ГОВОРНИ ОРГАНИ

А) Подела говорних органа према месту

Говорни органи се често деле према месту на којем се налазе, и то у односу према гркљану (отвору
гркљана = глотису), на субглотичке (оне који се налазе испод гркљана), гркљан (= ларинкс) и
супраглотичке (оне који се налазе изнад гркљана).

1) Субглотички говорни органи

v плућа и душник (trachea)

Слика 1

Слика 2

2) Гркљан (= ларинкс) – најзначајнији његови делови су три хрскавице:

v штитаста (thyroid) хрскавица: чини зид гркљана (са спољне стране Адамову јабучицу)
v прстенаста (cricoid): чини базу грљкана
v вокалне = примидалне (arytenoid): хрскавице: пар хрскавица које покрећу гласне жице
 Слика 2

Најважнији говорни орган у гркљану јесу гласне жице. Оне су два мишићна набора које су једним
делом повезане са штитастом хрскавицом, а другим делом за вокалне хрскавице, које их и покрећу.

3) Супраглотички говорни органи (изнад глотиса) (в. слику 1)

v ждрело (фаринкс)
v носна (назална) дупља
v усна (орална) дупља

Б) Подела говорних органа према функцији

1) Генератори (стварају фонациону струју)

a. Индуктори (плућа и душник)
Удисај (инспирација): дијафрагма се спушта, грудна кост се подиже, међуребарни
мишићи се шире, што доводи до повећања запремине плућа и снижења ваздушног
притиска у њима.
Експирација (издисај): дијафрагма се подуже, грудна кост се спушта, међуребарни
мишићи се скупљају, што доводи до смањења запремине плућа и повећања ваздушног
притиска у њима.
Гласови српског језика настају у процесу експирације (издисај).
b. Фонатори (грљан са гласним жицама)
Гласне жице су активне (трепере) и тада настаје звучна фонациона струја.
Гласне жице су пасивне (не трепере) и тада настаје безвучна фонациона струја.
Звучни гласови: сви вокали (5), сви сонанти (8) и звучни опструенти (7).
Безвучни гласови: безвучни опструенти (10).

2) Модулатори (обликују фонациону струју)

a. Резонатори (ждреона, усна и носна дупља): у њима фонациона струја резонира (в. касније)
b. Артикулатори: до краја обликују (артикулишу) гласове
В) Подела артикулатора према покретљивости

Непокретни артикулатори:

1. Зуби: примарно горњи секутићи (зубни или дентални).

2. Алвеоларни гребен: иза горњих предњих зуба (алвеоларни).
3. Предње (тврдо) непце или палатум: предњи део крова усне дупље (предњонепчани или
палатални).
4. Задње (меко) непце или велум: има двоструку улогу – као непокретни говорни орган за изговор
задњонепчаних (веларних) гласова

Покретни артикулатори:

1. Усне: доња усна може додиривати горњу усну или зубе (билабијални или лабиодентални).
2. Језик:
a. Врх (апекс) – апикални гласови
b. Лопатица језика – ламинални гласови
c. Задњи део леђа језика – дорзални гласови

3. Задње непце (као покретни говорни орган за изговор носних (назалних) гласова)