Пу лије Корнелије Сципион Африканац

Пу лије Корнелије Сципион Африканац (лат. Publius

Cornelius Scipio Africanus Major; 236. п. н. е.—183. п. н. е.) је Сципион Африканац
ио један од најзначајнијих римских војсковођа и политичара.
Вршио је функције конзула и цензора. Најпознатији је по својој
по еди над Хани алом у ици код Заме којом је окончан Други
пунски рат.

Садржај
Младост
Кампања на Иберијском полуострву
Афричка кампања
Након Другог пунског рата
Смрт
Сципионове битке
Референце
Литература Статуа Сципиона Африканца у

Спољашње везе Пушкиновом музеју у Москви.

Пуно име Публије

Корнелије
Младост Сципион
Африканац
Пу лије Корнелије Сципион рођен је царским резом[1]. Члан је
Датум рођења 236. п. н. е.
породице Сципион, огранка генса Корнелија. За годину његовог
рођења о ично се наводи 236. година п. н. е[2]. Корнелији су Место рођења Рим
ила једна од шест главних патрицијских породица Римске Римска
репу лике. Неколико Сципионових предака или су конзули. република
Прадеда Луције Корнелије Сципион Бар атус ио је цензор 280. Датум смрти 183. п. н. е. (53
године п. н. е. Корнелији су вероватно најзначајнији огранак
)
генса Корнелија. Сципион је ио најстарији син Пу лија
Корнелија Сципиона, конзула из 218. године п. н. е. Сципионов Место смрти Литернум
млађи рат, Луције Корнелије Сципион Азијатик и пријатељ из Римска
детињства, Гај Лелије, служили су са њим у војсци. Поли ије их република
је касније могао испитати о животу великог војсковође[3]. Војну Војска Римска
каријеру Сципион је започео у Другом пунском рату.
република
Учествовао је у иткама код Тицина, Тре ије и Кане у којима је
картагински војсковођа Хани ал Римљанима нанео велике Године службе 218-?
поразе. Према Поли ију, своме оцу спасао је живот у ици код Чин генерал
Тицина[4]. Када је Сципион Африканац преузео команду над
Битке/ратови Други пунски
римском војском у 25. години живота, она више неће доживети
рат (Тицин,
поразе[4][5].
Требија, Кана,
 Према легенди, након Картагина,
катастрофалног пораза Бекула, Илипа,
код Кане, римски Утика,
политичари или су Багрбрадl,
спремни на предају.
Зама)
Сципион и његове
Сиријски рат
присталице упале су
на састанак и мачем (Магнезија)
приморали све
присутне да се закуну да ће наставити рат верно служећи
Рим[6]. Сципион се кандидовао за едила и квестора. На
пле ејској скупштини је његова кандидатура оспорена јер
још увек није навршио 25 година. Међутим, Сципион је већ
ио познат по свом патриотизму и хра рости те га је народ
једногласно иза рао за квестора. Три унска скупштина
одустала је од противљења.

Кампања на И еријском полуострву

Сципионов поход на Нову Картагину

Године 211. п. н. е. Сципионов отац и стриц

у ијени су у ор и са Хани аловим ратом
Хаздру алом Барком. На из орима за
команданта војске за поход на И еријско
полуострво је само Сципион ио довољно Сципион ослобађа нећака нумидијског краља
хра ар да преузме дужност. Остали
кандидати нису смели да преузму
одговорност плашећи се смртне казне з ог неуспеха. Упркос својој младости, Сципион је направио
такав утисак да је једногласно иза ран. Када се искрцао на И еријско полуострво, све територије
јужно од реке Е ро иле су под контролом Картагине[7]. Непријатељску војску предводили су
Хаздру ал Барка, Магон Барка и Хаздру ал Гиско. Међутим, Картагињани су више или заокупљени
гушењем по уна у Африци. Сципион је изненадио Картагињане и у рзом нападу освојио Нову
Картагину, центар картагинске моћи на И еријском полуострву. Задо ио је велику количину плена и
азу за даље операције. Локална племена дочекала су га као осло одиоца. Томе је допринело хумано
поступање римског војсковође према заро љеницима[4].

