. Процес
задржавања дела кише на лишћу и гранама, који не доспева на тле већ се враћа у атмосферу
испаравањем, назива се интерцепција. Мерења у Северној Каролини у САД, према Вислеру и
Брадеру, дала су следеће вредности интерцепције: Експериментима је утврђено да се водени
стуб висок 10 ст инфилтрира у шумско тле за 5,5 минута, док му је код тла оранице потребно 90
минута. Овакву порозност и сунђерасту структуру шумском земљишту дају многобројни
каналићи од корења буне вегетације, глиста и разних других животиња у њему.

Најбоља биолошка мера заштите плитког планинског земљишта од ерозије је загрављивање.

Трава и детелина се сеју у контурним појасевима и браздама, из.међу редова воћака или
поврћа (кромпир и пасуљ). Имају велику улогу у конзервирању влаге у демљишту, ублажавању
бујица и спречавању бујичних поплава. Равномерније отицање атмосферских вода на
падинама већих нагиба постиже се и подизањем воћњака на терасама, у правцу хоризонтала.
Растојање између појединих редова износи т, тако да корење дрвећа везује земљиште на
ширем појасу, чини га стабилнијим и појачава његову ретенциону способност. Веома често
примењивана мера заштите од ерозије је обрада земљишта по изохипсама. Ово утиче на
брзину отицања воде, а када се она смањи за аоловину, смањује се ерозивна моћ за четвртину
и количина наноса је 64 пута мања.

Технички антиерозионирадови обухватају изградњу различитих објеката ради смањења

падова, брзине воде и заустављања наноса. Нанос је најзначајнији показатељ степена ерозије и
појаве бујица. Најпогодније грађевине за задржавање наноса у кориту водотока су попречни
објекти — преграде и зауставе. Ван речног корита, у сливу, користе се камени зидови, плетери
и рустикалне преграде, постављени по хоризонталама и често комбиновани са вегетацијом.

Осим биолошке и техничке заштите од ерозије, предузимају се и административне мере.

Разним законима и прописима регулише се начин живота и рада људи у брдско-планинским
крајевима ради што правилнијег коришћења земљишта и биљног покривача, као што су: Закон
о заштити земљишта од ерозије и уређењу бујица, Закон о шумама, Закон о искоришћавању
пољопривредног земљишта, Закон о пашњацима итд. Њима се предвиђа контурна обрада
земљишта, примена агротехничких мера, преоријентација планинског сточарства на стајско,
сађења вишегодишњих култура и воћњака који добро везују терен, забрана гајења коза,
забрана разоравања пашњака, кресање лисника, појачана контрола над газдовањем шумама,
пресељавање становништва у индустријске зоне и друго.

205. РЕГУЛАЦИЈА ВОДОТОКА. — Регулација река обухвата низ радова ради побољшања речног
режима. Њима се скраћује дужина тока пресецањем меандара, повећава протицајни профил
сужавањем или проширивањем корита и чишћењем од наноса, утврђују корито и конкавне
обале, уређује ушће, спречава дивљање водотока, обезбеђују

захвати воде итд.

И с п р а в љ а ње тока врши се прокопавањем канала између два или више меандара. Тиме се
повећава пад корита, брзина воде, битно мења режим наноса и смањује могућност поплава (и
поред пораста великих вода), нарочито ледених, до чијих је појава долазило у оштрим
кривинама. Таложењем велике количине вученог и суспендованог наноса река постаје плића, а
пропусна моћ корита мања, јер се дно издиже за кратко време по неколико десетина
центиметара, док је за Јужну Мораву утврђено да је овај износ у периоду од 1928. до 1960.
године достигао 1,5 т. Уколико се врши вишеструко пресецање меандара, тада постоји
одређени редослед извођења радова. Почиње се са најузводнијим просеком и чека док се у
њему река не удуби великим делом и док своју дубину и правац не пренесе на ону обалу на
којој треба да почне други просек. Потом се приступа пробијању другог просека у правцу
струјања првог просека. Опет се чека неко време пре пробијања трећег просека и тако редом.
Уколико би се пресецали сви меандри у исто време, најузводнији просек би се и продубио и
проширио, али би се сви низводни засули речним наносом.

Стабилизација корита и обала врши се разним објектима изграђеним од различитог материјала

(камена, бетона, прућа, коља, жице, травних засада). При избору материјала треба да се води
рачуна о његовој отпорности према механичким и хемијским утицајима средине у којој се
налази. Сем тога, он треба да буде еластичан јер су регулациони објекти изложени сталној
ерозији дна и страна речног корита. Речне грађевине могу да буду уздужне или попречне у
односу на ток. Најчешће се постављају:

фашине — снопови прућа, дужине 3—4 т, увезани жицом око побијеног коља; кобе — снопови
фашина дугачки 15—20 т; тоњаче — фашине чије је језгро испуњено шљунком;

плетери — уплетено пруће око побијеног коља дужине до 1,5 т; прагови — чврсте грађевине
које се пружају од једне до друге обале и служе за фиксирање дна корита. Постављају се на
дубини на којој неће ометати пловидбу; пера — у облику насипа пружају се од обале до
регулационе линије и служе за заштиту обала и стабилизацију корита; обалоутврДе — најчешће
камените облоге.

Посебно се уређује терен око ушћа због великих утицаја једног тока на други, што изазива
еродирање обала, депоновања наноса, померање ушћа и стварање посебних морфолошких
облика у речном кориту (најчешће ада). Притоке у знатној мери мењају режим главне реке.
Оне, по правилу, имају већи пад и већу брзину, а мању количину воде и већу количину наноса
од главне реке. Пошто притока и главна река могу знатно да се разликују по својим особинама,
на ушћу настају многи хидротехнички проблеми. На њих у највећој мери утичу следеће појаве:
1. вашке воде, чије се јављање на главном току и притоци увек не поклапа, па тако настају
поплаве у долини главне реке низводно од ушћа или у доњем току притоке. Уколико дође до
њихове коинциденције, то отежава одбрану и изазива веће штете. Сем тога, велике воде
неповољно мењају облик корита у зони ушћа. Повећање пропусне моћи може се остварити или
повећањем капацитета речног корита мале воде или подизањем насипа;

осцилације протицаја главне реке и притоке, условљене различитим физичко_ -географским

факторима, пре свега климатским. Због тога се стварају успори на узвод_ ном делу главне реке
или на притоци, који смањују способност транспорта наноса.

