Арктик

Арктик о ухвата северну поларну о ласт (Северни ледени океан, острва

Нову Земљу, Шпиц ершка острва, Медвеђе острво, Земљу Франца
Јозефа, Новоси ирска острва, Франклинов архипелаг са Бафиновом
земљом и Гренландом) унутар изотерме од 10°. Овде спадају и
најсевернији делови европског, азијског и америчког копна, што износи
око 26 мил. km², заједно копно и море.

Северни пол је открио 6. априла 1909. Американац Ро ерт Пири. И пре

њега је ило доста открића поморских путева преко Арктика.

Око 2/3 арктичких о ласти захвата Северни ледени океан, који је

највећим делом прекривен релативно танким леденим слојем.
Температура воде на површини износи око -1 °C, зимске ваздушне
температуре се спуштају до - 40 °C, а у летњним месецима се крећу од 0
до 1 степен. Испод површине леда температура морске воде расте до 4 на
дну океана. У кратком летњем периоду санте не ру у океана се отапају,
ломе и пливају као специфично лакше по површини океана. Одломљене Црвена линија показује 10° изотерма у
ледене регове носе морске струје. Некада су те ледене санте јулу, понекад се користи као граница
представљале велику опасност за пловид у, јер су ношене хладним Арктичког региона
поларним струјама допирале до северног дела Атлантика. Тако је у
северном Атлантику настрадао некада највећи путнички род Титаник
1912. године, који је превозио путнике из Европе у Америку. Пловид у
северним поморским путем олакшава утицај топле Голфске струје, која
температуру океана знатно у лажава до луке Мурманск.

Арктичка клима је веома хладна. Најхладније је у Верхојанску око -68 °C

и Ојмјакону до -78 °C, јер су то о ласти Си ира. Још у периоду од 9. до.
12. века почела су истраживања у о ласти Арктика. Норвешки Викинзи
открили су Исланд, Гренланд, Ла радор и Бело море. После Другог
светског рата настављена су истраживања, углавном ради подизања
арктичких ваздухопловних аза. Две америчке подморнице „Наутилус“ и
„Скејт“ стигле су 1958. на Северни пол пловећи испод поларног леда.

Сателитска фотографија Арктика

Садржај
Истраживање
Клима
Смањење леда на Арктику
Види још
Референце
Спољашње везе

Истраживање
Бројне експедиције су у 20. веку покушале да оље упознају ову о ласт са циљем да дођу до Северног пола, али им то није
успело. То је успео да оствари амерички поморски капетан Ро ерт Едвин Пири 1909. године. У свом дневнику Пири је тада
записао:"Око мене нема више севера, истока и запада. У свим правцима се налази само југ. Један поларни дан и једна
поларна ноћ овде је читава година."

Клима

Смањење леда на Арктику

Количина леда Северног леденог океана је у великом паду. Чак се стопа
годишњег смањења површине под ледом последњих година повећава тј.
нестајање леда се у рзава. Стопа смањења у периоду између 1979-2000
износила је -6,4% по деценији[1], за период 1979-2004 је ила -7,7% по
деценији[2], и за 1979-2006 је -8,4% по деценији[3]. Узимајући у о зир само
последњу деценију, смањење леденог покривача у септем ру, када лед има
минималну површину, ило је -18%[4]. Смањење се поред укупне површине
под ледом, односи и на де љину леденог покривача, као и на гу итак
вишегодишњег (перенијалног) леда. Смањење леда је последица низа процеса
као што су гло ално повећање температуре, промене у о лачности, промене
Смањење арктичког леда.
атмосферских циркулационих шема, повећан транспорт старијег леда из Септем арско стање у 2007. у
арктичке о ласти, адвекција топлотне енергије из Атлантика и Пацифика, поређењу са стањем 2005. и
повећано загревање океана сунчевим зрацима, смањење ал еда што још септем арским просеком 1979–
изазива позитивну повратну спрегу која додатно смањује рефлексију зрачења. 2000
<ref name=per/

Види још
Северни ледени океан

Референце
1. Comiso JC. 2002. A rapidly declining perennial sea ice cover in the Arctic.Geophysical Research Letters, no. 29, pp.
1956
2. Stroeve J, et al. 2005.Tracking the Arctic’s shrinking ice cover: another extreme September minimum in 2004.
Geophysical Research Letters, no. 32(4):L04501
3. Meier WN, Stroeve J, Fetterer F. 2007. Whither Arctic sea ice? A clear signal of decline regionally
, seasonally and
extending beyond the satellite record.Annals of Glaciology, no. 46, pp. 428–434
4. Perovich DK, Richter-Menge JA. 2009.Loss of sea ice in the Arctic.Annual Review of Marine Science, no. 1, pp.
417–441

Спољашње везе
ВВФ Међународни арктички програм
Међународна Поларна Фондација
Арктичко веће
Арктик атлас заштите средине
Међународни истраживачки центар за Арктик
Поларна открића

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арктик&oldid=21890004”
Ова страница је последњи пут уређена на датум 16. мај 2019. у 16:26 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.