Маријеви конзулати

Плутарх приповеда да је Марије био сасвим неугледног порекла. Био је

политичар и војсковођа. Још као младог похвалио га је Сципион, што је Марију био
велики подстицај. Остао је запамћен као велики реформатор и на војном и на
политичком плану. У римску војску први је примао пролетере-људе који нису
испуњавали цензу, односно материјални услов за пријем у војну службу. Будући да је
Рим обиловао сиромашним грађанима, лако је било наћи оне који би добровољно
ступили у војну службу. Служба је трајала 16 година и била је плаћена. Након
престанка службе, дојучерашњи војници добијали су земљу. Уведене су реформе
самих јединица, легије су се делиле на десет кохорти, кохорта на две манипуле, а свака
манипула на две центурије, а повећана је и концентрисаност командног кадра.
Модернизоване су и војне заставе. Реформе Гаја Марија знатно су ојачале дисциплину,
што је резултат сталних обука, вежби, као и грађевинских подухвата које је војска
обављала. Ове реформе увећале су професионалност римске војске. Војни походи
доносили су обилат плен, што је војску учинило жељном похода. Овако мотивисани
војници знатно више су поштовали своје команданте, дајући им веће поверење. То
поверење је ишло дотле да су били спремни да их подрже у политичким подухватима,
а не само против других држава, што је допринело повећању броја грађанских сукоба.
Запажена је улога Гаја Марија у новим приликама у које је допала римска држава. Рим
је водио рат на два фронта, у Африци и на Северу, против Кимбра и Тевтонаца. Гај
Марије добио је 104. године пре наше ере команду над војском која је ратовала против
Кимбра који су стекли савезнике након прве победе над римском војском 113. године
пре наше ере. Он је трупе са афричког бојишта пребацио на север. Бранио је изузетно
тешке положаје, те се морао служити разним тактикама у борби. У одлучујућој бици
извојевао је тешку победу која је римљане коштала знатног броја људи. У овим
борбама учествовао је и Квинт Катул. Иако позван у Рим, одбија прославу тријумфа, са
образложењем да бодри народ у тешким временима. У ово време добија пети мандат
конзула. Поучен искуством у ратовима, спроводи већ описане реформе у војсци. На
политичком плану саборац му је био Сатурнин. Сатурнин је стајао иза убиства свог
противкандидата за место народног трибуна, Нонија. По преуузимању те дужности,
Сатурнин предлаже аграрни закон уз клаузулу да ће Сенат морати да подржи
кандидата ког подржи народ. Марије се претварао да то не жели. Ова политичка игра
била је уперена против Метела који је на крају био прогнан.

Илија Живковић ИС 20/65