Утицај главног тока на притоку нарочито је изразит при његовим високим водама. Тада се у
кориту притоке ствара успор који се осећа и више десетина километара узводно од ушћа — у
кориту Тисе, на пример, до Сегедина (170 Кт), Тамиша до Орловата (40 Кт), Велике Мораве до
Брежана (8,5 Кт), Колубаре око 12 Кт.

Утицај притоке на главни ток зависи, сем протицаја, и од ширине притоке и угла под којим она
притиче. Ако је тај угао оштар (сл. 274а) матица притоке незнатно скреће матицу главне реке ка
супротној обали, где изазива ерозију, а успор воде у главној реци је мали. Уколико притока
притиче под правим углом (сл. 2746) ерозија на супротној обали главног тока је врло изразита и
успор доста јак. Када се притока улива под тупим углом (сл. 274в) ерозија на другој обали је
слаба, али је успор воде главног тока најјачи. У сва три случаја на ушћу се врши акумулација
наноса и стварају се спрудови (у тачкама 1 и 2);

различите особине наноса притоке, које постају проблем само уколико је он крупнији и тежи
од наноса главне реке. Пошто најкрупнији нанос не може да се креће даље од ушћа, изузев при
великим водама главног тока, он се таложи. Ово таложење се не може спречити, али га је
регулацијом зоне ушћа могуће померити низводније.

Најобимнији регулациони радови у нашој земљи изведени су на Тиси. Још почетком XVIII века
она је била у жижи интересовања аустријског царства, које је сагледало њен велики
пловидбени значај. Почев од 1718. године врши се каналисање Бегеја, а потом изградња
канала Бездан—Бечеј. У периоду од 1833-44. године детаљно се снима корито Тисе и израђује
план за регулацију и одбрану од поплава. До 1875. године на територији Војводине пресечено
је 13 меандара и тиме је дужина Тисе скраћена за 76 Кт. Мењају се ширина и дубина речног
корита. Исправљањем тока повећали су се брзина воде и речни пад, што је довело до
продубљивања корита за 20—40 ст. Међутим, таложењем наноса дубина се у ХХ веку смањила
за 30 ст. Савременија регулациона решења предузимај* се после 1949. године, када је
предложена изградња степеница у кориту Тисе. На целом току планирано је 6 оваквих објеката
— 5 на територији Мађарске (ВашарошнамењДомбрад, Тисалек, Кишкере и Чонград) и један
(Нови Бечеј) у Војводини. До сада СУ завршени Тисалек, Кишкере и степеница код Новог Бечеја.
Оваквим начином регулације омогућиће се уједначеније отицање речне воде, регулисаће се
пронос наноса и остварити стабилност корита и обала.

Штете које чине високе воде Мораве, најпоплавније реке у Србији, намећу потребу свестраног
решавања проблема регулације њеног тока. Идеје о уређењу МоРаве су старе и први пут се о
томе више расправљало 1871. године, када су конкретизоване мере које треба предузети на
Морави и њеним притокама. Међутим, први радови су започети тек 1923. године. Тада је
извршено снимање тока ради израде генералног пројекта за регулацију, по коме је дужина
Велике Мораве износила 245,2 Кт. После образовања Дирекције за уређење слива Мораве
1958. године, израђена је прва водопривредна основа уређења слива, у којој је предвиђена
регулација 457 Кт корита Велике и Западне Мораве и т корита притока. адашња дужина Велике
Мораве је 185 Кт. Скраћенаје пресецањем бројних меандара, а разни регулациони радови
обављају се у целом њеном сливу.

206. ОДБРАНА ОД ПОПЛАВА. — У односу на остале природне непогоде, поплаве по својој

честини јављања, степену угрожености и последицама захтевају посебну пажњу. Оне
причињавају велике материјалне штете, угрожавају људске животе и негативно се одражавају
на привреду и друштвени развој у целини. Отуда представљају један од најзначајнијих
водопривредних проблема у многим државама, па и у нашој земљи.

Поплаве се могу јавити у сваком месецу у години и у сливу сваке реке. То значи да су узроци
који их изазивају врло различити. Треба прихватити да је поплава веома комплексна појава.
Високе воде на једној реци зависе од читавог низа фактора, који се међусобно условљавају и
допуњавају. Њихов утицај на формирање поплавног таласа може бити директан и индиректан.
Најзначајнији Директни узроци поплава су: падавине, појава леда на реци, стање водостаја
главног тока у време његовог пораста, меандрирање тока, клижење земљишта, при чему
долази до преграђивања речног корита, и коинциденција великих вода притока и главне реке.
Најважнији индиректни узроци плављења су: величина и облик слива, густина речне мреже,
рељеф, степен засићености земљишта водом, стање водостаја подземних вода, степен
пошумљености, начин обрађивања пољопривредних површина у сливу, комуникације
попречне у односу на правац пружања долине итд.

Поплаве углавном настају под утицајем више фактора. Обично су последица комбиновања
природних и антропогених утицаја, сем када се ради о искључиво метеороЛОШКИМ Ипак,
према главном узроку могу да се издвоје следећи најчешћи типови поплав.з:

поплаве и , кишом и отапањем снега;

ледене

поплаве л коинциденције високих вода;

бујичне поплаве;

поплаве изазване клижењем земљишта;

поплаве изазване рушењем брана.

Поплаве су у Србији веома честа појава и потенцијално је угрожено 11 000 Кт2 или 12,4%
територије, са око 500 већих насеља. Услови за њихов настанак врло су повољни. Србија има
доста густу мрежу водених токова (747 т/Кт2), ерозиони процеси јачег интензитета на њеној
територији су веома развијени, а у њој се сустичу велике реке и испољавају сви изведени
радови на њима. У Србији се рефлектују радови и утицаји на Сави, Дрини, токовима који долазе
из Мађарске, Аустрије, Словачке и Немачке, као и утицаји хидросистема „Ђердап” услед успора
Дунава. Најчешћа су плављења изазвана кишом и отапањем снежног покривача. И до сада
највеће поплаве припадале су овом типу. Таква је била поплава Дрине новембра 1896. године,
која је ушла у светску литературу и за коју је аустријски инжењер Филип Балиф написао да је то
катастрофа какву нико никада није доживео и даје имала карактер историјског догађаја, као и
поплава у мају и јуну 1965. године у долинама свих великих токова Србије.

