Крсташки ратови

Савов Алекса Стојановић Михаило

Крсташки ратови (лат. cruce signati — крстом обележени) били су скуп светих
ратова у којем су учествовали претежито витезови из Француске и Светог
римског царства(у том тренутку Немачког царства) Крсташки ратови су такође
и ратови вођени за ослобођење Христовог гроба у Јерусалиму. Крсташки
ратови имали су циљ да се свети град Јерусалим врати под контролу
хришћана, а трајали су у периоду од 200 година, тачније између 1095. и 1270.
године. Други крсташки походи у Шпанији и источној Европи трајали су до
15. века. Крсташи су се углавном борили против муслимана, иако су неки
походи вођени против словенских паганских народа, те паганских народа на
Балтику, Јевреја, православаца, Монгола, катара, Старопруса, хусита,
валдоваца и политичких непријатеља папе.Крсташи су се заветовали и били
су им опроштени греси из прошлости, често звани индулгенција.
Примарни и главни циљ Крсташа био је ослобођење Јерусалима и Свете
земље од муслимана, а Крсташки походи су почели позивом православног
Византијског царства да се одбране од муслиманске експанзије Турака
Селџука у Анатолији. Израз је остао сачуван и у 16. веку, а означавао је
католичко ширење ван Европе и освајање муслиманске територија као што
су Андалузија, и Египат, као и у источној Европи углавном против пагана,
јеретика и народа који су били жртвом изопштења с мешавином верских,
политичких и економских разлога. Примери су Албижански крсташки рат,
Арагонски крсташки рат, Реконквиста и Северни крсташки рат. Хришћани и
муслимани међусобно су састављали разне савезе и ратовали против
непријатеља, као што је био хришћански савез са Румским султанатом током
Петог крсташког рата.
Један од главних узрока Крсташких ратова је тај да су Турци Селџуци 1071.
године напали византијске поседе у Малој Азији. Након тих ратова
византијски цар Алексије I Комнин је позвао Европу у помоћ.
Први крсташки рат
Први крсташки рат је трајао од 1096. до 1099. године. Хришћански витезови
први пут освајају Јерусалим, где чине велики масакр побијајући огроман број
муслимана. Војску су предводили Боемунд Тарентски, Готфрид Бујонски и
Ремон Тулуски. Током опсаде и победе над муслиманским ратницима у
Јерусалиму, за вођу похода је изабран Готфрид Бујонски који се након
победе није прогласио за краља, него је владао користећи титулу чувар Гроба
Господњег. Први крсташки рат је завршен успехом по крсташе.
Други крсташки рат
Други крсташки рат је други велики крсташки поход, вођен у периоду од
1147. до 1149. године. Покренуло га је муслиманско освајање грофовије
Едесе 1144. године. На покретање Другог крсташког рата позивао је папа
Евгеније III, а у придобијању маса велику улогу одиграо је цистерцит Бернард
од Клервоа. Други крсташки рат је први крсташки рат кога су предводили
европски краљеви. Француску војску предводио је краљ Луј VII Капет, а
немачку војску Конрад III Хоенштауфен. И поред бројне крсташке војске рат
је завршен неуспехом.

Трећи крсташки рат

Трећи крсташки рат је трајао од 1189. до 1192. године. Војску Трећег
крсташког рата су повели енглески краљ Ричард I Лавље Срце, француски
краљ Филип II Август и немачки краљ Фридрих I Барбароса. Током доласка у
Азију краљ Барбароса је упао у малу реку и удавио се, док се његова војска
вратила натраг у Европу. Филип и Ричард нису били баш у најбољим
односима. Енглески краљ Ричард I Лавље Срце склопио је примирје са
Саладином — муслиманским војсковођом и султаном Египта. Потписао је
уговор у коме је наведено да хришћански ходочасници безбедно обилазе
Света места, иако је трећи крсташки рат завршен успехом по крсташе.
Четрврти крсташки рат
Четврти крсташки рат је трајао од 1202. до 1204. године. Византијски цар је
поново позвао крсташке ратнике да дођу и помогну у намери да покоре
Египат. Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку
републику заузму Задар. Византијски цар им је понудио његову палату да
преноће. Међутим, крсташки војници очарани лепотом и богатством
Цариграда, одлучили су да опљачкају Византију. Оштетили су је до те мере да
се 1204. година сматра првим падом Цариграда. На том простору је основано
Латинско царство које траје до 1261. Године.
Последице
Мањи крсташки походи су се одвили у 14. веку, и неколико похода је
извршено током 14. и 15. века с циљем сузбијања експанзије Османских
освајања Балкана. Године 1309, око 30.000 сељака прикупљених из Енглеске,
североисточне Француске и Немачке напредовало је до Авињона али су се ту
распустили Петар I са Кипра је заузео и опљачкао Александрију 1365. године
и то је постало познато као Александријски крсташки рат; његова мотивација
је била исто толико комерцијална колико и религиозна. Луј II Бурбонски
предводио је 1390. године Варварски крсташки рат против муслиманских
гусара у Северној Африци; након десетогодишње опсаде, крсташи су
потписали десетогодишње примирје