Артикулационе карактеристике гласова

1. Подела гласова према начину творбе

Гласови

Вокали Консонанти

Критеријум за поделу: постојање/непостојање препреке фонационој струји у

вокалном тракту, односно фонациона струја пролази слободно или наилази на
препреку.
При артикулацији вокала фонациона струја не наилази на препреку, док при
артикулацији консонаната фонациона струја наилази на препреку.

2. Подела консонаната према начину творбе

Консонанти

Опструенти Сонанти

Критеријум за поделу: да ли препрека утиче на фонациону струју тако да при

артикулацији гласа долази до повишења ваздушног притиска (да ли препрека битно
утиче на глас).
При артикулацији опструената (шумних, правих консонаната) фонациона струја
наилази на такву препреку која доводи до повишења ваздушног притиска, док при
артикулацији сонаната фонациона струја пролази без битних промена, односно нема
повећања ваздушног притиска.

3. Подела опструената према начину творбе

Опструенти

Експлозиви Фрикативи Африкате

Критеријум за поделу: тип препреке

При артикулацији експлозива јавља се преграда (потпуна препрека), при
артикулацији фрикатива јавља се сужење, а при артикулацији африката прво преграда,
па затим сужење.
Експлозиви: б, п, д, т, г, к
Приликом њихове артикулације ствара се потпуна препрека (преграда) и
карактеришу их три фазе у артикулацији:

1
1. нагло успостављање преграде, 2. оклузија (док преграда траје, фонациона струја се
акумулира иза зидова преграде, због чега ваздушни притисак расте), 3. екплозија
(нагло уклањање преграде).
Фрикативи: ф, з, с, ж, ш, х
Приликом њихове артикулације ствара се теснац (сужење), а пошто се
фонациона струја не зауставља, карактерише их само једна фаза у артикулацији.
Фонациона струја се у теснацу убрзава, стварајући фрикативни (турбулентни) шум, а
ваздушни притисак расте.
Африкате: ц, џ, ч, ђ, ћ
Приликом њихове артикулације ствара се потпуна препрека (преграда) и
карактеришу их три фазе у артикулацији:
1. нагло успостављање преграде, 2. оклузија (док преграда траје, фонациона струја се
акумулира иза зидова преграде, ваздушни притисак расте), 3. постепено уклањање
препреке које прераста у теснац (сужење).

2
4. Подела сонаната по начину творбе

Сонанти

Назали Латерали Вибранти Полувокали

Назални: м, н, њ
Пошто је задње непце у доњем положају, фонациона струја се цепа на два крака,
од којих један пролази кроз усну, а други у исто време кроз носну дупљу. У усној
дупљи се прави преграда (потпуна препрека), али се фонациона струја не акумулира
иза њених зидова. Пошто се фонациона струја не акумулира, нема пораста ваздушног
притиска, а при уклањању преграде не јавља се експлозија (праскави шум).

Латерални: л, љ
Фонациона струја се слободно креће боковима језика, односно са страна језика
(латерално), док се препрека ствара на средини језика. Бочни пролази кроз које
протиче фонациона струја нису довољно уски да се у њима јави турбулентни
(фрикативни) шум, као ни повећање ваздушног притиска.

Вибрант: р
Врх језика наизменично додирује алвеоле и удаљава се од њих, па фонациона
струја не стигне да се акумулира. Додири врха језика и алвеола не трају довољно дуго
да би ваздушни притисак порастао, због чега се по уклањању препреке не јавља
експлозија (праскави шум).

Полувокали: в, ј
Ствара се слаба препрека између усана и зуба код лабиоденталог полувокала,
или између леђа језика и палатума (предњег непца) палаталног полувокала, па
фонациона струја пролази без промене ваздушног притиска.