ПУНСКИ РАТОВИ

ИЛИЈА ПАУНОВИЋ I4
У првој половини 3. века највећа поморска сила
западног Средоземља била је Картагина и њени
становници Картагињани илити како су их
Римљани звали `ПУНИ`. Потомци су Феничана који
су овде дошли из града Тира. Ова држава основана
је крајем 9. века А:Х у близини данашњег Туниса.
Временом постаје једна од најпрометнијих лука
древног Средоземља.

РИМСКИ НАПАДИ
НА КАРТАГИЊАНЕ
Први пунски (сицилијски) рат трајао је од 264. до
241. године.
Рат је вођен више од 20 година и био је исцрпљујући
и за Римљане и за Пуне.
Картагињани су под опсадом држали утврђене
градове, а Римљани их потисли на другу половину
острва.
Све у свему, са јаком флотилом, и плаћеницима
мерсенаријама, Картагињани су се доста дуго
успели одржати. Али, авај, томе је морао доћи крај.
Римљани коначно побеђују 241. године.
Две трећине острва припало је Риму, ратна
одштета која је била велика, плаћена је са
Картагињанске стране. Римљани су користећи
новонастали неред освојили острва Корзику и
Сардинију.

Други пунски рат (218-201)

По завршетку првог рата, пунска војска наставила
је да се креће ка проширењу и надокнађивању
територија. Првенствено на Пиринејском
полуострову. Након даљег ширења према јужној
Галији, Римљани су то пробали да искористе као
повод за рат, и лак начин да се Картагина победи.
Међутим, у то време, у војсци се налазио један
млади војсковођа, Ханивал.
Он је одбрамбене снаге повео преко југоисточне
Галије и преко Алпа. Војска је била одлучна да Алпе
пређе, и прешла их је. Након преласка нанео је
значајне поразе Риму. Падска низија, која је била
освајана од Римљана у првом рату, дигла је куку и
мотику, прешавши бесно на Ханивалову страну.
217. године А:Х, у пролеће, Ханивал улази на
географски Апенински полуостров.
Са многобројним поразима које је претрпела
римска војска, Ханивал им се чинио непобедивим.
Цео антички свет само је ишчекивао Ханивалово
освајање Рима. Римљани су у страху и трепету
чекали Ханивала да освоји Рим, изгубивши наду на
билу какву превласт, ах, ни слова о томе.
Племена југа Апенинског полустрова су у то време
такође пришла Ханивалу.
Римљани су такође потучени до ногу на
Пиринејском полуострову.
Картагињани су се искрцавши се на Сицилију и
Сардинију, покушали вратити та два острва, и
негде у том периоду, Филип пети, македонски краљ
склапа савез са њима против Римљана.
Нове римске војне јединице оформљене у периоду
повлачења от Ханивала, крећу на Пиринејски
полуостров и Сицилију, те дугим и напорним
војевањем односе победу. До 205. године истакнути
римски војсковођа Корнелије Сципион Африкански
односи победу и над последњим картагинским
снагама на пиринејском полуострову.
Битку код Заме, Римљани односе са изузетно
тешким губицима.
Све у свему, мировни услови по Картагину били су
далеко тежи но от минулог рата.
И тако Картагина губи највећи део својих
територија, остајући са малом територијом на
афричком медитеранском приобаљу и врло
економски, политички и војно зависна от Рима.
Што се тиче Ханивала, извершивши самоубиство, у
Малој Азији, избегао консеквенце Рима и његових
људи.

Трећи пунски рат (149-146)

Пошто је, условљена мировним споразумом,

Картагинска држава морала изнети све своје војне
спорове пред Римским судем, Рим је тако, доносио
најчешће, одлуке и судове на штету Картагини.
Нумиди, картагински суседи, који су их деценијама
нападали и пљачкали, и временом су Картагину
испровоцирали, али, у врло незгодно време. Ово су
урадили без знања римског суда. И тако поражена,
од Рима добија објаву рата с објашњењем да се за
минуле акције нису правдали римском суду.
Картагина је издржавала три године, и након
тога, очекивано, пала.
Становништво је продато у робље, а сва
територија је систематски спаљивана и
уништавана.
А после отприлике једног столећа обновио га је Гај
Јулије Цезар.
 ОСВАЈАЊЕ ИСТОКА

Рим је дуго времена водио борбе са Хеленима и

терао их на међусобне сукобе.
Филипа петог, маћедонског краља потукоше 197.
године А:Х у бици код Киноскефала у Тесалији.
Македонска превласт над Хеленима је овом борбом
окончана.
У многобројним биткама које су следиле, од којих је
значајно споменути Термопилску, Рим је слабио
непријатељске и јачао државе из категорије
*TERRA GRATA*.
Рим је окончао у потпуности постојање
македонске краљевине у 3. Македонском рату који
се одиграо од 171. до 168. Године А:Х.
Након двадесет лета после силних побуна, Рим у
потпуности преузима власт над територијама
некадашње Македоније.
Лета 148. А:Х повео се рат против Ахајскога савеза,
највеће државе у хелмској Грчкој.
Након пар месеци, поражени су и савез је
распуштен. Коринт, највећи оновремени грчки град,
заузет је и спаљен и уништен до темеља као
опомена Грцима.
Сличан је овај град Картагини и по години
уништења и по именитом обнављачу, Јулију Цезару.
Као резултат четворогодишњег ратовања, Рим на
територији некадашње Пергамске краљевине, а сад
западне Турске, оснива провинцију Азија, 129. Године
А:Х.
Последњи озбиљни противник Рима био је
Понтијски краљ Митридат шести Еупатор (120-
63. г. А:Х).
Римљани су са њим три пута војевали.
Први рат је однео Митридат са много успеха,
пробив чак до Македоније и Грчке.
Његово чувено наређење, крвави едикт, било је да се
побију сви римски грађани пронађени на освојеној
територији. Побијено је више десетина хиљада
људи. Ово је очигледно само разбеснело Рим.
Рим је своју најбољу армију предвођену Луцијом
Корнелијем Сулом повео на Понт и прекинуо
Митридатове успехе и победе.
Митридат се као и Ханивал, убио управо из истог
разлога, не би ли се избавио од римских шака, мада
је то урадио наредивши свом робу да га убије, као
што су то много касније чинили јапански самураји
у сепукуу, и уз исту сврху.
Понт и друге државе Мале Азије и источног
Средоземља претворене су у римске провинције.
 ДОБА ГРАЂАНСКИХ РАТОВА

Познатији грађански ратови и међу првим

таквима био је рат између Гаја Марија и Луција
Корнелија Суле.
А и Гнеј Помпеј Велики који бива побеђен од Гаја
Јулија Цезара.

П:Н;
Нисам знао за последњу тезу пуно тога да
извучем, извињавам се.
Илија Пауновић I4