Поплаве су, без сумње, најизразитији и најтежи облик деловања водене стихије. Оне су
показале да је заштита од изливања вода врло важно питање у привредном развоју сваког
друштва. То треба да буде кључни проблем у оквиру водопривреде неког подручја. Одбрана од
поплава обухвата читав систем мера које се предузимају на угроженом терену ради заштите
или смањења великих вода, тако да до плављења и не долази. Према времену извођења тих
мера издвајају се три фазе процеса заштите: никада није доживео и даје имала карактер
историјског догађаја, као и поплава у мају и јуну 1965. године у долинама свих великих токова
Србије.

Поплаве су, без сумње, најизразитији и најтежи облик деловања водене стихије. Оне су
показале да је заштита од изливања вода врло важно питање у привредном развоју сваког
друштва. То треба да буде кључни проблем у оквиру водопривреде неког подручја. Одбрана од
поплава обухвата читав систем мера које се предузимају на угроженом терену ради заштите
или смањења великих вода, тако да до плављења и не долази. Према времену извођења тих
мера издвајају се три фазе процеса заштите: превентивне мере;
непосредна одбрана од поплава;

З. санирање штета.

Највећи значај има прва група мера, јер од њих зависи успех целокупне одбране. Она обухвата
изградњу, реконструкцију и одржавање заштитних водопривредних објеката. Неки објекти и
мере спречавају формирање поплавних таласа, док други ублажавају њихово дејство или
посредно учествују у одбрани од великих вода. Отуда можемо издвојити активне и пасивне
мере заштите. Најчешћи облици активне заштите су изградња акумулација, регулација река и
антиерозиони радови у сливу, а пасивне предвиђање појаве великих вода коришћењем
ХИДРОЛОШКИХ прогноза, изградња насипа и систем административних мера. Ове две групе не
могу се изоловано посматрати и појединачно предузимати. Оне чине комплекс задатака који се
међусобно надовезују и једино тако решавани омогућавају солидну заштиту.

најзначајнији објекти за одбрану земљишта и насеља од великих вода су акумулације. Оне

трансформишу поплавни талас расплињавајући га, чиме се смањује његова висина, задржавају
воду поплавног таласа или један њен део, те тиме смањују плављења на теренима низводно
од бране. Акумулациони басени треба да задрже онај део воде који речно корито не може да
пропусти и да их испусте после проласка високих вода. Тако се одржава приближно исти ниво у
реци током целе године, а акумулација пружа максималну одбрану при тоталном изравњању
вода. У којој мери ће акумулација утицати на смањење поплавног таласа, зависи од запремине
басена, односно од запремине резервисане за контролу поплаве (неприкосновени простор).
Уколико је протицај три пута већи од средње годишње вредности, предузима се пуњење
акумулације, све до коте круне прелива, када настаје преливање. Код мањег протицаја вода
несметано пролази кроз евакуаторе. Најопаснија ситуација је при појави серије поплавних
таласа, тј. када високе воде знатно смање неприкосновени простор, а главни талас се појави
тек касније. Сем поменуте улоге, акумулације имају велики значај и за задржавање наноса. У ту
сврху граде се микроакумулације у горњим токовима.

Потребе за акумулацијама су велике, али су и проблеми који их ограничавају бројни. Дуже

време градње захтева огромна инвестициона средства, нарочито за велике акумулације. Због
плављења већих површина обавезно се намеће проблем размештаја насеља, саобраћајница и
привредних објеката. Најзад, ту је и релативно кратак век акумулационих басена због брзог
засипања наносом. Тако је утврђено да се запремина акумулације ХЕ „Зворник” смањила за
52% током 25 година експлоатације (од 1955—80), акумулације „Међувршје” на Западној
Морави за само три године за 20%, а акумулације „Овчар Бања” чак за 50%, да би неколико
година касније била потпуно засута. Ђердапском акумулацијом је пронет 201 милион тона
наноса од 1970—79. године. Од тога 155 милиона тона или 77,1% се исталожило у акумулацији,
док је остатак отекао из ње. Овако интензивно засипање акумулација наносом у великој мери
смањује њихову ефикасност у заштити од поплава, алиисто тако изазива и низ других
негативних последица, посебно значајних за корилћење вода. Губљењем корисне запремине
акумулације и смањењем пада услед пове Умног успора погоршавају се услови рада
хидроелектрана, низводно од акумулације по ' ачава се ерозија, обале постају нестабилније,
поткопавају се насипи, стубови мостова и 5. ругих објеката у реци, угрожава се пловидба и
снижава ниво подземних вода у приобаљу

Најчешће •лењивана мера одбране од поплава је изградња насипа. То су објекти за заштиту од

с 1 ног дејства воде, изграђени од насутог материјала из непосредне околине. Они треба ла
издрже притисак поплавног таласа, спрече плављење и омогуће норМално отицање веЛИКИХ
вода. Насипи се подижу на извесној удајьености од реке, дуж њене обе или једне стране. Иза
главног насипа граде се локализациони насипи као друга или трећа одбрамбена линија. Њихов
задатак је да, у случају пробијања или преливања главног насипа, заштите поједина насеља и
плодно земљиште и спрече даље разливање, тј. локализују плављење на мање површине.
Уколико се испред главног насипа налази обрадиво тле, могу се подићи нижи „летњи насипи”.
У вегетационом периоду они га бране од поплаве, док у осталом делу године може бити
угрожено.

