ПРЕДАВАЊА ИЗ

ХИДРОЛОГИЈЕ
Подземне воде (III дио)
Крашка врела

Др Бранислав Драшковић
 Кречњаци су једнородне стијене јер
се састоје од минерала калцита који
може бити заступљен и са 99 %
 Минерал калцита је растворљив у
води (поготово оној која садржи
угљену, хумусну и друге киселине)
због чега је и подложан растварању
 Растворени калцијум воде носе у
мора и океане и тамо га таложе
 Кречњачке стијене су крте, лако
ломљиве и често пуцају, због чега
се одликују великом густином
различитих типова пукотина

Подземне воде II дио 2

 Крашки терени се одликују
посебном расподјелом
подземних вода и њиховим
специфичним кретањем
 У њима се не образује издан
фреатског (нормалног) типа
већ се воде крећу (слободно
или под притиском)
пукотинама и пећинским
каналима
 На тај начин воде образују
подземне токове који
избијају на површину у
различитим видовима
Подземне воде II дио 3
 Типови крашких извора

 Воклиски извори
 Потајнице, мукавице или интермитентни извори
 Еставеле
 Сланаста или бочата врела
 Вруље
 Морске воденице
 Морске еставеле

Заједничке одлике крашких врела:

 велика издашност,
 изразито колебање издашности,
 велика тврдоћа воде.

Подземне воде II дио 4

 Воклиски извори

 Јака врела која избијају из Врело Воклиз (Француска)

отворених пећина (крај
подземног и почетак
површинског тока)
 Могу бити стална или периодска
 Велика издашност (чак и преко
100 m3/s, врело Воклиз 25 m3/s)
са знатним колебањима
 Испод језера - сублакустријска

Подземне воде II дио 5

 Пећинска врела могу бити
гравитациона и узлазна
(сифонска)
 Како пећински канали
најчешће завршавају испод
стрмих и вертикалних одсјека
то су често њихови отвори
затрпани обурваним
материјалом због чега
подземни токови тада истичу
из сипара и између блокова,
привидно као разбијени
извори и тада се називају
скривени
Подземне воде II дио 6
 Врело Љута у Боки Которској Врело Буне (43 m3/s)
има издашност 170 m3/s док
максимална вјероватна износи
преко 300 m3/s (што говори о
величини канала кроз које
вода протиче)
 Одликује их велика
колебљивост па врело Љута у
сушном периоду има само 0,2
m3/s (однос мин/макс=1:1700)
 Има их по дну и по странама
ријечних долина, у ријечним
коритима, по ободу крашких
поља и крај морских обала
Подземне воде II дио 7
 Потајнице, мукавице или интермитентни извори
Мјесто образовања
 Представљају посебан вакуума
тип врела: вода из врела
истиче са прекидима (од
неколико минута до
неколико сати) а затим
изненада пресушује Излазни
 У сувљој половини године канал
прекиди су дужи
 Пражњење резервоара по
принципу криве натеге
(због вакуума) јер се
врело налази испод потајница
нивоа резервоара
 кад се резервоар напуни
вода тада истиче Резервоар
Подземне воде II дио Узлазни канал 8
 Еставеле

Еставеле
функционишу
као врела у
влажнијем
дијелу године а
као понори у Еставела
сувљем
(захваљујући
сужењу)

У сваком
периодски
плављеном
пољу има
сужење
еставела
Када сужење С не може да пропусти сву воду
Подземне воде II дио 9
онда она избија на површини у виду врела
 Сланаста или бочата врела

 То су извори из којих избија сланаста вода. Налазе се недалеко

од морске обале (до 100 м), 30-70 cm изнад нивоа мора.
 Два схватања како долази до мјешања слатке и слане воде:
испод (у каналу) и изнад нивоа мора (усисавање због вакуума:
канал којим под притиском протиче слатка вода нагло се сужава
на мјесту гдје је пукотина до које може да допре морска вода).

Салинитет воде из
врела
сланастог врела
износи нпр. 7 ‰

Подземне воде II дио 10

 Вруље

Подморски
извори из којих
избија слатка
или сланаста
вода

Вода из вруља
избија само кад
је хидростатички
притисак (H) у
подземним
каналима већи
од стуба морске
воде (Т).
Подземне воде II дио 11
 Вруље су доста ријетке, на дужини
од 420 км обале средње Далмације
откривене су 32 вруље, тј. просјечно
једна на сваких 13 км
 Већина их је у заливима и на мањим
дубинама (до 30 м)
 Углавном се састоје од више
пукотина, ријетко од једне
 постоји хомотермија изнад вруља
(температура се не мијења од дна до
врха)
 Назване се по највећем таквом
извору - Вруљи у Далмацији

Подземне воде II дио 12

 Има их и у другим морима:
на Азурној обали (162 м), код
Сан Рема (190 м), итд.
 Могу се формирати тамо гдје
близу обале постоји високо
планинско залеђе
 Могу бити сталне (водени
притисак увијек довољан за
функционисање вруље) и
повремене (вода извире
само у вријеме киша)

Подземне воде II дио 13

 Морске воденице и морске еставеле

 Морске воденице су понори

морске воде која се у дубини
мјеша са слатком да би се
појавиле на дну мора као
вруље
 Морске еставеле су приобални
извори који повремено гутају
воду те се претварају у морске
воденице
 За вријеме плиме пукотина
гута морску воду а за вријеме
осеке из ње истиче заслањена Морска воденица
вода

Подземне воде II дио 14

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Подземне воде II дио 15