ТЕКТОНСКИ 

ПОКРЕТИ
- ОРОГЕНИ ПОКРЕТИ –
Вертикални (радијални) покрети

Др Бранислав Драшковић
 РАДИЈАЛНИ ПОКРЕТИ
• Вертикални покрети
којима се блокови крећу
• имају за посљедицу
разламање стијенских
маса и њихово кретање.
• Основни структурни облик
који се појављује је расјед
(користи се и термин
руптура, односно
руптурни облици).
 Геоморфологија 2

• Расјед настаје тако што се
стијенски блокови (крила
расједа), раскинути
снажним покретима, крећу
по расједној површини.
• Расјед је, дакле, пукотина
дуж које се крећу блокови
 Геоморфологија 3

• Ово кретање може да
буде вертикално, косо или
хоризонтално.
• Како обично нисмо
сигурни у то који је блок
покретан а који је остао
стабилан, можемо да
 говоримо само о њиховом
релативном кретању.

Геоморфологија 4

Елементи расједа:
• Расједна површина (зидови
пукотине дуж које се врши
кретање)
• Скок (износ спуштања или
издизања блокова дуж
расједне површине)
• Ход (постоји само код косих
расједа)
• Крила расједа (подинско и
повлатно)

Геоморфологија 5

• Анализирајући кретање
раседних блокова можемо да
 изведемо основну
класификацију расједа:
- Нормални (крило једног блока
спуштено док је други блок
остао у првобитном положају)
- Реверсни (једно крило
издигнуто док је друго остало у
првобитном положају)
- Хоризонтални

Геоморфологија 6
• Нормални или гравитациони
расед , је онај код кога је
један блок кретан наниже,
док је код реверсног расједа
релативно издигнут
подински блок (онај који
стоји испод расједне
површине).

Геоморфологија 7
• Чест је случај да се
блокови спуштају дуж
више паралелних расједа
ступњевито пореданих
један испод другог
• То је степеничасто
расједање
 Геоморфологија 8

• Могућа је и појава
извијања слојева, без
расједања
• Та појава назива се
флексура
 Геоморфологија 9

• Хоризонтални
(трансформни) расједи су
они код којих се блокови
крећу хоризонтално по
вертикалној расједној
површини.
 Геоморфологија 10

• Расједно огледало је
термин који користимо
за расједну површину
углачану кретањем
блокова.
• Ипак и на овој
релативно глаткој
површини виде се
бразде или стрије, које
нам указују на правац
кретања крила раседа.

Геоморфологија 11

• Као и код наборних
облика и расједи могу
 бити различитих
димензија.
• Од милиметарских, до
крупних расједних зона
које раздвајају плоче
литосфере, које називамо
рифтовима.

Геоморфологија 12
 Сложени расједни облици
који су у природи чешћи
од усамљених расједа,
могу бити:
• степеничасте структуре,
• тектонски ровови и
• хорстови.

Геоморфологија 13
• Тектонски ров (грабен), је
последица спуштања
централних блокова у
односу на периферне
• хорст (тимор) се формира
релативним спуштањем
периферних блокова, док
централни остаје
издигнут.
• Сложени ров настао је
расједањем дуж више
 паралелних расједа
Геоморфологија 14

• Ров ријеке Рајне између Вогезија
и Шварцвалда је један од
најпознатијих у Европи (дужина
30 км, ширина 25-40 км)
• Један од најпознатијих у свијету
је Афрички ров (дуг око 7,000 км)
и простире се од Мртвог и
Црвеног мора до афричких језера
• У С. Америци изразити ров је
Калифорнијски залив и
централни дио Калифорније

Геоморфологија 15

• Класичан хорст представљају
планине Вогези и
Шварцвалд
• Код нас су то Козара,
Просара, Мотајица
• У окружењу: Вршачке
планине, Диљ, Папук, итд.
• Родопска висија се одликује
изразитим громадним
планинама: Родопи, Рила,
Витоша, Пирин...

Геоморфологија 16

• Планине настале
процесом радијалних
покрета називају се
 громадне или расједне
• Те планине су ограничене
расједима и немају
одређен правац пружања

Геоморфологија 17
• Према структури и унутрашњој
грађи слојева разликују се два
основна типа: плоче (табле) и
масе (масиви)
• Плоче су структурни облици,
најчешће висоравни, са
углавном непоремећеним
слојевима
• масе су хорстови који
представљају висије са
поремећеним слојевима

Геоморфологија 18
• Примјери плоча: Швапска
и Франачка Јура, планине
око Колорада и др...
• Масе: Централни масив,
Мезета, Алтај...
 Геоморфологија 19

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
Геоморфологија 20