Велику по еду над Хаздру алом Сципион односи 208. године код Бекуле. По еда је ила условљена
повољним положајем кога је Сципион заузео[4]. Након пораза код Бекуле, Хаздру ал са војском
копненим путем прелази преко Алпа у Северну Италију. Међутим, у Италији је поражен од Гаја
Клаудија Нерона у ици код Метаура. Постоји више претпоставки око тога з ог чега Сципион није
гонио Хаздру ала. Према некима, желео је само од Картагињана преотети Полуострво, а према
другима, пљачкање освојених територија га је одвратило од гоњења непријатеља.
Следећу, коначну по еду у Шпанији, Сципион односи 206. године код Илипа. Битка је резултирала
евакуацијом пунских снага са И еријског полуострва. Сципион је потом посетио нумидијске краљеве
Софакса и Масинису и савезништвом о ез едио сна девање своје војске. Софакс је касније пришао
непријатељу, а Масиниса је остао веран Римљанима. По повратку у Шпанију, Сципион је морао
угушити по уну која је из ила међу војницима. Након што је о ез едио римску власт над И еријским
полуострвом освајањем Гадеса, Сципион се 206. године п. н. е. одрекао команде и вратио у Рим.

Афричка кампања
Следеће, 205. године п. н. е, Сципион је једногласно
иза ран за конзула у до и од 31 годину. Намеравао је
да ратује у Африци, али з ог зависти других
сенатора, није успео да до ије додатне трупе поред
сицилијанске војске. Сципион је о ез едио ресурсе
од римских клијената и присталица и тиме
о ез едио ратну снагу од 30 родова и 7000 људи[8].
Сенат је под притиском морао одо рити Сципиону
пут у Африку. Многи од римских политичара,
укључујући и ившег диктатора Квинта Фа ија
Максима, или су против афричке експедиције јер су
Хани ала и даље сматрали главном опасношћу, а на
ратовање у Африци гледали су као на расипање Сусрет Ханибала и Сципиона код Заме
[9]
ресурса . И поред тога, Сципион се 204. године п.
н. е. искрцао у лизини Утике. Картагина је, у
међувремену, склопила савез са Софаксом који је Сципиона приморао да напусти опсаду Утике.
Сципион је следеће године уништио удружено картагинско-нумидијску војску постављајући пожар у
непријатељском логору. Војници су се дали у екство током кога су постали лак плен Римљана.
Поли ије и Тит Ливије процењују картагинско-нумидијске гу итке на 40.000 људи. Неки историчари
(Поли ије) су овај акт хвалили као паметан и авантуристички подухват, а други су га називали
кукавичким. У рзо након пораза код Утике, Софакс је з ачен са престола, а Масиниса је постао
једини нумидијски краљ. Картагињани су тако изгу или значајног савезника.

Картагињани су започели са преговорима, али су их напустили по наговору Хани ала који је

напустио Апенинско полуострво и стигао у Африку да рани отаџ ину. Хани алове снаге износиле
су око 40.000 људи (36.000 пешака и 4000 коњаника), а Сципионове снаге 29.000 пешака и 6100
коњаника[10]. Двојица војсковођа суко или су се у ици код Заме, недалеко од Утике, 19. окто ра 202.
године п. н. е. Хани ал је своју војску распоредио у три линија фаланги. Намеравао је да нападом
слонова раз ије римске линије и нападне их пешадијом и коњицом. Међутим, Хани ал је водио
војску сакупљену на рзину која се по квалитету знатно разликовала од оне коју је имао у Италији.
Искусна римска коњица рзо је раз ила картагинску. Сципион је своју војску распоредио тако да лако
може пропустити слонове који су могли нападати само правом линијом. Римљани су се суко или са
трећом Хани аловом линијом. У једном тренутку Хани алу је по еда ила надомак руке. Међутим,
итку је решила римска коњица. Хани алова неискусна војска није јој се могла супротставити. Битка
код Заме одлучила је исход рата. Други пунски рат завршен је следеће године. Картагињани су
пристали на римске услове. Одрекли су се свих територија у Шпанији, морнарице, пристали су на
плаћање великог данка. Нису смели водити ни ратове ез одо рења Рима.

Након Другог пунског рата

 Сципион је по повратку у Рим прославио тријумф. Стекао
је надимак Африканац. Остале почасти је од ио. Нудили су
му функцију доживотног конзула и диктатора. Године 199.
п. н. е. иза ран је за цензора. Следећих неколико година
живота није учествовао у јавном животу. Године 193. један
је од Римљана који су у Африци интервенисали у спору
између Картагине и Нумидије. У то време Хани ал и
Антиох III, селеукидски владар, склапају савез против
Римљана. Римско-сиријски рат из ио је 192. године п. н. е.
Римску војску предводио је Луције Корнелије Сципион
Азијатик, али се Сципион Африканац придружио своме
рату. Резултат је у едљива римска по еда код Магнезије
која је одлучила исход рата.