Приликом изградње насипа најпре се одређује њихова траса на терену. Због различитих
особина и отпорности појединих типова земљишта, мора се испитати тле и према томе
одредити врста насипа. Кота круне насипа се утврђује у односу на водостај меродавног
протицаја, тако да га надвисује 0,5—1 ,5 т и спречи разорно дејство таласа изазваних ветром
(најчешће се засађује појас дрвећа испред насипа). За меродавни водостај би требало узети
ниво педесетогодишње до стогодишње велике воде (воде која се јавља једном у 50 или 100
година), мада у пракси није тако, због чега се степен заштите од поплава знатно смањује. Ако
се посматра ефекат заштите, сигурност одбране и економичност изградње, међу свим
објектима насипи заслужују највећу пажњу То су истовремено једине грађевине које
повишавају талас високе воде пошто онемогућавају њихово разливање у алувијалне равни.

Један од облика пасивне заштите од поплава су административне мере. Доношењем разних

законских прописа и одредаба регулише се начин живота и коришћење материјалних добара у
крајевима угроженим ерозијом и штетним деловањем воде. Пресељавањем становништва и
забраном изградње стамбених зграда, привредних објеката и комуникација на водоплавном
терену спречиле би се последице са огромним штетама. Посебним законима регулише се
искоришћавање пољопривредног и шумског земљишта у ерозивно-бујичарским крајевима, где
се једино правилном обрадом и рационалном сечом може да одржи равнотежа у отицању
површинских и подземних вода. Ради што бољег спровођења тих мера и предузимања
антиерозионе заштите, становништво се стимулише одговарајућим кредитима и другим
облицима помоћи. У сагледавању опасности од поплава и ерозије, а ради лакшег и бољег
прихватања мера које су прописане, од великог су значаја васпитни и пропагандни рад. У том
циљу треба вршити што масовније акције. посебно ваља истаћи улогу и значај осигурања
приватне имовине и водопривредних гра- Ђевина на угроженим подручјима. Добијена
средства могла би се користити за изградњу заштИТНИХ објеката, али и отклањање штета
причињених изливањем великих вода.

осим активних и пасивних мера заштите од поплава, могле би се издвојити, као трећа група,
мере просторног шшнирања. Доста је честа појава да се поред речних токова подижу насеља,
велики индустријски или инфраструктурни објекти, а да се при томе врло мало води рачуна да
су те површине угрожене воденом стихијом, да би се затим поставили веома скупи захтеви у
погледу изградње одбрамбених система за заштиту ових површина. Такође, има случајева када
се предлажу или чак граде крупни заштитни системи, а да се претходно није размотрила
могућност дислокације насеља или објеката, што би било економски оправданије. Због оваквих
појава у просторном планирању се морају увести одређени стандарди као урбанистичке мере
заштите од поплава. То другим речима значи да треба забранити подизање било каквих
стамбених и привредних објеката у првој зони плављења, која је испод висине средње
максималног годишњег водостаја. На местима где је то могуће, треба извршити пресељавање
делова насеља и индустрије на више полажаје или заштићена места. Трошкови за то су свакако
нижи од штета које се понављају из године у годину. У сваком случају, при регионалном
планирању треба имати у виду распрострањење потенцијално плављених површина, као и
вероватноћу појаве изузетно високих вода.

Када се ради о планирању локације насеља или привредних објеката у долини реке низводно
од великих акумулација, онда треба имати у виду и могућност пробоја бране. Код нас је било
случајева рушења мањих брана, као што је брана акумулационог језера које се користило за
таложење флотацијске јаловине рудника бакра у Мајданпеку ( 1974. године) или брана у
Власотинцу (1988. године). Међутим, у свету овакве катастрофе нису биле ретке. Давне 1802.
године пробојем камене бране Пуентес на реци Гвадалентин У Југоисточној Шпанији страдало
је 608 становника града Лорка. Године 1889. талас висок 23 т збрисао је са лица земље град
Џонстаун у Пенсилванији (САД) и однео 2209 ЉУДских живота. Брана на реци Литл Коунмаф, 16
Кт узводно од града, није издржала налет високих поплавних вода. Пуцање 150 т високе бране
„Шакидор” у близини града Пасни у југозападном Пакистану, фебруара 2005. године, изазвало
је смрт 97 људи. Ипак, најчешће се помиње катастрофа у долини реке Вајонт, у италијанским
Алпима. После изградње лове, испитивања падина планине Монт Ток 1957. и 1958. године
пока- зала су да је обурвавање стеновите масе могуће, али да њена количина неће прелазити 1
мил. тз . Пуњење акумулације отпочело је 1960. Исте године примећено је померање
планинских страна и током октобра и новембра оно је износило у просеку 4,3 ст дневно. У ноћи
9. октобра 1963. уз страховити тресак сручила се цела падина Монт Тока брзином од 110 km/h у
виду огромног клизишта чија је маса износила близу 350 мил. тз. Кроз клисуру Вајонт потекло
је 40 мил. тз воде у виду поплавног таласа високог 80 т према долини реке Пијаве. Град
Лонгароне са око З 000 људи био је потпуно уништен.
Узроци рушења брана су врло различити. Углавном би се могло говорити о четири групе
узрока, и то:

грешке у пројектовању, када конструкција бране не одговара њеној намени;

неповољни геолошки услови, услед чега долази до поткопавања основе бране; З. природне
непогоде (земљотреси, клизишта и др.);

4. намерно уништавање бране у условима рата.

Све ово указује да се пре преграђивања речног тока морају обавити обимни и комплексни
истражни радови, али исто тако треба пратити како се брана понаша у току коришћења и треба
је одржавати. На тај начин у великој мери се смањује могућност ризика, иако се он никада
сасвим не искључује. Ово је веома значајно за становништво које живи низводно од великих
брана, јер опасност од поплава изазива код њих несигурност.

Да би се ублажило стихијско дејство воде и помогло становништву и привреди требало би поћи

од следећих начела:

. слив се мора посматрати као јединствен, без административних граница, а проблеми

граничних сливова са суседним државама треба решавати у склопу заједничких интереса;

2. систем мера за заштиту од поплава треба да има дугорочни карактер. Често се мере
предузимају од једне до друге катастрофалне поплаве или се штеди када је у питању изградња
заштитних система;

З. заштита од поплава биће ефикасна само ако се примењују комплексна водопривредна

решења у целом сливу, односно ако се истовремено предузимају различите мере.

