Место и начин артикулације

1. Начин артикулације

1.1. Критеријум – постојање или непостојање препреке на путу фонационе струје

• Подела гласова према овом критеријуму:
o Вокали (не постоји препрека)
o Консонанти (постоји препрека)

1.2. Критеријум – важност (битност) препреке

• Подела гласова према овом критеријуму:
o Опструенти (препрека је битна, што значи да битно утиче на ток
фонационе струје тако што се ваздушни притисак повећава и доводи до
појаве шума)
o Сонанти (препрека није битна, што значи да не утиче битно на ток
фонационе струје и нема повећања ваздушног притиска, па се шум не
јавља)

1.3. Критеријум – врста (тип) препреке код опструената

• Подела опструената према врсти препреке:
o Експлозиви (преграда)
o Фрикативи (сужење)
o Африкате (комбинована препрека: преграда, па сужење)

• Експлозиви (б, п, д, т, г, к)
o Постоје три фазе у њиховој артикулацији:
§ нагло успостављање преграде
§ трајање преграде (оклузија), када се фонациона струја акумулира
и расте ваздушни притисак
§ нагло уклањање преграде (експлозија), када се јавља шум

• Фрикативи (ф, з, с, ж, ш, х)
o Постоји само једна фаза у артикулацији фрикатива, а то је формирање
сужења (теснаца), које је толико уско да фонациона струја у њему
постаје турбулентна.

• Африкате (ц, џ, ч, ђ, ћ)
o Постоје три фазе у њиховој артикулацији:
§ нагло успостављање преграде
§ трајање преграде (оклузија), када се фонациона струја акумулира
и расте ваздушни притисак
§ постепено уклањање преграде, која прераста у сужење, а у њему
се ствара турбуленти шум

1.5. Начин на који се препрека заобилази код сонаната

• Подела сонанта према овом критеријуму:
o назали (преграда се заобилази тако што један крак пролази кроз нос)
o латерали (преграда се заобилази бочно)

1
 o вибрант (преграда сувише кратко траје да би дошло до акумулирања
фонационе струје)
o полувокали (канал који се јавља није довољно узан да дође до
турбуленције)

• Назали: м, н, њ
o Задње непце је у доњем положају, па се фонациона струја цепа на два
крака, која истовремено пролазе кроз усну и носну дупљу. Крак у усној
дупљи наилази на преграду, сличну као код експлозива. Међутим, пошто
нема акумулирања фонационе струје, будући да други крај све време
пролази кроз нос, по отпуштању преграде нема шума експлозије.

• Латерали: л, љ
o Преграда се ствара у средишњем делу усне дупље, али се фонациона
струја не нагомилава, јер су бокови језика опуштени и дуж њих
фонациона струја пролази слободно.

• Вибрант: р
o Преграда траје сувише кратко да би фонациона струја стигла да се
нагомила. Врх језика се наизменично приближава и удаљава од алвеола.

• Полувокали: в, ј
o Приликом њихове артикулације формира се канал који није довољно
узан да се створи турбулентна фонациона струја.

2. Место артикулације

2.1. Критеријум: покретни артикулатор

• Подела гласова према овом критеријуму:
o уснени (лабијални): б, п, м, ф, в (усне спадају и у покретне и у
непокретне артикулаторе)
o језични (лингвални)
§ апикални: т, д, ц, р, л, н, ш, ж, ч, џ
§ ламинални: с, з, ћ, ђ, љ, њ
§ дорзални: ј, к, г, х

2.2. Критеријум: непокретни артикулатор (тзв. место артикулације у ужем смислу)

• Подела гласова према непокретном артикулатору:
o Билабијални: м, б, м
o Лабиодентални: в, ф
o Дентали: т, д, с, з, ц
o Алвеоларни: р, л, н
o Посталвеоларни: ж, ш, џ, ч
o Алвеолопалатални палатализовани*: ђ, ћ, љ, њ
o Палатални: ј
o Веларни: к, г, х
2.3. Критеријум: секударни артикулатор (додатно место артикулације, по правилу
слабије изражено од примарног)
• Лабијализовани гласови: о, у

2
 • Палатализовани гласови: ђ, ћ, љ, њ

3. Подела вокала према положају језика

3.1. Хоризонтални положај језика (напред – средина – назад)

• Вокали се према овом критеријуму деле на:
o вокале предњег реда (и, е)
o вокале средњег реда (а)
o вокале задњег реда (у, о

3.2. Вертикални положај језика (горе – средина – доле)

• Вокали се према овом критеријуму дела на:
o високе вокале (и, у)
o средње вокале (е, о)
o ниске вокале (а)