Сципион и Ханибал

Непријатељи раће Сципион, предвођени Катоном

Старијим, су их по повратку оптужили за примање новца од
Антиоха. Луције Корнелије Сципион је оптужен за примање Сципион Африканац, царски рукописи
3000 талената од непријатеља. Међутим, осло ођен је Британске библиотеке
оптуж и. Поступак је о новљен након смрти Сципиона
Африканца. Сам Сципион Африканац оптужен је 185.
године п. н. е. за подмићивање Антиоха. Међутим, подсећајући масе на по еду код Заме, изазвао је
такав излив ентузијазма да су га људи пратили до Капитола и молили огове да Риму дају још
војсковођа какав је Сципион. Било је и других покушаја да се Африканац изведе пред суд, али их је
осујетио Сципионов зет Ти ерије Семпроније Грах Старији (отац народних три уна Ти ерија и Гаја
Граха)[11].

Смрт
Сципион се повукао на свој посед Литернум у Кампанији. Тамо је провео остатак живота. Умро је
вероватно 183. године иако година његове смрти није поуздано утврђена. Умро је у старости од око
53 година. Могуће је да је умро од последица олести коју је имао још од 190. године п. н. е. Могуће
је и да је сам се и одузео живот из непознатих разлога. Захтевао је да му гро уде ван Рима.
Принцепс Октавијан Август је 150 година касније посетио његов гро у Литернуму. Није доказано да
је гро у Литернуму Сципионов јер нема писаних података о томе. На гро у је стајао натпис "Ingrata
patria, ne ossa quidem habebis" (незахвална отаџ ино, нећете имати ни моје кости). Исте године или
у рзо након Сципиона, умро је у Битинији и његов највећи непријатељ, Хани ал.

Сципионове итке
 Локације Битка код Заме, Битка код Заме, Битка код Заме
најзначајнијих Хенри-Паул Мот Корнелис Корт
битака Другог
пунског рата

Битка код Заме, Битка код Кане, Напад римске Положај војски у
Корнелис Корт средњовековни војске у бици код бици код Требије
приказ Илипа

Референце
1. Pliny. "Book VII Chapter 47 (or 9)". Natural History
2. Scullard 1930, стр. 37–38.
3. Polybius. "Book X, Chapter 3". Histories.
4. Liddell Hart, Basil (1992) [1926]. Scipio Africanus: Greater Than Napoleon. стр. 2—
10,24,25,200—207. ISBN 978-1-85367-132-6.
5. Rodgers & Dodge 2005, стр. 40.
6. Livy, Book XXVI, Chapter 18
7. Livy 26, 19, 11
8. Livy, Ab urbe condita libri xxviii.45–46.
9. Livy, Ab urbe condita libri xxix.1, xxix.25.
10. Lazenby, Hannibal's War. стр. 220–221
11. Livy, History of Rome, XXXVIII, 53

Литература
Rodgers, Nigel; Dodge, Hazel (2005).
Rome: The Greatest Empire. Southwater.
стр. 40. ISBN 978-1-84476-150-0.
Liddell Hart, Basil (1992) [1926]. Scipio
Africanus: Greater Than Napoleon. стр. 2—
10,24,25,200—207. ISBN 978-1-85367-132-
6.
 Scullard, Howard Hayes (1930). Scipio
Africanus in the Second Punic War.
Cambridge: University Press. стр. 37—38.
Тит Ливије; Ab Urbe Condita Libri; xxvi,
xxviii, xxix
Валерије Максимус; Factorum ac dictorum
memorabilium libri IX
Римска држава под краљевима и у доба
републике – Мирослава Мирковић,
Досије, 2002.
Историја старог Рима – Н. А. Машкин,
Беотаф, 1997. година, осмо издање
Древни Рим, република – Гедис и Гросет,
Народна књига, Алфа, 2006. година
H. H. Scullard, Scipio Africanus: Soldier and
Politician, Thames and Hudson.
London: 1970. ISBN 978-0-500-40012-8.
Theodore Ayrault Dodge, Hannibal, Da
Capo Press; Reissue edition. 2004. ISBN
978-0-306-81362-7.

Спољашње везе

Конзул Римске републике Наследник:

Претходник:
заједно са Публијем Лицинијем Марко Корнелије Цетег и
Квинт Цецилије Метел и
Красом Дивом Публије Семпроније
Луције Ветурије Фило
205. п. н. е. Тудитан

Претходник: Конзул Римске републике Наследник:

Марко Порције Катон заједно са Тиберије Семпроније Луције Корнелије
Старији и Луције Лонг (конзул 194. п. н. е.) Мерула и Аул Минуције
Валерије Флак 194. п. н. е. Терм

Претходник: Цензор Римске републике Наследник:

Гај Клаудије Нерон и заједно са Публијем Елијем Петом Гај Корнелије Цетег и
Марко Ливије Салинатор 199. п. н. е. Секст Елије Пет Кат

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Публије_Корнелије_Сципион_Африканац&oldid=23092738”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 26. април 2020. у 16:53 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.