ЗАШТИТА ВОДНИХ РЕСУРСА

207. ОТПАДНЕ ВОДЕ. Развој насеља и индустрије прати све већа потреба снабдевања водом,
али и одвођења искоришћених, тј. отпадних или загађених вода. Отпадне воде чине разлику
између употребљених количина воде и њених неповратних губитака, насталих у процесу
производње. У питању су велике количине воде, које се у термалним и нуклеарним
електранама губе за производњу водене паре (за 1 kWh З литра воде); у пољопривредној
производњи највеће количине воде нестају због транспирације биљака при наводњавању, док
су у индустрији губици воде двојаки: део се губи у виду водене паре, а део воде улази у
полупроизвод или финални производ. И воде које се враћају у пријемнике (реке, канале, језера
и мора) после употребе у домаћинствима спадају у отпадне воде. У принципу сматра се да је
нека вода загађена и стога сврстана у отпадне, ако су њене физичке, хемијске и биолошке
одлике измењене толико даје она за неку или више сврха мање погодна него што је била у
свом природном стању. Утицај отпадних вода на живи свет у водама проучава водна
токсикологија.

Воде се загађују у случају да у њих на било који начин доспеју шкодљиве материје, органског
или неорганског порекла, које им мењају природна својства, тако да су оне мање погодне за
употребу или су потпуно неупотребљиве (осим за пловидбу и хидроенергетику). Нарочито је
опасно ако у водне објекте доспеју такве хемијске материје, које јединећи се постају веома
токсичне, док су свака појединачно мање токсичне или неутралне. Таква појава позната је под
називом сингеризаи.

Главни извори отпадних вода су: насеља, индустрија (уюьучујући рударство), пољопривреда и
термоенергетика. Док прва три загађивача утичу на пораст чврстих материја, органских и
неорганских једињења у води, термоелектране су, пре свега, термички загађивачи. У систему
за хлађење оне повишавају температуру воде за 7—90С, мењају концентрацију растворених
гасова и оштећују организме (фито— и зоопланктон, ларве, икру). Посебним прописима
термичко загађење се ограничава, тако што се прописује температура отпадне воде приликом
испуштања, као и максимална температура водопријемника после испуштања отпадних вода.
Најбоља заштита од овог вида загађења је да се загрејана вода пре испуштања у водоток или
језеро делимично расхлади и да се што брже и боље помеша са свежом водом.

Сваке године у водне објекте испусти се око 1 500 Ктз загађених вода, од чега су око %
пречишћене воде, које још увек садрже извесне остатке загађивача. На разграђивање ојпадних
вода годишње се користи до 10000 Ктз речне воде или 20—2500 целокупног годишн»ег речног
протицаја. Али, у тој количини речне воде која се очисти увек има оних које се не користити за
све потребе. Отуда борба против загађења воде тре- ба да буде усмерена против узрока
загађења, а не последица, чије је одстрањивање веома сложено и захтева много напора и
трошкова. Сем тога, борба са загађењем треба да се оствари углавном у процесу
искоришћавања вода. Тако технологија производње, у свим случајевима где је то могуће, треба
даје таква да се коришћена вода не загађује и да се може користити бесконачно пута
(еколошки чисте технологије производње, затворени систем водоснабдевања и др.).
Одвођење отпадних вода у многим насељима није потпуно решено. Највећи број постојећих
канализација је неуређен и недовољно развијен. Још увек је мали проценат корисника
прикључених на заједнички систем за одвођење загађених вода. Најчешће се оне директно,
без икаквог пречишћавања, упуштају у природне одводнике (реке, језера, море). Изграђеност
комуналне водне инфраструктуре се изражава коефицијентом (I“), који представља однос
између броја канализационих (Мк) и броја водоводних прикључака (N)105. Тенденција сваког
насеља је да овај коефицијент буде што већи.

Све штетне материје које доспевају у водотоке сврставају се у следећих 17 класа: Често у
отпадним водама сусрећемо материје које припадају различитим класама, па се зато теже
пречишћавају. Стога је потребно да сваки загађивач у индустрији има исправан уређај за
пречишћавање својих отпадних вода, који би одстранио материје које се најтеже отклањају из
воде. Тако би претходно пречишћена вода доспела у већи уређај, који пречишћава отпадне
воде више различитих загађивача. Таква технолошка обрада отпадних вода је ефикаснија и
економична, поготово када се из воде издвајају материје које могу да послуже као сировине у
неким индустријским гранама.

У зависности од састава и концентрације загађујућих материја, отпадне воде се пречишћавају

механичким, хемијским, физичко-хемијским и биолошки.и поступцима. У пракси се највише
примењују уређаји за механичко и биолошко пречишћавање, а потом хемијско (претежно за
неутралисање киселина и база, а и за хлорисање воде) и физичко-хемијско (са 6 метода:
адсорпција, екстракција, флотација, дестилација воденом паром, кристализација и
испаравање). Постројење за механичко и биолошко пречишћавање отпадних вода састоји се из
низа уређаја: решетки са ручним или аутоматским чишћењем, хватача песка, примарног
таложника, басена за бИОЛОШКО пречишћавање, секундарног таложника и куле за труљење
(врење) муља. У високоразвијеним земљама све се више тежи приближавању условима
природног процеса самопречишћавања под дејством сунчевих зрака, ваздуха и зелених алги,
које процесом фотосинтезе производе кисеоник потребан за разлагање органских материја у
соли, угљен-диоксид и воду.У ту сврху користе се тзв. стабилизационајезера или оксидационе
лагуне. То су плитки басени, дубине 60—150 ст, изграђени ван насеља (бар 400 т од најближе
стамбене зграде), изложени Сунцу и постављени тако да ветар односи све мирисе од града. Из
првог вода отиче у други, трећи или чак четврти басен. Потом се испушта у водоток или користи
у привреди. Једна од највећих станица за пречишћавање отпадних вода у свету јесте
Новокурјановска у Москви, која прерађује 70% свих загађених вода града.

208. ОДРЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА КОПНЕНИХ ВОДА. - Квалитет копнених вода све је лошији јер се
оне све више загађују. Загађивање вода је измена њихових природних својстава, која доводи
до ограничења коришћења тих вода. Постоје четири облика загађивања: физичко, хемијско,
биолошко и радиоактивно. Степен загађености утврђује се на основу низа параметара:

I. Физички показатељи загађености вода

температура

боја

мутноћа

мирис и укус

степен минерализације

електропровошъивост

11. Хемијски показатеъи загађеноспш вода

тврдоћа

стабилност и агресивност воде

присуство метала

продукти нафте

фенол

детерџенти

Биатошк-и показатељи загађености воде

бактериолошки

сапробиолошки

РаДиоакпшвни показатељи загађености воде

присуство радиоактивних елемената доспелих у воду преко индустријског отпада или из

атмосфере

Све реке, језера и канали према квалитету воде сврстани су у 4 појединачне класе.
Класификација је извршена на основу стандардних параметара. Међу параметрима највећи
значај у пракси имају три: укупни остатак при испаравању, биохемијска потрошња кисеоника за
5 дана — БПК5 и сапробност воде.

Укупни остатак при испаравању (тдЛ) показује промене у количини унетих органских и
неорганских материја од једног до другог профила на реци, односно каналу. Најчистије
површинске воде имају мање од 350 mg/l укупног остатка при испаравању; у том случају
припадају 1 класи квалитета копнених вода.

Биохемијска потрошња кисеоника за 5 дана (БПК5) представља угрошену количину кисеоника

раствореног у води, за процес оксидације и разлагања органских материја, тј. за биолошко
самопречишћавање воде река, канала, језера и мора. Уколико је b[lks (изражено у mg/1 02)
већа, утолико је вода више загађена органским материјама. Најчистије површинске воде имају
БПК5 мању од 2 mg/l О2'

Често се за анализу вода загађених органским материјама, осим величине БПК„ употребљава
калијумперманганат (КМпО4). Органске материје оксидишу са КМпО4 и он се више или мање
редуцира. Потрошња утолико већа уколико вода садржи више органских материја: подземне
воде имају обично потрошњу 3-6 mg/l, а воде загађене фекалијама и преко 60 mg/l

Сапробност показује бактериолошке одлике воде. Променом квалитета воде мењају се и

организми који је настањују: нестају организми који живе у чистим водама (1 и II класа) или се
њихов број нашо смањује, а све је више оних којима погодују нечисте воде. Тако је, нпр. у
водама Саве и Дунава код Београда до 1965. године било 74 врсте планктонских и бентоских
организама, а јаче загађивање вода обе реке утицало је да се већ 1971. године њихов број
смањи на 17 или преко 4 пута.

Према карактеристичним врстама организама и њиховој густини у узетим узорцима воде

издвојене су, по Л и б м а ну (Н. Liebmann), 4 сапробиолошке класе вода (ступњеви бонитета):

олигосапробна — чиста вода

[3-мезосапробна — слабије загађена вода

З. а-мезосапробна —јаче загађена вода

4. полисапробна јако загађена вода

У класификацији квалитета речних вода често се издвајају још две категорије вода: катаробне
— веома чисте воде и азоичне — „воде ван класа”, тј. изузетно загађене воде.

Олигосапробне воде су, по правилу, у горњим токовима планинских река и у планинским

језерима. Њихове воде у 1 стз садрже мање од 100 бактерија и после хлорисања могу се
користити за пиће. Олигосапробна вода је бистра и богата кисеоником — преко 8 mg/1 02.

[3-мезосапробне воде су у доњим токовима великих река и у већим низијским језерима. У стз
овакве воде има мање од 1 000 бактерија. Раствореног кисеоника је мање него у
олигосапробној класи.

а-мезосапробне воде се налазе у мртвајама, сталним барама, јако нађубреним шаранским

рибњацима, каналима за наводњавање пиринчаних поља итд. У 1 стз воде има ()()()—5 000
бактерија. Садржај кисеоника је променљив — дању је вода њиме засићена (јер га производи
фитопланктон), а ноћу га је упола мање.
По.шсапробне воде се налазе испод излива градских канализација у средње и веће водотоке,
испод улива отпадних вода са органским материјама (из шећерана, уљара, млекара, кланица,
фабрика конзерви итд.). У стз такве воде налази се више од 5000 бактерија, а понекад и преко 1
000. Потрошња кисеоника је непрекидно велика, а присуство сумпорводоника се осећа по
његовом специфичном мирису.

Полазећи од граничних вредности параметара, утврђене су карактеристике класа квалитета

копнених вода.

Класа I — чисте воде, које у свом природном стању могу да се употребе за јавне водоводе,
водоводе прехрамбене и фармацеутске индустрије и свих других којима је потребан квалитет
„воде за пиће”. Воде I класе се подвргавају само дезинфекцији и то уколико је неопходно. У
рекама ове класе, чија је вода богата кисеоником, живе најплеменитије врсте риба из
породице пастрмке (Salmonidae): пастрмке, младице, главатице, лососи. Према
сапробиолошкој класификацији, I класа припада олигосапробним водама.

Класа II— воде погодне за купање, водене спортове и гајење риба из породице шарана
(Cyprinidae): шаран, караш, деверика итд. Уз одговарајућу технолошку обраду, воде II класе
могу економично да се употребе за снабдевање становништва и тзв. „осетљиве индустрије”.
Класа II дели се на две подкласе: према сапробиолошкој класификацији IIa класа припада Р-
мезосапробним, а II6 класа Р-а-мезосапробним водама.

Класа III — воде погодне за наводњавање, многе гране индустрије (сем фармацеутске и неких
грана прехрамбене), рибогојство (шарански рибњаци), термоенергетику и рударство.
Савремена технологија може и ове воде да обради за пиће, али тај поступак није економичан
(мада то чини модерна „фабрика воде” код Београда, која обрађује воду узету из Саве). Према
сапробиолошкој класификацији, ово је а-мезосапробна, односно јаче загађена вода.

Класа IV— воде загађене преко максимално дозвољене концентрације, које су привредно
потпуно неупотребљиве, сем за хидроенергетику и пловидбу.

209. СТАЊЕ КВАЛИТЕТА ВОДА И ЊИХОВА ЗАШТИТА. - Нерешеност питања одвођења

коришћених вода, с једне стране, и проблем њиховог пречишћавања, с друге стране, доводе до
прогресивног загађивања свих вода на Земљи. Само у подземним водама нормиран је садржај
више стотина врста загађивача, а од загађене воде за пиће оболева сваки пети становник наше
планете. Тиме је нарочито погођено становништво Азије и субсахарске Африке. У најтежој
ситуацији су реке. Парижани су до краја XVIII века пили воду директно из Сене, а сада њен
протицај низводно од Париза понекад чини 50% отпадна вода. Неке велике европске реке, као
што су Лаба, Одра и Висла, остале су готово сасвим без рибе. Река Кајахога, која се код
Кливленда улива у језеро Ири у САД, била је 1969. године у тој мери загађена нафтом да се
запалила и у пожару је изгорео дрвени железнички мост. Рајна је један од најугроженијих
водотока у Европи. До краја Другог светског рата река је била чиста и богата рибом. С бурним
развојем индустрије мења се њен квалитет воде и у последњих 50 година загађеност се
увећала више од 20 пута. На граници са Холандијом Рајна сваке године пронесе 30—так тона
нечистоће и отровних материја, а њена способност за самопречишћавање у доњем току
смањила се више од 30%.

У нашој земљи све је мањи број токова који припадају I класи квалитета вода. То су углавном
мање планинске реке и горњи токови већих река. Воду ове класе имају: Дрина до Фоче у БиХ,
где прима загађену Ћеотину, Лим до Андријевице у Црној Гори, Велики Рзав, Студеница,
Голијска Моравица узводно од Ивањице, Власина до Власотинаца, Млава до Петровца,
Сврљишки и Трговишки Тимок, итд. Првој класи вода припадају и многобројни потоци са
незнатним протицајима, али који у шумским крајевима никада не пресушују. Каткад се у
њиховој води осећа посебан мирис од иструнулог лишћа, који је најјачи после киша, када у
потоке, заједно са кишницом, доспеју и продукти труљења биљних остатака. Тада њихова вода
одговара по неким параметрима III и IV класи, те је привремено неупотребљива за пиће.

II класу квалитета вода има приближно трећина наших река. Међу њима су: Дунав, Дрина
низводно од Фоче, Колубара у горњем и средњем току, Западна Морава до Краљева, Голијска
Моравица низводно од Ивањице, Ибар до Косовске Митровице, Рашка, Нишава до Пирота,
Млава низводно од Петровца, Пек, Бели и Црни Тимок, Бели Дрим, итд.

Највећи број водотока је у III класи. То су: Сава, Колубара у доњем току, Тиса, највећим делом,
Лим низводно од Берана у Црној Гори, Тамиш у најнизводнијем делу тока, Велика Морава,
Јужна Морава од Бујановца, Нишава између Пирота и Ниша, Топлица од средњег тока, Западна
Морава низводно од Краљева, Тимок итд. Овој класи припадају воде већег дела канала
хидросистема ДТД.

IV класу вода чине најзагађеније реке и канали: Бегеј, Топчидерска река, Штира, Пештан,
Велика Морава на појединим секторима, Црница низводно од Великог Поповца, Раваница од
Ћуприје, Белица од фабрике каблова у Јагодини, Лепеница низводно од Крагујевца, Ресава од
ресавских рудника угља, Велики Луг од Младеновца, Јасеница од ушћа Великог Луга, Нишава
низводно од Ниша, Ђетиња, Деспотовица, Приштевка, Борска река, канал Дунав—Тиса од
Црвенке до Бечеја, Бегејски канал, Јегричка итд. Неке од ових река због изузетне загађености,
као, нпр. Борска река и Штира, означавају се као водотоци „ван класа”

При регулисању и планирању квалитета речних вода неопходно је узети у обзир процес
самопречишћавања водних објеката. Вода је у одређеној мери засићена кисеоником, у
зависности од температуре. Што је температура воде виша, степен засићења је мањи. С друге
стране, пошто вода садржи мању количину кисеоника, она га више упија из ваздуха. Тај
кисеоник је њој потребан за разлагање отпадних органских материја. Разлагање загађених
материја врши се и у муљу наталоженом на дну реке. На површини тог слоја разлагање се
обавља за релативно кратко време уз помоћ кисеоника који продире из ваздуха. Међутим, у
дубљим слојевима муља улогу разлагања преузимају анаеробне бактерије, које изазивају
труљење без присутности кисеоника, а тај процес траје најмање 45 дана и најчешће неколико
месеци. Може се закључити да процес самопречишћавања зависи од стања водостаја,
температуре воде и кретања водене масе. Турбулентно кретање омогућава разблаживање
загађених примеса, брже и лакше продирање кисеоника у воду и покретање акумулираног
наноса на дну речног корита. То је разлог што еутрофикација врло брзо захвата маловодна и
плитка језера.

Све је већи број језера и акумулација који су захваћени еутрофикацијом, тј. обогаћивањем воде
хранљивим материјама (у првом реду азотним и фосфорним једињењима) и високом
биолошком продуктивношћу, као последицом упуштања градских и индустријских отпадних
вода и спирања са пољопривредног земљишта. Драстичан пример деградације ове врсте
хидрографских објеката је Палићко језеро на северу Војводине. Прекомерном загађеношћу и
наглим помором биљног и животињског света језеро је почело да изумире. Приобална
вегетација је брзо напредовала и његово дно прекривале су наслаге муља дебеле 1—2 т, са
бактеријама које су за разлагање органских материја трошиле велике количине кисеоника, а
при томе се ослобађао отровни сумпорводоник. Почетком лета 1971. године почела је санација
Палића, јединствен подухват у нашој земљи. Језеро је потпуно исушено, отклоњен је муљ са
дна (процењује се на преко 2 милиона тз муља), постављени су уређаји за пречишћавање већег
дела отпадних вода Суботице и поново пуњење басена почело је крајем новембра 1975.
године. Палић је постао најпривлачнији центар излетничког туризма у Војводини, али не за
дуго. Сада је поново захваћен еутрофикацијом, па је на прелазу из II у III класу квалитета вода.

Такозване „киселе кише” (са РН 4, па и 2, за разлику од незагађене кише чији је РН 5—6) , које
настају у крајевима где је ваздух веома загађен сумпор-диоксидом, не само да оштећују шуме
и пољопривредно земљиште, него убијају рибе и уништавају водене екосистеме. Мекушци
ретко опстају у води са рН<6, зоопланктон нестаје при рН<5, а водена средина је скоро
беживотна при рН<4. Киселином је загађено на хиљаде шведских и канадских језера.
Максимална дозвољена количина сумпорних падавина које се таложе не би требало да
прелази 0,5 д/Кт2, како би се избегло оштећење језера и екосистема, а у неким деловима
Шведске регистровано је 3,5 д/Кт2 у нашој земљи природна језера су углавном чиста и
незагађена, док вештачка језера имају воду нешто лошијег квалитета. У класи су: планинска
језера ЈЕДНИЧКОГ порекла, као и Власинско, Златарско, Потпећко, Сјеничко, Радоињско и др. У
II класи вода сујезера: Борско, Зворничко, Перућачко и др., док су Ђердапско и Палићко језеро
на прелазу II у III класу.
Од загађености отпадним водама није поштеђено ни Светско море. Нарочито су угрожени
заливи и затворена мора, попут Средоземног, Црног или Балтичког, као и арктичке и
антарктичке воде, у којима је процес хемијског и биолошког разлагања загађених материја
веома успорен због ниских температура. Жак Кусто (191 1997) упозораваоје да је у Светском
мору ишчезло већ преко 1 000 врста морских животиња и живот је осиромашен за 400% у
односу на ранији период. У приморју Данске, Немачке и Холандије затроване су фоке, а
пестициди су пронађени чак и у јетри пингвина. У Либану је за кратко време оболело 40 деце
од дечје парализе као последице купања у загађеној морској води. Плаже су загађене, а многе
и затворене за купаче. Све су чешћа обољења на кожи, коњуктивитис, дизентерија и друге
епидемије. Најчешће, отпадне воде доспевају у море рекама. Северни Јадран је опасан
загађивач Медитерана јер прима већи број притока које долазе из индустријске зоне северне
Италије и плодних пољопривредних рејона. Веома забрињавајуће стање је на ушћима Рајне,
Сене, Елбе, Хадсона и других великих река. Последњих деценија готово сваког лета у
Јадранском мору, углавном у његовом северном делу, јавља се тзв. „цветање мора”. То је
нагли раст фитопланктона, последица претераног дотицања хранљивих соли, углавном из реке
По. „Цветање мора“ изазива смртност многих морских живих бића, а највише страдају шкољке,
сунђери и морски јежеви. Оваквих појава било је и на Црногорском приморју, конкретно у
Которском заливу још 1975. године.

Најопаснији загађивач Светског мора је нафта. Само.један литар нафте може да загади један
милион литара воде и да створи наслагу на површини од 12 Кт2. Нафта ствара скраму и на тај
начин спречава обнављање кисеоника у води, лепи се за биљке и животиње и онемогућава
размену материја између организама и околине, а такође директно делује токсично. Она се
одликује релативно слабом биолошком разградњом, тако да њено присуство у води може да
се региструје и након 8 месеци од изливања. У каналу Ламанш само 1976. године било је 15
хаварија танкера, а 18. марта 1967. оштећен је брод „Тори Кањон” и том приликом је из њега
истекло око 17000 t сирове нафте. О каквом се загађењу радило, говори прорачун по коме би
200000 t изливене нафте било довољно да Балтичко море претвори у биолошку пустињу.

Заштита водних објеката треба да буде један од приоритетних задатака садашњих генерација
јер загађење, како је то лепо речено на једном месту, „израста у све веће и веђе чудовиште
које угрожава нашу цивилизацију чудовиште које ће на крају крајева ПРОГУТати све нас.” Због
лоше воде за купања у загађеној реци, језеру шш мору, затроване рибе и пољопривредних
производа заливаних и наводњаваних загађеном водом, човек је све више угрожен. Последице
се испољавају у виду:

акутних и хроничних болести,

поремећаја у развоју (утицај на фетус),

МУТагеног деловања нагомилавањем полутаната у организму и изазивањем промена које се
наслеђују, канцерогеног деловања,

смрти.

Иако се отпадне воде у већим количинама појављују током ХХ века, очување квалитета воде
било је актуелно много раније. Закон Енглеског парламента из 1338. године забрањивао је
загађивање Темзе и њених притока. Неке одредбе против загађивања садржавао је и шведски
закон из 1734, а енглески закон из 1876. године је први који наводи конкретне мере заштите. У
бившој Југославији први корак у законском регулисању проблематике заштите вода учињен је
1965. године доношењем Основног закона о водама.

Осим законске регулативе, постоји велики број мера које треба предузети како би се воде
заштитиле од загађења. Међу најважније спадају следеће:

категоризација вода по прописима и утврђивање оптерећења датог реципијента отпадним

водама, водећи при томе рачуна о способности самопречишћавања;

стално праћење квалитета реципијента, нарочито са променом начина производње загађивача

како у квалитативном, тако и у квантитативном погледу;

регистровање броја загађивача, њихове локације, врсте и степена загађења;

контрола количине и квалитета отпадних вода; контрола начина испуштања отпадних вода, при
чему је веома битна равномерност у времену и простору;

обавезно пречишћавање отпадних вода (бар најмање секундарно пречишћавање);

расхлађивање топле отпадне воде пре испуштања у водопријемник;

увођење затвореног повратног система водоснабдевања;

пооштрена законска регулатива у погледу лоцирања индустријских објеката, пречишћавања и
излива отпадних вода;

повећања свести појединаца, радне дисциплине и едукације у области заштите животне

средине.

Отпадне воде су најзначајнији узрок измене квалитета и подземних и површинских вода. Тако
схваћене не оправдавају доскорашње гесло високоразвијених земаља: „Прљаве воде — виши
стандард”, или: „Прљаве воде — бољи живот.”